ZAŠTITNI MEHANIZMI RESPIRATORNIH PUTEVA

Vazduh koji udisemo obicno je pun raznih stetnih cestica, dima, prasine, bakterija i dr. Od stetnog
delovanja ovih faktora organizam se brani posebnim mehanizmom kojim se uneta vazduŠna masa
zagreva i delimicno prečišćava, kao i postojanju refleksnog mehanizma kašlja i kijanja koji
predstavljaju jedan vid nespecifićne odbrane organizma.
Očuvanje normalnog mehanizma kaslja je neophodno, jer se pomocu kašlja čiste disajni putevi
od stranih čestica, kao i od supstanci nastalih bronhijalnom sekrecijom.
Etiološki faktori koji izazivaju kašalj su raznovrsni i mnogobrojni. Prema svom poreklu, sve
etiološke faktore možemo da podelimo na endogene i egzogene.
U egzogene spadaju:
- dim
-štetne gasovite materije
- prašina
- bakterije
Od endogenih činilaca najveci značaj se pridaje:
- poremecajima cirkulacije
- alergijskim promenama i
- inflamatornim procesima.
Patogeneza nastanka kaslja - pod dejstvom pomenutih etioloških faktora u predelu račve
traheje, sluzokože faringsa, laringsa, bronhija, nadražuju se mnogobrojna senzitivna nervna
vlakna. Impulsi stvoreni u njima prenose se aferentnim vlaknima X, IX, V do centara za kasalj
smeštenih u dorzo-lateralnom delu PM. Iz ovog područja eferentnim vlaknima impulsi odlaze do
ekspiratorne muskulature čijom kontrakcijom dolazi do porasta napregnutosti ekspiratorne i
trbušne muskulature, sto dovodi do progresivnog i brzog porasta pritiska celokupne količine
vazduha u plućima. Kada ovaj pritisak dostigne odredjeni maksimum dolazi do eksplozivnog
otvaranja glotisa i glasnica. Vazdušna struja prolazi kroz disajne puteve velikom brzinom noseći
razne sekrete, bakterije cisteći bronhijalno stablo. Posle kašlja sledi duboka inspiracija kojom
organizam nadoknadjuje izgubljeni vazduh.
Kašalj moze biti suv ili neproduktivan i vlažan ili produktivan. Suv kašalj zamara bolesnika, izaziva
bolove u grudima. Vlažan kašalj je koristan za organizam jer cisti sprovodne disajne puteve i
sprečava stagnaciju bilo kog patološkog procesa.
Refleks kijanja je vrlo slican refleksu kasljanja. Jedina razlika je u tome sto se kod refleksa kijanja
nadražuje sluzokoža nosa i sto se strujanje vazduha ne vrši kroz usta, gde se epiglotis spusti i
omoguci strujanje vazduha kroz usta, nego kroz nos gde se uvula spusti i omoguci strujanje
vazduha kroz nos.