12. Које су предности хроматофрафије на танком слоју (TLC).

Метода ТЛЦ има низ предности: резултати су репродуктивнија, време потребно за ефикасно
раздвајање компонената је краће и могућност за избор покретне и непокретне фазе знатно
су веће, те су и области у којима се користи хроматографија у танком слоју разноврсније и
бројније.

13. Oпишите хроматографију на папиру.

Хроматографски папир која се користи у хроматографији је специјалне израде: има

хомогену структуру, хемијски је чист, механички отпоран, има веома слаба адсорпциона
својства. Потребно је да је порозан тако да покретна (мобилна) фаза лако продире
капиларно кроз хоматографски папир. Компоненте се расподељују између непокретне фазе
(хартија + вода) и течне покретне фазе и крећу се капиларним силама различитим
брзинама кроз хартију, навише или наниже (слика 11 узлазна односно силазна
хроматографија).

Брзина кретања растворених супстанци у правцу фронта растварача јесте карактеристична

величина супстанци и означава се као Рф вредност. Рф вредност је независна од апсолутне
дужине папира. Већа је ако се супстанца боље раствара у мобилној фази. Рф вредност
зависи и од и мења се: под утицајем температуре, концентрације, присуства страних јона и
онечишћења у растварачу, нехомогености папира, као и од правца положаја целулозних
влакана у папиру.

14. На основу чега долази до раздвајања компонената смеше код

јоноизмењивачке хроматографије.

Јоноизмењивачи су једињења која имају својство да вежу јоне из раствора ослобађајући

при томе еквивалентну количину својих јона истог наелектрисања (јонска измена). Постоји
низ природних супстанци које имају особину да јоне које поседују у својој структури
измењују са другим јонима са којима долазе у додир, а да при томе не дође до разградње
првобитне структуре – алумо – силикати (зеолит), глина и минерали.

Данас се као јоноизмењивачи користе синтетичке смоле – добијене полимеризацијом

угљоводоника - са великим степеном умрежености што их чини нерастворним у води и
већини растварача, велике моларне масе, отпорни су на дејство киселина, база и
температуре до 100 0Ц, ситно гранулисани да би се добила што већа површина по јединици
масе. Јоноизмењивачке смоле садрже функционалне групе, јонске групе више или мање
реактивне, везане за скелет смоле које одређују природу измењивачких особина смоле