Mogućnosti Bavljenja Kompjuterom U Odnosu Na Telesne I Motoričke Karakteristike Deteta Predškolskog Uzrasta3

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE
VASPITAČA U KIKINDI
ZAVRŠNI RAD
TEMA: Mogućnosti bavljenja kompjuterom u odnosu na telesne

motoričke karakteristike deteta predškolskog uzrasta
OBLAST: Od igračke do računara u korelaciji sa Metodikom fizičkog i

zdravstvenog vaspitanja
NASTAVNIK - MENTOR: STUDENT:

dr Ljljana Krneta Dajana, M, Kuručev
KOMENTOR:
dr Zoran Mijić
Kikinda, 2012.
Mogućnosti bavljenja kompjuterom u odnosu na telesne i motoričke karakteristike deteta predškolskog uzrasta
OVERA ODSEKA ZA STUDENTSKA PITANJA
Ime i prezime kandidata: __________________________________

Broj dosijea: ____________________________________________
Datum predaje rada: ______________________________________
Datum odbrane rada: _____________________________________
Nastavnik mentor: _______________________________________
Komisija za odbranu rada: 1. _______________________________
2. _______________________________
Odsek za studentska pitanja

______________________
OVERA KOMISIJE ZA ODBRANU ZAVRŠNOG RADA
Ocena rada: _________________________

Ocena odbrane: ______________________
Opšta ocena: ________________________
KOMISIJA:
Nastavnik – mentor: _______________________
Predsednik komisije: _______________________
Član komisije: ____________________________
Mogućnosti bavljenja kompjuterom u odnosu na telesne i motoričke karakteristike deteta

predškolskog uzrasta
Apstrakt: Deca su najvažnija, zbog toga je velika pažnja baš njima posvećena i njihovom
pravilnom razvoju,od nastanka pa do zrele dobi. Na dete predškolskog uzrasta je veoma bitno
uticati pozitivno i voditi računa o njegovom razvoju, kako bi on tekao bez problema. Na njega
sve može uticati i pozitivno i negativno, naročito tehnologija koje ima sve više. Kompjuteri
kao i nova tehnologija uopšte,, utiču na fizički, motorički, psihički, emocionalni i socijalni
razvoj dece. Sve odrasle osobe treba da znaju u kojoj meri je deci dozvoljeno da koriste
kompjuter i kako ne poštovanje tih najosnovnijih pravila i mera opreza mogu negativno
uticati na dečji razvoj. Kada se koristi onako kako treba i u dozvoljenoj količini, rad za
kompjuterom ima pozitivan uticaj na dete i njegov razvoj. Rad sadrži istraživanje kojim su
prikupljeni podaci od roditelja i vaspitača o upotrebi računara u njihovom domu i vrtiću.
Ključne reči: dete predškolskog uzrasta, telesne i motoričke karakteristike, kompjuter,

mogućnosti i uticaj,roditelj, vaspitač
SADRŽAJ
UVOD ------------------------------------------------------------------------------------------------------6
1.KARAKTERISTIKE TELESNOG I MOTORNOG RAZVOJA DETETA

PREDŠKOLSKOG UZRASTA ------------------------------------------------------------------------7
1.1. TELESNI RAZVOJ ------------------------------------------------------------------------7
1.2. MOTORIČKI RAZVOJ -------------------------------------------------------------------9
1.3. PSIHIČKI RAZVOJ ----------------------------------------------------------------------10
1.4. SOCIJALNI RAZVOJ
--------------------------------------------------------------------12
1.5. RAZVOJ EMOCIJA ----------------------------------------------------------------------12
1.6. ERGONOMSKI ASPEKT ---------------------------------------------------------------13
1.7. UTICAJ NEPRAVILNOG RADA ZA KOMPJUTEROM NA ZDRAVLJE ----15
2. TEORIJSKI I PRAKTIČAN ASPEKT UPOTREBE RAČUNARA U RADU SA DECOM

PREDŠKOLSKOG UZRASTA -----------------------------------------------------------------------18
3. ODGOVORNOSTI VASPITAČA I RODITELJA ZA NEGATIVNE POSLEDICE NA

TELESNI RAZVOJ USLED PREKOMERNOG IGRANJA I UPOTREBE
KOMPJUTERA -----------------------------------------------------------------------------------------20
3.1. ODGOVORNOSTI VASPITAČA -----------------------------------------------------20
3.2. ODGOVORNOSTI RODITELJA ------------------------------------------------------21
3.3. SAVETI MEDICINE I ERGONOMIJE O PRAVILNOJ UPOTREBI
RAČUNARA NAMENJENI VASPITAČIMA I RODITELJIMA ------------------------------22
4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA -------------------------------------------------------------------24

4.1. REZULTATI DOBIJENI UPITNIKOM KOJI SU POPUNJAVALI VASPITAČI
----------------------------------------------------------------------------------------------26
4.2. REZULTATI DOBIJENI UPITNIKOM KOJI SU POPUNJAVALI RODITELJI
---------------------------------------------------------------------------------------------32
ZAKLJUČAK -------------------------------------------------------------------------------------------38
LITERATURA -----------------------------------------------------------------------------------------40
PRILOZI --------------------------------------------------------------------------------------------------41
UVOD
U današnje vreme, kompjuter je u prednosti nad svim uređajima koji se koriste pri
obavljanju raznih poslova. On služi za prikupljanje podataka, njihovu obradu i prenošenje tih
podataka. Kompjuteri omogućavaju čoveku brže završavanje određenih rutinskih poslova i
time čovek dobije više slobodnog vremena.
Polako komjuteri ulaze u živote dece predškolskog uzrasta i postaju im preokupacija,
što ne sme da se dozvoli. Deca se najpre zainteresuju za komjuterske igre, poput raznih
društvenih igara, avanturističkih, raznih sportskih simulacija... Zatim deca počinju da se
koriste i komjuterskim programima i na kraju ovladavaju i korišćenjem interneta.
Korišćenjem kompjutera i posebno osmišljenih programa namenjenih deci
predškolskog uzrasta možemo podstaći određen nivo motivacije, olakšati usvajanje novih
znanja, utvrđivanje već stečenog znanja i rukovanje kompjuterom pomaže deci da vežbaju
finu motoriku oka i ruke.
Koliko dobrog, toliko i lošeg može doneti kompjuter deci predškolskog uzrasta. Dugo
korišćenje,sedenje za kompjuterom i ne obraćanje pažnje šta dete radi za njim, može dovesti
do toga da se dete poistoveti sa nekim likom iz igre i postane agresivno, nervozno i u
krajnjem slučaju i usamljeno. Takođe ono može uticati i na detetove telesne i motoričke
karakteristike, da se detetov organizam u nekom aspektu ne razvije onako kako bi trebalo.
Roditelji i vaspitači treba da obrate pažnju na vreme koje dete provodi ispred
kompjutera, kako bi dete ovladalo novim vidom učenja, ali u tom uzrastu ne sme se
zapostaviti druženje i igranje sa drugom decom, tradicionalni način učenja i razne fizičke
aktivnosti...kako bi se svaki aspekt detetove ličnosti razvijao bez ikakvih problema.
Radi se na tome da sve predškolske ustanove bude opremljene novim vaspitno -
obrazovnim sredstvima tj. kompjuterima, kako bi deci jedan vid učenja postao lakši i
interesantniji. Ti kompjuteri koje dobijaju predškolske ustanove su sa programima
prilagođenim predškolskom uzrastu i sa senzitivnim ekranima.
Svaka inovacija uglavnom predstavlja problem vaspitačima. Vaspitači su u većini
naklonjeni tradicionalnom modelu vaspitno – obrazovnog rada, pa im je zbog toga problem da
ovladaju korišćenjem kompjutera i da na pogodan način ovu inovaciju približe deci.
Ograničen rad dece za kompjuterom, spremnost vaspitača da pomogne, da uskladi
tradicionalni vid učenja i nov tehnološki vid, usmeravanje pravilnog korišćenja kompjutera
utiču na pravilan rast i razvoj dece, bez ikakvih teškoća i problema.
1. KARAKTERISTIKE TELESNOG I MOTORIČKOG RAZVOJA DETETA

PREDŠKOLSKOG UZRASTA
Rast i razvoj čine kontinuirani proces od začeća do zrele dobi. Taj proces prolazi kroz
mnogobrojne faze razvoja. Postoje faze ubrzanja i usporenja procesa rasta i razvoja. Svako
dete ima svoj tempo rasta i razvoja i sopstvenu telesnu masu i visinu.
Proces rasta i razvoja zahvata celo telo. Svi delovi dečjeg tela rastu u isto vreme i
istovremeno se dete razvoja kao celovito biće - fizički, mentalno, emocionalno i socijalno
(Baljozović i sar., 1995).
1.1.TELESNI RAZVOJ
Telesni razvoj zavisi od tri grupe činilaca i to od nasleđa, okoline i aktivnosti. Najviše
zavisi od nasleđa, a u manjoj ili većoj meri na njega utiču sredina i aktivnost.
U periodu intrauterinog razvoja intenzitet rasta je najveći, dok nakon rođenja taj
intenzitet slabi. Postoje dva perioda intenzivnog rasta deteta kada je u pitanju telesna visina.
Prvi period traje do kraja druge godine, dok drugi period nastupa u pubertetu. U toku prve
godine dečaci i devojčice napreduju otprilike isto, u dužini dobijaju oko 25 - 26 cm. U toku
druge godine u visini dobijaju još oko 12 cm. Kako dete postaje starije tako se godišnji rast
smanjuje i iznosi oko 5 - 6 cm godišnje. U proseku do kraja predškolskog doba detetova
telesna visina iznosi oko 123 cm (Džinović – Kojić, 2002).
Razmnožavanjem ćelija, nagomilavanjem masti i zadržavanjem vode u telu povećava
se telesna masa. Na nju mogu uticati i faktori spoljašnje sredine, socio-ekonomski uslovi i
ishrana. U toku prve godine porast telesne mase je veći, dok se u toku druge godine smanjuje.
Od treće godine porast iznosi od 1,5 do 2,5 kg, a od šeste do sedme godine dete u težini dobija
od 2,2 do 2,5 kg. Do doba predškolskog uzrasta dete treba da bude teže 6 - 7 puta nego kad se
rodilo (Berar i Džinović – Kojić, 2009).
Masno tkivo je kod novorođenčadi dobro razvijeno, a do šestog meseca je povećan
intenzitet povećanja sadržaja masti. Od šestog meseca ono se postepeno smanjuje. Kod
devojčica često postoji mogućnost da se poveća sadržaj masnog tkiva.
Nakon rođenja menja se oblik, veličina i sastav mišićnih vlakana. Povećanje mišićne
mase se dešava u periodu kada dece dobijaju najviše na telesnoj masi. Do puberteta porast
mišićne mase raste podjednako i kod dečaka i kod devojčica, i sa porastom mišićne mase raste
i njihova mišićna snaga. Nakon ulaska u pubertet mišićna masa i mišićna snaga se naglo
povećava kod dečaka (Džinović – Kojić, 2002).
Stvaranje koštanog tkiva je osteogeneza ili osifikacija. Stvaranjem i razaranjem
koštane supstance uspostavlja se ravnoteža koja omogućava normalan rast i funkciju koštanog
tkiva. Posle treće godine ubrzava se proces okoštavanja i srastanja, a od šeste godine kosti
počinju da se zadebljavaju. Dečje kosti su male, meke i hrskavičave. Pri rođenju, beba ima
270 kostiju i taj broj se povećava do četrnaeste godine. Od tog perioda broj kostiju se
smanjuje da bi u zrelom dobu čovek imao 206 kostiju u svom telu. Do smanjenja broja kostiju
dolazi zbog toga što neke od njih srastaju.
Prvi zubi detetu niču između trećeg i šesnaestog meseca posle rođenja. To su mlečni
zubi i njih ima 20. Oni su mali, slabi i bez korena. Njihovo nicanje je praćeno bolovima. Od
šeste godine oni počinju da ispadaju i na njihovom mestu niču stalni zubi. Oni su čvršći i ima
ih 32. Poslednji zubi koji izbijaju su umnjaci i oni izbijaju nakon dvadesete do dvadeset pete
godine (Smiljanić i Toličič, 1985).
Prilikom rođenja proporcije tela novorođenčeta su nesrazmerne. Glava mu je velika, a
noge su male. Glava ubrzano rastei maksimalne razmere dostiže kad dete napuni devet
godina. Lice je prilikom rođenja malo i okruglo, a nos mali i prćast. Trup je dugačak i naglo
raste do predškolskog perioda kada se taj rast usporava. Noge su male, dok su ruke naspram
njih duge, ali nakon rođenja dolazi do njihovog rasta.
Nervni sistem se razvija različitim tempom od onog koji ima razvoj celog tela. On se
naglo razvija do šeste godine, a nakon toga usporava. Do šeste godine mozak dostiže otprilike
90% svoje konačne težine i razmere. Oko desete godine dete ima mozak čije su razmere iste
sa onim u odraslih. Dalji razvoj nervnog sistema se ne može meriti težinom i zapreminom, jer
je unutrašnje prirode. Dete ne može da misli kao čovek bez obzira na to što su im razmere
mozga iste (Smiljanić i Toličič, 1985).
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem utiču na fizički i psihički razvoj i na ponašanje uopšte.
Svaka žlezda ima svoju ulogu. Hipofiza se nalazi u osnovi mozga i luči dva hormona koja su
značajna za pubertetske promene. Jedan je hormon rasta koji određuje visinu, a drugi je
gonadotropni koji podstiče gonade na aktivnosti. Hormon gonada utiče na hipofizu i dovodi
do smanjenja hormona rasta i time zaustavlja proces fizičkog rasta. Tireoidna žlezda se nalazi
sa obe strane dušnika i reguliše metabolizam. Smanjena aktivnost ove žlezde može dovesti do
sporosti u govoru, hodu... Uz nju se nalaze 4 paratireoidne žlezde koje regulišu pravilan
odnos kalcijuma u krvi, kostima i nervima. Nadbubrežne žlezde imaju kompleksan uticaj na
razvoj i ponašanje. Gonade su žlezde reproduktivnog sistema. One postoje od začeća, ali se
do puberteta slabo razvijaju. Njihov rad u pubertetu utiče na fizičke i psihičke promene.
1.2.MOTORIČKI RAZVOJ
Pod motoričkim razvojem podrazumeva se razvoj mišića. Motorički razvoj j proces u

toku kojeg dete uči da kontroliše i usmerava pokrete svojih mišića. Motorička aktivnost je u
stvari mišićna radnja kojom se vrši pokretanje tela u prostoru i izvršavaju se refleksni i voljni
pokreti. Pokret je u stvari osnovni vid motoričke aktivnosti.
Motorički razvoj odvija se u tri perioda (Berar, Džinović-Kojić, 2009):
1. Refleksivni period,
2. Senzomotorni period i
3. Psihomotrni period.
Refleksivni period traje od 12. nedelje fetalnog života pa do četvrtog meseca života
deteta. U ovom dobu pokreti su spontani i nesvesni. Tokom prva dva meseca novorođenčad
pokušavaju da podižu glavu i da je zadrže u tom položaju, ali ležeći na stomaku. Treći mesec
karakteriše podižanje glave i oslanjanje na podlaktice, pa i na šake. Igrajući se nogama i
rukama dete izvodi namerne pokrete, a motiv za njihovo izvođenje je zadovoljstvo. Ulaskom
u četvrti mesec deca usmeravaju pokrete i okreću glavu u smeru odakle dolazi neki zvuk,
podiže glavu napred i nazad, posmatra šaku...
Senzomotorni period traje od četvrtog meseca do sredine druge godine. Polako kod
dece počinju voljni pokreti koji imaju određen cilj. Kod dece se povećava želja za promenom
položaja tela u prostoru i tako da razvoj pokreta usmeravaju u tom pravcu. Deca se iz položaja
ležanja na leđima okreći prvo na stomak, a kasnije i obrnuto. Iz ovih kretnih aktivnosti deca
počinju i da puze. Puzanje pozitivno deluje na razvoj određenih mišićnih grupa koje učestvuju
u proceu sedenja, stojanja i hodanja. Kako raste, dete svoj pokret usmerava ka predmetu koji
mu se nalazi u vidnom polju. Oko šestog meseca dete može da sedi i drži glavu uspravno. U
devetom mesecu javlja se želja za dohvatanjem predmeta i ti pokreti su u početku neprecizni.
Dete predmet promašuje zato što je njegov pokret predugačak ili prekratak i zato što mu ruke
idu gore-dole, levo-desno. Od devetog meseca do navršetka prve godine dete može stabilno
da sedi i iz tog položaja izvodi pokrete. Oko prve godine dete polako, uz pomoć odraslih,
počinje da stoji i da hoda. Aktivnosti koje može da izvede u ovom uzrastu su bacanje,
dohvatanje, premeštanje i slaganje. Vremenom se oslobađa pomoći koju dobija od odraslih i
počinje samo da hoda, trčkara i od 18 meseci i da se penje uz stepenice (jednu po jednu). Dete
nosi, uzima, premešta predmete bez problema, gura loptu nogom, sedi na stolici i može da
skakuće na obe noge uz pridržavanje. Posle druge godine deca se oslobađaju potreba čulnih
zadovoljstava i njihovo kretanje i angažovanje postaje slobodno. Deca su sigurna i svoje
pokrete i ne gube lako ravnotežu. Razvoj motorike ruku se povećava i deca polako pomažu i
pri oblačenju.
Psihomotorni razvoj počinje od treće godine života. Kod deteta se i dalje razvijaju
motorne aktivnosti: opipavanje, hvatanje, premeštanje, bacanje, hvatanje... Vodeća aktivnost
od ovog uzrasta je igra. Kroz igru deca zadovoljavaju potrebe za kretanjem i veoma svesno
čine određene pokrete. Deca nakon pete godine počinju smišljeno da čine motorne aktivnosti
tako što prvo zamisle šta i kako treba nešto da se uradi, i onda to svesno čine. Oni se u ovom
uzrastu bave već i vožnjom tricikla – bicikla, određenim sportskim igrama. Ovakve aktivnosti
se sprovode kroz učenje, jer za njih igra nije dovoljna. U ovom periodu razvoja kod dece se
javljaju misone šeme koje im pomažu oko izvršavanja raznih kreativnih potreba i utiču i na
psihosocijalni život. Izvođenje pokreta od svih čula, najpre uključuje čulo vida (Berar i
Džinović – Kojić, 2009)
1.3.PSIHIČKI RAZVOJ
Razvoj govora – Govorom deca uspostavljaju socijalne kontakte i izražavaju

mišljenje. Novorođenče ne ume da govori i ne razume govor. Prelingvistička faza u razvoju
govora vezana je za prve mesece nakon rođenja kad dete spontano proizvodi glasove. Dete
proizvodi glasove i kad je zadovoljno i kad plače. Broj glasova kod dece se povećava i to je
glasovna ekspanzija. Oko petog meseca dete izgovara više glasova zajedno i ti slogovi nemaju
nikakvo značenje. Potom se kod dece javlja udvajanje slogova koji takođe nemaju nikakvo
značenje. Lingvističku fazu u razvoju govora karakteriše pojava prve reči, tj. grupe glasova
koje imaju značenje. Dete ulazi u ovu fazu oko dvanaestog meseca. (Smiljanić i Toličič, 1985)
Senzorni razvoj i razvoj opažaja - Vidni aparat funkcioniše odmah po rođenju. Na
svetlost novorođenče reaguje motornom aktivnošću. Dete oko trećeg meseca počinje da
pažljivo posmatra predmete iz okoline po nekoliko minuta. U ovom mesecu počinje da se
smeje na lice koje posmatra anfas. Vremenom dete počinje da hvata predmet koi je fiksirao
pogledom. Krajem prve godine ako sakrijemo neki predmet u dečjem prisustvu, on će taj
predmet tražiti tamo gde smo ga sakrili. Oko druge godine deca uspešno razlikuju četiri
osnovne boje. Na predškoslom uzrastu razlikuje i boje sa prelaznim tonovima. Orijentacija se
kod dece prvo javlja na osnovu sopstvenog tela i tu najveću ulogu ima desna ruka. Kada nauči
da pravilno upotrebljava izraze kao što su napred, nazad, u sredini, gore, dole i između mnogo
uspešnije se orijentiše u prostoru.
Na uobičajene zvučne nadražaje novorođenče ne reaguje, a na jake reaguje
motoričkom aktivnošću. U četvrtoj nedelji se može zapaziti da dete obraća pažnju na govor
odraslih. Polako počinje da okreće glavu ka izvoru zvučnog nadražaja i u petom mesecu
prepoznaje majčin glas i na njega reaguje sa zadovoljstvom. Sluh se kod dece javlja veoma
rano i sa uzrastom samo napreduje. Na kraju pete godine mogu da razlikuju da li su zvuci isti
ili različiti, i da iskažu koji je viši, a koji niži ton.
Razvoj pamćenja – Najelementarniji oblik pamćenja je prepoznavanje spoljnih
nadražaja koji su značajni za dečju aktivnost. Kod dece do četvrte godine pamćenje je
nenamerno i spontano. Dete sebi ne postavlja zadatak da treba da zapamti određene stvari.
Ono pamti bilo šta što dolazi do izražaja u kontaktu sa odraslima. Na ovom uzrastu se lako
pamte pesme i priče. Od pete godine javlja se namerno pamćenje pod uticajem odraslih koji to
zahtevaju od dece. Pred decu se postavlja cilj da moraju neke stvari da zapamte kako bi mogli
da učestvuju u nekoj igri. Oko sedme godine namerno pamćenje se sve više učvršćuje.
Vremenom dete i samo sebi postavlja ciljeve da treba nešto da zapamti. Da bi dete nešto
zapamtilo ono mora biti motivisamo. Veoma je važno kada, u kakvim okolnostima i na koji
način je dete nešto učilo. Povećanju efikasnosti pamćenja pomaže podela predstava u logične
celine. Na početku pamćenje je vezano samo za opažaje, dok kasnije verbalno imenovanje
predmeta i pojava i njihova klasifikacija omogućavaju razvoj verbalno-logičkog pamćenja.
Razvoj dečjeg mišljenja – Mišljenje je odražavanje predmeta i pojava objektivne
stvarnosti u glavi subjekta. Pri kraju prve godine dete rešava praktične zadatke i to je oblik
opažajno-praktičnog mišljenja. Svoja iskustva stečena u sredini u kojoj živi primenjuje u
raznim situacijama. Kroz svoju aktivnost, uglavnom igru, dete upoznaje svet. Složene
aktivnosti postavljaju detetu nove zadatke koji utiču na dalji razvoj mišljenja. Decu je
potrebno organizovano voditi u zadacima koji podstiču razvoj njegovog mišljenja. Kod
trogodišnje dece se zapaža govorna i intelektualna aktivnost koja je usmerena na praktično
rešavanje zadataka. Dete kasnije u razvoju čini ono što govori i tada se njegove misaone
operacije odvijaju na verbalnom planu. Rešavanje zadataka olakšava podsticanje deteta da
prvo kaže kako će rešiti zadatak. Iskustvo koje dete stiče pri rešavanju praktičnih zadataka
neophodna je osnova za refleksivno mišljenje. Prelazi sa jednog oblika mišljenja na drugi su
postepeni (Smiljanić i Toličič, 1985).
Mašta – je značajan faktor u detetovom društvenom prilagođavanju. Njom dete
ostvaruje svoje želje, manifestuje raspoloženja i menja igru. Dete čulima doživljava svet i
stiče iskustva, a maštom reprodukuje sve ono što ga okružuje, onako kako vidi, čuje, oseća i
doživljava. Dete preuzima mnoge uloge po tome kako su ga zainteresovale pojave i ličnosti.
Mašta predškolskog deteta obogaćuje igru (Šepa, 1962).
1.4.SOCIJALNI RAZVOJ
Nakon rođenja dete se ne interesuje za ljude, jer ih ne razlikuje od predmeta koji ga

okružuju. U toku prva dva meseca ono reaguje na ljudski glas kao i na druge zvuke. Tokom
razvoja dete uči da razlikuje ljude od predmeta iz okoline. Osmeh je prvi znak detetovog
reagovanja na druga lica i javlja se između drugog i trećeg meseca. U trećem mesecu doziva
pomoću plača, a sa šest meseci razlikuje domaća lica od stranih.
Šarlota Biler je zapazila tri tipa socijalnog ponašanja:
- Socijalno slepo dete se u prisustvu drugog deteta ponaša kao da je potpuno samo,
drugo dete gleda bez emocija,
- Socijalno zavisno dete obraća pažnju šta čini drugo dete i to veoma utiče na njega,
tako što ga ili stimuliše ili inhibira,
Socijalno nezavisno dete je svesno prisustva drugog deteta, ali ga ono ne inspiriše i ne plaši.
(Smiljanić i Toličič, 1985)
Takmičenje se javlja kao oblik socijalnog ponašanja od druge godine kada odrasli
pohvalama ili pokudama u deci izazivaju želju za isticanjem.
Tvrdoglavost se javlja od osamnaestog meseca i jača do četvrte godine. Deca se pri
tom opiru zahtevima.
Podražavanje radnji i govora se javlja krajem prve godine. Dete podražava radnje koje
ljudi oko njega obavljaju, a kasnije i emocije, brige i uzajamne odnose ljudi.
Na najranijim uzrastima dete oseća potrebu da se druži sa drugom decom i ta potreba
se samo pojačava. Socijalni razvoj i teče od egocentrizma do društvenosti. Potrebu za
druženjem deca zadovoljavaju tako što uspostavljaju odnose sa svojim vršnjacima.
1.5.RAZVOJ EMOCIJA
Dečje emocije su jednostavne i spontano se izražavaju. One su površinske (po načinu

izražavanja), kratkotrajne (javljaju se neočekivano i brzo nestaju), brzo se smenjuju i veoma
su snažne. Novorođenče se rađa bez emocija. Prvi plač nije emocionalno obojen, ali u toku
prve godine počinje da ovom reakcijom izražava negativna stanja: gnev, strah i ljubomoru.
Dete kako biva starije tako se kod njega uočava veći broj emocija. Ono se plaši, ljuti,
ispoljava ljubomoru, raduje se, mrzi, voli. Na uzrastu od 6 do 8 meseci dete počinje da se
plaši stranih lica. Sazrevanjem ono opaža svoju okolinu i počinje da uči. Dete uslovljavanjem
može steći emocije i podražavanjem odraslih.
Gnev – Nastaje kad se sputavaju dečje aktivnosti ili kod ne ispunjavanja želja. Na
mlađem uzrastu izazivaju ga glad, samoća, mokre pelene, dok ga na starijem uzrastu izazivaju
razne zabrane koje izriču odrasli. Dete ga ispoljava vrištanjem, crvenilom u licu,
odgovaranjem. Ovi izlivi su česti i kratkotrajni.
Strah – Izazivaju ga nove i neobične stvari i lica. Dete se plaši svega što se iznenada
javlja, naročito nekih snažnih utisaka (iznenadno paljenje i gašenje svetla, jaki zvuci). U
prvim godinama strah je reakcija na konkretne stvari i lica, dok kasnije nju izazivaju nerealna
i izmišljena bića. Neke vrste straha su korisne, jer dete treba da se plaši realnih opasnosti
(vatre, električne struje), ali vaspitanje ne treba zasnivati na strahu.
Ljubomora – Kod dece je vrlo česta, nesvesna i neizbežna između braće i sestara. Do
ljubomore dolazi najčešće u situacijama kada u kuću dolazi prinova, jer je tada sva pažnja
usmerena na novorođenče, a starije dete se obraća manje pažnje. Ljubomora se ispoljava tako
što se napada drugo dete fizički ili verbalno i tako što se dete ponaša na neuobičajen i
nepoželjan način koji na prvi pogled ne ukazuje na ljubomoru. Ona se kod dece prvi put javlja
od 18 meseci, najčešća je na uzrastu između 3 i 4 godine. (Smiljanić i Toličič, 1985)
1.6.ERGONOMSKI ASPEKT
Ergonomija je nauka koja se najpre bavi dizajnom proizvoda kako bi oni bili
prilagođeni čovečjem telu. Ona je i multi i interdisciplinarna nauka koja se bavi vezom
između mašine i čoveka, kako bi se mašina prilagodila čovekovom bio-psiho-socijalnim
ograničenjima i zahteevima kako bi upotreba određene mašine bila što bezbednija i efikasnija.
Odnosi se na pravilno sedenje za stolom na kom je smešten kompjuter, pravilno korišćenje
tastature, miša i monitora. Svakodnevno gledanje u monitor i ne poštovanje ergonomskih
pravila upotrebe kompjutera mogu dovesti do zdravstvenih problema.
Kičma, venski sistem, debljina – Na zdravlje negativno utiču dugo sedenje,
nepravilno držanje tela i neaktivnost uz grickalice. Vreme koje deca provode za komjuterom
treba se ograničiti i navoditi ih da se bave sportom i da slobodno vreme provode na svežem
vazduhu. (Krneta, 2007)
Pravilno držanje leđa (kičme) zavisi od stolice na kojoj dete sedi, a sto na kom se
nalazi kompjuter mora da je adekvatno osvetljen. Ako je sto nizak, dete mora da se povija pa
dolazi do pogurenosti.
Ortopedi preporučuju sto sa kosom (podešavajućom) radnom površinom (ugao kosine
oko 16 stepeni), jer dete jedino tada, anatomski gledano, zauzima pravilan položaj, pa se tada
može duže igrati za računarom ili učiti. Stolica mora imati patent za pomicanje po visini
površine za sedenje i da njen naslon podupire kičmu.
Pri pravilnom držanju grudni koš se normalno razvija, plića se dovoljno šire, što
omogućava da krvotok snabdeva potrebnim sastojcima sva tkiva u telu. Pravilno sedenje
podrazumeva da se stopala oslanjaju na pod.
Jedan od najvećih uzroka gojaznosti je sedenje uz kompjuter sa raznim grickalicama i
gaziranim napicima. To ne sme postati navika i zamena za obrok. Dosadu koja se javlja kod
dece ne smemo dozvoliti da ispune sedenjem za kompjuter i grickalicama, već ih moramo
podsticati da slobodno vreme provode u prirodi na svežem vazduhu u igri ili da se bave nekim
sportom.
Oči (vid) – Gledajući u monitore, oči su pod naporom jer ekrani zrače. Tako se javlja
„Sindrom kompjuterskog vida“ koji obuhvata zamor očiju, suve oči, mutni vid, osećaj pečenja
i glavobolje koje dovode do vrtoglavica. Žmirkanje nastaje usled blještanja ekrana u koji
gledamo. (Krneta, 2007)
Ovo se na neki način može rešiti kvalitetnim monitorima koji minimalno ili ni malo ne
zrače. Isto tako veštačka i prirodna svetlost se moraju uskladiti kako bi se izbeglo negativno
blještanje. Udaljenost monitora i njegova visina moraju biti pravilno podešene na 50-60 cm,
kako bi najviši red teksta na monitoru bio u visini očiju.
Igre sa prejakim osvetljenjem na podlozi izrazito jakih boja najbolje je izbegavati.
Buka i vibracije – Buka na kompjuteru je niskog intenziteta, ali više kompjutera u
istoj sobi ili duži rad mogu dovesti do nastanka nervoze i dekocentrisanosti, tromosti i
pospanosti. Visoko frekventnih vibracija kod kompjutera nema. Njih ima kod džojpeda koji se
koristi pri raznim igrama simulacije, i koji putem specijalnih efekata proizvodi vibracije. Od
neprestanog vibriranja deca mogu osetiti bol u rukama.
Jaka i isprekidana buka mogu štetno da utiču na zdravlje dece. Buka koju proizvode
igrice na kompjuteru može se regulisati smanjenjem tona na zvučnicima. (Krneta, 2007)
Sto na kom je kompjuter i stolica na kojoj dete sedi treba da su prilagođeni visini
deteta. Stolica mora biti anatomski oblikovana i da ima prikladan oslonac za dečja leđa.
Ukoliko su stolica i sto visoki za dete, trebalo bi postaviti oslonac za dečje noge kako ne bi
visile iznad zemlje. Prilikom kucanja ili korišćenja miša potrebno je da cela podlaktica bude
naslonjena na sto ili naslon stolice. Laktovi treba da su u visini tastature, ruke savijene u laktu
za 90°, a šake i ruke ispružene i paralelne sa prstima. Miš treba da bude manji, kako bi
odgovarao dečjoj ruci i da bude bliži tastaturi kako bi oba lakta bila na istoj udaljenosti sve
vreme. Tastaturu treba kupiti onu koja je namenjena baš za decu, jer su na njima manji tasteri
i manji je razmak između njih, a takođe ne mogu da se uzdignu na plastične oslonce jer ih
nemaju. Oči dece bi trebale da budu u nivou vrha monitora ili malo ispod vrha i monitor se
mora nalaziti tačno ispred njih, a ne sa strane. Monitor ne sme biti postavljen tako da dete
gleda licem u prozor i trebalo bi kupovati monitore sa ravnim ekranima koji manje zrače.
Potrebno je praviti pauze u kojima će se malo prošetati, protegliti... Umorni ne sedati za
kompjuter.
Najvažnije za zdravlje je pravilno sedenje za stolom, da udaljenost monitora ne bude
manja od 45 cm od očiju, da se posle određenog vremena provedenom u radu na kompjuteru
prave pauze od oko 15 min, da je monitor zaštićen od bljeska svetla i da se koriste sto, stolica
i miš koji su prilagođeni ljudskom telu.
1.7.UTICAJ NEPRAVILNOG RADA ZA KOMPJUTEROM NA ZDRAVLJE
Živimo u okolini koja se stalno menja. Gde su nekada bile livade, sada su asfaltne
površine i stambene zgrade. Razni pronalasci utiču na ljude da smanje svoje fizičke aktivnosti
i prepuste se inovacijama. Život ljudi svodi se uglavnom na posao i kuću.
Komjuter odraslima postaje sredstvo komunikacije, informisanja i zabave. Preterano
korišćenje komjutera može dovesti do toga, da i deca počnu preterano da se služe
komjuterom. To se može desiti jedino ako roditelji ne obraćaju pažnju na to koliko deca
provode vremana za komjuterom. Vreme se njima mora ograničiti, jer predugo sedenje i rad
na kompjuteru može dovesti do zdravstvenih problemi u svim aspektima dečjeg razvoja.
Za pravilan razvoj organizma veoma je bitno kretanje i rad. Ono utiče na kosti, mišiće
i zglobove. Radom mišića povećava se cirkulacija krvi, što se ne dešava ako je osoba stalno u
stanju mirovanja. Fizičkim radom povećava se i potrošnja energije u telu. Ovo povećanje ne
utiče samo na rad mišica nego i na rad svih organa koji u tome učestvuju (srce, pluća). Ono
takođe utiče i na povećavanje potrošnje energije, šećera i masti iz organizma.
Negativne posledice na fizički razvoj mogu se desiti i ako se dete bavi fizičkim
aktivnostima, ali ipak prekomerno koristi kompjuter, u dugom vremenskom intervalu i
neadekvatnom sedenju.
Fotosenzitivna osetljivost se javlja kod osoba koje su genetski fotosenzitivne. Osobe

koje su genetski sklone epilepsiji ili su imale epileptične napade ne znaju da li su
fotosenzitivne i da li je za njih rizično da igraju igrice. Saznanje o tome da li imamo
fotosenzitivnu osetljivost možemo saznati tako što uradimo „EEG“ (elektroencefalogramski
snimak mozga). Fotosenzitivna osetljivost registruje se kod fotosenzitivne dece od devet do
devetnaest godina. Genetski je foto osetljivo više devojčica nego dečaka. Ona se ipak više
registruje kod dečaka, jer oni provode više vremena uz kompjuter i igrice. Rizik od
epileptičnih napada izazvanih fotosenzitivnom osetljivošću se povećava dužim gledanjem u
ekran monitora i ne pridržavanjem ergonomskih pravila sedenja za kompjuterom.
(Anđelković, 2008)
Gojaznost je prekomerna telesna težina zbog prevelike količine masti masti u telu.
Ona ima mnogobrojne štetne posledice za organizam (šećerna bolest, velika količina masti u
krvi, povišenje krvnog pritiska, otežan rad srca i pluća). Predugo sedenje dece za
kompjuterom i grickalice ispred deteta, sa smanjenom fizičkom aktivnošću, mogu dovesti
dete do gojaznosti. (Veljko, 1980)
Deformiteti kičmenog stuba nastaju usled predugog sedenja za kompjuterom, a usled
smanjenja fizičke aktivnosti. Najčešće su to skolioza (kičma je kriva u levo ili desno),
lumbalna lordoza (prepoznaje se po tome što je zadnjica vidno izbačena) i kifoza (grba na
leđima). Skolioza nastaje zbog lošeg držanja i predugog sedenja. Lumbalna lordoza se javlja
uglavnom kod devojčica zbog sedenja sa prekrštenim nogama. Preventiva za sve deformitete
kičmenog stuba su kretanje, sport, uočavanje na vreme nepravilnosti držanja tela kod dece i
redovni lekarski pregledi.
Sindrom kompjuterskog vida se javlja u vreme rada na računaru u vidu
mnogobrojnih simptoma na očima. Ti simptomi su zamor očiju, suve oči ili preterano lučenje
suza, crvenilo i osećaj pečenja u očima, osetljivost na jače osvetljenje, mutan vid, usporeno
fokusiranje, glavobolje. Za očuvanje očiju je veoma bitan kvalitet monitora. Poželjno je da
ekran monitora bude ravan i da shodno tome njegovo zračenje bude manje. Bez obzira na
kvalitet monitora, očima i sami možemo pomoći, kako ne bi došlo do njihovog preteranog
zamora. Potrebno je da broj treptaja bude normalan kao i kad se ne gleda u monitor, jer
udubljivanje u sadržaj koji posmatramo na ekranu dovodi do smanjenja broja treptaja. Takođe
je potrebno da posle nekog vremena gledanja u monitor, skrenemo pogled i odmorimo oči
gledajuci u daljinu. Veoma važno je osvetljenje. Potrebno je da blještanje bude na minimumu
i da izvor svetla ne bude direktno u monitor ili direktno iza njega.
Psihičke promene mogu biti izazvane agresivnim igrama kojim se deca zanimaju na
komjuteru. One izazivaju napetost. Na to još utiče i loša životna sredina, sa malo zelenila,
prepuna buke i vibracija. Kako bi se rešio napetosti, dete, a i odrasla osoba, mora biti fizički
aktivna. Za rasterećenje su dobre sportske igre u kojima treba da se udara lopta, razne
takmičarske igre... One nemaju loše posledice i razbijaju monotoniju uvodeći u život
razonodu i zabavljanje. (Veljko, 1980)
„ADD“ sindrom podrazumeva smanjenu pažnju praćenu hiperaktivnošću, koja je
veoma česta kod današnje dece. Bitna osobina dece sa ovim sindromom je da ona ne vole
stvari koje se odvijaju sporo. Kompjuter moze biti od velike pomoći deci sa „ADD“
sindromom, ako se pravilno koristi. On može pomoći ovoj deci da uče na način koji njima
odgovara i koji prati njihove potrebe. (Anđelković, 2008)
2. TEORIJSKI I PRAKTIČAN ASPEKT UPOTREBE RAČUNARA U RADU SA

DECOM PREDŠKOLSKOG UZRASTA
Vreme u kome živimo karakteriše se mnogim i različitim novinama u svim aspektima

ljudskog života i rada. Upotreba kompjutera bitno je izmenila tradicionalne metode i sredstva
rada. Računar predstavlja deo naše stvarnosti i svakidašnjice. On je u stanju da nauči sve ono
što od njega zahtevamo.
U obrazovnom radu, rad na računarima ne predstavlja samo učenje korišćenja
kompjutera, nego pomaže pri savlađivanju određene teme i njenom zanimljivom
predstavljanju. Smatra se da upotreba kompjutera vodi ka mnogim oblicima društvenih
interakcija, jer se mnoge vrste učenja tako odvijaju – ipak to nije skroz ustanovljeno.
Kada deca putem kompjutera uče, njime se izloži neki sadržaj, pa mu se potom
postavljaju pitanja kako bi se utvrdilo šta je naučeno. Dril i vežbanje obezbeđuje ograničenu
povratnu spregu, nakon ocenjivanje odgovora na postavljeno pitanje i nakon toga se nastavlja
sa novim pitanjima uzimajući u obzir dati odgovor. Tutorski program sam odlučuje kada
proveru naučenog treba prekinuti, kakvu vrstu pomoći treba dati i kada ići dalje sa
obrazovanjem. Simulacije i stvaranje modela u cilju jednostavnijeg podučavanja modeliraju
slike realnog sveta. Rešavanje problema je vid obrazovanja u kome se postavi problem i mora
da se definiše algoritam za njegovo rešenje. Obrazovne igre razvijaju veštine korišćenja
podataka, istraživanja, planiranja, posmatranja, otkrivanja... Podvrsta obrazovnih igara jesu
avanturističke igre u kojima se od dece zahteva koncentracija, donošenje odluka i rešavanje
problema. (Nadrljanski i Soleša, 2004)
Kompjuter kao sredstvo za rad nudi deci mnoštvo podataka i omogućava njihovo
korišćenje. Koristeći razne programe koje kompjuter nudi mogu se obrađivati razni tekstovi,
može se crtati i deca mogu učiti drugu decu.
Deca na kompjuteru mogu učiti i putem raznih kompjuterskih igara. Osnovna podela
ovih igara je na obrazovne kompjuterske igre i igre koje su namenjene zabavi.
Obrazovne kompjuterske igre po svojoj funkciji i sadržajima imaju didaktički
karakter i služe da se kroz igru i multimedijalno obrađene nastavne sadržaje podučavaju deca.
U njima deca na dinamičan način mogu da dolaze do novih saznanja. One poseduju sve
karakteristike zabavnih igara, jer se njima uči bez napetosti i pritiska okoline, slobodno, u
vidu igre. Dete mora da koristi svoje znanje iz raznih oblasti u ovim igrama. Postoje i
digitalne enciklopedije koje pored teksta i slika imaju audio i video zapise. Za predškolski
uzrast postoje kompjuterske igrice sa Lego figuricama i svetom izgrađenim od ovih kockica.
Drilovi su nacini vežbanja i utvrđivanja znanja i sposobnosti, a takođe daju i mogućnost da se
proveri u kojoj meri su deca savladala određene zadatke. Velikim brojem ponavljanja nekih
asocijacija savlađuje se određeno gradivo. U drilovima su odgovori jednostavni (tačno-
netačno) sa sumiranjem podataka i ocenom uspešnosti. Njih prate zanimljive slike i zvučni
zapisi. Laki su za korišćenje. U njemu nije ograničeno vreme za davanje odgovora, ali mu je
mana što se ne može vraćati na ono što dete ne zna najbolje. Pedagoške igre utvrđivanja
zahtevaju od deteta znanje i u toj meri se ogleda njegova uspešnost. Dete se dodatno motiviše
scenarijom koji nastupa ako se odgovor ne da dovoljno brzo ili tačno. One podstiču maštu i
radoznalost. Jedina mana im je što ne dozvoljavaju deci da odmah isprave grešku, već se igra
nastavlja uz oduzimanje bodova.
Zabavne kompjuterske igre služe za relaksaciju, ali mogu uticati na razvoj
psihomotorne, senzorne, intelektualne sposobnosti i na socijalni razvoj. U njih spadaju
akcione igre, avanturističke igre, igre simulacije, igre za razmišljanje i virtuelne igre.
Interesantne su igre koje se igraju uz pomoć džojstika i džojpeda. Akcione igre su
najpopularnije među decom i zahtevaju najveću pažnju roditelja. U njima su kreirani svi
mogući događaji, pojave i problemi koji mogu postojati u realnom životu ili u zamišljenoj
budućnosti. Akcione igre su praćene stalnim psihomotornim reakcijama igrača, napetošću i
koncentracijom. To su uglavnom razne ratne igre, igre brzine, preciznosti. U njima ima
mnogo pucanja, oružja, urlika, junaka koji raznim moćima ubijaju u borbi dobra i zla...
Avanturističke igre nastaju na osnovu nekog romana, filma ili istorijskog događaja. Složene
su, traju dugo i igrač treba da reši mnoge zagonetke i pronađe razne predmete kako bi
napredovao u igri. Igraći se boduju po brzini, okretnosti, predviđanju i magičnim moćima.
Ishod igre zavisi od odluka koje igrač donosi u toku igre. Igre simulacije simuliraju razne
situacije iz zivota, a igrač prolazi kroz mnoge opasnosti, donosi važne odluke kako bi došao
do cilja. To su razne igrice vožnje aviona, automobila, simulacije sportskih igara, osmišljene
strategije koje čine izazov za sve koji ih igraju. Igre za razmišljanje počivaju na logičkom
mišljenju i razumevanju igre, tj. na intelektualnom naporu igrača. To su šah, karte, društvene
igre, žetoni, figurice i kockice. One su za igrače intelektualni test. Nivoi se nižu od lakših ka
težim, tako da igrač može dostići određen uspeh, koji se vremenom može poboljšati. Ove
igrice su najmanje popularne. Virtuelne igre predstavljaju virtuelne svetove u kojima se
mešaju svi žanrovi kompjuterskih igara. U njima igrači mogu da ubacuju sopstvene animacije
likova, muziku i sopstveni lik. Ova virtuelna stvarnost zadovoljava vise čula istovremeno i
time dozvoljava komforniju i bržu komunikaciju sa mašinom. Sa objektima u ovim igrama se
može raditi i sarađivati kao da su to rukom opipljivi predmeti. Virtuelne igre imaju
zadivljujuću trodimenzionalnu grafiku. Njih još uvek nema u kućnoj upotrebi.
3. ODGOVORNOSTI VASPITAČA I RODITELJA ZA NEGATIVNE POSLEDICE

NA TELESNI RAZVOJ USLED PREKOMERNOG IGRANJA I UPOTREBE
KOMPJUTERA
Kompjuteri su postali deo ljudske svakodnevice. Njih u današnje vreme ima od kuća,
do škola i predškolskih ustanova. Pored mnogih dobrih stvari koje donosi upotreba
kompjutera, mora se obratiti pažnja i na probleme koje donosi njihovo korišćenje. Vaspitači i
roditelji su ti koji treba da deci skrenu pažnju da pored dobrih osobina postoje i posledice do
kojih dolazi usled nepravilnog rukovanja kompjuterom, dugog i nepravilnog sedenja za
kompjuterom.
3.1.ODGOVORNOSTI VASPITAČA
Što se tiče opremljenosti vrtića kompjuterima i pratećom opremom, naši vrtići spadaju
u one manje opremljene. Korišćenje kompjutera nije presudno za dobar rad vaspitača, ali bi
njegova upotreba u današnje vreme mnogo poboljšala njegov rad i doprinela njegovom
kvalitetu. Kako bi upoznali decu sa radom na kompjuteru i učinili zanimljivijim neke
informacije koje žele da deca usvoje, vaspitači mogu prikazivati deci razne slike, prezentacije,
puštati muziku... Radom uz pomoć kompjutera može povećati dečju motivaciju.
Kompjuterom se u mnogo čemu može poboljšati rad u vrtićima. Vaspitači se mogu
koristiti njima u svakodnevnim aktivnostima, čime će istaći značaj kompjutera i njihovu
korisnu stranu. Vaspitači mogu u razgovoru sa decom pričati o tome kako se koristi
kompjuter, koji su njegovi programi posebno zabavni za decu, čak mogu i organizovati
aktivnosti u kojima bi deca učila da koriste neke kompjuterske programe.
Vaspitač mora naglasiti i lošu stranu upotrebe kompjutera. On na roditeljskim
sastancima treba da priča sa roditeljima o tome da li deca kod kuće koriste kompjuter, šta rade
na njemu, koliko vremena provode za njim i u kom položaju im se nalazi telo. Na tim
sastancima on mora uputiti roditelje koliko bi vremena deca smela da provode za
kompjuterom, koje programe da koriste, kako da sede, na kojoj udaljenosti od ekrana i koje
opasnosti vrebaju internetom.
Razgovorom sa roditeljima se odgovornost vaspitača ne završava. On treba da prati
razvoj dece i njihovo ponašanje. Ako primeti nešto čudno u njegovom ponašanju treba da
popriča sa njim i ustanovi da li je uzrok tome upotreba kompjutera. Tada treba da sa detetom
razmotri dobre i loše strane te prekomerne upotrebe kompjutera i igrica koje mogu negativno
uticati na psihu deteta. Takođe nakon uočenih promena u ponašanju deteta i razgovora sa
njim, treba i roditeljima opet skrenuti pažnju kako bi se više zainteresovali za sadržaje koje
posećuju njihova dece, za igrice koje igraju.
U vrtiću vaspitači prate ponašanje dece, objašnjavaju im rad na računaru i prikazuju
interesantne stvari, ali deci nije dozvoljen duži rad za kompjuterom, jer je većina vrtića još
uvek okrenuta tradiciji i tome da deca vreme provode u međusobnoj igri i da se uči iz priče
vaspitača sa prikazivanjem slika na panou.
3.2.ODGOVORNOSTI RODITELJA
Osnovno što roditelji treba da znaju je da nema potrebe da deci zabrane upotrebu
kompjutera, jer on ako se pravilno koristi utiče pozitivno na mnoge aspekte razvoja. Upotreba
kompjutera i njegovih sadržaja treba da je ograničena uzrastom. Kako se povećava uzrast tako
se povećavaju i mogućnosti upotrebe računara. Roditelji uvek moraju imati kontrolu nad onim
što rade deca.
Iako deca veoma rano ovladavaju upotrebom kompjutera, dužnost roditelja je da budu
prisutni i upoznati sa onim što njihova deca obavljaju dok se zanimaju na ovaj način. Roditelji
treba da objasne deci funkcije kompjutera i kako se on koristi. Deca se za njega brzo
zainteresuju i žele da slobodno vreme provode igrajući igrice na njemu. Roditelji su u ovim
situacijama dužni da detaljno svojoj deci objasne koje su to posedice koje se mogu javiti
ukoliko suviše svog slobodnog vremena provedu za kompjuterima. U razgovoru sa decom
bitno je istaći da je korišćenje kompjutera neizostavni deo savremenog društva, ali i na koji
način i u kojoj meri se ispravno koristi kompjuter. Roditelji treba da upozore svoju decu na
bezbedonosne mere dok su na mreži. Roditelji treba da razgovaraju sa decom o korišćenju
kompjutera, jer roditelji su oni koji moraju da kontrolišu svoju decu i u njihovom krstarenju
internetom. Deci se mora skrenuti pažnja koji su to sajtovi koje mogu da posećuju i koji će im
pomoći u učenju. Takođe im treba naglasiti da oni treba da štite svoju privatnost, a
istovremeno i tuđu.
Kompjuter koji koristi dete treba da je postavljen na pristupačnom mestu koje je

dostupno i uvek vidljivo roditelju. Roditelji treba da razgovaraju sa detetom i odrede mu
pravila kako, kad i koliko će moći da koristi kompjuter. Odrasli treba da pričaju i slušaju
pažljivo svoje dete kada govori o svojim aktivnostima na internetu. Mogu se koristiti i
programi za roditeljsku kontrolu, a obavezno se koriste posebni nalozi u operativnom sistemu
kako dete ne bi slučajno obrisalo podatke od značaja.
Roditelji treba da pokažu detetu kako na kompjuteru mogu da nauče nešto novo, da se
opuste ili zabave, ali ipak roditelji treba i jasno da razgraniče da na kompjuteru postoje i
programi koje ne bi trebalo deca da diraju.
Jedna od bitnih obaveza roditelja jeste da svom detetu objasni koliko vremena može da
provodi za kompjuterom i kako da se ponaša dok ga koristi. Detetu takođe treba dati dobar
primer svojim ponašanjem za kompjuterom. Jasno im treba pokazati kako se pravilno sedi za
kompjuterom, kako se koriste miš i tastatura, koliko licem moramo biti odvojeni od
monitora...
Deci se mora objasniti da treba da se bave i drugim aktivnostima i da je za njih vrlo bitno
da svoje slobodno vreme provode u prirodi i igrajući se sa drugarima.
3.3.SAVETI MEDICINE I ERGONOMIJE O PRAVILNOJ UPOTREBI RAČUNARA

NAMENJENI VASPITAČIMA I RODITELJIMA
Kako bi dete nesmetamo moglo da koristi kompjuter i on da ne utiče negativno na

dečji fizički i psihički razvoj vaspitači i roditelji bi trebali da usvoje ove savete i da ih se
zajedno sa decom pridržavaju.
Aktivnosti uvek moraju biti prilagođene dečjem uzrastu i vreme koje se provodi ispred
ekrana. Deca ispod tri godine ne smeju da provode vreme pred kompjuterom.
Rad za kompjuterom treba vremenski ograničiti, najviše na pola sata dnevno. Ostatak
dana dete treba da provede u crtanju, pisanju, slušanju muzike, plesu. Veoma je bitno da se
dete bavi i nekom fizičkom aktivnošću, od trčanja pa do bavljenja nekim sportom.
U toku rada za kompjuterom potrebno je da dete s vremena na vreme skrene pogled od
ekrana i da posmatra neki predmet u daljini. Ako ovo ne rade, velika je mogućnost da se kod
dece javi crvenilo u očima, zamagljen vid, suzenje očiju, treptanje.
Pri radu mora se pridržavati pravila o držanju tela. Glava treba da je u liniji sa vratom,
leđa ispravljena, ramena postavljena u nazad i opuštena. Podlaktice u odnosu na površinu
stola treba da čine ugao od 90°. Stopala treba da su ravno postavljena na pod, ako je stolica
visoka potrebno je postaviti nešto što će dečjim nogama biti oslonac. Ekran monitora treba da
je na dovoljnoj udaljenosti od deteta, oko 50 cm i u nivou da dete ne treba da podiže glavu
dok gleda u njega.
Rad na kompjuteru treba da bude dodatna aktivnost, a ne zamena za sve druge

aktivnosti. On mora da se obavlja pod kontrolom vaspitača i roditelja i da služi najviše za
učenje kvalitetnim programima. Oni treba detetu da budu vodiči, da mu sve objasne i daju
odgovore na pitanja.
U toku rada potrebno je da se dete malo istegne. Dete treba da istegne ruke, noge, vrat
i trup. Ramena treba da podiže gore – dole, a glavu da pomera levo – desno. Treba ustati da se
prošeta malo.
Dete nikako ne sme da jede dok sedi za kompjuterom, jer grickalice mogu dovesti do
pojave gojaznosti.
Vaspitači i roditelji treba da obrate pažnju koje programe imaju u kompjuteru i koje
igrice nabavljaju da deca igraju. Kada se kupuju igrice na pakovanjima piše za koji su uzrast i
šta se desava u njima, tako da se na to mora obratiti pažnja.
Bitno je posmatrati dete u toku sedenja pred ekranom i posle toga. Ako se primete
neke promene u ponašanju, ako se oseti strah, uznemirenost...sa decom treba popričati.
Veoma je važno skrenuti deci pažnju da neke stvari na kompjuteru smeju sami da rade,
da neke mogu uz prisustvo roditelja i vaspitača, a da ima i programa koje smeju da koriste
samo odrasli.
Deci se mora pomoći da nauče da razlikuju stvarnost od virtuelnog sveta, maštu od
realnosti.
Neka deci računar bude pored igračke i edukativno sredstvo.
Sa decom se mora popricati o igricama koje ih zanimaju ako se njihov sadrzaj zasniva
na agresiju. Treba im se skrenuti pažnja na negativan uticaj koji mogu imati na dete. Naglasiti
im da tako mogu postati neosetljivi na nasilje i činiti ga, a da i ne primete.
Tehnologija koja iz dana u dan sve više napreduje, pruža mnogo izazova. Vaspitači i
roditelji treba da se trude da znaju što više o tehnologiji, novima i njenom uticaju (pozitivnom
i negativnom) na ljude, pa i na decu koja su u razvoju. Ta znanja doprinose da na pravilan
način podpomognemo deci koja su u razvoju, kroz vaspitanje i obrazovanje današnjeg doba.
4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Cilj istraživanja:
Dolaženje do podataka o tome koliko deca provode vremena za kompjuterom i da li su
roditelji i vaspitači upućeni u to kako se odražava predugo sedenje za kompjuterom na
motorički i telesni razvoj deteta predškolskog uzrasta.
Zadaci istraživanja:
- Utvrditi kako deca provode većinu slobodnog vremena
- Utvrditi koliko vaspitači znaju o uticaju prekomernog sedenja za kompjuterom na
celokupan razvoj deteta
- Utvrditi koliko su roditelji informisani o negativnim posledicama koje može doneti
predugo sedenje za kompjuterom
Metod istraživanja:
Deskriptivna metoda
Tehnike i instrumenti ispitivanja:

Tehnika – anketiranje
Instrument – anketni upitnik za vaspitače i roditelje
Za potrebe istraživanja izrađeni su anketni upitnici za vaspitače i roditelje (dato u
prilogu). Oba upitnika se sastoje od po 10 pitanja. Pitanja u upitniku su formulisana u obliku
tvrdnji u kojima su ispitanici iznosili stepen slaganja ili neslaganja. Ponuđene tvrdnje su:
potpuno netačno, delimično netačno, neodlučna sam, delimično tačno i potpuno tačno.
Uzorak ispitivanja:
Ispitivanjem je obuhvaćeno 35 ispitanika koje su sačinjavali vaspitači i roditelji.
Ispitano je 30 roditelja i 5 vaspitača. Od roditelja su ispitane majke dece predškolskog uzrasta.
Ispitani vaspitači rade sa decom od 3 godine do predškolskog uzrasta.
Ispitani vaspitači imaju radni staž od 10, 14, 27, 32 i 35 godina.
Tok ispitivanja:
Ispitivanje je obavljeno u periodu od 07.05.2012. do 25.05.2012.
Mesto obavljanja istraživanja: Melenci
Vrtić „Neven“
4.1.REZULTATI DOBIJENI UPITNIKOM KOJI SU POPUNJAVALI VASPITAČI
Pitanje broj 1
U ustanovi u kojoj radim Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

0 potpuno netačno 0% potpuno netačno
formiran/i je/su informatički 0 delimično netačno 0% delimično netačno
centar (kutak) 0 neodlučna sam 0% neodlučna sam
2 delimično tačno 40% delimično tačno
3 potpuno tačno 60% potpuno tačno
Na pitanje da li su vrtići opremljenji kompjuterima i da li postoji informatički centar,

vaspitači su dali različite odgovore. Slažu se da je u nekoj meri to tačno, da su vrtići
opremljeni, ali jedan deo od 40% smatra da to nije dovoljna opremljenost. 60% vaspitača
smatra da su u vrtiću formirani informatički centri.
Pitanje broj 2
Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

Vrtići 21. veka moraju imati 0 potpuno netačno 0% potpuno netačno
0 delimično netačno 0% delimično netačno
informatičke centre (kutke)
0 neodlučna sam 0% neodlučna sam
Svi ispitani vaspitači se slažu sa konstatacijom da vrtići 21. veka moraju imati
informatičke centre.
Pitanje broj 3
Svaka predškolska ustanova mora imati Broj ispitanika Iznos u procentima (%)
stalno zaposlene stručnjake
informatičko -računarske struke, koji će 1 delimično netačno 20% delimično netačno
biti rukovodioci ovakvih kutaka 0 neodlučna sam 0% neodlučna sam
(centara) i pomoć vaspitačima u razvoju 0 delimično tačno 0% delimično tačno
tehničke kulture deteta
Što se tiče pomoći za razvoj tehničke kulture deteta jedan deo vaspitača od 80%
smatra da su potrebni stručnjaci koji bi to deci bolje približili i objasnili. Pretpostavljam da taj
deo vaspitača smatra da nije dovoljno upoznat sa mogućnostima koje pruža upotreba računara
i da znanje koje poseduju nije dovoljno. Deo vaspitača od 20% smatra da na neki način
stručnjaci nisu potrebni i da im ta vrsta pomoći nije neophodna.
Pitanje broj 4
Znam koje su mogućnosti Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

igranja za kompjuterom u
odnosu na telesne i 0 neodlučna sam 0% neodlučna sam
motoričke karakteristike 3 delimično tačno 60% delimično tačno
dece
Svi vaspitači su upoznati sa mogućnostima uticaja igranja za kompjuterom na telesni i

motorički razvoj dece. 40% vaspitača smatra da u potpunosti zna sve sto se odnosi na telesne i
motoričke karakteristike dece i mogućnosti igranja za kompjuterom, dok 60% vaspitača
smatra da zna deo toga, ali da svoje znanje treba da upotpuni.
Pitanje broj 5
Znam kako prekomerno Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

sedenje za kompjuterom
utiče na telesni razvoj 0 neodlučna sam 0% neodlučna sam
predškolskog deteta 0 delimično tačno 0% delimično tačno
Svi vaspitači koji su ispitani smatraju da znaju kako prekomerno sedenje za

kompjuterom utiče na telesni razvoj predškolskog deteta.
Pitanje broj 6

Znam ergonomska pravila 0 potpuno netačno 0% potpuno netačno
upotrebe kompjutera 1 delimično netačno 20% delimično netačno
Što se tiče ergonomskih pravila upotrebe kompjutera mišljenja su podeljena. Prvi deo
od 20% se izjasnio da delimično nije upoznat sa ergonomskim pravilima upotrebe računara.
Po ovom pitanju 20% vaspitača je neodlučno sta da odgovori, a 20% smatra da zna jedan deo
ali da nije upućen u potpunosti u ova pravila. Poslednji deo vaspitača od 40% se izjasnio da
zna apsolutno sve u vezi ergonomskih pravila upotrebe kompjutera.
Pitanje broj 7
Znam kakve su posledice za Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

kičmu, venski sistem,
debljinu, zglobove šaka, 0 delimično tačno 0% delimično tačno

oči...
Svi vaspitači (100%) znaju kakve posledice može da izazove predugo sedenje za
kompjuterom na kičmu, venski sistem, debljinu, zglobove šaka, oči...
Pitanje broj 8

Znam koje su mere opreza 0 delimično netačno 0% delimično netačno
Vaspitači znaju koje su mere opreza vezane za korišćenje kompjutera. Većina

vaspitača, tj. njih 80% ispitanih u potpunosti znaju sve mere opreza, dok 20% ispitanih
vaspitača zna samo deo mera opreza.
Pitanje broj 9
U ustanovi u kojoj radim ima Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

dovoljno literature na ovu temu –
mera opreza usled prekomerne
upotrebe (usled rada, učenja, 2 neodlučna sam 40% neodlučna sam
igranja) kompjutera 2 delimično tačno 40% delimično tačno

Pitanjem vezanim za literaturu koju bi vrtić trebao da poseduje o merama opreza usled
prekomerne upotrebe kompjutera, učenja, rada, dobila sam raznolike odgovore. Ovim
ispitivanjem je sigurno da vrtić nije u potpunosti opremljen potrebnom literatorom. Da u
nekoj meri ima potrebne literature izjasnilo se 40% ispitanih vaspitača, da literature nema
potvrđuje 20% vaspitača, a 40% je ostalo neodlučno tj. ne izjašnjeno po tom pitanju.
Pitanje broj 10

Na roditeljskim sastancima, na razne
načine (pozivam stručnjake, delim
štampani materijal) informišem 1 delimično netačno 20% delimično netačno
roditelje o mogućim negativnim
posledicama i merama opreza upotrebe
kompjutera naše dece
Veoma bitna stavka u današnje vreme i ona koja mora biti neizostavna na roditeljskim
sastancima jeste uputiti roditelje o mogućim negativnim posledicama i merama opreza
upotrebe kompijutera. Ovo ne čini 20% ispitanih vaspitača, a 20% ne priča o tome u
određenoj meri. Ima i vaspitača koji su neodlučni po ovom pitanju i to isto 20%. Vaspitači
koji nekim delom pričaju o ovome na roditeljskim sastancima, su u većini koju čini 40%.
Nakon pitanja iz upitnika, vaspitači su trebali da upišu godine radnog staža i ideje,
savete i sugestije u vezi sa upotrebom kompjutera u vaspitno – obrazovnom radu.
Ispitani vaspitači imaju 35, 32, 27, 14 i 10 godina radnog staža.
Deo namenjen za ideje i savete svi vaspitači, sem jednog su ostavili nepopunjeno.
Mišljenje koje je izneo jedan od vaspitača glasi ovako:
„Kompjuter nam koristi u radu kada je u pitanju muzika. Razne igrice kao što su
otkrivanje slova, boja, oblika, je praktično uz nadzor vaspitača. Ne treba ga puno koristiti, jer
ga deca kod kuće koriste previše.“
4.2.REZULTATI DOBIJENI UPITNIKOM KOJI SU POPUNJAVALI RODITELJI
Pitanje broj 1
Moje dete (moja deca) Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

svakodnevno provodi/e
slobodno vreme za 4 potpuno tačno 13% potpuno tačno

kompjuterom
Slobodno vreme deca različito provode i to potvrđuju dobijeni odgovori od njihovih

roditelja. Roditelji koji su se izjasnili da njihova deca slobodno vreme uopšte ne provode
ispred kompjutera čine deo od 30%. Da je delimično netačno da deca slobodno vreme
provode kraj kompjutera izjasnilo se 10% roditelja i 10% je neodlučno po ovom pitanju. Da
deca jednim većim delom svakodnevno koriste računar u slobodno vreme, dobijeno je kao
odgovor od 37% roditelja, a 13% u potpunosti svoje slobodno vreme provodi na ovaj način.
Pitanje broj 2
Moje dete (moja deca) više Broj ispitanika Iznos u procentima (%)
voli/e da se igra/ju za
kompjuterom nego da vreme 0 neodlučna sam 0% neodlučna sam
provodi/e sa drugom decom 2 delimično tačno 6.5% delimično tačno
2 potpuno tačno 6.5% potpuno tačno
u igri
Da deca delimično ili u potpunosti više vole da provode vreme za kompjuterom nego
u igri sa drugom decom potvrđuje isti broj roditelja, koji čine po 6.5% ispitanih. Veći deo
roditelja se izjasnio da je to jednim delom netačno i to potvrđuje 10% ispitanih roditelja.
Najviše roditelja, od čak 77%, trvdi da je to u potpunosti netačno da njihova deca više vole da
provode vreme za kompjuterom nego u igri sa drugom decom.
Pitanje broj 3
Više bih volela/o da to vreme Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

provodi u prirodi, parku,
stvarnom druženju sa 3 neodlučna sam 10% neodlučna sam
vršnjacima i to im stalno 5 delimično tačno 17% delimično tačno
govorim
Roditelji koji čine 3% ispitanih, svojoj deci ne pričaju da treba slobodno vreme da
provode u prirodi i u druženju sa vršnjacima. Samo na neki način to svojoj deci ne govori
10% roditelja, a 10% ne zna kako da se izjasni po ovom pitanju. Jednim delom i s vrema na
vreme 17% roditelja priča o ovome sa svojom decom. Roditelji koji stalno pričaju deci o tome
da treba biti u prirodi i igrati se sa decom, čine 60% ispitanih.
Pitanje broj 4
Detetu sam predočio/la Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

koliko dugo može da sedi za 2 delimično netačno 7% delimično netačno
kompjuterom 5 neodlučna sam 17% neodlučna sam
Koliko vremena može da sedi za kompjuterom deci u potpunosti nije odredilo 17%
roditelja. Roditelji koji delom nisu odredili deci koliko vremena mogu da provedu za
računarom čine 7%. Oni koji nisu znali šta da odgovore na ovo pitanje čine 17% ispitanih
roditelja. Roditelji koji su delimično naznačili deci vreme čine 3%. Oni koji su jasno stavili
deci do znanja koliko vremena mogu da provode kraj računara, predstavljaju najveći deo
ispitanih od 56%.
Pitanje broj 5
Znam sve o negativnim Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

posledicama prekomernog
sedenja za kompjuterom na 2 neodlučna sam 7% neodlučna sam
fizički razvoj: uticaj na kičmu, 6 delimično tačno 20% delimično tačno
venski sistem, debljanje, vid, itd
Ne upućenih roditelja o negativnim posledicama prekomernog sedenja za

kompjuterom na fizički razvoj ima 3%. Onih koji nisu sigurni, tj. neodlučni su, da li znaju
koje su posledice ili ne, ima 7%. Da jednim delom znaju koje su posledice na fizički razvoj
izjasnilo se 20% ispitanih roditelja. Najviše ima roditelja koji znaju sve o negativnim
posledicama i uticaju na kičmu, venski sistem, debljinu i vid, čak 70%.
Pitanje broj 6

Stolica za kompjuter je 10 potpuno netačno 33% potpuno netačno
anatomski oblikovana
Roditelji koji u potpunosti trvde da stolica njihovog deteta nije anatomski oblikovana
čine većinu od 33%. Oni koji jednim delom tvrde da nije anatomski oblikovana, čine deo od
13%. Roditelji koji ne znaju da li je ili nije stolica anatomski oblikovana, predstavljaju deo od
17% ispitanih. 17% njih se izjasnilo sa je stolica na kojoj sedi, za kompjuterom, njihovo dete
anatomski oblikovana. Onih roditelja koji znaju da je stolica anatomski oblikovana ima 20%.
Pitanje broj 7
Kada sedi/e za kompjuterom, Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

telo deteta ima pravilan
položaj, o tome vodim 4 neodlučna sam 13% neodlučna sam
računa 9 delimično tačno 30% delimično tačno
Dobijenim rezultatima sam saznala da veći broj roditelja ne vodi računa o položaju
tela deteta dok sedi za kompjuterom, čak 27%. O tome delimično ne vodi računa 7% roditelja.
Onih koji nisu sigurni da li na to obraćaju pažnju ili ne, ima 13%. Roditelja koji na neki način
vode računa o položaju detetovog tela dok sedi za kompjuterom ima 30%. Onih roditelja koji
na to u potpunosti obraćaju pažnju ima 23%.
Pitanje broj 8
Znam kako kompjuterske Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

igrice akcije, avanture i
simulacije utiču na 3 neodlučna sam 10% neodlučna sam
motoriku dece – igrača 6 delimično tačno 20% delimično tačno
Kako kompjuterske igrice utiču na decu ne zna 3% roditelja. Delimično za taj uticaj ne
zna 7% roditelja. Roditelji koji nisu sigurni koliko znaju ili ne znaju čine 10% ispitanih. Na
neki način znaju o uticaju igrica na dete 20% roditelja. Onih roditelja koji znaju sve o uticaju
kompjuterskih igrica akcije, avanture i simulacije na motoriku dece ima 60%.
Pitanje broj 9
Informacije o bezbednom Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

korišćenju kompjutera
saznala/o sam uglavnom iz 4 neodlučna sam 14% neodlučna sam
medija: TV, štampa, 12 delimično tačno 40% delimično tačno
internet...
Informacije o bezbednom korišćenju kompjutera po 3% ispitanih roditelja, u

potpunosti i delimično, nije saznalo iz medija (TV, štampa, internet...). Roditelji koji su po
pitanju prikupljanja informacija o bezbednom korišćenju kompjutera putem medija neodlučni
ima 14%. Oni koji su deo informacija skupili na ovaj način ili sve što znaju o bezbednosti
korišćenja kompjutera su saznali putem medija ima po 40%.
Pitanje broj 10
Informacije o bezbednom Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

korišćenju kompjutera saznala/o
sam i na roditeljskom sastanku od 2 neodlučna sam 7% neodlučna sam
vaspitača, pedagoga, psihologa, tj. 9 delimično tačno 30% delimično tačno
stručnih službi u vrtiću
Da su informacije o bezbednom korišćenju kompjutera saznali na roditeljskom

sastanku od vaspitača, pedagoga ili psihologa 30% roditelja tvrdi da je u potpunosti netačno.
Roditelja koji nisu sigurni po ovom pitanju ima 7%. Oni roditelji koji su delom informacije
dobili od vaspitača i ostalih stručnih lica vrtića ima 30%. Ispitanici koji su sve potrebne
informacije o bezbednom korišćenju kompjutera dobili na roditeljskom sastanku ima 33%.
Nakon tvrdnji iz upitnika, roditelji su trebali da odgovore na pitanje od koje godine

njihovo dete koristi kompjuter i da da komentar, mišljenje i sugestije u vezi sa uticajem
upotrebe kompjutera na fizički razvoj dece i druge aspekte razvoja.
Da deca nemaju računar i da ga ne koriste izjasnilo se 27% roditelja. Kompjuter od
svoje treće godine po dobijenim odgovorima koristi 27% dece čiji su roditelji ispitani. Da se
deca služe računarom od četvrte godine izjasnilo se 13% roditelja, od pete godine 23% i od
šeste godine 10% ispitanih roditelja.
Komentare, mišljenje i sugestije u vezi uticaja upotrebe kompjutera na fizički razvoj
dece i ostale aspekte razvoja 63% ispitanih roditelja nije napisalo, dok je 37% dalo neke
komentare.
Komentari roditelja čija deca ne koriste kompjuter su da će deca dobiti i koristiti
računar tek kad im bude neophodan i stvarno potreban.
Mišljenja i komentari onih roditelja čija deca koriste kompjutere su da preterano
korišćenje i prekomerno sedenje kraj ekrana mogu loše da utiču na razvoj dece. Ipak
nekolicina njih smatra da je to neki vid zabave i da pozitivno utiče na decu kada je u
ograničenoj upotrebi. Roditelji smatraju da je bitno deci ograničiti vreme koje provodi kraj
kompjutera i da je za pravilan razvoj veoma bitan boravak na svežem vazduhu, sportske
aktivnosti i druženje i igra sa drugom decom.
ZAKLJUČAK
Znanje rada na računaru je nešto bez čega se u današnje vreme ne može. Sve oblasti
rada su na najvišem nivou po pitanju tehničke opremljenosti. Shodno tome, upotreba
najnovije tehnologi, kompjutera, i njihovo uvođenje u rad nije zaobišlo ni predškolske
ustanove, tj. vrtiće.
Rad na računaru zahteva najpre od vaspitača, pa i od roditelja, određeno znanje o
njegovoj upotrebi, pravilima koja moraju da se poštuju, a odnose se na položaj tela pri sedenju
i vremensko ograničenje upotrebe računara, pozitivnom i negativnom uticaju koje donosi
korišćenje kompjutera na razvoj i mere opreza koje zahteva.
Anonimno istraživanje koje sam sprovela u vrtiću „Neven“ u Melencima sa
roditeljima i vaspitačima dalo je mnoga saznanja o opremljenosti vrtića kompjuterima,
upućenosti odraslih u sve ono dobro i loše što prati rad na kompjuteru i o načinu dobijanja
potrebnih informacija.
Vrtić je opremljen kompjuterima i to je uređaj koju u današnje vreme mora da
poseduju svaki vrtić. Pošto su u vrtiću vaspitači koji rade tu dugo, potrebna im je stručna
pomoć koja ce biti zadužena za kutak sa računarom. U one najosnovnije mogućnosti koje
pruža rad za kompjuterom i o uticaju koji može doneti prekomernost upotrebe vaspitači su
upućeni. Iako u vrtiću nema mnogo literature, vaspitači se informišu i trude da budu u toku sa
inovacijama. Bez obzira što teorijski imaju neku osnovu, većinu svog znanja ne prenose na
roditelje, iako bi trebali. Nekolicina informiše roditelje, ali to treba da čine svi vaspitači, jer
oni zajedno vaspitavaju i obrazuju decu, pa shodno tome i zajedno treba da utiču na njihov
pravilan razvoj.
Deca svoje slobodno vreme provode na različite načine i to najviše zavisi od roditelja.
Veliki broj dece to vreme provodi samo kraj kompjutera, iako bi aktivnosti trebale da su
raznovrsne. Roditelji bi želeli da njihova deca više vremena provode na svežem vazduhu i u
prirodi, ali čim deca vreme provode za kompjuterom, znači da roditelji to dozvoljavaju i da ne
utiču dovoljno na njih po tom pitanju. Dok su mnogi roditelji svojoj deci ograničili vreme
koje će provesti u igranju igrica, postoji veliki broj onih koji to nisu učinili, iako je to nešto
najbitnije za dečji uzrast. O pozitivnom i negativnom uticaju prekomernog sedenja za
kompjuterom roditelji uglavnom imaju potrebne informacije, ali dozvoljavanjem da se kraj
računara provodi više vremena nego što bi trebalo, roditelji se ne pridržavaju najvažnijeg
pravila, a to je da se vreme mora ograničiti. Većina roditelja ne vodi računa kakvu stolicu
kupuje i mnoga deca zbog toga ne sede na anatomski oblikovanim stolicama i to negativno
utiče na njihov fizički razvoj. Informacije koje poseduju, roditelji su prikupili iz raznih medija
i delom su saznali od vaspitača, i kako bi dečji razvoj tekao bez problema treba da se
pridržavaju dobijenih saveta i praktično da primene ono što u teoriji znaju.
Kompjuter kao najnoviji tehnički izum, treba prihvatiti i koristiti ga. S obzirom da je
on sada osnovno sredstvo rada, treba se od malena obučavati za njegovu upotrebu. Dobro je
što se u sve većoj meri primenjuje i u predškolskim ustanovama. Da, njegovo korišćenje može
dovesti do negativnih posledica u razvoju, ali zbog toga vaspitači i roditelji znaju i poseduju
potrebne informacije o tome šta je deci dozvoljeno i u kom uzrastu, da radi za kompjuterom.
Ljudi, pa i deca, u svemu treba da su umereni i isto tako rad za kompjuterom treba biti
umeren, jer ne valja ni u čemu preterivati. Vaspitači i roditelji treba uvek da budu upućeni u
ono što deca rade za kompjuterom, bilo u vrtiću ili kod kuće. Oni takođe treba da prate koje se
novine pojavljuju i šta je novo u vezi upotrebe računara, kako bi mogli deo toga i deci da
prenesu.
„Neprekidan razvoj društvenih odnosa i promenljivost uslova života i rada zahtevaju
da se mlada pokoljenja sto svestranije pripremaju za život. Pri tom, treba imati u vidu, koliko
god je to moguće, uslove života za nekoliko decenija unapred i davati generacijama koje sada
tek počinju da žive takvo obrazovanje i vaspitanje koje će im omogućiti da se lako
prilagođavaju novim životnim uslovima i potrebama vremena u kome će biti nosioci
društvene delatnosti.“ (Šepa, 1962.)
LITERATURA
1. Anđelkovic, N. (2008). Dete i računar u porodici i dečjem vrtiću. Beograd: Beoknjiga.

2. Baljozović, A., Kostić, S., Baljozović, N. (1995). Zdravstvena nega I – Za I razred
medicinske škole. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
3. Berar, M., Džinović – Kojić, D. (2009). Telesni razvoj i zdravstveno vaspitanje.
Sombor: Univerzitet u Novom Sadu i Pedagoški fakultet u Somboru.
4. Džinović – Kojić, D. (2002). Fizičko vaspitanje predškolskog deteta (Metodički
priručnik za studente i vaspitače). Beograd
5. Krneta, Lj. (2007). Kompjuter i zdravlje deteta. Kikinda: Visoka škola strukovnih
studija za obrazovanje vaspitača.
6. Markoska, V. D. (1998). Audio – vizuelna sredstva u vrtiću. Šabac: Viša škola za
obrazovanje vaspitača.
7. Nadrljanski, Đ., Soleša, D. (2004). Informatika u obrazovanju. Sombor: Učiteljski
fakultet.
8. Smiljanić, V., Toličič, I. (1985). Dečja psihologija. Beograd: Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva.
9. Šepa, M. (1962). Moje dete i fizičko vaspitanje. Beograd: Narodna knjiga.
10. Veljko, N. (1980). Rekreacija i zdravlje. Zagreb: Školska knjiga.
Internet članci:
1. http://www.razvoj-karijere.com/news/sedenje-ispred-kompjutera-sacuvajte-zdravlje
2. http://www.jedro.rs/page.php?lang=ser&id=156
3. http://predskolskodete.com/?cat=29
4. http://www.scribd.com/doc/59856280/dete-i-kompjuter
5. http://sh.wikipedia.org/wiki/Ergonomija
PRILOZI
1. Upitnik za vaspitače
2. Tabela sa rezultatima nakon izvršenog brojanja
3. Grafikon
4. Upitnik za roditelje
5. Tabela sa rezultatima nakon izvršenog brojanja
6. Grafikon
UPITNIK ZA VASPITAČE
Ovaj upitnik je anoniman i deo je istraživanja u funkciji izrade diplomskog rada. Molimo Vas
da na pitanja odgovorite iskreno i time date svoj doprinos unapređenju procesa vaspitanja i
obrazovanja i dalje bržoj implementaciji informatičke tehnologije. Obavezujemo se da ćemo
sačuvati Vašu potpunu anonimnost prilikom objavljivanja rezultata.
Zaokružite odgovarajući broj (OD:1 –potpuno netačno DO: 5- potpuno tačno) u

zavisnosti od stepena koliko je sadržaj tvrdnje za vas tačan ili netačan
potpuno delimično neodlučna delimično potpuno

netačno netačno sam tačno tačno
1.U ustanovi u kojoj radim formiran/i
je/su informatički centar (kutak). 1 2 3 4 5
2.Vrtići 21. veka moraju imati
informatičke centre (kutke). 1 2 3 4 5
3. Svaka predškolska ustanova mora

imati stalno zaposlene stručnjake
informatičko-računarske struke, koji
1 2 3 4 5
će biti rukovodioci ovakvih kutaka
(centara) i pomoć vaspitačima u
razvoju tehničke kulture deteta.
4. Znam koje su mogućnosti igranja za
kompjuterom u odnosu na telesne i 1 2 3 4 5
motoričke karakteristike dece.
5. Znam kako prekomerno sedenje za
kompjuterom utiče na telesni razvoj 1 2 3 4 5
predškolskog deteta.
6. Znam ergonomska pravila upotrebe
1 2 3 4 5
kompjutera.
7. Znam kakve su posledice za kičmu,
venski sistem, debljinu, zglobove 1 2 3 4 5
šaka, oči...
8. Znam koje su mere opreza. 1 2 3 4 5
9. U ustanovi u kojoj radim ima
dovoljno literature na ovu temu –
mera opreza usled prekomerne 1 2 3 4 5
upotrebe (usled rada, učenja, igranja)
kompjutera.
10. Na roditeljskim sastancima, na
razne načine (pozivam stručnjake,
delim štampani materijal) informišem
1 2 3 4 5
roditelje o mogućim negativnim
posledicama i merama opreza
upotrebe kompjutera naše dece.
Molimo Vas da napišete godine radnog staža _________ i vaše ideje, stavove i sugestije u
vezi sa upotrebom kompjutera u vaspitno obrazovnom radu:
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
Srdačno Vam se zahvaljujemo!
TABELA SA REZULTATIMA NAKON IZVRŠENOG BROJANJA

1.U ustanovi u kojoj radim formiran/i

0 0 0 2 3
je/su informatički centar (kutak).
2.Vrtići 21. veka moraju imati

0 0 0 0 5
informatičke centre (kutke).
3. Svaka predškolska ustanova mora

imati stalno zaposlene stručnjake
informatičko-računarske struke, koji će
0 1 0 0 4
biti rukovodioci ovakvih kutaka
(centara) i pomoć vaspitačima u razvoju
tehničke kulture deteta.
4. Znam koje su mogućnosti igranja za

kompjuterom u odnosu na telesne i 0 0 0 3 2
motoričke karakteristike dece.
5. Znam kako prekomerno sedenje za

kompjuterom utiče na telesni razvoj 0 0 0 0 5
predškolskog deteta.
6. Znam ergonomska pravila upotrebe

0 1 1 1 2
kompjutera.
7. Znam kakve su posledice za kičmu,

venski sistem, debljinu, zglobove šaka, 0 0 0 0 5
oči...
8. Znam koje su mere opreza. 0 0 0 1 4
9. U ustanovi u kojoj radim ima

dovoljno literature na ovu temu – mera
0 1 2 2 0
opreza usled prekomerne upotrebe
(usled rada, učenja, igranja) kompjutera.
10. Na roditeljskim sastancima, na razne

načine (pozivam stručnjake, delim
štampani materijal) informišem roditelje
1 1 1 2 0
o mogućim negativnim posledicama i
merama opreza upotrebe kompjutera
naše dece.
GRAFIKON
UPITNIK ZA RODITELJE
Ovaj upitnik je anoniman i deo je istraživanja u funkciji izrade diplomskog rada. Molimo Vas
da na pitanja odgovorite iskreno i time date svoj doprinos unapređenju procesa vaspitanja i
obrazovanja. Obavezujemo se da ćemo sačuvati Vašu potpunu anonimnost prilikom
objavljivanja rezultata.
Zaokružite odgovarajući broj (OD:1 –potpuno netačno DO: 5- potpuno tačno) u

zavisnosti od stepena koliko je sadržaj tvrdnje za vas tačan ili netačan

1.Moje dete (moja deca) svakodnevno
provodi/e slobodno vreme za
kompjuterom. 1 2 3 4 5
2.Moje dete (moja deca) više voli/e da

se igra/ju za kompjuterom nego da
vreme provodi/e sa drugom decom u 1 2 3 4 5
igri.
3.Više bih volela/o da to vreme provode
u prirodi, parku, stvarnom druženju sa 1 2 3 4 5
vršnjacima i to im stalno govorim.
4. Detetu sam predočio/la koliko dugo

može da sedi za kompjuterom. 1 2 3 4 5
5. Znam sve o negativnim posledicama

prekomernog sedenja za kompjuterom
na fizički razvoj: uticaj na kičmu, venski 1 2 3 4 5
sistem, debljanje, vid, itd.
6. Stolica za kompjuter je anatomski

oblikovana. 1 2 3 4 5
7. Kada sedi/e za kompjuterom, telo

deteta ima pravilan položaj, o tome 1 2 3 4 5
vodim računa.
8. Znam kako kompjuterske igrice 1 2 3 4 5
akcije, avanture i simulacije utiču na
motoriku dece – igrača.

9. Informacije o bezbednom korišćenju
kompjutera saznala/o sam uglavnom iz 1 2 3 4 5
medija: TV, štampa, internet...
kompjutera saznala/o sam i na
roditeljskom sastanku od vaspitača, 1 2 3 4 5
pedagoga, psihologa, tj. stručnih službi
u vrtiću.
Moje dete (moja deca) ima/koristi kompjuter od svoje _____________godine.

Komentar, zapažanja (mišljenja) i sugestije roditelja u vezi sa uticajem upotrebe kompjutera
na fizičkI razvoj dece i druge aspekte razvoja.
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
Srdačno Vam se zahvaljujemo!
TABELA SA REZULTATIMA NAKON IZVRŠENOG BROJANJA

1.Moje dete (moja deca) svakodnevno
provodi/e slobodno vreme za 9 3 3 11 4
kompjuterom.
2.Moje dete (moja deca) više voli/e da se

igra/ju za kompjuterom nego da vreme 23 3 0 2 2
provodi/e sa drugom decom u igri.
3.Više bih volela/o da to vreme provode
u prirodi, parku, stvarnom druženju sa 1 3 3 5 18
vršnjacima i to im stalno govorim.
4. Detetu sam predočio/la koliko dugo
5 2 5 1 17
može da sedi za kompjuterom.
5. Znam sve o negativnim posledicama
prekomernog sedenja za kompjuterom na
1 0 2 6 21
fizički razvoj: uticaj na kičmu, venski
sistem, debljanje, vid, itd.
6. Stolica za kompjuter je anatomski
10 4 5 5 6
oblikovana.
7. Kada sedi/e za kompjuterom, telo
deteta ima pravilan položaj, o tome 8 2 4 9 7
vodim računa.
8. Znam kako kompjuterske igrice akcije,
avanture i simulacije utiču na motoriku 1 2 3 6 18
dece – igrača.
kompjutera saznala/o sam uglavnom iz 1 1 4 12 12
medija: TV, štampa, internet...
kompjutera saznala/o sam i na
roditeljskom sastanku od vaspitača, 9 0 2 9 10
pedagoga, psihologa, tj. stručnih službi u
vrtiću.
GRAFIKON

Mogućnosti Bavljenja Kompjuterom U Odnosu Na Telesne I Motoričke Karakteristike Deteta Predškolskog Uzrasta3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Mogućnosti Bavljenja Kompjuterom U Odnosu Na Telesne I Motoričke Karakteristike Deteta Predškolskog Uzrasta3

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mogućnosti Bavljenja Kompjuterom U Odnosu Na Telesne I Motoričke Karakteristike Deteta Predškolskog Uzrasta3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE

TEMA: Mogućnosti bavljenja kompjuterom u odnosu na telesne

OBLAST: Od igračke do računara u korelaciji sa Metodikom fizičkog i

NASTAVNIK - MENTOR: STUDENT:

OVERA ODSEKA ZA STUDENTSKA PITANJA

Ime i prezime kandidata: __________________________________

Odsek za studentska pitanja

OVERA KOMISIJE ZA ODBRANU ZAVRŠNOG RADA

Ocena rada: _________________________

Mogućnosti bavljenja kompjuterom u odnosu na telesne i motoričke karakteristike deteta

Ključne reči: dete predškolskog uzrasta, telesne i motoričke karakteristike, kompjuter,

1.KARAKTERISTIKE TELESNOG I MOTORNOG RAZVOJA DETETA

2. TEORIJSKI I PRAKTIČAN ASPEKT UPOTREBE RAČUNARA U RADU SA DECOM

3. ODGOVORNOSTI VASPITAČA I RODITELJA ZA NEGATIVNE POSLEDICE NA

4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA -------------------------------------------------------------------24

1. KARAKTERISTIKE TELESNOG I MOTORIČKOG RAZVOJA DETETA

Pod motoričkim razvojem podrazumeva se razvoj mišića. Motorički razvoj j proces u

Razvoj govora – Govorom deca uspostavljaju socijalne kontakte i izražavaju

Nakon rođenja dete se ne interesuje za ljude, jer ih ne razlikuje od predmeta koji ga

Dečje emocije su jednostavne i spontano se izražavaju. One su površinske (po načinu

1.7.UTICAJ NEPRAVILNOG RADA ZA KOMPJUTEROM NA ZDRAVLJE

Fotosenzitivna osetljivost se javlja kod osoba koje su genetski fotosenzitivne. Osobe

2. TEORIJSKI I PRAKTIČAN ASPEKT UPOTREBE RAČUNARA U RADU SA

Vreme u kome živimo karakteriše se mnogim i različitim novinama u svim aspektima

3. ODGOVORNOSTI VASPITAČA I RODITELJA ZA NEGATIVNE POSLEDICE

Kompjuter koji koristi dete treba da je postavljen na pristupačnom mestu koje je

3.3.SAVETI MEDICINE I ERGONOMIJE O PRAVILNOJ UPOTREBI RAČUNARA

Kako bi dete nesmetamo moglo da koristi kompjuter i on da ne utiče negativno na

Rad na kompjuteru treba da bude dodatna aktivnost, a ne zamena za sve druge

Tehnike i instrumenti ispitivanja:

4.1.REZULTATI DOBIJENI UPITNIKOM KOJI SU POPUNJAVALI VASPITAČI

U ustanovi u kojoj radim Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

Na pitanje da li su vrtići opremljenji kompjuterima i da li postoji informatički centar,

Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

Znam koje su mogućnosti Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

Svi vaspitači su upoznati sa mogućnostima uticaja igranja za kompjuterom na telesni i

Znam kako prekomerno Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

Svi vaspitači koji su ispitani smatraju da znaju kako prekomerno sedenje za

Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

Znam kakve su posledice za Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

debljinu, zglobove šaka, 0 delimično tačno 0% delimično tačno

Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

Vaspitači znaju koje su mere opreza vezane za korišćenje kompjutera. Većina

U ustanovi u kojoj radim ima Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

igranja) kompjutera 2 delimično tačno 40% delimično tačno

Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

4.2.REZULTATI DOBIJENI UPITNIKOM KOJI SU POPUNJAVALI RODITELJI

Moje dete (moja deca) Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

slobodno vreme za 4 potpuno tačno 13% potpuno tačno

Slobodno vreme deca različito provode i to potvrđuju dobijeni odgovori od njihovih

Više bih volela/o da to vreme Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

Detetu sam predočio/la Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

Znam sve o negativnim Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

Ne upućenih roditelja o negativnim posledicama prekomernog sedenja za

Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

Kada sedi/e za kompjuterom, Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

Znam kako kompjuterske Broj ispitanika Iznos u procentima (%)

Informacije o bezbednom Broj ispitanika Iznos u procentima (%)