KRV Je KRV A Ne Voda ! Za Stampu

У име оних који ми рекоше да имају вољу и намеру да науче Вукову азбуку, ја им по
њиховој жељи поклањам ту азбуку на почетку ове књиге!
U imе оnih kојi mi rеkоšе dа imајu vоlјu i nаmеru dа nаučе Vukоvu аzbuku, ја im pо njihоvој
žеlјi pоklаnjаm tu аzbuku nа pоčеtku оvе knjigе!
ВУКОВА АЗБУКА / VUKOVA AZBUKA

1. Аа Aa 16. Нн Nn
2. Бб Bb A A 17. Њњ NJnj
3. Вв Vv 18. Оо Oo
4. Гг Gg 19. Пп Pp
5. Дд Dd
Z Z 20. Рр Rr
6. Ђђ ĐĊ 21. Сс Ss
7. Ее Ee B B 22. Тт Tt
8. Жж Ţţ 23. Ћћ Ćć
9. Зз Zz U U 24. Уу Uu
10. Ии Ii 25. Фф Ff
11. Јј Jj 26. Хх Hh
12. Кк Kk K K 27. Цц Cc
13. Лл Ll 28. Чч Ĉĉ
14. Љљ LJlj A A 29. Џџ DŢdţ
15. Мм Mm 30. Шш Šš
2
3
Миладин Стојановић
КРВ ЈЕ КРВ
А НЕ ВОДА
Издавач:
Беолерта, Београд
За издавача:
Радован Илић.
Рецензент:
Проф. Борислав Гаврић
Лектор и коректор:
Илија Павловић
Компјутерска обрада:
Миладин Стојановић
Виолета Илић
Ликовна замисао и дизајн корица:

Стефани Илић
Штампа:
Беолерта, Београд
Тираж:
300
МИЛАДИН СТОЈАНОВИЋ
КРВ ЈЕ КРВ
А НЕ ВОДА
Београд, 2019.
К Р В Ј Е К Р В
А НЕ ВОДА - Миладин Стојановић .
Поштовани читаоче!
Ова књига, ''КРВ ЈЕ КРВ, А НЕ ВОДА'' само је један издвојени пелцер из књиге ''Корени и
родослови'', у којој је обрађено девет родослова и која је из штампе изашла 2010. године.
Намерно је издвојен да би се на њега поставио сваки изникли пуп од 2010. године, и да би се
исправиле уочене грешке које су несвесно направљење из разноразних разлога у прошлој књизи,
искористивши овај пут предност новопојављене технике комуникација.
Одлучио сам да задржим стару форму обраде већине онога што је везано за родослов
Стојановића; опис места где су они битисали око 250 година (село Жиоке), поновити његове
топониме и хидрониме, нагласити страдање незаштићеног народа, обрадити обичаје,
нагласити навике, споменути места одакле су стизали и где расејавали; са посебном емоцијом
дотаћи се старе постојбине, Ножица, где су поникли давни потомци од претка Васе. И наравно,
са великим поштовањем, на првим страницама књиге, уградити речи људи који су дали своје
мишљења и оцену за књигу ''Корени и родослови''; то јест, и засве о самом родослову Стојано-
вића.
Они који су имали прилику да у рукама држе књигу ''Корени и родослови'', приметили су
да се ради о обимној грађи, упакованој на 457 страница Б5 формата. И приметили су да је
генеза сваког родослова праћена и по женској линији (по мајци, по очевој и мајчиној мајци, по
очеве и мајчине бабе мајци, итд. итд.), што је необичан изузетак праћења у нашем народу. Јер
се од памтивека само гледала и пратила мушка лоза по оцу – свом презимену. И приметили су да
су поједини делови истог родослова брачним везама испреплетени као бршљан око стабла, те се
потомци по два и више пута понављају. Што се може приписати незнању о својој родбини и
потомцима по женској линији родослова. Сестре из куће одлазе на разне стране, узимају туђа
презимена и већ у другом-трећем колену губи им се траг из ког су рода поникли. У овој књизи је
то са посебним акцентом наглашено, чисто да би се упозорило да се ради о брачним везама
између родбине. За неповеровати, има случајева где се младенци узимаше у другом колену, што је
јако опасно по здравље и физичку способност будућих потомака. На тако нешто упозоравају и
вера (црква) и наука.
На овој страници желим и да се захвалим свима који су имали разумевања и одолели
свакој мојој ’досади’ око прикупљања података. Онима који су имали сасвим супротно мишљење
о свему овом, који су сматрали да су сами себи довољни и да им је сво богаство у оном што они
знају о фамилији, те други нису важни, иако су у првом, другом или трећем колену, желим да се
што пре отрезне и отарасе терета самосебибитности, самосебиважности и својеглавости јер
''КРВ ЈЕ КРВ, А НЕ ВОДА''.
Аутор
7
О КЊИЗИ
„КОРЕНИ И РОДОСЛОВИ”
РЕКЛИ СУ
9
SAÛVANI „KORENI I RODOSLOVI”
Iako je ponu|eni tekst kwige „Koreni i rodoslovi” u svojoj cjelovitosti namjerno,

dakle, smi{qeno, didakti~ki postavqen, da sa~uva, da uo~i i da se ne zaboravi,
~itava kwiga je o~uvala svjeìnu zanimqivosti, pitkosti i znatièqe.
Pa, i pored toga i tu je mogu} jedan neobi~an paradoks; vreba zabluda i mogu}a
gre{ka i prvom utisku. Mogla bi se pomisliti ili ~ak re}i, kako je kazivawe tako
obi~no, kako su sva saop{tewa mirno kazana i poruke stara~ki mudro re~ene. Kako je
slikawe jednog kraja i wegove istorijske sudbine lako i skoro bajkovito.
Nije ba{ tako. Ako se sti~e takav utisak, to je zato {to je autor sve rekao sa
majstorskom jednostavno{}u, a „Do jednostavnosti treba narasti”, kaè Gogoq.
Jezik kojim se saop{tavaju dragocjeni i nezaobilazni (i nezaboravni) istorijski
podaci, slike geografske cjeline u svoj svojoj qepoti, etnolo{ka vrijednost i trajnost,
qudi, vremena, konkretnih geografskih odrednica („toponimi” i „hidronimi” kako
Stojanovi} mirno i {kolski u~eno kaè), sve je kazano sa izvanrednim umije}em, lako
prilago|enom leksikom, nezaboravqaju}i mnoge drage obi~aje, lokalizme, strogo
specifi~ne rije~i samo jednog podru~ja, sela ili zaseoka.
Navo|ewe {ireg geografskog miqea usmjerava pogled i pa`wu na detaqisawe, pa
poput {arenog }ilima, susre}emo brda, doline, pa{wake, {ume i lugove, kr~evine i
oranice, gorostasne hrastove i pitome vo}ke, male izvore, koji, spajaju}i svoju vodu
postaju poto~i}i i potoci, dobijaju nova imena, stalno zadràvaju}i svoju studenu
qepotu i trajan planinski {apat u vje~nom hodu i odlasku.
Iako se ~itav tekst KORENA I RODOSLOVA ~ita kao zanimqiva pri~a, on se ni
za trenutak ne moè posmatrati i tuma~iti kao {tivo za zabavu i razbibrigu. Wegova
zanimqivost, obi~ajnost, jasno}a kazivawa, pitkost i prijem~qivost, odraz su
Stojanovi}eve pismenosti, qubavi, znawa i iznad svega integralne i trajne odanosti
neugasivim i neprolaznim vrijednostima svojih predaka, prate}i ih od Vasojevi}a,
odakle su starinom, do gostovi}kih proplanaka i potoka.
Trebalo je imati (poput Vuka Karaxi}a) strpqewa, znawa, odricawa i skupqawa
neizbrojivih ~iwenica da bi se otkala takva tkanica koja }e opasati stra{ni (mada i
slavni) put od Crne Gore do Bosne, muke puta i putovawa, neizvjesnost odlaska i
neminovnost privikavawa na novi zavi~aj, silom ili milom.
I kao {to }e sudbina Stojanovi}a (i, naravno, i ne samo wih) pokazati; ni jedan
pohod nije bio jedini i zavr{en, nego uvijek kukavno privremen, izgibija, bjeànija i
bestragija ne dozvoqavaju pu{tawe dubokih korijena i bokorewe silnih i brojnih
grana. Uvijek nesre}a {aqe du{mane, gromove, su{e i poplave, bolesti i umrla, a to
opet, neminovno predstavqa po~etak (ne i kraj) novim pohodima u nepoznato,
spa{avaju}i glavu i ~eqad, ~esto samo sa zave`qajem, a nekad i bez wega. A sa tugom,
nesre}om, strahom i neizvjesnostima – uvijek.
Svo to klupko qudskog pute{estvija, u kome je radost u stvari samo predah u moru
krvave istorije, Miladin je sa~uvao da se ne odmota, da ne pukne, da ne nestane, da
sa~uva i na povr{ini i u svoj dubini, trag, istinu, postojanost, trpeqivost, opstanak i
iskonsku snagu da traje, ~esto i po cijenu puta i putovawa. A to je ponekad i pjesma i
radost, a ~e{}e stradawe, borba i bjeànija sa vje~nim pitawem: d o k l e!
A odgovor u ovoj, dobro napisanoj kwizi glasi; izme|u ostalog, re{ewe je u dobrom
poznavawu sebe, svojih predaka, svog i wihovog zavi~aja, svoje i wihove sudbine,
wihovih po~etaka i svojih korijena, sa ubije|ewem da seobama mora do}i kraj. Bar
onim krvavim i nesre}nim. Zato je vrijednost ove kwige nezaobilazna, poziva na
nezaborav. Ona obe}ava, ne samo uspomene nego pouzdani ìvot i nadu. Jednom rije~ju
ova kwiga je vi{estruko i vi{estrano inspirisana i trajna.
Prim. dr Stanko Piva{evi}
10
PROF. DR RANKO PEJI]

FILOZOFSKI FAKULTET
BAWA LUKA
PREDMET: RECENZIJA NA RUKOPIS KORENI I RODOSLOV
Autor Miladin Stojanovi} ponudio mi je na recenziju rukopis pod naslovom

„Koreni i rodoslov”. Sadràj rukopisa je napisan na 453 stranice gusto kucanog teksta
na uèm dijelu tabaka (B5 formatu). Sadràj teksta je raspore|en na uvod, predgovor, 3
poglavqa, 9 naslova i vi{e podnaslova. Uvr{teno je dosta grana rodoslova i
fotografija {to rukopis dobija na zna~aju. Autor je u uvodu prikazao istorijat,
porijeklo i genezu roda Stojanovi}a iz sela @ioka. Iz teksta, koji se odnosi na
istorijat loze Stojanovi}a, moè se zakqu~iti da autor nije imao ambicija da to bude
nau~no djelo, nego da na sebi svojstven na~in iskaè svoj umjetni~ki potencijal.
Metodolo{ki postavqen rukopis, tako|e ne odgovara metodologiji nau~nog
istraìvawa, jer autor uz odre|ene podatke ne navodi izvore i literature niti
saop{tava u fus-noti nego je samo u uvodnom delu dao napomenu odakle je uzeo
podatke za svoje djelo. Autor navodi da su Stojanovi}i, kao brojni srpski rodovi iz
cijele Bosne i Hercegovine, starinom negdje iz Crne Gore, iz okoline Bijelog Poqa,
ali ne navodi uslove i prilike koji su odre|ivali kretawe i naseqavawe
stanovni{tva u Gostovi}. Autor je kroz pri~u o malom stidqivku prikazao kako se
sa koqena na koqeno, ne biraju}i ni mjesto ni vrijeme, prenosilo narodno
predawe o porijeklu, navode}i primjer kako je neki „podatak ~uo na prelima od
starijih qudi”, {to ga osloba}a da ga i nau~no dokaè, pa ostaje kao narodno predawe.
Tako|e je opisao manastire Gostovi} i Vozu}u kao zadu`bine srpske kraqevske
porodice Nemawi}a, a ne kao narodno predawe, iako je nauka dokazala druga~ije, ali je
u narodu duboko ukorijeweno i ne moè se, a i ne treba iskorijeniti.
Tekst „Koreni i rodoslovi” ima didakti~ku i etnolo{ko vrijednost. S obzirom na
to da su muslimanski vojnici 1995. godine protjerali stanovnike @ioka, a selo
opqa~kali i potpuno uni{tili i da su se preìvjeli @io~ani raselili gotovo po
cijelom svijetu, ve} mla|a generacija @io~ana nije ro|ena u @iokama, a mnogi ne znaju
gdje se to selo nalazi. Zato }e ova kwiga mla|im i budu}im generacijama posluìti da
saznaju svoje korijene, jer ~ovjek koji ne zna gdje su mu korijeni nema ni du{u. Wihov
duhovni ìvot je dosta prazan. Didakti~ka vrijednost ove budu}e kwige je i u tome {to
se iz we moè saznati o porijeklu, genezi, ìvotu i nestanku jednog od brojnih srpskih
naseqa u bliòj i dalekoj pro{losti.
Ako bi autor tehni~ko ure|ewe prepustio stru~nom i iskusnom tehni~kom
uredniku i ako bi lektor jo{ jednom „pro~e{qao” tekst, kwiga bi imala daleko ve}u
nau~nu vrijednost. Ipak, recenzent je mi{qewa da rukopis „Koreni i rodoslovi”
Miladina Stojanovi}a ima veliku literarnu vrijednost i da je obavezno treba
{tampati i ponuditi {iroj ~itala~koj publici.
Bawa Luka, 02.04.2010.

Prof. Dr Ranko Peji}
11
ETNOPSIHOLO[KA STUDIJA O RODU, VREMENU I PROSTORU

Kwiga ,,Koreni i rodoslovi” Miladina Stojanovi}a ima vi{estruku vrijednost u
osvjetqavawu puta wegove porodice u vremenu i prostoru u kojem je ìvjela, te o
drugim porodicama s kojim je u srodstvu.
Autor ovog istraìvawa u svom dugogodi{wem radu na genealogiji odlazi u
daleku pro{lost da bi u woj na{ao potvrdu da Stojanovi}i poti~u od vojvode Vase
Vasojevi}a koji se rodi 1217. godine na Noìci u Crnoj Gori. Iz tih razloga autor na
po~etku svoga rada navodi misao Stojana Novakovi}a, pa kaè: „Pogled u pro{lost
o{tri snagu, krijepi energiju za posao, brzom silom dovodi sre}nija vremena u narodni
ìvot. [to je boqe i jasnije osvijetqena pro{lost, umne }e o~i tim daqe dogledati
budu}nost.” Ova wegova misao ima sna`nu poruku da se svako upita ko je, odakle je,
po{tuje li ~iwenicu da je dio neraskidivog lanca nekih prethodnih qudi koji su imali
ime, prezime, li~nost, du{u, porodicu, zavi~aj i zna~ewe u ìvotu. Iz tih razloga
autor je dugo bio razapet izme|u „tamo”, „amo” i „onamo”, kako kaè, dok se nije odlu~io
da istraì trag svog postojawa. Upornim radom uspio je da poveè nevidqive veze,
sakupi podatke, zapi{e informacije, prou~i literature, u èqi da zbliì svoj rod sa
dalekim rodona~elnikom.
Nakon dugogodi{weg istrajnog rada, kada je uspio da na porodi~no stablo oka~i
sve pretke i potomke Stojanovi}a po o~evoj i Todi}a po maj~inoj lozi, ratni plamen
uni{tio je sav wegov trud, pa je morao sve ispo~etka.
Autor je u ovaj rad utkao mno{tvo podataka zna~ajnih za poznavawe istorije sela
@ioka sa okruèwem, nadomak Ozrena, naseqavawu, stradawu stanovni{tva tokom
ratova, gladi i bolesti. Tu su na{li svoje mjesto i razni obi~aji, kao {to su: vjen~awa,
kr{tewa, ispra}aji u vojsku, prela, sijela, mobe, komu{awa kokuruza, pe~ewe rakije i
drugi. Va`no mjesto zauzima ubrzana izgradwa sela (asfaltirawe puteva,
elektrifikacija, izgradwa {kole, crkve i dr.)
On nam na slikovit na~in saop{tava da su Stojanovi}i kroz vijekove gordo
kora~ali, ali i posrtali, dizali se i ponovo po~iwali, te da nisu samo vjerni
pratioci istorijskih doga|aja, ve} i wihovi sudionici. êkale su ih mnoge neda}e u
svim ratovima, a posebno posledwem Otaxbinskom (1992-1995). Aktivno su u~estovali
u borbama protiv okupatora i doma}ih neprijateqa, te pokazali veliku hrabrost i
odlu~nost u odbrani svog naroda. Selo @ioke su, kao i druga srpska sela, vozu}kog i
ozrenskog kraja doìvjeli tragi~nu sudbinu protjerivawa nedu`nog stanovni{tva, koje
je potraìlo novi dom u mnogim sredinama {irom Republike Srpske i svijeta.
Vrijednost ove kwige nadrasta sve po~etne ambicije wenog autora. On je
uloènim naporom, da se ona u~ini porodi~nim priru~nikom, otvorio puteve svim
onim qudima koji misle o tome kako da se utemeqi istina o snazi, bitnosti,
samobitnosti i opstojnosti jednog naroda.
Kwiga se sastoji iz pet dijelova. U tre}em je na zanimqiv na~in, kao kroz pri~u
opisao svijet oko sebe, svoj zavi~aj sa svim wegovim prirodnim qepotama: bistrim
izvorima, brzim rje~icama, {umarcima, proplancima, livadama, vo}wacima, pa{wa-
cima, sa orginalnim nazivima. U ~etvrtom poglavqu iznosi istorijske poda-tke svojih
predaka iz daleke pro{losti, ilustruju}i fotografijama, portretima, geofrafskim
skicama, pisanim dokumentima, kao {to je Vasojevi}ki zakon u „12 to~aka” i dr. Peto
poglavqe opisuje rod Stojanovi}a, Todi}a, ûpeqi}a, Risti}a, Milo{evi}a, Dosta-
ni}a, Mari}a, Jankovi}a i Blagojevi}a po mu{koj i ènskoj lozi. Imena predaka i
potomaka, pored brojnih podataka o wima, uspje{no je i grafi~ki predstavio, radi
boqe preglednosti.
12
„Koreni i rodoslovi” Miladina Stojanovi}a posluì}e sada{wim i budu}im
generacijama da upoznaju pro{lost svojih predaka, kako bi {to boqe razumjeli sada-
{wost i budu}nost jer je napisana stru~no, ~iweni~no i pou~no.
Prof. Pero Perkovi}
13
РЕЦЕНЗИЈА ЗА КЊИГУ „КОРЕНИ И РОДОСЛОВИ“

АУТОРА МИЛАДИНА СТОЈАНОВИЋА
Давно је записано да књиге настају из различитих побуда, зато се и разликују по:
садржају, намјени, домашају, мотивима, због којих су написане, или по томе шта
одсликавају: догађај, село, град, школу, цркву, личност, породицу-лозу-коријене и
родословље, односно њихову историју.
И ова књига је врло успјешан и покушај, али сада и изведена замисао, да се на
један научно утемељен начин прикаже историја лозе Стојановића (поријеклом из Црне
Горе) са утемељењем у мјесташцу, Жиоке (Гостовићи-БиХ/ФБиХ). Овако написано
Родословље, имаће своју употребну вриједност и значајан, не само друштвени, већ и
научни допринос и биће истовремено један мали, али вриједан прамичак у
историографији овога краја па и шире, али и путоказ неким новим истраживачима.
Многе генерације, које су живјеле и подизале ово село (као и друга села) у
наметнутом темпу живота, који периодично има и ратне вихоре, не дозвољва, да они
који у селу живе и који га граде да и забиљеже све те промјене. Вриједност ове књиге и
свега онога што она доноси, посебно долази до изражаја, када смо данас свједоци
великих промјена села, или чак у ратном вихору – физички – присилног напуштања села.
Људи у данашње вријеме заокупљени низом проблема, врло мало промишљају, шта је
то у прошлости било вриједно, не само да бисмо се могли кретати кроз садашњост, већ
и да оставимо потомоцима нешто за наук и корист. Зато је давно у једном “Подсјетнику
за писање Монографија САНУ“ и записано да узимајући у обзир горе изнесено „намеће
се прворазредни културни и историјски значај прикупљања грађе о друштвеном животу
села, јер је село својеврсна ризница наше самосвјесне народне традиције ,која беспо-
вратно нестаје, а да није ваљано проучена и оцијењена. Зато су умни и и племенити
људи-мајстори од пера, као и њихови добротвори, позвани да својим списатељством
допринесу очувању колективне културне баштине. „Само оно што је записано – остаје,
поручују хроничари, јер, вријеме брише људска сјећања и памћења. Свака наредна
година избрише понешто, па на чистини сјећања много тога остане мутно и нејасно.
Најгоре од свега остаје напрезање људско да повеже растргане нити сјећања, да сложи
слику онога што је било и како је било. Ови скромни записи, хронолошки сложени,
сакупљени као истина из различитих извора и званичних докумената, живјеће као
свједочанство о Стојановићима из Жиоке и околини за сва времена. Ова књига је и
порука будућим хроничарима да умјесто памћења, записују, па је стога још више
изражен захтјев да се све до данас записано испита, провјери и промисли, а будућа
догађања редовно биљеже, при чему ће нам умногоме помоћи учесници будућих
догађаја, људи са добрим намјерама, велики поштоваоци живота и културе на овим
нашим просторима.“
Рукопис Миладина Стојановића за књигу “Корени и родослови“,књигу која садржи
изузетно богатство чињеница обликованих од историјских извора у мало ремек-дјело
аутора и завичаја и историјске науке, пажњу желим усмјерити на четири битне
карактеристике ове књиге, које се међусобно испреплићу.
Прво, ауторова одлучност и намјера да истраје на овом вриједном послу, наго-
вијештена је његовим ријечима изнесеним у уводном дијелу, гдје се он обраћа чиато-
цима : “Потајно и шкрто, радознало на традиционалним сеоским окупљањима, мобама,
вршидбама, ноћним посијелима и прелима, уз ракијски казан, на испраћајима, бабинама,
сахранама, свадбама, молитвама, уз славски колач, уз кандило, звуке гусала, двојница,
уз велике уздахе питајући се одакле су Стојановићи...“ аутор се одлучно ухватио у
коштац да нам подари ово богато родословно стабло. Додајмо, овоме и ауторову
судбину да о своме селу и својој лози пише, снивајући о селу и Гостовићу, јер је „неко
тако хтио, а тај је “привремено“ био јачи силом, али не и душом од нашег аутора.“
14
Могуће, да је аутор баш у оваквим околностима и нашао оволико снаге да истраје на
овако важном животном путу, који је препун стаза и богаза. Лијепе и драгоцјене фото-
графије прате ауторово биљежење о овој великој породици, која је за ових 200 година,
као и многе друге православне, хришћанске и српске породице живјела на простоприма
од Пиве и Таре, Ибра, Босне, Дрине и Врбаса. Свака од понуђених фотографија је,
почев од малог „Стидљивка“ са драгом РАДОЈКОМ, преко Удрима, Озрена, Возуће,
школе у Гостовићу, Карпата, Споменика у Добоју, до Шамца, Модриче, Новог Сада, или
Боеграда, Цириха, Берлина... прича за себе и за све нас и националну и општу историју:
Завичаја, Балкана, Европе и Свијета. Да бисмо и ми сазнали још нешто и то врло важно
из ове историје, аутор нас упућује на “бележење штапова потомства давног разбацаних
по бијелом свијету,“ посебно лозе Стојановића.
Друго, бављење историјом и отимање од заборава и у данашње вријеме, исто је
важно као и у вријеме творца Азбуке, Вука Стефановића Караџића, из чијих дубоких ми-
сли аутор, а и сви ми извлачимо поуке: “ Видимо да је наша стара историја тамом
покривена и сви кривимо старе наше, што нијесу ништа писали и нама оставили, а
видимо и то да ће потомство наше, тако исто нас кривити, ако му сада што не напишемо
и не оставимо. “Појава ове књиге (као изузетан писани споменик) испуњава дуг Вуку, али
и на корист данашње и будућих генерација.
Треће, обзиром да је аутор радећи на овој књизи у свом раду научним методама
долазио до сазнања, желим истаћи да је испунио основне научне захтјеве које је увијек
потенцирао истакнути историчар, проф. др Бранко Петрановић .Те дубоке мисли изнио је
у својој књизи „Југославија 1918-1878. следећим реченицама:“ Наше занимање за
прошлост, једино је вриједно и прихватљиво уколико су у знању сажимана сва три
темпорална елемента историје: ПРОШЛОСТИ, САДАШНОСТИ И БУДУЋНОСТИ. Ништа
као историја не показује величину друштвеног домета, али и ограничене могућности
мијењања цивилизацијске основе. Дјеца никада нису видјела историју очима својих
отаца. Историјске чињенице су вјечите, али историографска тумачења су од генерације
до генерације била другачија.
Пишући овај Љетопис, видљиво је да се аутор придржавао доследних научног
утемељења, да онај ко жели да пише бар и дио монографије села, мора претходно
добро упознати људе и прилике у њему, мора се саживјети са селом. Из различитости
употребе извора (писаних, објављене и необјављене грађе, мемоарске, сјећања стано-
вника села и истакнутих личности, обичних људи, видљиво је, да укрштањем различи-
тости извора, аутор долази до закључних разматрања и судова. Зато и извори употери-
јебљени у овој моногафији научним методом, одговарају историјској истини, јер ни један
податак, нити цијела монографија нису у супротностима и интересима части и достоја-
нства људи, посебно оних који су давали врло значајне податке. Аутор је ово добро
схватио, зато и ови „Корени и Родсловље Стојановића,“ као културно благо, није упере-
но против човјека, без обзира на његову вјерску или социјалну припадност. Зато ће и ова
књига бити на дар и корист општих инереса људи, а посебно лозе Стојановића.
Књига је у складу са ауторовом структуром (скицом рада) конципирана тако, да
одсликава и локацијско и хронолошко одређење села ЖИОКЕ са свим његовим хидро-
нимима и топонимима, са исплетеном причом око Гостовића: домаћинским животом,
вјером и крсним славама, обичајима и светковинама и обиљежавању највећих право-
славних празника. Запањује енергија, коју је аутор уложио да прикаже „Корене и
родсловље лозе Стојановића“ и да све то смјести на 425 страница овог дивног Рукописа,
који се може читати у једном даху. Овако написана Монографија, имаће своју употребну
вриједност и значајан, не само друштвени већ и научни допринос и биће истовремено
један мали, али вриједан прамичак у историографији овога краја па и шире, али и
путоказ неким новим истраживачима.
Проф. др Раденко Лазаревић у свом љетопису „Лазаревићи, Орашац-Стојник, у
издању Српског географског друштва, Београд 1997.год. у Предговру је истакао: “Разли-
15
чити су начини на који неко жели да се одужи своме завичају и својим сродницима.То
зависи од његовог богатства, материјалног и духовног, као и од његовог позива –
занимања. Неко ће подићи чесму, неко мост, неко ће помоћи у изградњи пута, регулацији
речице, школе. На тај начин, кроз те објекте и радове, продужиће свој живот, успомену
на себе људе своје село. Моја намера је очување успомене на лозу Лазаревића,
заправо, њено спашавање од заборава...“ Ове мисли налазе своје пуно оправдање код
нашег аутора, Миладина Стојановића, пјесника, историчара и етнографа, који се одлучи
да спаси од заборава своју лозу Стојановића, али и да нам подари дио драгоцјене
историје родног села Жиоке и Гостовића, које је доживјело тешку судбину, посебно у
посљедњем Отаџбинском рату (1992-1995) .
Због свега овога ,желим да ова књига нађе свој живот у свакој кући Стојановића,
али и свих осталих људи из Жиоке и од Гостовића са Возуће и Озрена, у Посавини, на
Требави, Крњину и Вучијаку, у Семберији и Шумадији, Војводин, на Косову, ма гдје били
добри људи Жиоке, као и у библиотекама и код ђака и младих истраживача, а посебно,
код наших људи, који се налазе на привремном раду у иностранству и да им буде
чврста, незаборавна и мајчинска љубав са родним завичајем.
Модрича, 24.априла 2010.год. мр Ђорђе Нијемчевић
16
I DEO
17
СПОЗНАВАЈУЋИ СВЕТ ОКО СЕБЕ
Jo{ kao dete, spoznavaju}i svet oko sebe, uvi|aju}i svaki wegov detaq, i najmawi
„segment” ovozemaqske sli~nosti i razli~itosti, potajno i {krto, ali radoznalo, na
tradicionalnim okupqawima, seoskim mobama, qu{tiqima, vr{idbama, no}nim
poselima i nedeqnim prelimа, uz rakijski kazan, na ,,bureku” posle sviwokoqe, na
ispra}ajima regruta u vojsku, babinama, sahranama, svadbama, na molitvi{tvima,
krsnim slavama (uz slavsku sve}u i kandilo, uz zvuke gusala, frule, dvojnica, violine i
{argije), svaki put bi se oteo bar po jedan tuàn uzdah uz prepri~avawa kako su prvi
ìo~ki Stojanovi}i stigli iz daleke Crne Gore, negde od Bijelog Poqa. Izgovara{e (s
jedne strane) s ponosom i ushi}ewem – osetilo se to po wihovom glasu, a s druge strane,
u {irini wihovih zenica, videlo se duboko tugovawe za onim {to im je kroz istoriju
trebalo pripasti. Ali, tada{wi okupator wihovom sudbinom grubo се poigrao i otrgnuo
ih od „korena”. Тe, taj bol i kroz pesmu ~esto oplakiva{e. Iako behu ro|eni daleko od
nesu|enog zavi~aja, iako behu ro|eni mnogo kasnije od svih tih trauma, bol su saose}ali
i nosili ga kroz ra|awa kao jednu od naslednih osobina.
Radojka Stojanovi} i mali Stidqivko
Malog i slinavog de~aka, umazanog pekmezom od plavih ,,maxarki” i ,,~upavog”

{ipka, uma{}enog maslom sa pomazanog komada raèvog hleba, zagolicala je
radoznalost. Гde su ta bиjelopoqska brda? Кoliko su daleko od wih? Иma li na{ih jo{
tamo? Аko ih im, {to nam ne dolaze? Шto mi ne idemo wima? ûo bi on ~esto, kada bi
se pri~alo o ratnim stradawima kroz koje prolazi{e, i: „Аko su nam preci oti{li sa
o~evine, zar nisu mogli na}i boqe i bezbednije mesto od @ioka i gostovi}ke kotline?”
Kao da ih htedo{e prokleti {to se tu nastani{e. On ih nije razumeo, voleo je svoj
rodni kraj i da je imalo bio ve}i, ~ini mi se, u{ao bi u raspravu sa wima. U wegovoj
maloj glavici, iznad svih pitawa nad pitawima izdvajalo bi se jedno glavno, mo`da i
kqu~no: ”Дa li su Stojanovi}i (oni koje susre}e svaki dan) jednog roda? Иste krvi? Ako
jesу, ko je kome {ta, i ko? ”
I tako, od pitawa do pitawa, ~esto do svitawa, tekla su razmi{qawa plavokosog
de~aka. Slu{ao je pri~e, donosio zakqu~ke, sakupqao podatak za podatkom, zapisivao
informaciju по informaciу, i uvezivao ih u ne{to {to }e biti, nadao se jo{ tada,
svima od koristi. Kada je skoro uspeo na porodi~no stablo „oka~iti” sve wegove
19
dragocene plodove Stojanovi}kih potomaka, Otaxbinu zahvati bratoubila~ki plamen
koji spali sav trud wegovog dugogodi{weg tragawa. I, ne samo to, doìveh i saм da
morade svoj rodni kraj ostaviti i beàti, kao da je u wemu u kra|i bio, a ne rastao i
sazrevao u ozbiqnog ~oveka. Dok su se ùrni koraci pretvarali u beàniju ispred
kame, sa sve`wem imawa u drhtavoj ruci, preko veleòvskih strmina i ozrenskih doli-
na, u sebi videh onog davnog pretka {to stiè preko crnogorskih i bosanskih bespu}a,
tada{wih sanxaka i vilajeta, i zabode {tap svog novog stani{ta u posnu zemqu ìo~ku.
Davno je ~uo da od dobra ~oveka treba o~ekivati dobra sina, al’ nije ~uo da od prote-
ranog oca treba o~ekivati и sina izbeglicu. Te se upita:
„Da li i izbegli~ka torba nosi gene naslednosti?”
„Ima Boga”, u polu{apatu su izgovarale iznemogle starice, prebacuju}i iz ruke u
drugu ruku svo svoje imawe godinama sticano.
I to ga te{ilo. Ruka Svevi{weg – od uvek se to govorilo – ima svoju mo}. Kao
{to je tom prvom ìo~kom do{qaku podarila snagu da se spase, te i ovoga puta dade
snage da svako koga protera{e svoj {tap zabode tamo gde }e mu ni}i novo ogwi{tе, i
ne}e mu biti tesno. Ra|a}e i èniti decu, gradi}e ku}e i obore, do~ekivati i ispra-
}ati goste, ali i pri~ati kako su „nekad davno bila crna vremena” i kako su qudi svoja
imawa trpali u najlonkesu i beàli ispred pokoqa.
Стидљивко и Чедо (Славков) Стојановић
Plavokosog de~aka, sad ve} ~oveka u godinama, dok na svom odelu traì stari miris
pekmeza i stare tragove masti sa pomazanog komada hleba i fleke blata iz zavi~ajnih
bara, danas mu~i jedan drugi problem: Кako i na koji na~in sa~uvati trag postojbine од
zaborava? Кaко, кada od tamo odakle su izbegli vrebaju zle o~i, vowa pusto{ i
gospodari nemaн?
„Ovde se nema vremena ni za sebe”, progun|a{e drhtave usne, na koje kanu suzna kap
utehe.
Razapet izme|u „tamo”, „amo” i „onamo”, dugo je oklevao. Odakle po~etи? Sa kojeg
kraja krenuti i graditi trag svog postojawa? U stvarи, ima li uop{te po~etka? pitao se.
Da li sa bijelopoqskih poqa, odakle krenu{e wegovi davni preci na put spasa? Sa
Noìca gde mu se krije koren ili iz @ioka gde je svoje imawe, zajedno sa uspomenama,
stavio u izbegli~ki torbak, najlonkesu i krenuo u beli svet da spasi glavu.
20
Pitao se… Razmi{qao… No}i ne spavao… Pitao, i uz put beleìo zabodene
{tapove potomaka davnog pretka, svojih ro|aka, razbacanih po celoj kugli ovozema-
qskoj. Da li se veza predak-potomak moè prese}i perom, zaboravom, najednom, ve~no?
Znao je da pup~anu vrpcu babice preseku o{trim se~ivom, fizi~ki razdvoje majku od
deteta, al’ opet ostane nevidqiva tanana nit; veza koju ~uva uàreno sunce, ùti
mesec, tamna no}, beli dan, уzavrela krv, уsa|eni gen, tako ~vrsto da ve~no budu
spojeni.
„Ta, ista nevidqiva veza, spaja li ona Stojanovi}e sa Vasojevi}ima?”, {aptao je
sebi u bradu, pla{e}i se da nikad ne}e saznati.
A onda, prevr}u}i i preme{taju}i slova dve najdraè re~i „Noì~ani” i
„@io~ani”, (Noì~ani – wegovi davni preci; Жio~ani – wegovi ro|aci i on sa wima)
do{ao je do zakqu~ka kojeg je pretvorio u stih.
Odsekli im prvo ,,N”,

prebacili ,,o” pred ,,~”,
pa su tako Noì~ani
postali ko @io~anи.
Тamo bili Vasojevi}i,
a ovamo Stojanovi}i.
A, u biti, jedno isto,
иsto meso, krv i grupa.
To je tako du{man hteo,
da ne budu svoј na svome.
Sekao ih o{trom sabqom,
tukao ih smrtnim krstom,
zato {to se Bogu mole
и {to ma{у sa troprstom.
Sa~uva{e opet ponos,
izrodiшe sebi slavne,
sve od kote Bjelasice
do Brezove рavne
i od gore Bjelasice
pa do gore Brezovice.
SELO @IOKE
Sa zave`qutkom od ostataka mu{ke haqinice koji na stomaku skriva{e poderani

deo, kada su malom Stidqivku objasnili da u matemati~kom zadatku sa nepoznatom uvek
treba po}i od onog {to je poznato, u glavi je odredio svoju formulu po kojoj }e svoj
zadatak dovesti do re{ewa. Polaznu ta~ku je uzeo @ioke, mesto gde je napravio svoj
prvi iskorak, mesto gde je rastao, nau~io prva slova, ugledao prvu simpatiju i zbog we
se prvi put zarumenio, i mesto odakle je sa sve`wem u drhtavoj ruci krenuo u
enigmati~nu ovozemaqsku stvarnost koju su pokrenule ratne strahote.
Selo @ioke, malo pravoslavno seoce sme{teno na sun~anim obroncima planine

Klek, planine na kojoj je, kako legenda kaè, Marija Terezija klekla, dive}i se okolnoj
lepoti. Pripada gostovi}koj kotlini, i pripada op{tini Zavidovi}i, i pripada
Republici Bosni i Hercegovini, posle bosansko-hercegova~kog rata i entitetu FBiH, i
Zeni~ko-dobojskom kantonu. Na celokupnom ovozemaqskom prostoru nalazi se na
21
pribli`nom 44˚ i 24’ severne geografske {irine i na 18˚ i 13’ isto~ne geografske
duìne. Prostire se u pravcu istok-zapad. Poprili~no ome|eno prirodnim granicama
sa susednim mesnim atarima, isplo~ano toponimima i iseckano poto~nim venama koje u
prole}ne i jesewe dane znaju podivqati i napraviti neprilike poqoprivrednim
usevima.
Na samom ulazu, od Bajvata prema planini Klek, od zapada ka severo-istoku, vodi
jedna kosica, {umarak i greben koji zajedno razdvajaju bajvatski, be{i}ki i mr|anski
atar od ìo~kog atara. Druga me|a ili drugi krak granice od ulaza iz Bajvata vodi
ìo~kim potokom, zatim svin~inskim potokom do Jezera (mesta gde je nekad bilo jezero,
ududbqeno у planinskoj zaravni), razdvajaju}i bajvatski od ìo~kog atara. Zatim, od
Jezera, vododelnicom gostovi}ke i krivajske kotline, preko planine Klek, razdvaja
mahovski, bra{qevqanski, mustajba{i}ki i krawi}ki atar od ìo~kог.
@ioke su (gledaju}i globalno) samo jedna mala naseobina {iroke gostovi}ke
kotline, ~iju ki~mu ~ini reka Gostovi}. Sa obe wene strane kao lastavi~ija gnezda su
na~i~kana (osim jednog) nacionalno ~ista muslimanska i pravoslavna sela. Ako
gledamo uzvodno, na samom ulazu u kotlinu, wenom klekovskom obalom nalazи se
Potkle~e (muslimansko selo), zatim se re|aju: Petkovi}и (srpsko selo), ne{to vi{e
Klekу tri muslimanska sela: Maru{i}i, Prwavor i Paravci. Уz rekу ~etiri srpska
sela: Dedi}i, Tribi}i, Luг и Veli}i. Тe muslimansko: Sinanovi}i. Иznad Veli}a dva
srpska sela: Grabovica i Mr|ani. Zatim sela koja se proteù uz bajvatsko-ìo~ku
re~icу, tri muslimanska: Lijev~a, Bajvatи i Be{e. Тe @ioke, srpsko selo.
Uz drugu obalu niù se muslimansko selo Stipovi}i, srpska sela Bijeda i
Ku~ice, ka periferiji ka Lovnicи рed srpskих sela: Be}irovi}i, zatim Peji}i,
Bijeqi}i, ârdak, iznad ârdaka Drakuli}i, Ote`wa i Kamenica. Nasuprot ârdaka
preko reke, ka u{}u Buretine, sу tri muslimanska sela: [ehi}i, Borovnica i Kozli}i.
U gorwem slivu Gostovi}a je srpsko selo Kamenica, a u dubini {umskog kompleksa, u
bogastvu stoletnih stabala hrasta, bukve, bora, su srpska sela: Stojanovi}i, Priluk,
Mitrovi}i i iseqeno selo Suva.
@io~ani za kom{ije ima{e mnogoqudnija muslimanska sela i zaseoke: sa zapada

noviji deo Bajvata i Be{e, sa jugo-zapada stariji deo Bajvata, sa istoka i jugo-istoka
Mahoje sa wegovim zaseocima: @uberom, Potokom, Brdom i Volujakom, sa severo-istoka
(iza planine Klek) krivajska sela: Bra{qevine, Mustajba{i}e i Krawi}e. Jedino sa
severo-zapada grani~e sa pravoslavnim, srpskim, omawim selom Mr|ani koje nema{e
vi{e od petnaestak ku}a.
„Na àlost”, na stotinu puta pri~alo bi se u wihovoj ku}i, „@io~ani tako

okruèni mnogoqudnijiм муслиманским selima, nepovoqnim strate{kim poloàjem,
okolnim brdima i planinom Klek, u dva posledwa rata platili su krvav danak svog
22
postojawa. Ni u jednom od wih ne mogu se pohvaliti kom{ijskom dobrotom, tolera-
ncijom i za{titom. Naprotiv, u oba rata bivaju prisiqeni da kroz usko grlo, preko
Mr|ana, traè spas u izbegli{tvu. U Drugom ratu, ~ak, na tom putu, u koloni spasa, jedno
nedozrelo devoj~e umire od {oka. Ostavqali su selo na milost i nemilost povampi-
renim уbicama i paliku}ama. Odnosili bi sve {to bi zatekli iz ku}a и ambara. Dok bi
iz pojata i {tala odgonili stoku.
„Volove i krave smo po oslobo|ewu (u Drugom sveskom ratu) na{li ~ak u Hajda-
revi}ima”, govorila bi ~esto baka Milka.
„Sre}om nisu ku}e palili. Иmali smo se |e vratiti”, dodala bi strina Radojka.
„Zato su nam sad sve uni{tili!” zakqu~ila je tetka Љeposava.
„И spomenike! И spomenike…!” sa uzdahoм }e kuma Dragiwa.
Hidronimi i toponimi, koje susre}emo u @iokama su: po~ev od ulaza iz Bajvata,

na samom ulazu spajaju se dva potoka – Doli}ki i @io~ki koji se nadovezuje na Bajvatski
potok. Uz Doli}ki potok, sa wegove desne obale, su gorwe i dowe Plane, te Wivica. Sa
wegove leve obale su: Barice, Obala, Raì{te, Topola, Doli} i Grobqe. Uz wih ka
istoku proteù se Pijeskovi, Ba{~ice i [imotorka. Uz @io~ki potok, do potoka koji mu
je desna pritoka i koji vodi iz starog dela sela, su Luke i Grac. Iznad Graca, ujedno uz
potok koji vodi u stari deo sela, sa wegove desne obale, su: Gorwi Grac i Potku}e.
Iznad starog dela sela su Zobi{te, Ba{~e i Brijeg (mesto prvih doseqenika). Od leve
obale tog potoka, koji vodi iz starog dela sela, su Trwak i Ravne. Ravne se proteù uz
@io~ki potok sve do nove pritoke, zvane Jelovac. Iznad Ravna su Gaj~i} i Kosa. Izme|u
Jelovca i Vrta~kog potoka su Gorwe i Dowe Seli{te. Desnom obalom svin~inskog
potoka, koji je leva pritoka ìo~kom potoku, proteù se Dowa Slatina, Svin~ine,
Raskr{}e i Jezero. Ispod Raskr{}a i Jezera, ujedno od svin~inskog do Dubokog potoka,
nalaze se Diqke, Kr~evina, Sje~ica i Gorwa Slatina. Izme|u Dubokog potoka i potoka
koji vodi sa Jezera proteè se Perina Kosa sa oko 300 dunuma seoske zajedni~ke {ume.
Od Jezera, obodom gostovi}ke kotline, smer istok-severoistok-sever-severozapad,
proteù se Vrta~e, Nagrada, Bjelasice, Vis, Veliki Do, Kolibi{te, Klek-{umarnica,
Sedra i Kose.
23
U pravcu ìo~kog potoka, ako to gledamo kao nekakvu dijagonalu, „@ioke se pro-
teù od Bjelasice do Brezove ravne”, {to itekako ima veze sa toponimina svojih kore-
na, jer „pleme Vasojevi}a je rasprostraweno, gledaju}i dijagonalno, od Bjelasice do
Brezovice”, ponosili su se stariji potomci na posnu potklekovsku zemqu.
Kao {to se vidi po mnogobrojnim hidronimima, koji su jednostavno ugravirani
ovim prostorom, @ioke su bogate vodom ~ija su vrela u wihovom ataru. Nekoliko vrela
gradi poto~i}e. Od nekoliko poto~i}a nastaje potok koji ùri smaragdno-zelenom
Gostovi}u. Za nepoverovati, samo u reonu Jelovca, jedne prilike, obi~nom ratarskom
moti~icom maloporasli Plavu{an je zajazio 34 izvora, ne veruju}i brojci do koje je
do{ao.
„Od svih vrela”, kategorisao ih je stric Slavko, „najkorisnija su ona u samom
selu: ’seoski bunar’, izvor kod stare êdine ku}e, Lazi}a voda u Kosi, Ilin izvor i
Dragina voda u Ba{~ama. Najmo}niji su: ’Vodica’ u Jelovcu i korito na Kapnici.
Najhladniji su: izvor u Andrinoj kr~evini i izvor u Topoli. Ne treba zanemariti ni
izvor u Vuka{inovoj Slatini, ni korito na Jezeru, ni izvor u Sretkov Sje~ici, ni
izvore u Seli{tu, Kr~evini i Ravni. Najinteresantniji izvori su: ’studenac’ kod ’{uma-
rnice’ i izvor u Brankovom Kleku, gde voda izvire skoro na vrh planine. A najenigma-
ti~niji, i izvor kojem je trebalo posvetiti vi{e pa`we, je Slana voda u Slatini.”
Selo @ioke je sa tri strane okruèno gustim {umama, do 1984. hrastovim i
bukovim. Tada je napravqena gola se~a i zasa|ena crnogorica – bor, jela, smr~a i
ari{. Jedino od starih Bajvata proteù se zelene livade i na ulazu u selo
novobajvatsko naseqe, gde su prve ku}e udaqene samo desetak metara jedne od drugih.
Da bi do{li do @ioka, pre svega, potrebno je sti}i do Zavidovi}a, a onda
asfaltnim putem do „Drugog kilometra” (gde se put odvaja uz Gostovi}), zatim preko
Petkovi}a, Poqica, Dedi}a, Trbi}a do Sinanovi}a („osmog kilometra”). Tu se ne
prelazi most na drugu stranu ve} se putovawe nastavqa preko sinanovi}ke Ornice,
Lijev~e, novih Bajvata i stiè do @ioka. Duìna ove mar{rute je 12,5 km. Od @ioka
asfaltni put vodi za Mahoje.
Za one koji èle znati vi{e o ovom kraju, za informaciju, na osmom kilometru
jedan krak puta prelazi reku i vodi preko ârdaka i Ote`we, za Kamenicu, Priluk i
Stojanovi}e. Ovaj put su trasirali austro-ugarski inìweri i podigli uskotra~nu prugu
za eksploataciju gostovi}ke {ume.
@IOKE SA OKRU@EWEM KROZ ISTORIJU

O @iokama se malo zna (kao i celokupnom Gostovi}u), skoro sve se skriva u velu
tajni, legendi i sitnih predawa. ~ak i o nastanku imena nema ~vrstih dokaza, nego se
pri~a i naga|a. Naime, pretpostavqa se, a po nekoj logici tako i do|e, da se koren
imena krije u imenici mnoìne – ìoke. Š@ioka je – 1. letva na koju se zakiva taraba;
2. grubo obra|ena daska u ogradi, letva; 3. duè tawe neobra|eno drvo za ogradu;
vrqika.¹. Da je ovaj kraj bio bogat {umom i pre gole se~e, koja je obavqena 1983/84. za
potrebe svetskog giganta Drvnog kombinata „Krivaje”, potvr|uju toponimi prema Mahoju
– Kr~evine i Sje~ica, gde se ta {uma sekla. Naravno, nastanak Kr~evine i Sje~ice
imao je sasvim drugi ciq i namenu u odnosu na golu se~u iz 1983/84. Pre svega,
kr~ewem gustih {uma bio je ciq napraviti i {to ve}i komad obradivog poqopri-
vrednog zemqi{ta, potom taj komad ogra|ivawem za{tititi {to boqe od divqa~i.
Gola se~a iz 1983/84, koja je obavqena na celoj ju`noj i sun~anoj strani Kleka, imala je
ciq da se svetsko trì{te, pre svega ameri~ko, zadovoqi primercima kvalitetnih
krivajinih proizvoda: stolova, stolica, ormara, kuhiwa, podnih podloga, bindera za
sportske hale, monta`nih ku}a… A to se moglo dobiti samo kvalitetnim drvetom koje je
posedovao ovaj kraj.
24
Na ìo~kom gruntovnom prostoru nisu zabeleèni nikakvi arheolo{ki nalazi,
niti su ikad spomiwani. A da je bilo ìvota pre dolaska prvih Sojanovi}a – bilo je.
Pouzdano se zna, da su uz celu re~nu kotlinu, zahvataju}i sela Lijev~u, Bajvate, Be{e i
@ioke, bili naseqeni Vlasi, odnosno Karavlasi. To potvr|uje i jedan lokalitet u
@iokama koji se zove Seli{te – mesto napu{tenog i uni{tenog sela i ispod wega, na
potoku koji vodi od Vrta~a i Dubokog potoka, nalazi se Kalavra{ki vijer, u kom su se
ìo~ka deca u~ila prvim tehnikama plivawa, bogomdan i uklesan u kameni prostor da
se tek primeti po dolasku na wegov ulaz. Prednost mu je bila i u tome {to je mogao
sluìti i kao „kada” i kao „tu{” jer je voda padala sa kamene plo~e u wegovu dubinu kao
vodopad. Takav isti vodopad postojao je i na svin~inskom potoku (@io~ani su ga zvali
„Svin~inski pi{”), ali zbog previ{e hladne vode slabo se koristio.
Na lokalitetu Seli{ta, verovatno uz davne ku}e, postojao je ~okot vinove loze
koji je u samo}i podivqao, a potom i osu{io, te se taj deo Seli{ta zvao „Divqe
gro`|e”. Iznad Gorweg Seli{ta i Nagrada. Te se po samom nazivu moè pretpostaviti
da je nekad postojao „grad” i brdo iznad wega – Nagrada.
Nedaleko od @ioka su neistraèna gradina u Grabovici (oko 3,5 km), davno
poru{eni i skoro zaboravqeni manastir Udrim (oko 5 km) i manastir Vozu}ica (od 7 do
9 km), zadu`bine Dragutina Nemawi}a (kraqa Srbije od 1276. do 1282.), tu su i Rudine
prema zaseoku @uber (oko 2 km), najverovatnije stani{te davnih dosewenika plemena
Rudiwana, kaursko grobqe (oko 2 km), gradi} i grad Stog kod O{tri}a (oko 4,5 km)... O
ovim arheolo{kim nalazi{tima op{irnije moè se na}i u kwigama poznatog putopisca
Milenka Filipovi}a.
O ve~itoj blizini i nekada{woj pripadnosti tuzlanskom bazenu, odnosno

tada{woj @upanijskoj oblasti Tuzla, srezu Maglaj, op{tini Hrge sa sedi{tem u Stogu,
osim jednog vrela slane vode, omiqenog pojila stoke koji se i dan-danas skriva na
razru{enom ìo~kom lokalitetu – Slatina, potvr|uju i Definitivni rezultati
popisa stanovni{tva od 31. 1. 1921. godine. Tada su op{tinu Hrge sa~iwavala sela:
Vozu}a, Vukovine, Miqevi}i, Gare, Sviwa{nica, Lozna, Seona, Orahovica, Krivaja i
Bajvati.
Oko ovog prostora uvek se sporilo da li pripada tamo ili ovamo, tuzlanskom,
isto~nom ili sredwebosanskom prostoru, severno-posavskom ili ju`nobosanskom,
ozrenskom ili bjelovodsko-zeni~kom… U stvari, prisvajali su ga svi za svojeg kad god
su imali koristi i kad je samo wima trebalo i odgovaralo, a ne ovom prostoru i
25
wegovim stanovnicima. Sasvim se malo, uop{te, ulagalo u wega pa su uslovi za
ìvqewe uvek bili te{ki i mukotrpni. Jedino zadu`binom Dragutina Nemawi}a, koji
je vladao Srbijom od 1276. do 1282. godine, pobuniv{i se o~evoj centralizaciji i
zbaciv{i ga sa vlasti, i podeliv{i zemqu na tri dela, gde on dobi deo kom }e
pripasti i ovaj prostor (od 1248. do 1321. godine), sagradi{e se tri prelepa manastira
– Ozren, Vozu}ica i Udrim (odnosno Gostovi}). Kada je do{la turska okupacijа,
pretpostavqa se posle „Be~kog rata” (kojeg jo{ nazivaju „Veliki turski rat” ili „Rat
svete lige”, a kojи je trajao od 1683. do 1699), manastir Udrim se ru{i i nikada se
vi{e, do dana{wih dana, nije obnovio. Tada se gube svi podaci o wemu i wegovom
nastanku, te zato danas postoje mnoge dileme iz kog vremena poti~e.
Остаци манастира „Удрим”, Гостовић, Завидовићи, БиХ/ФБиХ
Prema dosad poznatim izvorima, nema nigde pouzdanih podataka o tome, ko je i

kada podigao ovaj manastir. Prema narodnom kazivawu, koje je 1924. godine zabeleìo
doktor Milenko Filipovi}, izvesni pop Jefto iz Vozu}e, koji je opsluìvao i
gostovi}ka sela, o~istio je zidove manastira, za vreme srpsko-turskog rata, i nad
vratima poru{ene crkve je pro~itao da je ovaj manastir gra|en pre 600/700 godina. Ne
treba uop{te sumwati da je takav natpis postojao, jer su obi~no iznad crkvenih vrata
stavqani natpisi o osnivawu, gra|ewu ili obnavqawu hrama. Me|utim, od tog natpisa
danas nema ni traga. Narodno predawe, da su manastiri Udrim, Ozren i Vozu}a
zadu`bina kraqa Dragutina Nemawi}a, poistove}uje se sa zapisima Vase Staki}a u
Dabrobosanskom isto~nikу (1889 - str.337).
Iako se ne moè ta~no utvrditi koje godine je podignut manastir i sagra|ena
manasti-rska crkva, ipak se moè, sa mnogo pouzdanosti odrediti vreme, u kojem je ta
crkva sagra|ena. Pre svega po na~inu gradwe, koji je isti i kod ostalih manastirskih
crkava u oblasti izme|u Bosne i Drine. Dakle, manastiri su gra|eni svi pribli`no u
isto vreme i gradili su ih nesumwivo qudi iz iste {kole. Zna se pouzdano da je crkva
manastira Trono{e po~eta 1559. godine, a koju godinu kasnije, posle we treba da su
sagra|eni i Tamna i Vozu}a, jer su istih osnova.
Gostovi}ka crkva ima gotovo istu osnovu, kao i crkva u Vozu}oj, Tamni i Trono{i.
O postanku Tamne se malo zna. Trono{u je, po trono{kom letopisu, sazidala èna
kraqa Dragutina. Me|utim, tada{wa Trono{a je pouzdano iz 16. veka, pa time i
26
Gostovi}, {to ne iskqu~uje mogu}nost da je tu bila ranije neka crkva (manastir).
Uostalom, turske vlasti su zabrawivale izgradwu novih crkava, {to ukazuje na to, da
bi se i ovdje moglo raditi o obnovi neke ranije crkve, a ne o novoj gradwi.
Kako sam ve} rekao, kao najverovatnija mogu}nost, manastir Udrim je propao i
opusto{en najverovatnije, krajem 17. i po~etkom 18. veka, kada je usled krupnih promena
u tada{woj Turskoj, do{lo do velikog stradawa hri{}ana i wihovih manastira.
Stawe crkvenih ru{evina je takvo, da se gotovo potpuno vidi kakva je bila
osnova crkve, kolike su joj dimenzije i kako je gra|ena. Duìna crkve je oko 15, a {irina
7,80 metara, dok je debqina zidova izme|u 59 i 84 centimetra. Primetno je da ima
komada, koji imaju apsolutno iste profile kao i kamewe od kojih su izgra|eni pojedini
arhitektonski detaqi u Lomnici, Ozrenu, Papra}i i drugi.
Kao {to se zna, na{i manastiri nisu mogli bez vinograda, te je i Gostovi} imao
svoj vinograd, o ~emu svedo~i i to, {to se jedan breg u selu Vukmanovi}i, severo-
zapadno od Udrima, zove Vinogradine.
Na manastirski ìvot pod Udrimom podse}a i vrelo Kalu|erska voda, te {ume
oko Kaurskog gumna, koje se zovu Kalu|erske {ume. Blizu ru{evina manastira ima mesto
Ku}e, gde su, prema predawu, bile kalu|erske ku}e, }elije. U dolini Gostovi}a ima
selo Prwavor, u ~emu je tako|e jedna od uspomena na nekada{wi manastir, jer je taj
’prwavor’ bio sigurno svojina manastira Gostovi}a.
Pop Jefto iz Vozu}e, koji je 1875/1876. godine delimi~no o~istio ru{evine
manastirske crkve pod Udrimom, je uveo da se na tom mestu svake godine drì molitva
na dan svetog Pantelejmona i to je postao obi~aj, koji su Gostovi}ani odràli”, tako se
danas pi{e o davna{wem manastiru Gostovi}, pored kojeg su u posledwem bosansko-
hercegova~kom ratu 1992-1995. muxahedinske jedinice na svirep na~in ubijali svoje
pravoslavne zarobqenike.
Okupqawe Gostovi}ana kod crkve Sv. Nikole u ârdaku
„E, moj sine”, i po~e baba Jovanka pri~ati svoju pri~u, „koliko smo mi odigrali
kola na Pantelinu i na Petrovdan kod na{ih svetiwa. Bijela rubina lepr{a na sve
strane… divota i qepota…”
No{wa Gostovi}a, Vozu}e i Ozrena se u mnogo ~emu razlikuje od no{we susednih
Srba. Ona je jedna od bitnih obele`ja, {to ovu grupaciju ~ini posebnom i druga~ijom.
Karakteri{e se jednostavno{}u i odmereno{}u u detaqu, u ~emu je autenti~na i
bliska duhu pravoslavqa. Posebno zanimqiv detaq no{we ~ini tkanica koja je
cewena po bogatstvu i sloènosti izrade i koja je tkana na stanovima, odnosno razbo-
27
jima. Ga}e i ko{uqe su bele boje, a kod mu{karaca retko ukra{avane vezom, koje su od
pasa na dole nabrane pa se po broju nabora i cenila wihova otmenost. I ko{uqe i ga}e
su ~iwene od pamuka ili lana, ru~no satkanog. Preko ko{uqe se nosio guw od ~ohe, a
izme|u dva rata i od sukna. Ako je sluìo kao sve~ani, po rubovima je bio ukra{en
crnim gajtanom. Preko ko{uqe se prepasavalo tkanicom, na~iwenom u vi{e boja na
crnoj osnovi. Zimi se preko ga}a nosile ~ak{ire od ~ohe ili sukna. Sukno se
proizvodilo ru~no, a bojilo (vranilo) bojom dobijenom iz kore jasena. Primetna je
razlika izme|u no{we bogatijih i siroma{nih. Mu{karci su jo{ nosili opanke,
torbicu i kapu. Torbica je izra|ivana od vune, a imala je po sebi zadivquju}e {are i
bila je neizostavni deo narodne no{we ovda{weg mu{karca. Od kapa se na mu{karcu
mogla videti {ubara, {ajka~a, a u novije vreme i ka~ket. Od opanaka je bilo dve vrste;
prvi su bili pa{waci i oni su kupovani, a drugi su bili putravci, proizvedeni u
doma}oj radinosti od gove|e koè. Ispod wih su nazuvani {areni priglavci, ispleteni
od raznobojne vune.
No{we iz ozrensko-gotovi}ko-vozu}kog kraja
@enska no{wa je po izgledu i na~inu izvedbe sli~na mu{koj. Glavni deo ~inila
je duga~ka platnena haqina, ukra{ena vezom oko rukava i kolijera, do 1900. godine i
sedefima. Posle bez ili sa malo veza. I ène i devojke su se opasivale tkanicama.
@ensku no{wu je karakterisalo no{ewe dveju prega~a, kod udatih èna, a devojke su
obavezno nosile samo jednu. Predqa oprega~a (opreg) je prili~no malih dimenzija, dok
zadwa oprega~a (straga~a) znatno duà od predwe i imala je dijagonalno zavrnut dowi
kraj, koji je potom pri~vr{}ivan za gorwu ivicu oprega. Prega~e su se ukra{avale
resama raznih boja kao i torbice. Izra|ivane su tehnikom ulagawa ({are su ulagane u
osnovu, te su sabijane brdom na stanu), glavna {ara bila je romb, a ponekad i sasvim
upro{}eni cvet.
28
О ЖИОЧКОМ ДОСЕЉАВАЊУ
„Prvi Stojanovi}i i Todi}i na ovaj prostor doseli{e od 1800. i 1815. godine.

Kod Stojanovi}a se zna za dva brata: Stojana i Cvijetina, od kojih se nastavilo razvi-
jati porodi~no stablo u ogromnu rodoslovsku kro{wu. Oni su, kako se pri~alo, „stigli
od Bijelog Poqa iz dana{we Crne Gore. U @ioke su se spustili preko Zvijezde i
Bijelih Voda kod Kakwa u gostovi}ku kotlinu.” Tim pravcem spu{tali su se i jo{ neki
rodovi, pre svega Raki}i. I za ~udo bo`je, istu krsnu slavu donosili. Kroz koja mesta su
ti Stojanovi}i iz svoje postojbine sve prolazili i da li ih je jo{ negde usput ostajalo
ìveti – ostaje nepoznanica i predmet istraìvawa.
„Do{av{i u @ioke, nastanili su se na sun~ani obronak planine Klek, lokalitet

Brijeg, par desetina metara isto~no od kote 560, u jednoj omawoj zaravni, skrivenoj od
vetra, smetova i ’zlih o~iju’, pored tri hladna izvora (nama poznati kao): Lazi}a voda,
êdin izvor i Sailovi}a voda.” Sami nazivi izvora imaju veze sa vlasnicima ili
potomcima vlasnika parcela gde izvira{e. Ina~e, ceo lokalitet nosio je ime – Ba{~e.
Sve do 1992. godine, doista, tu i behu zasa|eni {qivici plave ’maxarke’, a po
krajevima pokoja tre{wa, ru{t, {lama, jabuka ili kru{ka.
„Nedugo, po dolasku Stojanovi}a, u kom{iluk stiè i Todor Todi}. Be{e”, kako
kaù, „ve} se nastanio u \uri}e u Grabovici, nedaleko od Gradine, ali po nagovoru ne-
kog od Stojanovi}a, ali i po naredbi tada{weg bega, preseli se u @ioke.” O mar{ruti
kretawa Todi}a postoji pri~a „da su poreklom sa Ozrena, od Borovaca”. I da su, „iz
Grabovice i \uri}a, preko Ponijeva kod Zenice i Zvijezde, stigli u @ioke. U @iokama
su prvi dom sagradili kod ’seoskog bunara’, gde je bio od kamena isklesan nekakav
turban, verovatno za{titnik od nekog zla ili posve}en nekom pokojniku.” Taj Todor
Todi} je imao jednu tre}inu tada{weg ìo~kog poseda. Oko 1920-e godine Todorov
potomak @ivko seli sa svojim sinovima u O{tri}, kod starog Gradi}a. Kako se pri~alo:
„Tamo su imali svoj katun.” Posle Drugog svetskog rata i promene u na~inu ìvqewa i
razvoja industrije, pojedini doseqavaju u @ioke, jedni se spu{taju u vozu}ku kotlinu,
drugi u ’~ar{iju’, a pojedini svoj novi dom zasnivaju u ravnom Sremu ili u ’obe}anoj’
Sloveniji.
Pored ova dva prezimena, u tri navrata, u @iokama se javqaju i tri nova
prezimena koji su u bra~noj vezi ili u srodstvu sa Stojanovi}ima ili Todi}ima.
Naime, „posle smrti Stanka Todi}a (Todorovog), wegova supruga Gospava u ku}u prima
Spasoja Ostoji}a. S wim nije imala dece, te se wegovo prezime nije zadràlo. U
drugom slu~aju, posle Drugog svetskog rata i stradawa Branka Stojanovi}a (Stankovog),
29
Brankova supruga Gospava (dev. Te{anovi}) preudaje se u Krsno Poqe podno Ozrena i
sti~e sina Nediqka koji }e dobiti o~evo prezime – Mi{i}. Posle smrti Gospavinog
muà, ona se vra}a u @ioke. Kada je Nediqko odrastao, èni se i odlazi na ènevinu u
vozu}ki Podvolujak, te se i to prezime gubi iz @ioka. U tre}em slu~aju – Milka Todi}
(Nediqkova) i wen mu` Savo Niki}, iz Kara~i}a na Ozrenu, kupuju ku}u od Milutina
Todi}a i donose novo prezime u selo. Ali zbog egzodusa 1992. godine i oni zajedno sa
Stojanovi}ima i Todi}ima napu{taju @ioke i traè spas na sigurnijim prostorima.”
О ЖИОЧКОМ СТРАДАЊУ
O kontinuiranoj ìo~koj istoriji, sa sveìm se}awima organizovanog jatakovawa

na Srbe, „moè se govoriti tek dolaskom reformi od strane ma|arskog istori~ara
(1882) Bewamina Kalaja, i poku{aja stvarawa hibridne nacije – Bo{wak. Gde bi se,
navodno, stvorila jedna nacija, stapawem svih pod jedan ko{. Tada dolazi do velikih
egzodusa i preme{tawa stanovni{tva sa jednog na drugo mesto. Pojedini izvori iznose
podatak da je dolaskom austrougarske vlasti na bosanske prostore i progonom Turske,
proterano i oko 100.000 bosanskih muslimana, a dovedeno oko 200.000 Hrvata, Slove-
naca, êha i Nemaca”.
„Iz ovog podatka nam je jasno o kakvom se planu radilo i gdje je taj plan skovan”,
negodovao bi stari Brankan, kome u Drugom svetskom ratu usta{e zakla{e oca, brata i
ma}ehu. A kad je uz taj podatak video i dokument o popisu stanovni{tva iz 1910. u
Bosni, gde je od 1,433,471 stanovnika bilo 21,31% Hrvata, 34,99% muslimana i 42,93%
Srba, zakqu~no je promrmqao: „Sad mi je sve jasno protiv koga je novonacionalni
’Bo{wak’ bio usmjeren i ko je trebao u wegovom naru~ju biti ugu{en!”
Austrijski Ugarski Bosna i

Religije Ukupan broj
dio monarhije dio monarhije Hercegovina
katolici 76,6 % 90,9 % 61,8 % 22,9 %
protestanti 8,9 % 2,1 % 19,0 % 0%
pravoslavci 8,7 % 2,3 % 14,3 % 43,5 %
ìdovi 4,4 % 4,7 % 4,9 % 0,6 %
muslimani 1,3 % 0% 0% 32,7 %
Religijska karta po Andrees Allgemeiner Handatlasu
„Svi ovi napori”, pri~alo se tada po seoskim atarima, „behu polazna ta~ka
raslojavawu i pregrupisawu, da bi se 1914-e potegao konkretan potez.” Ni do tada nije
bilo dobro. Tu|in je ~inio zlo na svakom koraku, a onda je promenio taktiku i nagovorio
brata da udari na brata; oprobao strategiju zavadi pa vladaj i potkopao dobar odnos
i miran zajedni~ki ìvot izme|u suseda. Najednom }e se stvoriti duboki jaz, koji }e se
u dva posledwa rata pretvoriti u etni~ku (srpsku) provaliju i u ve~iti ponor. Za
neposlu{ne podi}i }e se logori u Doboju, iz kojih }e retko ko vi{e videti svoj rodni
prag i izlazak sunca. „Natjera}e Srbina s lijeve strane da udari na brata Srbina sa
desne strane Drine. I da udari, bezrazlo`no, na carsku Rusiju”, obja{wavao bi Nedo,
preìveli savremenik ’karpatskih’ tragedija i u~esnik nezapam}ene golgote Solunskih
dobrovoqaca.
Zaplaka}e mnoge majke, osta}e mnogobrojne udovice i na hiqade i hiqade }e
zakukati siro~adi. Drina }e te}i krvava.
A na Karpatima }e ve~no ostati da po~ivaju:
30
Vaskrsija Stojanovi}, Todorov – (1895-1916/17)
Stanko Stojanovi}, Jovov – (1872-1916) i
Antovije Todi}, Stankov – (1893-1917).
Na koji na~in, gde? – poginu}e i Stojan Stojanovi}, Stankov, u svojoj ~etrnaestoj,

odnosno petnaestoj godini (1903-1917/18).
U Svin~inama, u svojoj kolibi dok je ~uvao ìto od divqih sviwa, biva ubijen i
zapaqen zajedno sa kolibom Jerko-Reqa Stojanovi}, Todorov – (1900-1917). Reqa je
samo na par meseci pre stradawa oènio se. Аli, naàlost, ne i proìveo u braku sa
svojom izabranicom.
Te{ko je i zamisliti kako je bilo ìveti jednom narodu u toj dràvi a da je ve}
unapred bio optuèn za ono {to }e se desiti i {to se nikad nije dogodilo, {to je neko
drugi skrojio. Zato i snosi najve}e `rtve u zemqi iz koje je proterano i pogubqeno
300.000 wenih stanovnika.
Na sre}u, bilo je i onih koji su sve to stoje}ki izdràli i preìveli. Tako su se,
me|u {a~icom gostovi}kih solunskih dobrovoqaca, ìvi i zdravi vratili:
Tripun-Tripica Stojanovi}, Stojanov (r.1889) i
Nedo Stojanovi}, Ilijin (r.1893)
Spomenik `rtvama
zloglasnog Austrougarskog Koncentracionog logora
u Doboju iz Prvog svetskog rata
Prvi svetski rat za @io~ane, kao i za Gostovi}ane i sve Srbe uop{te, bio je
poguban. Udarili su i kuka i motika, i Kurta i Murta na wihove nevine i neza{ti}ene
ìvote – da ih iskorene sa ovih prostora. Srbima gostovi}ke kotline, pou~eni isku-
stvom iz Prvog svetskog rata, nije ni{ta drugo preostalo nego da se organizuju u Drugom
svetskom ratu u odbrani ogwi{ta ili da beè u {ume (neza{ti}eni).
,,Jedna grupa ustanika, osetiv{i plodno tlo”, pi{e u kwizi ’Srpski Gostovi}’,
Doboj, 2000, ,,kre}e da omasovi taj otpor i da se okupatoru stane na kraj. Me|u wima
Adam Raki} na ~elu, zatim Stojan Keni}, Bogoqub Radi}, zvani Boban, Marko âvi},
Milan Paleksi}. Wima su se odma’ pridruìli: Simo i Luka Stojanovi} iz @ioka,
Branko Ili} iz Grabovice, Boò Jankovi} iz Dedi}a i Vaskrsija Jovi} iz Vukmanovi}a.
31
Kada je ova grupa boraca 21. decembra 1941. godine krenula u Bijele Vode, na 10 km od
Zavidovi}a, odnosno na Gaji}a bari, ~ula je da iz Ote`we dolazi {umski voz.
Smatrali su da je voz prazan i da }e ga vratiti do 12 km, a zatim istim tim vozom
otputovati do Ma{ice, a odatle prebaciti do Zenice. Na op{te iznena|ewe srpskih
ustanika, voz je bio pun domobrana koji su se, nakon {to su razbijeni kod Vare{a, po-
vla~ili prema Zavidovi}ima. U kra}em, ali krvavom okr{aju poginuli su: Adam Raki},
Stojan Keni}, Bogoqub Radi}, Marko âvi}, Milan Paleksi}, Simo i Luka Stojanovi},
Branko Ili}, Boò Jankovi} i Vaskrsija Jovi}. Domobrani su imali oko 30 mrtvih.”
Po pri~ama o~evidaca tog doga|aja, kada su srpski ustanici poterali domobrane
u op{te rasulo i beàniju, iz susedne muslimanske Borovnice jedna starica, koja se
dobro razumela u ono {ta radi i {ta èli, povikala je: „Domobrani, udrite, malo hi
je!” I domobrani su se sabrali i krenuli u odlu~uju}u bitku, probiti blokadu do
Zavidovi}a gde se nalazila nema~ka i usta{ka komanda. „Posle rata, partizanske
vlasti iz Zavidovi}a su znale za ovaj slu~aj i u ime pokojnih boraca, prvoboraca i
ustanika nisu kaznili izdajnika”, prokomentarisala je baka Joka kojoj su ~etiri sina
poginula u ratu, a sin Luka u ovoj borbi.
Spomenik na Gaji}a bari, 10 km od Zavidovi}a
„Franceti}eva ’Crna legija’ 29. januara 1942. godine, prodire iz Vozu}e preko
Mahoja u Gostovi}. Gostovi}ki borci, zajedno sa partizanskom ~etom, povla~e se na
Kowsko brdo i prema selu Priluku. Nakon {to su okupirale Gostovi}, usta{ke jedinice
smjestile su se u selima: Mr|ani, Gabovica i ârdak. Tu su se zadràli dva dana i za
to vrijeme na prevaru uhvatile 21 Srbina i poveli ih sa sobom… pod Crni kamen
ispod sela Stipovi}a i Petkovi}a i tu ih pobili. Ubijeni su: \or|e Pani}, Cvijetin
Risti}, Jelisije, \or|e i Milan Ili}, Milan Boì}, Luka i Obren ]irkovi}, Bogdan i
Cvijetin \uri} (svi iz Grabovice), te Stanoje, Dimitrije i Milan \uri}, Andrija i
Milan Nedakovi} iz Mr|ana, Stojan i Jovo Stojanovi} i Stanko Todi} iz @ioka, te
Pavle i Luka Luki} i \oko Savi} iz Miqevi}a. U hvatawu i ubijawu ovih Srba naro~i-
to se isticao usta{a Mustafa Saletovi} iz Krivaje.
…10. marta iz Ribnice usta{e upadaju u O{tri} i koqu Todora (Todu) Todi}a,
wegovu suprugu Stanu i sina Boù, dok su muslimanske usta{e iz sela Krivaje (i
Mahoja – dodatak autora) 5. i 8. marta u @iokama ubile Isaila, Branka, Vaskrsiju,
32
Stevu, Pavla, Radomira i Simu Stojanovi}a, te Simeuna Nedakovi}a u selu Mr|ani”,
– preuzeto iz kwige ,,Srpski Gostovi}” Doboj, 2000.
„Radi potomaka poginulih boraca, imam qudsku i moralnu obavezu detaqnije

ispri~ati ovo stradawe”, jednog dana uz kaficu, rakijicu i {katuqu {kije, po~eo je
pri~u Danko Stojanovi}, raweni i jedini preìveli iz tog du{manskog napada. I nasta-
vio, motaju}i izva|eni duvan: „Bilo je to ovako, okolna ratna de{avawa i ko }e {ta
odmah na po~etku u{i}ariti, ve}e kote osvojiti i boqe pozicije zauzeti za nove opera-
cije, natjerale su nas neza{ti}ene i goloruke da krenemo u buretinske {ume i da u
wima skrivawem spasimo goli ìvot. Tamo bi ostajali dok ne bi potro{ili zalihe
hrane, otprilike 4/5 dana. I tog dana, sje|am se ko sad… Zaboravio sam i ovo re}i, mi
naivni, svaki put bi mislili da smo bezbjedni, da nas niko ne prati i da }emo tako
mo}i dok se ne{to konkretnije ne preuzme oko sigurnosti od usta{a, koje su svaki dan
bile brojnije i mo}nije. Dok su se usta{e ubroj~avale, na{i su se prepirali kojoj se
vojsci pridruìti – kraqevoj ili Titovoj. A nisu ni svjesni bili da nas je premalo za
dvije paralelne vojske.
Tog jutra krenuli smo: Branko, Vaskrsija, Pavle, Radomir, moj brat Stevo i ja, sve
svoj do svojega, starom stazom kao uobi~ajno – preko Ravni, uz Kr~evine, do Raskr{}a pa
}emo preko Jezera u}i u buretinsku {umu. Kad smo bili na Raskr{}u, iza bukava
odjeknu „Stoj!”. ûlo se i do u selo, glas je bio o{tar i smrtonosan. Izbora nismo imali
– pred o~ima je smrt. U bjeàwu mo`da se neko i spasi. Rafali su odjeknuli, olovo je
prozujalo kraj glava, usta{e su nasrnule… Najstariji Branko, ina~e bogaq u nogu, odma’
je pao na zemqu, me|u bukove ìle. Mi, mla|i i sposobniji uspjeli smo izme|u debelih
stabala bukve izbje}i prve rafale, ali nas do~eka ~istina Kr~evine i Sje~ice. Drugog
puta nismo imali. Na vrhu Sje~ice pao je Vaskrsija. Kada smo sjurili niz Kr~evinu, i
trebalo uzbrdo, pa preko Ravne, samo {to smo zakora~ili u Ravnu, pado{e Vaskrsija i
moj brat Stevo. A ja osjetih bol kroz butinu i neku toplinu koja se slivala niz moju nogu.
Rawen sam – shvatih. Samo da se do~epam Jelovca – pomislih. I tako i bi, u Jelovcu
podveèm ranu, pa preko Klekova, niz Mr|ane, ravno u Kamenicu do na{ih.”
„Svi, osim mog oca”, upetqa se strina Radojka, k}erka Brankova, „izdahnuli su na
licu mjesta. Tatu smo od ku}e ~uli kako moli da ga puste i da mu pomognu da preìvi.
Oni su ga gonili da kaè gdje su ~etnici i da prizna da je po{ao wima. Kada je tata
prepoznao Braj~ina i zamolio ga da mu on pomogne, on je onda zamolio vo|u da ubiju jer
}e re}i svojima ko ga je ranio. Poslije napada, kad smo oti{li da ih sahranimo, na{li
smo kod moga oca puna usta kuvanog krompira, onog {to je ponio da ima u Buretini.
Kasnije je jedan usta{a pri~ao, da su mu u usta name}ali krompira ’nek Vlasi misle da
se udavio jedu}i’.”
„Simo Stojanovi}, Todorov, je ubijen nekoliko dana kasnije. Vidili su ga
du{mani sa Mahoja, dok je udarao koqe da zagradi Gaj~i}. Napravili mu zamku. Poku{ao
je uz Jelovac pobje}i, ali su ga do~ekali iz zasjede. Pao je mrtav preko bukove klade. Tu
ga je wegova supruga Jovanka i sahranila”, doda Danko.
„I ostali su sahraweni svako na svom strati{tu – Branko pod Jezerom, iznad
Raskr{}a, Vaskrsija u Sje~ici, Radomir u Kr~evinama, a Stevo i Pavle podno Ravni”,
zavr{i strina Radojka.
Tek polovinom 1942. godine gostovi}ki Srbi koji su imali sre}e da ne budu
ubijeni u Gaji}a bari, o{tri~kom pokoqu, ìo~kom stradawu, pod Crnim kamenom, na
Rastoci… ili oterani za Jasenovac ili u neke od nema~kih logora, razbacanih {irom
Nema~ke, skupili su se i sa Srbima zeni~ke regije oformili Zeni~ki ~etni~ki odred.
Gostovi}anima je pripao Tre}i bataqon Zeni~kog ~etni~kog odreda. Sedi{te mu je
bilo prvo u Priluku, a zatim u zgradi osnovne {kole u ârdaku. Bataqonom je komando-
vao Du{an \uri} iz Grabovice. Bataqon je imao svoju zonu odgovornosti od Begova
Hana, @ep~a, Zavidovi}a, Klekom preko Podvolujaka do Vozu}e, pa do Qeskovice,
33
Duboke Lu`nice, Kakwa i Mra~aja. „Na tom prostoru od maja 1942. do maja 1945. nije
u{ao ni jedan neprijateqski vojnik, niti je ko iz ovog kraja oti{ao u partizane”, sa
ushi}ewem }e jednom prilikom Stevo Ili}, jedan od aktera tog vremena.
„Koliko je ta mr`wa bolesno usa|ena u pojedine du{e, govori podatak – prilikom
elektrifikacije gostovi}kih sela, kada je pro{ao prvi vod monofazne struje ârdak-
Bajvati-Mahoje-@ioke nekoliko dana pred Novu godinu, decembra 1969. godine, da su
nam ve} na Boì} 1970-e Mahov~ani isekli ìce i prekinuli dovod struje”, iznosi
Boò svoje zapaàwe. „Tako smo mi i prvo boì}no veseqe, i pored elektrifikacije,
proveli u mraku.”
„I u strahu!” dodade Stana, u selu poznatija kao Milanovca (po muù) nego li po
svom kr{tenom imenu.
Pored toliko vidqive mr`we i osetnog stradawa u predhodnim ratovima, @io-

~ani su nedovoqno shvatili Islamsku deklaraciju, pa su devedesetprve-druge, dok su
se kom{ije spremale za rat, oni dosre|ivali zapo~ete gradwe, doogra|ivali neogra-
|ene wive za ispa{u stoke, dooravali nedoorane oranice, kalemili vo}e i bezbri`no
slavili slave i molitve i pravili nove planove za godi{we odmore.
Tek 29. februara 1992. godine, kad im bivaju vra}eni svatovi, shva}aju kao
upozorewe da su poluzatvoreni i bez komunikacija i bez puta. Iz pete im ulazi u
glavu, da bi mogli doìveti ~etrdesetdrugu, ubrzano, znaju}i da tu nema opstanka, pra-
ve planove kako u slu~aju napada najbezbolnije izvu}i neja~, decu i starce… ostaviti
„reqefnu potkovicu” i strate{ki nepovoqnu teritoriju. Kad Alijini dobro naoruàni
sledbenici iz pravca krivajske doline napadaju grabovi~ku seosku straù na Klekovi-
ma, kod Bjelica, Bandjere i na mr|anskim Klekovima, u rano jutro 10. juna, @io~ani
napu{taju selo i traè spas u Kamenici. Starijima se tad vra|aju uspomene iz
1942/43., kada su se tu kao izbegli~ka deca igrala skriva~a i fudbala sa krpenom
loptom. Napu{taju}i selo 10. juna, @io~ani su svoj odlazak smatrali privremenim, a
ne dugotrajnim i nikad ve~nim. Danas tim atarom, i pored svega poru{enog, popaqenog
i uni{tenog, pored zveri i poskoka, gazduju ~obani i „wu{ka~i” zakopanog blaga. Na
zemqi su ostali samo temeqi i koji grumen nevrednog materijala. Iz zemqe su
pova|eni kablovi za dovod vode, ~ak i cevi do septi~kih jama.
Kao {to vidite, ako u obzir ne uzmemo par datuma koji kao sun~ev zra~ak
osvetli{e ìo~ki gruntovni atar, pre svega probijawe puta Sinanovi}i-@ioke 1974,
uspostavqawe autobuske linije Zavidovi}i-@ioke 1978, asfaltirawe istog puta 1985,
postavqawe novih {tawga i trasirawe nove trofazne mreè elektri~ne energije
preko Svin~ina i postavqawe trafostanice u Lukama, 1988/89, kopawe i montaà
telefonske mreè 1991/92, slobodno se moè re}i da se ìo~ka pro{lost temeqi
najvi{e na stradawima i strahovima. I opet, pored svih tih muka koje su ih pratile,
ostaja{e verni svojoj grudi i posnoj i te{koј, al’ toploj. Tako da je malo onih koji su do
definitivnog egzodusa, do 10. juna 1992. ìveli van zavi~aja.
34
Danas moète samo ovakve prizore na}i u @iokama
35
DOMA]INSTVA U @IOKAMA 1992. godine

Jo{ od onih dana, kada su Stojan i Cvijetin Stojanovi} i Todor Todi} stigli na
novi grunt podno planine Klek, veruju}i da im je to privremeni boravak, niko nije
mogao ni slutiti da }e se sa tog grunta, po srpskoj genezi rodoslova, roditi i
,,kur|up/a”, potomak iz osmog kolena.
Дo pred egzodus 1992. godine u @iokama (i O{tri}u) je oformqeno 34 (+2) doma-
}instva (nera~unaju}i one porodice koje su odselile) i sagradilo 43 (+4) ku}e sa oku-
}nicama i pomo}nim objektima i rodilo sveukupno oko 457 potomaka (273 Stojanovi}a i
184 Todi}a). Od wih 231 (153 Stojanovi}i; 78 Todi}i) nastavi{e po mu{koj lozi ~uvati
~ast, obraz i prezime, a 226 (120 Stojanovi}ki; 106 Todi}ki) udajom gradi{e svoje
rodove i rodoslove pod drugim prezimenima.
Распоред кућа у Жиокама до егзодуса 1992. године
DOMA]INSTVO Br.k. DOMA]INSTVO Br.k. DOMA]INSTVO Br.k.

T =Todiћ; С = Стојановић; Н = Никић
T. I. Ranko 1, S. L. Mirko 13, 42, T. T. Milan 26,
T. I. Nedo 2, S. D. Momir 14, T. N. Marko 27, 28,
S. L. Du{an 3, 32, S. M. Bogdan 15,16, S. S. Vidak 29,
S. B. Du{an 4, 30, S. M. Ilija 17, S. J. Janko 31,
S. S. êdo 5, S. S. Mitar 18, S. L. Drago 33, 34,
T. B. Ratko 6, S. S. Slavko 19, S. N. Andrija 35,
S. ^. Slavka 7, T. T. Nedo 20, N. B. Savo 36,
S. J. Milan 8, T. S. Cvijetin 21, T. B. Mitar 37,
S. J. Jovo 9, T. T. Vuka{in 22, T. ^. Nevenko 38, 39,
S. D. Milo{ 10, T. T. Milutin 23, T. M. Stojan 40,
S. ^. Stojan 11, S. L. Marko 24, 42, T. S. Bogdan 41,
S. M. Milenko 12, S. M. Мiladin 25,
36
Kada su 1945/6 izgorele mati~ne kwige, tada su iz crkvenog Domovnika izva|eni
slede}i podaci, te ih ja u prepisci prenosim:
37
38
VEROVAWA I KRSNA SLAVA
Pro~itah jednom prilikom u kqigi ,,Izbor hutbi i vazova”, izdava~a: ,,Starje{i-

nstvo Islamske zajednice u SR Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji” (Sarajevo
1979.), gde pi{e: „Ma koliko daleko bacili pogled u pro{lost roda, na}i }emo vjeru, te
je radi toga pojam religije usko skop~an s pojmom ~ovjeka. Gotovo su sinonim jer ih je
nemogu}e razlu~iti… Kao {to tijelo ne moè biti bez hrane, tako ne moè biti ni duh,
te ono, {to je vazduh, voda i jelo za tijelo, vjera je za du{u. âk je i nijekawe vjere
jedan dokaz za weno postojawe i za wezinu potrebu”, i shvatih (ukovrxan plavim
uvojcima de~a~ke kosice, a imaju}i pri tom pred o~ima crnu pro{lost kroz koju su
wegovi preci prolazili) plavu{asti de~a~i} da ne be{e vere koja im u mnogim
prilikama be{e jedini garant opstanka, vodiqa ìvota (a danas i on bez vere ne bi
imao svoj identitet postojanosti). Kroz veru su svi wegovi prona{li spas, u woj videli
jedinu svetlost u dugom tunelu tame, ona ih je „~upala” iz te{kih neprilika gde biva{e
ìgosani kao divqa~ za ostrel. Pobedi{e qubavqu i verom sve zlobe i mr`we svojih
du{mana. Naàlost, u tim haosima, koje du{mani namerno podme}a{e, svoju odanost
istinskoj veri ~esto pla}a{e i ìvotima. Mo`da su zbog we – ili im je takva sudbina –
Noì~ani postali @io~ani, a onda se @io~ani pred kamom i nevremenom raseli{e po
Doboju, Modri~i, Bijeqini, Prwavoru, Zvorniku, Sremskoj Mitrovicи, Nema~koj,
Holandiji, Australiji, Novom Zelandu…
Slavska krsnica ili Slavski kola~
Gledaju}i u promrzlo sunce kao u krsni kola~, sa sve`wem u ruci, razapeti izme|u
novog doba i starih bolnih uspomena, Stojanovi}i nosi{e deo zavi~aja i deo obi~aja na
koje su vekovima navikavali. Deo toga bogatstva gubi{e usput, a deo stapa{e i
razmewiva{e sa staro-sedeocima novih sredina gde pristiza{e – mo`da im je to i
sudbina da uz svoje gusle u~e i {argiju. „Bilo je tu i prisile”, pri~alo se naveliko – on
to pamti. Tako je neko od wegovih predaka, napu{taju}i Noìce, beè}i preko
bjelopoqskih i bijelovodskih prostora, verovatno iz straha od osvete, uzeo Svetog
Simeona Bogoprimca za krsnu slavu. Odluka je, moèmo pretpostaviti, bila te{ka,
bolna i razlo`na. (Znâno je da Stojanovi}i u Bijelim Vodama, slave sv. Nikolu, ali
ni{ta vi{e nije poznato.)
Si}u{ni Stidqivko za promenu slave nije upamtio, nije ni wegov otac, ni deda,
ni pradeda… – neko jeste! On nije znao ni zbog ~ega se slava, uop{te, slavi. Ali je u
ne{to verovao. Nije mu bilo poznato ni da ,,prvi pomen slave datira jo{ od 18. avgusta
1018., negde iz okoline Ohrida i da je u vezi sa vojvodom Ivcem, posledwim izdankom
39
nekada{we mo}ne Samuilove dràve i otporom koji su wegovi sunarodnici pruìli
vizantijskoj imperiji”. Nije znao ni to da u prostoj kalendarskoj godini wegov narod
slaviо 78 krsnih slava – imendana. Za wega je sve to bilo strano. Znao je samo za ono
{to se radi uo~i, na i sutradan posle Svetog Simeona Bogoprimca. Primetio je da na
taj dan wegovi roditeqi (i svi Stojanovi}i) do~ekuju goste. A on, mali i radoznao,
kliwav i ~esto puta uzubqen u gumene ~izmice, radovao bi se tom danu. Da li zbog
mno{tva raznoraznih kola~a, prasetine sa ra`wa, oboga}ene supe i sarme, rodbine iz
daleka ili ne~eg desetog – nije mogao razaznati. Bio je sre}an. Zainteresovano je
posmatrao svaki pokret majke i oca koji s qubavqu prilazi{e svakom poslu. I osetio
je, iako bijahu prezauzeti, da ima{e vremena sa svakim gostom po koju re~ prozboriti.
Nije tu bilo ni zeru nervoze kao {to se znala pokazati u vreme kad se su{ilo i kupilo
seno, a oblaci najavqiva{e nevreme.
Otac je imao svoj zadatak – spremiti pe~ewe, obezbediti pi}e, napraviti ili u
crkvi kupiti sve}u, odneti prekadwu u crkvu, s „po{tewem” do~ekivati goste, razlomiti
krsnicu sa odabranim gostom… Mama – zamesiti i ispe}i krsnicu, skuvati prekadwu,
saviti sarmu, pripremiti supu i napraviti kola~e. Bio je to za wih najzna~ajniji
praznik u godini. Sedamdesetsedam slava u godini su imali na raspolagawu da nekome
budu gosti, a danas kao doma}ini da do~ekuju uzvanike. Celu godinu su se za taj dan
spremali.
Od davnina – postoji pravilo – slava pripada najstarijem ~lanu porodice: dedi
ili ocu. U novije vreme krsnu slavu slavi{e i sinovi koji zasnova{e svoja zasebna
doma}instva, najvi{e da bi i sami mogli pozvati i svoje goste. I @iokama se slavilo
uo~i slave (kada se „me}ala” ve~era), slava (kao glavni skup, kada dolazi{e ozbiqniji
i gosti sa posebnim po{tovawem, i kada se palila slavska sve}a, kadila ku}a i lomila
krsnica) i sutradan (tre}i dan) stavqala bi se ispratwa.
Na dan slave, doma}in bi prido{le goste pozvao da ustanu i pristupe cere-
moniji lomqewa krsnice. Prekrstio bi se i upalio sve}u. Doma}ica bi pripremila
kandilo sa àrom i tamjanom, gde bi se prvo okadio doma}in, zatim unakrsno, te od
doma}ina redom na desno svi ostali gosti. Posle ka|ewa, svi bi (istim redom)
uzimali sa ka{i~icom po tri puta koqivo. Kada se zavr{i sa koqivom, pristupa se
lomqewu krsnice. Doma}in bi unapred odabrao posebno cewenog gosta (ve}inom kuma
ako ne slave istu slavu). Sa wim i jo{ jednim popile bi se tri zasebne ~a{ice rakije
ili vina (ostali gosti svako svoje pi}e), zatim bi wih dvojica uzeli krsnicu (sa obe
ruke) i s leva na desno tri puta ukrug okrenuli, a potom napola prelomili. Te jednu
polovinu stavili na drugu i oba dela zajedno prelomili, tako da bi dobili ~etiri
dela (~etiri ~etvrtine). Gost koji bi sa doma}inom lomio krsnicu, jedan deo krsnice bi
li~no dao doma}ici, na koji bi stavio neku nov~anicu kao dar za trud koji je uloìla u
spremawu krsnice. Ona bi mu poqubila ruku, preuzela pruèni komad sa novcem, a po
wegovom polasku sa slave spremila bi mu dobru milo{tu. (Ovaj obi~aj darivawa
krsnice je vezan samo uz gostovi}ku kotlinu.) Posle lomqewa krsnice jo{ jenom bi se
svi prisutni prekrstili pre sedawa za sofru i pristupawu slavskom ru~ku.
Kaù da su Srbi slavu uzeli kao obi~aj sa prelaskom na hri{}anstvo iz
mnogobo`stva. Da pored wih slavu slave i pojedine porodice makedonske, bugarske,
gr~ke, pravoslavno-albanske, hrvatske, rumunske i ruske nacionalnosti. Ali, kako se
kaè, samo one porodice kojima je koren srpski.
U @iokama bi se, obavezno, na Svetog Simeona Bogoprimca u centru sela
nastavilo ve~erwe slavsko veseqe i druèwe do svitawa. Oni odaniji prstenu, jutro
bi do~ekali prstenaju}i negde u toploj sobi, pored meze i pi}a.
Za slavwake Svetog Simeona Bogoprimca 2010. godina, donela je jednu novost.
Naime, po{to slava pada u prvu sedmicu uskr{weg posta, Sinod Srpske pravoslavne
crkve je doneo odluku da se slavqewe, umesto 16. februara, prebaci na 13. februar.
40
,,SVETI SIMEON BOGOPRIMAC – u vreme cara misirskog Ptolomeja

Filadelfa izabran kao jedan od sedamdesetorice, kojima bi poveren posao prevo|ewa
Biblije sa jevrejskog na gr~ki jezik. Kada prevo|a{e proroka Isaiju, pa do|e do
proro~anstva: evo djeva }e zatrudweti i rodi}e sina, on se zbuni, pa uze no` da
izbri{e re~ djeva i zameni je sa re~ju "devojka", i da tako i prevede na gr~ki. Ali u tom
trenutku javi se Simeonu angel Bo`ji i zadrà ga od wegove namere, objasniv{i mu da
je proro~anstvo istinito, i da je ta~no zapisano. I re~e mu jo{ vesnik Bo`ji, ne}e
umreti dok ne vidi Mesiju ro|enoga od devojke. Kada Mladenac Isus bi donesen Djevom
Marijom u hram jerusalimski, Duh Bo`ji to javi Simeonu, koji be{e veoma star i beo
kao labud. Simeon brzo ode u hram i u hramu poznade i Djevu i Mladenca po svetlosti
{to zra~a{e oko glava wihovih kao oreol. Radostan starac uze Hrista na ruke svoje i
zamoli Boga: "Sad otpu{ta{ u miru slugu svojega, Gospode, po rije~i svojoj; jer vidje{e
o~i moje spasewe Tvoje" (Lk 2, 29-30). Tu se desila i Ana proro~nica, k}i Fanuilova,
koja i sama poznade Mesiju i objavi Ga narodu. Ani je tada bilo osamdeset ~etiri
godine. Uskoro po tom prestavi se sveti Simeon. Ovaj pravedni starac Simeon smatra
se za{titnikom male dece. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 3. februara po
julijanskom, a 16. februara po gregorija-nskom kalendaru.”
41
BO@I] KOD STOJANOVIЋА

Boì} je drugo va`no slavqe bilo kod Стојановића (@io~ana). Slavio se skoro
identi~nо кao na celom prostoru Ozrena i ozrenskog kraja, sa mno{tvom narodnih
obi~aja – polagawe badwaka, zastirawe domova slamom, kvocawe i pijukawe, mesewe
~esnice, pe~ewe pe~enice (praseta ili јagweta) i primawe u ku}u poloàjnika.
Da bi se hri{}anin dostojno pripremio za Boì} ustanovqen je post od 28.
novembra do 6. januara uve~e (od 15. novembra do 24. decembra po starom kalendaru),
koji nije tako strog kao uskr{wi. I tog su se posta pridràvali najvi{e oni koji nisu
bili zaposleni. Mada, mora se priznati, u posledwe vreme, i radi vra}awa korenima
vere, a i zbog toga {to se i u firmama po~ela spremati posna hrana, sve je bilo vi{e
onih koji su postili post, ako ni{ta drugo – onda bar prva i posledwa nedeqa.
Boì}ni praznici i pripreme za Boì} po~iwu od Tucinog dana i traju tri dana:
Tucindan, Badwidan i Boì}.
Za Boì}ni doru~ak
Na Tucin dan se pe~enica ,,tukla”, zatim nabijala na raàw, da se ocedi, i

solila da meso upije odre|enu koli~inu soli da bi bilo ukusnije. Ve}inom se klalo
svin~e, a ne bi pogre{io ni onaj koji bi zaklao jagwe. Veli~ina pe~enice je zavisila od
èqe, mogu}nosti ili potrebe doma}ina. Ako je ku}a bila brojnija ~lanovima, prakti-
kovalo se da pe~enica bude ve}a. A nikada, tako se pri~alo, nije se nikom dogodilo da
nije imao pe~enicu. I oni najsiroma{niji na{li bi na~ina da je imaju. ,,Nek je od kilu
i nek ima glavu…”, govorilo se.
Badwi dan je pun rituala, simbolike i ìvopisnih radwi. Ustaje se posve rano,
pre nego {to se sunce rodi, pucawem iz pu{aka i prangija objavquje se odlazak u {umu
po badwak – mlado cerovo drvo. Sa sobom se, obavezno, nosi ìto i rakija, da se
blagoslovi se~a Badwaka. Pre nego {to se zamahne sekirom, drvo se pospe ìtom i
nazove se: „Dobro jutro i ~estit ti Badwi dan”. Drvo se uvek zaseca sa isto~ne strane
jer treba da padne na istok. Zase~e se na dva mesta da ispadne iver, i taj iver se nosi
ku}i, i po verovawu, on ima svoju magi~nu mo}. Odse~eni badwak odnese se ku}i sa
granama, nasloni se na ku}ni zid, a tek sa prvim mrakom se unosi u ku}u i stavqa na
vatru. Nose}i badwak doma}in obilazi ku}u kvocaju}i kao kvo~ka, a doma}ica i sva
deca idu za wim piju~u}i kao pili}i.
42
Po uno{ewu badwaka, doma}in ili doma}ica, unosi slamu i raznosi je po ku}i,
posebno na mesto gde }e biti postavqena ve~era – u novije vreme ispod stola za kojim
se ve~era. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali piju~u. Ako se radi po starom
obi~aju, preko slame se postavqa stolwak jer se sluì i jede na podu. Stolice su
iznete iz ku}e i sedi se na slami. Posle Boì}a, ova se slama nosi u obor, {talu ili
se sa wome obavijaju vo}ke da bi boqe rodile. Nakon paqewa Badwaka, doma}in okadi
ceo dom i ve~eru, zapali sve}u i pristupa se badwoj ve~eri.
Palewe Badwaka
Badwa ve~era je posna i bogata sa jelom i pi}em da bi i nova godina bila rodna
i puna izobiqa. Neka jela su obavezna, kao npr: med, beli luk, pasuq, kupus, riba, vo}e
(orasi, jabuke, suve {qive). Ve~era proti~e u miru i ti{ini.
Voda, koja se zahvati u Badwevdanskoj no}i, pre izlaska sunca, tako|e se pridaje
magijsko zna~ewe. Ovom vodom se mesi ~esnica i nad wom se moli doma}in za zdravqe
porodice, a devojka, koja nosi vodu, moli se da u woj vidi lik momka za koga }e se udati.
U Badwevdanskoj no}i se pe~e boì}na pe~enica, namewena sutra{wem danu –
Boì}u. A onaj koji je sa nekim u zavadi, na Badwi dan bi se trebao sa wim pomiriti.
Na Boì} bi se ustajalo sasvim rano (oko 4) i me|usobno ~estitao Boì}. Zbog
udaqenosti crkve retko se i{lo na slu`bu. Sve radwe su imale svoj ritual. Npr. za
doru~ak, na sofru bi se stavqala prvo Boì}na trokraka sve}a, tamjan, zatim glava od
pe~enice sa jabukom u ustima, onda ~esnica, te mlad sir, tri noì}a, peka i ostalo.
Pre jela se pomoli Bogu, o~itaju se molitve i O~ena{, popije po ~a{ica rakije, ne
zaobilaze}i ni decu, koliko mogu, zatim gazda uzima noì} i peva „u Boì}a tri
noì}a, prvi reè pe~enicu, drugi ~esnicu, tre}i mladi sirac”. Onda se pristupa
doru~ku koji se mora obaviti pre svitawa.
Poloàjnik se prima sa rakijom. Posle popivenog gutqaja rakije, stavqa mu se
luga u obu}u i nagra|uje. A wegova je du`nost da proxara vatru, te xaraju}i peva:
„Koliko varnica, toliko ov~ica…”
U ku}u bi se unosio petao i napojio bi se rakijom. Oko podne i{lo bi se na gro-
bqe, palile sve}e i kadili tamjanom spomenici. Posle toga okupqalo bi se u centru
sela, a iz tog okupqawa izrastao bi zbor.
U crkvu, Svetog Nikole u ârdaku, i{lo se sutradan.
43
VASKRS
„Vaskrs je najve}i hri{}anski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao
iz mrtvih, pobedio smrt i svim qudima od Adama i Eve do posledweg ~oveka na zemqi
darovao ve~ni ìvot”, govorilo bi se u hramu i po svim pravoslavnim domovima
gostovi}ke kotline. „Zbog zna~aja ovoga praznika, svaka nedeqa u toku godine posve}ena
je Vaskrsu i svaka nedeqa je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje
se posle jevrejske Pashe, u prvu nedequ posle punog meseca koji pada na sam dan
prole}ne ravnodnevnice, ili neposredno posle we, nikada pak ne pre te ravnodne-
vnice. Najranije moè da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.”
Za Vaskrs je vezano darivawe jajima. Jaje je simbol obnavqawa prirode i
ìvota. Kao {to badwak, gore}i na ogwi{tu, daje posebnu ~ar boì}noj no}i, tako isto
vaskr{we crveno jaje zna~i radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.
Vaskr{wa jaja – raj za du{u i oko
Uz Vaskrs je vezano jo{ nekoliko obi~aja, pre svega âsni post od sedam nedeqa,
praznik svetog Velikomu~enika Teodora Tirona (kada doma}ice kuvaju p{eni~no ìto
kao za slavu i me{aju sa medom, te sluè svoje uku}ane i goste koji toga dana do|u u
ku}u), Vrbica, odnosno Lazareva subota (posve}ena vaskrsewu ~etvorodnevnog Lazara i
na ulazak Hristov u Jerusalim gde su ga sve~ano do~ekala deca i pozdravila. Tada se u
na{im hramovima u popodnevnim ~asovima sluì ve~erwe bogosluèwe, i u crkvu se
unose mladi vrbovi lastari, tek olistali. Posebnu ~ar ima kucawe Lazarice. Ko se
probudi prvi iz ku}e, on uzima peku i ma{e, obilazi oko ku}e tri puta, kuca ma{om o
peku i govori: „Kuc, kuc Lazarice, bje`’ od ku}e gmizavice…”. Zato se dobija nagrada –
nekoliko jaja.), Veliki ~etvrtak i Veliki petak. Na Veliki ~etvrtak sluì se liturgija
svetog Vasilija Velikog, jer je na taj dan Gospod ustanovio svetu tajnu pri~e{}a. Na
Veliki petak se farbaju vaskr{wa jaja. Doma}ica se najpre prekrsti i pomoli Bogu,
zatim u sud sa vodom, u kome }e kuvati i farbati jaja, dodaje malo osve}ene vodice koja
je osve}ena u toku vaskr{weg posta. Prvo obojeno jaje, ostavqa se na stranu do idu}eg
Vaskrsa i zove se ~uvarku}a. Ono je, obavezno, crvene boje, jer crvena boja simboli{e
Spasiteqevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja
vaskrsewa. To je, dakle, prvenstveno boja hri{}ana i crkve.
Neopisivu radost za Vaskrs i vaskr{we praznike ispoqavali su ìo~ki pastiri.
Stoku bi odgonili na Klek, gde su imali na raspolagawu {iroka prostranstva, malo
zijana i puno slobode. Sa druge strane pristigla bi mr|anska stada, ponekad bi do{ao
ko i od Grabov~ana, te bi se razvezla ~obanska graja. U centru svih zbivawa bilo je
vaskr{we jaje. [to god da bi se radilo – otvaralo bi se me|useosko takmi~ewe ~ije }e
jaje biti ja~e. Oni mla|i ~obani, ~ija bi se jaja jo{ na po~etku, na prevarantski na~in
od starijih polupala, oganizovali bi takmi~ewe ~iji }e mravi qusku od jaja pre odneti
44
u mraviwak. Stavqala bi se quska pored mraviwaka i navijalo kao na kakvoj
fudbalskoj utakmici. Tek predve~e bi se setili da su doterali svoja stada koja moraju
vratiti ku}i.
KRI@EVQANSKA MOLITVA
Posle Vaskrsa sledile su seoske molitve. Negde do 1950-ih skoro svako selo je
imalo svoju molitvu, a onda je cela gostovi}ka kotlina podeqena na tri dela, tri
molitvi{ta koja su bila vezana uz odre|ena grobqa. Te se slobodno moè re}i da su to
bile grobqanske molitve, namewene pokojnicima, za razliku od drugih podru~ja koji su
imali svoje molitve namewene letini, za boqi i beri}etniji rod.
Prva molitva, koja se slavila u gostovi}koj kotlini je vezana uz grabovi~ko
grobqe – Krièvine – te se po tom grobqu i zvala Krièvska molitva. Slavila se u 4.
nedequ od Vaskrsa i slavila su je sva sela podno Kleka, sa desne obale Gostovi}a:
Petkovi}i, Dedi}i, Tribi}i, Lug, Veli}i i @ioke, te O{tri}. Taj dan bi se u ku}e na
ru~ak primali gosti, kumovi, rodbina i prijateqi sa druge obale Gostovi}a ili sa
drugih podru~ja van gostovi}ke kotline. Posle podne i{lo bi se na molitvi{te i
nosila bi se sofra.
Druga molitva vezana je uz peji}ko (~arda~ko) grobqe. Slavili su je doma}ini iz
Ku~ica, Be}irovi}a, Vukmanovi}a, Peji}a, ârdaka, Drakoli}a, Ote`we i Kamenice.
[esta nedeqa po Vaskrsu slavqena je kao prilu~ka molitva. Slavili su je
me{tani Priluka, Mitrovi}a i Stojanovi}a.
I najmawi kutak je dovoqan za okupqawe
@io~ani su sa celokupnom gostovi}kom kotlinom, pored svoje dve svetiwe: crkve

Svetog Nikole i poru{enog manastira Udrim, slavili Petrovdan i Svetog Pantele-
jmona. U ârdaku pored crkve Svetog Nikole okupqali su se 12. jula, a na Ote`wi,
dvanaest kilometra od Zavidovi}a, pored ru{evina Nemawi}a manastira Udrim
okupqali su se 9. avgusta. I tada bi se kao i za vreme molitvi, sofra nosila na zbor,
svirala bi Vukova violina i igralo bi se kolo do u kasne no}ne sate. Devojke bi kra-
domice gledale momke, momci bi birali devojke, a seoske „tra~are” su kupile podatke
za naredna ogovarawa. Naravno, sve je to folklor jednog podnebqa. Na zbori{tu, i kod
crkve Svetog Nikole i pored zidina Nemawi}a manastira Udrim, sve familije iz
svakog sela imale su svoja rezervisana mesta. Me|usobno bi se ~astili, pruàli
zdravicu, pevali, gradili poverewe i temeqe budu}ih kumstava i prijateqstava. A
tamo u kolu pored lepe devojke znala bi se zametnuti kavga, te bi bilo ,,povuci-
45
potegni”. Na sre}u, sve te kavge su bile bez duboke pozadine, pa su pomirewa nastajala
isti dan uz pokoju ~a{icu miroqubive.
BABINE, NARODNI OBIÂJI
Kao {to je Boì} najradosniji praznik u godini kod Srba, tako je ra|awe potomka
u ku}i jednog doma}ina najsve~aniji doga|aj. Jo{ ako se radi o prvoro|en~etu i to o
sinu, onda je to Boìji dar. Doma}in, ako bi imao {ta od oru`ja, ~ak i ono ispod
,,{kije”, ono bi taj dan moralo ,,propjevati” klekovskim stranama i najaviti dolazak
novog ~lana doma}instva na ovaj svet.
Diqem celog Ozrena, pa i gostovi}ke kotline, znala bi se ~uti pesma: ,,Nije
gazda ko ima volove, ve} je gazda ko ima sinove…”
Po dolasku majke porodiqe i novog uku}anina, po selu bi se doma}ice spremale
na babine. Na babine su dolazili i iz drugih sela, pre svega kumovi, rodbina i
prijateqi. Donosili bi se darovi i za majku i za novoro|en~e. Ali, obavezno, za sre}u
u ìvotu, na ~elo novoro|en~eta stavila bi se koja nov~anica i zametnula bi se pri~a:
,,Neka, neka… nek se na|e… onaj se nije oènio, zato {to mu ta i ta nije stavila na
~elo”. Pored nov~anice naj~e{}i poklon koji bi se znao na}i u kolevci novoro|en~eta
be{e jabuka, {to rumenija to je poklon ve}i. Bilo je i onih koji su na babine do{li ,,tek
tako”, takvim ni u snu ne bi smelo pasti na um da donesu jabuku, jer u selu se sve znalo.
I kako ko di{e.
SVADBA, OZRENSKI OBIÂJ

Posle poroda, odnosno dolaska novoro|en~eta u ku}u, svadba je drugi najsre}niji
i najsve~aniji doga|aj koji jedno doma}instvo moè doìveti. Imati sina za ènidbu i
k}erku za udaju, zna~i biti gazda, biti doma}in, imati smisla i zaradi ~ega se
roditi… Ako se jo{ doìvi svadba unu~eta ili praunu~eta – onda se moè porediti sa
besmrtno{}u.
Slobodno se moè re}i da je stara ìo~ka svadba bila skoro identi~na sa
gostovi}ko-ozrenskim svadbama. Razlikovala se tek u par kajdi kod izvo|ewa odre-
|enih pesama. Naravno, kao i mnogo {to{ta, i ona je s vremenom doìvela svoje pro-
mene i udaqila se od svog izvornog oblika.
Ako se devojka nije ,,ukrala”, onda se po mladu i{lo javno. Pre na nekoliko dana,
moè i na mesec-dva, iz mladoèwine ku}e, ali bez mladoèwe, i{la bi jedna grupa
od 4/5 qudi u prosidbu i na dogovor oko datuma svadbe. Tada bi se ,,kupovala” mlada,
kupovao bi je doma}in ili neko drugi odre|eni iz mladoèwine ku}e. On bi na siniju
stavqao novac sve dok mladin otac ili ko ga mewa ne kaè dosta. Gazda mladine ku}e
deo novca odvoji i kaè: ,,Ovo je dosta!” Ma koliko bio rigorozan u ceni, nikada ne
uzima sve.
Po novom obi~aju, negde od 1980-tih, mlada se ,,kupuje” kada svatovi do|u po wu.
Tada se pojedina~no izvedu dve la`ne mlade. Prva mlada bude mu{karac kojeg obuku u
ènsku ode}u, da se vide maqave noge, sa uo~qivim i ,,naduvanim” grudima, visokom
petom na obu}i i jo{ drugim dosetkama koje bi stvarale {to ve}i smeh. Preko ode}e bi
se nabacila zavesa koja je simbolisala ven~anicu. Sa strane bi se kroz smeh
dobacivalo: ,,Ovo nije ona devojka! Qudi, ova se brije!”, ako ima brkove: ,,Vidi ova
brkata! Nema veze, pove{}emo i wu, dobra je za cijepati drva… Povedi je, moè
46
~istiti {talu!” i td. Posle ove prve la`ne mlade izvodila bi se druga. Ona bi bila
neka od èna iz kom{iluka koja moè dobro pri~ati i {egu stvarati da se svatovi i
gosti smeju. I wu bi obukli u {to nakaradniju ode}u. Dobacivalo bi se: ,,Dobra, ovu
}emo povesti stricu…”, ,,dedi” i td. Tek tre}i put izvodila bi se prava nevesta, i
simboli~no, u tre}em poku{aju bi se pristajalo na cenu.
Po starom obi~aju, posle dogovora sa predstavnicima ,,mladine delegacije”,
mladoèwa bi sa deverom i jo{ jednim svatom i{ao od ku}e do ku}e i pozivao na
svadbu. Mladoèwa bi od svoje ku}e poneo {tap ili {taku na koju bi doma}ica obesila
koko{ ili petla. Dever je nosio plosku sa rakijom medova~om. Tre}i svat samo plosku.
Usput bi pevali, a doma}ini ili doma}ice ku}a, pred ~ije bi ku}e do{li da zovu,
kitili bi ih pe{kirima, maramicama ili na {tap ve{ali koko{i ili petlove.
Rodbina i ko{uqe.
Svatovsku kolonu po mladu vodi vojvoda (~ajo). On uzvikuje ,,hej, ma{ala!” i
po~iwe sa pesmom, ve}inom:
,,Ozren goro, Ozren goro,
{iri svoje grane
da provedem ki}ene svatove.
Oj, ki}ene svatove!”
i celi put bi se pevale svatovske pesme.
Danas se po mladu ide autima. Kolonu predvodi vojvoda (~ajo) i zaduèn je da
barjak nosi i ~uva.
Po starom obi~ju, kad se do|e kod mladinih, po{to je sve ve} dogovoreno, svatovi
se posluùju pi}em i ru~kom, pevaju se pesme, veseli se, kite se svatovi maramicama i
pe{kirima i na kraju kre}e mladoèwevom domu. A po novom obi~aju, sve dok se ne
,,kupi” mlada, svako pije svoje pi}e iz ploske, mada doma}inova posada nudi i teì da
ih usluì. Tek posle kupovine mlade, uzima se ,,tu|e” pi}e i nude se doma}ini svojom
rakijom iz ploske, ali se ploska drì za kaji{ da je ne ukradu, u protivnom se pla}a. Uz
veseqe se pristupa ru~ku, koje traje do polaska ku}i mladoèwevih.
U oba primera vojvoda svoje svatove iza sofre podiè. Nekad re~ima: ,,Dragi
na{i prijateqi mili, vala ste nas lijepo ugostili, ali su nam podaleki puti, a
kowi nam skoro popadali, Ozren gora duga i {iroka pa je nije lako projahati, ve}
hvala vam na va{em po{tewu, do|e vakat da se rastajemo!”
I po~iwe pesmu:
,,Stari svate, stari svate
podiì svatove
da krenem dvoru bijelome.
O, dvoru bijelome!”
Kre}e na ~elo kolone, iza wega su mlada, jenga (deveru{a) ili dever, zatim kum,
ostali svatovi i na za~equ doma}in.
Poseban do~ek organizuje se kod ku}e mladoèwenih – i to u oba primera. Mladu

~eka med. Ona uzima med ka{ikom koju, posle posluèwa, baca preko krova ku}e. Je li
uspela prebaciti {qeme ku}e, gde je ka{ika pala, kako je pala, iz toga se izvodi niz
pretpostavki o wenom ìvotu i sudbini ku}e u koju se udala. Ono {to je vaqalo
pri~alo bi se i isticalo javno, a ono drugo bi se zata{kavalo.
Posle ba~ene ka{ike preko krova, mlada ide do ku}nog praga, klekne i qubi ga,
te belim platnom ulazi u ku}u. Nekad bi je belo platno vodilo do sinije koju bi
poqubila.
Svadbarsko ve~e (pijer), kao i sada, prire|ivao bi se, ve}inom, odmah po dolasku
svatova. Gosti bi donosili poklone: prase na ra`wu, jagwe, koko{ke, pite, ode}u i
obu}u. A sve to bi vojvoda (~ajo) javno izvikivao: „Ma{ala, ma{ala! Vidite {ta je N.N.,
kum, dever ili… od ove novine donio. Ja kaèm fala mu i ìvio! Svi recite ìvio!” I
47
svi bi u isti glas povikali - „@ivio!” To ogla{avawe darova zvalo se „izvikivawe”.
Svadbarska gozba u @iokamа око 1960-их
Danas toga nema. Danas mlada i dever idu od gosta do gosta i nude ~a{icom
rakije – dever sipa, a nevesta pruà gostu. Odmah iza wih dvoje ide devojka sa tacnom i
prima novac koji gosti me}u na tacnu, posle te devojke ide druga devojka koja nudi
bombonama i tre}a devojka koja ~asti cigaretama.
U oba slu~aja veseqe bi trajalo do sitnih jutarwih ~asova.
Некад се у гостовићком крају млада доводила на коњу
Koliko su Stojanovi}i i Todi}i bili me|usobno povezani, kao telo krvotokom,

govori i ta ~iwenica da ne postoji ni{ta {to ih nije vodilo ka jednoj celini, po~ev od
me|usobnih svadbi kojih je ukupno bilo jedanaest. Tu povezanost poja~ale su i dve udaje
udovica: posle smrti Antonija Todi}a, wegova supruga Cvijeta (d. Ili}), uz troje wego-
ve de~ice, odlazi Reqi-Jerku Stojanovi}u i ra|a sina. Drugi slu~aj: udovica Sime
Stojanovi}a, Jovanka (d. Risti}), rodiv{i sina posle Simine smrti, odlazi Todoru-
To{i Todi}u i s wim ra|a jo{ osmoro potomaka. Ako tu dodamo, kao dodatnu komponentu
48
povezivawa, tri sestre i polusestre Milo{evi}ke/Pa{ali}ke i dve sestre Ili}ke koje
se udaju u @ioke, uveri}emo se da je ta veza neraskidiva.
ОСТАЛА ДРУЖЕЊА И ОКУПЉАЊА

која су имала утемељења обичаја, традиције и вере
Pored svetkovnih druèwa (Boì}a, Vaskrsa, slava i molitva) i obi~ajnih (svadbi

i babina) u @iokama su postojala i takva druèwa, za koja se moè re}i da su deo
ìo~kog folklora. A to su, pre svega, ispra}aj vojnika u vojsku, qu{tiqe kukuruza i
pe~ewe rakije.
Ispra}aj vojnika u armiju bilo je posebno radovawe, ne samo vojnikove bliè
rodbine ve} i ostatka sela. îm bi vojnik dobio poziv u vojsku, selom bi se, brzinom
vetra, pro~ula vest i za dan-dva bi se odlazilo kod wega na dogovor kad bi mogao do|i
na ve~eru ili ru~ak. Na doru~ak bi dolazio samo onda ako je bio sa pozivima prezauzet.
„Mi ~uli… i do{li”, obra}alo bi se vojnom pozivcu. „êstitamo ti, i da nam se
vrati{ ìv i zdrav, i da te {to prije oènimo. Nego, kad nam moè{ do}i na ru~ak ili
ve~eru?”
Budu}i vojnik bi odabrao dan i taj dan bi zapisao u svoj „raspored ve~era”. Nije se
smelo desiti da ne do|e, jedino „ne daj Boè, ono najgore”. Osim wega na ve~eru bi
ponekad dolazili i roditeqi, {to je zavisilo od bliskosti, zauzetosti ili ne~eg
tre}eg. Za tu priliku bi se pozvao jo{ neko sa kojim bi se moglo zapevati, zasvirati i
popri~ati i da bi se vojniku {to boqe ugodilo i da bi mu bilo {to prijatnije.
Sedeqka bi, ve}inom, trajala do u rane jutarwe sate. Budu}i vojnik bi iskoristio
priliku i na rastanku bi doma}ina i uku}ane pozvao na „opro{tajno ve~e”.
Opro{tajno ve~e bi se organizovalo u no}i pred sutra{wi odlazak. U drugim
selima to se veseqe moglo organizovati i pre na desetak dana pred odlazak, ali u
@iokama ta se mogu}nost nije mogla desiti. Gazda bi pripremio jelo i pi}e, kom{ije i
rodbina bi dolazila sa milo{tama. Sviralo bi se i pevalo do rastanka. Na rastanku
bi se svaki doma}in svojeru~no rastao sa vojnikom, poqubio bi ga, poèle bi mu sre}no
odsluèwe vojnog roka i dao bi mu koju nov~anicu – „nek se na|e!”. U drugim selima su
ovaj obi~aj ,,promodernizovali” i uveli su tacnu. I{lo bi se od gosta do gosta, sa
tacnom i kupio bi se novac za tro{kove ispra}aja.
Qu{tewe kukuruza. Pri~ati o ìo~koj poqoprivredi je, pomalo, sme{na stvar,
posebno u novija vremena kada su i poqoprivredno pogodnija podru~ja ostajala bez
rala, motike i ko{eva. Ali, stara narodna kaè: „Ne jede slaninu ko je ima, ve} onaj ko
je nau~io”, pa tako i sa ìo~kim kukuruzom moè se re}i. Seje se radi tradicije,
provoda i zabave, a ne zbog koristi. Jer sve ~emu je materijalizam osnovna svrha, nema
svoju ~ar i svoj rasko{. Qu{tewe kukuruza, ima svoju du{evnu dubinu, jednostavno u
du{i stvara poseban jez. I za pedesetak sepeta znala bi okupiti omladina na
qu{tiqu. Naime, da napomenem, sejao bi se beli kukuruz - „bjel~i}” – ali prilikom
opra{ivawa znao bi se zametnuti i koji „{arewaka”.
49
КО СУ НАМ ПРЕЦИ?
Tragaju}i po genezi rodoslova, saznav{i za sve svoje pretke koji ìve{e u

@iokama (oca Marka, dedu Lazara, pradedu Todora, ~ukundedu Luku i kur|ela Stojana,
za wihovu bra}u, sestre, bliè i daqwe ro|ake), a ve} godinama slu{aju}i kako su
„Ôni” prvi stigli iz (ili od) Bijelog Poqa (danas iz Crne Gore), u ve} pove}em
mom~uqku (onom malom Plavu{anku) pojavi se radoznalost: „A ko su bili Oni!?”
misle}i na davne pretke iz plemena Vasojevi}a).
Na drugoj strani, me|u Vasojevi}ima, trebalo je {est vekova da bi se na{ao grob
rodona~elnika Vase. Na tom mestu, „na Noìci, nedaleko od mjesnog centra Lijeve Rije-
ke, na mjesnom grobqu, na kojem su do prije nekoliko godina stajali samo zatravweni
temeqi i obrisi nekada{we crkve iz H£¤ vijeka, ~iji je ktitor bio rodona~elnik
plemena Vojvoda Vaso, niklo je zdawe posve}eno svetom Arhangelu Mihailu – krsnoj
slavi Vasojevi}a”, di~ili su se Vasojevi}i. „Kada su se po~eli izvoditi radovi za
pripremu gradwe Vasine crkve, niko nije ni slutio kakvu tajnu kriju weni temeqi,
koliko je ona interesantna i u arheolo{kom i antropolo{kom smislu – da se u wemu
nalazi grob i izuzetno dobro sa~uvani posmrtni ostaci prapretka i rodona~elnika
ovog plemena – Vasa”, kazao je pesnik Ilija Laku{i}, predsednik Crkvenog odbora za
obnovu Crkve na Noìci.
Vojvoda Vaso Vasojevi}

(akademski slikar Luka Martinovi})
Kao {to vidite, istraìvawa su i na jednoj i na drugoj strani tekla paralelno.

Bеhu i mukotrpna i dugotrajna i neizvesna. Jer svi tragovi koji nekad postoja{e,
nestajali su u tmurnim ratnim vremenima pro{lostи, gde je svaki od okupatora teìo
uni{titi i najmawi trag jednog postojawa. Sre}om, postoji re~, prene{ena s kolena na
koleno, utkana u legendu kao {to }e, verujem, i na{i potomci govoriti i prenositi
svojim unucima i praunucima ono {to se desilo, ko je odakle gde stigao i gde je ko bio.
I da }e svojim kazivawima pobiti sve laì koje danas zavidovi}ke vlasti plasiraju,
da „u mjesnoj zajednici Bajvati (gde su i @ioke pripadale do 1992. godine) nije bilo
Srba”, a u „cjelokupnoj kotlini Gostovi}a”, kako kaù, „tek pone{to pravoslavaca”.
Tragaju}i i „kopaju}i” po rodoslovu Stojanovi}a, uo~iv{i da u skoro svakom kolenu
ima po neki Stojan, za~udih se – ako su ve} potomci izvesnog Vase – za{to nema niti
50
jednog Vase me|u ìo~kim potomcima? A onda, okre}u}i stranice o Vasojevi}ima, uvi-
deh da je skoro ista situacija i kod wih.
U Rajevi}evim Lopo}anima1 spomiwu se: Aleksi}i, Bojovi}i, Bori~i}i, Va{ovi}i,
Velidxikni}i, Vulevi}i, Vukani}i, Vuka{inovi}i, Vuki~evi}i, Golubovi}i, Dragi~evi-
}i, \uki}i, Zulevi}i, Ivanovi}i, Jeli}i, Karaxi}i, Kikovi}i, Labani, Lalevi}i, Mar-
seni}i, Mijovi}i, Milo{evi}i, Mirkovi}i, Mikovi}i, Neradovi}i, Novovi}i, Pavi~e-
vi}i, Perovi}i, Popovi}i odnosno Ve{ovi}i, Radivojevi}i, Radulovi}i, Radunovi}i,
Raji~evi}i, Raketi}i, Spasojevi}i, Stojanovi}i, Stojkovi}i, Ugrenovi}i, Foli}i,
ûki}i i [akovi}i.
Crkva Sv. Arhangela Mihaila na Noìci
U Rajevi}evim Dabeti}ima: Arsenijevi}i, Vulini}i, Vukovi}i, Vuksanovi}i,

Gar~e-vi}i, Grozdani}i, Dabeti}i, Deleti}i, Dragojevi}i, \eki}i, \uri}i, Zowi}i,
Ivanovi}i - Sjenoè}ani (od kojih su Baki}i i Rajovi}i), Koji}i, Kuburovi}i, Labovi-
}i, Lali}i, Lazarevi}i Laki~evi}i, La{i}i, La{kovi}i, Leki}i, Mir~i}i, Mitrovi}i,
Novovi}i, Osmanliji}i, Palevi}i, Proti}i, Radunovi}i - Drndari, Rajovi}i, Rosni}i,
Stani}i, Stanisavi}i - Ili}i i ]irovi}i.
U Rajevi}evim Kova~evi}ima: Akovi}i, Aleti}i, Bacanovi}i, Bradi}i, Vojvo-
di}i, Vuksanovi}i, Vuli}i, Vu~i}evi}i, Dedovi}i, \inovi}i, \uri{i}i, \urkovi}i,
Zeki}i, Joji}i, Juki}i, Kastratovi}i, Katani}i, Marijanovi}i, Martinovi}i, Medoni-
}i, Miketi}i, Milovi}i, Mi}ovi}i, Novi~i}i, Obradovi}i, Ota{evi}i, Plav{i}i, Ra-
ki}i, Ruì}i, Savi}i, Simovi}i, Stani}i, Tai}i, Carevi}i i [arovi}i.
Me|u potomcima drugog Vasinog sina, Novaka: Asanovi}i, Axi}i, Babovi}i,
Bandovi}i, Baki}i, Bori~i}i, Vukadinovi}i, Vukovi}i, zatim Dragovi}i, Dujovi}i,
\akovi}i, \eki}i, \urovi}i, Zekovi}i, Ivanovi}i u Slatini, Ki}ovi}i, Ko~anovi}i,
Lakovi}i, Laku{i}i, Qubi}i, potom Malevi}i, Marni}i, Matovi}i, Miliki}i, Milo-
{evi}i, Mimovi}i, Mitrovi}i, Mujovi}i, Nikoli}i, Orovi}i, Pantovi}i, Preli}i,
Radevi}i, Radojevi}i, Radowi}i, Radosavqevi}i, Radunovi}i, Ra~i}i (~iji su ogranci
Jeli}i i Vuki}i), Salevi}i, Tomovi}i, ]ulafi}i, âki}i i [ujovi}i;
Me|u Mijomanovi}ima, potomcima tre}eg Vasinog sina Mija, su: Baji}i, Vujovi}i,
Vuki~evi}i (razli~iti od Vuki~evi}a Lopa}ana), Vukovi}i, Vu~eli}i, Guberini}i,
1
Rajo je Vasin sin. Rajovi potomci se dele u tri grupe, prva grupu ~ine Lopo}ani koji su dobili ime po selu
Lopate iznad Lijeve Rijeke odakle poti~u.
51
Delevi}i, Dubaci, \rkovi}i, Ze~evi}i, Jovovi}i, Joksimovi}i, Kru{~i}i, Leposavi}i,
Mali{i}i, Markovi}i, Maslovari}i, Mi{ovi}i, Mi{kovi}i, Nedi}i, Novovi}i, Savo-
vi}i, Saji~i}i, Stijovi}i, Turovi}ii, ]erani}i, ]rci – [uwevi}i, Fati}i, Cemovi}i,
[arbaji}i i [ipaqi.2
Kao {to se vidi, niti jednog Vasi}a i Vasojevi}a!
Tek u jednom (starijem) predawu o Vasojevi}ima spomeni}e se Vasoje, predak
izvesnog Vase.
Lijeva Rijeka, gde se vidi selo Lopate.
“КО СУ ВАСОЈЕВИЋИ?“ upitao bi mali radoznalko, drè}i stidqivo prste u

ustima i grickaju}i svoje замaшћеne nokti}e.
Istori~ari zapisa{e: „Dana{wu teritoriju Crne Gore, nekada{wu Ra{ku i Zetu
naseqavala su srpska plemena. A nastajala su udruìvawem porodica koje imaju
zajedni~ko poreklo ili pretke. Plemena su postojala i mnogo ranije nego {to su prvi
put spomenuta, svakako pre nemawi}ke dràve. Osnovali su ih, bez sumwe, Srbi sa
podru~ja Ra{ke i Zete.” Po Jovanu Cviji}u, srpskom geografu, osniva~u antropo-
geografije i geomofologije u Srbiji i Srpskog geografskog dru{tva, profesoru i
rektoru Univerziteta u Beogradu, predsedniku Srpske kraqevske akademije, po~asnom
doktoru Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu (r.1865), „na prostoru Ra{ke bilo je
27 plemena, koja su se nalazila u tri oblasti. (£. Plemena Brda /sedam brda/:
1.Bjelopavlovi}i; 2. Piperi; 3. Rovci; 4. Mora~a (pleme); 5. Vasojevi}i; 6. Bratonoì}i
i 7. Ku~i /Zatrijeba~/; ££. Plemena Hercegovine (stare); 8. Drobwaci i jezera; 9. Uskoci;
10. Pivqani; 11. [aranci; 12. Nik{i}i; 13. Bawani; 14. Grahovo; 15. Krivo{ije; 16.
Trebje{ani; 17. Bile}a; 18. Gacko; 19. Qubibrati}i; 20. Zubci; 21. Rudiwani; 22.
Prijedoqevi}i i 23. Male{evi}i; £££. Primorska plemena: 24. Grbaq; 25. Pa{trovi}i
sa Braji}ima; 26. Maine i 27. Pobori.” )
„Vasojevi}i su najve}e srpsko pleme, koje je nastaweno u isto~nom delu Crne

Gore, u Lijevoj Rijeci i s obe strane Lima sve do reke Qe{nice, a nekada se taj predeo
zvao Stara Srbija. Tako|e Vasojevi}i su i jedno od brdskih plemena koje se zajedno sa
starocrnogorskim i starohercegova~kim plemenima ujedinilo u jedinstvenu Crnu Goru.
O wihovom imenu i poreklu postoje dve verzije narodnog predawa. Po jednoj oni su
potomci izvesnog Vasa, srodnika Vukana Nemawi}a, koji je ro|en u Prizrenu i bio
2
Vaqa napomenuti da su svi ovi podaci uzeti iz kwige dr Radoslava Jago{a Ve{ovi}a „Pleme Vasojevi}i”,
52
vojvoda u doba cara Du{ana. Wega je nasledio sin Vasojevi}, Stevo, koji se pomiwe u
narodnim pesmama o boju na Kosovu pod imenom Musi} Stevan, i koji je bio vojvoda u
Sjenici, u Novopazarskom Sanxaku. Posle Kosovske bitke i smrti Vasojevi}-Stevana
Vasojevi}i su kao uskoci krenuli u Hercegovinu i do{li do Fo~e, a odatle skrenuli na
jug, jugoistok i istok, i preko Crne Gore do{li na Noìcu u Lijevoj Rijeci, gde su se
nastanili.”
Po drugoj verziji „Vasojevi}i vode poreklo od nekog Vasa, sina nekog hercego-
va~kog kraqa, koji se tako|e preko Crne Gore doselio odnekud iz Hercegovine i nasta-
nio na Noìci u Lijevoj Rijeci”.
Sveti Arhangel Mihajlo – krsna slava Vasojevi}a
U predawu o Vasojevi}ima spomiwu se Vaso i Vasoje. Jedni tvrde da je to jedan

te isti ~ovek, a drugi kaù: „Starina Vaso, od koga poti~u dana{wi Vasojevi}i, pojavio
se u Lijevoj Rijeci na Noìci pre vi{e”, i geneza wegovog rodoslova te~e slede}im
pasovima: „Nemawa, od Nemawe Radoslav (ili Vukan), Nemawi}i Slavjanogorski, od
Radoslava Kostadin, od Kostadina Vasoje (1217-1286), davni predak Vasojevi}a po
kojem }e pleme i dobiti ime. Vasoje je odrastao u dvoru despota, kasnije cara epirskog,
Manojla An|ela, wegovog dede po majci. Vaspitan je u gr~kom duhu, a i sam je bio
oèwen Grkiwom. Vasoje je poginuo oko 1286. godine. Vasoje je imao sina Stefana,
Stefan Kostadina (drugog). Kostadin je imao pet sinova: Vasa (od koga su Vasojevi}i),
Pipa (od koga su Piperi), Ozra (od kojeg su Ozrini}i), Krasa i Hota (od kojih su
Krasni}i i Hoti). Kostadinov Vasa je imao ~etiri sina: Raja, Miomana-Mija, Novaka i
\ura. Od kojih }e se namnoìti ~etiri bratstva – Rajovi}i, Miomanovi}i, Novakovi}i
i \urovi}i. Od Raja }e se oformiti najbrojnije bratstvo. Imao je tri sina: \uru, Daba
i Ugqe{u. Od \ura su Lopa}ani, od Daba – Dabeti}i, a od Ugqe{e Kova~evi}i. I svi
su danas u trinaestom pasu rodoslova.”
„Ako sam ja, ja – a jesam”, razmi{qa negda{wi mali{an a sada ~ovek u ~etvrtoj
deceniji ìvota. „ Ako je moj otac Marko, deda Lazar, pradeda Todor, ~ukundeda Luka i
navrndeda Stojan – a jesu; ako iza mene ima jo{ dva pasa u rodoslovu – a ima; ako je
{est plus dva osam – a jeste – onda je u @iokama stasalo osam pasova u rodoslovu
Stojanovi}a. Ako pretpostavimo da smo od prvih Stojanovi}a koji se spomiwu u
bratstvu Lopo}ana i ako je ta~no da se u bra-tstvima krije oko trinaest pasova (koliko
stoji u jednom dokumentu), onda slobodno moèmo re}i da nam se u tami krije jo{ oko
pet pasova (13-8), to jest, po pravilu qudi koji izu~avaju ovaj deo istorije, 150 godina,.
53
Ako je ta~na gore navedena geneza rodoslova – a verujem da jeste – onda (sa pet pasova
tame mawe) slobodno moèmo da se hvalimo kako znamo imena svojih predaka sve do
rodona~elnika Vasoja koji se rodi 1217. godine. A zatim se re|aju Vasojev otac
Kostadin, Kostadinov otac Radoslav i Radoslavov otac Nemawa.”
Vasojevi}i su nazvani „Sedmo brdo”, „Potla{we brdo”. Pri~a se da je starina

Vasoje iz stare Holmije, i da poti~e ~ak iz 499. godine. Deoba Srba na plemena po~iwe
po~etkom 1160. godine. Na tom „Sedmom brdu”, sahranilo se „jo{ do danas” „egro i
blagorodstvo Srpsko”. Tokom perioda Nemawi}ke vladavine pojavquju se tri ùpe:
Budimqa, Zla Rijeka (Zlore~ica – Komska gora) i Plav.
„Wihove granice su”, kako kaù, „od davnina, prema ’Vasojevi}kom zakonu od
dvanaest to~aka’, u granicama kneza Milutina. Svi slave Nemawi}ku slavu, Aran|elov
dan. I sva ova plemena danas stoje u 13. stepenu srodstva prave linije od svog
rodona~elnika – Vasa. ”
ВАСОЈЕВИЋИ СУ ИМАЛИ СВОЈ ЗАКОН У 12 ТОЧАКА
TO^KA PRVA
1. Da se bespogovorno umire sva bratstva vasojevi}ka i srbqa~ka. Ko ne bude
olxija, da bude nagonxija.(Olxija je onaj koji ne{to ho}e od svoje drage voqe,
a nagonxija koji ne{to mora da uradi preko svoje voqe, na silu, po zapovesti.)
2. Da mu{ka glava bude trista gro{a, a ènska trista jedan.
TO^KA DRUGA
3. Nove xamije da se ne grade, a stare da se zabatale.
4. Potur~ewake da niko ne ubija, no da se ostavi svakome bratstvu da svoje vrne
u pra|edovsku vjeru. Ako poturica ne bude olxija, da bude nagonxija, a }oteci
{to ko ponese.
5. Ko se podanas potur~i i la`nu vjeru primi, da se za Tur~ina drì.
TO^KA TRE]A
6. Ko ne pritr~i u pomo} kad du{mani udare na grani~are, da nema nikakva
dijela u plijenu i da se od wega niko ne èni niti |evojku daje.
7. Ko ubije ili plijeni Kola{inca bez znawa Slatiwana kad ovi drè vjeru s
Kola{inom gradom, da Slatiwanin duguje krv. (Grani~ari su bili svi oni koji
su stanovali du` vasojevi}ke granice. Ali su se za grani~are poglavito
smatrali: Slatiwani, koji su se ve~ito krvili s Turcima-Kola{incima,
Veli~ani i [ekularci, koji su bili u stalnim borbama sa Rugovcima.)
TO^KA ÊTVRTA
8. Ko srpsko ukrade pa se ufati, da plati duplo i kmetovima ru~ak. Ako se ne
ufati, da mu je aram.
9. Ko Tursko ukrade da mu je alal. (Alal je suprotno od aram. "Da mu je alal"
zna~i da mu je blagosloveno.)
TO^KA PETA
10. Ko u ku}i i ka~kine drì, da im je drug.( Ka~kini su bili odmetnici koji su
ìveli svojim posebnim ìvotom, nezavisnim od pravnog ure|ewa vasojevskog
plemena. Wihovi jataci bili su izjedna~eni po kazni s wima…)
TO^KA [ESTA
11. Koji Brankovi} du{manima javi {to plavari i narod zbori, da se obestrvi on
i svako wegov na vje~ni vijek i amin. (Brankovi} je ovde uzet kao sinonim
izdajnika…)
54
12. Ko svoje glavare presko~i i od tu|ina pravicu traì, daje krv.
13. Ko podanas ode veziru u Skadar, da se k nama vi{e ne vr}e, a ako se vrne, da
se turi pod tompuke, pa ako se pokaje, da se pusti, a ako ne pokaje, da se
obestrvi.
TO^KA SEDMA
14. Karvan niko da ne dira, no neka ide kud ga put vodi. Ako ~esovu {tetu u~ini da
odmah i bespogovorno plati; ako to ne}e, da mu poharani zadrì kowe i tovar
dokle kmet do|e i da bude kako kmet re~e. Ako kmet u selu nije, da presudi
prvi po{ten ~ovjek koji se u blizini na|e. (…zajem~ena sloboda trgovanja
stranim dràvama…)
TO^KA OSMA
15. Duhovnici kad u boj idu, da obritve bradu i da nose na{ke haqine; ako to
ne}e, da im glavari xabane ne daju.
16. Bog je stvorio ènu, a ne Satane, i to tako da ostane navijek amin. Ko
protivno govori, da je proklet: na ovome svijetu ne imao an|ela-~uvara, a na
onome ne video raja, ve} mu du{a vje~ito u paklu bila ii spa{tala wegove
muke.
17. Duhovnici da se ostave èna, a koji se kurvarom obrate, i to se na~isto
dokaè, da se u{troji i od sve{tenodejstva odlu~i.
TO^KA DEVETA
18. Turci da klawaju na svoju zemqu. Ko ih ufati da to rade na wegovu zemqu, da
je vlastan motikom ih o}erati, a |oteci {to ko ponese.
19. Hri{}ani su voqni i na Spasovdan zabosti krst i na hri{}anske zemqe koje
okruùju wihova imawa. Hri{}ani mogu te krstove ukloniti sa svojih ba{ta
tek sjutradan po Spasovdanu, a nikako prije. Ko protivno u~ini, da plati selu
{tetu i ru~ak kmetu.
20. Ko se danas ufati da vje{tice fata, da se turi pod tompuke za petnaest
dana. Ako bi bilo ~asova {tete da i to plati.
21. Ko kopile u vodu udavi, da se pod gomilu turi.
22. Ko se ufati da radi u zavjetne dane, da mu se sve pokvari i ne~astivo preda
{to tih dana radi, a kmetovima oba{ka ru~ak.
23. Koji kova~ ne udari na Boì} prije sunca ~eki}em u nakovaw, pa se to na~isto
dokaè, da mu se prelomi ~eki} i nakovaw, a on i svako wegov obestrvi.
TO^KA DESETA
24. Ko svoju ku}u i porodicu zabatali da se li{i svake vojni~ke ~asti.
TO^KA JEDANAESTA
25. Da danka drugog nema osim vojvodske a~ke.
26. Da vojvodska ak~a bude po dva gro{a s dima na dim.
TO^KA DVANAESTA
27. Da se Vasojevi}ko drì od Noìce do Qe{nice, od Bjelasice do na vrh
R`nice, i Brezojevica crkva, koja cvili me|u turskim gradovima kao quta guja
me|u ogwem.
Od davnina je, kaù, u Vasojevi}ima postojao obi~ajni zakonik. Uz dodatke usvo-

jila ga je Sveop{ta narodna skup{tina Vasojevi}a, krajem 1829., ili u prvoj polovini
1830., a potvrdio iguman manastira \ur|evi Stupovi, Mojsije Ze~evi}, koji je skup i
sazvao. Vasojevi}ki zakon u 12 to~aka objavila je 1929. godine, Srpska kraqevska
akademija u Beogradu sa komentarima dr Ilije Jeli}a.
Potomci Vasojevi}a sa ponosom govore ko je sve iz wihovog plemena: te na prvom
mestu isti~u oca srpske pismenosti, Vuka Stefanovi}a Karaxi}a, zatim Kara|or|a
Petrovi}a, igumana Mojsija Ze~evi}a, protu Milo{a Velimirovi}a, Mihaila Lali}a,
|enerala Radomira Ve{ovi}a, vojvodu Petra Bojovi}a, vojvodu Petra Joki}a iz Prvog
55
srpskog ustanka, vojvodu Gavru Vukovi}a, ~etni~kog komandanta \or|iju La{i}a i
vojvodu Mom~ila \uji}a, kneza Nikolu Milo{evi}a, biv{eg predsednika SRJ Slobo-
dana Milo{evi}a, legendarnog golmana SFRJ, Milutina [o{ki}a, fudbalera Drago-
slava [ekularca, rukometa{a Vaska Mujovi}a, teniserku Jelenu Jankovi}, glumca
Dragana Nikoli}a i dr. I s ponosom isti~u, kako su Vasojevi}i u £ svetskom ratu imali
dvanaest bataqona vojske, raspore|enih u dve brigade.
Vuk Stefanovi} Karaxi} i Kara|or|e Petrovi}
Kada je temeqe nove crkve u Lijevoj Rijeci na Noìci osve{tao Wegovo visokopre-
osve{tenstvo mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, 12. septembra, na dan
kada su 1724. godine prene{ene mo{ti Sv. Aleksandra Nevskog u Petrograd u Aleksa-
ndro-Nevsku larvu, gde i danas po~iva, objavio da }e se svi zainteresovani Vasojevi}i
na taj dan ubudu}e sastajati tu na istom mestu, i da je „12. septembar uzet kao zavjetna
slava Vasojevi}a – Sv. Aleksandar Nevski”.
Odabrana je sa razlogom (istorija i legenda kaè): „Vuk Brajoti} se bio tek oènio
kada je neki pa{a iz Ercegovine do{ao u Podgoricu da od br|ana kupi ara~e. Pa{a je,
opet, bio prijateq sa nekim vojvodom Ku~im i pitao ga je da li zna kakvu lijepu br|anku
koju bi mogao uzeti za ènu. Vojvoda re~e da ima, ali da je to èna Vuka Brajoti}a,
dobroga junaka. Kad je to ~uo pa{a, on u pratwi nekoliko momaka ode na Lopate, gdje kod
ku}e na|e samo Vukovu ènu i majku i tako je pa{a zarobi i povede put Podgorice i u
putu zakona~i na Doqane. Vuk se nalazio u ~eti, brat Jovan kod ovaca u Veru{i, te
majka otr~a Jovanu i kaza mu {ta se dogodilo. Kada je to ~uo po|e u potjeru za pa{om, sa
jo{ nekoliko ~obana. Pa{u stigo{e na konaku u Doqanima i napado{e ga tako da mu
pobi{e sve momke, pa{u ìvog uhvati{e i snahu izbavi{e. U povratku, vi{e Klopota,
srete Vuk Jovana sa pa{om i snahom i htjede ih oboje ubiti, ali Jovan ne dade. Kad
do|o{e na Lopate, Brajoti}i pa{i odsjeko{e oba uva, pa ga tako ~uqa isprate niz Taru,
put Kola{ina, odakle je oti{ao u Ercegovinu bez arapa, bez br|anke i bez u{iju.
Poslije ovog doga|aja, bratono{ki vojvoda Pejo Stanojevi} nagovori Mustaj pa{u
Mamut – Begovi}a da pohara Lijevu Rijeku, jer mu se ova odmetnula. Pa{a sa nekim
Arapinom skupi vojsku i do|e u Gusiwe gdje mu se pridruì{e i [abanagi}i, odakle
po~o{e preko [irokara i Carina na Veru{u i udari{e na Lijevu Rijeku, koju pohara i
ogwu preda, zapali i Vasovu crkvu koja do temeqa sagore. Pa{a se ulogorio i
zakona~io na Noìci gdje ga napade Brajoti} sa Qevore~anima, razbije ga i po}era k
Veru{i, gdje se Turci razdvoji{e. Jedni su s pa{om bjeàli uz Kroti}e, a drugi sa
56
Arapinom uz Turjak, pa se i Qevore~ani razdvoji{e, jedni za pa{om, a drugi }erahu
Arapina. U tom boju pa{a pogibe na Kroti}e te je ova dobila naziv Klisura Mustaj
pa{e Mamut – Begovi}a, a na Turjaku poginu Arapin pod jelom, koja se i sad zove
Arapova jela. U ovom boju nije ostao nijedan Qevore~anin koji nije posjekao turske
glave, a ve}ina posje~e po nekoliko, dok je samog Mustaj pa{u posjekao Vuk Brajoti}. Ova
odbrambena bitka odigrala se 30. avgusta i zbog we su Vasojevi}i uzeli da slave i
Svetog Aleksendra Nevskog, a stara im je slava Sveti Aran|eo koga tako|e slave i
sada.”
Naveden je i uzrok „postojawe istorijskih veza Vasojevi}a, Srbije i Rusije”, i
plemensko „u~estovawe u sastavu srpskih i ruskih jedinica u svim ratovima protiv
Arnauta i Austro-ugara”, i {to „je prvi moderni put koji je povezao Lijevu Rijeku sa
Podgoricom i Kola{inom, upravo napravqen donacijom carske Rusije”.
„Zavjetna slava, praznik Sv. Aleksandra Nevskog, predstavqa sabor Vasojevi}a, i
ima izuzetnu vrijednost i zna~aj, jer nas okupqa oko Boga, u kome nam je, na taj dan,
predvodnik i zastupnik Sveti Aleksandar Nevski”, istakao je mr Ivan Trifunov
Mujovi} na osve}ewu svetog hrama na Noìci.
„Lepo, bogami lepo, lepo”, pro{aptao je mali plavokosi zamazanko. „Al’ opet, pored
svega, pitao bih – {to toliko prezimena od jednog Vase, dok Stojanovi}i svi nose isto
prezime?”
„E vidi{, brati}u”, strikan }e Mirko, „nekad’ su prezimena bila promewive kate-
gorije. Tek razvijene zemqe u to vreme, kao {to su Austrougarska i Mleta~ka republika,
popisom i vo|ewem mati~nih kwiga odredile su da se prezimena fiksiraju. Nastanak
dana{wih prezimena u Srbiji vezuje se za kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, koji je
1851. godine jednim aktom naredio uspostavqawe trajnih prezimena po najstarijim i
najzna~ajnim precima. Na imena tih rodona~elnika (oca, dede ili pradede - patronimi;
majke, bake ili prabake - matronimi) dodavao bi se nastavak - i}.”
„Austrougari su carevi”, {aqivo }e nedozreli Plavu{anko.
„Hm!” kategori~ki }e strikan. „Al’ kod Srba su imali drugi ar{in. Da bi ukinuli
izvornost srpskog imena potrudile su se, ~ak, austrougarske vlasti, tako {to su 1817.
godine posebnim normativnim aktom izdale nare|ewe, po kojem Srbi u Austriji ne mogu
nositi prezime na – i}. Ve} da se prezime koja se zavr{avaju na –evi} i –ovi} zameni
nastavkom na –ev i –ov, a prezimena koja se zavr{avaju na demunitivnom dodatku –i}
doda nastavkak na –in.”
„Зato je onaj tvoj drug из Војводине Stojanov, a ne Stojanovi}!”, shvati Мali{a.
57
НЕШТО МАЛО И О ПОЛИМЉУ

Poznati su razlozi i okolnosti pod kojim je do{lo do {irewa Vasojevi}kog plemena
niz Limsku dolinu. Po{to je Limska kotlina deo Vasojevi}kog plemena, kao {to su i
Stojanovi}i koji su napustili taj prostor i Bijelo Poqe, deo wihovih uspomena, red je
napraviti kratak pogled ka woj, u geopoliti~kom i istorijskom pogledu.
Polimqe je oblast uz sliv reke Lim. Po{to je to jedna regija ~ija je okosnica jedna
reka, razni delovi Polimqa se nalaze u sklopu drugih oblasti, u ovom slu~aju Sanxaka
i Starog Vlaha, a mawim delom i Ra{ke oblasti. U Polimqe spadaju sve one op{tine
kroz koje proti~e reka Lim. Polimqe se deli na Gorwe i Dowe u pravcu sever-jug. Dowe
(severno) Polimqe odgovara srbijanskim op{tinama kroz koje proti~e Lim, a Gorwe
(ju`no) Polimqe crnogorskim. Centri ove oblasti su Priboj, Prijepoqe, Brodarevo,
Bijelo Poqe, Berane, Andrijevica, Plav. Upolimqu ìve ve}inom Srbi, zatim
Crnogorci, Bo{waci (odnosno delimi~no muslimani u Crnoj Gori) i Albanci na samom
jugu (Albanaca ima veoma malo u odnosu na broj ostalih naroda i povr{inu koju oni
zauzimaju). U pogledu geografskih oblasti, Polimqe obuhvaћa zapadne, ju`ne i
jugoisto~ne delove Sanxaka (pruà se pravcem severo-zapad-jugoistok u odnosu na
Sanxak, koji se pruà pravcem istok-zapad). Dowe Polimqe obuhvaћa ju`ne delove
Starog Vlaha. Polimqe se na severu grani~i sa Zlatiborom (granica je reka Uvac), na
istoku sa Ra{kom obla{}u (na granici se nalazi Sjenica), na jugu sa crnogorskim
Brdima, na jugozapadu ivi~no sa Starom Hercegovinom (Pqevqa), a na zapadu sa
Bosnom (Rudom).
Srbi na ovom prostoru jo{ u sredwem veku oformi{e svoju sna`nu (tre}u)
dràvu – Ra{ku, koja }e se ugasiti 1345. godine, kada }e se wen kraq Stefan Du{an
Uro{ £¤, nakon osvajawa Gr~ke proglasiti ,,Carem Srba i Grka”. Za Ra{ku se slobodno
moè re}i da je to kolevka Republike Srbije ali ne i wene dràvnosti. Na ovom
prostoru je mnogo spomenika kulture koji govore o wegovoj va`nosti i veli~ini.
Najve}e promene ovaj kraj doìveo je po dolasku Turaka Osmanlija. Kao prvo,
samo ime Ra{ke mewaju u Sanxak (na turskom barjak zna~i zastava), a onda usposta-
vqawem svoje vlasti i represijom dolazi do masovnog proterivawa i islamizacije
stanovni{tva. Hrvati u svojim kasnijim izvorima (na osnovu poreznih spiskova)
upozoravaju do kakvih je to promena do{lo. Gde kaù da je u bosanskom sanxaku 1520.
godine broj muslimana pre{ao 45% stanovni{tva. I navode da je Hrvata 1624. godine
bilo 150,000, muslimana ~ak 450,000 a Srba tek 75,000.
Iz dokumenata o Beranima (susednoj bijelopoqskoj op{tini) saznajemo da je ova
kotli-na bila veoma gusto naseqena srpskim stanovni{tvom sve do sredine H¤££ veka,
ali je ono èstoko stradalo u otporima turskom zulumu i, dobrim delom, napu{talo
svoja ogwi{ta sele}i u druge krajeve, ~ak i u velikim seobama kaо {tо су seobе pod
ârnojevi}em i Jovanovi}em (1690 i 1737). Gde prelazi{e Savu i Dunav i naseqava{e
Ju`nu Ugarsku da bi spasili gole ìvote. Napu{tenu zemqu Turci deli{e poisla-
mqenom srpskom stanovni{tvu, cifcijskim sistemom koji se ovdje zadrào sve do
1912. godine, do oslobo|ewa od Turaka. Otomanska carevina nije ni{ta drugo do
velika vojna organizacija koju su zanimala samo nova osvajawa i ubirawe poreza te je
wen dràvni aparat oblikovan za osiguravawe qudstva za vojsku i novca za weno
pla}awe. Oni koji bi prelazili u muhamedansku veru bili bi za ve}inu poreza
privilegovani. Osim tog pritiska da se neposlu{ni privole na uzimawe wihove vere,
dok su zapadwaci ubijali neposlu{ne, oni su ìve nabijali na kolac i uveli ,,danak u
krvi” (Dev{irme) – otimawe dece od kojih }e izgraditi jawi~are. I zbog takvih
opasnosti, pretpo-stavqam, i Stojanovi}i krenuli sa dedovine.
58
II DEO
59
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
СТОЈАНОВИЋ ЦВИЈЕТИН је један од два брата који су се од бијелопољског краја,
преко брда и долина и бијеловодских пропланака, доселили у потклековске Жиоке.
Цвијетин је са својом супругом, којој нисам успео сазнати име, стекао два сина:
Стојана и Спасоја.
Цвијетинов СТОЈАН (1857) је са својом две година млађом супругом Стојом
(1859) поред три кћерке: Ђуке, Анђе и Марте, стекао и сина Трипуна-Трипуцу.
Стојанова ЂУКА се, по стицању зрелости, удала у сусенно село, Мрђане,
за Симеуна Недаковића, и родили су четири сина: Бранка, Станоју,
Ђокана и Неду.
Ђукин БРАНКО је оженио Љубицу Ристич из гостовићких Петковића и
у обостраној љубави стекли су осморо својих потомака: Чеду, Неду,
Ранку, Рајку, Уроша, Божу, Симу и Десу.
Бранков ЧЕДО је оженио Надежду-Наду Ракић из гостовићког
1 Луга. Стекли су Борку, Премила, Љубицу, Десу и Љубенка.
Чедина БОРКА се удала за Пеју Стојановића из гостови-
Ц /1 ћког Чардака, и родила Зорана и Драгана. Борка је погину-
В B ла као цивил у Отаџбинском рату од снајперисте.
И O Боркин ЗОРАН је оженио Сању Петровић из Зелине
Ј /1 R /1 код Модриче, и родили су два сина: Петра и Луку. Жи-
Е K ве у Модричи. БиХ/РС.
Т /1 Ђ A Боркин ДРАГАН је оженио Бранкицу Глигоревић из
И У /1 /2
Дугог поља. Живе у Модричи. БиХ/РС.
Н С К /1 Чедин ПРЕМИЛ је погинуо у одбрани Гостовића у Отаџби-
Т А Б /2
нском рату. Није био ожењен и није оставио потомака.
С О __ Р Ч Чедина ЉУБИЦА се удала за Срђана Стијепиц из Скиповца
Т J в. А E /3 код Градачца. Родила је синове Стефана и Срђана, те кће-
О А Н D рку Сандру. Живе у Аустрији.
Ј Н Н К O Чедина ДЕСА се удала за Неду Никоића из гостовићких
А Е О /4 Мрђана. Стекли су две кћери: Дијану и Биљану. Недо је
Н Д погинуо у саобрећајној несрећи код Шамца.
О А D Десина ДИЈАНА се удала за Милана Ђорђића из Ко-
В К E /1 жуха код Добоја. Стекли су сина Милана. Живе у Мо-
И О S дричи. BiH/РС.
Ћ В A Десина БИЉАНА се удала за Мирослава Митровића
И /2 из Беговог Хана. Стекли су кћерку Вању и сина Дави-
Ћ да. Живе на Руданци код Добоја, БиХ/РС.
__ Чедин ЉУБЕНКО-Љубо је оженио Татјану Стевић. Стекли
су кћерку Тању. Љубо у је у Отаџбинском рату био заро-
/5
бљен. Једног дана, видевши једини спас у бегу кроз минско
поље, остао је тешки инвалид.
Бранков НЕДО је оженио Босиљку Благојевић из Бећировића
код Завидовића. Стекли су кћерку Рајку-Радојку и сина Зорана.
/2
НЕДИНА РАЈКА-Радојка се удала за Мирка Стевановића из
/1
Хрга, Стог, возућки крај, и родила две кћери: Милу и Дуњу.
Н Р
Живе у Модричи. БиХ/РС.
Е А
Радојкина МИЛА се удала за Симона Франка из Љу-
Д Ј
/1 бљане, Словенија. За сада немају потомака. Живе у
О К
Љубљани. Словенија.
А
/2 Радојкина ДУЊА, магистар фармације, је за сада неу-
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
60
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/1 /2 дата. Живи у Модричи. БиХ/РС.
/2 Недин ЗОРАН је оженио Сабину Хусеинагић. Стекли су две
/2 кћерке: Ромину и Мартину; те сина Матка-Неду.
З
Н Зоранова РОМИНА се удала за Тенк Конера (Tenk
О
Е /1 Koner) из Селк Лајк Ситија, држава Јута, САД. За сада
Р
Д немају потомака.
А
О
Н /2 Зоранова МАРТИНА је неудата.
/3 Зоранов МАТКО-Недо је неожењен.
Бранкова РАНКА се удала у гостовићке Жиоке, за Драгу Стоја-
новића (за сина Благојевог Lukе, те ће се са својим потомцима у
овом родослову појавити два пута). У срећном браку стекли су:
Луку, Чеду, Наду, Десу, Милутина и Зорана.
Ранка и Драго почивају на милошевачком гробљу.
1 Ранкина НАДА (1957) се удала u гостовићке Vukmanovi}e,
za Qubu Koji}а (за праунука Цвијете Спасојеве, те ће се у
Ц овом родослову, по оцу, мајци и свекру, са својим мужем и
/1
В потомцима појавити три пута). Родила је два сина: Слави-
И /1 шу и Драгишу. Живе на ''ПД-у'' код Модриче, БиХ/РС.
Н
Ј Недин СЛАВИША је оженио Андријану Станковић из
А
Е /1 Ђ /1 гостовићких Кучица. Стекли су сина Лазара и две кће-
Д /1
Т У рке: Јовану и Милицу. Живе на ''ПД-у'' код Модриче,
А
И С К Б БиХ/РС.
Н Т А /3 Надин ДРАГИША је неожењен. Живи на ''ПД-у'' код
Р /2
О __ А Модриче, БиХ/РС.
С J в. Р Ранкина ДЕСА (1959) се удала у Возућу, за Перу Спасоје-
Н
Т А А /2 вића. Стекли су сина Миодрага и кћерку Мирјану. Живе на
К
О Н Н Н ''ПД-у'' код Модриче, БиХ/РС.
О
Ј Е К Д Десин МИОДРАГ је неожењен. Живи на ''ПД-у'' код
А /1
А Д Е Модриче, БиХ/РС.
Н А __ С Десина МИРЈАНА је постала верни животни сапутник
О К А /2 Драгославу Лукићу из Возуће. Стекли су сина Немању
В О в. и кћерку Матеју (2011). Живе на ''ПД-у'' код Модриче.
И В /3 Ранкина РАДЕНКА (1963) је одлучила свој живот провести
Ћ И С Р са Стојаном Малишановићем из Доса код Завидовића.
Ћ Т А Стекли су два сина: Слободана и Зорана. Живе на ''ПД-у''
__ О Д код Модриче, БиХ/РС.
Ј Е /1 Раденкин СЛОБОДАН је неожењен.
А ... /2 Раденкин ЗОРАН је неожењен.
Н
/4 Ранкин ЛУКА (1951) је ступио у брак са Рајком Недић из го-
О
Л стовићких Трибића. Стекли су сина Жељка и кћерку Жељку.
В
У Живе у Модричи, БиХ/РС.
И
К /1 Лукин ЖЕЉКО је неожењен .
Ћ
А /2 Лукина ЖЕЉКА је неудата.
__
/5 Ранкин ЧЕДО је оженио Гордану Тијанић из гостовићке
Ч Отежње. Стекли су две кћерке: Живе у Бијељини. БиХ/РС.
Е Чедина ДРАГАНА је неудата. Живи у Бијељини. БиХ
/1
Д /РС.
О /2 Чедина ДАНИЈЕЛА је неудата. Живи у Бијељини.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
61
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Ранкин МИЛУТИН (1960) је за брачног сапутника одабрао
/6 Љубицу Ђурић из гостовићких Мрђана, одакле му је мајка
родом. Стекли су сина Дејана-Деју и кћерку Бојану. Живе у
/3
М насељу ''Вишњик'' код Модриче. БиХ/РС.
И Милутинов ДЕЈАН је оженио Биљану Смиљић и с њом
Р
Л /1 је стекао две кћерке: Теодору и Ану; те сина Срђана.
А
У Живе у насељу ''Вишњик'' код Модриче. БиХ/РС.
Н
Т Милутинова БОЈАНА се удала за Дејана-Дениса Дуја-
К
1 И /2 ка и с њим је стекла сина Даниела. Живе у Швајцар-
А
ској.
Ц Ранкин ЗОРАН (1965) је оженио Љепосаву Станојевић и с
В /7
њом је стекао кћерку Анђелу. Живе у Добоју, БиХ/РС.
И Бранкова РАЈКА се удала за Илију Чупељића из гостовићких
Ј Дедића. Стекли су три сина: Гојка, Бранка и Данка; и две кћерке:
Е Невенку и Љубу-Љубицу.
Т /4 /1 Рајкин ГОЈКО је неожењен. Живи у Руми, Србија.
И /2 Рајкин БОРКО је неожењен. Живи у Руми, Србија.
Н /1 Р
/3 Рајкин ДАНКО је неожењен. Живи у Руми, Србија.
А
Рајкина НЕВЕНКА је постала лепша половина Душану
С /1 Ђ /1 Ј
Штимцу из Руме. Секли су сина Стевицу и кћерку Јелену.
Т У К
/4 /1 Невенкин СТЕВИЦА је неожењен.
О С К Б А
Невенкина ЈЕЛЕНА је удата за Драгана Бербера из
Ј Т А Р __ /2
Обровца, Хрватска. Живе у Чикагу. САД.
А О __ А Рајкина ЉУБА-Љубица је своје срце поклонила Станку
Н J Н в.
Кецману. У срећном браку стекли су сина Бранка и кћерку
О А в. К Наду. Живе у Руми. Србија.
В Н О Ч
У /5 Љубин БОРКО је оженио Данијелу Чаловски (Chalov-
И Н
П /1 ska) из Битоле, Македонија. Стекли су две прелепе
Ћ Е
Е Љ кћерке: Лару и Анђелу. Живе у Руми, Србија.
Д
Љ У Љубина НАДА је своје срце поклонила Марјану Мари-
А /2
И Б ћу из Руме, Србија. Стекли су сина Максимилијана
К Н
Ћ А (Maximilijana) 2011. и кћерку Лену 2017. Живе у Бечу,
О А
Аустрија.
В Д
НЕКА СЕ ЗНА: Надин Отац Бранко је из Босне, а мајка
И А
Бригит из Беча)
Ћ
Бранков УРОШ је оженио Крстину Андрић из Илијаша код Сара-
__ /5
јева. Стекли су сина Горана. Живе у Холандији.
У
Урошев ГОРАН је оженио Стану ..?.. из Крагујевца. Стекли
Р
су кћерку Милицу и сина Немању. Живе у Холандији.
О /1
/1 Горанова МИЛИЦА је још девојчица.
Ш
/2 Горанов НЕМАЊА је још дечачић.
Бранков БОЖО је оженио Милану Чаркић из Рогатице. Стекли
су две кћерке: Ранку и Бранку. Божо је преминуо, а Милана живи
/6 у Рогатици. БиХ/РС.
Б Божина РАНКА је удата за Милију Бојовића из Рогатице.
О /1 Стекли су две кћерке: Јовану и Бојану. Живе у Рогатици,
Ж БиХ/РС. .
О
/2 Божина БРАНКА је неудата. Живи у Београду, Србија.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
62
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Бранков СИМО је брачну пратиљу изабрао Дану Исаиловић из
/7
Лознице. Србија. На жалост, немају потомака.
Бранкова ДЕСА се удала за Богдана Ристића из гостовићке Гра-
бовице. Стекли су три сина: Чеду, Уроша и Љубу-Фрћка; и кће-
рку Винку.
Десин ЧЕДО је оженио Радушку (Рајкову) Момковић из го-
/1 стовићких Петковића. Стекли су три сина: Братислава, Бра-
1 Ч нислава и Богдана. Живе у Руми. Србија.
/8
Д Е Чедин БРАТИСЛАВ је оженио Снежану ...?... из Пећи-
Ц /1
/1 Е Д наца. Стекли су кћерку Бојану. Живе у Руми, Србија.
В О /2 Чедин БРАНИСЛАВ је неожењен. Живи у Руми, Србија
С
И /1 /3 Чедин БОГДАН је неожењен. Живи у Руми, Србија
Б А
Ј Десин УРОШ је оженио Мирку Дабић. Стекли су кћерку
Р
Е /1 Ђ
А в. /2 Свјетлану и сина Велибора. Живи у Брчком. Дистрикт БиХ.
Т У /1 Урошова СВЈЕТЛАНА је неудата.
Н
И С К /2 Урошев ВЕЛИБОР је неожењен.
К Р
Н Т А
О И /3 Десин ЉУБО-Фрћко је неожењен. Живи у Црној Гори.
О __
С Десина ВИНКА је удата за Предрага-Бјату Лазаревића из
С J в.
Т гостовићких Петковића. Стекли су две кћери Драгану и
Т А
И /4
О Н Н Достану. Винка је млада умрла, 2009. Предраг живи на ''ПД-
Ћ В
Ј Е у'' код Модриче. БиХ/РС
И
А Д Винкина ДРАГАНА се удала за Горана Демоњића из
Н
Н А /1 гостовићких Петковића. Стекли су два сина: Матеја и
К
О К Адријана; те кћерку Лорену-Елену. Живе у Немачкој.
А
В О Винкина ДОСТАНА је удата за Јасмина Јусића из Ту-
/2
И В зле. Живе у Тузли, БиХ/ФБиХ.
Ћ И Ђукин СТАНОЈЕ је оженио Соку Милошевић из гостовићког Луга.
Ћ Стекли су Рајку, Драгољуба-Драгу, Ђуку, Ранка, Богољуба и Стојана.
НЕКА СЕ ЗНА:
Soka je imala pre brak sa Rajkom Nedakovi}em iz Mr|ana. Sа wim je
stekla jedno dete koje je malo preminulo. Ubrzo je i Rajko preminuo,
sa svojih dvadesetak godina ìvota.
Станојева РАЈКА се удала за Миленка Јовановића. Стекли су
/2 кћерку Гордану и сина Раденка-Пипу. Живе у Сремској Камени-
/1
ци, Србија.
С Р
Rajkina GORDANA se udala za Mla|u Panteli}a iz Vozu}e.
Т А
/1 Гордана је изненадно преминула, за собом није оставила
А Ј
потомака.
Н К
Rajkin RADENKO-Pipa je oènio Branku Vukadinovi} iz
О А
/2 Crvenke (Srbija) i s wom je stekao Dragoquba i Du{icu.
Ј @ive u Sremskoj Kamenici, Србија.
Е
Stanojev DRAGOQUB-Drago oènio je Petru Jovi} iz vozu}kih
/2 Miqevi}a. U posledwem ratu Drago je poginuo u odbrani Vozu-
}e. Za sobom nije ostavio potomaka.
Stanojeva ЂУКА se udala za Zdravka Lazarevi}a iz gostovi}kih
Petkovi}a i rodila Mirjanu i Radmilu.
/3 \ukina MIRJANA se udala za Dragana Koji}a iz Qeskovih
/1 Voda kod Dervente i rodila Nata{u i Neboj{u.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
63
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/2 \ukina RADMILA se udala za Gorana Tatomira iz Pjeva-
/3 /2
С lovca kod Srbca i rodila је k}erку Tamaru и сина Давида.
Т /4 Stanojev RANKO je za sada neoèwen i bez potomaka.
Н /5 Stanojev BOGOQUB je umro kao beba.
… /6 Stanojev STOJAN je umro kao bebe.
\ukin ЂОКАН je imao dva braka. Sa prvom suprugom, Vidom Nedi}
iz Vukmanovi}a, dobio je: Ruù, \uku, Danka i Rajka. U drugom braku,
sa Desankom @ivkovi} iz gostovi}kih Stojanovo}a, dobio je Vidu,
Branka, Marka, Gojka, Nadu i Ranku. Ђокан и Десанка почивају на мо-
дричком гробља.
\okanova РУЖА je imala dva braka. Prvi put se udala za êdu
Simi}a iz gostovi}kih Veli}a i stekla k}erку Gордану i sina
Danka. U drugi brak je stupila sa Stevom Stjepanovi}em iz
1 Buђanovaca kod Rume i stekla k}erku Qiqanu i sina Dejana.
(êdo je, tako|e, stupio u drugi brak sа Danom ..?.. i stekao
Ц k}erku Sneànu. @ivi u Rumi.)
В /1 Ruìna GOРDANА СИМИЋ je udata za Borislava Zeca iz
И /1 Pavlovaca kod Rume i stekla dve k}eri Milicu i Slavicu.
Ј Ђ @ive u Pavlovcima, Србија.
Е /1 У Р /1 Горданина МИЛИЦА није још удата. Живи у Павло-
Т К У /1
вцима код Руме, Србија.
И С А Ж Горданина СЛАВИЦА није удата. Живи у Павловцима
Н Т __ А /2
код Руме, Србија.
О в. __ Ruìn ДАНКО СИМИЋ je oènio Ka}u-Katarinu Jovanovi}
С J /3 в. iz Rume. Stekli su dvа сина: Nikolu i êdu. @ive u Rumi,
Т А Н Србија.
О Н Е Ђ С /2
Dankov NIKOLA није још ожењен. Живи у Руми, Ср-
Ј Д О И /1
бија.
А А К М /2 Dankov ЧЕДО није још ожењен. Живи у Руми, Србија.
Н К А И Ruìna ЉИЉАНА СТЈЕПАНОВИЋ je postala lep{a polo-
О О Н Ћ /3 vina @ike Beqine iz Dobrinaca kod Rume. Stekli su dve
В В / k}erki Ivanu i Danijelu. @ive u Dobринцима. Србија.
И И С Љ
Љиљанина ИВАНА је своју срећу нашла уз Мила Нико-
Ћ Ћ Т И
/1 лића. Још немају потомака. Живе у Добринцима код
__ Ј Љ
Руме. Србија.
Е А
Љиљанина ДАНИЈЕЛА је удата за Миливоја Новакови-
П Н
А /2 ћа од Зворника, БиХ/РС. Стекли су сина Новака. Живе
А
у Огару код Пећинаца. Србија.
Н
Ruìn ДЕЈАН СТЈЕПАНОВИЋ je oènio Zoricu Damjano-
О
В vi}, izbeglu iz Zagreba, Хрватска. И stekли су Jelenu, Dra-
И gana, @eqanu i Stefana. @ive u Bu|anovcima kod Rume.
/4
Ћ Дејанова ЈЕЛЕНА је удата за Милоша Радовца. Сте-
Д
/1 кли су сина Јованa. Живе у Буђановцима код Руме.
Е
Србија.
Ј
Дејанов ДРАГАН је неожењен. Живи у Буђановцима
А /2
Н
Дејанова ЖЕЉАНА је неудата. Живи у Буђановцима
/3
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
64
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Дејанов СТЕФАН је неожењен. Живи у Буђановцима
/1 /4 /4
\okanova ЂУКА je udata za Radu Obradova iz Vr{ca. Na à-
/2
lost, nemaju potomaka. Живе у Вршцу, Србија.
/3 \okanov ДАНКО је млад умро.
/4 \okanov РАЈКО је umrо jo{ kao deте.
\okanov БРАНКО je oènio Radenku Blagojvi} iz Be}irovi}a
/5 kod Zavidovi}a. Naàlost, za sada nemaju potomaka. @ivi u
Bijeqini. БиХ/РС.
\okanov GOJKO je oènio Milicu Matоvi} iz Qigа,Србијa. За
/6
1 сада нemaју потомака. @ivi i radi u Nema~koj.
\okanova ВИДА se udala za Boù Stojanovi}a iz гостовићког
/7 ârdaka. Сteklу су k}erку Vesnu i sina Veseqka. @ive u Bawa-
Ц В
В luci, БиХ/РС.
/1 И
И Д /1 Видина ВЕСНА је неудата. Живи у Бањалуци, РС.
Ј А Видин ВЕСЕЉКО још тражи љубав свог живота. Живи у
Ђ /2
Е Бањалуци, БиХ/РС.
/1 У /2
Т \okanov МАРКО je oènio Zoru Mi{anovi} iz gostovi}kih Pe-
К
И ji}a. Сtekli su dva sina: Бранислава-Branу i Mladena. Posle
С А Ђ
Н /8 egzodusa iz Zavidovi}a nastanio se u Beogradu, gde danas ìvi
Т __ О
М i radi.
О в. К
С А Марков БРАНИСЛАВ-Брано је оженио Бојану Гајовић из
J А
Т Р /1 Београда. Стекли си две кћерке: Уну и Николину. Живе у
А Н Н
О К Београду, Србија.
Н Е
Ј О Марков МЛАДЕН је оженио Снежана Јаковљевић из Лозни-
Д
А /2 це. Стекли су две кћерке: Дуњу и Теодору. Живе у Београ-
А
Н ду. Србија.
К
О \okanova NADA je svoju qubav poklonila êdi Ili}u iz го-
О
В /9 стовићке Grabovice. Стекли су sina Aleksandra i k}erku Danu.
В
И N @ive u Sloveniji, u Qubqani.
И
Ћ A Nadin АЛЕКСАНДАР је за сада неожењен. Живи и ради у
Ћ /1
D Лондону, Енглеска.
A Надина Дана је још без брачних обаеза. Живи и ради у
/2
Љубљани.
\okanova RANKA se udala za Vinka ]irkovi}a iz gostovi}ke
/10
Grabovice. Рodilи су dva sina: Gorana i Branka. Posle predaje
Srpske Krajine pod ingerenciju hrvatske vlasti, nastanili su
R
se u Zrewaninu, Србија.
A
Rankin GORAN је за сада неожењен. Живи у Зрењанину,
N /1
Србија.
K
Rankin BRANKO још тражи љубав свог живота. Живи у Зре-
A /2
њанину, Србија.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
65
Камера забележи породично окупљање потомака Ћокана Недаковића

Нада (вен. Илић); Бранко са Љиљаном Ружином;
деда Ђокан са Дејаном Ружиним; бака Десанка (рођ. Живковић) са Весном Видином;
Ранка (вен. Ђирковић); Вида (вен. Стојановић)
Камера забележи породично окупљање породице Јовановић

Петра и Љубо Ристић,са качкетом Петар, Ранка, Ненад, Зоран-Зокс,
Зоран Петровић, Анђа, Мара и Митра
66
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
\ukin NEDO je sa svojom suprugom Stjepanijom (Riste) Luki} sa
Vo{tana iznad Vozu}e stekao, othranio i na ìvotni put izveo: Mi-
tru, Cviju, Milana i Ruù.
Stjepanino rodno selo na Vo{tanu je zapaqeno i ugu{eno usta{kim
pokoqom u Drugom svetskom ratу и никад се са згаришта није ни
''уџера'' обновила. Spasio se samo onaj ko se u wemu nije zatekao u to
vreme pokoqa.
Nedina MITRA se udala za Vojku Milo{evi}a iz гостовићког
Luga i rodila: @arka, Iliju, Zoru, Vinka i Vinka.
Mitrin @ARKO je oènio Svetlanu Pricu iz [apca, koja
mu je rodila: Nadu, Aleksandra, Nikolu i Kristinu. Posle
/1 /1 egzodusa iz gostoviћkog Luga, po zavr{etku rata u BiH,
preselili su se u [abac, Србија.
М Ж Жаrkov ALEKSANDAR-Aco је оженио Драгану Гајић из
И А /1 Шапца и с њом је стекао кћерку Дуњу. Живе у Шапцу,
Т Р Србија.
1 Р К /2 Жаркова КРИСТИНА је неудата.
/1 А О Жарков НИКОЛА је погинуо у саобраћајној несрећи у
Ц __ /3
В Црквини код Шамца. Имао је само осам година.
/1 Ђ /4 Жаркова НАДА је умрла као беба.
И в.
У /4 Mitrin ИЛИЈА je oènio Rajku Pa{ali} iz Veli}a. Stekli
Ј
С К su Милlo{a, Marka i Milicu. Po egzodusu iz гостовићког
Е М
Т А Н
Т /2 Luga nastanili su se na podru~ju op{tine [amac, napra-
О __ Е И
И viv{i ku}u u Lugovima, БиХ/РС.
J в. Д Л
Н И Илин МИЛОШ је оженo Јулијану Ђекић из Новог Града
А О О
Л /1 код Оџака. Стекли су сина Лазара. Живе на Луговима
Н Н Ш
С И код Шамца, БиХ/РС.
Е Е
Т Ј Илин МАРКО је оженио Слађану Петровић из Баткуше
Д В
О А /2 код Шамца. Стекли су два сина: Николу и Кристијана.
А И
Ј Ћ Живе на Луговима код Шамца, БиХ/РС.
К
А /3 Илина МИЛИЦА је неудата.
О
Н /3 Митрина ЗОРА је умрла млада.
В
О /4 Митрин ВИНКО је умро као беба.
И
В /5 Митрин ВИНКО (Други) је такође умро као беба.
Ћ
И Nedin CВИЈО je oènio Vidu @ivkovi} iz gostovi}kih Stojano-
Ћ vi}a i stekao Radicu, Radojku i Momira.
/1 Cvijina RАДИЦА je postala lep{a polovina Milu Peji}u i
Р s wim je stekla Bojanu i Draganu. @ive u Dobojу, БиХ/РС.
/2 А Радичина БОЈАНА сe udala za Sladoja Saviћа из
Д /1 Бријеснице на Озрену. Stekli su сина Вука који је, на
Ц И жалост, са две и по године преминуо.
В Ц Радичина ДРАГАНА је удата за Ивицу Ковачевића из
И А /2
Омањске код Јелаха. За сада немају потомака.
Ј
Cvijina RАДОЈКА je ruku qubavi dala Brani Petrovi}i iz
О
vozu}ke Sviwa{nice i rodila sina Danka. Brano je poгi-
/2 nuo u Otaxbinskom ratu. Ostatak porodice, posle egzodusa
nastanio se u Modri~и, БиХ/РС.
/1 Радојкин ДАНКО још неожењен.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
67
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Цвијин Момир-Мошо је оженио Миленку Лазаревић из го-
Ц /3
стовићких Мрђана. Стекли су две кћерке: Милицу и Натали-
В М
ју. Живе на ''ПД-у'' код Модриче, БиХ/РС.
И О
/1 Момирова Милица је неудата. Живи са родитељима.
Ј Ш
/2 Момирова Наталија чека још свог принца на белом
О О
коњу.
Nedin MИЛАН je sa svojom suprugom Stojom Jankovi} stekao:
Danka, Gospu, Vinku, Koviqku, Petru, Vinka i Qubenku-Qubu.
Milanov ДАНКО je oènio Du{anku Momkovi} iz gostovi-
}kih Petkovi}a i s wom je stekao Milu, Danijelu i Draga-
/1 nu. @ive у Итaliji.
Dankov МИЛЕ је оженио Јулијану Вујевић из Сарајева.
/1
Д Стекли су Кристијана и Анастасију. Живе у Италији.
А Dankova ДАНИЈЕЛА se udala za Dragoquba Stojano-
Н vi}a iz gostovi}kog ârdaka i rodila je две k}eri Di-
1 /2
К janu i Dejanu. @ivi u nasequ Vi{wik kod Modri~е,
О БиХ/РС.
Ц Dankova ДРАГАНА se udala za Vojislava Nikoli}a i
В /3
/1 rodila Dejana i An|elu.
И
Milanova ГОСПА udala se za Momira Stojanovi}a (Danko-
Ј /1 /2
Ђ vog) iz gostovi}kih @ioka i rodila Darku i Biqanu.
Е
С У Gospin ДАРКО je po egzodusu iz rodnog kraja oènio
Т /4 Г
Т К /1 Vi{wu âvli} od Bijeqine i ona mu je podarila sina
И О
О А Veqku и кћерку Вању. @ive u Bijeqinи, БиХ/РС.
Н Н С
J __ /3 Gospina БИЉАНА svoju du{u poklonila je Sla|anu
Е П
С А Д А /2 Dugowi}u, tako|e, od Bijeqine i rodila Sawu i
Н в. М Sa{u. Danas ìve u Bijeqinи, БиХ/РС.
Т О
И Milanova VИНКА se udala za Desimira Koji}a i s wim je
О /3 stekla Aleksandru i Aleksandra. @ive na'' PD-u'' kod Mo-
Н Л
Ј В
Е А dri~е, БиХ/РС.
А И
Д Н Vinkina АЛЕКСАНДРА se udala za Du{ka Marijanovi-
Н Н /1
А }a i rodila sina Luku. @ive u Qubqani.
О К
К Vinkin AЛЕКСАНДАР jе оженио Злату Дабић из Бања-
В А /2
О луке. Стекли су кћерку Машу .
И
В /4 Milanova KОВИЉКА-Кова se udala za Blagoja-ôlaka
Ћ
И К Gaji}a из гstovi}kog ârdaka i rodila Marinka i Draèna.
Ћ О @ive u Italiji.
__ В /1 Ковиљкин МАРИНКО није ожењен. . @ivи u Italiji.
А /2 Ковиљкин ДРАЖЕН није ожењен. . @ivи u Italiji.
Milanova PЕТРА se udala za Vasu Risti}a iz gostovi}kih
/5 Tribi}a i rodila Marija, Marijanu i Andreja. @ive u Ita-
liji.
Milanov VИНКО je oènio An|elku Матешић iz Kopra i sа
/6 wom je stekao Dijanu, Valentinu i Laru. @ive u Kopru у
Slovenijи.
Milanova QУБЕНКА-Quba udala se za Milenka Nedi}a iz
gоstovi}kih Tribi}a i rodila sina Dejana. Milenko je
/7
poginuo u Otaxbinskom ratu, ostatak porodice ìvi danas
na ''PD-u'' kod Modri~е, БиХ/РС.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
68
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/3 /7 /1 Љубенкин ДЕЈАН је неожењен.
1 Nedina РУЖА }e se udata za Ranka Momkovi}a iz gostovi}kih
/1 Petkovi}a i roditi: Branislava, Danka, @arka i Slobodanku.
Ц /4 Ruìn БРАНИСЛАВ-Брано }e oèniti Kовиљку-Кovu Ma-
В Ђ Р rjanovi} iz Bosanskog Petrovca i ste}i }e sina Marka i
И У У /1 k}erku Marinu. @ive u Modri~и, БiХ/РС.
Ј К Ж /1 Браниславов МАРКО је неожењен.
Е /1 А А /2 Браниславова МАРИНА је неудата.
Т __ /4 __ Ruìn ДАНКО }e oèniti \uku Nikoli} i ste}i sina Mla-
И С /2 dena i k}erku Mladenku. @ive на ''ПД-у'' kod Modri~е, БиХ
Н Т в. Н в. Д /РС..
О Е А /1 Данков МЛАДЕН је неожењен.
С J Н Д М Н Данкова МЛАДЕНКА је удата за Горана Николића из
Т А Е О О К гостовићких Петковића. Стекли су троје деце, кћерку
О Н Д М О /2 Јовану, и два сина: Луку и Николу. Живе на ''ПД-у'' код
Ј А К Модриче, БиХ/РС.
А К О Ruìn @АРКО }e oèniti Sneànu Miki} iz Kule, koja }e
Н О В /3 mu roditi k}erku Tawu. @ive u Subotici, Србија.
О В И /1 Жаркова ТАЊА је неудата.
В И Ћ
И Ћ Ruìna СЛОБОДАНКА je udaтa за Озренца, Горана Савића.
/4
Ћ За сада немају потомака. Живи у Бијељини, БиХ/РС
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Забележени и фотографијом после венчања
кум Вукашин Тодић, млада Вида (дев. Живковић),

младожења Цвијетин и девер Чедо Недаковић
69
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Stojanova АНЂА (1890) se udala za Nedu Todi}a iz gostovi}kih @ioka i
sа wim je rodila prvo “troj~ad”, kojim nisam uspeo saznati imena i koja
su pomrla u drugoj godini ìvota. Zatim je rodila Milana, Ostoju,
Cvijetina, Todora, Iliju, k}eri: Stoju i Simku.
NЕКА СЕ ЗНА:
Анђа и њен супруг Недо, односно породица њеног свекра Живка је
населила Оштрић, gde su ve} imali svoj katun (pastirsko naseqe). Тада
je њихов Todor-To{o (r.1912) imao само godinу дана, а њихова кћерка
Стоја (р.21.11.1913) је prво оштрићко новорођенче.
An|in МИЛАН (1914) oènio je Qubicu-Qubu Stojanovi} iz Hrga.
Deca su im: Milija, Stojan i Stana. Milan je bio zarobqenik
Hitlerove Nema~ke, po oslobo|ewu odselio se za Australiju i gubi
mu se svaki trag. Iz jednog nezvani~nog izvora doznao sam da je bio
oèwen êhiwom i da je s wom imao dvoje dece. Do detaqnijih
1 podataka nisam uspeo sti}i.
/1 Milanova МИЛИЈА je umrla jo{ kao beba.
Ц Milanov СТОЈАН je imao dva braka. Prvi: sa Vinkom Mati~i}.
В /2 Deca su im: @eqka i @eqko. Druga Stojanova supruga je Dari-
И nka Vidovi} iz O{ava kod Maglaja. Deca su im: Aleksandar,
Ј /1 А Zlatko, Aleksandra, Arsonija, An|elka i Zlatosava.
Е Н Stojanov ЖЕЉКО je postao ja~a polovina Biqani
Т С Ђ /1 Elezovi} iz Tuzle i s wom je stekao k}erku Andrijanu
И Т А (1992). @ive u Zemunu.
Н О __ /1 Stojanova ЖЕЉКА je svoje srce obe}ala i poklonila Slo-
J /2 /2 bodanu Vujovi}u iz Poàrnica kod Tuzle. Rodila je sina
С А в. М Stefa-na. @ive u Bijeqinи, БiХ/РС.
Т Н И С Stojanov АЛЕКСАНДАР-Баја je za sada neoèweн. Жnви у
О Т Л Т /3
Лозници, Србија.
Ј О А О Stojanoв ЗЛАТОМИР-Zlato oènio je Marijanu Muminоvi}
А Д Н Ј /4 iz Sarajeva. Stekli su sina Dorisa. @ive у Малом Zvorni-
Н И А
О kу, БиХ/РС.
Ћ Н
В Stojanova АЛЕКСАНДРА se udala za Zdravka Ostoji}a iz
__
И @eqove kod Banovi}a i rodila два сина: Davora i Darku.
Ћ @ive na prostoru op{tine Zvornik, БиХ/РС.
/5
/1 Александрин ДАВОР није ожењен. Живи у Америци.
Александрин ДАРКО није ожењен. Живи у Зворнику,
/2
БиХ/РС.
Stojanova АРСОНИЈА se udala za Mihaila Stojki}a iz
/6 âlopeka. Stekli su Irenu, Ogwena, Mariju и Кристијана.
@ive у Челопеку код Зворника, БиХ/РС.
Stojanova АНЂЕЛКА-An|a se udala za Slavka Milo{evi}a
/7 iz Brnice kod @ivinica i s wim je rodila sinove: Igora i
Nik{u. @ive nа ''Економији'' код Zvornikа, БиХ/РС.
Stojanova ЗЛАТОСАВА-Mica se udala za Zlatka \uri}a iz
/8 Kalesije. Stekli sу две k}erи: An|elу и Милицу. @ive у
Каракају (Ђилама) kod Zvornika, БиХ/РС.
Milanova СТАНА udala se za Slavka Nedi}a iz gostovi}ke Ka-
/3 menice i rodila sina Nikolu i k}erku Radicu. Sedamdesetih
godina HH veka preselili su se u Srem. Mitrovicу,Србија.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
70
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Stanin НИКОЛА je oènio Sneànu Milanovi}, poreklom
/1 od Zvornika, i stekao Nikolinu i Milicу. Живе у Сремској
/1 /3 Митровици, Србија.
М С /2 Staninа РАДИЦА je imala dva braka: prvi sa Branislavom
И Т Р Savi}em iz Martinaca kod Sr. Mitrovice i sa wim je
Л А А rodila k}erku Tawu; drugi brak - sa Jovanom Kresojevi}em,
А Н Д tako|e iz Martinaca, Србија.
Н А И Радичина ТАЊА САВИЋ је удата за Бориса Солара из
Ц /1 Сремске Митровице. Стекли су кћерку Валентину.
А Живе у Сремској Митровици, Србија.
1 /2 An|iн ОСТОЈА (1921) umre}e u drugoj godini ìvota.
An|in ЦВИЈЕТИН (1926) je kao pripadnik JNA poginuo 1947. od zao-
Ц /3
stalih grupa {to se skriva{e po {umama.
В An|in TОДОР-To{o (1912-1982) je imao dva braka. Prva supruga,
И Cvijeta Lazarevi} iz gostovi}kih Petkovi}a, rodila mu je sinove:
Ј êdu i Du{ana, a potom se smrtno razbolela. Druga supruga, Jovanka
Е Risti} iz gustovi}kih Tribi}a, rodila je: An|u, Sretka, Du{anku,
Т /2 Milutina, Milenku, Milana Milutina i Mihoqku.
И НЕКА СЕ ЗНА:
Н /1 А Druga Todorova supruga bila je u braku sa Simom Stojanovi}em,
Н Todorovim, kojeg su ''Fraceti}evci'' ubili u ££ svetskom ratu, iza ~ije
С С Ђ smrti je Jovanka ostala u drugom stawu i rodila sina, dav{i mu
Т Т А o~evo ime - Simo.
О О __ Todorov ЧЕДО je oènio Simunu Lazarevi} iz gostovi}kih Mr-
Ј J |ana i u obostranoj qubavi stekli su sina Nevenka.
А А в.
êdin НЕВЕНКО je oènio Ruìcu Peji} iz gostovi}kih
Н Н /4 /1 /1
Mitrovi}a. Stekli su dve k}eri: Nata{u i Suzanu. Posle
О Т Н
egzodusa iz @ioka nastanio se u [amcu, БиХ/РС.
В О Т Ч Е
И Д Е Nevenkove НАТАШЕ i @eqke Bogdanovi} iz Srpske
О В
/1 Ti{ine код Шамца su Tamara i Stefan. @ive u Ti-
Ћ И Д Д Е
Ћ О {inи, код Шамца. БиХ/РС.
О Н
__ К Nevenkove СУЗАНЕ i Dragana Ilin~i}a iz Trwaka
Р
О /2 kod [amca су Kristijaн и близанци: Давид и Филип.
@ive u [amcu, БиХ/РС.
* Todorovov ДУШАН je imao dva braka. U prvi brak je stupio sa
Bosiqkom Stojanovi} iz gostovi}kih @ioka i stekao k}erку
Т /2 Mirjanu. Bosiqka je, na àlost, na porodu preminula. U drugi
О brak Du{an je stupio sa Radojkom Pani} iz Vozu}e i stekao
Ш Д sina Mladena-Mla|u i k}erku Du{icu.
О У Du{anove МИРЈАНЕ i Bore Hodobe iz Sr. Mitrovice je
/1
Ш sin Milan. @ive u Sr. Mitrovici, Србија.
А Du{anovog МЛАДЕНА-Mlађе i Gordane ]iri} iz Sremske
/2
Н Mitrovice je sin Du{an. @ive u Sr. Mitrovici, Србија.
Du{anove ДУШИЦЕ i Jovice Jeremi}a su Stevo i Milica.
/3
@ive u Sr. Mitrovicи, Србiја.
А Todorova АНЂА udaла sa za Marka Stojanovi}a (сина Lazare-
Н voг, те ће се у овом родослову са својим потомцима појавити
Ђ два пута ) iz гостовићких @ioka, i roditi: Miladina, Radenka,
А Qubenkу-Љубу i Mirjanu.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
71
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
An|in МИЛАДИН je oènio Blagojku Petru{i} iz Gorwe
/1
Bo~iwe na Ozrenu. Нemaju potomaka.
An|in РАДЕНКО je oènio Mirku Risti} iz gostovi}kih
/3 Tribi}a. Ona mu je ìvot u~inila lep{im, rodiv{i mu
А /2
k}erku Marinu i sina Marka. Po egzodusu iz гостовићких
Н Р
@ioka nastanili su se u Srpskoj Ti{ini kod [amca, БиХ
Ђ А
/РС.
А Д
Раденкова МАРИНА је прихватила веренички прстен
__ Е
од Милана Јовића из Горње Слатине код Шамца. Ако
в. Н /1
богда биће и потомака. Живе у Горњој Слатини код
К
Шамца, БиХ/РС.
С О
Раденков МАРКО тежи да крене сестриним стопама.
Т /2
Живи у Српској Тишини код Шамца, БиХ/РС.
1 О
/3 An|ina ЉУБЕНКА-Љуба je svoja bra~na kopqa ukrstila sa
Ј
Љ bra~nim kopqima Dragana Mi}i}a iz Leìmira kod Srем.
Ц А
У Mitrovice. Stekli su sinove: Milo{a i Milu (Mileta).
В /4 Н
Б @ive u Leìmiru kod Srемске Mitrovicе, Србија.
И /2 О
Е Љубенкин МИЛОШ је још неожењен. Живи и ради у
Ј Т В /1
Н Новом Саду, Србија.
Е /1 А О И
К Љубенкин МИЛЕ још машта о љубави свог живота.
Т Н Д Ћ /2
А Живи и ради у Сремској Митровици, Србија
И С Ђ О An|ina МИРЈАНА je umrla jo{ kao двогодишња beba. Po-
Н Т А Р /4
~iva na ìo~kom grobqu.
О __
Todorov СРЕТКО i Stajke Niki} iz gostovi}kih Stojanovi}a.
С J *
Stekli su Cvijetу, Dijanу i Bojanу. Sretko i Stajka su se, posle
Т А в.
proterivawa iz vozu}kog Podvolujaka, nastanili u Poto~arima
О Н Т /4 kod Prwavora.
Ј Т О
Sretkova ЦВИЈЕТА se udala Milanu Miladi}u i rodila
А О Ш С
Н Д О /1 sina Mirka i k}erku Tijanu. @ive u Poto~anima kod Prwa-
Р
О И vora, БиХ/РС.
Е
В Ћ Sretkova ДИЈАНА je pristala biti verni pratilac Perici
Т
И __ Boùnovi}u, uz tu vernost darovala mu je i tri k}erке:
К /2
Ћ Nikolinu, Teodoru i Mihaelu. @ive u Крушевцу, Србија.
О
За сада су све три цуре неудате.
Sretkova БОЈАНА se udala za Dragutina Ze~evi}a i rodi-
/3
la sinве: Uro{а и Лазара. @ive u Negotinу, Србија.
/5 Todorovа ДУШАНКА, udate је за Milo{a Luki}a iz Bakoti}a
Д kod Maglajа. Стекли су кћерку Vladenkу.
У Du{ankina ВЛАДЕНКА je svoju qubavnu vezu utvrdila bra-
Ш ~nim „katancem” sa Radetom Ba{i}em od Drvara, rodiv{i
/1
А mu Teodora i Sofiju. Posle Otaxbinskog rata nastanili
... su se u Doboju, а касније у Немачкој.
Todorov МИЛУТИН је оженио Slavkу Kostadinovi} из гостови-
чких Кучица (унуку Lazара, Тодоровог, Стојановића, те ће се у
овом родослову појавити два пута). У браку пуном љубави изро-
/6
дили сu кћерку Qiqanу-Љиљу, синове: Qubenkа, @ivkа i Gora-
nа. Ратни ветар их је из гостовићких Жиока преселити у Ново
село код Шамца. БиХ/РС.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
72
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/1 Milutinov ЉУБЕНКО-Љубо je umro u osmoj godina ìvota.
/6 Milutinova ЉИЉАНА-Љиља je pristala na brak sa Bo-
/2
rom Radanovi}em iz Osiwe kod Dervente i rodila Sa{u i
Љ
М Sla|anu. @ive u Derventи, БиХ/РС.
И
И Љиљин САША је своје срце поклониоДајани Бабић из
Љ /1
Л Црнче код Дервенте. Живе у Дервенти, БиХ/РС.
А
У /2 Љиљина СЛАЂАНА је за сада без брачне везе.
Т Milutinov ЖИВКО-Жиле je oènio Draganu Petrovi}.
И /3 Стекли су сина Немању и кћерку Хелену. @ive u Nовом
Н сelu kod [amcу, БиХ/РС.
/4 Milutinov ГОРАН je umro kao beba.
Todorove МИЛЕНКА, udatа za Vinka Paraxika iz Vuke kod Osi-
/7 jeka (Hrvatska), родила је две кћерке: Sla|anу i Zdenkу.
1 М
Milenkina СЛАЂАНА je za bra~nog druga odabrala Vla-
И
dimira-Vladu Kre{owu iz Zagreba i sa wim je rodila
Ц Л /1
Ivana, Ivora i Doroteju. @ive u Грубишином пољу, Хрва-
В /4 Е
тска.
И /2 Н
К Milenkina ЗДЕНКА je postala verni saputnik Josipa To-
Ј Т
А /2 lmaчevi}a. Rodila je два sina Unkasаи Доминикa . @ive u
Е /1 А О
Лиденбергу, Немачка.
Т Н Д
И С Ђ О Todorov МИЛАН са супругом Gordanом Stojanovi} (унуком La-
Н Т А Р zара, Тодоровог, Стојановића, те ће се у овом родослову поја-
/8
О __ вити два пута), iz gostovi}kih @ioka. Stekli su sинове: Sa{у i
С J * Slavi{у. После егзодуса настанили су се u Novom Selu kod
М
Т А в. [amcа, БиХ/РС.
И
О Н Т Л Миланов САША је оженио Гордану Марчета из Дрвара.
Ј Т О А /1 Стекли су кћерку Анђелу. Живе у Новом селу код Шамца,
А О Ш Н БиХ/РС.
Н Д О Миланов СЛАВИША је оженио Жељану Никић. Живе у
/2
О И Новом селу код Шамца, БиХ/РС.
В Ћ Todorov МИЛЕНКО са Dragiwом Cvjetkovi} iz gostovi}kih
/9 Ku~ica родили су три сина: Bojanа, Goranа i Dejanа. @ive na
И __
Ћ ''PD-u'' kod Modri~e, БиХ/РС.
М
Milenkov БОЈАН je za ìvotnu saputnicu odabrao Draganu
И
/1 Stoji} iz Srpca. Stekli su сина Лазара. @ive u Dobojу,
Л
БиХ/РС.
Е
Milenkov ГОРАН је оженио Данку Лазић из гостовићког
Н /2
Чардака. Живе на „ПД-у“ код Модриче, БиХ/РС.
К
О /3 Milenkov ДЕЈАН je neoèwen. @ivi na ''PD-u'' kod Modri-
~e, BiH/RS.
/10 Todorova МИХОЉКА je umrla kao devoj~ica.
Анђин ИЛИЈА (1929-1993) је са Ранком Цвјетковић из гостовићке Ка-
/5
менице стекао осморо потомака: Gospu, Ranka, Nedu, Petra-Peru,
Stoju, Stanu, близнице: Smiqku i Bosiqku.
И
Ilinа ГОСПА sa Bogdanом Stojanovi}em (са унуком Исаило-
Л
вим, те ће се у овом родослову са својим потомцима појавити
И
/1 два пута) iz gostovi}kih @ioka, rodila je: Miru, Svjetlanu i
Ј
Davorа. Posle ratnih strahota Gospa }e se naglo razboleti i
А
umreti, a Bogdan }e, samo par meseci posle wene smrti, nesre
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
73
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/1 }nim slu~ajem u lovu izgubiti ìvot i bi}e sahrawen pored we
na milo{eva~kom grobqu, kod Modri~e, BiH/RS.
Г Gospina МИРА }e se udati u Grabovicu za Bogdana-Bo|u
О /1 \uri}a i s wim }e ste}i: Bojana i Maju. @ive u Novom
С Sadu, Srbija.
П М Мирин БОЈАН je oènio Андријану Стојадинов iz Ту-
А И /1 рије. За сада немају potomaka. @ive u Novom Sadu,
__ Р Srbija.
А Мирина МАЈА je udata za Марка Старчевића. Rodila
/2
в. je sina Лазара. @ive u Novom Sadu, Srbija.
Bogdanovu СВЈЕТЛАНУ-Цецу }e ratni vihor odvesti u
С izbegli{tvo u Srbiju. Sa Milenkom Risti}em iz gostovi-
/2 }kih Ku~ica, oformi}e novi dom i rodi}e dve k}erke:
Т
1 О Sawu i Suzanу. @ive u Novom Sadu, Srbija.
Ц
Ј Свјетланина САЊА se udala za Василија Гудеља из
Ц Е
А /1 Белотића. Rodila je близанце: Луку и Лану. @ive u
В Ц
Н Novom Sadu, Srbija.
И /2 А
О Свјетланина СУЗА je neudata. @ive u Novom Sadu,
Ј В /2
Е /1 А /5 Srbija.
И Bogdanov ДАВОР-Дадо je oènio Јелену Мирковић из Ра-
Т Н Ћ
И С Ђ И /3 ткова, kod Sombora. Stekli su k}erku Катарину. @ive u
Н Т А Л Novom Sadu, Srbija.
О __ И Ilin РАНКО са Verом Nikoli}, od [e{lija kod Doboja, изро-
/2
С J Ј дио је sина Dariа i кћерку Darijу. @ive u Qubqanи, Словенија.
Р
Т А в. А Ранков ДАРИО је оженио Сандру Ракић, пореклом из Бије-
А
О Н /1 љине. Стекли су сина Алексеја и кћерку Сару. Живе у Љу-
Н
Ј Т бљани, Словенија.
К
А О Ранкова ДАРИЈА је са Мирославом Дворски родила кћерку
О /2
Н Д Николину. Живе у Љубљани, Словенија.
О И Ilin НЕДО је са Smiqanом Todorovi} из Карачића на Озрену
В Ћ стекао sина Dijanа и кћерку Dijanу. @ive na ''PD-u'' kod Modri-
И __ /3 ~е. БиХ/РС.
Ћ Недин ДИЈАН је оженио Слађану Павловић из возућких
Н /1 Јеличића, и с њом је стекао кћерку Неду и сина Тодора.
Е Живе на ''ПД-у'' код Модриче, БиХ/РС.
Д Недина ДИЈАНА је своју срећу потражила са Мирославом
О Којићем (1986) из Дугог поља код Модриче. Стекли су два
/2
сина: Сергеја (2012) и Филипа (2017). Живе у Модричи,
БиХ/РС,.
Ilin ПЕТАР-Перо је са Dobrilом Tripunovi} iz gostovi}kih
Vukmanovi}a sтекао две кћерке: Rankу i Dankу. Petar je 1993.
/4 гodine poginuo u saobracajnoj nesre}i u Qubqani.
Peтрова-Пеrina РАНКА je postala lep{a polovina Sa{e
П /1 Koji}a iz gostovi}kih Vukmanovi}a. Стекли су кћерку Милу
Е (2010) и сина Алексу (2014). @ive u Литији, Словенија.
Т Петрова-Перина ДАНКА је своју љубав поклонила Слађану
А Васиљевићу из Милошевца код Модриче. Стекли су сина
/2
Р Стефана (2012) и кћерку Лену (2015). Живе у Словенији.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
74
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Ilinа СТОЈА са Simом Dabi} iz gostovi}kog Priluka је изро-
/5 дила: Slavi{у, Sawу i Sla|ana. @ive u Italiji.
С Стојин СЛАВИША је оженио Мирелу Јанковић из Дугог по-
Т /1 ља код Модриче. Стекли су сина Данила. Живе у Швајца-
О рској.
Ј Стојина САЊА је удата за Анђела... са Сицилије. Стекли су
/2
А кћерку Анастазију и сина Брајана. Живе на Сицилији.
/3 Стојин Слађан је за сада неожењен.
Ilinа СТАНА јe са својим мужем Milo{ем Zeli}ем iz Kakwa
/6
родила: Vujadin i Veselinka. @ive u Obrenovacу, Србија.
С
Станин ВУЈАДИН је оженио Бојану Вуковић из Обреновца и
Т
/1 с њом је стекао три сина: Лазара, Страхињу и Луку. Живе у
А
Обреновцу, Србија.
1 Н
Станина ВЕСЕЛИНКА је удата за Зорана Јанковић из Зави-
А /2
довића. Стекли су сина Стефана. Живе у Новом Саду, Срб.
Ц Iline СМИЉКЕ i Milovana Luki}a iz vozu}kih Miqevi}a su:
В Zlatana, Danijelа i Cvijetin. @ive na''PD-u'' kod Modri~, БиХ
И /2 /7 /РС.
Ј С
Смиљкина ЗЛАТА је удата за Милоша Којића из Дугог По-
Е /1 А М /1
ља код Модриче. Живе у Дугом Пољу, БиХ/РС.
Т Н /5 И
Смиљкин ДАНИЈЕЛ је за сада неожењен. Живи са родите-
И С Ђ Љ /2
љима.
Н Т А И К
Смиљкин ЦВИЈЕТИН је оженио Зорицу Шкрбић из Гламоча.
О __ Л А
/3 Стекли су сина Лазара. Живе на ''ПД-у'' код Модриче, БиХ
С J И /РС.
Т А в. Ј Ilina БОСИЉКА je u braku sa Stojkom Boànovi}em iz vozu}ke
О Н А Sviwa{nice stekla Sweànu i Bojanu. Posle Stojkine pogibije
Ј Т /8
u Otaxbinskom ratu za odbranu rodne grude, Bosiqka se udaje
А О Jovanu-[einu Ili}u iz Modri~e, i ra|a sina \okana. Њени
Н Д Б
потомци жive na podru~ju op{tine Modri~a, БиХ/РС.
О И О
Босиљкина БОЈАНА БОЖАНОВИЋ је удата за Зорана
В Ћ С
/1 Божића из Толисе код Модриче. Стекли су кћерку Маријану.
И __ И
Живе у Толиси, БиХ/РС.
Ћ Љ
Босиљкина СЊЕЖАНА БОЖАНАНОВИЋ је удата за Дени-
К
/2 са Ковачевића из Сарајева. Стекли су кћеркицу Елену. Жи-
А
ве у Сарајеву, БиХ/ФБиХ.
/3 Босиљкин Ђокан ИЛИЋ је још неожењен.
An|ina СТОЈА se udaла u O{ve kod Maglaja, za Simu Vidovi}a. Ste-
kli su: êdu, Stevu, Uro{a, Pavla, An|u i Vi{wu.
/6 НЕКА СЕ ЗНА:
Уз Стојино име треба обавезно напоменути да је рођена 21.11.1913.
С год. и да је прво рођено дете у гостовићком Оштрићу.
Т Stojin ЧЕДО је са супругом Qubicом Zdravkovi} стекао сина
О /1 Nenadа i кћерку Svetlanу.
Ј Ч Чедин НЕНАД је оженио Љубенку Вукајловић из Вуковара.
А Е /1 Стекли су два сина: Немаљу и Милоша . Ненад је преми-
Д нуо. Остатак породице живи у Вуковару, Хрватска.
О /2 Чедина СВЕТЛАНА је имала два брака. У првом браку са
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
75
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Јанком Фехер је стекла сина Горана. А у браку са Војом
/1 /2
Јелићем стекла је сина Бошка. Живи у Апатину, Србија.
Stojinog СТЕВЕ i Anu{e Todorovi} su Desimir i Dragomir.
/2
Stevin ДЕСИМИР je za ìvotnog saputnika odabrao Duju
С
/1 Markuqevi} iz Brezovih Dana kod Maglaja i u obostranoj
Т
qubavi stekli su k}erku Jelenu. @ive u Americi.
Е
Stevin ДРАГОМИР je postao ja~a polovina Branki Risti}
В
/2 iz Brezovih Dana i sа wom je stekao k}erku Tamaru i sina
О
Darija. @ive u Tesli}у, БиХ/РС.
Stojiн УРОШ je са Dragicом ûpeqi} iz gostovi}kih Dedi}a
/3
стекао сина Mladenа. @ive u Dobojу, БиХ/РС.
Stojin ПАВЛЕ је са својом супругом Stojом Cvijeti} sтекао Mo-
mirа, Чедомира-êdу i An|elkу. @ive kod Tesli}а, БиХ/РС.
Pavlov МОМИР je оженио Корнелију Марјановић из Руже-
1 /4 /1 вића код Теслића, и стекли су сина Славена и кћерку Со-
П фију. Живе у Доњем Ранковићу код Теслића, БиХ/РС.
Ц /6 А Pavlov ЧЕДОМИР-Чедо je oènio Qiqanu An|eli} iz Ce-
В В roвиce koд Добоја. Стекли су за сада четворо дечице:
И /2 С /2
Л Ниолину, Кристину, Милоша и Душана. Живе у Вргинмосту
Ј Т Е у Хрватској.
Е /1 А О
Pavlova АНЂЕЛКА-Анђа je za ja~u polovinu odabrala Da-
Т Н Ј
/3 rku Babi} iz Cerovice kod Tesli}а. Stekli su сина Мила-
И С Ђ А
дина и кћерку Марину. Живе у Церовици, БиХ/РС.
Н Т А __
/5 Stojinа АНЂА се удала за Branka Pe{i}a из Српског Милети-
О __
С J в. А ћа. Стекли su Suzanу, Svetlanу i Sr|anа.
Т А в. Н An|ina СВЕТЛАНА se udala у Српски Милетић, za Mlade-
О Н В Ђ /1 na Marinkovi}a i rodila k}erke: Valentinu i Isidorу, и
Ј Т И А сина Виктора. @ive u Српском Милетићу, Србија.
А О Д в. An|ina СУЗАНА je postala lep{a polovina Gorana Marko-
Н Д О П /2 vi}a из Соко bawе. Stekli su sinа Davida i кћерку Ivanу.
О И В Е Живе у Соко бањи, Србија.
В Ћ И Ш An|in СРЂАН je oènio Larisu Трифуновић из Дорослова
И __ Ћ И /3 код Српског Милетића, i sa wom je stekao k}erku An|у, те
Ћ __ Ћ синове: Михајла и Вељку. @ive u Srpskom Mileti}у, Срб.
Stojine ВИШЊЕ i @ivojina Mi{i}a su Zorica i Jelena. @ive
/6 u Srpskom Mileti}у, Србија.
В Vi{wina ЗОРИЦА se okitila vereni~kim prstenom Dejana
И /1 Nikoli}a i rodila mu je sina Nikolу и кћерку Николину.
Ш Живе у Српском Милетићу, Србија.
Њ Vi{wina ЈЕЛЕНА je postala lep{a polovina Vladi Haxi-
А /2 }u i rodila je sina Mladena i k}erku Suzanu. Живе у Срп-
ском Милетићу, Србија.
An|ina СИМУНА-Simka (1924) umrla je kao cura. Ina~e je bila od
/7
ro|ewa slabog zdravqa.
Stojanova МАРТА je svoju qubav poklonila Iliji Mrkaqevi}u iz Radi}a
/3
(Vozu}a). Na àlost, za sobom neje ostavila potomaka.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
76
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Stojanov ТРИПУН-Tripica (1879-1944), solunski dobrovoqac, ima}e dva
braka. Sa prvom suprugom \ukom (r.1879) Milo{evi} (Jelisije), koja je
bila iz gostovi}kog Luga i ~iji je ìvot trajao samo trideset i tri
godine, dobi}e ~etvero dece: Marka, Cvijetina, Stojana i Mitru. Tripica
je u drugi brak stupio sa Savunom ûpeqi} iz gostovi}kih Dedi}a i
dobio k}erku Stoju.
\uka je umrla u zimu 1912. godine. Do wene smrti @io~ani su se ukopa-
vali u zajedni~kom grabovi~kom grobqu – ''Krièvine''. Po{to je ona
umrla u zimu a sneg beше napadaо, sa smetovima, i preko dva metra, te se
put nije mogao vi{e prtiniti, ukopnici i rodbina odlu~e da je sahrane u
Doli}u. Posle wene smrti, do prole}a je bilo jo{ smrtnih slu~ajeva, te
@io~ani odlu~e da im to bude seosko grobqe.
Tripi~inin МАРКО, samo godinu dana posle maj~ine prerane smrti,
/1
umre}e u tre}oj godine ìvota.
1 Tripi~in ЦВИЈЕТИН umre}e od godinu dana, danas gledaju}i, na
/4 /2
godinu pre velikog qudskog posrnu}a zvanog ''Prvi svetski rat''.
Ц Трипичина МИТРА (1902) је одрасла у озбиљну девој и удала се у
В Т Qeskovicu za Aleksu Risti}a i rodiла sedmero dece: Stojana, Qu-
И Р bu, Sretu, Du{ana, Peru, Milevu i Stoju.
Ј И Mitrin СТОЈАН je imao dva braka. Prvo je oènio Stoju Gro-
Е /1 П zdi} iz Qeskovice kod @ep~a i s wom je stekao: Zoru, sina
Т У Qubu i k}erku Qubu, Nevenku, \or|u. Posle Stojine smrti oè-
И С Н nio je An|u \oki} iz Qeskovice i s wom je stekao Savu i Vinka.
Н Т Stojanova ЗОРА se udala za Nikodina-î~u Petru{i}a i
О * /1 rodila Veseљku i Aleksandra. @ive u Modri~i, БиХ/РС.
С J Zorina ВЕСЕЛКА se udala za Petra Stokanovi}a iz
Т А Т З /1 Lo-para i rodila Dajanu i Dragana. Живе у Лозници,
О Н Р /3 О Србија. Односно, живе и раде у Швајцарској.
Ј И Р Zorin АЛЕКСАНДАР je oènio Sla|anu Nikoli} i s
А П М А /2 wom }e dobiti: Ogwena i Helenu. @ive u Modri~i,
Н И И /1 БиХ/РС.
О Ц Т Stojanov ЉУБО je oènio Danicu Blagojevi} iz Be}iro-
В А Р С
И vi}a kod Zavidovi}a i sа wom je stekao Oliveru i Aleksa-
А Т /2
Ћ ndrа.
__ О
Ј Љубина ОЛИВЕРА је своју љубав поклонила Златку
в. Љ
А У Пејићу из Љесковице код Жепча. У срећној вези сте-
/1
Н Б кли су два сина: Стефана и Милоша, те кћерку Мили-
Р
О цу. Живе у Модричи, БиХ/РС.
И
С Љубин АЛЕКСАНДАР је за сада неожењен. Живи у
/2
Т Модричи, БиХ/РС.
И Stojanova ЉУБА se udala za Simu \uri}a iz Qeskovice
/3
Ћ kod @ep~a i rodila Zoricu, @arka i Stoju. Живе у Со-
Љ
__ мбору, Србија.
У
/1 Љубина ЗОРИЦА…
Б
/2 Љубин ЖАРКО је оженио Боришку…
А
/3 Љубина СТОЈА…
Stojanova НЕВЕНКА se udala za Peru Mi{i}a, tako|e iz
/4
Qeskovice код Жепча, i rodila два сина: Olivera i Dali-
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
77
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
bora. @ive u Sremskoj Kamenici, Србија.
Невенкин ОЛИВЕР је за сада неожењен. Живи у Срем-
/4 /1
/1 ској Каменици, Србија.
С /2 Невенкин ДАЛИБОР је оженио…
Т Stojanov ЂОРЂА je imao dva braka i ni u jednom potomaka.
/5
О @ivi u Qeskovici kod @ep~а. БиХ/ФБХ.
Ј Stojanov САВО je oènio Zoru \uri} iz Travnika i stekao
А /6 Stojana i Bojanu. Danas ìve u Martincima kod Sremske
Н Mitrovicе. Србија.
Stojanov ВИНКО je oènio Ninu Аличић из Добора код
/7
Оџака, БиХ/ФБиХ. @ive u Modri~и. БиХ/РС.
Mitrin ЉУБО je poginuo u Drugom svetskom ratu, negde izme|u
/2
Be-govog Hana i Zenice.
1 Mitrin СРЕТО je oènio Stoju Risti} iz Petkovi}a i sa wom je
/3 stekao: Vinku, Nadu i Du{ka. @ive u Kulи, Srbija.
Ц С Сретина ВИНКА је млада умрла, али је за живота била
В /4 /1
Р удата за Светозара Сијачки. И стекли су сина Димитрија.
И /3 Е Сретина НАДА се удала за Радета Коларића. Стекли су две
Ј Т /2
Т кћери: Јасмину и Милицу.
Е /1 Р М О Сретин ДУШАН-Душко је оженио Илонку Кирман. Стекли су
Т И И /3
три кћери: Биљану, Дијану и Стоју.
И С П Т Mitrin ДУШАН je oènio Du{ku Марковић са Косова. И s wom
Н Т У Р je stekao: Nevenku, Perу i Svjetlanu. @ive u Kuli (Srbija).
О Н А /4
Душанова НЕВЕНКА је удата за Неџада Сакића из Пура-
С J __
/1 чића код Лукавца. Стекли су две кћерке: Мирјану и Сандру.
Т А * в. Д
Живе у Канади.
О Н У
Душанов ПЕРО је оженио Никицу Бабић из Црне Горе. Сте-
Ј Т Р Ш /2
кли су два сина: Јована и Алексу. Живе у Кули. Србија.
А Р И А
Душанова СВЈЕТЛАНА је удата за Ненада Божовића из
Н И С Н
/3 Жабљака, Црна Гора. Стекли су кћерку Милицу и два сина:
О П Т
Уроша и Милоша. Живе у Кули, Србија.
В И И
И Ц Ћ Mitrin ПЕРО je poginuo u Drugom svetskom ratu, negde izme|u
/5
Ћ А __ Begovog Hana i Zenice. БиХ/ФБиХ.
Mitrina МИЛЕВА se udala za Milutina Kiti}a iz Qeskovice i
/6
rodila Nevenku, Maricu i Miru.
М
/1 Milevina НЕВЕНКА se nije udavala. Umrla je 2007. god.
И
Milevina МАРИЦА je udata za Sеју Садиковића из Завидо-
Л /2
вића. Imaju dva sina: Alena i Sanela. @ive u Americi.
Е
Milevina МИРА је udata zа Жељка Брајза из Завидовића,
В
/3 пореклом из Немачке. Стекли су devoj~icу Матеју. Живе у
А
Завидовићима, ФБиХ.
7/ Mitrina СТОЈА se udala u O{ve kod Maglaja, za \oku \uri}a,
С i rodila: Slavka, Maricu, sina Qubu, \or|u, Pericu, Mitru,
Т Stojana i Mirka.
О Stojin СЛАВКО je poginuo kao pripadnik mornarice dok je
/1
Ј sluìo u JNA.
А Stojina МАРИЦА se udala za Dragu Pini}a iz Tesli}a i
/2
rodila dva sina: Miladina i Miroslava.
/1 Mari~in МИЛАДИН je imao dva braka. U prvom braku,
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
78
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
sa Senkoм Марицки из Моровића сtekao je sina Ste-
fana. Dok je sa Jelenom Mla|enovi} stekao кћерку
/2 /1 Aleksandrу. @ive u Morovi}у, Србија.
М
/1 Миладинов СТЕФАН је неожењен.
А
/2 Миладинова АЛЕКСАНДРА је неудта.
Р
Mari~in МИРОСЛАВ je za svog vernog bra~nog druga
И
odabrao An|у Драгичевић из Моровића, i s wom ste-
Ц
А /2 kao sina Dragoslava. @ivi u Morovi}у код Шида,
Србија.
/1 Мирославов ДРАГОСЛАВ је неожењен.
Stojin ЉУБО je oènio Duju \urejinovi} iz Bistrice kod
/3 @ep~a i sa wom je stekao Rodoquba i Radu. @ive u [idu,
Љ Srbija.
1 У /1 Љубин РОДОЉУБ је неожењен.
Б Љубин РАДА је удата за Зорана Петричевића из Бачи-
Ц О /2 наца код Шида. Стекли су сина Владимира. Живе у
В /4 7/ Бачинцима. Србија.
И /3 Stojin ЂОРЂА je oènio Koviqku ..?.. iz Nikinaca код
Ј Т С
Руме, Србија. Stekli su dva sina: Borka i Zorana.
Е Р М Т
/1 \or|in БОРКО je oènio Qiqu ..?.. Stekli su dve
Т /1 И И О
/4 B k}erке: Janu i Milanу, и сина Милоша. @ive u Novom
И П Т Ј
O Sadу, Србија.
Н С У Р А
Ђ R /1 Боркина ЈАНА је девојчица.
Т Н А __
О K /2 Боркина МИЛАНА је девојчица.
С О __
Р O /3 Боркин Милош је дечачић.
Т J * в. в.
Ђ \or|in ЗОРАН je оèwnио Ену ..?.. из Новог Сада.
О А
А Стекли су две кћерке: Ђурђу и Лану. Живе у Новом
Ј Н Т Р Ђ
А Р И У /2 Саду, Србија.
Н И С Р /1 Зоранова ЂУРЂА
О П Т И /2 Зоранова ЛАНА
В И И Ћ Stojin ПЕРИЦА je oènio Qiqu Prodanovi} iz Ada{e-
/5
И Ц Ћ vaca i stekao sina Slavka.
П
Ћ А __ Peri~in СЛАВКО je za suprugu odabrao Maju Florijan
Е
i sa wom je stekao tri k}eri: Na|u, (и bliznice:) Unu i
Р
Ivu. @ive u Ada{evcimа, Србија.
И /1
/1 Славкова НАЂА је неудата.
Ц
А /2 Славкова УНА је неудата.
/2 Славкова ИВА је неудата.
Stojina МИТРА se udala za Vitu Bordijanovi}a. Stekli su
k}erku Jelenu i sina Aleksandra.
/6 Mitrina ЈЕЛЕНА je ukrasila dom i ìvot Aleksandru
\ur|evi}u k}erima Nevenom i Milicom. @ive u Ba-
М
tajnicи, Србија.
И /1
Јеленина НЕВЕНА је са Немањом Милић стекла
Т /1
сина Немању. Живе у Батајници. Србија.
Р
А /2 Јеленина МИЛИЦА је неудата.
Mitrin АЛЕКСАНДАР je oènio Milenkу Марјанчић.
/2
Stekli su Mиu i Aleksandrу. Живе у Батајници.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
79
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/1 Александрова МИА је девојчица.
/6 /2
1 /2 Александрова АЛЕКСАНДРА је девојчица.
Stojin СТОЈАН je oènio @ivku-Seju [i|anin iz Ada{e-
Ц /4 vaca i sа wom je stekao sina Milana. @ive u Sr. Mitrovi-
В /3 /7 cи. Србија.
И Т С /7
Стојанов МИЛАН је оженио Оливеру Радојчић из Сре-
Ј Р М Т /1 мске Митровице. Стекли су сина Николу. Живе у Срем-
Е /1 И И О ској Митровици. Србија.
Т П Т Ј Stojin МИРКО je oènio Stojanku Ili} iz Doca podno
И С У Р А Ozrena i s wom je stekao Biqanu i Sneànu. @ive u [i-
Н Т Н А __
dу, Србија.
О * Mirkova БИЉАНА je udata za Gorana Romi}a iz [i-
С J Т в. в. /8 da. Stekli su dva sina: Бобана i Davida. @ive u [i-
Т А Р
Ђ dу, Србија.
О Н И Р М /1
У Биљанин БОБАН је неожењен живи у Дубају, Ара-
Ј П И И /1
Р пски Емирати.
А И С Р
Ц Т И /2 Биљанин ДАВИД је неожењен.
Н К
О А И Ћ О Mirkova СНЕЖАНА je svoje srce poklonila Aleksa-
В Ћ ndru Miti}u iz [ida. Stekli su dva sina: Sr|ana i
И /2 Milana. @ive u [idу, Србија.
Ћ /1 Снежанин СРЂАН је неожењен.
/2 Снежанин МИЛАН је неожењен
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Видовићи
Сл.1. Стоја (р. Тодић) и Симо Видовић из Ошава код Маглаја
Сл.2. Павле, (у крилу) Чедомир и Момир Видовић, те Саво Ђурић
80
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Tripi~in СТОЈАН (1907) }e oèniti Vi{wu Spasojevi} iz vozu}ke
Prisjeke. Po~e}e graditi mnogobrojno porodicu, ali }e ga u najle-
p{im godinama, kao 35-ogodi{waka 1942, iz prevare, pokupiti mu-
slimanske ubice, pripadnici Franceti}eve legije, sa nekolicinom
ro|aka i streqati pod Crnim kamenom, pet kilometara od Zavido-
vi}a uz reku Gostovi}. Stojan }e sa svojom suprugom Vi{wom izro-
diti: Sretu, Luku, Krstinu, Mitru, Cvijetu, êdu, Vidaka i Stanu.
/1 Stojanov СРЕТО и ...
Stojanov ЛУКА }e, jo{ pre o~evog stradawa, od te{ke bolesti
/2
izgubiti ìvot.
Stojanova КРИСТИНА, tada dvanaestogodi{wa devoj~ica, be-
/3 è}i ispred muslimanske kame u Doli}u doìve}e {ok od kog
}e podle}i i bi}e sahrawena na grabovi~kom grobqu.
1 /4
Stojanova МИТРА je, tako|e, umrla u periodu Drugog svetskog
rata. Ostalih ~etvero mali{ana i pored te{kog ìvota bez oca
Ц Т /4
i o~evog prisustva odra{}e u vredne doma}ine i ste}i }e svoje
В Р
porodice.
И И
Stojanova ЦВИЈЕТА (1933) se udala u gostovi}ku Grabovicu, za
Ј П
Mladena \uri}a, i rodila Ranku, Miru, Stojana i Branku.
Е /1 У /4
Danas Mladen i Cvijeta ìve na ''PD-u'' kod Modri~е, БиХ/РС.
Т Н
Cvijetina РАНКА se udala za Nenada \urejinovi}a i ro-
И С С
/5 dila: Gorana, Miru i Krstinu. @ive u Novom nasequ kod
Н Т * Т /1
О О Modri~e, БиХ/РС.
Ц /1 Ранкин ГОРАН је још неожењен.
С J Т Ј Р
В Ранкина МИРА је удата за Стеву Николића из Гниони-
Т А Р А А
И /2 це, Вукосавље. Стекли су двоје деце, сина Младена и
О Н И Н Н
Ј кћерку Мају. Живе у Сент Галену, Швајцарска.
Ј П К
Е Ранкина КРИСТИНА је удата за Сашу Никића из Мио-
А И А
Т /3 нице код Градачца. Стекли су сина Марка и кћерку
Н Ц
А Петру. Живе у Линцу у Аустрији.
О А
__ Cvijetine МИРЕ i Bore Lazi}a iz gostovi}kih Tribi}a de-
В
И ca su: Jadranko i Sa{a. @ive u Novom nasequ kod Modri-
в. /2 ~е, БиХ/РС.
Ћ
Mirin ЈАДРАНКО je oènio Anicu Nikoli} iz gosto-
Ђ М /1 vi}ke Grabovice i stekao Mарију i Marka. @ive na
У И
Р ''PD-u'' kod Modri~е, БиХ/РС.
Р
А Mirin САША je оженио Ружицу Мишић из Скугрића
И
/2 код Модриче. За сада имају кћерку Лену. @ivi u Ау-
Ћ
стрији.
__
/3 Cvijetin СТОЈАН je oènio Qubicu-Qubu Cvijanovi} iz
С Orahovice na Ozrenu, koja mu јe rodiла: Sr|ana i Stelu.
Т Raspad Jugoslavije }e ih preseliti iz Zavidovi}a u
О Zemun, Србија.
Ј /1 Stojanov СРЂАН je, za sada, neoèwen.
... Stojanova СТЕЛА se udala za Jovana Dobri}a i rodi-
/2
la Marijanu i Stefana. @ive u Beogradу,Србија.
Cvijetina БРАНКА se udala za Dragana \uri}a i rodila
/4 Mladena, Dragana i Marka. За сада су сва тројица неоже-
њени. @ive kod Modri~е, БиХ/РС.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
81
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Stojanov ЧЕДО (1931-2000) oènio je Qeposavu Momkovi} iz
gustovi}kih Petkovi}a i s wom je stekao pet k}eri i sina:
Radmilu, Mitru, Slavku, Krstinu, Vinku i Stojana. êdo jе ра-
дио у криваjinom [umarstvu. Umro je u izbegli{tvu i sahrawen
на брвничком гробљу код [amcа, БиХ/РС.
êdina РАДМИЛА (1952) udala se u @ioke, za êdu Stoja-
novi}a (сина Slavkа Лазаревог и Радојке Бранкове, те ће
се скупа са мужем Чедом и заједничким потомцима, по оче-
вој, мужевљевој и свекрвиној линији родослова у овој
кљизи, заједничког родослова, три пута поновити). Рodila
је troje dece: Slavicu, Ratu i Bojana.
/1 НЕКА СЕ ЗНА:
Чедо је био рањен у Отаџбинском рату, и могуће је да је од
1 /4 Р последица рањавања млад преминуо.
А
Radmilina СЛАВИЦА udala se za Mi}u Blagojevi}a
Ц Т Д
/1 iz Be}irovi}a kod Zavidovi}a i rodila: Dragana i
В Р М
Tijanu. @ive u Dobojу, БиХ/РС.
И И И
Radmilin РАТО je postao ja~a polovina Svjetlane-
Ј П Л
Mikice Mandi} iz O{ava kod Maglaja. U uzajamnoj qu-
Е /1 У /4 А /2
bavi stekli su три sina: êdu, Darija i Небојшу. @i-
Т Н /6 ve na ''PD-u'' kod Modri~e, БиХ/ РС.
И С С Radmilin БОЈАН je za ìvotnu saputnicu odabrao
Н Т * Т Ч Maju Blagojevi} iz Qeskovice kod @ep~a. Deca su im:
О О Е /3
Ivana, Milicа и Јована. @ive na ''PD-u'' kod Modri~е,
С J Т Ј Д БиХ/РС.
Т А Р А О /2 /êdina МИТРА (1954) јe umreла у 2 godinи ìvota.
О Н И Н
êdina СЛАВКА (1956) }e po}i istim stopama starije se-
Ј П
/3 stre i ostati u @iokama, udav{i se za Radu Stojanovi}a
А И
С (унука Boìnoг, те ће се два пута са својим потомцима на-
Н Ц
Л ћи у овом родословуg), i rodi}e sina Dalibora. Rado јe
О А
А poginuо u Iraku, na privremenom radu.
В
В Slavkin ДАЛИБОР }e oèniti Danijelu Petkovi} из
И
К Карачића sa Ozrena. Изродиће троје деце: кћерку Ва-
Ћ /1
А њу, и синове: Вељка и Михајла. @ive u Novom Selu
kod [amca, БиХ/РС.
êdina КРСТИНА (1960) uda}e se za Milenka Blagojevi}a
iz Qeskovice kod @ep~a i s wim }e roditi troje dece:
/4
Sawu, Jelenu i Damjanа. Живе на ПД-у код Модриче, БиХ
К
/РС.
Р
/1 Крстинина САЊА је неудата.
С
Krstinina ЈЕЛЕНА je svoju qubav poklonila Peri
Т
/2 Borojevi}u iz Dowe Dubice kod Oxaka. Rodila je два
И
sina: Nemawу и Сегејаu. @ive u Modri~i, БиХ/РС.
Н
Крстинин ДАМЈАН је оженио Милку Пераковић из Вра-
А
/3 њака код Модриче. Живе на ''ПД-у'' код Модриче, БиХ
/РС.
êdina ВИНКА (1963) udaла se na Mr|ane za Stojana Niko-
/5
li}a i родила је dve k}erke: Helenu i Irenu. Ratni vihor
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
82
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/6 odve{}e ih iz Zagreba, gde je Stojan radio kao aktivno li-
/5
Ч ce JNA, i nastаni}e se u Vaqevu, Србија.
Е êdin СТОЈАН (1958). Rat ga je iz @ioka preselio u [a-
Д /6 mac, te danas ìvi u Novom Selu kod [amca i za sada nije
О oèwen.
Stojanovа СТАНА је имала тешку жовотну судбину. Уdaла se za
Лазара Jovanovi}а из Богатића, rodiла sina kojeg otac nијe
priznao. Stana }e mu dati bratovo ime êdo, a prezime }e ê-
/7
do, iz revolta na o~evu odluku promeniti; uze}e maj~ino devo-
ja~ko, Stojanovi}.
/4 С
Т Станин ЧЕДО je ro|en 1960. godine. Jo{ kao dete êdu }e
А /1 iz miqa zvati nadimkom Kuzija. Posle ~etvrtog razreda
С Ч osnovne {kole majka }e se udati u Rumu i odvesti ga za
Т Н
А Е sobom, gde }e zavr{iti zanat elekti~ara i zaposliti se u
1 О Д jednoj rumqanskoj firmi, gde }e poginuti od strujnog udara
/4 Ј О u svojoj dvadeset{estoj godini ìvota ne ostaviv{i
Ц А potomka za sobom.
В Т Н Stojanov ВИДАК (1942) }e sa svojom suprugom Todorom @ivko-
И Р vi}, iz miqa zvanom Bebom, rodom iz Kakmuà sa Ozrena, na
Ј И svet doneti sinove Zorana i Vladana. Vidak je radio u „Kri-
Е /1 П /8
vaji”, iz hobija se bavio folklorom; ratna de{avawa su ga iz
Т У
Zavidovi}a, gde je imao stan, preselila u Modri~у, БиХ/РС.
И С Н В
Vidakov ЗОРАН (1965) je oènio Gordanu Ivandi} iz Zavi-
Н Т И
/1 dovi}a i s wom je stekao sina Igora (1988). Ratni vihor }e
О * Д
ih iz Zavidovi}a preseliti u daleku Holandiju.
С J А
Т А Т К Vidakov ВЛАДАН (1976), po egzodusu iz Zavidovi}a, na-
О Н Р staniо se u Novom Sadu, zaqubiо i oèniо Aleksandru
/2
Ј И Divљak (1978), rodom iz Grada~ca i s wom јe steкао sina
А П Sergejа (2008). Живе у Новом Саду, Србија.
Н И Tripi~ina СТОЈА se udala u gostovi}ke Petkovi}e za Bogdana Ri-
О Ц sti}a i s wim je rodilа: Миленка, Премила, Радицу, Zoru, Uro{a,
В А /5 Radosankу-Досу i Slavku.
И /1 Стојин МИЛЕНКО (195О) је умро као беба.
Ћ С /2 Стојин ПРЕМИЛ (1952) је умро као беба.
Т /3 Стојина РАДИЦА (1954) је преминула као беба.
О Stojina ЗОРА se udaла za Du{ana Krsti}a iz гостовићких Pe-
Ј tkovi}a. Stekli su Jelenku, Vladu i Naran~u.(Душан је рођени
А брат Радованке, удате за Луку Јовановића, Росиног.)
__ /4 Zorina ЈЕЛЕНКА se udaла za Radenka Ili}a i rodiла
/1
Stefana, Milana i Teodorу. Живе у Београду, Србија.
в. З Zorin ВЛАДО je za sada neoèwen i bez potomaka. @ivi i
О /2 radi u Bijeqini, gde se nastanio po zavr{etku Otaxbi-
Р Р nskog rata.
И А Zorina НАРАНЏА-Сека se udaла za Dragana \oki}a, од
С
/3 Угљевика, i rodiла Dragana i Dejana. @ivе у Београд,
Т
Србија.
И
/5 Stojin УРОШ јe oènio Qubenku Nikoli} iz gostovi}kih Pe-
Ћ
tkovi}a. Stekli su k}erku Svetlanu i sina Mladena.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
83
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Uro{ }e mlad poginuti.
Uro{eva СВЈЕТЛАНА se udala za Stojana \uri}a iz Qe-
/1
skovicе код Жепча. Stekli su сина Nevena i кћерку Ne-
С
venu. Danas ìve u [amcу, БиХ/РС.
В
/5 /1 Свјетланин НЕВЕН је још неожењен.
1 Ј
Е Свјетланина НЕВЕНА је своје срце поклонила Алекса-
/4 У ндру-Аци Пејаковићу из Хамбурга и с њим је стекла
Ц Т /2
Р два сина: Алекса (Alex), и Габриела. Живе у Хамбургу,
В Т ...
О Немачка.
И Р /5 Ш Uro{ev МЛАДЕН }e oèniti Zoricu Cvjetkovi} i sa wom
Ј И С dobiti dve zlatne k}eri: Nata{u i Tawu, и сина Mихаила-
Е /1 П Т /2 Мишу. Мladen danas sa porodicom ìvi u Novom nasequ
Т У О kod Modri~e. Kao maloletnik u Otaxbinskom ratu bio je
И С Н Ј zarobqen od ''Alijinih sledbenika''.
Н Т А Stojina РАДОСАНКА-Доса se udala za Mirka Risti}a iz gusto-
О * -- /6 vi}kih Tribi}a. Stekli su: Danijelu i Dragoslava.
С J
Т А Т /1 Radosankina ДАНИЈЕЛА-Даца se udala za Gorana Stojano-
в. Д Д vi}a iz gostovi}kih @ioka (за сина Лазаревог Mirkа, те ће
О Н Р О А се у овом родослову са својим потомцима појавити два
Ј И Р С Ц пута). Stekli su dve k}erke: Mariju i Jovanu. Жive u nase-
А П И А А qu ''Jasenik'' kod [amca. БиХ/РС.
Н И С
О Ц Т Radosankin ДРАГОСЛАВ-Дадо је оженио Богданку Станић.
/2
В А И Жivе u Модричи, БиХ/РС.
И Ћ /4 Stojina СЛАВКА se udala za Miodraga \uri}a iz gostovi}kih
Ћ С Mr|ana i rodila Bogdana i Branimira. Danas ìve u Kraguje-
Л vcu, Србија.
А Славкин БОГДАН је оженио Матију Манојловић из Крагује-
/1
В вца. Секли су кћерку Петру. Живе у Крагујевцу, Србија.
К Славкин БРАНИМИР је још неожењен. Живи у Крагујевцу,
А /2
Србија.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
84
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
CVIJETINOV SPASOJE-Zeleni je na ~elu druge gran~ice Cvijetinovog ogra-
nka. porodi~nog stabla Stojanovi}a. Za ìvota je stekao sina Petra i k}erku
Cvijetu.
Spasojev ПЕТАР (1881-1948) }e sa svojom suprugom Cvijetom (1879-1848)
iz vozu}kih Trni}a na svet doneti ukupno sedmero dece: Mitra, Cvijeti-
na, Radomira, Qubu, Rosu, Soku i Simu.
/1 Petrov МИТАР (1910) i
/2 Petrov ЦВИЈЕТИН (1912) umre}e jo{ kao bebe.
Petrovog РАДОМИРА-Раду }e, na zverski na~in, iz zasede na ìo-
~kom raskr{}u, 1942. godine, u wegovoj dvadeset i prvoj godini
/3 ìvota, ubiti muslimanski zlotvori из ''Ханџар дивизије''. Radomir-
1 Rado nije bio oèwen i nije za sobom ostavio potomaka. Био је
/2 инвалид од рођења.
Ц Petrova ЉУБИЦА-Quba (1902) se udala u Sjenokos (Vozu}a) za Sla-
В С
vka Petrovi}a (po ocu Adamu zvanog Adamovi}) i s wim je rodila:
И П
Stojana, Radu, Nevenku, Soku, Kosanu, Milanku i Stanu.
Ј А
/1 Qubi~in СТОЈАН je umro mlad i za sobom nije ostavio potomaka.
Е С
Qubi~in РАДО je oènio Dragicu Boànovi} iz Tuwika, zaseok
Т О /1 iz vozu}ke Sviwa{nice, i stekao dva sina: Dragutinа и Dra-
И Ј /4
Н Е goslava i k}erku Radmilu. Rado je umro i po~iva na gradskom
П
* zavidovi}kom grobqu. Dragica ìvi u Zavidovi}ima, БиХ
Е Љ
С З /ФБиХ.
Т У
Т Е Radin ДРАГУТИН je oènio Olgicu ..?.. iz Zrewanina.
А Б /1
О Л Stekli su k}erku Jelenu. @ive u Zrewaninu,Србија.
Р И
Ј Е Radin ДРАГОСЛАВ je oènio Jagodu Mili~evi} iz vozu-
Ц /2 /2
А Н }kih Medi}a. Imaju tri k}eri: Sla|anu, Draganu i Gordanu.
А Д
Н И @ive u Doboju, БиХ/РС.
__ Р Р
О А А
В Radin Dragoslav je poginuo u Otaxbinskom ratu za odbranu
в. Д Г
И Vozu}e.
О О
Ћ /1 Драгославова СЛАЂАНА је удата…
П С
Драгославова ДРАГАНА је неудата. Живи у Добоју,
Е Л /2
БиХ/РС.
Т А
В Драгославова ГОРДАНА је неудата. Живи у Добоју,
Р /3
БиХ/РС.
О
Radina РАДМИЛА je svoju qubav poklonila Savi Savano-
В
/3 vi}u iz So~kovca na Ozrenu. I pored obostrane qubavi,
И
na àlost, nemaju potomaka. @ive u So~kovcu, БиХ/РС.
Ћ
__ Qubi~ina НЕВЕНКА je postala lep{a polovina Qube Petrovi-
/3 }a iz Podmalovana na Ozrenu i rodila je: Milenka, Branka,
Radu, Vladu, Qubicu i Milenu. Nevenka i Qubo po~ivaju na
Н gradskom dobojskom grobqu.
Е Nevenkin МИЛЕНКО je za vernog saputnika odabrao Ner-
В minku Selimovi} iz Zavidovi}a i stekao dva sina: Nikolu
Е i Darija. Milenko je nestao u okupaciji Vozu}e i isto~nog
Н /1 dela Ozrena, a wegov sin Dario je podlegao od tuge za
К ocem. Ostatak porodice ìvi u Tesli}u, БиХ/РС.
А /1 Миленков НИКОЛА
/2 Миленков ДАРИО је подлегао од туге за оцем.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
85
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Nevenkin БРАНКО je odabrao za suprugu Mirku Blagojevi}
/2 iz Podmalovana na Ozrenu i sa wom je stekao dva sina:
Marinka i Gorana.
Б Brankov МАРИНКО je postao ja~a polovina Branki Da-
Р /1 nilovi} iz Gnionice (op{tina Vukosavqe) i stekli su
А dve k}eri: Tatjanu i Dijanu. @ive u [vajcarskoj.
Н Brankov ГОРАН je odabrao Vi{wu Vidakovi} iz Gnio-
К /2 nice za bra~nog druga i stekli su sina \or|u-\oleta
О i Branku. @ive u Modri~i, БиХ/РС.
Nevenkin РАДО je za suprugu odabrao Borku Peji} iz Lozne
/3
na Ozrenu. Imaju sina Vujadina i k}erku Jelenu. @ive u
1 Р
îkagu, САД.
/2 /3 А
/1 Радин ВУЈАДИН је неожењен. Живи у Чикагу, САД.
Ц /4 Д
Радина ЈЕЛЕНА је удата за Николу Трнинића, Стекли
В С Н О /2
су два сина: Марка и Новака. Живи у Чикагу, САД.
И П Љ Е Nevenkin ВЛАДО-î~a je oènio Jovanku Blagojevi} i s
Ј А У В /4 wom je stekao dve k}erке: Sweànu i Свјетлanu. Владо је
Е С /1 Б Е В млад преминуо. Део породице жivи u Doboju, БиХ/РС.
Т О И Н Л Владина-Чичина СЊЕЖАНА jeудата за Бранислава
И Ј П Ц К А /1 Лукића. Стекли су кћерку Мају и Сина Лазара. Живе у
Н Е Е А A Д Модричи, БиХ/РС.
* Т __ __ О Владина-Чичина ДРАГАНА још чека свог принца на
С З А /2
белом кољу. Живи у Добоју, БиХ/РС.
Т Е Р в. в.
Nevenkina ЉУБИЦА se udala êdi Peji}u iz Gostovi}a i
О Л
/5 rodila dva sina: Miлијана i Милуна. @ive u Br~kom, Дис-
Ј Е П П
Љ трикт БиХ.
А Н Е Е
У Љубичин МИЛИЈАН је оженио Миленку Савић из Го-
Н И Т Т
Б /1 стовића. Стекли су кћерку Данку и сина Дејана. Живе у
О Р Р
И Брчком, Дистрикт БиХ.
В О О
Ц Љубичин МИЛУН је оженио Маријану Стојић из Апати-
И В В
А /2 на. Стекли су кћерку Уну. Живе у Брчком, Дистрикт
Ћ И И
БиХ.
Ћ Ћ
__ __ Nevenkina МИЛЕНА je ukrasila dom Wege Wegomirovi}a
sa dve k}erке: Sla|anom и Sузаnom, i sinom Borisom. @i-
/6 ve u Придјелу код Dobojа, БиХ/РС.
М Миленина СЛАЂАНА је удата за Даворина Манојлови-
И /1 ћа из Придјела код Добоја. Стекли су две кћерке: Мају
Л и Милицу. Живи у Придјелу код Добоја, БиХ/РС
Е Миленина СУЗАНА је удата за Алена Јаћимовића из
Н /2 Осјечана код Добоја. За сада немају потомака. Живе у
А Немачкој.
Миленин БОРИС је неожењен. Живи у Придјелу код
/3
Добоја, БиХ/РС.
Qubi~ina СОКА je u{la u dom Ranka Grabovi~ki}a iz Podma-
/4
lovana na Ozrenu i rodila je dva sina: Zdravka i Vladu-î~u.
С
Ranko je umro, a Soka ìvi u Zavidovi}ima, БиХ/ФБиХ..
О
Sokin ЗДРАВКО je oènio Danu ..?.. iz Hercegovine. Ste-
К
/1 kli su dva sina: Dejana i Nikolu. Zdravko je mlad umro, a
А
ostatak porodice ìvi u Bijeqini, БиХ/РС.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
86
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Здравков ДЕЈАН је оженио Марију ..?.. Чекају бебу.
/1
Живе у Шпанији.
/1
Здравков НИКОЛА је неожењен. Живи и ради у Бео-
/4 /2
граду, Србија.
С
/2 Sokin ВЛАДО-î~a je poklonio srce Vesni ..?.. iz Zavi-
О
В dovi}a, a ona wemu dve k}erке: Ivanu i Danku. @ive u Bi-
К
Л jeqinи, БиХ/РС.
А
А Владина ИВАНА је неудата. Живи у Бијељини, БиХ
/1
Д /РС.
О /2 Владина ДАНКА је неудата. Живи у Бијељини, БиХ/РС.
Qubi~ina КОСАНА je postala lep{a polovina Momira Smiqa-
нi}a iz Sjenokosa kod Zavidovi}a i u obostranoj qubavi stekli
su ~etiri k}eri: Milenu, Milenku, Nevenku i Jagodu. Momir je
1 /4 umro i po~iva na gradskom modri~kom grobqu, a Kosana ìvi u
/2 nasequ Jezero kod Vukosavqa, БиХ/РС.
Ц Љ /1 Kosanina МИЛЕНА je postala verni saputnik Milenku Bla-
В С У М gojevi}u iz Podmalovana na Ozrenu. Stekli su dva sina:
И П /1 Б И Dejana i Darku. @ive u Gradi{ci, БиХ/РС.
Ј А И Л
/5 Миленин ДЕЈАН се оженио Тању Мачкић из Градишке.
Е С П Ц /1
Е Живе у Градишки. БиХ/РС.
Т О Е А Н
К Миленин ДАРКО је оженио Рамону Лукић из Доњег Ва-
И Ј Т __ А /2
О куфа, БиХ/ФБиХ. Живе у Аустрији.
Н Е А
С Kosanina МИЛЕНКА je pristala biti verni saputnik Osto-
* Р в. /2
С З А ji Stojanovi}u iz Lozne na Ozrenu. Stekli su dve k}erке:
М
Т Е П Н Milijanu i Marijanu. @ivi u Gradi{ci, БиХ/РС.
И
О Л Е А Миленкина МИЛИЈАНА је постала лепша половина
Л
Ј Е Т __ /1 Александру Незићу из Вакуфа. Стекли су кћерку Миу.
Е
А Н Р Живе у Градишци, БиХ/РС.
Н
Н И О В. Миленкина МАРИЈАНА је украсила дом Николе Ситни-
К
О В А /2 чића из Градишке. Стекли су сина Стефана. Живе у
В И С Градишки, БиХ/РС.
И Ћ М Kosanina НЕВЕНКА je oti{la u dom Milutina Markovi}a
Ћ _ И iz Kestena. Stekli su dva sina: Gradimira i Branimira.
Љ @ivi u Gradi{ci, БиХ/РС.
А Невенкин ГРАДИМИР је оженио Славку Станковић из
Н /3
/1 Градишке. Стекли су кћерку Лану. Живе у Градишци,
И БиХ/РС.
Ћ Невенкин БРАНИМИР је неожењен. Живи у Градишци,
__ /2
РС.
Kosanina ЈАГОДА je svoju vernost ukazala Milenku-@igi
/4 Todorovi}u iz Kara~i}a na Ozrenu. U zajedni~koj qubavi
Ј izne-drili su sina Aleksandra i k}erku Veru. Po egzodusu
А sa svojih ogwi{ta mir, spokojstvo i novo stani{te na{li
Г su u Vukosavqу, БиХ/РС.
О Јагодин АЛЕКСАНДАР је неожењен. Живи у Вукоса-
/1
Д вљу, БиХ/РС.
А Јагодина ВЕРА је за сада неудата. Живи у Вукосављу,
/2
БиХ/РС.
/6 Qubi~ina МИЛАНКА je umrla u svojoj osamnaestoj godini.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
87
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Qubi~ina СТАНА je postala verni saputnik \or|i Petrovi}u
/4 /5 iz vozu}kog Stoga. Naàlost, za sada nemaju potomaka. @ive na
''PD-u'' kod Modri~е, БиХ/РС.
Petrova РОСА (1905) je oti{la u gostovi}ke Tribi}e za Lazara
Jovanovi}a. Stekli su: Cvijetu, Branka, Milorada-Momu, Qubicu,
Luku, Soku, Peru i Petru.
Rosina ЦВИЈЕТА se udala za Bogoquba Cvjetkovi}a(1923) iz
gustovi}kih Trbi}a i rodila k}erku Rajku. @ive u Australiji.
/1 НЕКА СЕ ЗНА: Bogoqub je pre Cvijete imao brak sa Dragiwoм
Ц Риsti} iz gostovi}kih Petkovi}a i iz tog braka k}erku Milicu.
В Posle Cvijetine smrti oènio je Spasu Boì~kovi} iz Vozu}e
И Цвијетина РАЈКА (1950) се удала за Мићу Гороњића (1948)
/1
Ј из Руме. Стекли су сина Дениса и кћерку Тању. Живе у
Р
Е Аустралији.
А
Т Рајкин ДЕНИС (1976) је оженио Филипинку и са њом је
Ј /1
А стекао сина Александра. Живе у Аустралији.
1 К
Рајкина ТАЊА (1984) се удала Бањалучанину Алекса-
/2 А /2
ндру и стекли су сина Луку.
Ц
Rosin БРАНКО je oènio Zorku Cvjetkovi} iz gostovi}ke Kame-
В С /5 nice i ona mu je podarila êdu, Ranka, Dragana, Dragicu i
И П Dragomira.
Ј А Р
Е /1 Brankov ЧЕДО je neoèwen.
С О
Т Brankov РАНКО je oènio Slavojku Gaji} iz gostovi}kog â-
О /1 С
И rdaka i stekao sina Zorana i k}erku Duwu. @ive u modri-
Ј А
Н /2 ~kom nasequ ,,Katani” iznad ,,Roksa”. БиХ/РС.
Е П __ /2
* /1 Ранков ЗОРАН је неожењен.
Е /2 Ранкова ДУЊА је неудата.
С З в. Б
Т Brankov ДРАГАН je oènio Milojku Nikoli} iz gostovi}kih
Т Е Р
А /3
О Л Ј А Petkovi}a koja je u zajedni~kom sre}nom braku rodila Ve-
Р Д
Ј Е О Н libora i Dijanу. Живе у Словенији.
Р
А Н В К Драганов ВЕЛИБОР је неожењен. Живи у Београду.
А /1
Н И А О Србија.
Г
О Н Драганова ДИЈАНА је удата за Владана Лазића из
А
В О /2 гостовићких Вукмановића. За сада су без потомака.
Н
И В Живе у Немачкој.
Ћ И Brankova ДРАГИЦА se udala za Milana Mili~evi}a iz
Ћ /4 vozu}kih Medi}a, za sada nemaju dece. @ive u Vukosavqу,
__ БиХ/РС.
/5 Brankov ДРАГОМИР je umro mali.
Rosin МИЛОРАД-Momo je oènio Qeposavu Ili} iz gostovi}ke
/3 Grabovice. Stekli su sinove: Rajka i Vinka.
Momin РАЈКО se oènio An|om Jankovi} iz gostovi}kih
М
/1 Dedi}a, koja mu je podarila sina Danijela i k}erku Vedra-
И
Р nu. @ive u Novom Sadу, Србија.
Л
А Рајков ДАНИЈЕЛ је оженио Кристину Вукелић из Новог
О
Ј /1 Сада. Стекли су кћерку Лану и сина Уроша. Живе у
Р
К Новом Саду, Србија.
А
О Рајкова ВЕДРАНА је удата за Слободана Дрманца из
Д /2
Рашке. Стекли су сина Вука. Живе у Новом Саду, Срб.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
88
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/2 Momin ВИНКО je re{io da svoj ìvot podeli sa \ukom Ri-
/3
В sti} iz gostovi}kih Tribi}a. Ona mu je zauzvrat podarila
М
И dva sina: Dalibora i Draèna. Danas ìve u novom nase-
О
Н qu kod Modri~е, БиХ/РС.
М
К /1 Винков ДАЛИБОР је неожењен.
О
О /2 Винков ДРАЖЕН је неожењен.
Rosina ЉУБИЦА se udala za Milo{a Boì}a iz gostovi}ke
Grabovice. Stekli su sinove: An|elka i êdu.
Qubi~in АНЂЕЛКО je oènio Branku Petrovi}a iz vozu-
}kog Stoga. Stekli su sina Branimirа-Брaну i k}erku Dija-
nu. @ive у Рuданци код Dobojа, БиХ/РС.
/4 Анђелков БРАНИМИР-Бране је оженио Неду Ристелић
/1
/1 из Херцег Новог, Црна Гора. Стекли су сина Небојшу и
1
Љ кћерку Наталију. Живе на руданци код Добоја. БиХ/РС.
/2
У Анђелкова ДИЈАНА је са …?.. Јовић текла кћерку Ду-
Ц /5 /2
Б њу. Живе на Руданци код Добоја, БиХ/РС.
В С
И Qubi~in ЧЕДО je oènio Nevenku Пејић iz Qeskovice код
И П Р
Ц Жепча, БиХ/ФБиХ. Stekli su dve k}erке: Ivanu i Qubicu.
Ј А О /2
А @ive na ''PD-u'' kod Modri~е, БиХ/РС.
Е С /1 С Ч
Т О А /1 êdina ИВАНА je jo{ neudata devojka.
Е
И Ј П _ êdina ЉУБИЦА je svoje odlu~no ''da'' pred oltarom
Д
Н Е Е izgovorila Slobodanu Ђурићу od Tesli}a. Стекли су
О /2
* Т в. два сина: Владимира и Филипа. @ive у новом насељу,
С З А na ''PD-u'', kod Modri~е, БиХ/РС.
Т Е Р Ј Rosin ЛУКА je oènio Radovanku Krsti} iz gostovi}kih Petko-
О Л О vi}a i s wom je stekao Miru i Simu. @ive u Vrdnikу, Srbија.
Ј Е В НЕК СЕ ЗНА: Радованка је рођена сестра Душана Крстића који је у
А Н А овом родослову оженио Трипичине Стоје (в. Ристић), кћер Зору.
Н И Н /5 Радованка је и полусестра по оцу Премила Крстића, сина
О О Анђиног, чији су родитељи Лука и Тома Стојановић.
В В Л /1 Lukina МИРА se udala za Dragana Rodi}a, rodom iz Sara-
И И У М jeva, i rodila trojke: Doroteju, Loridanu i Izabelu (1991).
Ћ Ћ К И /1 Мирина ДОРОТЕЈА је неудата. Живи у Холандији.
__ А Р /2 Мирина ЛОРИДАНА је неудата. Живи у Холандији.
А /3 Мирина ИЗАБЕЛА је неудата. Живи у Холандији.
Lukin СИМО је imaо два брака. Са Јадранком из Врдника
/2 је стекао sina Luku. А са Македонком Виолетом стекао је
кћерку Викторио (2005). Живе у Врднику, Србија.
Rosina СОКА udala se za Marka Станковића iz gostovi}kih
Petkovi}a (за сина Анђе Лукине, те ће се овом родослову са
својим потомцима појавити два пута). Stekli su три кћерке: Bo-
rku, Spomenku i Dijanu.
/6
Sokina БОРКА je odabrala Milana \opi}a iz Bosanske
С
/1 Krajine. Na àlost, za sada nemaju potomaka. @ive u Apa-
О
tinу. Србија.
К
А Sokina СПОМЕНКА je svoju sre}u na{la kod Miливоја Јо-
/2 вића. Stekli su sina Borisa i k}erku Sa{ku. @ive u Stani-
{i}u, Srbiji.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
89
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/1 Споменкин БОРИС је неожењен.
/5 Споменкина САШКА је удата за Игора Увалина из Ки-
Р /2 /2 кинде. Стекли су кћерку Асју. Живе у Новом Саду,
О /6 Србија.
С С /3 Sokina ДИЈАНА je udata za @eqka Gali}a iz Hrvatske Ti-
А О Д {ine kod [amca. Stekli su dve k}erке: Ivanu i Draganу.
__ К И Живе у Светозар Mileti}у, Србија.
в. А Ј /1 Дијанина ИВАНА је неудата за сада.
А Дијанина ДРАГАНА је своје срце поклонила Здравку
Ј Н /2 Кусићу из Чонопље, код Сомбора. Стекли су сина Ла-
О А зара. Живе у Светозар Милетићу, Србија.
В Rosin ПЕРО je oènio An|u Veselinovi} iz gostovi}kog Prilu-
А /7 ka i sa wom je stekao Aleksandra i Nata{u.
1 Н П Perin АЛЕКСАНДАР je umro u dvadeset{estoj godini ì-
/2 О /1
Е vota i za sobom nije ostavio potomaka.
Ц В Р Perina НАТАША je udata za Zoranа Гаврића из Бијељине.
В С И О /2 Иmaju troje dece: Николу, Lazarа и Анђелу. Живе у Бијељи-
И П Ћ ни. БиХ/РС.
Ј А
/8 Rosiнa ПЕТРА je umrla kao devoj~uqak.
Е С /1
Petrova СОКА je svoju qubav poklonila Branku ûpeqi}u iz Dedi-
Т О
И Ј П }a. Stekli su: Du{ana, Radu, Du{anku, Stanu, Petrу и Винку.
Н Е Е Sokin ДУШАН je oènio Stoju Jankovi}u iz gostovi}kih Dedi}a.
* Т Stekli su sina Momira i k}erku Miru.
С З А /1 Du{anov МОМИР je svoje srce poklonio Gordиnу Trivi} i
Т Е Р stekao два sina: Mаrkа и Милана. @ive u Novom Sadу,
/1
О Л /6 Д Србија.
Ј Е У /1 Momirov MARKO je za sada neoжewen.
А Н С Ш /2 Du{anova МИРА je postala lep{a polovina Zoranu Todo-
Н И О А М rovi}u iz Beograda. Stekli su sina Nikolu i k}erku Mate-
О К Н И ju. @ive u Beogradу, Србија.
В А Р /1 Мирин НИКОЛА је неожењен.
И _ А /2 Мирина МАТЕЈА је за сада неудата.
Ћ Sokin РАДЕ je oènio Raviojlu Томичић. Stekli su dve k}erке:
в. /2
Branku i Maju.
Р
Радетова Бранка је удата за Небојшу Радошевића из Оси-
Ч А
/1 јека, Хрватска. Стекли су кћерку Татјану и сина …?... Живе
У Д
у Сремској Митровици, Србија.
П Е
/2 Радетова МАЈА је још неудата. Живи у Бешенову, Србија.
Е /3 Sokina ДУШАНКА se udala za Boù Simi}a iz gostovi}kih Ve-
Љ Д li}a i rodila @eqka, @eqku i Biqanu.
И У Du{ankin ЖЕЉКО je oènio Rajku Todi} i s wom je stekao
Ћ /1
Ш Stefana i Sweànу. Живе у Сремској Митровици, Србија.
А Du{ankina ЖЕЉКА se udala za Sretu Mo}i}a i rodila
/2
Н Sr|ana i Jovanu. @ive u Dobojу, БиХ/РС.
К Du{ankina БИЉАНА se udala za Stojku Peji}a i rodila
А /3
Obrada i Janka. @ive u Dvorovima kod Bijeqinе, БиХ/РС.
Sokina СТАНА udala se za Kostu Toma{evi}a iz [uqma. Na
/4
àlost, nemaju dece.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
90
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/2 Sokina ПЕТРА udala se Lazi Tomi}u i rodila Gorana, Dragana,
С /6 Sweànu. Жive u Sr. Mitrovicи, Србија.
П С Петрин ГОРАН је оженио Бранку Дудић. Имају сина Јована
/5 /1
1 А О и кћерку Горану. Живе у Сремској Митровици, Србија.
П
С К Петрин ДРАГАН је оженио Љиљану Антонић. Стекли су си-
/1 Е
Ц О А /2 на Александра и кћерку Јовану. Живе у Сремској Митрови-
Т
В Ј _ ци, Србија.
П Р
И Е в. Петрина СНЕЖАНА је своје срце поклонила Томиславу
Е А
Ј * Гајићу. Стекли су две кћерке: Слободанку и Слађану, и два
Е З Т Ч /3
сина: Душка и Вујадина. Живе у Сремској Митровици,
Т Е А У Србија.
И Л Р П Сокина VИНКА је своју љубав поклонила Mijи Laketi}у. Стекли
Н Е Е су сина Мишела. Жive u Ротердаму, Holandijа.
Н Љ /6 Винкин МИШЕЛ је оженио Сандру Манојловић из Проку-
И И /1 пља. Стекли су два сина: Ноа и Кристијана. Живе у Роте-
Ћ рдаму. Холандија.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Фотографијом забележено за време војничког осуства

Милева (дев. Петровић), Милан, Крстина и Стана Стојановић
91
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Petrov СИМО }e za svoga kratkog ìvota, sa suprugom Tomom Janko-
vi} iz Dedi}a rodoslov produìti jo{ za tri pupa: k}erkama
Krstinom i Petrom i sinom Milanom.
Posle Simine smrti Toma je u ku}u primila Siminog ro|aka, Boù
Todorovoг, те ће се поновити и по други пут у овом родослову. Са
Божом је je rodila jo{ troje dece: Du{anku, Du{ana i Radu. O ovoj
gran~ici bi}e govora kad budem obra|ivao Boìnu porodicu.
Simo }e 1941, u wegovoj dvadesetosmoj godini ìvota, na Gaji}a
bari (deset kilometara uz reku Gostovi}), ubiti usta{e. Tu }e biti
i sahrawen pored svojih drugova, koji tog dana krenu{e na dogovor
oko podizawa ustanka protiv Hitlerove ~izme. Pri~alo se da je iz
pravca Kamenice nai{ao neki neplanirani voz. U stvari, taj voz je
1 /2 prevozio ostatke neke usta{ke jedinice koja je razbijena negde na
Zvijezdi, kod Vare{a, i da je wihov vo|a naredio ma{inovo|ama da
Ц С ih prebace u Zavidovi}e, jer nisu smeli zakona~iti u {umi. Na
В П Gaji}a biri voz je zaustavqen, bitka je iznenadno, ali oberu~ke
И А prihva}ena. Usta{e su se po~ele povla~iti u {umu, ali u jednom
Ј С /1 /7 trenutku, sa druge strane reke Gostovi}a, povikala je jedna starica,
Е О Мuslimanka, koja je sve to posma-trala: „Nemojte bjeàti!... udrite!...
Т Ј П С malo hi je!” Usta{e su je poslu{ale i udarile u napad. Iz te borbe
И Е Е И uspeo se izvu}i samo jedan borac iz Simine grupe. Posle rata, u
Н * Т М znak po{tovawa prema rodoqubima Otaxbine, nove vlasti su na
З А О istom mestu stradawa podigli zajedni~ki spomenik. Na àlost,
С Е Р potomci, ro|aci i kom{ije te iste starice su 1992. godine sru{ili
Т Л taj spomenik i svojim zlo~inom ispunili èqu starice sa druge
О Е obale Gostovi}a da se uni{ti i zatre svaki mikron {to bi
Ј Н ukazivalo na postojawe Srba na tom prostoru. I celu gostovi}ku
А И kotlinu, uz pomo} verske bra}e iz Afrike, Azije, Evrope i Amerike,
Н pretvoriti u jednonacionalnu i polupustu teritoriju.
О Simina КРСТИНА (1940) udala se u Be}irovi}e код Завидови-
В /1 ћа za Rajka Blagojevi}a i stekla Milofinka, Gorana i Vlade-
И nkу. Рајко је млад преминуо.
Ћ К Krstinin МИЛОФИНКО (1963) je neoèwen. После рата
Р /1 (1992-1995) iz Zavidovi}a preselio je u Br~ko, gde je kupio
С ku}у. Дистрикт БиХ.
Т Krstinin ГОРАН (1965) je oènio Zorku Varagi} iz Srbo-
И /2 brana i s wom je stekao sina Rajka i k}erku Jovanu. Radio
Н Г je i ìveo u Zavidovi}ima, ali, po izbijawu rata 1992-
А О 1995, preselio se u Srbobran (Srbija), gde i danas sa
Р porodicom ìvi.
А /1 Горанов РАЈКО је неожењен.
Н Горанова ЈОВАНА је верена са Гојком Марковићем из
/2
Боговође код Лајковца, Србија.
Krstinina ВЛАДЕНКА (1976) se udala za Gorana Raki}a i
/3
rodila Marka. Sa porodicom ìvi u Srbobranу. Србија.
Simina ПЕТРА (1934) oti{la je za Branka Nedi}a iz gostovi-
/2
}kih Tribi}a i rodila Nevenku, Зорицу-Zoru i sina Milenka.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
92
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Petrina НЕВЕНКА (1954) se udala za Miroslava Dmitri-
/2 /1 {ina i rodila je blizance: Igora i Sandru (1980).
П Н Nevenkin ИГОР je oènио Душицу Станић из Глушаца
Е Е /1 (Прњавор) код Мачванске Митровице, Србија. Стекли
Т В су кћерку Дуњу.
Р Е Nevenkina САНДРА se udala za Bojana Gavri}a pore-
А Н /2 klom iz Zavidovi}a. U obostranoj qubavi stekli su
1 __ К dva sina: Olivera i Vawu. @ive u Sr. Mitrovici.
/2 А Невенкин МИЛЕНКО se u trinaestoj godini ìvota
Ц /3
в. utopiо u jezeru kod KP-doma u Sr. Mitrovicи, Србија.
В С Petrina ЗОРИЦА-Зора (1963) se udala za Rifeta Musti}a
И П Н /2
i s wim rodila sina Filipa (1985) i k}erku Jasminu
Ј А Е (1989). Жive u Malom Lo{iwu u Hrvatskoj.
Е С /1 Д З
/1 Зоричин ФИЛИП је неожењен.
Т О И О
/7 Зоричина ЈАСМИНА живи са Матеом Грубишићем из
И Ј П Ћ Р
/2 Светог Јурја код Сења, Хрватска. По оцу пореклом од
Н Е Е А
С Дервенте. Стекли су кћерку Никол (2012).
* Т И Simin МИЛАН (1937) јe oèniо Milevu Petrovi} (1936) iz
С З А М Sjenokosa на Озрену. Stekli su petero dece: Simu, Milofinka,
Т Е Р О Milofinku, te blizance: Miru i Miroslava.
О Л Milanov СИМО (1962), kao de~ki} od petnaest meseci u
Ј Е /1
/3 igri, paо јe na „{ilo” i podleгао od uboda.
А Н
Milanov МИЛОФИНКО (1964) јe sa svojom suprugom Ve-
Н И М /2 snom Poznanovi} iz Sremske Mitrovice dobiti k}erku
О И Tijanu (1996). @ive u Sremskoj Mitrovicи, Србија.
В Л
И Milanova МИЛОФИНКА (1970) se udala za Du{ana Osto-
А /3 ji}a. Stekli su Saru (1993) i Vawu (1995). Жive u Sremskoj
Ћ Н Mitrovicи, Србија.
Milanova МИРА (1974) se udala za Zorana Gruji~i}a iz
/4 Sremske Mitrovice. Stekli su 2000-te k}erku Duwu. Жive
u Sremskoj Mitrovicи, Србија.
Milanov МИРОСЛАВ, Mirin brat blizanac, јe umrо kao
/5 tromese~na beba. Po~iva na gradskom grobqu u Sremskoj
Mitrovicи, Србија.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
93
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Spasojeva ЦВИЈЕТА je oti{la u gostovi}ke Koji}e za Andriju Koji}a i
stekli su sina Dragu. Cvijeta se mlada razboleva i umrла.
(Andrija èni Boju Boì} iz gostovi}kih Stojanovi}a i s wom sti~e
Petra, Desanku, Nedu i Boù.)
Cvijetin ДРАГО za suprugu uzima Cvijetu Koji} iz gostovi}kih Vu-
kmanovi}a. U sre}nom braku izrodili su Vojku, Pavu, Uro{a, Andriju
i Draginu.
Dragin ВОЈКО je oènio Radojku Lazi} iz gostovi}kih Bijeli}a.
Stekli sу: Душана, Qubu, Dragoquba, Dragana i Dragicu.
Војкин ДУШАН је оженио Аницу Домитер из Вараждина.
/1 Стекли су два сина: Игора и Зорана. Живе у Бартоловечком
Трновцу код Вараждина, Хрватска.
Д Душанов ИГОР је оженио Неду Чупић из Бартолове-
1 У чког Трновца код Вараждина. (Неда је по оцу поре-
Ш /1 клом из Бистрице код Жепча.) Стекли су сина Влатка.
Ц /2 А Живе у Бартоловечком Трновцу код Вараждина, Хрва-
В /2 Н тска.
И Ц Душанов ЗОРАН је женио Сању Доленец из Чаковца.
Ј С В /2 Стекли су сина Луку. Живе у Бартоловечком Трновцу
Е П И код Вараждина, Хрватска.
Т А Ј Vojkin ЉУБО je za suprugu odabrao Nadu Stojanovi} из
И С Е гостовићких Жиока (кћер Dragе Лукиног и кћерку Ранке дев.
Н О Т /1 /2 Недаковић, те ће се у родословним гранчицама по пунцу
Ј А /1 Драги, пуници Ранки и прабаби Цвијети Спасојевој, дев.
С Е __ Д Љ Стојановић, у овом родослову са својим потомцима поно-
Т * Р В У вити три путu.). Сtekli su dva sina: Dragi{u i Slavi{u.
О З в. А О Б @ive na ''PD-u'' kod Modri~е, БиХ/РС.
Ј Е Г Ј О Љубин ДРАГИША је неожењен. Живи у насељу ''ПД-у''
А Л К О К /1
код Модриче. БиХ/РС.
Н Е О О Љубин СЛАВИША је оженио Андријану Станковић из
О Н Ј гостовићких Кучица. Стекли су сина Лазара и две кће-
В И И /2
ри: Јовану и Милицу. Живе на ''ПД-у'' код Модриче.
И Ћ БиХ/РС.
Ћ __ /3 Vojkin ДРАГОЉУБ je oènio Koviqku Spasojevi} iz Vozu-
Д }e. Stekli su k}erku Tatjanu i sina Mi{u. @ive na ''PD-u''
Р kod Modri~e. БиХ/РС.
А Драгољубова ТАТЈАНА је удата за Сашу Капетину,
Г /1 пореклом из Сарајева. Стекли су кћерку Ану. Живе у
О Модричи. БиХ/РС.
Љ Драгољубов МИШО је оженио Дијану Лакић из Голог
У /2 Брда код Бијељине. Стекли су кћерку Софију. Живе у
Б Модричи. БиХ/РС.
/4 Vojkin ДРАГАН je oènio Vinku Lazi} iz gostovi}kih Bije-
Д li}a. Stekli su sina Darija i k}erku Suzanu. @ive u Bi-
Р jeqinи. БиХ/РС.
А Драганов ДАРИО је оженио Маријану Мићић из Батко-
Г /1 вића код Бијељине. Стекли су кћерку Анастасију и
А сина Драгана. Живе у Бијељини. БиХ/РС.
Н /2 Драганова СУЗАНА је неудата.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
94
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Vojkina ДРАГИЦА je postala lep{a polovina Rajka \uri}a
/5
/1 iz gostovi}ki Mr|ana. Rodili su sina Danijela i k}erku
Д
Danijelu. @ive u Bijeqini. БиХ/РС.
Р
В Драгичин ДАНИЈЕЛ је оженио Вању Пекез из Бања-
А
О /1 луке. Стекли су кћерку Сару. Живе у Бијељини. БиХ
Г
Ј /РС.
И
К Драгичина ДАНИЈЕЛА је удата за Драгана Ристића из
Ц
О /2 Бијељине, пореклом из Тузле. Родила је две кћери:
А
Ката-рину и Ању. Живе у Бијељини. БиХ/РС.
Dragin ПАВО je za svog bra~nog druga odabrao Rajku Savi}
(Milo{evu) iz gostovi}kih Peji}a i stekli su Boù, Dragana i
Savu. @ive u Vr{cу, Србија.
Pavin БОЖО je za suprugu odabrao \ur|inu iz Pavli{a.
1 /1
Stekli su dva sina: Dalibora i Pavla.
Б
/2 Божин ДАЛИБОР је оженио Данијелу Деспонић из Па-
Ц /2 О /1
влиша. Стекли су кћерку Вању. Живе у Павлишу, Срб.
В /2 П Ж
Божин ПАВЛЕ је оженио Ирену Олас из Дебељаче код
И Ц А О /2
Панчева. Живе у Вршцу, Србија.
Ј С В /1 В /2 Pavin ДРАГАН je oènio Piru{ku Шандор iz Pavli{a i
Е П И О Д rodili su sina Danijela-Dana i k}erku Suzanu.
Т А Ј Д Р Драганов ДАНИЈЕЛ-Дане је оженио Тамару Форго из
И С Е Р /1
А Вршца. Живе у Павлишу, Србија.
Н О Т А Г Драганова СУЗАНА се удала за Уроша Прцуља из Па-
Ј А Г А /2 нчева. Стекли су два сина: Вука и Страхињу. Живе у
С Е __ О Н Панчеву, Србија.
Т * Pavin САВО je za svoju lep{u polovinu odabrao Mirjanu.
О З в. /3
Stekli su sina Miqanа. Живе у Павлишу, Србија.
Ј Е Dragin УРОШ je za lep{u polovinu odabrao Qubu Nedakovi} iz
А Л К gostovi}kih Mr|ana. Stekli su dva sina: Zdravka i Milenka.
Н Е О
Uro{ev ЗДРАВКО je oènio Gordanu Јовановић iz Дубљаја
О Н Ј /3 код Беле Цркве. Izrodili su k}erku Aleksandru i sina
В И И
Uro{a.
И Ћ У /1 Здравкова АЛЕКСАНДРА је удата Горана Јовановића
Ћ __ Р /1 из Беле Цркве, где и живе. Стекли су два сина: Стефа-
О на и Андреја.
Ш /2 Здравков УРОШ је још момак. Живе у Павлишу, Срб.
Uro{ev МИЛЕНКО za suprugu uzima Dijanu Turi iz Vr{ca.
/2 Rodili su k}erku Ma{u.
/1 Миленкова МАША је неудата.
Dragin АНДРИЈА je oènio Zagorku-Zagu @ivkovi} (ili Boì})
/4 iz gostovi}kih Stojanovi}a. Stekli su sina @eqka i k}erku
Zdravku. @ive u Vr{cу, Србија.
А
Andrina ЖЕЉКО za suprugu uzima Emiliju Јокић iz Uqme
Н
/1 код Вршца, i s wom ra|a k|erке: @eqanu i Ivanu. @ive u
Д
Vr{cу, Србија.
Р
Andrina ЗДРАВКА postaje lep{a polovina Cvjetku Bole-
И
snikovi}u iz Pavli{a. Rodili su dve k}erке: Lauru i Anu.
Ј /2
А Zdravkina ЛАУРА je udata za Tomislava Savi}а из
/1
Новог Сада . Stekli su сина Mateju и k}erkу Ланu.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
95
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/4 /2 /2 Zdravkina АНА je neudata.
Dragina ДРАГИЊА je ukrasila dom Lazara Stojanovi}a iz go-
stovi}ke Ote`we (ârdak,) поред огромне љубави, потomcimа:
Марицом-Marom, Qubom (м), êdom i Nadom.
Draginina МАРА je udata za Tomu Mi{anovi}a iz gostovi-
1 /1 }kih Mitrovi}a i rodila je два сина: Горана и Драгана.
/2 /5 М
А Марин ГОРАН је оженио Олга Марић из Крагујевца.
Ц /2
Р Стекли су две кћерке: Софију и Ангелину, и четири си-
В Ц Д /1
И С В И на: Игљатију, Георгија, Саву и Василија. Живе у Рако-
Р
Ј П И Ц вици код Београда, Србија.
А
Е А Ј /1 Г А Марин ДРАГАН је оженио Јану ..?.. Стекли су кћерку
/2
Т С Е И Анастасију. Живе у Солуну, Грчка.
И О Т Д Њ Draginin ЉУБО za suprugu odabire Radu Slavni} iz gusto-
Н Ј А Р A /2 vi}ke Ote`we. Stekli su k}erku Jelenu i sina Sr|ana.
Е __ А Љ Живе у Бањалуци. БиХ/РС.
С * Г __ У Љубина ЈЕЛЕНА је за неудата. Живи у Бањалуци. БиХ
/1
Т З в. О Б /РС.
О Е .в О Љубин СРЂАН је неожењен. Живи у Бањалуци. БиХ
/2
Ј Л К /РС.
А Е О С /3 Draginin ЧЕДО je oènio Rajku iz vozu}kog Podvolujaka.
Н Н Ј Т Ч Stekli su Biqanu, Rajka i Marinu. @ive u Modri~i.
О И И О Е êdina БИЉАНА je udata u Владу Гељић из Bosанске
В Ћ Ј Д /1 Bijelе kod Br~kog. Стекли су кћерку Ивону. Биљана
И __ А О живи у Вишњику код Модриче. БиХ/РС.
Ћ Н Draginina НАДА je udata za @arka Markovi}a iz Врачевог
О Гаја код Bele Crkve. Stekli su dva sina: Милана-Микија и
/4
В Крсту-Кићу. Живе у Белој Цркви, Србија.
И Надин МИЛАН-Мики је оженио Сандру Ристић из Беле
Н
Ћ /1 Цркве. Стекли су две кћерке: Снежану и Милицу, и
А
__ сина Луку. Живе у Белој Цркви, Србија.
Д
Надин КИЋО је оженио Ивону Максимовић из Враче-
А
/2 вог гаја код Беле Цркве. Родили су сина Лазара и кће-
рку Иву. Живе у Белој Цркви, Србија.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
КОЈИЋИ
Унуци Цвијете Спасојеве (в. Којић);Драгини синови: Андрија, Урош, Војислав-Војко) и
Павле, те њихови рођаци Славко и Ђорђија-Ђоко Којић.
96
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
STOJANOVI] СТОЈАН je jedan od dva brata koji su se od bjelopoqskog kraja,
preko brda i dolina i bjelovodskih proplanaka, doselili u potklekovske @ioke.
Cvijetin je sa svojom suprugom, kojoj nisam uspeo saznati ime, stekao три sina:
Jovu, Pavu i Luku.
Sтојанов JOVO je jedan od wih. Sa svojom suprugom Jelom (1847) je izrodio
tri sina: Isaila, Luku i Stanka.
Jovin ИСАИЛО, gledaju}i po starosti - tre}i Jovin sin, ro|en je 1887, a
ven~an sa Simeunom Risti} (iz miqa zvanom Simuna) iz gostovi}kih
Ku~ica 1904. godine. Usta{e su ga za vreme Drugog svetskog rata, 1942,
oterale i ubile pod Crnim Kamenom. Iako je oti{ao „na onaj svet” kao
relativno mlad, sa svojih pedesetpet proìvqenih godina, sa svojom
suprugom Simeunom izrodio desetero dece: Cvijetu, Bogdana, Cvijetina,
Stevu, Danka, Rajka, Sretka, Milana, Desу и Darinku.
/1 Isailova ЦВИЈЕТА (1913) je umrla od pet godina.
2 /2 Isailov БОГДАН (1918) umire u svojoj drugoj godinini ìvota.
/3 Isailov ЦВИЈЕТИН (1916) је умро u својој desetoј години живота.
С Isailovog СТЕВО (1920), zajedno sa bliìm i daqnim ro|acima:
Т /4
Radomirom (Petrovim), Pavlom (Blagojevim) i Brankom (Stankovim),
О do~ekuju usta{e u zasedi na ìo~kom Raskr{}u i seku pu{komi-
Ј /1 С
traqeskim rafalima. Stevo je bio oèwen sa Ruòm (Teodorovom)
А /1 Т
Cvjetkovi} iz gostovi}kih Tribi}a. Po{to su se bili uskoro uzeli u
Н И Е
zajedni~koj vezi nisu stekli potomaka. (Posle Stevine pogibije,
Ј С В
Ruà se preudala za Sekulu Nedi}a iz gostovi}ke Kamenice и
С О А О
родила три сина: Чеду, Божу и Душана-Дулета и Ненада.)
Т В И Isailov ДАНКО }e tada, ja~i od smrti i brì od pu{komitraqeskih
О О Л rafala, uz Boìji blagoslov, sa prostrelnom ranom na nozi izvu}i
Ј О ìvu glavu i pobe}i u Kamenicu. Po oslobo|ewu Danko }e oformiti
А svoju porodicu, oèni}e Desu Jankovi} iz gostovi}kih Dedi}a i
Н dobi}e pet k}eri i dva sina: Stanu, Ranku, Rajku, Milenku, Radenku,
О Milo{a i Momira. Danko }e, na àlost, po egzodusu iz @ioka 1992.
В prvi preminuti u Kamenici, ba{ tamo gde je 1942, rawen, na{ao
И uto~i{te i spas. Po~iva na kameni~kom grobqu.
Ћ Dankova СТАНА (1948) se udala u vozu}ke Miqevi}e, za êdu
/5 /1 Jovi}a, i s wim je rodila Mladena, Vesnu i Miliju.
С Stanin МЛАДЕН je za suprugu odabrao Sandrу Љубаш i s
Д Т /1 wom je stekao dva sina: Milana i Darkу. Живе на ''ПД-у''
А А код Модриче, БиХ/РС.
Н Н Stanina ВЕСНА se udala za Mladenа Видовића iz Drivu-
К А /2 {e kod Zenice i stekli su sina Igorа и кћерку Тању. @ive
О u [vedskoj.
в. /3 Stanina МИЛИЈА se udala za Savu Luki}a iz Miqevi}a.
М @ive u beogradskom nasequ Barajevо, Србија. Stekli su
Ј И dve k}erke: Jelenu i Dragicu.
О Л Милијина ЈЕЛЕНА је удата за Стефана Павловића .За
В /1
И сада немају потомака. Живе у Барајеву, Београд. Срб.
И Ј Милијина ДРАГИЦА је удата за Александра Лукић. За
Ћ А /2
сада немају потомака- Живе у Барајеу, Београд.
Dankova РАНКА se udala u vozu}ku Kamenicu (Stog), za Mom~ila
/2
Savi}a, i s wim je rodila Mladenku i Qubenku.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
97
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/2 Ranka i Mom~ilo ìve na ''PD-u'' kod Modri~e. БиХ/РС.
Р Rankina МЛАДЕНКА se udala za Dragi{u Milo{evi}a iz
А /1 Svilaja i rodila dve k}erке: Radu i Saru. Danas ìve u
Н Ma~vanskoj Mitrovici (Srbija).
К /2 Rankina ЉУБЕНКА se udala za Qubu Mi{anovi}a i rodi-
А la sina Miroslava. @ive u Novom nasequ kod Modri~e.
Dankova РАЈКА se udala u gostovi}ki ârdak, za Mirka Mi{a-
/3 novi}a. Stekli su dva sina: @eqka i Zdenka. Rajka ìvi na ''PD-
u'' kod Modri~e, БиХ/РС.
Р Mirko je umro i po~iva na gradskom modri~kom grobqu.
А Rajkin ЖЕЉКО oèniо Изворинку Марковић iz Zvornika.
Ј /1 Stekli su sinove: Draèna i Nevenа. Живе у насељу
К ''Вишњик'' код Модриче. БиХ/РС.
А Rajkin ЗДЕНКО oènio je Draganu Sarki} iz Горње Bo~i-
2
/2 we на Озрену. Stekli su две кћерке: Andreju i Majу, и сина
Алексу. Живе на ''ПД-у'' код Модриче. БиХ/РС.
С
Dankovu МИЛЕНКУ (1960) јe qubav odveла u Qeskovicu kod @e-
Т /1 /5 /4
p~a, za Savu Igwatovi}a. Stekli su dve k}erке: Zdenku i Jelenu.
О /1 М
Ј И Д @ive u Modri~i. БиХ/РС.
И
А Ј С А Миленкина ЗДЕНКА је удата за Данијела Васића из Лохње
Л
Н О А Н /1 код Градачца. Стекли су кћерку Сару и два сина: Алекса-
Е
В И К ндра и Стефана. Живе на ''ПД-у'' код Модриче. БиХ/РС.
Н
С О Л О К Миленкина ЈЕЛЕНА је удата за Душана Митровића из Ло-
Т О А /2 хње код Градачца. Стекли с сина Огњена и кћерку Ану.
О Живи у Кладарима код Модриче. БиХ/РС.
Ј Dankova РАДЕНКА se (1963) udala za Darku Niki}a iz gostovi-
А Р }kog ârdaka i dom ukrasila sinom Spomenkom i k}erkom Spo-
Н А menkom. @ive kod Bawaluke. БиХ/РС.
О Д Раденкин СПОМЕНКО је оженио Наду Керкез, и с њом је
В Е /1 стекао две кћеркице: Невену и Наталију. Живе у Бањалуци.
И Н БиХ/РС.
Ћ К Раденкина СПОМЕНКА је удата за Зорана Боровицу из
А /2 Чајнича. Стекли су кћерку Анастасију и сина Балшу. Живе у
Бањалуци. БиХ/РС.
Dankov МИЛОШ (1950) јe, sa svojom Cvijetom Mi{anovi},
odhranла Milofinka, Mladenka i Vedranu. У Оtaxbinskom ratu
је prisiqen da s porodicom napusti svoj rodni zavi~aj i novi
/6 ìvot zapo~нe na op{tini Modri~а. БиХ/РС.
Milo{ev МИЛОФИНКО (1975) stupio je u brak sa Suzanom
М
Nikoli} iz gostovi}kih Petkovi}a. U iskrenoj qubavi
И /1
rodili su k}erku Nata{u i sina Dejana. Danas ìve u Mo-
Л
dri~i, БиХ/РС.
О
Milo{ev МЛАДЕНКО–Bata (1978) je оженио Корин Маштри
Ш
/2 (Corinne Meichtry) и с њом је стекао сина Данијела и кћерку
Сару. Живе у месту Аигле у Швајцарској.
/3 Milo{eva ВЕДРАНА (1982) je neudata.
Dankov МОМИР za ìvotnog saputnika i bra~nog druga uze}e
/7
Gospu Nedakovi}iz gostovi}kih Mr|ana (praunuku \uke Stojano-
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
98
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
vi}, те ће се у овом родослову појавити два пута), koja }e mu
/5
/7 roditi sina Darku i k}erku Biqanu.
М Momirov ДАРКО јe oèniо Vi{wu âvli} od Bijeqine.
Д
О /1 Stekli su sina Veqkу и кћерку Вању. Жive u Bijeqini.
А
М БиХ/РС.
Н
И Momirova БИЉАНА se udala za Sla|ana Dugowi}a iz
К
Р /2 Bijeqine i rodila k}erku Sawu i sina Sa{u. @ive u Bije-
О
qinи. БиХ/РС.
Isailov РАЈКО (1928) oènio je svoju vr{wakiwu Koviqku iz Mi-
qevi}a. Za svoga ìvota, pored materijalnog bogatstva, stekли су
nemerivo blago, dve k}eri: Nevenku i Du{anku, i tri sina: \oku,
@arka i Uro{a.
Posle jedne porodi~ne slave, "Svetog Simeona'', kada }e na slavu
do}i ~ovek koji je u~estovao u odvo|ewu wegovog oca Isaila na
streqawe, odlu~i}e definitivno napustiti svoj zavi~aj, samo zato
{to mu brat nije dao isterati o~evog ubicu sa slave. Odseli}e sa
2 porodicom u Negoslavcе, u Hrvatsku. 1995. kada }e se izme|u
tada{we Srpske Krajine i ostatka Hrvatske potpisati dogovor da se
С mirnim putem Srpska Krajina utopi u dràvni „sustav” Hrvatske,
Т /1 Rajko ne}e mo}i taj „poraz” podneti i odlu~i}e da izvr{i samo-
О /1 ubistvo.
Ј И Н Rajkova НЕВЕНКА se udala za Petka Planinca. Stekli su k}erku
А Ј С Е Daliborku i sina Dragana. @ive u Engleskoj.
Н О А В Nevenkina ДАЛИБОРКА je svoju qubav poklonila Draganu
В И Е /1 Rabat i s wim je stekla sina Du{ana i k}erku Milicu. Жи-
С О Л /6 Н ве у Енглеској.
Т О К Nevenkin ДРАГАН je oènio Draganu ..?.. Stekli su dve
О Р А /2
k}erke: Tamaru i Nevenu. @ive kod Londona, Енглеска.
Ј А Д Rajkova ДУШАНКА oti}e za Du{ana Davidovskog i rodi}e sina
А Ј У \or|u i k}erku Svetlanu. Danas ìve u êrevi}u kod Beo~ina.
Н К Ш Du{ankin ЂОРЂА je оженио ..?.. Живи у Черевићу код
О О /1
А Беочина, Србија.
В
Н Du{ankina СВЕТЛАНА je udata za Slobodana ..?.. Po
И
К /2 egzodusu iz Negoslava uto~i{te su na{li u êrevi}u kod
Ћ
А Beo~ina, Србија.
Rajkov ЂОКО }e sa svojom suprugom Mirkom Stankovi} iz gusto-
/3
vi}kog ârdaka roditi Zoricu i Zorana. @ive u Negoslavcima,
Ђ
Hrvatska.
О
Ђокина ЗОРИЦА је своје срце поклонила Жељку Ракићу из
К /1
Борова. Живе у Немачкој.
О
/2 Ђокин Зоран је још неожењен. Живи иради у Немачкој.
Rajkov ЖАРКО јe sa svojom suprugom Nedeqkom Vladisavqe-
/4
vi}, poreklom iz Like, steкао sina Aleksandra i k}erku Ale-
Ж
ksandru. @ive u Negoslavcima.
А
@arkov АЛЕКСАНДАР-Саша je оженио ..?. Живе у Вуко-
Р /1
вару, Хрватска.
К
О /2 @arkova АЛЕКСАНДРА јe otiшла u dom Igora Peri}a. Za
sada nemaju dece.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
99
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Р /5 Rajkov УРОШ sa svojom suprugom, Jasnom Mrgan, iz Ba~a dobi}e
А У sina Bojana. Живе у Франкфурту, Немачка.
Ј Р Uro{ev БОЈАН je своје срце поклонио Крстини Бранковић
К О /1 из Илока. Стекли су сина Ивана и кћерку Меланију. Живе у
О Ш Франкфурту, Немачка.
Isailov СРЕТКО је oèniо Dragiwu ]irkovi} iz gustovi}ke Grabo-
vice. Stekli su dve k}eri: Stoju и Grozdanu; i ~etiri sina: Stojana,
Slavka, Mitra i Gojka.
Sretkova СТОЈА se udala za Dragu Blagojevi}a iz gustovi}kog
Priluka. Stekli su sina Velibora. Ubrzo je u jednoj saobra}a-
jnoj nezgodi ostaла bez muà. Тe se udaла za Milana Mati~i}a
iz vozu}kih Jawila. Stekli su tri k}erке: Sweànu, Biqanu i
Qiqanu.
/1 Stojin ВЕЛИБОР-Вело БЛАГОЈЕВИЋ јe oèniо Draganu
/1 Areìnu iz Grahova. Стекли су кћеркицу Ведрану. @ive u
2
С Bawaluci. БиХ/РС.
Т Stojina СЊЕЖАНА МАТИЧИЋ se udala Dejanu Petkovi}u
С
О /2 iz Lip-ca kod Doboja i rodila dva sina: Nemawu i Aleksu.
Т
Ј @ive u Doboju. БиХ/РС.
О /1
А Stojina БИЉАНА МАТИЧИЋ јe svoju qubav pokloniла
Ј /1
А И /3 Zlatku Markovi}u iz Pale`nice na Ozrenu, БиХ/РС. Сте-
Н Ј С кли су кћерку Ивану.
О А Stojina ЉИЉАНА МАТИЧИЋ је ukrasi}e dom Mla|e Cvi-
/4
С В И janovi}a iz Teku}ice na Ozrenu, РС. Стели су кћерку Мају.
Т О Л /7 Sretkova ГРОЗДАНА se udala u gostovi}ke Tribi}e za Aleksu
О О /2 Risti}a i ìvotni putevi, trbuhom za kruhom, odve{}e ih u
Ј С Г Sloveniju, u Qubqanu. Stekli su dve lepe k}eri: Radenkу-Радu
А Р Р i Mladenku.
Н Е О Grozdina РАДА udala se za Tomasa Kru{~i}a i rodila
З /1
О Т k}erku Laurу и сина Данијела. Danas ìve u Qubqani.
В К Д Grozdina МЛАДЕНКА se udala za Gorana Ra{i}a. Stekli
А /2
И О su sina Sergeja i k}erku Сарu. @ive u Qubqani, СЛО.
Ћ Sretkov СЛАВКО je oènio Zorku Koji} iz gostovi}kih Vukmano-
/3 vi}a. Dobili su sina Slavi{u i k}erku Danijelу. Живе у Љу-
С бљани, Словенија.
Л Slavkov СЛАВИША je oженио Весну Дражић, пореклом из
А /1 Српца. Стекли су сина Марка (Mark) и кћерку Мију. Живе у
В Љубљани, Словенија.
К Slavkova ДАНИЈЕЛА }e svoju ìvotnu stazu uplesti sa
О /2 ìvo-tnom stazom Bori{e Todi}a. Rodi}е кћерку Awу и
сина Лукu. @ive u Qubqani, Словенија.
/4 Sretkov СТОЈАН (1953) umre}e u drugoj godini ìvota.
/5 Sretkov МИТАР-Мићо (1958-2003) јe sa suprugom Nevenkom
М Risti}, iz gustovi}kih Tribi}a, na svet doneо sina Danijela i
И k}erku Draganu. Ali }e ga, proteranog iz rodnog zavi~aja i
Т optere}enog ratnim traumama i strahom za de~ijom egziste-
А ncijom, zaka~iti mo`dani udar koji ne}e preìveti, te }e ovaj
Р svet napustiti u ~etrdesetpetoj godina ìvota. Wegova poro-
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
100
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
М dica danas ìvi u nasequ Jaseniku kod [amca. БиХ/РС.
/7 И /1 Митров ДАНИЈЕЛ је још неожењен.
С Т Митрова ДАНИЈЕЛА је своју срећу нашла са Срећком Ми-
Р А /2 шановићем из Љесковице код Жепча. Стекли су кћерку
Е Р Анастасију. Живе на ''ПД-у'' код Модриче. БиХ/РС.
Т
Sretkov ГОЈКО (1960), izbegav{i pred udarima ratnih oluja,
К
/6 nastaniо se sa suprugom Zorom Peji} iz Vozu}e u nasequ
О
''Vi{њik'' kod Modri~e. БиХ/РС. Stekli su k}erku Jelenu.
Isailov МИЛАН (1909) je svojom suprugom Stanom (1913) Todi} iz
gustovi}kih @ioka dobio {estero dece koja ostavi{e zna~ajnijeg
traga у роdoslovu; dve k}erке: Simeunу и Bosiqkу, i ~etiri sina:
Jovan, Luka, Bogdan i Ilija.
Milanova СИМЕУНА se udala za Savu Tripi}a i izroditи три
сина: Mirka, Vinkа и Radenkа, и кћерку i Miru.
Simeunin МИРКО oèni}e Jevru Tripunovi} i s wom }e
М
ste}i Darjanu. Zbog bra~nih nesuglasica, Jevra i Darjana
И
ìve u Modri~i, a Mirko je odselio za Sopot kod Mlade-
2 /1 Р
novca, Србија.
К
Миркова ДАРЈАНА је још девојка. Живи у Модричи,
С С О /1
БиХ/РС.
Т /1 И Simeunin ВИНКО za bra~nog saputnika odabrao je Kelimu
О /8 М /2 Хотић iz Prijedora i stekao два сина: Zdravka, Zlatkа, те
Ј /1 И Е кћерку Zlatku. @ive u Lingdalu u Norve{koj.
А С М У
Н Ј А /3 Simeunin РАДЕНКО је oèniо Dragicu Topalovi} iz Sku-
И Н
О И Р gri}a kod Modri~e. Stekli su Miru, Nata{u i Aleksandra.
Л А
С В Л А @ive u Novom nasequ kod Modri~e. БиХ/РС.
А __
Т О О Д /1 Раденкова МИРА је дeвојкa.
Н
О Е Раденкова НАТАША је са Јована Миланковићем из
В.
Ј Н /2 Скугрића код Модриче родила кћерку Анастасију и
А К сина Матеја. Живе у Модричи. БиХ/РС.
Т
Н О /3 Раденков АЛЕКСАНДАР је осмошколац.
Р
О И Simeunina МИРА se obe}aла Milenku Veselinovi}u. Ste-
В П /4 kli sina Sla|ana i k}erku Sandru. @ive u Sopotu kod Mla-
И И М denovca, Србија.
Ћ Ћ И Мирин СЛАЂАН је оженио Наташу Чалић из Пакраца,
Р /1
Хрватска. Живи у Сопоту код Младеновца, Србија.
А Мирина САНДРА је неудата. Живи у Сопоту код Мла-
/2
деновца, Србија.
/2 Milanova БОСИЉКА (1941-1963) se udala za Du{ana Todi}a iz
Б gostovi}kog O{tri}a. Kod ra|awa k}erke Mirjane-Mire, po-
О ro|aj se iskomplikovо, te јe preminuлa u svojoj dvadeset i prvoj
С godini ìvota.
И Bosiqkina МИРЈАНА-Mira se udala za Borislava Hodobu
Љ /1 i, nakon 18 godina braka, dobili su sina Milana. Жive u
... Sremskoj Mitrovicи. Србија.
Milanov ЈОВАН (1938) je oènio Vinku Pavlovi} iz vozu}kih
Trni}a i s wom je dobio dva sina: Nenada и Rajka, i k}erku: Du-
/3
{anku. Naglo se razboleo od tuberkuloze i preminuo. (Vinka se
preudala Panteliji Luki}u, iz Krsnog Poqa na Ozrenu, i s
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
101
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
wim je izrodila jo{ dece koji su nastavili rodoslov Luki}a.
Do posledweg rata ìveli su u zavidovi}kom nasequ Rupin Do.
Jovanov НЕНАД je oènio Zagorku Niki} iz gostovi}kih
Stojanovi}a. Rodili su: Jovanku, Vinku, Jovana, Bojana, Vi-
nka, Bojanu i Slavicu.
Nenadova ЈОВАНКА se udala za Miladina-Mi}u Ste-
/1 /1 vi}a iz Porje~ine na Ozrenu, i rodila Jelenu.
Н Nenadova ВИНКА se udala za Gradimira Boì}a, iz
Е /2 gоstovi}kih Stojanovi}a, i rodila k}erku Aleksandru.
Н @ive u Novom nasequ kod Modri~e. БиХ/РС.
А /3 Nenadov ЈОВАН је неожењен за сада.
Д /4 Nenadov БОЈАН је неожењен за сада.
/5 Nenadov ВИНКО је неожењен за сада.
2
/6 Nenadovа БОЈАНА је још неудата.
С /7 Nenadov СЛАВИЦА је још неудата.
Т Jovanov РАЈКО јe sa suprugom Vidom Cvjetkovi} iz go-
О /1 stovi}kih Ku~ica, po ven~awu iz Zavidovi}a, preшao da
Ј /1 /8 /3 ìvi na Ku~icama. Stekli su k}erku Draènku i sina Ste-
А И vu. Рајко јe poginuo u Оtaxbinskom ratu (1992), brane}i
/2
Н Ј С М Ј prelepu kotlinu Gostovi}a i svoje Ku~ice.
О А И О Рајкова ДРАЖЕНКА је удата за Данила Ристића из
Р
С В И Л В А /1 Какму-жа код Добоја. Родила сина Филипа и кћерку
Т О Л А А Ј Дуњу. Живе у Добоју, БиХ/РС.
О О Н Н К /2 Рајков СТЕВО, ~etrnaest godina posle, na zboru uo~i
Ј О С Velike Gospe pod Ozrenom, u jednoj neumesnoj igri
А Т wegovog kolege sa vatrenim oru`jem }e izgubiti ìvot
Н Е od smrtonosnog pucwa i sa dvadesetak godina svog
О В ìvota prekinuti daqe pupawe jedne grane na poro-
В О di~nom stablu Stojanovi}a.
И /3 Jovanova ДУШАНКА se udala za Du{ana Cvjetkovi}a iz
Ћ Д gustovi}kih Ku~ica. Stekli su Sa{u, Sawu, Sweànu, Су-
У зану i Славена. Posle pada Gostovi}a ìvotna sudbina ih
Ш јe odvela u daleku Ameriku gde i danas ìve.
А Душанкин САША је оженио Американку Чери Лудвиг
Н /1 (Chery Ludvig). Стекли су сина Николаса. Живе у граду
К Twin Falls, држава Идахо, САД.
А Душанкина САЊА је удата за Американца Масала По-
в. /2 ртера (Masal Porter). За сада немају деце. Живе у гра-
Ц ду Twin Falls, држава Идахо, САД.
В Душанкина СЊЕЖАНА је удата за Американца руског
Ј порекла (усвојен) Дјеси Павлека (Djesi Pavlek). Стекли
/3
Е су кћеркицу Татијану. Живе у граду Twin Falls, држава
Т Идахо, САД.
К Душанкина СЛАВИЦА се удала за Американца, Тајсо-
О /4 на Хинеклеа (Tayson Hinekley). За сада немају деце.
В Живе у Сан Антониу, држава Тексас (Texas), САД.
И Душанкин ДЕЈАН је зада средошколац. Живе у граду
Ћ /5 Twin Falls, држава Идахо,САД.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
102
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Milanov ЛУКА јe oènio Radojkу Gaji} iz gostovi}kog ârdaka.
Stekli su sina Mirka. Par godina posle ro|ewa Mirka, majka
Radojka јe izvr{ila samoubistvo ve{awem. Luka јe oèniо
Petru Tripi}, tako|e iz gostovi}kog ârdaka. Stekli su Vinku,
Vinka, Bogdanu i Jelenu.
Lukin МИРКО (1964) јe svoj vereni~ki prsten pokloniо
/1 Simuni Stevanovi} iz Qeskovice kod @ep~a i s wom јe
М steкао k}erku Тању i sina Svjetlana. Posle rata (1992-
И 1995) preselili su se u Italiju.
/4
Р /1 Миркова ТАЊА је за сада неудата за. Живе у Италији.
К Мирков СВЈЕТЛАН јe u jednoj saobra}ajnoj nesre}i у
Л /2
О Италији изгубио живот.
У
/3 Мирков СТЕФАН је још момчуљак.
2 К
А Lukina ВИНКА se udala za Zdravka Peji}a. Danas ìve u
/2
Modri~i, БиХ/РС.
С Lukin ВИНКО јe oèniо Sla|u Igwatovi}. Stekli su sina
Т /3
Luku. Жive i rade na relaciji Italija-Modri~a.
О /1 Lukin БОГДАНА јe svoju qubav poklonila Risti Mila-
Ј /1 /8 /4 dinovi}u iz Bu|anovaca kod Rume i rodila Jelenu i Maju.
А И Живе у Руми, Србија.
Н Ј С М
Lukina ЈЕЛЕНА se udala za za Mileta Boì}a iz гостови-
О А И
/5 ћких Vukmanovi}a i дом му ukrasiti sinovima Neboj{om i
С В И Л
Nikolom. Жive u Modri~i, БиХ/РС.
Т О Л А
Milanov БОГДАН (1948-2002) јe oèniо Gospu (1952-2002) To-
О О Н
di} iz gostovi}kog O{tri}a (унуку Анђе Стојановић, Стојанове,
Ј
те ће се са својим потомцима у овом родослову појавити два
А
пута). Stekli su Miru, Svjetlanu i Davora. Posle egzodusa iz
Н
О gustovi}kih @ioka Gospa јe od bolesti preminula, a Bogdan јe
В nesre}nim slu~ajem poginuо. Пo~ivaju na milo{eva~kom grobqu
И kod Modri~e. БиХ/РС.
Ћ Gospina МИРА se udala u Grabovicu za Bogdana-Bo|u \u-
/1
ri}a. Stekli su: Bojana i Maju. Жive u Novom Sadu, Srbija.
/5 Мирин БОЈАН је оженио Андријану Стојадинов из Ту-
М
И /1 рије. За сада немају потомака. Живе у Новом Саду,
Б Србија.
О Р
А Мирина МАЈА је удата за Марка Старчевића. Родили
Г /2
су сина Лазара. Живе у Новом Саду, Србија.
Д
С Bogdanovu СВЈЕТЛАНУ јe ratni vihor odveо u izbegli-
А
В {tvo u Srbiju. Са Milenkom Risti}em iz гостовићких Ku~i-
Н
Ј ca, oformiла је novi domи родила две кћери: Sawu i Su-
Е zanу. Живе у Новом Саду, Србија.
Т Свјетланина САЊА се удала за Василија Гудеља из
Л /1 Белотића. Родила је близанце: Луку и Лану. Живе у
А Новом Саду, Србија.
Н Свјетланина СУЗА је још девојка. Живи у Новом Саду,
А /2
Србија.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
103
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Bogdanov ДАВОР је оженио Јелену Мирковић из Раткова,
/5 /3 код Сомбора. Стекли су кћерку Катарину. @ivе u Novom
Sadu, Србија.
Milanov ИЛИЈА јe sa svojom Bosiqkom @ivkovi} iz gustovi-
/8
}kih Stojanovi}a na svet doneо Biqu, Zdravka, Milana i Sawu.
/6 Sa svojim @io~anima, u posledwem ratu, napustiо јe selo i
М
nastaniо se na prostoru grada Modri~e, Бих/РС.
И
И /1 Ilina БИЉАНА је umrлаe kao beba.
Л
Л Ilina САЊА se udala za Stojadina Niki}a, rodom iz Ri-
А /2
И je~ana na Ozrenu. Жive u Br~kom, Дистрикт Брчко.
Н
Ј Ilin ЗДРАВКО је оженио из Драгану Милошевић. Стекли
А /3 су два сина: Стефана и Игњатију. Живе на ''ПД-у'' код Мо-
дриче, БиХ/РС.
2 /4 Ilin МИЛАН је још неожењен. Жivи i radи u Modri~i.
Isailova ДЕСА, deveto dete, udala se u gostovi}ke Dedi}e za Savu
С ûpeqi}a. Stekli su Milkana, Savku, Stojana, Dragicu, Radovanku –
Т Rajku i Simunu.
О /1
Desin МИЛКАН je oèniо Nadu Jankovi}. Stekli su Mi}u, Gora-
Ј /1 М na i Gordanu.
А И И
/1 Milkanov ГОРАН је још bez bra~nog stawa.
Н Ј С Л
О А /2 Milkanovа ГОРДАНА је неудата.
К
С В И Milkanov МИЋО јe oèniо Sla|anu Simi} iz Skugri}a.
А
Т О Л Н /3 Stekli su Nikolinu и Катарину. @ive na ''PD-u'' kod Mo-
О О dri~e. БиХ /РС.
/9/ /2 Desina САВКА se udala za Peru Gaji}a. Stekli su sina Mila-
Ј
А С dina-Mi}u. Potom se, posle nesloge i razvoda, udala za Ostoju
Д А ûpeqi}a iz gostovi}kih Vukmanovi}a. БиХ/ФБиХ.
Н
Е В
О Savkin МИЛАДИН јe oèniо Miru Nikoli}. Stekli su:
С К
В /1 Dejana, Sr|ana i Stefana. Rat ih je iz Gostovi}a preselio
А А
И u daleku Kanadu.
__
Ћ Desin СТОЈАН је oèniо Qubicu Ili} iz gostovi}ke Grabo-
в. vice. Stekli su: Ranku, Ranka i Dragicu.
/1 Stojanova РАНКА se udala za Duleta Ticu. Stekli su Mila-
Ч Р na i Dijanu. @ive u Bawa Luci. БиХ/РС.
У А Ранкин МИЛАН је неожењен. Живи у Бањалуци. БиХ
/1
П /3 Н /РС.
Е К Ранкина ДИЈАНА је неудата. Живи у Бањалуци. БиХ
Љ С О /2 /РС.
И Т Stojanov РАНКО јe oèniо Edinu-Dinu [ehi} iz Bања-
Ћ О лuke. Дobili su sina Borisa. @ive u Bawaluci. БиХ/РС.
Ј /2
Ранков БОРИС је неожењен. Живи у Бањалуци. БиХ
А /1
/РС.
Н Stojanova ДРАГИЦА se udala za Stevu Trti}a i rodila
dve k}eri: Bojanu i Ivanu. @ive u Bawaluci. БиХ/РС.
Dragi~ina БОЈАНА je za supruga odabrala Marija
/3
Blaèvi}a iz Bањалуке. Stekli su k}erku Lauru. @i-
/1
ve u Bањалуци. БиХ/РЦ.
/1 Бојанова ЛАУРА је неудата.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
104
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Dragi~ina ИВАНА jе удата за Милан ..?.. Ивана
/3 /3 /1 /2
је трудна. Живе у Бањалуци. БиХ/РС.
Desina ДРАГИЦА se udala za Nedu Cvjetkovi}a iz Ku~ica i
rodila sinove @arka, Peru, êdu i Gojka.
Dragi~in ЖАРКО јe oèniо Nadu Boì} iz гостовићких
Vukmanovi}a. Stekli su Nevenu, Zrinku i Maju. Из госто-
вићких Кучица уточиште ће наћи на општини Модрича.
/1 БиХ/РС.
@arkova НЕВЕНА se udala za Sini{u Nedakovi}a iz
Ж gostovi}kih Petkovi}a. Stekli su sina Marijа и кће-
/1
/4 А рку Милицу-Мицу. @ive u Novon nasequ kod Modri~e.
Р БиХ/РС.
Д К @arkova ЗРИНКА се удала за Недељка Михајовића из
2 Р О /2 Трна код Баљалуке. Стекли су сина Стефана. Живе у
/9/ А Трну. БиХ/РС.
С @arkova МАЈА jo{ sniva princа na belom kowu. @ivи
Г
Т Д /3
И kod Modri~e. БиХ/РС.
О /1 Е Ц Dragi~in ПЕРО јe oèniо Mirjanu Stojanovi} (k}er Si-
Ј /1 С А minog Simе, те ће се у овом родослову по бабе Десе линији
А И А
и по жениној линији појавити два пута). Stekli su сина Da-
Н Ј С __ в. /2 rijа и кћери: Наташу и Зорицу.
О А
С В И в. Перин ДАРИО је оженио Јелену Милојевић из Дугог
Ц П /1 поља. Тренутно немају деце. Живе у новом модричком
Т О Л
В Е насељу 'Вишњик''. БиХ/РС.
О О Ч Ј Р Перина НАТАША је удата за Данијела Ристића из го-
Ј У Е О /2 стовићких Трибића. Стекли су сина Михајла. Живе на
А П Т ''ПД-у'' код Модриче. БиХ/РС.
Н Е К Перина ЗОРИЦА је удата за Бобана Никића из Копри-
О Љ /3
О вне код Модриче. Тренутно немају деце.
В И В /3 Dragi~in ЧЕДО je umro u svojim ranim godinama ìvota.
И Ћ И Dragi~in ГОЈКО je oènio Stojanku Stojanovi} iz gostovi-
Ћ __ Ћ }kog ârdaka i stekao: Nevenka i Biqanу. Гојко је млад
/4 преминуо. Сахрањен је у гостовићком гробљу, код цркве.
Г Gojkov НЕВЕНКО јe oèniо Jelenu Simeunovi} iz
О Dvorova kod Bijeqine. Stekli su кћерку Emanuelu и
/1
Ј blizance: сина Gojka i i k}erku Radu. Жive na ''PD-u''
К kod Modri~e. БиХ/РС.
О Gojkova БИЉАНА se udala za Dragana \o{anovi}a iz
/2 Qeskovice. Stekli su sina Aleksandra. Жive na ''PD-
u'' kod Modri~e. БиХ/РС.
Р Desina РАДОВАНКА se udala za Branka Jovanovi}a iz gusto-
А vi}kih Tribi}a i rodila: Stojana, Mitru, Borku i êdu.
Д Radovankin СТОЈАН }e ostati u okupaciji Vozu}e, gde mu
О /1 se i dandanas traga za ostacima tela. Za sobom ne}e osta-
В viti potomaka.
А Radovankina МИТРА јe imaла dva braka. U prvom braku, sa
Н \or|om Peji}em iz Qeskovice steкла јe k}erku Milenu. U
К /2
drugi brak }e stupiti sa Milenkom Blagojevi}em iz Vozu}e
А i rodi}e k}erku Milenku. Po okupaciji Vozu}e od musli-
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
105
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/2 manskih i belosvetskih pla}enika gubi joj se svaki trag.
М Mitrina МИЛЕНА ПЕЈИЋ se udala za Gorana Kom{i-
/5 И /1 }a. Stekli su dve k}erке: Klaudiju i Valentinu. @ive
Р Т u САД.
А Р Mitrina МИЛЕНКА БЛАГОЈЕВИЋ je poginula u sao-
Д /2
А bra}ajnoj neste}i ’96. u Modri~i. БиХ/РС.
О
В Radovankina БОРКА je udata za êdu Kostadinovi}a iz
А gustovi}kih Ku~ica i rodila sina Dragana. @ive u Vr{cу,
Н /3 Србија.
К Боркин ДРАГАН је неожењен. Живи и ради у Београду,
/1
А Србија.
2 O Radovankinom ЧЕДИ nisam uspeo saznati ni{ta, osim
/4 da je у Отаџбинском рату био два пута заробљаван, те ле-
С /9 жао у Зagrebачком и Тузланском логору.
Т /6 Desina СИМУНА se udala za Sarafijana Simi}a из гостови-
О Д ћких Велића i изrodiла је: Gojka, Dragana, Gordanu i Radenka.
Ј Е С /1 Simunin ГОЈКО јe oèniо Mirku Dabi}. Stekli su k}erку
А /1 /1 С И Г Mariju i sina Mladena-Batu. @ive код Prwavorа. БиХ/РС.
Н А М О Gojkova МАРИЈА јe svoju qubav pokloniла Draganu
Ј И __ У /1
Ј Agi}u iz Drvara. Rodila je два sina: Dejanа и Јована.
С О С Н К Gojkov МЛАДЕН-Bato je oènио Далиборку Бајић из Че-
Т В А в. А О /2 линца код Бањалуке. Стекли су сина Николу.
О О И __
Ј Л Ч Simunin ДРАГАН јe za ènu uzeо Desu Todi} iz gustovi-
А О У /2 }kih @ioka. Stekli su Draganu i Sla}anu. Живе на ''ПД-у''
в. Д код Модриче. БиХ/РС.
Н П
О Е Р Draganova Dragana je удата за Маринка Божића из
С А /1 Скиповца код Градачца. За сада немају потомака.
В Љ И
И И Г Живе на '''ПД-у'' код Модриче. БиХ/РС.
М А Draganova СЛАЂАНА se udala za Aleksandra-Acu Jo-
Ћ Ћ И Н /2 vanovi}a. Stekli su sina Andreja i k}erku Andreju.
Ћ @ive na ''PD-u'' kod Modri~е. БиХ/РС.
Simunina ГОРДАНА se udala za êdu Stojanovi}a iz gusto-
vi}kog ârdaka. Stekli su Dalibora i Velibora. @ive u
Rusiji.
/3 Горданин ДАЛИБОР је оженио Рускиљу, Симону Коло-
/1
тухину. .Живе у Москви. Русија.
Горданин ВЕЛИБОР је оженио Рускиљу Ину Земља-
/2
нскају (Inna Zemlauanskaua) Живе у Москви. Русија.
Simunin РАДЕНКО je za sada neoèwen. Живи у Модрићи.
/4
БиХ/РС.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
106
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Isailova ДАРИНКА (1925) se udala u gostovi}ki O{tri}, za Nedi-
qka Todi}a, Stekli su Boù, Sretenu, Uro{a, Rajka, Mirka, Dragu i
Ruù. Darinku јe ubiо udar groma.
/1 Darinkin БОЖО (1945) је umrо u sedmoj godini ìvota.
/2 Darinkina СРЕТЕНА је umrла kao devoj~ica.
Darinkin УРОШ }e sa svojom suprugom Stevkom Firman iz Sre-
mske Mitrovice dobiti tri k}eri: Ruù, Slavicu i Draganu.
Uro{eva РУЖА se prvi puta udala za Milana Stojanovi}a
(за сина Јовиног Jankа, те ће се у овом родослову појавити
два пута) iz gostovi}kih @ioka. Ubrzo se s wim rastala i
udala za Milenka Luki}a iz vozu}kog Podvolujaka. S wim
je rodila k}erku @eqku i sina Zlatka. U izbegli{tvu od
wega se preudala Milanu ]ur~i}u i s wim je rodila k}e-
2 /3 rku Katarinu-Ka}u. Milan }e u jednoj seoskoj tu~i poginuti.
/1
Ружин ЗЛАТКО ЛУКИЋ је оженио Верицу Ђукић из
С /10 У
/1 Бијељине и са њом је стекао кћеркицу Анћелу. Данас
Т Р
Р живе у Бијељини. БиХ/РС.
О /1 Д У
О Ружина ЖЕЉКА ЛУКИЋ је удата за Илију Кокиновића
Ј /1 А Ш Ж из Брестач код Срем. Митровице. И с њим је родила
А И Р А /2
две кће-рке Тамару и Милицу. Живе данас у Брестачу
Н Ј С И
код Срем. Митровице. Србија.
О А Н
С В И Ружина КАЋА ЋУРЧИЋ је удата за Милана Радоји-
К
Т О Л /3 чића из Ваљева. И с њим је родила кћерку Горицу.
А
О О Живе у Прња-вору код Лознице. Србија.
__
Ј Uro{eva СЛАВИЦА se udala za Gorana \uri}a sa vozu}ke
А в. /2 Sto{nice. Stekli su sina Sa{u. @ive u Ratkovcu kod
Н Prwavorа. БиХ/РС.
О Т /3 Uro{eva ДРАГАНА se obesila kao devoj~ica u pubertetu.
В О Darinkin РАЈКО (1947) јe sa svojom Qubicom Jovi} iz vozu}kog
И Д Podvolujaka dobiо: Darinku, Rajku i Miomira.
Ћ И Rajkova ДАРИНКА-Дара se udaла za Du{ka Boì}a i
Ћ rodiла: Ogwena, Suzanu i Nata{u. @ive u Bawalucи. БиХ-
__ /1 /РС.
/4 Даринкин ОГЊЕН је оженио Јелену ..?.. из Бањалуке.
/1
Д Стекли су кћерку Лану. Живе у Бањалуци. БиХ/РС.
Р А Даринкина СУЗАНА је постала лепша половина Миро-
А Р /2 славу Чедару и стекла је сина Срђана и кћерку Дуњу.
Ј А Живе у Бањалуци. БиХ/РС.
К Даринкина НАТАША је удата за Северина Бајагића.
О /3
Стекли су кћерку Сару. Живе у Бањалуци. БиХ/РС.
Rajkova РАЈКА se udala za @eqka Simi}a (за unuka Pe-
/2 trove Rose Stojanovi}) iz Veli}a. Stekli su Stefana i
Sweànu. @ive u Srемској Mitrovicи. Србија.
Rajkov МИЛОМИР (1974) јe oèniо Qubenku \oki} i s wom
/3 јe rodiо Tamaru i Stefana. @ive u Kotorskom kod Dobojа.
БиХ/РС.
Darinkin МИРКО (1950) oèni}e Bosiqku Boì} iz gustovi}kih
/5
Stojanovi}a, koja }e mu roditi Zoru i Mirjanu.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
107
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/5 Mirkova ЗОРА se udala za Slavka \o{anovi}a. Stekli su
/1
М Nevenu i Jelenu. @ive u @i~i kod Kraqevа. Србијa.
/10 И
Д Mirkova МИРЈАНА se udala za Slobodana Pavlovi}a iz
Р
А /2 [ajka{a kod Novog Sada. Stekli su dve k}erке: Anastasiju
/1 К
Р О i Valeriju. @ive u Minhenu - Nema~koj.
И И Darinkin ДРАГО (1954) је oèniо Draganu Niki} iz vozu}kih
С Н Trni}a i s wom dobiо Mladenka (1978) i Mladenku. @ive kod
А К Prwavorа. БиХ/РС.
И А /6
Драгина МЛАДЕНКА је родила кћерку Мају. Живе у Прња-
Л в. /1
вору. БиХ/РС.
О /2 Драгин МЛАДЕН је неожењен. Живи и ради у САД.
Т
Darinkina РУЖА (1956) udala se za Slobodana Pavlovi}a iz
2 О /7 Trni}a i rodila: Qubi{u i Svjetlanu.
Д Р
Ruìn ЉУБИША јe oèniо Slobodanku Lazi} iz vozu}kih
С И У /1
Predraga. Za sada nemaju dece. @ive u Dobojу. БиХ/РС.
Т Ћ Ж
Ruìna СВЈЕТЛАНА se udala za Neboj{u Lali}a. Stekli
О А /2
su Tamaru i Jelenu. @ive u Modri~и. БиХ/РС.
Ј /1 JOVIN LUKA (1880), sa svojom godinu dana mla|om suprugom Tomom
А Boì} iz gostovi}ke Grabovice, za samo trideset i devet godina ìvota,
Н Ј izrodiо osmoro de~ice: Petru, Nedu, Stevu, Stevu, Gospu, Danicu, An|u i
О Jovu. Ali i kod wega, kao i kod wegovog brata Isaila, deca su umirala
С В mlada.
Т О
/1 Lukina ПЕТРА (1915-1916) je умрла кад је imala samo godinu danа.
О
/2 Lukini НЕДО (1908) i
Ј
Lukin СТЕВО (1913) су imaли po pet godina kada im јe smrt prekra-
А /3
Н titi ìvotnu sre}u.
О /4 Lukin СТЕВО је umrо iste godine ro|ewa – 1918-e.
В Lukina ГОСПА (1904) se, kad јe napuла punolestvo, udaла u Kesten
/2 /5
И na Ozrenu za Radu \uri}a i rodiла Dragu.
Ћ /1 Госпин ДРАГО, пo mojim saznawima, je mlad umro.
Л
Lukina ДАНИЦА (1906), tre}a k}erka Luke i Tome, udala se u vozu}ke
У /6 Miqevi}e, za Todu Jelisi}a, i rodila Radojku, Milana, Luku i
К Д Kosanu.
А А Dani~ina РАДОЈКА udala se za Ranka Pavlovi}a iz vozu}kih
Н Trni}a i rodila tri sina: Desimira, Dragutina i Stojku, te
И k}erku Stojku.
Ц
Radojkin ДЕСИМИР je oènio Jovanku Jovanovi} iz vozu-
А /1 /1
}kih Trni}a i stekao troje dece: Марију-Maru, Mladenka i
__ Р Д
Darija.
в. А Е
Desimirova МАРИЈА je udata za Milenka Derowi}а
Д С
/1 iz Gorwe Paklenice na Ozrenu. Stekli su dva sina
Ј О И
Nikolu i Milana. @ivi u Dobojу. БиХ/РС.
Е Ј М
Л Desimirova МЛАДЕНКО је оженио Сташу Благојевић.
К И /2
И Стекли су сина Страхињу. Живе у Београду. Србија.
А Р
С /3 Desimirov ДАРИЈО је neoèwen.
И Radojkin ДРАГУТИН-Драго oènio Ilinku Blagojevi} iz
Ћ /2
vozu}ke Sviwa{nice i s wom je stekao k}erку Danijelu i
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
108
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
sina Danijela. Drago je izvr{io samoubistvo, a ostatak po-
rodice ìvi u Dobojу. БиХ/РС.
/2
/1 Драгутинов ДАНИЈЕЛ није ожењен. Живи у Добоју.
/2 Драгутинова ДАНИЈЕЛА није удата. Живи у Немачкој.
/1 Radojkin СТОЈКО je имао два брака. Са Надом Илић из
гостовићке Грабовице стекао је сина Драгана, а са Muka-
Р desом-Десом Мешић, родом od Biha}a, сtekао је ~etvero
А potomaka: Ranka, Sweù, Radovana i Srebrenku.
Д Стојкин ДРАГАН је оженио Андријану Боруш из Новог
О /3
/1 Сада. Стекли су сина Вељку. Живи у Новом Саду,
Ј Србија.
К С
/2 Стојкин РАНКО је неожењен.
А Т
Стојкина СЊЕЖАНА-Снеки је удата за Симона Туба-
2 /6 __ О
/3 новића. Стеклин су две кћерке: Лару и Лорену. Живе у
Ј
Новом Месту, Словенија.
С Д в. К
О /4 Стојкин РАДОВАН је неожењен.
Т А Стојкина СРЕБРЕНКА је неудата. Живи у Хамбургу.
О Н П
Ј /1 /2 И А
/5 Сребренка је имала само три и по године кад је Алији-
А Ц В них следбеника пала граната на кућу и њу ранила у
Н Ј Л А Л
кревецу.
О У __ О
Radojkina СТОЈКА se udala za Zorana Neni}a iz vozu}ke
С В К в. В
Сviwa{nice i rodila Sawu, Dalibora i Nemawu.
Т О А И /4
Stojkina САЊА je postala lep{a polovina Mirku
О Ј Ћ
Цвијетиновићу из Дворова код Бијељине, i s wim je
Ј Е С /1
stekla dva sina: Igora i Markа. Живе у Дворовима-
А Л Т
Тријешница, БиХ/РС.
Н И О
Stojkin ДАЛИБОР је оженио Светлану Секулић из Би-
О С Ј
/2 јељине. Стекли су кћеркицу Емилију. Живе у Бијељи-
В И К
ни, БиХ/РС.
И Ћ А
Ћ __ Stojkin НЕМАЊА jo{ tra`и sebi ìvotnog saputnika
/3
kome }e pokloniti svoje zaqubqeno srce.
Dani~in МИЛАН imao je dva braka. U prvom braku, sa Zorkom
Wegomirovi} iz vozu}kih Tur~inovi}a stekao je k}erku Gospu. U
drugom, sa Danicom Jovi} iz vozu}kih Predraì}a: Boru, Zora-
na, Slobodana, Bosiqku i Stojana.
/1 Milanova ГОСПА je svoju qubav poklonila \or|i Pavlo-
Г vi}u iz vozu}kih Trni}a i rodila Slavi{u i Sweànu.
/2 О /1 Gospin СЛАВИША je poginuo u Otaxbinskom ratu.
С Gospina СЊЕЖАНА je svoje srce poklonila @eqku
М П /2 Savi}u i rodila Milicu i Danijela. @ive u Kotor-
И А skom kod Dobojа, БиХ/РС.
Л Milanov БОРО je oènio Sla|anu Jovi} iz Bo~iwe na
А /2 Ozrenu. Ona mu je rodila k}erku Borjanu. @ive u Dobojу,
Н БиХ/РС.
Milanov ЗОРАН je verene~ki prste poklonio Radi Peja-
/3 kovi} iz Gostovi}a, a ona wemu k}erke: Nata{u i An|elu.
@ive u Modri~и, БиХ/РС.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
109
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Milanov СЛОБОДАН je oènio Rajku Stankovi} iz vozu-
}kih Miqevi}a i s wom je stekao Bojana, Nenada, Predraga
i Nadu. Slobodan je svoj ìvot dao u odbranu Vozu}e, a
/4 ostatak wegove porodice po egzodusu nastanio se u Novom
Selu kod [amcа, БиХ/РС.
С Слободанов БОЈАН је неожењен. Живи у Новом селу
/1
Л код Шамца, БиХ/РС.
О Слободанов НЕНАД је неожењен. Живи у Новом селу
/2
Б код Шамца, БиХ/РС.
О Слободанов ПРЕДРАГ је неожењен. Живи у Новом
/3
Д селу код Шамца, БиХ/РС.
А Слободанова НАДА је удата за Недељка Ерака из
Н /4 Дрвара. Секли су сина Деана. Живе у Новом селу код
/2 Шамца, БиХ/РС.
Milanova БОСИЉКА je u vanbra~noj vezi (kako ona re~e):
2 /6 М /5 „Sa Momirom Staki}em rodila sina Sanija”, a u bra~noj
И Б vezi sa Dragutinom Kiti}em Draèna i Slobodana. Жive u
С Д Л О Novom Selu kod [amca, БиХ/РС.
Т А А С Bosiqkin САНИ СТАКИЋ je oènio Olgicu Stani} i
О Н Н И /1 stekao sinove: Milana i Aleksandra. @ive u [ve-
Ј /1 /2 И Љ dskoj.
А Ц К Bosiqkiн ДРАЖЕН КИТИЋ је оженио Наташу Крстић
Н Ј Л А /2
А из гостовићких Петковића.
О У __
/3 Bosiqkiн СЛОБОДАН КИТИЋ је за сада неожењен.
С В К
Milanov СТОЈАН je oènio Mirku Mrkaqevi} iz vozu}kih
Т О А в.
/6 Kalai{a i s wom stekao кћерку Krstinu i сина Sr|anа.
О
С Живе у Новом селу код Шамца, БиХ/РС.
Ј Ј
Т Stojanova КРСТИНА je svoju qubav poklonila Peri
А Е
О /1 Zari}u iz ôvi} poqa. Iz te qubavi rodi}e se k}e-
Н Л
Ј rkicе: Sofijа и Милана.
О И
А Stojanov СРЂАН je оженио Неду Мијанић из Писара
В С
Н /2 код Шамца. Стекли су сина Виктора. Жivi u Novom
И И
Ћ Ћ selu kod [amca, БиХ/РС.
__ Dani~in ЛУКА oènio je Dobrilu Timotijevi} iz Jagodine. Do-
brila mu je rodila Nevenu i Mићуна-Мi}у. Лука је умро 2018. г.
Н Lukina НЕВЕНА je udata za Rajka Lazi}a i rodila je Mi-
Е qanu, Tamaru i Nenada. @ive u Beogradu – Resnik, Србија.
/3 В Невенкина МИЉАНА је удата за Жељка Радојковића.
/1
Е Стекли су кћерку Миљану и сина Уроша.
Л Н /2 Невенкина ТАМАРА је неудата.
У А /3 Невенкин НЕНАД је неожењен.
К Lukin МИЋУН-Мићо je oènio Qiqanu Vukovi} iz Sara-
А /2
jeva i stekao tri sina: Bojana, Sr|ana i Stefanа. Живе у
М
Сурчину, Србија.
И
/1 Мићинов БОЈАН је неожењен. Живи у Сурчину, Срб.
Ћ
/2 Мићинов СРЂАН је неожењен. Живи у Сурчину, Срб.
О
/3 Мићинов СТЕФАН је неожењен. Живи у Сурчину, Срб.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
110
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/2 /6 /4 Dani~ina КОСАНА udala se za Boù Spasojevi}a iz vozu}ke
С Д К Prisjeke i rodila Nadu, Miru, Ruù i Jovicu.
Т А О Kosanina НАДА je re{ila svoju qubav pokloniti Frawi
О Н С /1 Павлићу iz Mao~e. Стекли су кћерку Данијелу и сина Дани-
Ј И А јела. Живе у Берну, Швајцарска
А Ц Н Kosanina МИРА se udala u Carevu }upriju код Олова, БиХ
Н /1 /2 А А /2 /ФБиХ, за Владу Кира. Имају две кћерке: Мају и Царевоj
Ј Л __ в. М ћуприји код Олова, БиХ,/РС.
С О У С И Мирина Маја се удала Тонију Пендићу, пореклом из
Т В К в. П Р /1 Дубоштице код Олова, БиХ/ФБиХ. Тренутно немају
О О А А А деце. Живе у Немачкој.
Ј Ј С /2 Мирина Ведрана је неудата. Живи у Немачкој.
А Е О Kosanina РУЖА je oti{la za Milana Vukovi}a rodom iz
Н Л Ј /3
Ra|evice i rodila Milicu. Живе уБеограду, Србија.
О И Е Kosanin ЈОВИЦА je vereni~ki prsten poklonio Qiqani
В С В
И И И /4 Ерић iz Sarajeva. Imaju k}erku An|elu. Живе у Зворнику,
БиХ/РС.
Ћ Ћ Ћ
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Матичићи
Јагода (венч.Станић);Добривоје Матичић; Жељка (венч.Вујовић)Тодић;

баба Стоја (дев.Божић )венч. Матичић
ДавидМатичић; Жељко Тодић и Десанка Благојевић
111
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Lukina АНЂА (1918), ~etvrta k}i Luke i Tome, tri puta se udavaла i
sa svakim muèm ostaviti potomaka. Prvi mu` biо joj Sava
Stankovi} iz Poqa kod Stoga. S wim јe rodiла: Vinku i Marka. Sa
Simeunom Nikoli}em iz gostovi}kih Petkovi}a rodiла јe: Boru,
Radenku i Borku, koja je umrla kao devoj~ica. Dok јe sa Jelisijom
Krsti}em, tako|e iz gostovi}kih Petkovi}a, dobiла sina Premila.
/7 НЕК СЕ ЗНА!
Анђин други муж, Симеун Николић, је има такође пре брак. Женио је
А Тому (…?) из гостовићких Митровића. У том браку је стекао сина
Н Драгу (за којег се удала Госпа Тодић (Тодина) из гостовићког
Ђ Оштрића). Анђин трећи муж, Јелисија Крстић, је пре брака са њом
А имао такође два брака пре. Са Косаном … је стекао синове Воји-
__ слава-Војку и Бајкана. У другом браку, са Даницом Ћирковић из
2 гостовичке Грабовице, стекао је сина Душана и кћерку Радованку. У
в. тај брак Даница је донела децу из свог претходног брака са Благојем
С Лазаревићем из гостовићких Петковића. А то су, два сина: Милис и
Т Стојан, те кћерка Јованка.
С
О An|ina ВИНКА СТАНКОВИЋ se udala za Du{anu Jovanovi}u iz
Т
Ј /1 /2 gоstovi}kih Tribi}a. Stekli su Milana, Radicu, Nevenka i Mi-
А
А lenku.
Н
Н Ј Л Vinkin МИЛАН je oènio Zagorku \uri} iz gostovi}kih
К /1
О У /1 М Mr|ana i stekao sina Mladena-Mla|u i k}erku Nata{u.
О
С В К В @ive u Bijeqini, БиХ/РС.
В И
Т О А И /1 Миланов МЛАДЕН-Млађо је неожењен.
И Л
О Н Миланова Наташа је удата за Жељку Дачића из Зе-
Ћ А
Ј К /2 нице. Стекли су сина Павла. Живе у Бијељини, БиХ
_ Н
А А /РС.
Н __ Vinkina РАДИЦА se udala za Dragutina Petrovi}a-Pitera
Н
О /2
И в. iz vozu}ke Sviwa{nice i rodi}e Bojana i Bojanu.
В Р
К Radi~in БОЈАН je oènio Зорицу Гагић из Зеленграда
И А
О Ј /1 из Далмације. Тренутно немају потомака. Живе у Fort
Ћ Д
Л О Worthu, Тексасу, САД.
И
И В Radi~ina БОЈАНА je udata за Давора Жужу из Сара-
Ц
Ћ А /2 јева. Стекли су сина Стефана. @ive u Americi.
А
_ Н /1 Бојанин СТЕФАН је неожењен.
О Vinkin НЕВЕНКО je oènio Jelenu Stojanovi} iz gustovi-
К В }kih Tribi}a i s wom je stekao sina Stefana. @ive u Ru-
Р И /3
mi, Србија.
С Ћ /1 Невенков СТЕФАН је неожењен. Живи у Руми, Србија.
Т Vinkina МИЛЕНКА je postala lep{a polovina Драгану
И Вујићу из Новске. Стeklи су sina Aleksандра. @ive u Sr.
Ћ /4
Mitrovici, zapravo u Nema~koj.
__ /1 Миленкин АЛЕКСАНДАР је неожењен.
/2 An|in МАРКО СТАНКОВИЋ je oènio Soku Jovanovi} iz gusto-
М vi}kih Tribi}a (унуку Петра Спасојевог , те ће се у овом родо-
А слову појавити са својим потомцима два пута). У срећном браку
Р сteћи ће три кћери: Borku, Spomenku i Dijanu.
К Markova БОРКА je odabrala Milana \opi}a iz Bos. Kra-
/1
О jine. Naàlost, za sada nemaju potomaka. @ive u Apatinu.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
112
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Markova СПОМЕНКА je svoju sre}u na{la u Миливоју Јо-
вићу. Stekli su sina Borisa i k}erku Sa{ku. @ive u Sta-
ni{i}u. Србија..
/2 /1 Споменкин БОРИС је за сада неожењен.
/2 Споменкина САШКА је удата за Игора Увалина из
/7 М /2 Кикинде. Stekli su k}erku Асју. Живе у Новом Саду,
А Србија.
А Р /3 Markova ДИЈАНА je udata za @eqka Gali}a iz Hrvatske
Н К Д Ti{ine kod [amca. Stekli su dve k}erке: Ivanu i Draganu.
Ђ О И @ive u Sветозару Mileti}u.
А Ј /1 Дијанина ИВАНА је за сада неудата.
__ А Дијанина ДРАГАНА је своје срце поклонила Здравку
Н /2 Кусићу из Чонопље, код Сомбора. Stekli su sina Ла-
2 в. А зара. Живе у Светозар Милетићу, Србија.
An|in БОРО НИКОЛИЋ je oènio Qubu Ili} (Slavkovu) iz go-
С С stovi}ke Grabovice i s wom je stekaо два sina: Draganа и
Т Т /3 Zorana, те кћерку Draganу. @ive na ''PD-u'' kod Modri~e.
О А Borin ДРАГАН je oènio Sawu Paripovi} iz Qeskovice
Ј /1 /2 Н Б /1 kod @ep~a i s wom je stekao sina @eqka i k}erku Maju.
А К О @ive na ''PD-u'' kod Modri~e, BiH/RS.
Н Ј Л О Р Borin ЗОРАН je Ruìcu Markovi} iz vozu}ke Sviwa{nice
О У В О /2 i stekao Sini{u, Zoranu i Slavi{u. @ive na ''PD-u'' kod
С В К И Modri~e, БиХ/РС.
Т О А Ћ Borina ДРАГАНА je postala lep{a polovina Miodraga
О _ Gaji}a iz gostovi}kih Drakoli}a i stekla tri k}erke: Dani-
Ј /3
jelu-Dacu, Zoricu i Vesnu. @ive na ''PD-u'' kod Modri~e,
А Н BiH/RS.
Н И
An|ina РАДЕНКА НИКОЛИЋ se udaла za Stojana @ivkovi}a iz
О К
vozu}kih Predraga i rodi}e Stoju, Zlatka i Zrenka. Stojan je
В О
/4 pre{ao ìveti u gostovi}ke Petkovi}e.
И Л
Radenkina СТОЈА јe postaла lep{a polovina Milanu Bo-
Ћ И
Ћ Р ì}u iz gostovi}ke Grabovice. Stekli su sina Dеjana. @ive
/1
_ А u Sr. Mitrovicи, Србија.
Д /1 Стојин ДЕЈАН је неожењен.
К Е Radenkin ЗЛАТКО јe oèniо Qubicu Pavkovi} iz Krajine.
Р Н /2 Stekli su sina Stefanа и кћерку Милицу. @ive u Малој
С К Славонији, у Sremskoj Mitrovic, Србија.
Т А Radenkina ЗРЕНКО je oènio Mariju Stanivuk iz Glamo~a
И /3 i s wom je sekao k}erku Violetu. Живе u Малој Славонији, у
Ћ Sremskoj Mitrovici, Србија.
__ An|in ПРЕМИЛ КРСТИЋ je za lep{u polovinu odabrao \ur|iju
/5 Risti} (Tripunovu) iz gostovi}kih Petkovi}a i stekao je: Tiho-
mira, Dejana, Darku i Danijelu-Dacu.
П
Premilov ТИХОМИР je oènio Sweànu Trifkovi} iz Bi-
Р
/1 jelih Voda i stekao k}erку Тамару. @ive na ''PD-u'' kod Mo-
Е
dri~e, BiH/RS.
М
И Premilov ДЕЈАН je za ìvotnu saputnicu odabrao Veru
Л /2 Lu~i} iz @drebana i stekao sina Aleksandra i k}erku
Dajanu. @ive na ''PD-u'' kod Modri~e, BiH/RS.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
113
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
П Premilov ДАРКО jе оженио Александру Васиљевић из Ми-
/7
Р /3 лошевца код Модриче. Стекли су два сина: Дражена и Деја-
А
Е на. @ive na ''PD-u'' kod Modri~e, BiH/RS.
Н
М Premilova ДАРИЈА је удата за Милана Симића из Рије-
Ђ
И /4 чана код Модриче. Стекли су два сина: Markа и Дарку.
А
Л @ive na ''PD-u'' kod Modri~e, BiH/RS.
Lukin ЈОВО (1908) bi}e streqan od usta{a 1942. pod Crnim Kame-
noм уз Гостовић, zajedno sa grupom @io~ana, Mr}ena{a i Grabovi-
~ana. Ipak, sa svojom suprugom Radovankom Ili} iz Doca код Зави-
довића, na Ozrenu, za trideset i ~etiri godine koliko je ìveo, do-
biо јe sina Janka i k}erku Cvijetu.
/1 Jovina ЦВИЈЕТА se udala za Peru Kostadinovi}a из гостови-
Ц ћких Кучица, i odseliла u Hrvatsku, u Osijek. Sa svojim Perom
В rodila je osmoro dece – k}erku Borku i {est sinova: Boru,
2 И Simu, Du{ana, Jovu, , Mladena i Savu.
Ј Cvijetina БОРКА (1967) je postala lep{a polovina Dragi
С Е Hanafteleru. Stekli su dvoje dece – sina Darija i k}erku
Т /1
Т Dariju. Borka sa porodicom ìvi u êpinу, Хрватска.
О А /1 Borkin ДАРИО je jo{ momak.
Ј /1 /2 __ Cvijetin БОРО (1966) jе оженио Емилију Агатић и стекао
А /2
в. сина Стефана. @ivi u Josipovcu kod êpinа, Хрватска.
Н Ј Л Cvijetin СИМО (1970) je za suprugu odabrao Tawu Bjeli}, u
О У К /3 sre}nom braku stekli su ~etvero potomaka: Tomislava,
С В К О Maju, Nikolu i Matea. @ive u Daqu – Hrvatska.
Т О А /8 С Cvijetin ЈОВО (1971) je oènio Danijelu Hanafteler из
О Т /4 Чепина, i sа wom stekao Patriciju, Pаулину и Паолу. @ive
Ј Ј А u êpi-nу, Хрватска.
А О Д Cvijetin САВО (1974) je za vernog druga odabrao Milenku
Н В И /5 \uri~i}. Stekli su sina Dinu i k}erku Teu. @ive u Solinu
О О Н pokraj Splita. Хрватска.
В О Cvijetin ДУШАН (1975) je postao ja~a polovina Biqani
И В /6 [abanovi}. Izrodili su tri k}eri: Moniku, Melani i Eнu.
Ћ И @ive u Meci u Barawи, Хрватска.
Ћ /7 Cvijetin МЛАДЕН (1979 ) je, za sada, neoèwen.
Jovin ЈАНКО (1934-2007) јe sa svojom Milijom Keni} iz Podvo-
lujaka код Завидовића rodiо dve k}erке: Milenu i Dragicu, i
~etiri sina: Milana, Jovu, Boru i Mladena.
Jankov МИЛАН (1957) se ènио tri puta, ali ni sa jednom
/1
od èna nema potomka. Prva supruga mu je bila Ruà Todi}
М
(unuka Isailove Desе, те се по други пут понављају у овом
/2 И
родослову, ) из гостовићког O{tri}a, druga Slavica Boì}
Л
iz gostovi}kih Stojanovi}a, a po egzodusu iz Gostovi}a
Ј А
1992. oèni}e Jovanku Peranovi} iz Crkvine kod [amca,
А Н
gde i danas ìvi. BiH/RS.
Н
/2
К Jankov ЈОВО (1959) se oèniо sa Zorom Risti} iz gusto-
Ј
О vi}ki Ku~ica i sа wom }e dobiti k}erku Danijelu i sina
О
Danijela. Rat }e ih preseliti u Novo Selo kod [amca.
В
BiH/RS.
О
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
114
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Jovina ДАНИЈЕЛА se udala u Batku{u kod [amca, za
/2 /1 Zorana Maksimovi}a. Stekli su k}erkicu Tijanу и си-
Ј
на Кристијана. @ive u Шамцу. БиХ/РС.
О
Jovin ДАНИЈЕЛ јe oèniо Nevenu Pup~evi} iz Tur-
В
/2 sinovca kod [amca. Stekli su sina Stefana i k}erku
О
Andreju. @ive u Novom Selu kod [amca. БиХ /РС.
Jankova МИЛЕНА (1962) se udala u gostovi}ki ârdak, za
/3
Vinka Stojanovi}a, Stekli su Mirjanu i Mladenkу. Posle-
М
2 dwi rat ih јe iz гостовићког ârdaka preselо u Zemun, gde
И
}e sagraditi svoju ku}u. Србија.
Л
С Миленина МИРЈАНА је удата за Ненада Јовића из
Е
Т /1 Београда. Стекли су два сина: Вукашина и Алекса-
Н
О /2 ндра. Живе у Београду. Србија.
А
Ј /1 /2 /8 /2 Миленина Младенка је још без брачне везе.
А Ј Jankov БОРО, posle napu{tawa Gostovi}a, upoznaо јe u
Н Ј Л Ј А izbegli{tvu Slavicu Peranovi} iz Crkvine, oèniо je i s
/4
О У О Н wom dobiо sina Mladena. Danas ìve u Crkvini kod [a-
С В К В К mca. БиХ/РС.
Т О А О О Jankova ДРАГИЦА (1969) јe u izbegli{tvu na Fru{koj Gori
О upoznaла Gojka Cvijeti}a iz Leìmira (poreklom sa Mawa-
Ј /5
~e iz Krajine) i s wim stupiла u brak. Darovaла mu k}erku
А Danijelu i sina Ostoju. Жive u Srem. Mitrovicи, Србија.
Н Jankov МЛАДЕН, po izlasku iz gostovi}kih @ioka i u~esto-
О /6
vawu u odbrani Vozu}e, upozna}e Mladenku Tripi} iz [ik-
В tara i s wom stupiti u brak. Ona }e mu roditi k}erku Mi-
И М
rjanu. Ali 1994. godine, nesre}nim slu~ajem u saobra}aju,
Ћ Л
Mladen }e smrtno nastradati. Mladenka }e se udati u
А
Crkvinu i sa sobom odvesti malu (Mladenovu) Mirjanu.
Д
Младенова МИРЈАНА је удата за Теодора Пантелића,
Е
/1 пореклом из Обудовца код Шамца. Тренутно немају
Н
деце. Живе у Хасленхолму у Шведској.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Стоје:Радмила (венч. Лукић); Давид; Славојка (венч. Благојевић);

Седе: Добривоје и Јагода (венч: Станић) Матичић
115
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Jovin СТАНКО (1872) je ìveo samo ~etrdeset i tri godine, po{to je po-
ginuo u Prvom svetskom ratu, 1915. godine. Sa svojom suprugom, vr{wa-
kiwom Savicom, dobio je dva sina: Stojana i Branka, koji }e, tako|e, po-
ginuti u ratovima:
Stankov СТОЈАН (1903) poginuo je u Prvom svetskom ratu, ne osta-
/1
viv{i potomka za sobom.
Stankov БРАНКО (1906) je za trideset i {est godina ìvota, sa svo-
jom suprugom Gospavom Te{anovi} iz vozu}ke Sviwa{nice dobio
{estoro de~ice – tri sina: Du{ana, Stojana i Milo{a i tri k}eri:
Nevenku, Radojku i Grozdanu. Od tri sina ni jedan nije dugo ìveo.
НЕК СЕ ЗНА:
Branka su usta{e, u Drugom svetskom ratu, 1942, ubile na ìo~kom
Raskr{}u. Ovaj gnusan zlo~in, iz zasede, ve} je spomiwan. Da bi
opis zlo~ina bio kompletan treba spomenuti i to da su ubiv{i ga,
usta{e Branku u usta stavili kuvani krompir „nek Vlasi misle da se
2 udavio jedu}i”.
/1 Brankov ДУШАН (1929) umro je kao beba.
С /2 Brankov СТОЈАН (1935-1936) i
Т /3 /3 Brankov МИЛОШ (1937-1938) od godinu dana.
О Brankova НЕВЕНКА se udala u gostovi}ki Lug, za Rajka Milo-
Ј С /2 {evi}a iz gostovi}kog Луга, i dobila sina Gojka i k}erku Spasu.
А Т
Nevenkin ГОЈКО je oènio Mirku Jovi} iz gustovi}kih Mi-
/1 А Б /1
Н trovi}a i s wom je stekao: Sla|anu i Draènu
Н Р Г
Ј /4 О Gojkova ДРАЖЕНА je udata za Iliju Kure{evi}a iz
С К А
О Novog grada kod Oxaka i rodila je dva sina: Mihaila-
О Н Ј /1
Т Н Miku i Gorana. @ive u Novom Gradu kod Oxaka. BiH
В К К
О Е /RS.
О О О
Ј В /2 Gojkova СЛАЂАНА je za sada neudata.
А Е Nevenkina СПАСА udala se za Mi}u Gaji}a iz gostovi}kog
Н Н /2
ârdaka i roditi: Dragi{u, Suzanu i Zoricu.
О К Spasin ДРАГИША je poginuo u saobra}ajnoj nesre}i.
В С /1
А Nije bio oèwen i nije ostavio potomaka.
И П
Spasina СУЗА udala se za Miroslava Axi}a iz Jase-
Ћ А
/2 nika kod [amca. Rodila je dva sina: Dragi{u i Tomi-
С
slava. @ive u [amcu. BiH/RS.
А
/3 Spasina ЗОРИЦА je neudata devojka.
Brankova РАДОЈКА (1930-2009) je ostala u гостовићким @io-
kama, udav{i se za Slavka Stojanovi}a (сина Тодоровог Lazarа,
/3 те ће се у овом родослову по мужевљевој и очевој грани са свој-
им потомцима појавити два пута ) i s wim je rodila sina êdu.
Р Radojkin ЧЕДО је оженио Radmilу Stojanovi} iz gostovi-
А }kih @iokа (унуку Стојана Трипичиног, те ће се по очевој,
/1
Д мајчиној и жениној грани у овом родослову појавити три
О пута). Stekli su k}erku Slavicu i dva sina: Ratu i Bojana.
Ч
Ј êdina СЛАВИЦА udala se za Mi}u Blagojevi}a iz
Е
К /1 Be}irovi}a i rodila sina Dragana i k}erku Tijanu.
Д
А @ive u Добоју. BiH/RS.
О
êdin РАТО oènio je Svjetlanu-Mikicu Mandi} iz
/2
O{ava kod Maglaja, i s wom je stekao tri sina: êdu,
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
116
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/1 Darijа и Небојшу. @ive na ''PD-u'' kod Modri~e, BiH
/2
Ч /RS.
/2 Е êdin БОЈАН je oènio Maju Igwatovi} iz Qesko-
Д /3 vice kod @ep~a i stekao tri k}erkе: Ivanу, Milicу и
О Јовану. @ive na ''PD-u'' kod Modri~e, BiH/RS.
Brankova ГРОЗДА (1938), oti{la je u vozu}ke Jawile, za Dani-
la Mati~i}a, i s wim je stekla tri k}erке i dva sina: Slavojku,
Radmilu, Jagodu, Davida i Dobrivoja.
/1 Grozdina СЛАВОЈКА je udata za Qubana Blagojevi}a iz
С vozu}kih Mari~i}a i stekla blizance: Danijela i Bojana.
Л @ive u Doboju. BiH/RS.
2
А Славојкин ДАНИЈЕЛ je oènio Зденку (Јефте) Јовића
В /1 iz vozu}kih Миљевића. Stekli su sina Филипа. @ive
С
/3 О u Добоју. BiH/RS.
Т
О ... /2 Славојкин БОЈАН је још момак.
Ј Г /2 Grozdina РАДМИЛА je udata za Marka Luki}a iz Vrbice.
А /3 /2 Р Р Stekli su sinove: Marija i Darija. @ive u Kaliforniji –
/1 А SAD.
Н О
С Б З Д Радмилин МАРИО је оженио америчку Индијку, Никке
Ј Т Р /1
С Д ... ..?.. с њом је стекао сина Лендона
О А А Радмилин ДАРИО je neoèwen. @ive u Kaliforniji –
Т А /2
В Н Н SAD.
О __
О К К
Ј /3 Grozdina ЈАГОДА je udata za Bogoquba Stani}a iz vozu-
О О в. Ј }kih Kalaji{a. Stekli su sina Darija. @ive u Modri~i.
А
Н А BiH/RS.
О М Г Јагодин ДАРИО je oènio Снежану Блажановић из
В А ... /1 Добоја. Stekli su tri sina: Луку, Оливера и Виктора.
И Т Живе у Италији.
Ћ И /4 Grozdin ДАВИД je imao dva braka. U prvom braku, sa Ja-
Ч godom Blagojevi} iz Zavidovi}a, stekao je k}erku Gabri-
И Д jelu. U drugom braku, sa Sawom Petrovi} iz Jabu~i} poqa,
Ћ А stekao je sina Nikolu. Nastaweni su u Doboju. BiH/RS.
__ В Давидова ГАБРИЈЕЛА se udala za Милана Станића из
И /1 Вакуфа. Stekli su sina Уроша i k}erku Милу. Живе у
Д Немачкој.
/2 Давидов НИКОЛА je neoèwen.
/5 Grozdin ДОБРИВОЈЕ–Dobro je za ìvotnog druga i sapu-
Д tnika odabrao Biqanu \uri} iz Lozne na Ozrenu. Stekli
О su sina Nikolu. @ive na ''PD-u'' kod Modri~e, BiH/RS.
Б Добривојев НИКОЛА je neoèwen. @ive na ''PD-u'' kod
... /1 Modri~e, BiH/RS.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
117
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Stojanov ПАВО je drugi Stojanov sin. Ro|en je 1845., a umro 1917. godine. Sa
svojom suprugom Dujom (1856-1925) stekao je petero potomaka - ~etiri k}erке:
\ur|iju, Gospavu, Vasiliju, \uku, i sina Blagoja.
/1 Pavlova ЂУРЂИЈА (1873-1925)
/2 Pavlova ГОСПАВА (1898-1918)
Pavlova ВАСИЛИЈА se udala za Davida Тодоровића iz Kestena na Ozre-
nu i s wim je rodila dva sina: Branka i Bogdana i tri k}erke: Петру,
Ђуку и Милицу.
Vasilijin БРАНКО je imao dva braka. У првом браку са Зорком
Росић из Бороваца na Ozrenu stekao je sina Milo{a. U drugom
braku, sa Jelenom Boì} iz vozu}kih Jawila, stekao je k}erku Miliju
/3 i dva sina: Milenka i Du{ana.
Brankov МИЛОШ je svoju sre}u na{ao u Qubici \or|evi} iz
В Kestena na Ozrenu. U obostranoj qubavi stekli su sina Novu i
А k}erke: Cvjetanu i Milenu.
С /1 Milo{ev НОВО je svoju qubav poklonio Slavici Kuzma-
И /1 novi} iz Borovaca na Ozrenu, kod Banovi}a. Stekli su dva
2 Л М
sina: Дарија и Дарку. @ive u [vajcarskoj.
/2 И И
Milo{eva ЦВИЈЕТА je udata za Јову Вујовића iz Kqu~a,
С Ј Л
BiH/RS; imaju dva sina: Бору и Бојана. @ive u Nema~koj.
Т П А О
/2 Cvjetanin БОРО je oènio Иранку, Сахел ..?.. Stekli
О А __ Ш /1
su k}erku Елени. @ive u Nema~koj, у Минхену.
Ј В /1 /2 Cvjetanin БОЈАН je neoèwen i ìvi u Nema~koj.
А О в. /3 Milo{eva МИЛЕНА je neudata i ìvi u Nema~koj.
Н Б Brankova МИЛИЈА je svoju sre}u na{la u Jovi Savi}u iz Ke-
Т Р /2
stena na Ozrenu. U obostranoj qubavi stekli su dva sina: Dra-
О А М
gana i Dragutina-Гutu. @ive u Bijeqini, BiH/RS.
Д Н И
Milijin ДРАГАН je svoje srce otvorio Biqani Савичић sa
О К Л
/1 Vijenca na Ozrenu, kod Lukavca, i stekli su sina Зорана i
Р О И
k}erku Draganu. @ive u Maarhheeze, Холандија.
О Ј
В А Milijin ДРАГУТИН-Гуто je oèwenио Монику Ристић i ima
/2
И dve k}erke: Кристину и Емили. @ive u Вуперталу, Nema~ka.
Ћ Brankov МИЛЕНКО je svoju sre}u na{ao uz Savu Билаковић iz
__ /3 Рибника код Kqu~a. U obostranoj qubavi stekli su dva sina:
М Branka и Branislava; k}erku Душану. @ive u Nema~koj.
И Milenkov БРАНКО је оженио Сузану Штауб (Staub) из
Л /1 Српца, БиХ/РС. Stekli su dva sina: Озрена и Дејан. @ive u
Е Nema~koj, у Lippstadtu.
Н /2 Milenkov БРАНИСЛАВ je neoèwen. @ive u Nema~koj.
К Milenkova ДУШАНА je udata za Жељку Абаџић из Лапова.
О /3 Stekli su sina Оливера i k}erku Александру. @ive u
Nema~koj.
Brankov ДУШАН je poginuo u saobra}ajnoj nesre}i 1977. Бio je
/4
oèwen Мирком Ђорђевић. Nije ostavio potomaka.
Vasilijin БОГДАН je imao dva braka. Sa Jelom Марковић iz Keste-
na na Ozrenu je stekao k}erku Milicu i sina Mirka. U drugom braku
/2
са Стојанком Тодић из Бороваца na Ozrenu, stekao je: Naranku,
Jovana, Radovana, Mitra, Stevu i Mladena.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
118
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Bogdanov МИЛИЦА je bila udata za Чеду Крстића. Stekli su
/1
sina Милу, који je oèwen. @ive u Нишу, Србија.
Bogdanov МИРКО je za lep{u polovinu odabrao Qubicu \uri}
/2 iz Lozne na Ozrenu. U qubavi stekli su k}erku Mirjanu.
/1 Mirkova МИРЈАНА je svoje srce poklonila Boì Mitro-
М М vi}u iz Kestena na Ozrenu. Rodila je dva sina: Milenka i
И И Milijana. @ive u Kotorskom kod Doboja. BiH/RS.
Р Р /1 Mirjanin МИЛЕНКО je oènio …?... @ive u Doboju.
К Ј Mirjanin МИЛИЈАН je oènio …?... Блажановић iz
О А /2 Крчевина na Ozrenu. Stekli su dva sina: Немању и
… Стефана. @ive u Kotorskom kod Doboja. BiH/RS.
/3 Bogdanova НАРАНКА je svoju sre}u na{la u Iliji \uri}u iz
/3 Lozne na Ozrenu. Rodila je Vaskrsiju, Nedu, Stevu, Boù, Jo-
В vanku i Bogdana.
2 А Narankin ВАСКРСИЈА je poginuo u Otaxbinskom ratu, za
Н /1
С odbranu isto~ne strane Ozrena, na Vijencu 1992.
А
С И Narankin НЕДО je svoju sre}u na{ao u Mileni Peji} iz
Р
Т Л /2 Vozu}e kod Zavidovi}a i s wom je stekao dve k}erke: Dani-
А
О /2 И /2
Н jelu (2000) i An|elu (2003). @ive na ''PD-u'' kod Modri~e.
Ј Ј Б
К BiH/RS.
А П А О
А Narankin СТЕВО je za lep{u polovinu odabrao Gordanu
Н А __ Г
__ /3 \uкi} iz Osijeka (Hrvatska). Stekli su dve k}erke: Милицу
В Д
и Анастасију, i sina Марка @ive u Хаму (Hamm),Nema~ka.
С О в. А
в. Narankin БОЖО je otvorio du{u za qubav Jelene Lu~i} iz
Т Н
/4 Qeskovice kod @ep~a. Stekli su dve k}eri: Ivanu i
О Т
Ђ Jovanu. @ive na ''PD-u'' kod Modri~e. BiH/RS.
Ј О
У Narankina ЈОВАНКА je postala supruga Slobodanu-]obi
А Д
Р /5 Pani}u iz Vozu}e. Stekli su k}er Slobodanku i sina Nema-
Н О
И wu. @ive na ''PD-u'' kod Modri~e, BiH/RS.
О Р
Ћ Narankin БОГДАН je oènio Rужицу Петковић из Крчевина
В О
__ /6 на Требави, kod Modri~e. Stekli su dva sina: Ђуру (2012)
И В
Ћ И и Давида (2014). @ive u Gорњим Kladarima kod Modri~e.
Ћ Bogdanov ЈОВАН je za lep{u polovinu odabrao Nevenku Demo-
__ /4 wi} iz Borovaca na Ozrenu. U obostranoj qubavi stekli su
Ј k}erku Jovanku i sina Nовицу.
О Jovanova ЈОВАНКА je udata za Tihomira Симића iz Som-
В /1 bora. Imaju k}erku Tijanu. @ive u Somborу, Србија.
А /1 Jovankina ТИЈАНА je neudata.
Н Jovanov НОВИЦА je oènio Ilonku ..?.. Stekli su sina
/2
Стефана i k}erku Теодору @ive u Somborу, Србија.
Bogdanov РАДОВАН je za lep{u polovinu odabrao Grozdu Sa-
/5
vi} iz Kestena na Ozrenu. U obostra qubavi stekli su Radenku,
Р
Radenka, Mladenku, Stojankу и Радојицу.
А
Radovanova РАДЕНКА je svoju sre}u na{la u Draganu Sto-
Д
О ji}u iz Kestena na Ozrenu. Rodila je dve k}eri: Qiqanu i
В Biqanu. @ive u Kotorskoм код добоја, БиХ/РС.
/1
А Radenkina ЉИЉАНА је своју срећу нашла са возу-
Н /1 ћанином Озреном Спасојевићем. Stekli su dva sina:
Алексу и Du{ana. @ive u Kotorskom kod Doboja.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
119
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Раденкина БИЉАНА је удата за Слађана Ноића. Живе
/1 /2
у Швајцарској.
Radovanov РАДЕНКО je sudbonosno da pred oltarom izgo-
vorio Bogdani Markovi} iz Kestena na Ozrenu. Imaju
/5 /2 k}erku Radicu i sina @eqku. @ive na Rudanki kod Doboja.
БиХ/РС.
Р /1 Раденкова РАДИЦА je neudata.
А /2 Раденков ЖЕЉКО je neoèwen.
/3 Д Radovanova МЛАДЕНКА јe uшао u brak sa Radenkom Blaà-
О novi}em iz Kestena na Ozrenu. Stekli su k}erku Dejanu i
В В /3 sina Dejana. @ive u Kostajnici kod Doboja, BiH/RS.
А А /1 Mladenkina ДЕЈАНА je neudata.
С Н /2 Mladenkin ДЕЈАН je neoèwen.
2 И Radovanova СТОЈАНКА je udata u Травничанина Жељку
Л /4 Милутина. Стекли су два сина: Андреја и Сергеја. Живе у
С И Трну код Бањалуке, БиХ/РС.
Т Ј /5 Радованов РАДОЈИЦА је преминуо у шестој години живота.
О А /2
Bogdanov МИТАР je za lep{u polovinu odabrao Dobrilu Кне-
Ј /2 __ /6
жевић iz Beograda. U obostranoj qubavi stekli su k}erku Tawu
А Б
i sina Ugqe{u. @ive u Beogradu. Србија.
Н П в. О М
Митрова ТАЊА је постала лепша половина Бојана Тома-
А Г И
/1 шевића из Барање, Хрватска. Стекли су сина Лазара. Живе
С В Т Д Т
у Батајници код Београда, Србија.
Т О О А А
Митров УГЉЕША је оженио Гордану Добрић из Батајнице
О Д Н Р /2
код Београда. Живе у Батајници, Србија.
Ј О
А Р Bogdanov СТЕВО je svoju sre}u na{ao u Anici Petrovi} iz
Н О Kestena na Ozrenu. U obostranoj qubavi stekli su dve k}erке:
/7 Slavicu i Maricu, i sina Slavi{u.
О В
В И Stevina СЛАВИЦА je udata za Dragana Недића iz Brije-
С
И Ћ /1 snice na Ozrenu. Stekli su sina Aleksandra. @ive u Bat-
Т
Ћ __ Е kovi}u kod Bijeqine. БиХ/РС.
В /2 Stevina МАРИЦА је за сада неудата.
О Stevin СЛАВИША jе своју срећу поделио са Слађаном
/3 Васић из гостовићких Мрђана. Стекли су два сина: Матеја и
Славена. @ive na ''PD-u'' kod Modri~e. БиХ/РС.
Bogdanov МЛАДЕН јe sa svojom suprugom Radenkom Petkovi} iz
Kestana na Ozrenu steкао sina Dejana i k}erku Dejanu. @ive u
/8 Doboju. БиХ/РС.
/1 Младенов ДЕЈАН је за сада неожењен.
/2 Младенова ДЕЈАНА још сањари свог принца.
Василијина ПЕТРА је своје срце поклонила Тодору Ложњаковићу.
Стекли су сина Јанка и кћерку Јању.
/3
Петрин ЈАНКО је оженио Даницу Савичић са Вијенца на Озрену.
П /1
Нису за живота стекли потомака.
Е
/2 Петрина ЈАЊА је удата за Милорада Крсмановића из Лозне на
Т
Ј Озрену. Стекли су сина Винка, и три кћерке: Винку, Петру и
Р
А Премилку.
А
Њ
/1 Јањин ВИНКО је оженио Наду Недић из Бријеснице на …
А
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
120
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Озрену, општина Лукавац. Стекли су сина Озрена и кћерку
/1
Винку.
В
Винков ОЗРЕН је без брачних обавеза. Живи на Ше-
И /1
шлијама код Добоја. БиХ/рс.
Н
Винкова ВИНКА је удата за Слађана Велемира. Сте-
К
/2 кли су сина Младенка и кћерку Теодору. Живе у Гра-
О
дишци, БиХ/РС.
Јањина ВИНКА је умрла млада и није оставила потомака за
/3 /3 /2
/2 собом.
Јањина ПЕТРА је удата за Бранка Ђаковића из Лукавца.
В П /3
Ј Стекли су два сина: Ведрана и Звјездана. Живи у Дуртлих,
А Е П
А Минесота, Америка.
С Т Е
Њ Петрин Ведран је оженио Никол Јанс. Живе у Дуртлих,
2 И Р Т /1
А Минесота, у Америци.
Л А Р
Петрин Звјездан је оженио Кетрин Кол (Katrhin Cool) у
С И А /2
Дуртлих, Минесота, Живе у Америци.
Т Ј Јањина ПРЕМИЛКА је удата за Милана Лазаревића из
О А Бањана код Уба, Србија. Стекли су два сина: Миливоја и
Ј /2 __ Драгана. Живи у Бањанима код Уба. у Србији.
А /4
Премилкин МИЛИВОЈ је оженио Милицу Бранковић из
Н П в. /1 Шимановаца. Стекли су сина Стефана. Живе у Шима-
А новцима. Србија.
С В Т Василијина ЂУКА је удата за Нику Марковића из Кестена на Озрену.
Т О О Стекли су: Вишњу, Радивоја, Николију, Радојку и Радислава.
О Д Ђуккина ВИШЊА је удата за Уроша Петковића из Кестена на
Ј О Озрену. Стекли су Милоша, Момира, Младена, Миленку, Мила-
А Р дина и Зорана.
Н О /4
/1 Вишњин МИЛОШ је оженио Зору Благојевић из Свињашни-
О В
/1 це на Озрену. Стекли су кћерку Љубинку и сина Озрена.
В И Ђ
В М Милошева ЉУБИНКА је удата за Мила (Милу) Радића
И Ћ У
И И /1 из Бријеснице на Озрену. Стекли су сина Александра и
Ћ __ К
Ш Л кћерку Тамару. Живе у САД.
А
Њ О Милошев ОЗРЕН је освојио срце Мире …?.. из Бијељи-
__
А Ш /2 не. Стекли су два сина: Дејана и Стефана. Живе у
__ Бијељини. БиХ/РС.
в.
Вишњин МОМИР је оженио Даницу Павловић из Жељове
в. код Кладња, БиХ/ФБиХ. Стекли су две кћери: Драгану и
М /2
Слађану.
А М
П Момирова ДРАГАНА је удата за Далибора Рељића из
Р О
Е /1 Сочковца код Добоја. Стекли су кћерку Јовану. Живе у
К М
Т Немачкој.
О И
К Момирова СЛАЂАНА је удата за Далибора Митровића
В Р
О /2 из Жељове код Кладња. Стекли су кћерку Дарку. Живе
И
В у Немачкој.
Ћ
И
Ћ Вишњин МЛАДЕН је оженио Миленку Миличевић из возу-
/3 ћких Медића. Стекли су сина Дамјана и кћерку Данијелу.
Живе у Бијељини. БиХ/РС.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
121
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Младенов ДАМЈАН је оженио Звјездану Ђурић из Тра-
/1 /1 вника. Стекли су сина Велибора и кћерку Данијелу.
В Живе у Бијељини. БиХ/РС.
И /3
Младенова ДАНИЈЕЛА је постала лепша половина
Ш /2 Винка Недића са Озрена. Стекли су сина Давида. Жи-
Њ ве у Швајцарској.
А
/4 Вишњина МЛАДЕНКА је удата за Момира Петровића из
__
М Свињашнице код Завидовића. Стекли су две кћерке Бла-
Л женку и Драженку.
в.
А Младенкина БЛАЖЕНКА је удата за Јову Мирковић из
Д /1 Јасенице код Сребреника, БиХ/ФБиХ. За сада немају
П
Е потомака. Живи у Ослу у Норвешкој.
/3 Е
Н Младенкина ДРАЖЕНКА је своје срце поклонила Мла-
Т
К /2 дену Прокопићу. Стекли су две кћерке: Анђелу и Ари-
2 В К
А јану. Живе у Которском код Добоја. БиХ/РС.
А О
В /5 Вишњин МИЛАДИН још није ожењен.
С С /4 Вишњин ЗОРАН је оженио Сању Ђурић из Лозне код Бано-
Т И И
Ћ /6 вића, на Озрену. Стекли су кћерку Тијану. Живе у Бијељи-
О Л Ђ ни, БиХ/РС.
Ј /2 И У Ђукин РАДИВОЈЕ је оженио Радмилу Васић из Возуће код Зави-
А Ј К довића. Стекли су Ристу, Саву, Јесенка, Радивојку, Веселка и
Н П А А Славојку.
А __ __ Радивојев РИСТО је оженио Миру Грбић из Великог Ба-
С В /1 натског Села код Кикинде, Србија. Стекли су две кћерке:
Т О в. в. Р Светлану и Данијелу-Лелу.
О И Ристина СВЕТЛАНА још сања свог принца на белом
Ј Т М /1
С коњу. Живи у Липстату, Немачкој.
А О А Т Ристина ДАНИЈЕЛА-Лела је удата за Небојшу Мале-
Н Д Р О /2 вића из Берана, Црна Гора. Стекли су кћерку Љиљану.
/2
О О К Живи у Новом Саду, Србија.
В Р О
Р /2 Радивојев САВО је оженио Славку Поповић из Берана,
И О В
А С Црне Горе. Стекли су две кћерке: Ивану и Александру. Жи-
Ћ В И
Д А ве у Добоју, БиХ/РС.
И Ћ
И В /1 Савина ИВАНА је још неудата.
Ћ
В О /2 Савина АЛЕКСАНДРА је без брачних обавеза.
__
О Радивојев ЈЕСЕНКО је оженио Биљану Божановић из Зави-
Ј /3 довића. Стекли су два сина: Бранимира и Владимира. Живе
Е у Модричи, БиХ/РС
Радивојева РАДИВОЈКА је своју срећу нашла уз Душка
/4 Николића из Прњавора. Имају кћерку Марину и сина Славо-
љуба. Живе у Прњавору, БиХ/РС.
Радивојев ВЕСЕЛКО је оженио Љубинку Кауриновић из
Буквика код Брчког, Дистрикт БиХ. Стекли су сина Николу и
кћеру Далиборку. Живе у Новом Саду, Србија.
/5
/1 Веселков НИКОЛА је за сада неожењен.
Веселкова ДАЛИБОРКА је удата за Николу Гојића.
/2
Стекли су сина Вука.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
122
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Радивојева СЛАВОЈКА је удата за Србобрана Демоњића из
/2 /6 Бороваца на Озрену. Стекли су две кћерке: Невену и
Дајану, те сина Миладина. Живе у Бијељини, БиХ/РС.
Ђукина НИКОЛИЈА је своје срце поклонила Душану Росићу из
Кестена на Озрену. Стекли су Ђуку, Љиљану, Невенку и Ду-
шанку.
Николијина ЂУКА је удата за Бору Благојевића. Стекли су
/3 /1
кћерку Јелену и сина Јеленка. Живе у Суботици, Србија.
Н Ђ
Ђукина ЈЕЛЕНА је своје срце поклонила Чаба Ивић.
И У
/1 Стекли су кћерку Анђелу и сина Дарку. Живе у Нема-
К К
чкој.
/3 О А
/2 Ђукин ЈЕЛЕНКО је неожењен.
Л Николијина ЉИЉАНА је удата за Рајка Бајца (Бајац) из
2 В И Вуковара. Има сина Ненада. Живе у Алберти Калгари,
А Ј Канада.
С С /4 А /2
Љиљанин НЕБОЈША је оженио Канађанку Зиту Маре.
Т И __ /1
Стекли су три сина: Луку, Николу и Синишу. Живе у
О Л Ђ /2 Љиљанин ПЕТАР је још неожењен.
Ј /2 И У в.
Николијина НЕВЕНКА је своју срећу пронашла уз Миленка
А Ј К Мићановића из Бороваца на Озрену. Стекли су два сина:
Н П А А Р
О /3 Ненада и Душана. Живе у Брчком. Дистрикт БиХ.
А __ _ /1 Невенкин НЕНАД је неожењен.
С В С
И /2 Невенкин ДУШАН је неожењен.
Т О в. в.
Ћ Николијина ДУШАНКА је удата за Звјездана Стевића. Сте-
О кли су кћерку Ирену и сина Игора. Живе у Бузету, Истра,
Ј Т М
/4 Хрватска.
А О А
/1 Душанкина ИРЕНА је за сада неудата.
Н Д Р
/2 Душанкин ИГОР је неожењен.
О О К
Ђукина РАДОЈКА је своју срећу поделила са Богољубом Ма-
В Р О
/4 рковићем из Стакића код Свињашнице на Озрену, БиХ/ФБиХ.
И О В
Р Стекли су два сина: Милана и Нику, те кћерку Милену.
Ћ В И
И Ћ А Радојкин МИЛАН је оженио Гордану Демоњић из Бороваца
Ћ Д /1 на Озрену. Стекли су две кћерке: Горану и Милану, те два
__ О сина: Мирка и Виктора. Живе у Бијељини, БиХ/РС.
Ј /2 Радојкин НИКО је неожењен. Живе у Броду. БиХ/РС.
К Радојкина МИЛЕНА је удата за Здравка Нарића из Подно-
А /3 вља код Добоја. Стекли су кћерку Раду и сина Радишка.
Живи у Подновљу код Добоја, БиХ/РС.
Ђукин РАДИСЛАВ је оженио Мирјану Ђорђеви из Кестена на
/5 Озрену. Стекли су два сина: Жељка и Жику, те две кћерке:
Р Жељку и Живану.
А Радиславов ЖЕЉКО (1972) је оженио Дијану Дивковић
Д /1 (1976) из Тузле. Стекли су кћерку Ксенију (2003) и сина
И Бојана (2008). Живе у Липштату (Lippstadt), Немачкa.
С Радиславов ЖИКО (1973) је оженио Драгану Стајић (1982).
Л /2 За сада немају потомака. Живе у Липштату (Lippstadt),
А Немачка.
В Радиславова ЖЕЉКА је удата за Немању Бугарски. Стекли
/3
су два сина: Константина и Лазара. Живи у Липштату.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
123
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Радиславова ЖИВАНА је своју срећу нашла уз Николу
/3 /4 /4 Милошевића из Аранђеловца, Србија. Стекли су кћерку Иву
и сина Луку. Живе у Липштату (Lippstadt), Немачкој.
Василијина МИЛИЦА је своју љубав поклонила Јовану Ђурићу. У
неизмерној љубави стекли су четверо деце, две кћерке: Јефимију и
Спасенију и два сина Остоју и Милоша.
НЕКА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ:
Василијина Милица, њен муж Јован и њихов малолетни Милош
заклани су у Другом светском рату руком злочинца из „Ханџар диви-
зије“. Бригу о Јефимији преузео је стриц Тодор, а Остаја и Стјепанија
су завршили у дому за сирочад, где су одрасли и стекли школске
/3 дипломе. Остоја је постао признати вајар, а Спасенија професорка. У
истом рату код Василијиног брата Благоја, у гостовићким Жиокама,
2 В /4 погинула су сва три сина (Лука, Паво и Васкрсија).
А Миличина ЈЕФИМИЈА је своју срећу нашла уз Јанка Андрића из
С С М Градине (Лозне) на Озрену. Лукавац. Стекли су сина Милоша.
Т И И Јефимијин МИЛОШ је оженио Ружу Мићановић из Кестена
О Л /1
Л на Озрену. Стекли су сина Јована и две кћери: Драгану и
Ј /2 И Ј
И Михољку.
А Ј Е /1
Ц Милошев ЈОВАН је погино 2009., у својој четрдесетој
Н П А Ф
А /1 години живота, није био ожењен и није оставио за
А __ И М
__ М собом потомства.
С В И
Милошева ДРАГАНА је удата за Зорана Горановића.
Т О в. И Л
в. /2 Стекли су две кћерке: Николину и Марину, те сина
О Ј О
Марка. Живе у Модричи. БиХ/РС.
Ј Т А Ш
Ђ Милошева МИОЉКА је удата за Ненада Станковића
А О У /3 из Свињашнице код Завидовића. Стекли су два сина.
Н Д Р Живе у Которском код Добоја. БиХ/РС.
О О И Миличин ОСТОЈА је оженио Ратку Ђурић из Градине, Лозне на
В Р Ћ /2 Озрену. Стекли су кћерке Милицу и сина Озрена. Живе у Бео-
И О О граду. Србија
Ћ В С Остојина МИЛИЦА је удата за Небојшу ..? .. Стекли су троје
И Т /1 деце, кћерку Јелену и два сина: Лазара и Радована. Живе у
Ћ О Београду. Србија.
__ Ј Остојин ОЗРЕН је оженио ..?.. Стекли су два сина: Огњена
А /2 и Орјена. У другом браку ..?.. стекли су сина Петра. Живе у
Београду. Србија.
Миличина СТЈЕПАНИЈА је удата за ..?.. Стекли су троје деце.
/3
Живе у Загребу. Хрватска.
/3 Миличин МИЛОШ је заклан од усташа као детешце.
Pavlovu ЂУКУ je odnela voda за време великих киша. Тј. жиочки поток на
/4
којем се преко летних суша скоро стока није имала где напити.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
124
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Pavlov БЛАГОЈЕ (1884-1943) je imao dva braka. Sa svojim prvom supru-
gom, Stojkom-Stakom Благојевић iz gostovi}kog Priluka stekao je dva
sina: Luku i Vaskrsiju. Sa drugom suprugom, Jokom Milo{evi} iz gost-
ovi}kog Luga, dobi}e ~etvero potomaka: Dragicu, Rajka, Pavu i Rajku. Na-
àlost, ve}ina od wih ima}e tragi~nu sudbinu.
Јока је са својом сестром Тодом (која се беше удала за Трипуна Тодића,
Станковог, из гостовићких Жиока) доведена после очеве смрти и мајчине
преудаје за Јелисију Милошевића из гостовићког Луга. И по мајци постала
полусестра Ђоки Милошевићу и Ђуки, која се беше удала за Трипуна-
Трипицу Стојановића, Стојановог, из гостовићких Жиока. Јока је је имала
пре брак са (…?...) Илићем из гостовићке Грабовице и два сина из тог
брака: Милана-Ћелу и Уроша. Јока је у Другом светском рату изгубила
2 сина Уроша и сва три сина из другог брака са Благојем.
Blagojeva ДРАГИЦА (1934-1936) umrla je u svojoj drugoj godini ìvo-
С /1
ta, a
Т /2 Blagojev РАЈКО (1921) u svojoj {estoj godini ìvota.
О /4 Blagojev ВАСКРСИЈА (1916-1942) je oènio Dragiwu Blagojevi} (Bo-
Ј /2 /5 В gdanovu) iz Be}irovi}a kod Zavidovi}a. Stekli su sina Luku. Vaskr-
А А sija je poginuo u @iokama, u napadu na ìo~kom raskr{}u zajedno sa
Н П Б С bratom Pavom i nekolicinom ro|aka – 1942. (pa se Dragiwa preuda-
А Л К la za \uru Veselinovi}a iz gostovi}kog Priluka i s wim stekla
С В А Р Du{ka, Radmilu, Slavku, Slavicu i Ranku) .
Т О Г С Vaskrsinog ЛУКА су ìvotni putevi odvesлi do Zadra u Hrva-
О О И /1 tskoj. Sa svojom suprugom Katicom ..?.. rodiо јe sina Gorana i
Ј Ј Ј k}erku Gordanu. Danas ìvi u Hamburgu, Nema~ka.
А Е
/5 Blagojeva РАЈКА (1926), jedino dete koje je uspelo preboleti de~ije
Н
Р bolesti i odoleti vetrovima iz Drугog svetskog rata, svoje srce јe
О
А pokloniла Simi Risti}u iz gostovi}kih Tribi}a i podariла mu
В
Ј k}erku Nevenku.
И
К Rajkina НЕВЕНКА je odlu~ila svoju qubav pokloniti Nedi
Ћ
А /1 Jankovi}u iz gostovi}kih Dedi}a i stekla k}erku Qubicu i sina
в. Н Zorana.
Е Nevenkina ЉУБИЦА je odlu~ila primiti vereni~ki prs-
Р В ten od Rajka \uri}a iz gostovi}kih Mr|ana i rodila je
И /1
Е k}erku Draganu i sina Nemawu. @ive u Novom Sadу,
С Н Србија.
Т К Nevenkin ЗОРАН je oènio Veru Prelo iz âpqine. Ste-
И А /2 kli su sina Dimitriju i k}erku Isidoru. @ive u Novom
Ћ Sadу, Србија.
Благојев ЛУКА (1912) је оженио Стану Илић из гостовићке Грабовице.
Стекли су две кћерке: Соку и Ружу; и два сина: Драгу и Душана.
/6 НЕК СЕ НЕ ЗАБОРАВИ:
Лука је погинуо на Барама, 10-ом километру од Завидовића, када је
Л са групом првобораца зауставио воз усташа, који су се повлачили
У преко Звијезде из Вареша.
К
Lukina СОКА se udala za Jovana Petkovi}a iz gostovi}kog Luga.
А
/1 Stekli su tri k}erке: Stanu, Nadu i Slavicu. Jovo je mlad
poginuo.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
125
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/1 Sokina СТАНА se udala za Zvonka Tali}a. Stekli su sina
Borisa i k}erku Bojanu. @ive u Bjelovaru – Hrvatska.
/1
С /1 Станин БОРИС је неожењен.
О /2 Станина БОЈАНА је неудата.
К Sokina НАДА je svoju qubav poklonila \or|i Star~evi}u
/2
А iz Botajice kod Modri~e i rodila tri k}erке: Smиљu,
Н
Jovanu i Jelenu. @ive u [vajcarskoj.
А
в. /1 Надина СМИЉАНА је неудата.
Д
/2 Надина ЈОВАНА је неудата.
А
П /3 Надина ЈЕЛЕНА је неудата.
Е Sokina СЛАВИЦА je postala lep{a polovina Zorana Ma-
Т rijanovi}a iz Kre~ana kod Grada~ca i stekla tri sina:
К Stevu, Jovu i Darku.
2 О /3 Славичин СТЕВО је оженио Жељку Цвијановић из
В /1
Тесића.
С И /2 Славичин ЈОВАН је неожењен.
Т Ћ /3 Славичин ДАРКО је неожењен.
О
Lukina РУЖА јe svoju qubav poklonila Ranku Mi{anovi}u iz
Ј /2 /5
gоstovi}ke Ote`we i rodila sina Драгољуба-Qubu i k}erке:
А /6 /2 Gordanu i Nadu. Danas Ruìni potomci ìve u Sremskoj Mitro-
Н П Б Р vicи, Србија.
А Л Л У
С В А У Ruìn ДРАГОЉУБ-Qubo je oènio Marinu Nikoli} iz
Ж /1 Sremske Mitrovice i s wom je stekao Sretena i Jelenу.
Т О Г К А
О О А Љ @ive u Maloj Bosni kod Sr. Mitrovicе, Србија.
__ У Драгољубов-Љубин СРЕТЕН је оженио Данијелу Ро-
Ј Ј в.
А Е Б љић из Срем. Митровице, пореклом од Бањалуке. Сте-
/1
Н О кли су сина Вукашина. Живе у Сремској Митровици,
М
О Србија.
И
В Ruìna ГОРДАНА svoju ruku qubavi pruìla je Stevi Sta-
Ш
И nkovi}u, rodom iz Bijeqine, i stekla Dejana i Nata{u.
А
Ћ @ive u Sr. Mitrovicи, Србија.
Н
/2 Горданин ДЕЈАН је оженио Јелену Мирковић из Ма-
О
В /1 чванске Митровице. Стекли су два сина: Димитрију и
И Стефана. Живе у Сремској Митровици. Србија.
Ћ /2 Горданина НАТАША је за сада неудата.
Ruìna НАДА udala se Ranku Nedimovi}u iz Krupe i sа
/3
wim је stekla Marijanu. @ive u Sr. Mitrovicи, Србија.
Lukin ДРАГО (1932-1997) је oèniо Ranku Nedakovi} (1931-
2001), из овог родослова унуку Стојанове Ђуке удате у gusto-
/3
vi}kе Mr|anе. Те ће се потомци Драге и Ранке по други пут наћи
у истом родослову. У срећној брачној заједници стекли су: Luku,
Д
êdu, Nadu, Desu, Milutina, Radenku i Zorana.
Р
/1 Dragina Nada (1957) }e se udati u гостовићке Vukmanovi}e,
А
Н za Qubu Koji}а (за праунука Цвијете Спасојеве, те ће се у
Г
А овом родослову, по оцу, мајци и свекру, са својим мужем и
О
Д потомцима појавити три пута). Рodiће dva sina: Slavi{u i
А Dragi{u. Danas ìve kod Modri~е, БиХ/РС.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
126
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Недин СЛАВИША је оженио Андријану Станковић из
/1
гостовићких Кучица. Стекли су сина Лазара и две
Н /1
кћерке: Јовану и Милицу. Живе на ''ПД-у'' код Модриче,
А
БиХ/РС.
Д
Надин ДРАГИША је неожењен. Живи у насељу ''ПД-у''
А /2
код Модриче, БиХ/РС.
Dragina ДЕСА (1959) se udala u Vozu}u za Peru Spasoje-
/2
vi}a. Stekli su sina Miodraga i k}erku Mirjanu. Жive na
''PD-u'' kod Modri~е, БиХ/РС.
Д
/1 Desin МИОДРАГ je jo{ momak.
Е
С Desina МИРЈАНА je postala verni saputnik Drago-
А /2 slavu Luki}u iz Vozu}e. Imaju sina Nemawу и кћерку
Матеју (2011) . @ive na ''PD-u'' kod Modri~е, БиХ/РС.
2 Dragina РАДЕНКА (1963) је re{iла da svoj ìvot podeli
sa Stojanom Mali{anovi} iz Doca. Rodi}e dva sina Slo-
С
bodana i Zorana. Ratni vihor ih јe iz Doca preseliо у
Т /5 /3 /3
Modri~у, БиХ/РС.
О
/1 Раденкин СЛОБОДАН је још момак.
Ј /2 Б /6 Д
/2 Раденкин ЗОРАН је још момак.
А Л Р
Н П А Л А /4 Dragin ЛУКА (1951) јe, u braku sa Rajkom Nedi} iz gustovi-
А Г У Г Л }kih Tribi}a, dobiо sina @eqka i k}erku @eqku. Rat ih јe
С В О К О У preseliо u Modri~у, БиХ/РС.
Т О Ј А К /1 Лукина ЖЕЉКА је неудата.
О Е А /2 Лукин Жељко је неожењен.
Ј /5 Dragin ЧЕДО јe oèniо Gordanu Tijani} iz gostovi}kе Ote-
А Ч `we. Stekli su dve k}erкe: Draganu i Danijelu. Жive u Bi-
Н Е jeqinи. БиХ/РС.
О Д /1 Чедина ДРАГАНА је неудата.
В О /2 Чедина ДАНИЈЕЛА је неудата.
И Dragin МИЛУТИН (1960) јe за svoju izabranicu Qubicu \u-
Ћ /6 ri} naшао u gostovi}kim Mr|anima, odakle mu je majka ro-
М dom, oèniо je i s wom steкао sina Dejana i k}erку Bojanu.
И Ratni vihor их јe preseliо iz gostovi}kih @ioka u Mo-
Л dri~у. БиХ/РС.
У Милутинов ДЕЈАН је оженио Биљану Смиљић и с њом
Т /1 је стекао две кћерке: Теодору и Ану и сина Срђана.
И Живе у Вишњику код Модриче, БиХ/РС.
Н Милутинова БОЈАНА се удала за Дејана-Дениса Дуја-
/2
ка и с њим је стекла сина Даниела.
Dragin ЗОРАН (1965) је оженио Љепосаву Станојевић и с
/7
њом је стекао кћерку Анђелу. Живе у Добоју, БиХ/РС.
Lukin ДУШАН (1938) јe re{iо da svoj bra~ni ìvot podeli sa
/4 Vinkom Keni} iz vozu}kog Podvolujaka i ona mu јe rodila k}erку
Д Mirjanu-Miru i sina Gorana.
У
М Du{anovа МИРЈАНА-Mira (1964) se udala za Momira Sto-
Ш
И janovi}a iz Gostovi}a. Stekli su sina Milorada i k}eрku
А
Р Dajanu. @ive u Jawi kod Bijeqinе, БиХ/РС.
Н
А /1 Мирин МИЛОРАД- Миле је неожењен.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
127
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
2 /5 Мирина ДАЈАНА је удата за Илију Маринковића из
/4 /1 /2
/2 Б /6 Дворова код Бијељине. Живе у Дворовима, БиХ/РС.
С Л /2 Du{anov ГОРАН (1966) јe svoju sre}u naшао u gostovi}kim
Д
Т П А Л Г Tribi}ima, oèniv{i Mirjanu Nedi}. Ona mu јe podariла
У
О А Г У О sina Dragana. Жive код Modri~e, БиХ/РС.
Ш
Ј В О К Р
А Goranov DRAGAN је оженио Милку Лазић из Скугрића
А О Ј А А /1
Н код Модриче. Живе у Модричи. БиХ/РС.
Н Е Н
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Заједничка фотографија са једног завичајног дружења код Шамца, БиХ/РС.

С = Стојановић; Т = Тодић
СТОЈЕ:
Рато С; Бојан, Горан и Милан Т; Чедо С; Живко и Саша Т; Дејан С; Дејан Т; Бојан и
Горан С.
ЧУЧЕ:
Данијел С; Миленко Т; Ранко, Милан, Видак и Миладин С; Урош, Александар, Ненад и
Славиша Т.
ЛЕЖЕ:
Марко и Раденко С.
128
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
STOJANOV LUKA je tre}i wegov sin. Stekao je dva sina koji су za sobom
ostaviли bogatu granu potomaka. Deca su mu: Ilija i Todor.
Lukin ИЛИЈА, mla|i Lukin sin, koji je ro|en 1869., a umro 1923. godine,
za svoje pedeset i ~etiri godine ìvota stekao je sina Nedu i k}erku Duju.
Iz prepiske crkvene kwige „Domovnika”, na{ao sam da je Ilija bio
oèwen suprugom Mihoqkom, a iz pri~a Iline unuke Savune (r. 1928),
ona se se}a da je postojala i neka baba Ilinka. [to bi moglo biti da je
Ilija imao dva braka ili da je ta Ilinka bila majka Ilije i Todora..
/1 Ilinа ДУЈА. Сaznao sam jedino da je ro|ena 1905-e godine i ni{ta
vi{e.
Ilinog НЕДО (1893-1969) je biografija jako bogata. Imao je dva bra-
ka: prvi sa Jelom (r.1902) Luki}? iz vozu}kih Predraga, drugi sa
Stanom (r.1905) Nikoli} iz gostovi}kih Mr|ana. Sa Jelom je stekao
k}erку Jovanku, koja je ubrzo preminula, a nedugo i sama Jela. Sa
suprugom stanom stekao je Ranka, Qubicu, \or|u, Savunu, Milorada,
2 Qubomira i Andriju.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
С Ilijа je сa dvadeset i jednom godinom ìvota mobilisan od au-
Т strougarskih vlasti i oteran na rati{te da ratuje protiv bratske
О Srbije, a onda je preba~en, kao ve}ina srpskih boraca, na Karpate
Ј /3 /1 da se bori protiv tada{we mo}ne, pravoslavne Rusije. Kada su
А Srbi shvatili o ~emu se radi i da }e ginuti za du{mana protiv bra-
Н Л И /2 ta, do{lo je do u~estalih beàwa, a potom i do masovnih prelazaka
У Л pod rusku komandu. Kada je rat zavr{io u svoje @ioke stigao je iz
С К И Н Londona. Retko je u svojim besedama, ali i tad {krto, otvarao du{u
Т А Ј Е da provetri tajne svog vojevawa. Sve bi se zavr{avalo wegovom
О А Д uzre~icom: ,,'Bem ti maldu{u, bilo je, neponovilo se!” Nova vlast ga
Ј О je nagradila sa 100 dunuma zemqe a onda su do{li drugi i oduzeli.
А Nedo je po povratku po~eo svoj ìvot po starom kao i pre rata.
Н @ivot ga nije nimalo mazio, osim dva rata koji mu se natovari{e na
О grba~u, porodicu mu prati{e tragedija za tragedijom.
В Nedina ЈОВАНКА (1922), kako ve} rekoh najstarija k}erka, umr-
И /1
la je u istoj godini ro|ewa.
Ћ
/2 Nedin РАНКО (1930) imade dve godine kada ga smrt zadesi.
/3 Nedina ЉУБИЦА (1936) i
/4 Nedin ЂОРЂА (1945) ni godinu ne namiri{e.
Nedina САВУНА (1928) se udala u Medi}e za Miroslava Mati-
~i}a i rodi}e: Mirka, êdu, Radenka, Milenka, Miqu i Petru.
Savunin МИРКО je oènio Nadu Markovi} sa vozu}kog
/1 Stoga i s wom je stekao sinove Miomira i Miodraga.
/5
М
С Mirkov МИОМИР je svoj vereni~ki prsten poklonio
И
А /1 Milijani Petrovi} iz Kakwa i stekao sina Mirosla-
Р
В va. @ive u Australiji.
К
У
О /2 Mirkov Miodrag je poginuo u Otaxbinskom ratu. Nada
Н ìvi u Prwavorу, БиХ/РС.
А Ч Savunin ЧЕДО je svoj ìvot darovao Radenki Blagojevi}
Е iz vozu}ke Sviwa{nice, ali je istinski svoj ìvot ugra-
Д dio u izgradwu Republike Srpske – 1994. Za svoga ìvota
О stekao je sina Sa{u i k}erku Sawu.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
129
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Ч /1 êdin САША je neoèwen.
Е êdina САЊА je udata za Sa{u Koji}a iz Vrawaka kod
Д /2 Modri~e i stekla Milana i Stefana. @ive u Dobojу,
О БиХ/РС.
Savunin РАДЕНКО oènio je Milenu Krsti} iz gustovi-
}kih Petkovi}a i s wom je stekao dve k}erke: Tatjanu i
/3
Dajanu. Radenko sa ostatkom porodice ìvi u Vukosavqу,
Р
БиХ/РС.
А
Radenkova ТАТЈАНА je za supruga odabrala Stanimi-
Д
ra Stevanovi}a iz Qeskovice kod @ep~a. Стекли су
Е /1
сина Филипа и кћерку Елену. @ive u Modri~и, БиХ
Н
/РС.
К
О Radenkova ДИЈАНА je svoju qubav poklonila Igoru
/5 /2 Dostani}u iz Vozu}e i stekla два sina Brankа и
Огњена. @ive u Br~koм. Дистрикт БиХ.
2 С /4 Savunin МИЛЕНКО–Cico je svoj vereni~ki prsten darovao
А М Julki Lo`wakovi} iz Lozne i s wom je ovaj svet u~inio
С В И bogatijim sinom Slavi{om i k}erkom Slavicom. Danas
Т У Л ìve u Vukosavqу, БиХ/РС.
О /1 Н Е /1 Миленков СЛАВИША је још неожењен.
Ј /3 /2 А Н Миленкова СЛАВИЦА је удата за Давора Божића са
А И __ К /2 Озрена, и стекли су кћерку Милицу и сина Николу.
Н Л Л Н О Живе у Вукосављу, БиХ/РС.
У И Е в.
Savunina МИЉА je svoju qubav poklonila Luki Mioni}u
С К Ј Д
iz gostovi}kog Priluka i s wim je stekla dve k}erke: Sla-
Т А А О М
/5 vicu i Biqanu.
О А
Miqina СЛАВИЦА je svoju ìvotnu sudbinu ukrstila
Ј Т
М sa Dragoslavom Jovanovi}em iz vozu}kih Vukovina i s
А И /1
И wim je dobila sina Neboj{у. Живе у Модричи, БиХ
Н Ч
Љ /РС.
О И
А Miqina БИЉАНА je удата за Драгана Кутлачића из
В Ћ
И __ /2 Велике Обарске. За сада немају деце. Живе у Великој
Ћ Обарској код Бијељине, БиХ/РС.
Savunina ПЕТРА se zaqubila u Milenka Markovi}a iz vo-
zu}ke Sviwa{nice i, qubavna kopqa ukrstiv{i s wim,
/6
stekli su dve k}erke: Daliborku i Sweànu. @ive u Dobo-
jу, БиХ/РС.
Nedin МИЛОРАД, tre}i ro|eni Nedin sin, oènio je Milevu
Blagojevi} iz Bo~iwe na Ozrenu i dobio: Dragicu, Stanu, Gospu
/6 i sina Milenka.
Miloradova ДРАГИЦА (1951) se udala za êdu Milo-
М /1
{evi}a iz гостовићког Luga. Stekli su две кћерке: Sweà-
И Д
nu, Spomenku i sina Branislava-Branu.
Л Р
О Dragi~ina СЊЕЖАНА udala se za Qubu-Kreju Risti-
А
Р /1 }a iz gostovi}kog ârdaka i stekla sinове: Darija i
Г
А И Danijelа. @ive na PD-u kod Modri~e.
Д Ц Dragi~ina СПОМЕНКА udala se Radenku Demowi}u iz
А /2 gostovi}kih Vukmanovi}a i rodila Danijelu, Dejanu i
Nikolinu. Danas ìve na ''PD-u'' kod Modri~е, БиХ/РС.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
130
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
С Споменкина ДАНИЈЕЛА је удата за Драгу Драго-
П /1 јловића из Новог града код Оџака. Стекли су кће-
О ркицу Милицу.
/1 М /2 Споменкина ДЕЈАНА је неудата.
Д Е Споменкина НИКОЛИНА је удата за Раденка Ани-
Р Н чића из Санског моста. Стекли су кћерку Анаста-
/3
А К сију (2018). Живе у Поточарима код Прљавора,
Г А БиХ/РС.
И Dragi~in БРАНИСЛАВ-Brano oènio je Sweànu Pe-
Ц trovi} sa Ozrena i stekao k}erku Kristinu i sina
/6 А Nemawu. U jednoj te{koj saobra}ajnoj nesre}i Sweà-
/3
na јe podleла povredama u devetom mesecu trudno}e.
М Ostatak porodice danas ìve na ''PD-u'' kod Modri~е,
И БиХ/РС.
Л Miloradova СТАНА, druga Miloradova k}er, udaла se u
2 О гостовићки Priluk za Boù Veselinovi}a. Roditi sina
/2
Р @eqka koji se, po egzodusu iz Gostovi}a, utopiо u Bosni
С А kod Modri~e.
Т Д Miloradova ГОСПА (1958) јe umrela u tre}em razreda
О /1 /3
osnovne {kole.
Ј /3 /2 Miloradov МИЛЕНКО-Чичак (1956), Miloradova nada, mi-
А И
Н Л Л Н /4 qenik i naslednik, na àlost ne}e se dugo naìveti.
Umre}e u ~etrdesetpetoj godini ìvota. Uspe}e da se oè-
У И Е
С К Ј Д Ч ni Cvijetom Luki} iz vozu}kih Jawila i sa wom rodi k}e-
Т А А О И rku Radojku.
О Ч Milenkovа РАДОЈКА сe, pо egzodusу iz @ioka, zajedno
Ј А sa roditeqima, настанила na prostorу op{tine [a-
К /1
А mac, gde se udaла u Srpsku Ti{inu za Slobodana-Bocu
Н Kova~evi}a i rodiла dva sina: Danijela i Jovana.
О Nedin ЉУБОМИР-Qubo (1933-2017), ~etvrti Nedin sin, oè-
В niо јe Radojku Cvjetkovi} iz gostovi}kih Tribi}a i ste}e: Bor-
И ku, Mitru, Jovanku, Du{anku i Du{ana.
Ћ Qubomirova БОРКА se udala za Zorana Jovi}a. Stekli su
/1 Sawu i Bojana. Rat ih јe iz Dragovca kod Zavidovi}a pre-
/7 Б seliti u Batkovi}e kod Bijeqinе, БиХ/РС.
О Боркина САЊА је удата за Зорана Лукића. Стекли су
Љ Р /1 две кћерке: Хелену и Јовану. Живе у Степојевцу код
У К Београда, Србија.
Б А Боркин БОЈАН је неожењен. Живи у Батковићу код
/2
О Бијељине, БиХ/РС.
М Qubomirova МИТРА (1961) јe svoju qubav pokloniла Cvi-
И /2 jetinu [umi}u. Stekli su Mladena i Sla|anu. Posle egzo-
Р М
dusa nastani су se у ''Улице'' код Зворника, БиХ/РС.
И
Митрин МЛАДЕН је оженио Дацу Михајловић из Сижја.
Т /1
Стекли су сина Лазара.
Р
А Митрина СЛАЂАНА је веренички прсте добила од
/2
Саше Јовића из Жељове. Живе у Флориди, САД.
/3 Qubomirova ЈОВАНКА (1963) se udala za u majчine Tri-
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
131
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/7 bi}e za Boru Nedi}a. Stekli su Dejana i Igora. Rat ih јe
/3
Љ preseliо u Modri~у, БиХ/РС.
У Qubomirova ДУШАНКА (1966) se udala za Mi}u Smiqa-
Б /4 ni}a. Stekli su Svetlanu i Marka. @ive u Batkovi}u kod
О Bijeqinе, БиХ/РС.
М Qubomirov ДУШАН јe svoju qubav pokloniо Aleksandri
И /5 ..?.. iz Tuzle. Stekli su dva sina: Dejana i Aleksandra.
Р @ive u Batkovi}u kod Bijeqine.
Nedin АНДРИЈА (1937), peti Nedin sin, je sa svojom suprugom
Milijoм-Бебом Keni} iz vozu}kog Podvolujaka na svet doneo:
Ranka Vinku, Ranku i Branku.
Andrin РАНКО (1962) se oèniо sa Vinkom Savi} iz vozu-
2 }kih Bara. Stekli su k}erку Tatjanu i sinove: Darija i Qu-
/1
bi{u. Danas ìve u Srpskoj Ti{ini kod [amcа, БиХ/РС.
С Ранкова ТАТЈАНА-Тајчи се удала за Марија Стевића
Т Р
/1 из Обудовца код Шамца. Стекли су кћерку Викторију и
О /1 А
сина Давида. Живе у Бечу, Аустрија.
Ј /3 /2 Н
К Ранков ДАРИО је оженио Драгану Горановић. За сада
А И /2
О су без потомака. Живе у Аустралији.
Н Л Л Н
Ранков ЉУБИША је заљубљен, али за до сада неоже-
У И Е /3
њен. Живи у Српској Тишини код Шамца. БиХ/РС.
С К Ј Д
Andrina ВИНКА (1963) se, posle egzodusa iz Горње Bo~i-
Т А А О
we na Ozrenu i jednog neuspe{nog braka u kom nije imala
О
/8 /2 potomaka, udaла u Veliku Obarsku kod Bijeqinе za Raju
Ј
[ubari}a i s wim јe stela sina @ivana.
А
А /1 Винкин ЖИВАН је још неожењен.
Н
Н Andrinu РАНКУ (1969) }e ìvotna staza odvesti u wenoj
О
Д qubavi у Vozu}у, Jovi Luki}u, kom јe podariла k}erku
В
Р /3 Dajanu. Рatni vetrovi ih јe ''odneо'' iz zavi~aja u Kotorsko
И
И kod Dobojа, БиХ/РС.
Ћ
Ј /1 Ранкина ДАЈАНА је неудата.
А Andrina БРАНКА (1975) se posle egzodusa iz gostovi}kih
@ioka zaqubiла i udaла za Milo{a Tripunovi}u iz gusto-
vi}kih Vukmanovi}a. Stekli su dve devoj~ice: Ivanu i
/4
Marinu. Жive na ''PD-u'' kod Modri~е, БиХ/РС.
/1 Бранкина ИВАНА је неудата.
/2 Бранкина МАРИНА је неудата.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
132
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Lukin ТОДОР stoji na ~elu druge gran~ice “Lukine grane” porodi~nog sta-
bla Stojanovi}a. Ro|en je 1859, a umro je 1927. godine. Za svoga ìvota
imao je dva braka i sa obe ène imao potomaka. Sa prvom suprugom,
Gospavom (1865) Risti} iz gostovi}kih Tribi}a, u wenoj {esnaestoj
godini mladosti, a davne 1881. godine, ste}i }e prvog sina – Boù, posle
Boè na svet }e do}i Reqa (zvani Jerko), Vaskrsija, Petra i Lazar. U
drugom braku, sa Petrom Mili~evi} iz vozu}kih Medi}a kod Stoga,
dobi}e sina Simu i k}erku \uku.
(Krenu}emo od Sime i \uke, Todorovih mla|ih potomaka.)
Todorov СИМО se oèniо Jovankom Risti} iz гостовићких Tribi}a.
A onda }e sti}i Drugi svetski rat, gde }e muslimanske jedinice,
odmah od po~etka, vr{iti blokirawe srpskih sela, upadati u wih i
odvoditi na streqawe sposobne mu{karce, praviti odmazde i
zasede i ubijati bez opomena, i to na najsvirepiji na~in. U takvom
2 jednom napadu, u potoku {to se spu{tao od Mahovskog visa – zvani
Jelovac, u prole}e 1942. godine, poginu}e Simo. Osta}e iza wega
С supruga Jovanka trudna, koja }e ubrzo roditi sina i dati mu o~evo
Т ime – Simo.
О Simin СИМО јe odrasti i steкао svoju porodicu. Oèni јe Dra-
Ј giwу Stankovi} iz ârdaka. Stekli su Мирјану-Miru, Dragi{u i
А /3 /2 Milenka.
Н Simina МИРЈАНА-Mira (1964) se udala у гостовићке Ku~i-
Л Т /1 /1 ce za Peru Cvjetkovi}a (za unuka Isailove Desе, те ће се
С У О /1 по други пут њени потомци наћи у овој књизи). Stekli su
Т К Д С М сина Darijа и две кћерке: Nata{u i Zoricu. Жive u Vi-
О А О И С И {wiku kod Modri~е, БиХ/РС.
Ј Р М И Р Мирин ДАРИО је оженио Јелену Милојевић из Дугог
А О М Ј /1 поља. Тренутно немају деце. Живе у новом модричком
Н О А насељу 'Вишњик''. БиХ/РС
О Н Мирина НАТАША је удата за Данијела Ристића из
В А /2 гостовићких Трибића. Стекли су сина Михајла. Живе
И
на ''ПД-у'' код Модриче, БиХ/РС.
Ћ
Мирина ЗОРИЦА је удата за Бобана Никића из Копри-
/3 вне код Модриче. Тренутно немају деце. Живе у Сар-
динији.
Simin ДРАГИША (1966) јe oèniо @eqku Niki} iz go-
/2 stovi}kih Mitrovi}a i s wom јe steкао: Draganu, Jelicu i
Anastasiju koji danas ìve u Dobojу, БиХ/РС.
Simin МИЛЕНКО-Mikula, posle progona iz Tribi}a gde je
ìveo pre rata, oèniо јe Mladenku Stojanovi} iz gusto-
/3
vi}kih Drakoli}a. Stekli su Mladena, Qubicu, Milana i
Sini{u. @ive na PD-u kod Modri~е, БиХ/РС.
Todora ЂУКА (1923-1988) se udala za Pavla Staki}a iz Trni}a
/2
(Stog, Vozu}a). Stekli su dva sina i dve k}erке: Momira, Sretu, Stje-
paniju i Radu.
Ђ
\ukin МОМИР јe у ванбрачној вези са Босиљком Јелисић из
У
возучких Миљевића стекао сина Санија (са унуком Данице
К /1
Лукине, те ће се у овом родослову, скупа са Санијевим пото-
А
мцима, по други пут поновити). Сa венчаном suprugom Smiqom
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
133
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Hercegovac iz Zenice Момир је stekaо јe sina Darku, a sa dru-
/1 gom suprugom Brankom Gavri} iz Vozu}e sina Dragoslavа.
М Момиров САНИ је оженио Олгицу Станић и с њом је стекао
/1
О два сина: Милана и Александра. Живе у Шведској.
М Momirov ДАРКО јe oèniо Tawu Pra{talo. Stekli su sina
/2
И Dejana. @ivi u Nema~koj .
Р Momirov ДРАГОСЛАВ јe oèniо Milenu Jefti}. Stekli su
/3
sina Davora. @ive u Bijeqinи, БиХ/РС.
/\ukin СРЕТО јe sa suprugom Vinkom Pejanovi} iz Lozne na
Ozrenu dobiо Dragana i Dalibora. Danas ìvi u Modri~и, БиХ
/2 /РС.
Sretin ДРАГАН јe postaо ja~a polovina Sla|ani Grabo-
С vac iz Podnovqa kod Doboja. S wom јe steкао k}erku Dejanu
Р /1
i sina Aleksandra. Posle egzodusa i zauzimawa Vozu}e
2 Е uto~i{te nalazi u Modri~и, БиХ/РС.
Т Sretin ДАЛИБОР za bra~nog saputnika odabira Jovanku
С /2 О Simiki} iz Majevca kod Doboja. U sre}nom braku dobija
Т /2 sinove Mateja, Markа и Арсенијa. Kao sve{tenik SPC
О Ђ Dalibor sa porodicom ìvi i radi u Пodgradu kod Palа,
Ј /3 /2 У БиХ/РС.
А К
\ukina СТЈЕПАНИЈА se udala za Nenada Ivanovi}a iz Miqe-
Н Л Т А
vi}a. Stekli su: Zdenku, Zoricu, Nevenku, Anicu i sina Goluba.
У О __
С К Д /1 Stjepanina ЗДЕНКА-Здена se udala za Владимира-Vladu
Т А О в. З Cumfa iз Завидовића. Stekli su @arka i Mateju. Ратни
/3 Д вихор их је преселио u Kanadу, u grad Vankuver.
О Р
Ј С Е Зденкин ЖАРКО је оженио Емили Подлов (Emily
С Н /1 Padlow) и с њом је стекао кћерку Милу. Живе у Кана-
А Т
Т К ди, у граду Ванкуверу
Н А
Ј А /2 Зденкина МАТЕЈА је неудата.
О К
Е Stjepanina ЗОРИЦА se udala za Mihaila Tomi}a iz Kla-
В И
П /2 dwa Stekli su два сина: Dimitrija i Damjana. @ive u Ama-
И Ћ
А jlijama kod Bijeqinе, БиХ/РС.
Ћ __
Н
Stjepanina НЕВЕНКА se udala za Momira Radi}a. Stekli
И /3
su sina Nikolu. @ive u [apcу. Србија.
Ј
Stjepanina АНИЦА se udala za Dobroslava Abaxi}a. Ste-
А /4
kli Moniku. @ive u Bijeqinи. БиХ/РС.
Stjepanin ГОЛУБ јe oèniо Milijanu Igwatovi} iz Zeni-
/5 ce, koja mu јe pokloniла k}erке: Anastasiju i An|elu. @ive
u Amajlijama kod Bijeqinе, БиХ/РСe.
\ukina РАДМИЛА-Рада se udala za Milorada Ili}a. Stekli
/4 su: Miru, Miroslava i Miladinku.
Radina МИРА se udala za Dragi{u Popovi}a iz vozu}kih
Р /1 Jeli~i}a. Stekli su sina Borisа и кћерку Хелену. @ive u
А Minhenu, Nema~ka.
Д Radin МИРОСЛАВ je postao ja~a polovina Slavici Boì}
А /2 iz vozu}ke Sviqa{nice i s wom je stekao k}erku Danijelu
i sina Mladena. @ive u Minhenu.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
134
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Radina МИЛАДИНКА je udatа за Ричарда Круга (Richard
/2 /4 /3 Kruga). Стекли су Ленарда (Lennard). Миладинка је задржа-
ла своје презиме. Жivi u Minhen, Немачка.
Todorov БОЖО (1881) јe sa svojom suprugom Jovankom ..?.. izrodiо
dosta dece: Rajka, Vidu, Qubomira, \or|u i Danicu. Ali су, kao i
kod mnogih wegovi} ro|aka u to vreme, deca umiraла mala.
/1 Boìn РАЈКО (1911) је umrо od pet godina.
/2 Boìna ВИДА (1924) је umrо od dve godine.
/3 Boìn ЉУБОМИР (1926) i
/4 Boìn ЂОРЂА (1929) су umreли od par meseci ìvota.
Boìna ДАНИЦА (1910) јe jedino dete koje јe preìveло sve
neda}e и ostaviло potomaka iza sebe. Udaла se za Stanka Todi-
}a iz gostovi}kih @ioka i s wim јe oformiла porodicu. Na
svet јe doneла Bogdana, Maru i Milicu.
Dani~in БОГДАН (1937) je oènio Nadu Gaji} iz gosto-
2 vi}kog ârdaka i stekao: Ratka, Zoru, Premila i @arka.
Р Bogdanov РАТКО (1963) јe oèniо Radmilu Koji} iz
С А gostovi}kih Vukmanovi}a. Stekli su Biqanu, Marinu
Т Т i sina Darija. Dario je mlad umro. Ostatak porodice
О К je posle egzodusa iz @ioka uto~i{te na{ao u dalekoj
Ј /3 /2 /3 О Americi, u Filadelfiji.
А /5 /1 Bogdanova ЗОРА (1964) se udala za Radenka Luki}a iz
Н Л Т Б
/2 vozu}kih Jawila i s wim je rodila sina Mladena i
У О О Д Б k}erku Mladenku. Radenko }e poginuti u odbrani Vozu-
С К Д Ж А О З }e. Жive u Bijeqini.
Т А О О Н Г О Зорин МЛАДЕН је оженио Млађену Крсмановић
О Р И Д Р /1 из Бродца код Бијељине. Стекли су кћерку Марти-
Ј Ц А А ну. Живе у Бијељини, БиХ/РС.
А А Н
Н /2 Зорина МЛАДЕНКА је неудата.
__ Bogdanov ПРЕМИЛ (1966) je oènio Vesnu Blagojevi}
О
В /3 iz Vozu}e i stekao dva sina: Predraga i Miodraga.
в. @ive u Patkova~i kod Bijeqinе, БиХ/РС.
И
Ћ Bogdanov ЖАРКО (1969) je neoèwen. @ivi u Bijeqi-
Т /4
nи, БиХ/РС.
О
Dani~ina МАРА je svoje srce poklonila Uro{u Vidakovi}a
Д
/2 iz Dopsine kod Osijeka (Hrvatska) i stekla k}erku Bogda-
И
Ћ nku.
М Marina БОГДАНКА se udala za Marka Nedi}a iz Ba-
__
А be{nice. Stekli su k}erku Jovanu i sina Jovicu. @i-
Р ve u Bajmokу, Србија.
А /1 Богданкина ЈОВАНА је удата за Алберта Смита
/1 из Бајмока. Стекли су кћерку Анђелу. Живе у Ба-
јмоку, Србија.
/2 Богданкин ЈОВИЦА је неожењен.
Dani~ina МИЛИЦА je postala lep{a polovina Branku Tri-
/3 pi}u iz gostovi}kih Drakoli}a i rodila je k}erku Miru.
(Branko je pre imao brak sa Qeposavom Cvjetkovi} iz
Kamenice i iz tog braka dva sina: Nenada i Горана.)
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
135
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Mili~ina МИРА je udata za Dragu Ki{a i stekla k}e-
/5 /3 rku Zdenku i sina Zdenka.
/3 /1 Мирина ЗДЕНКА се удала за Горана Секереш.
Д М Родила је сина Златка и две кћерке: Таматру и
Б /1
А И М Тихану. Живе у Владиславцима код Осијека,
О Н Л И Хрватска.
Ж И И Р Мирин ЗДЕНКО је ожениo Монику Ковач. Стекли
О Ц Ц А су три кћерке Валентину, близнице: Ивану и Со-
А А /2
њу, те сина Доминика. Живи у Допсини код Оси-
јека. Хрватска.
Todorov РЕЉА-Jerko se oèniо 1917-e, sa Cvijetom Ili} (r.1889)
iz gostovi}ke Grabovice i iste godine biо ubijen i zapaqen od mu-
slimanskih bandi, koje su u to vreme koristili ratne neprilike, dok
je ~uvao kukuruz u Svin~inama od divqih sviwa. Iza Reqe je ostao
2 sin Boò da nastavi rodoslov.
НЕК СЕ ЗНА:
С (Cvijeta je pre tog braka imala brak sa Antonijem Todi}em (Stanko-
Т vim) iz gostovi}kih @ioka, i u tom braku stekla je An|u, Savunu i
О Stanka. Posle smrti drugog muà, Reqe-Jerka Stojanovi}a, oti{la
Ј je u gostovi}ke Mr|ane za Antonija Nedakovi}a i rodila Stojana
А /3 /2 (poginuo u Drugom sv. ratu), Momira (umro mlad) i Zagorku (udata za
Н Slavka Lazi}a iz gostovi}kih Vukmanovi}a. Cvijeta je bila polu-
Л Т sestra sa Stanom – Lukincom (v. Stojanovi}) i Ilijom Ili}em Ka-
С У О
ramanom.)
Т К Д
Jerkov БОЖО јe sazrevaо na relaciji Mr|ani–@ioke, po{to mu
О А О
se majka preudaла na Mr|ane. Kad је napuniо dvadeset i ~etiri
Ј Р
godine ìvota, prodaо јe svojу o~evinu u Kosi (deo @ioka) i
А /4 preшао kod Tome (d. Jankovi}), ène pokojnog ro|aka Sime kojeg
Н
su usta{e ubile na Gaji}a bari, i s wom }e, pored wenih troje
О Р dece, roditi jo{ troje: k}erku Du{anku i sinove Du{ana i Radу.
В Е Те ће са својим потомцима два пута појавити у овом родословu.
И Љ Boìna ДУШАНКА se udala za Bo{ka Petru{i}a iz Lo-
Ћ А /1 vnice код Завидовића, kasnije су одселили u Sremsku Mi-
/ Д
trovicu Stekli su sinove: Zorana i Gorana.
Ј /1 У
Е Du{ankin ЗОРАН јe oèniо Biqu Simi} iz Srемске
Ш
Р А /1 Mitrovice. Stekli su k}erku Duwu. Жive u Sremskoj
Б
К Н Mitrovicи, Србија.
О
О Ж К Du{ankin ГОРАН јe oèniо Draganu Ticu iz Srемске
О А /2 Mitrovice. Stekli su sina Bojana i k}erku Sandru.
@ive i rade u Hamburgu - Nema~koj.
Boìn ДУШАН se oèniо Radicу Keni} iz Podvolujaka.
Stekli su Boù i Tawу. Живе на ''ПД-у'' код Модриче, БиХ
/2
/РС.
Д
Du{anova ТАЊА se udala, posle egzodusa iz @ioka,
У
za Dragana Vukmirovi}a iz Dugog poqa. Stekli su sina
Ш /1
А Marka i k}erku Marijanu. @ive u Dugom Poqу, БиХ
Н /РС.
Du{anov БОЖО je oènио Радану Божановић из Бо-
/2
чиње на Озрену. За сада немају потомака. Живе на
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
136
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
С /4 /2 /2 ''ПД-у'' код Модриче, БиХ/РС.
Т Р Boìn РАДО јe oèniо Slavku Stojanovi} из гостовићких
О Е Жиока (унуку Стојана Трипичиног, те ће се по други пут
/1 /3
Ј Љ наћи у овој књизи и овом родослову) i s wom јe steкао sina
А А Dalibora. Kasnije }e ga putevi „trbuhom za kruhom” preko
Б Р
Н /2 / firme odvesti do dalekog Iraka gde }e izgubiti ìvot od
/3 О А
Ј udara struje visokog napona.
Ж Д
С Т Е Radin ДАЛИБОР јe oèniо Danijelu Petkovi} из Ка-
Л О О
Т О Р рачића sa Ozrena. Stekli su троје деце: кћерку Вању,
У /1
О Д К и синове: Вељка и Михајла. @ive u Novom Selu kod
К
Ј О О [amcа, БиХ/РС.
А
А Р Todorov ВАСКРСИЈА (1895) је poginuо u Prvom svetskom ratu, negde
Н na obroncima Karpata – 1914/15. Wegov ro}eni ro|ak Nedo (Ilin)
О bio je uz wega dok je rawen umirao. Posledwe re~i koje je izgovorio
В /5
behu: “Da mi bi kora hqeba izdrào bi rane...” Vaskrsija nije bio
И oèwen i nije imao potomka iza sebe.
Ћ
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Јовановићи из Чикага
Лидија (дев.Реља) са Јаном; Данијел са Петаром и Савом
Недад и Јулија (дев. Дабижљевић)
137
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Todorova ПЕТРА, jedina k}erka Todora i Gospave, bila je udata za
Mikaila Momkovi}a iz Petkovi}a i s wim je rodila Dragutina-
Dragu, Ruìcu-Ruù i Miqu.
Petrin ДРАГУТИН-Drago (1909-1994) je za svog vernog pratioca
odabrao Dragiwu Jankovi} iz gostovi}kih Dedi}a. Naàlost,
/1
iza sebe nisu ostavili potomaka.
Dragutin je sahrawen u Modri~i.
Petrina РУЖИЦА-Ruà (r.1926) udala se 1946. za Nedeqka-
Neku Jovanovi}a (r.1919., od oca Petra i majke Petre) iz Bo~i-
we na Ozrenu. I s wim je u sre}nom braku, koji je trajao punih
50 godina, izrodila devetoro potomaka: \ur|iju, Petru, Savu,
Dragu, Stevu, êdu, Desanku, Zorana i Gorana.
Neko i Ruà su iz Bo~iwe na Ozrenu 1960. do{li na Dragovac
2 kod Zavidovi}a.
Ruì~ina ЂУРЂИЈА (1947) je umrla kao beba u Bo~iwi na
С /1
/2 Ozrenu.
Т Ruì~ina ПЕТРА (1949) je svoje srce poklonila Drago-
О Р qubu-Qubi Risti}u (r.1942. od oca Uro{a kojeg su usta{e
Ј У
А /3 /2 /6 /2 ubile te iste godine, 1942) iz gostovi}kih Petkovi}a. Ste-
Ж П kli su tri k}erke: Zoricu, Mirjanu i Sla|anu.
Н И
П Е Petrina ЗОРИЦА (1970) je postala lep{a polovina
Л Т Ц
С У О Е Т Draganu Martinovi}u iz Vojni}a kod Karlovca. Ste-
А /1
Т К Д Т Р kli su troje potomakа: Драгољуба-Dragi{u, Draganu i
Р __ А Marka. Od 1998. ìve u îkagu, SAD.
О А О З
Ј Р А __ О Зоричин ДРАГОЉУБ–Драгиша је оженио Милицу
__ в. /1 Ђорђевић из Војнића. За сада немају потомака.
А Р
Н в. Живе у Чикагу, САД.
Ј И
О в. Зоричина Драгана се удала за свештеника Вјеко-
О Ц
В Р /2 слава Јовичића из Прњавора. Стекли су сина
В А
И М И Миладина. Живе у Песилванији
О А С /3 Зоричин Марко је неожењен. Живи у Чикагу, САД.
Ћ Н
М Т Petrina МИРЈАНА (1975) je svoje srce poklonila Go-
К О И /2 ranu Kraji{niku iz Kakwa. Stekli su dva sina: Stefa-
О В Ћ
И __ na i Nikolu. Od 1999. ìve u îkagu, SAD.
В Petrina СЛАЂАНА (1977) je ukrasila dom Danijela
И Ћ
__ /3 Vu~kovi}a iz Vojni}a kod Karlovca i u taj dom izne-
Ћ drila k}erku An|elu i sina Luku. @ive u îkagu, SAD.
__ Ruì~in САВО (1952) je za suprugu odabrao Katu Rubil od
/3
Bosanskog Broda. Ona mu je na svet donela k}erku Dajanu.
С
@ive u îkagu, SAD.
А
Savina ДАЈАНА (1977) je svoju sre}u videla u Draganu
В
/1 Spasojevi}u iz Modri~e. Stekli su k}erku Andreu.
О
@ive u îkagu, SAD.
/4 Ruì~in ДРАГО (1954) je umro kao beba.
Ruì~in СТЕВО (1956) je svoje srce otvorio Miliji Simi}
/5 iz gostovi}kih Veli}a. Stekli su dva sina: Neboj{u i
Bojana. Posle egzodusa sa Dragovca kod Zavidovi}a, i tu-
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
138
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
С marawa kudakamo, od 2000. godine ìve u îkagu, SAD.
Т Стевин НЕБОЈША је оженио Тамару Вуковић из Сара-
Е /1 јева. За сада су стекли два сина близанца: Новака и
В Милана. Живе у Чикагу.
О /2 Стевин Бојан је неожењен. Живи у Чикагу.
/6 Ruì~in ЧЕДО (1957) je umro kao beba.
Ruì~ina ДЕСАНКА-Desa (1959) je svoju sre}u prepoznala
/2 /7 u Vinku Luki}u iz Travnika. Stekli su k}erku Nata{u i
Д sina Borislava. Sa Dragovca su proterani, a danas ìve u
Р Е îkagu.
У С Десанкина НАТАША је удата за Пољака, Вилински
Ж А /1 Барт. Стекли су су сина Михаила и кћеркицу Софију.
/6 И Н Живе у Чикагу.
Ц К Десанкин БОРИСИСЛАВ-Борис је оженио Марину Ле-
2 П А А /2 ковић из Сарајева. Стекли су сина Андреја и кћеркицу
Е __ Анастасију. Живи у Чикагу.
С Т Ruì~in ЗОРАН (kao prvi Srbin koji je ro|en na Dragovcu
Т Р в. – 1961. – jer su tu nekad ìve{e Cigani) za svog ìvotnog
О А /8 pratioca izabrao je Mitru Nedi} (k}erku Stojana i Savu-
Ј __ Ј ne) iz gostovi}kih Vukmanovi}a. U sre}nom braku stekli su
А /3 /2 О З dva sina: Nenada i Danijela. Posle bosanskohercegova~kog
Н в. В О etni~kog sukoba uto~i{te su na{li u dalekom îkagu, SAD.
Л Т А Р Зоранов НЕНАД је оженио Јулију Дабижљевић из Пећи
С У О М Н А /1 са Косова. Стекли су два сина: Петра и Саву. Живе у
Т К Д О О Н Чикагу, САД.
О А О М В Зоранов ДАНИЈЕЛ је оженио Лидију Рељу из Дрниша.
Ј Р К И /2
Стекли су кћеркицу Јану. Живе у Чикагу.
А О Ћ Ruì~in ГОРАН (1963) je postao ja~a polovina Ankici Iva-
Н В __ ndi} iz Doline kod Zavidovi}a. Stekli su tri k}eri: Dra-
О И /9
ganu, Sweànu i Nikolinu. Napustiv{i Dragovac, ispred
В Ћ Г
kame i jame, nastanili su se u îkagu, SAD.
И __ О
Горанова ДРАГАНА је удата за Александра Гогића из
Ћ Р
/1 Велике Кладуше. Стекли су сина Лазара. Живе у Чи-
А
кагу. САД.
Н
/2 Горанова СЊЕЖАНА је неудата. Живи у Чикагу.
/3 Горанова НИКОЛИНА је неудата. Живи у Чикагу.
Petrina МИЉА se udala za Milana Simi}a iz gostovi}kog sela
Veli}a. Muà }e joj ubiti muslimanski zlo~inci u Drugom
/3
svetskom ratu, u mestu zvanom Trwa~аk. Tako da za sobom nisu
ostavili potomaka.
Todorov ЛАЗАР (1904-1969), najmla|i i ~etvrti sin Todora i Gospa-
ve, }e sa svojom izabranicom Milkom ûpeqi} u rodoslov Stojano-
/7 vi}a ugraditi {est pupova, od kojih }e se razviti {est rodoslo-
vskih gran~ica: Ruù, Mitru, Slavka, \or|u, Mirka i Marka.
Л
А /1 Lazareva РУЖА (1933-1984) se udala na Ku~ice, za Slavka
З Р Kostadinovi}a i rodiла Mirka i Slavku. A onda se, zbog bra-
А У ~nih nesuglasica, vratiла u @ioke, i udaла u O{tri}, za Nedi-
Р Ж qka-Неђу Todi}a, i s wim је rodiла: Marka, Ranka, Stanu,
А Milku i Sretanu.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
139
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Ruìn МИРКО КОСТАДИНОВИЋ јe oèniо Stanislavu Jo-
vanovi} od Kladwa. Stekli su: Dragomira, Draganu, Ruì-
cu i Milijanu.
Мирков ДРАГОМИР је оженио Миланку Максимовић из
/1 Калесије, БиХ/ФБиХ. Стекли су два сина: Његоша и
/1 Небојшу. Живе у Челопеку код Зворника, БиХ/РС.
Миркова ДРАГАНА је удата за Слободана Јосиповића
М из Брњице код Живиница, БиХ/ФБиХ. Стекли су кћерку
И /2
Славицу и сина Марка. Живе у Мајуру код Шапца,
Р Србија,
/1 К Миркова РУЖИЦА је удата за Мирослава Вукмановића
О /3 из Угриноваца код Београда, Србија. Стекли су кћерку
Р Милицу. Живе у Угриновцима. Србија.
У Миркова МИЛИЈАНА је своје срце поклонила Жељки
2 Ж Перићу из Челопека код Зворника. Стекли су кћерку
А /4
Николину и два сина: Николу и Винка. Живе у Чело-
С __ пеку код Зворника, БиХ/РС.
Т в. Ruìna СЛАВКА КОСТАДИНОВИЋ se udala za Milutina
О Todi}a (за unuka An|e Stojanove Stojanoviћ, те ће се у
Ј К /2 овом родослову са својим потомцима појавити два пута). У
А /3 /2 /7 О С браку пуном љубави изродиће Qubenkа-Љубу, Qiqanу-
Н С Л Љиљу, @ivkа-Жилета i Goranа. По егзодусу из гостовичких
Л Т Л Т А жиока населили су се у Новом селу код Шамца, БиХ/РС.
С У О А А В Slavkin ЉУБЕНКО-Љубо je umro u osmoj godina ìvo-
Т К Д З Д К /1
ta. Сахрањен је на жиочком гробљу.
О А О А И А /2 Slavkina ЉИЉАНА-Qiqa se udala za Boru Radano-
Ј Р Р Н __
vi}a iz Osiwe kod Dervente. Stekli s Sa{u i Sla-
А О в. Љ }anu. @ive u Derventi.. БиХ/РС
Н В
И Љиљин САША је своје срце поклонио Дајани
О И Т Љ /1 Бабић из Црнче код Дервенте. Живе у Дервенти.
В Ћ О А БиХ/РС
И __ Д
Ћ И /2 Љиљина СЛАЂАНА је неудата.
в. Ћ Slavkin ЖИВКО-Жиле je oènio Draganu Petrovi}.
__ /3 Стекли су сина Немању и кћерку Хелену. @ive u No-
Т vom Selu kod [amcу. БиХ/РС
О /4 Slavkin Goran је umrо kao beba.
Д Ruìn МАРКО ТОДИЋ јe oèniо Radojku Luki} iz vozu}kih
И Miqevi}a. Stekli su: Nedeqku, @eqka i @eqku. Жive u
Ћ Novom Selu kod [amca. БиХ/РС
__ /3 Markova НЕДЕЉКА-Неда je удата за Мату Леовац из
/1 Домаљевца код Орашја. Стекли су две кћерке: Ивону и
М Луцију. Живе у Загребу, Хрватска.
А Markov ЖЕЉКО–Roki je oènio Biqu Radenovi} iz
Р /2 Kotora (Crna Gora) i stekli su два sina Vasilijа и
К Јована. Живе у Котору, Црна Гора.
О Markova ЖЕЉКА-Мрка јe сa Miloradом Erakом из
Дрвара rodila две кћери: Irenу и Свјетлану-Цесу. Са
/3
Јованом Баћићем из Слатине код Шамца родила је
кћерку Мају. @ive u Novom selu kod [amca. БиХ/РС
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
140
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Ruìn РАНКО ТОДИЋ јe oèniо Nadu Pa{ali} из госто-
вићких Велића, i s wom }e ste}i: Ruìcu, Slobodana i
/1 Savu. Жive u Novom Selu kod [amca. БиХ/РС
Р /4
Rankova РУЖИЦА se udala za Marka Maksimovi}a iz
У Р
/1 Ora{ja. Родила је кћерку Дијану и сина Илију. @ive u
Ж А
Novom Selu kod [amca. БиХ/РС.
А Н
Rankov СЛОБОДАН-Пуби је оженио Радицу Маринко-
К
вић из Драгаљевца код Бијељине. Стекли су две дево-
в. О /2
јчице: Бранку и Анастасију. Живе у Новом селу код
Шамца. БиХ/РС.
К /3 Rankov САВО jе momак.
О Ruìna СТАНА ТОДИЋ se udala za Miloja Martinovi}a od
С Kladwa. Stekli su: Milovana, Milorada, Miladina, Smi-
Т qanu i Biqanu. @ive kod Zvornika. БиХ/РС
2 А
Stanin МИЛОВАН je oènio Magdalenу Стевановић
Д
/5 /1 iz Kru{evca. Rodili su k}erku Mionu. @ive u Kru{e-
С И
vcу, Србија.
Т Н
С /2 Stanin МИЛОРАД i
О О
Т Stanin МИЛАДИН су neoèwenи. @ivе u Zvorniku
Ј В /3
А БиХ/РС.
А /3 /2 /7 И
Н Stanina СМИЉКА-Smiqa je udata za @eqku Тeji}a.
Н Ћ
А /4 Stekli su k}erku Daliborku i sina Rajу. @ive u Zvo-
Л Т Л
Т rniku. БиХ/РС
С У О А
О Stanina БИЉАНА-Biqa je postala lep{a polovina
Т К Д З
Д /5 Draganu Manojlovi}u. Rodili su sina Radenkа и кће-
О А О А
И рку Дејану. @ive na op{tini Zvornik. БиХ/РС
Ј Р Р
А Ћ Ruìna МИЛКА ТОДИЋ oти}e za Savu Niki}a iz Kara}i}a
/6
Н na Ozrenu. Жive u Lugovima kod [amca. БиХ/РС
О /7 Ruìna СРЕТЕНА јe umrла kao devoj~ica.
В Lazareva МИТРА (1935) se udala za Vuka{ina Todi}a iz gusto-
И /2 vi}kih @ioka. Stekli su: Uro{a, Nadu, Gospu i Nenada.
Ћ /1 Mitrin УРОШ јe umrо u osamnaestoj godini ìvota.
М Mitrina НАДА se udala za Simu Stojanovi}a. Stekli su:
И Slavka, Jadranku i Draganu. Жive u Novom Selu kod [a-
Т mca. БиХ/РС.
Р /2 Nadin СЛАВКО je оènио Ружицу Ковачевић из Руда-
А /1 нке код Добоја. Стекли су кћеркицу Марију. Живе на
__ Н Руданци код Добоја. БиХ/РС
А Nadina ЈАДРАНКА se udala za Radenku Pejanovi}u.
в. Д /2 Stekli su сина Jadrankа и две кћери: Tamarу и Анђе-
А лу. Жive u Ti{ini kod [amca. БиХ/РС
Т Nadina ДРАГАНА сe udala za Danijela Ostoji}a iз
О /3 Слатине код Шамца. Stekli su sina Nenadа и кћерку
Д Данијелу. @ive u Slatini kod [amca. БиХ/РС
И Mitrina ГОСПА se udala za Dragana Juri}a. Stekli su
Ћ Pericu i Ivanu. @ive u Љесковици код Жепча.
__ /2
Gospin ПЕРИЦА oèni}e Nikolinu Pupo iz Dubrovni-
/1
kа. Стекли су сина Матеa. @ive u Dubrovnikу. ХР.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
141
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
/2 Gospina ИВАНА se udala za Nikу Zlati}а iz [ehera
М /3 /2 kod @ep~a. Stekli su кћерку Anamarijу и сина Луку.
И БиХ/ ФБиХ.
Т Mitrin НЕНАД }e oèniti Jadranku Milo{evi} iz госто-
Р вићког Luga. Wegova deca su: Ogwen, Zorica i Teodora.
А Жivi u Lugovima kod [amca. БиХ/РС
/4 Ненадов ОГЊЕН је оженио Ану Вујичић из Струка код
в. Н /1 Оџака. Стекли су кћерку Јелену. Живе на Луговима код
Е Шамца. БиХ/РС
Т Н Ненадова ЗОРИЦА је удата за Милана Панића из
О А /2 Новог Града код Оџака. Живе на Луговима код Шамца.
Д Д БиХ/РС
И Ненадова ТЕОДОРА је још девојчурак. Живи са роди-
Ћ /3
тељима, на Луговима код Шамца. БиХ/РС
Slavkov ЧЕДО (1949-1998) јe oèniо Radmilu Stojanovi}
2 iz @iokа (унуку Стојана Трипичиног, те ће се по очевој,
мајчиној и жениној гранчици родослова са својим пото-
С мцима три пута поновити у овој књизи и свеукупном родо-
Т слову). Stekli su Slavicu, Ratu i Bojana. U posledwem
О ratu, posle egzodusa iz @ioka, biva rawen na tesli}kom
Ј /3 /2 /7 /3 rati{tu, a onda ubrzo i umire od udara.
А /1 êdina СЛАВИЦА (1971) se udala na „Drugi Kilome-
Н Л Т Л С ter” kod Zavidovi}a za Mi}u Blagojevi}a. Stekli su
У О А Л Ч /1
Dragana i Tijanu. Posle proterivawa iz zavi~aja na-
С К Д З А Е
stanili su se u Doboju. БиХ/РС
Т А О А В Д
êdin РАТО (1975) јe oèniti Svjetlanu (Mikicu)
О Р Р К О
Mandi}, rodom iz O{ava kod Maglaja, i s wom јe ste-
Ј О /2
А као sinove êdу, Darijа и Небојшу. Жive на ''ПД-у''
Н kod Modri~e. БиХ/РС
О êdin БОЈАН јe u svoj dom priveо za suprugu Maju
В Igwatovi} iz Qeskovice koja mu јe rodiла k}erке:
/3
И Ivanу, Milicу и Јовану. Жive на ''ПД-у'' kod Modri~e.
Ћ БиХ/РС
Lazarov ЂОРЂА-Ђоко (1931) јe oèniо An|u Momkovi} iz go-
stovi}kih Petkovi}a. Slu`ba policajca odveла ga prvo u Sew,
zatim u Popova~u i u Veliku Goricu kod Zagreba, gde јe 1989.
godine i umrо. Sa svojom An|om јe dobiо: Miru, An|elka, Gro-
zdanu i Ratu.
/1 \or|ina МИРА јe umrла jo{ kao beba.
\or|in АНЂЕЛКО (1954) јe o èweniо Ruìcu Sever iz
/2 Zagreba i s wom јe steкао dva sina: Dejana i Vedrana. Po
/4 А egzodusu iz Zagreba uto~i{te su na{li na Novom Zelandu
Н
u gradu Auklandу. Тада је Анђелко оженио Филипинку Rosa-
Ђ Ђ
О Е lina Del Carmen.
Л An|elkov ДЕЈАН se oènio Deepikom Surendrom,
Р
К indijskog porekla, i preselio se u Дубај. Стекли су
Ђ /1
О сина Рохана и кћеркицу Мају. Живе у Дубају, Арапски
А
Емирати
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
142
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
An|elkov ВЕДРАН je oèнио Tracy Marie - Cave. Сте-
/1 /2 кли су две девојчице: Еву и Лили (Lilly) Живе у Новом
Зеланду.
\or|ina ГРОЗДАНА (1956) se udala za Krunoslava Smi-
qkovi}a iz Velike Gorice. Stekli su Ogwena i Gorana.
/4
@ive u Velikoj Goricи, Хрватска.
/3 /1 Грозданин ОГЊЕН је неожењен.
Ђ
Грозданин ГОРАН је оженио Ању Булатовић. Стекли
О
/2 су кћеркицу Бруну и сина Макса. Живе у Великој Гори-
Р
ци код Загреба. Хрватска.
Ђ
А \or|in РАТО (1963) je oènio Dolores Антончић i s wom
/4
je stekao sina Tomislava. @ivi i radi na relaciji Mari-
Р
bor (Slovenija) - Velika Gorica, Hrvatska.
А
Ратин ТОМИСЛАВ је оженио Мартину Дворнековић и с
Т
/1 њом је стекао сина Михаела. Живе у Великој Горици.
О
Хрватска.
Lazarov МИРКО (1945-1995) oènio je Ruù ]irkovi} iz Gra-
bovice i s wom je stekao Gordanu, Miru i sina Gorana.
2
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Mirko je poginuo u Otaxbinskom ratu, 1995, na Ozrenu.
С
/1 Mirkova МИРА je umrla jo{ kao beba.
Т
/7 Mirkova ГОРДАНА (1966) udala se za Milana Todi}a iz
О /2
гостовићког O{tri}a (за unuka Stojanove An|е, девој.
Ј /3
Л Stojanoviћ - те ће се она, њен муж Милан и њихови пото-
А Т
А /2 мци по други пут поновити у овом родословуи). Godinu-dve
Н Л О /5
З Г poslе венчања kupi}e plac i saseli}e u гостовићке @ioke.
У Д
А О Dobi}e два sinа: Sa{u i Slavi{u. Ratne oluje су ih pro-
С К О М
Р Р teraле sa ogwi{ta i naselе u Novo Selo kod [amca. БиХ
Т А Р И
О Д /РС
Р
Ј А Горданин САША је оженио Гордану Марчета из Дрва-
К
А Н /1 ра. Секли су кћерку Анђелу. Живе у Новом селу код
О
Н А Шамца. БиХ/РС.
О Миланов СЛАВИША је оженио Жељану Никић. За сада
В /2 су без потомака. Живе у Новом селу код Шамца,
И БиХ/РС.
Ћ /3 Mirkov ГОРАН-Гоки (1971) je oèniо Danijelu Ristiћ из
Г гостовићких Трибића. (унуку Стоје Трипичине, те ће са сво-
О јим потомцима по други пут поновити у овом родослову).
К Stekli su Mariju i Jovanu. Жive u nasequ Jasenik kod
И [amca. БиХ/РС
Lazarov МАРКО (1938), sa svojom ìvotnom saputnicom An|om
/6 Todi} (unukom Stojanove An|e, Stojanoviћ, те ће са својим пот-
мцима по други пут поновити у овом родослову), rodom iz gusto-
vi}kog O{tri}a, dobi}e Mirjanu, Radenka, Qubenku-Љубу i
М
Miladina.
А
Markov МИЛАДИН (1963) је oèniо Благојку Петru{i} iz
Р /1
Gorwe Bo~iwe на Озрену. Nemaju potomaka.
К
/2 Markov РАДЕНКО (1965) oèni}e Mirku Risti}ku iz gusto-
О
vi}kih Tribi}a pred sami gra|anski rat u BiH. Sa celoku-
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
143
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
pnim stanovni{tvom Gostovi}a napustili su rodni zavi-
/2
~aj i 1993. godine dobijaju k}erku Marinu, a 1996. sina
Р
2 Marka. Жive u Srpskoj Ti{ini kod [amca. БиХ/РС
/6 А
/3 /2 /7 Раденкова МАРИНА је веренички прстен примила од
С Д /1
Милана Јовића из Доње Слатине код Шамца. БиХ/РС.
Т Л Т А
Л /2 Раденков МАРКО је још неожењен.
О У О М
А Markova ЉУБЕНКА-Љуба (1972) se posle ratnog egzodusa
Ј К Д А /3
З zaqubila u Dragana Mi}i}a iz Leìmira kod Sremske
А А О Р Љ
А Mitrovice, i udala. Stekli su dva sina: Milo{a i Mila.
Н Р К У
Р Србија.
О Б
/1 Љубенкин МИЛОШ је неожењен.
А
/2 Љубенкин МИЛЕ је неожењен, ал' заљубљен до ушију.
/4 Markova Mirjana (1974) јe umrla kao beba.
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Стојановићи
СТОЈЕ: Дејан, Горан, Данијела( дев. Ристић); Горан Смиљковић; Благојка (дев.
Петрушић); Анђа (дев. Тодић); Мирка (дев. Ристић) и Рато Стојановић;
ЧУЧЕ: Раденко,Миладин и Марко Стојановић.
144
КРИТИЧКИ ПРИКАЗ
(рецензија):
145
ЧОВЈЕК БЕЗ КОРИЈЕНА И ОГЊИШТА ЈЕ НИШТА
(Рецензија за монографују "Крв је крв, а не вода", аутра Миладина Стојановића)
Прикупљајући документарне извoре до којих је могао доћи, а понаjвише ослањајући

се на предања која се преносе с кољена на кољено, Миладин Стојеновић исписује
хронику свога рода Стојеновића: долазак у мјесто Жиоке на јужним падинама планине
Клек, у гостовићкој котлини; генезу рода Стојановића од доласка на локалитет Клека гдје
је њихов предак забо свој штап ‒ обиљежио мјесто будућег станишта свога племена;
расејање по свијету ‒ поставља питање, гдје су Жиочани особото Стојановића, свако
напосе, заболи својe штапoвe послије прогона српског корпуса са подручја Гостовића,
опоштина Завидовићи (1992)?
Грађа за монографију "Крв је крв а не вода" јесте "пелцер" из обимније монографије
"Корени и родослови" објављене 2010. године. Заправо, у том дјелу Стојановић је, што
по мушкој што по женској лози, развио стабла многобројних породица које потичу од
рода Стојановића. У рукопису за своју другу моногафију, аутор је поближе омеђио и
пратио само Стојановиће па је из контекста пређашњег садржаја држао се само онога
дијела у праћењу и опису што се односи на њих ‒ дакле, само по мушкој вертикали.
У првом дијелу ове књиге, аутор се ослања на многе историчаре, етнологе и
етнографе и говори о изворишту мотива који га воде ка циљу, а циљ је да забиљежи и
публикује, колико је могуће освијетли, прошлост и садашњост од долака Стојановића
претка из Црне Горе на подручје планине Клека, односно у гостовићку котлину до
прогона у босанском рату (1992-1995. године и антиципира будућност свога рода,
расијаног по свијету, у надолазећем времену. Описујући село Жиока, аутор приказује
исцрпно и сликовито атар свога села и положај у односу на окружење. Приказује насеља
у сливу ријеке Гостовић, православна српака и муслиманске села. У окружењу
исламских насеља мјештани села Жиоке страдали су и у Другом свјетском рату, док су у
рату босанском (1992/95) протјерани са својих огњишта. У читавом своме удесу, срећно
је мјесто Жиоке и његови житељи што има свога хроничара, биљежника о времену
прохујалом, људима и догађајми, који покушава, и успијева, да сачува успомене да је ту
стотинама године, поред исламског, живјело и православно српско становништво. По
предању, Стојан од којег су се развили Стојановићи у селу Жиоке, заједно са братом
Цвјетком, дошао је из Бијелог Поља (Црна Гора) почетком 19. вијека. Територијално-
политички подручје Гостовића, гдје је село Жиоке, у прошлости, припадало је тузланској
области, срез Маглај, општина Хрге. Поред осталог, аутор говори и о богомољама,
манастирима: Удрим (давно порушен), Озрен и Возућа које су биле стожер и гаранција
да се опстане на том простору све до 1992. године. Ту су и описи народне ношње, која
има доста заједничког са ношњом на Озрену и у Возући. Лијепо је описао народне
обичаје, крсне славе, светковине, свадбе, крштења и сахране шо је посебна баштина
овога народа. Описујући учешће Стојановића у Првом свјетском рату, поменуо је и друге
родове, особито Тодиће који су били један од бројнијих родова у Жиокама. Именовао је
појединачно становнике Жиока (Србе) који су страдали у Првом и Другом свјетском
рату. Погроми и прогони српског живља на подручју Гостовића често су десетковали
српси корпус. За вријема Угарске царевине у Босни и Херцеговини је било 43% Срба,
32,7% муслимана, 22,9% Хрвата. Осталих је био занемарљив број. Аустро-Угарске
власти да настојале да преведу Србе у Бошњаке стварајући јединствену нацију у Босни
и Херцеговини, ... Из тога се види да је етнича слика знатно измјењена на штету Срба.
У другом дијелу ове књиге су родови Стојановића и попис домаћинстава која су тамо
живјела до 1992. године, гдје доминирају Стојановићи, а ту су и Тодићи тек једко
домаћинство Никића ‒ купно 41 огњиште.Овај списак је праћен "шемом" распореда кућа
146
лијело и десно поред ријеке. Ту су и листе са пописом чланова појединих домаћонстава
са годином рођења, а за преминуле и година упокојења. У доста обимном штиву, аурор
се осврнуо и на далеке претке у Црној Гори одакле је дошао Стојанивића предак и
населио се на подрчје планине Клек, у госровићкој долини.
Миладин Стојанивић, аутор овога рукописа, пошао је од тога да је човјек база
коријена и огњишта ‒ нико и ништа. Заправо, без спознаје своје прошлости он је као
сњежна пахуљица ‒ залепрша, а затим изгуби се и постаје безличан. Зато, он је дуго и
стрпљиво изтраживао поријекло својих Стојановића из села Жиоке, те изнио обиман
арсенал податка о људима, догађајима у вренмену и све то овјековјечио. Уз то, он је
отишао даље од информативно-референцијалног приступа како се обично пишу
монографије, него је у све то унио доста лирике и романсијерског приступа тексту.
Додуше унио је и доста емоционалног, личног односа према својима, својим
савременицима и према прецима. Поред историјско-документарне вријаности, ово дјело
има и универзални карактрер јер читалац у контексту свега што оно има може да
препозна, и неке своје доживљаје, у генези српскога народа на јединственом етничком
простору Гостовића, Возуће, Озрена и шире у Бисни и Херцеговини. Зато препоручујем
да се овај текст преточи у јавну публикацију ‒ у књигу.
Бијељина, децембра 2018.
Проф. Борислав Гаврић
147
148
БЕЛЕШКЕ О АУТОРУ:
МИЛАДИН СТОЈАНОВИЋ
Рођен је 1963. године у Завидовићима, БиХ/ФБиХ. Завршио је

Педагошку академију у Сремској Митровици, Србија. Са овом
књигом, „КРВ ЈЕ КРВ А НЕ ВОДА“, објавио је једанаест самоста-
лних књига. Од тога седам збирки поезије, два романа, те књигу:
“Корени и родослови“, у којој је кроз времеплов, са колена на
колено, по мушкој и женској линији, пратио девет родослова.
Објављене књиге поезије су му:
„Да имадох два минута“,
„Ако буду луде главе моју Српску распродале“,
„Под црвеним небом“,
„Зов душе чађаве“,
те две збирке љубавне поезије:
„Теби“ и
„Опет Теби (на узглављу појем)“,
и збирку дечије поезије:
„Поезија за децу и старце“,
Објављени романи су му:
„На путу светих ратника“ и
„Оракулски град“.
Учестовао је са групом аутора у писању књига:
„Српски Гостовић“ и
„Посавски чвор опстанка“.
Радови су му објављивани у многим часописима и зборницима.
149
Штампање ове књиге помогли су:
Породица Зорана Јовановића из Чикага, САД

Породица Павла Паје Видовића из Теслића, БиХ/РС
150

KRV Je KRV A Ne Voda ! Za Stampu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

KRV Je KRV A Ne Voda ! Za Stampu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

KRV Je KRV A Ne Voda ! Za Stampu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

У име оних који ми рекоше да имају вољу и намеру да науче Вукову азбуку, ја им по

њиховој жељи поклањам ту азбуку на почетку ове књиге!

ВУКОВА АЗБУКА / VUKOVA AZBUKA

Ликовна замисао и дизајн корица:

SA^UVANI „KORENI I RODOSLOVI”

Iako je ponu|eni tekst kwige „Koreni i rodoslovi” u svojoj cjelovitosti namjerno,

PROF. DR RANKO PEJI]

PREDMET: RECENZIJA NA RUKOPIS KORENI I RODOSLOV

Autor Miladin Stojanovi} ponudio mi je na recenziju rukopis pod naslovom

Bawa Luka, 02.04.2010.

ETNOPSIHOLO[KA STUDIJA O RODU, VREMENU I PROSTORU

РЕЦЕНЗИЈА ЗА КЊИГУ „КОРЕНИ И РОДОСЛОВИ“

Модрича, 24.априла 2010.год. мр Ђорђе Нијемчевић

СПОЗНАВАЈУЋИ СВЕТ ОКО СЕБЕ

Radojka Stojanovi} i mali Stidqivko

Malog i slinavog de~aka, umazanog pekmezom od plavih ,,maxarki” i ,,~upavog”

Стидљивко и Чедо (Славков) Стојановић

Odsekli im prvo ,,N”,

Sa zave`qutkom od ostataka mu{ke haqinice koji na stomaku skriva{e poderani

Selo @ioke, malo pravoslavno seoce sme{teno na sun~anim obroncima planine

@io~ani za kom{ije ima{e mnogoqudnija muslimanska sela i zaseoke: sa zapada

„Na `alost”, na stotinu puta pri~alo bi se u wihovoj ku}i, „@io~ani tako

Hidronimi i toponimi, koje susre}emo u @iokama su: po~ev od ulaza iz Bajvata,

@IOKE SA OKRU@EWEM KROZ ISTORIJU

O ve~itoj blizini i nekada{woj pripadnosti tuzlanskom bazenu, odnosno

Остаци манастира „Удрим”, Гостовић, Завидовићи, БиХ/ФБиХ

Prema dosad poznatim izvorima, nema nigde pouzdanih podataka o tome, ko je i

Okupqawe Gostovi}ana kod crkve Sv. Nikole u ^ardaku

No{we iz ozrensko-gotovi}ko-vozu}kog kraja

„Prvi Stojanovi}i i Todi}i na ovaj prostor doseli{e od 1800. i 1815. godine.

„Do{av{i u @ioke, nastanili su se na sun~ani obronak planine Klek, lokalitet

O kontinuiranoj `io~koj istoriji, sa sve`im se}awima organizovanog jatakovawa

Austrijski Ugarski Bosna i

Religijska karta po Andrees Allgemeiner Handatlasu

Na koji na~in, gde? – poginu}e i Stojan Stojanovi}, Stankov, u svojoj ~etrnaestoj,

Spomenik na Gaji}a bari, 10 km od Zavidovi}a

„Radi potomaka poginulih boraca, imam qudsku i moralnu obavezu detaqnije

Pored toliko vidqive mr`we i osetnog stradawa u predhodnim ratovima, @io-

Danas mo`ete samo ovakve prizore na}i u @iokama

DOMA]INSTVA U @IOKAMA 1992. godine

Распоред кућа у Жиокама до егзодуса 1992. године

DOMA]INSTVO Br.k. DOMA]INSTVO Br.k. DOMA]INSTVO Br.k.

VEROVAWA I KRSNA SLAVA

Pro~itah jednom prilikom u kqigi ,,Izbor hutbi i vazova”, izdava~a: ,,Starje{i-

Slavska krsnica ili Slavski kola~

,,SVETI SIMEON BOGOPRIMAC – u vreme cara misirskog Ptolomeja

BO@I] KOD STOJANOVIЋА

Na Tucin dan se pe~enica ,,tukla”, zatim nabijala na ra`aw, da se ocedi, i

Vaskr{wa jaja – raj za du{u i oko

I najmawi kutak je dovoqan za okupqawe

@io~ani su sa celokupnom gostovi}kom kotlinom, pored svoje dve svetiwe: crkve

BABINE, NARODNI OBI^AJI

SVADBA, OZRENSKI OBI^AJ

Poseban do~ek organizuje se kod ku}e mlado`ewenih – i to u oba primera. Mladu

Svadbarska gozba u @iokamа око 1960-их

Некад се у гостовићком крају млада доводила на коњу

Koliko su Stojanovi}i i Todi}i bili me|usobno povezani, kao telo krvotokom,

ОСТАЛА ДРУЖЕЊА И ОКУПЉАЊА