5/30/2019 Biserko za N1 Sarajevo: Srbija je trebalo prva da prizna Kosovo - Politika - Dnevni list Danas

Biserko za N1 Sarajevo: Srbija je trebalo

prva da prizna Kosovo
Sonja Biserko, osnivačica i predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, izjavila
je da je Srbija trebalo da bude prva zemlja koja je priznala Kosovo, kao pokazatelj da je
spremna da prihvati novu realnost, da se okrene vlastitom razvoju i tako pokrene
kompletan region.

26Piše: Beta30. maja 2019. 09.07

Foto: Medija centar

„Srbija je to davno trebalo da uradi i to je trebalo prva da uradi u postojećim granicama. To

onda Srbiju čini ozbiljnim akterom u regionu. Stalno se poziva da je najveća, faktor stabilnosti, to
bi bio gest koji bi pokazao da je Srbija spremna da prihvati novu realnost, da se okrene vlastitom
razvoju i tako povuče region. Ceo region ima sumnje u to šta Srbija želi, to se vidi po njenom
ponašanju i na Kosovu, u Bosni, Hrvatskoj“, kazala je Biserko za televiziju N1 iz Sarajeva.

https://www.danas.rs/politika/biserko-za-n1-sarajevo-srbija-je-trebalo-prva-da-prizna-kosovo/ 1/2
5/30/2019 Biserko za N1 Sarajevo: Srbija je trebalo prva da prizna Kosovo - Politika - Dnevni list Danas

Ocenila je da Srbiji odgovara „zamrznuti konflikt“, jer stalno računa da će se medjunarodni

kontekst promeniti njoj u korist i da će vreme pokazati da te zajednice ne mogu zajedno da žive.

Prema njenim rečima, Srbija pokušava da vrati stanje na staro, time što je Rusija ušla u region.

„Srbija više služi ruskim nego srpskim interesima. Geografski Srbija pripada evropskom krugu,
vezana je za region – a ponaša se kao da sebe ne vidi u regionu, stalno gleda savezništvo sa
većim silama, a od nedavno je okrenuta ka Višegradskoj grupi koja ima problema sa odredjenim
vrednostima EU, ta ksenofobija, antimigratska, islamofobija…“, kazala je Sonja Biserko.

Navela je da je Kosovo tema koja je aktuelna od sedamdesetih godina 20. veka, a na Kosovu je
otvoreno i srpsko pitanje u Jugoslaviji.

„Tada se već zapravo došlo do zaključka da je nemoguća misija dominirati albansku populaciju
na Kosovu s obzirom na brojnost. Pokušalo se tokom devedesetih ići na podelu, amputaciju. Rat
na Kosovu je išao da se smanji broj Albanaca, ovo etničko čišćenje, oko 700-800 hiljada Albanaca
koji su proterani, čiji su dokumenti spaljeni, kako se kasnije ne bi mogli vratiti. NATO intervencija
je sprečila tu vrstu scenarija, tako je Srbija izgubila Kosovo u ratu“, rekla je Sonja Biserko.

Prema njenim rečima, nakon incidenata na Kosovu 2004. godine, međunarodna zajednica je
donela kriterijume po kojima će rešavati budući status Kosova, a to znači da nema podele, da
nema vraćanja na staro i da nema priljučenja Kosova Albaniji.

„Albanci, Kosovari, oni su većinom protiv podele. To je priča koju potencira (predsednik Kosova
Hašim) Tači, on je usamljen u tome. Društvo je protiv. Većina Srba je protiv podele. Po mom
uverenju, mislim da je to poslednja faza raspada Jugoslavije, da tako treba tretirati to, čak i
medjunarodna zajednica bi trebalo da zauzme taj stav, a istovremeno raditi na normalizaciji
odnosa, a Beograd na što većoj zaštiti srpske zajednice i njenu održivost na Kosovu. Oni se
zalažu za neke teritorije, a ne neke ljude. Oni negiraju multietnički kontekst koji je zagarantovan
našim ustavima“, kazala je Biserko.

https://www.danas.rs/politika/biserko-za-n1-sarajevo-srbija-je-trebalo-prva-da-prizna-kosovo/ 2/2