Vujkov Anka

EXPO izložbe 1888. i 1929. godine

U vreme kada nije postojao internet preko kojeg ćemo, iz svog toplog doma i udobne
fotelje, sa svog modernog elektronskog uređaja saznati sva dešavanja u okolini i svetu
zabaviti se i obaviti kupovinu, ljudi su nalazili razne načine da svoje ideje prikažu što
većem broju ljudi. Mesta na kojima su se sakupljali izumitelji iz velikog broja zemalja da
bi prikazali svoja otkrića nazivala su se izložbe ili sajmovi. Pomagali su ekonomski
razvoj zemlje domaćina, ulepšavali grad u kojem su se održavali i davali ljudima
mogućnost da iskoriste viđeno kao materijal za postizanje uspeha i olakšanje puta ka
boljem životu.

Svetska izložba je naziv manifestacije koja se u obliku sajma ili izložbe održava od
sredine 19. veka pa do danas. Tom manifestacijom upravlja poseban organ pod nazivom
Ured za međunarodne izložbe. Sedište Ureda je u Parizu i danas broji 98 država članica.
Svetske izložbe se uglavnom nazivaju Ekspo (EXPO), iako taj naziv neretko koriste i
razne druge izložbe, koje nisu pod pokroviteljstvom ureda, pa ne nose naziv Svetske
izložbe. Prema pravilima ureda za međunarodne izložbe, Svetske izložbe su podeljene u
dve kategorije: međunarodne prijavljene izložbe i međunarodne priznate izložbe.
Osnovna ideja ovih izložbi je da zemlje učesnice iskažu svoj pogled na neku temu
uređujući izložbene prostore u skladu sa zadatom temom. Zemlje na svojim prostorima
nastoje da što bolje prikažu i predstave ljudima svoje izume, ideje i planove, takodje
organizuju i predavanja, radionice, konferencije.. Prva svetska izložba održana je 1851.
godine u Londonu kao tadašnjoj vodećoj sili u svetu. Sve nacije bile su pozvane da
doprinesu izložbi koja je predstavila najveća dostignuća svih grana ljudskog delovanja.
Londonska izložba je postigla veliki uspeh, pa su uskoro i drugi veliki gradovi
organizovali Svetske izložbe. Zaostavština Svetskih izložbi u više od 150 godina
njihovog održavanja, između ostalog uključuje i Ajfelov toranj u Parizu, izum televizije i
mnoge druge patente. Prva Svetska izložba u Španiji održana je 1888. godine u Barseloni.
Trajala je od 20. maja do 9. decembra. Prvi pokušaj održavanja ove izložbe bio je 1886.
od strane Eugenia Seranno de Casanove. Pošto je pokušaj propao, Seranno je ubedio
gradonačelnika Barselone da preuzme ovaj projekat na sebe. Sajam je održan na površini
od 47 hektara u glavnom parku u gradu – Parku Citadela. Sam ulaz u park činila je
tiijumfalna kapija sa motivima heroja naroda. Izložbu je posetilo preko dva miliona ljudi
iz Evrope i sveta. Svoje izume na ovoj izložbi predstavili su učesnici iz 27 zemalja.
Najveća zaostavština ove izložbe je sam park Citadela. EXPO je bio prilika da se ulepša i
unapredi Citadela koja je nekada bila tvrđava od koje su ostale zidine koje se nisu
dopadale narodu i da se od nje napravi glavni park. Za ovu priliku sagrađen je „Dvorac tri
zmaja“ koji je trebao da posluži kao restoran za potrebe sajma ali je kasnije služio i kao
prostor za geološki muzej. Zaostavštinu sajma čine i sama trijumfalna kapija i spomenik
Kolumbu. Spomenik Kolumbu je visok 60 metara i napravljen je na mestu gde se
Kolumbo vratio sa prvog puta u Ameriku. Nedaleko od ovog spomenika sagrađen je i
hotel sa 500 soba za smeštanje gostiju. Ovaj hotel je izgrađen za samo 50 dana. Arhitekta
je bio veoma uporan i zahvaljujući njegovomm trudu da se postavi osvetljenje oko hotela
radnici su radili u 2 smene po 12 sati. Ovaj hotel je na žalost srušen nakon završetka
sajma. Arhitekta Rogent je sa svojim timovima radio bez prestanka i skoro svi objekti su
bili završeni pre zvaničnog otvaranja. Sam EXPO je bio prilično uspešan, iako je bilo i
neželjenih efekata. Mašine koje su bile predstavljene na izložbi su se u velikoj meri
razlikovale od mašina koje su bile najavljene i većina izuma koji su prikazani su bili već
poznati na tržištu u Evropi. Oni izumi koji nisu bili poznati marljivo su skrivani i čuvani
za EXPO 1889 u Parizu. Katalonija je zapala u dug od oko 1,2 miliona dolara mada to i
nije bilo zabrinjavajuće, jer je i pre toga bila u sličnim dugovima. Međutim, sama suština
sajma i nije bila da se naprave finansijski dobici nego da se Barselona prepozna ne samo
kao španski već i kao evropski grad. Više od dve stotine radnika je radilo poslove na
samom ostvarenju sajma dok je još tri hiljade ljudi našlo zapošljenje u poslovima koji su
bili indirektno povezani sa sajmom. Stanovnici Katalonije su bili ponosni sajmom i
podstaknuti da u svoja sela i gradove donesu nove tehnologije koje će im unaprediti način
života. Još 1909. godine osnovana je komisija koja je trebalo da proceni mogućnost
realizacije jošjednom sajma u Barseloni. Drugi sajam je trebao da uzdigne Barselonu na
viši nivo, donese joj ekonomski profit i prikaže jačanje same Katalonije. Katalonija je
takođe htela da osnaži svoj jezik otvarajući škole i biblioteke. Prvi Svetski rat je
zaustavio planove za ostvarenje drugog svetskog sajma u Španiji. EXPO je napokon
održan 1929. godine. Trajao je od 20. maja 1929 do 30. januara 1930. godine. Odvijao se
na brdu Montjuic koje se uzdizalo iznad luke, na površini od 118 hektara. Za
organizovanje ovog sajma utroseno je više od 25 miliona dolara. EXPO su upotpunili
izlagači iz 20 zemalja. Cilj ove izložbe bio je podizanje svesti o modernoj industriji u
Kataloniji i njenoj bliskoj budućnosti. Održavanje izložbe je zahtevalo pravljenje
urbanističkog plana kako Montjuic-a tako i njegove okoline, uključujući i obnavljanje
javnih mesta, pogotovo trga Espanya. Plan organizovanja izložbe je bio savršeno tle za
isprobavanje novih stilova u arhitekturi i umetnosti. Glavni ulaz tj mesto odakle je
počinjala izložba je bio trg Espanya koji je velikim bulevarom vodio sve do “Magične
fontane” i palate Alfonsa XIII i Victorie Eugenie u podnožju Montjuic-a. Bulevar koji je
vodio do brda bio je osvetljen i ukrašen sa mnoštvom fontana i objekata. Na njemu su se
nalazili palata običaja, palata komunikacija i transporta, palata metalurgije i elektrike.
Ovi objekti se i danas koriste na raznim izložbama. Španski trg (Plaça d'Espanya) je bio
dovršen još 1926. godine i radjen je po ugledu na Berninijev trg Svetog Petra u Rimu sa
baroknim motivima i mnogobrojnim stubovima. Veličinu trga upotpunjuju i dva zvonika
na samom početku bulevara, nazivaju se venecijanski tornjevi. Na sredini trga nalazi se i
„Fontana tri reke“ koja simboliše religiju, herojstvo i umetnost. Na samom podnožju brda
nalazi se fascinantna „Magična fontana“, postavljena je 1929. godine i od samog početka
je oduzimala dah gledaocima. Odlično usklađeni zvučni i svetlosni efekti ove fontane
nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Ispod ove fontane nalazi se veliki sistem za
upravljanje koji omogućava da predstava koju ova fontana pruža svaki put uspe. Svi
učesnici sajma su imali nedelju dana posvećenih svojim izumima. Nemački paviljon
uspeo je da privuče pažnju letom cepelina iznad Barselone kao i izgledom svog paviljona
koji je bio jednostavno i modernistički sagrađen sa vrlo dobro odabranim materijalima.
Francuski paviljon privukao je goste svojim kockastim oblikom. Paviljon Jugoslavije je
bio napravljen u obliku zvezde sa fasadom od drveta. Belgijski paviljon se istakao kulom
koja je bila duplo viša od same građevine dok je sam objekat podsećao na zamak iz
bajke. Od velike pomoći pri održavanju sajma bio je i nemački paviljon za snabdevanje
strujom koji je bio zadužen za to da objekti tokom celog perioda trajanja sajma imaju
svetlo. Iza izložbe su ostali i Grec teatar. Ovaj objekat je pozorište na otvorenom koje
prima oko dve hiljade ljudi i inspirisano je grčkom arhitekturom. Najviše podseća na
Epidaurus. Na vrhu brda se nalazi i stadion koji može da primi 62000 gledalaca i u to
vreme je bio drugi stadion po veličini u Evropi. Ovaj stadion je opremljen sa terenima za
mnoge olimpijske sportove. „Špansko selo“ je objekat koji sadrži mnoštvo reprodukcija
arhitektonskih ostvarenja sa teritorije cele zemlje. Privlači pažnju svojim masovnim
ulazom sa dve zidom spojene kule.

Izložbe 1888. i 1929. godine su donele velike promene kako za Barselonu i Kataloniju,
tako i za čitavu Španiju. U vremenu kada su sredstva komunikacije bila prilično spora,
barem za današnje standarde, izložbe su ljudima donele nove izume koji su im pomogli
da lakše žive. Novi izumi vodili su do sledećih, još boljih i modernijih i tako se stiglo do
unapređenja infrastrukture, obnove gradova, širenja mreže elektične energije kao i do
velikih migracija u gradove i otvaranja novih radnih mesta koja su građanima obezbedila
pogled na svetliju i moderniju budućnost.