SJ 1 2 2013 1 KB-85-116

STRANIȱJEZICIȱ42ȱ(2013)ȱ1Ȭ2

Izvorniȱznanstveniȱ²lanakȱ Primljenȱ11.11.2013.
8'.¶¶ Prihva°enȱ4.12.2013.
ȱ

EUFEMISTI+NIȱFRAZEMIȱKAOȱIZRAZȱJEZI+NOGȱTABUAȱ
(NAȱPRIMJERUȱFRAZEMAȱZNA+ENJSKOGȱPOLJAȱȇSMRTȇȱ
UȱHRVATSKOMȱIȱPOLJSKOMȱJEZIKU)ȱ

KarinaȱGiel ȱ
Fakultetȱ
ȱ
ȱ
Svrhaȱ ovogȱ prilogaȱ jeȱ dokumentiratiȱ hrvatskeȱ eufemisti²neȱ frazemeȱ
kojiȱpripadajuȱleksi²komȱpoljuȱsmrtiȱteȱnjihovaȱusporedbaȱsȱpoljskomȱ
leksi²komȱ gra¶om.ȱ Frazeološkeȱ svezeȱ kojeȱ smoȱ podvrgnuliȱ analizi,ȱ
zabilježeneȱsuȱuȱfrazeološkimȱrje²nicimaȱizdanimȱtijekomȱposljednjihȱ
dvadesetȱ godina.ȱ Istaknuliȱ smoȱ sedamȱ tematskihȱ podru²ja:ȱ Umiranjeȱ
(prirodnaȱsmrt);ȱNaglaȱsmrtȱ(ubijanje,ȱsmrtnaȱkazna);ȱPredodžbeȱsmrti;ȱ
Samoubojstvo;ȱ Lijes;ȱ Groblje;ȱ Sprovod.ȱ Naȱ temeljuȱ usporedbeȱ
dokazaliȱ smoȱ daȱ frazeologijaȱ ²iniȱ zajedni²kiȱ prostorȱ izme¶uȱ srodnihȱ
slavenskihȱjezikaȱkojeȱspajaȱkulturnaȱzajednica.ȱ
Klju²neȱrije²i:ȱekvivalent,ȱeufemizam,ȱfrazem,ȱmetafora,ȱmetonimija,ȱsmrt,ȱtabu.ȱ
ȱ
ȱ
0.ȱUVODȱ
'HPRUWHDXWEHQHDXWQLKLO«ȱ
ȱ
Iakoȱpostojanjeȱtabuaȱmotivirajuȱiracionalnaȱuvjerenja,ȱuȱovoȱvrijemeȱ
nitkoȱneȱnegiraȱnjihovuȱprisutnostȱuȱdruštvenomȱživotuȱsvakogȱnaroda.ȱ

.DULQD*LHO=DYRG]DVODYHQVNHMH]LND6YHXþLOLãWD$GDPD0LFNLHZLF]D3R]QDQX
IUD]HPLN#JPDLOFRP

Ä2VPUWLVYHQDMEROMH´±SRVOXåLOLVPRVHSDUDIUD]RPSR]QDWHODWLQVNHX]UHþLFHDe mortuis aut bene aut nihil
GDNOHÄ2PUWYLPDVYHQDMEROMH³

KARINAȱGIEL:EUFEMISTI+KIȱFRAZEMIȱKAOȱIZRAZȱJEZI+NOGȱTABUA...ȱ(str.85Ȭ116)ȱ

Zabranaȱnekihȱpostupaka,ȱuȱtomeȱiȱjezi²nihȱpojavaȱ(LeszczyÚskiȱ1988:10),ȱ
poznataȱjeȱsvimȱkulturama.ȱOȱpostojanjuȱrazli²itihȱtabuaȱ²ovjekȱdoznajeȱ
tijekomȱodgoja,ȱu²iȱkakoȱihȱpoštovati,ȱmakarȱihȱponekadȱneȱrazumijeȱiȱneȱ
prihva°aȱ(Dbrowskaȱ1993:20).ȱ+iniȱseȱpakȱdaȱneospornaȱiracionalnostȱteȱ
²injeniceȱjeȱbezȱzna²ajaȱuȱusporedbiȱsȱulogomȱkojuȱoniȱigraju.ȱNaimeȱnaȱ
stražiȱsuȱeti²keȱiȱmoralneȱravnoteže,ȱpodsje°aju°iȱ²ovjekaȱdaȱimaȱobavezeȱ
premaȱ društvuȱ ²ijegȱ jeȱ dioȱ (ibidem,ȱ str.ȱ 20).ȱ Pitanjeȱ tabuaȱ složenȱ jeȱ
psihološki,ȱ religijski,ȱ antropološki,ȱ etnografskiȱ iȱ jezi²niȱ problem.ȱ
Istražuju°iȱeufemisti²neȱfrazemeȱusredoto²itȱ°emoȱseȱsamoȱnaȱposljednjiȱ
odȱnavedenihȱaspekata.ȱȱ
Z.ȱ LeszczyÚskiȱ (1988:14)ȱ primijetioȱ jeȱ daȱ jeȱ raznolikostȱ motiviranostiȱ
tabuaȱ razlogȱ zbogȱ kojegaȱ jeȱ veomaȱ teškoȱ datiȱ iscrpanȱ pregledȱ uzrokaȱ
njihovaȱ nastanka,ȱ timȱ višeȱ štoȱ seȱ oniȱ moguȱ preklapati.ȱ Jezikoslovciȱ suȱ
pakȱsložniȱkadaȱjeȱrije²ȱoȱvjerovanjuȱuȱmagi²nuȱmo°ȱrije²iȱkojaȱjeȱpoložilaȱ
temeljȱ prvobitnomȱ jezi²nomȱ tabuu.ȱ Toȱ vjerovanjeȱ osnovaȱ jeȱ op°egȱ
uvjerenjaȱ daȱ postojiȱ magi²naȱ vezaȱ izme¶uȱ odre¶eneȱ rije²iȱ iȱ referentaȱ uȱ
izvanjezi²nojȱstvarnostiȱkojuȱtaȱrije²ȱozna²avaȱiliȱuzȱkojuȱjeȱvezana.ȱVezaȱ
izme¶uȱ znakaȱ iȱ designataȱ nijeȱ uȱ ovomȱ slu²ajuȱ ugovorenaȱ negoȱ stvarnaȱ
(Engelkingȱ 1984:116).ȱ Uvjerenjeȱ oȱ njezinuȱ postojanjuȱ posrednoȱ seȱ
odražavaȱuȱnekimȱposlovicamaȱiliȱfrazemima,ȱnpr.:ȱNeȱizazivajȱvragaȱ(polj.ȱ
NieȱwywoÙujȱwilkaȱzȱlasu),ȱNeȱdirajȱlavaȱdokȱspavaȱ(polj.ȱNieȱbudĊȱlicha,ȱkiedyȱ
ïpi)ȱiliȱMiȱoȱvuku,ȱaȱvukȱnaȱvrataȱ(polj.ȱOȱwilkuȱmowa,ȱaȱwilkȱtu).ȱVjerovanjeȱ
uȱmagi²nuȱmo°ȱrije²iȱbiloȱjeȱkarakteristi²noȱzaȱtradicionalneȱkulture,ȱnoȱ
poznatoȱ jeȱ iȱ uȱ ovoȱ doba,ȱ madaȱ uȱ donekleȱ promijenjenomȱ obliku2.ȱ Sadaȱ
uporabaȱrije²iȱtabuaȱkodȱgovornikaȱvišeȱneȱizazivaȱstrah,ȱjerȱjeȱuȱnašemȱ
kulturnomȱ kruguȱ gotovoȱ potpunoȱ nestaloȱ misti²noȬmagijskoȱ
razmišljanjeȱ (Dbrowskaȱ 1993:28).ȱ Ipakȱ njegovoȱ spominjanjeȱ naȱ nekiȱ
na²inȱjošȱjeȱodbojnoȱiȱizazivaȱnelagodu.ȱDavnoȱpraznovjerjeȱzamijenileȱsuȱ
društveneȱ eti²keȱ norme.ȱ Sȱ obziromȱ naȱ ²injenicuȱ daȱ seȱ nijeȱ mogu°eȱ
potpunoȱ odre°iȱ imenovanjaȱ nekihȱ referenataȱ uȱ izvanjezi²nojȱ stvarnosti,ȱ
jezikȱ svojemȱ korisnikuȱ nudiȱ primjerenaȱ zamjenskaȱ sredstvaȱ –ȱ
eufemizme.ȱȱ
Eufemizacijaȱ seȱ temeljiȱ naȱ tomeȱ daȱ seȱ naȱ podru²juȱ jezikaȱ stvaraȱ
zamjenskaȱ stvarnostȱ kojaȱ služiȱ zaȱ izražavanjeȱ neugodnihȱ sadržajaȱ
(KrawczykȬTyrpaȱ 1996:89).ȱ Taȱ stvarnostȱ postojiȱ izme¶uȱ ²ovjekaȱ iȱ

6:LGáDNRYDMWDEXQD]LYDÄWDEXQRZRĪ\WQ\P³GDNOHµQRYRYMHNRYQLPWDEXRP¶

podru²jaȱživotaȱnaȱkojeȱseȱtabuȱodnosi.ȱSamimȱtimeȱpostajeȱiȱposrednikȱ
kojiȱublažavaȱsudarȱsferaȱsacrumȱiȱprofanum.ȱA.ȱEngelkingȱpiše:ȱ„+iniȱseȱ
daȱ tabuȱ imaȱ medijacijskaȱ iȱ posreduju°aȱ obilježja.ȱ Onȱ jeȱ sredstvoȱ kojeȱ
omogu°ujeȱ dodirȱ ²ovjekaȱ saȱ sferomȱ sacrumȱ (Engelkingȱ 1984:116)“ȱ
[prijevodȱ autora].ȱ Zabraneȱ tabua,ȱ kojeȱ štiteȱ odȱ izravnogȱ kontaktaȱ saȱ
sacrumom,ȱ dovodeȱ doȱ posebnog,ȱ sve²anogȱ dodira.ȱ Eufemizmomȱ seȱ
izbjegavaȱ rije²ȱ kojaȱ zvu²iȱ neprikladnoȱ iȱ ²ijaȱ biȱ uporabaȱ moglaȱ izazvatiȱ
nelagodu.ȱ Ulogaȱ eufemizmaȱ jeȱ dakleȱ zaštitaȱ psiheȱ odȱ presnažnihȱ
dojmovaȱ(WidÙakȱ1963:102)ȱA.ȱDbrowskaȱ(1993:99)ȱskre°eȱpozornostȱnaȱ
toȱ daȱ jeȱ ve°ȱ samoȱ zaobilaženjeȱ rije²iȱ „smrt”ȱ iliȱ „umrijeti”ȱ ublažavanje,ȱ
zatoȱ seȱ pažljivoȱ izbjegavaȱ njihovuȱ uporabu.ȱ Iȱ Borkowski,ȱ kojiȱ jeȱ
analiziraoȱ sadržajȱ 103ȱ grobni²keȱ inskripcije,ȱ primijetioȱ jeȱ daȱ seȱ samoȱ uȱ
slu²ajuȱ 16ȱ inskripcijaȱ posegnuloȱ zaȱ nazivanjemȱ smrtiȱ expressisȱ verbisȱ
(Borkowskiȱ 2000:353).ȱ Eufemizmiȱ moguȱ dolazitiȱ uȱ oblikuȱ sinonima,ȱ
aluzije,ȱ elipse,ȱ preoblikovanjaȱ iliȱ perifraze3.ȱ Me¶uȱ perifrazamaȱ isti²uȱ seȱ
frazeološkeȱ perifrazeȱ koje,ȱ premaȱ A.ȱ Dbrowskojȱ (1993:36).zovemoȱ
eufemisti²niȱ frazemi.ȱ Zamjenjivanjeȱ pojedinihȱ rije²iȱ složenimȱ svezamaȱ
tako¶erȱ jeȱ eufemisti²kiȱ pothvat,ȱ vjerojatnoȱ seȱ upravoȱ zbogȱ togaȱ
eufemizamȱ poistovje°ujeȱ sȱ frazemom.ȱ Nakonȱ štoȱ jeȱ analiziralaȱ 22ȱ
enciklopedijskeȱ definicijeȱ nazivaȱ eufemizam,ȱ A.ȱ Dbrowskaȱ (ibidem,ȱ str.ȱ
37)ȱzabilježilaȱjeȱdaȱseȱuȱ13ȱslu²ajevaȱonȱpoistovje°ujeȱsȱfrazemom.ȱSli²noȱ
jeȱsȱhrvatskomȱtradicijomȱuȱkojojȱdefinicijaȱeufemizmaȱglasi:ȱ„Eufemizmiȱ
suȱoniȱjezi²niȱoblici,ȱrije²iȱiȱfrazeȱzaȱkojimaȱseȱposežeȱuȱkomunikacijiȱkadaȱ
valjaȱzamijenitiȱnepoželjneȱiȱsituacijiȱneprimjereneȱiȱneodgovaraju°eȱrije²iȱ
kojeȱ izravnoȱ upu°ujuȱ naȱ referentaȱ teȱ imajuȱ konvencionalnoȱ neugodneȱ
asocijacije“ȱ(Kunaȱ2007:95).ȱ
Uȱovomȱseȱpriloguȱuȱzna²enjuȱfrazema4ȱkoristiȱiȱnazivȱfrazeološkaȱsveza.ȱ
Prilikomȱ obradeȱ leksi²kogȱ materijalaȱ rabimoȱ tako¶erȱ iȱ nazivȱ izrazȱ teȱ
sintagma.ȱUȱnekimȱslu²ajevimaȱseȱuȱsli²nuȱsvrhuȱkoristiȱiȱrije²ȱeufemizam.ȱ
Uȱ kategorijuȱ tabuaȱ (uȱ svimȱ kulturama)ȱ spadajuȱ pojaveȱ kojeȱ suȱ zaȱ
²ovjekaȱ iracionalne,ȱ tajanstvene,ȱ opasneȱ iȱ straneȱ (Engelkingȱ 1984:116).ȱ
Slu²ajȱsmrtiȱ²iniȱseȱispunjavaȱsveȱnavedeno.ȱSȱobziromȱnaȱ²injenicuȱdaȱjeȱ

3UHJOHGQDþLQDHXIHPL]DFLMHQDYRGL$'ąEURZVND

)UD]HPLVXÄOHNVLþNHVYH]HþLMH]QDþHQMHQHRGJRYDUD]EURMX]QDþHQMDQMH]LQLKVDVWDYQLFDQL]QDþHQMXELORNRMH
RG QMH]LQLK VDVWDYQLFD NRMD VH DQDOL]LUD RGLMHOMHQR´ WH ÄVYH]H ULMHþL þLMH ]QDþHQMH RGJRYDUD ]EURMX ]QDþHQMD
QMH]LQLK VDVWDYQLFD QR EDUHP MHGQD RG WLK VDVWDYQLFD LPD SRVHEQR ]QDþHQMHNRMH PX QH SULSDGD X VORERGQLP
QHXVWDOMHQLP YH]DPD V GUXJLP ULMHþLPD >SULMHYRG DXWRUD@´ L NRMH VH MRã QD]LYDMX IUD]HRORãNLP VYH]DPD %ąED


bolna,ȱ neizbježnaȱ iȱ neopoziva,ȱ smrtȱ neȱ samoȱ daȱ izazivaȱ strahȱ iȱ žalostȱ
negoȱiȱodbojnost.ȱ+ovjekȱkojegaȱjeȱsudbinaȱprisililaȱdaȱseȱsuo²iȱsaȱsmrtiȱ
osje°aȱ potrebuȱ daȱ seȱ obraniȱ odȱ takoȱ snažnogȱ dotokaȱ emocija,ȱ iȱ toȱ
negiranjem,ȱ bijegomȱ iliȱ otporom.ȱ Nesklonostȱ premaȱ prihva°anjuȱ smrtiȱ
posebnoȱ jeȱ vidljivaȱ uȱ ovoȱ vrijemeȱ brzogȱ civilizacijskogȱ napretka.ȱ Štoȱ jeȱ
progresȱ uȱ znanostiȱ ve°i,ȱ toȱ jeȱ ljudimaȱ težeȱ pomiritiȱ seȱ saȱ smrti.ȱ K.ȱ
DÙugoszȱovakoȱopisujeȱtuȱpojavu:ȱ„…Postižemoȱnapredakȱuȱznanosti,ȱaliȱ
višeȱ seȱ bojimoȱ smrtiȱ jerȱ seȱ sȱ njomȱ neȱ želimoȱ pomiriti.ȱ Smrtȱ jeȱ sadaȱ uȱ
svakomȱ pogleduȱ postalaȱ znatnoȱ strašnija,ȱ usamljenija,ȱ mehaniziranaȱ iȱ
dehumanizirana,ȱ teȱ jeȱ iȱ poredȱ medicinskogȱ napretkaȱ ²estoȱ ²akȱ iȱ izȱ togȱ
gledištaȱ teškoȱ odreditiȱ kadaȱ jeȱ nastupila“ȱ (DÙugoszȱ 1991:42)ȱ ȱ [prijevodȱ
autora].ȱ Opetȱ I.ȱ Borkowskiȱ (2000:343)ȱ primje°ujeȱ daȱ smrtȱ danasȱ izazivaȱ
strahȱ jerȱ proturje²iȱ vjerovanjuȱ uȱ neiscrpljeneȱ mogu°nostiȱ savladavanjaȱ
prirodeȱ odȱstraneȱljudskeȱvrste.ȱTrenutakȱuȱkojemȱseȱprihva°aȱsmrtȱnijeȱ
ukrštavanjeȱ oružjaȱ –ȱ iȱ daljeȱ pokušavamoȱ štititiȱ svojuȱ osjetljivostȱ
ublažavanjemȱ vi¶enjaȱ smrti,ȱ kro°enjemȱ njezineȱ grozote.ȱ A.ȱ Engelkingȱ
(1984:118)ȱnavodiȱrije²iȱJ.ȱBréhanta:ȱ„Tabuȱsmrtiȱimaȱdefenzivnoȱobilježje,ȱ
njegovaȱ primjenaȱ jeȱ samoobranaȱ [prijevodȱ autora].”ȱ Me¶utimȱ A.ȱ
Dbrowskaȱ(1993)ȱprimje°ujeȱdaȱjeȱtoȱsuptilnost,ȱodnosnoȱuljudnostȱkojaȱ
neȱ dopuštaȱ daȱ seȱ oȱ smrtiȱ govoriȱ izravno.ȱ Akoȱ osje°amoȱ strahȱ premaȱ
nekimȱpojavama,ȱondaȱiȱnašaȱrazboritostȱzahtijevaȱdaȱoȱnjimaȱ–ȱakoȱve°ȱ
moramoȱ–ȱgovorimoȱnaȱzamagljenȱiȱaluzivanȱna²in.ȱȱK.ȱWidÙakȱ(1963:91)ȱ
smatraȱdaȱseȱeufemizmiȱkojiȱseȱodnoseȱnaȱsmrtȱtemeljeȱnaȱprešu°ivanjuȱ
iliȱ ublažavanjuȱ uzȱ pomo°ȱ razli²itihȱ na²inaȱ izri²ajaȱ kojiȱ biȱ naȱ slušateljaȱ
mogliȱ ostavitiȱ lošȱ iliȱ odbojanȱ dojamȱ teȱ muȱ nanijetiȱ nelagodu.ȱ A.ȱ
KrzyČanowskaȱ uȱ uvoduȱ uȱ svojȱ ²lanakȱ pišeȱ daȱ izraziȱ kojiȱ nazivajuȱ smrtȱ
direktno,ȱ evocirajuȱ negativneȱ emocije:ȱ žalost,ȱ strah,ȱ odbojnost.ȱ
Eufemisti²keȱ frazeȱ ublažavajuȱ drasti²nostȱ smrtiȱ iȱ oslabljujuȱ snažnuȱ
emotivnuȱ obojenostȱ kojaȱ seȱ vežeȱ uzȱ tuȱ pojavuȱ (KrzyČanowskaȱ 1996:93).ȱ
Putemȱneutralizacijeȱstrahaȱodȱsmrtiȱvršeȱterapijskuȱfunkciju.ȱUporabomȱ
tzv.ȱ sakrivaju°ihȱ ²imbenikaȱ eufemizamȱ omogu°ujeȱ daȱ seȱ smrtȱ
„pripitomi“ȱ iȱ u²iniȱ prihvatljivijom.ȱ Takavȱ ²imbenikȱ možeȱ bitiȱ religijsko,ȱ
uzvišeno,ȱ neobi²noȱ iliȱ obrnutoȱ –ȱ podrugljivoȱ iliȱ ²akȱ pogrdnoȱ obilježjeȱ
(Dbrowskaȱ1993:99).ȱ
Svrhaȱ ovogȱ prilogaȱ jeȱ dokumentiratiȱ hrvatskeȱ eufemisti²neȱ frazemeȱ
kojiȱ pripadajuȱ leksi²komȱ poljuȱ smrtiȱ teȱ njihovaȱ usporedbaȱ sȱ poljskomȱ
leksi²komȱgra¶om.ȱŽelimoȱdokazatiȱdaȱfrazeologijaȱ²iniȱovdjeȱzajedni²kiȱ

prostorȱizme¶uȱsrodnihȱslavenskihȱjezikaȱkojeȱspajaȱkulturnaȱzajednica.ȱ
Zbogȱ potrebeȱ ograni²enjaȱ istraživanjaȱ naȱ jednoȱ leksi²koȱ polje5,ȱ odlu²iliȱ
smoȱ seȱ usredoto²itiȱ naȱ analizuȱ frazeološkihȱ svezaȱ kojeȱ seȱ rabeȱ uȱ okviruȱ
semanti²kogȱpoljaȱsmrti.ȱUȱtuȱsvrhuȱposlužiliȱsmoȱseȱpodjelomȱkojuȱjeȱA.ȱ
Dbrowskaȱ predložilaȱ uȱ knjiziȱ Eufemizmyȱ wspóÙczesnegoȱ j¿zykaȱ polskiegoȱ
(1993).ȱAutoricaȱnavodiȱrazli²iteȱpodjeleȱnaȱpodru²jaȱnaȱkojimaȱseȱjavljajuȱ
eufemizmiȱ kojeȱ jeȱ predložiloȱ petnaestoroȱ drugihȱ autoraȱ iȱ primje°ujeȱ da,ȱ
iakoȱseȱnjihovȱpristupȱznatnoȱrazlikuje,ȱjednoȱseȱpodru²jeȱipakȱpojavljujeȱ
uȱsvimȱpodjelamaȱiȱvezanoȱjeȱupravoȱuzȱsmrtȱiȱumiranjeȱ(ibidem,ȱstr.ȱ69).ȱ
Samaȱ A.ȱ Dbrowskaȱ isti²eȱ sljede°eȱ referenteȱ uȱ izvanjezi²kojȱ stvarnostiȱ
kojeȱpripadajuȱleksi²komȱpoljuȱ„Smrtȱiȱuzȱnjuȱvezaneȱpojave”:ȱ
1.Umiranjeȱ(prirodnaȱsmrt)ȱ
2.Naglaȱsmrtȱ(ubijanje,ȱpogubljenje)ȱ
3.Predodžbeȱsmrtiȱ
4.Samoubojstvoȱ
5.Lijesȱ
6.Grobljeȱ
7.Sprovodȱ(ibidem,ȱstr.ȱ70.)ȱ
Prikupljenaȱgra¶aȱnasȱjeȱnavelaȱnaȱtoȱdaȱuvedemoȱmanjeȱpromjeneȱuȱ
spomenutuȱ strukturuȱ semanti²kogȱ poljaȱ smrti.ȱ Odlu²iliȱ smoȱ proširitiȱ
leksi²kiȱ materijalȱ kojiȱ pripadaȱ tre°ojȱ to²kiȱ zaȱ frazeološkeȱ svezeȱ kojeȱ
opisujuȱzagrobniȱživotȱteȱeufemizmeȱuȱkojimaȱpredodžbaȱsmrtiȱnastupaȱ
posrednoȱ krozȱ izrazeȱ ²ijeȱ jeȱ rje²ni²koȱ zna²enje:ȱ „bitiȱ mrtav“ȱ (doslovno:ȱ
‘by°ȱ martwym’).ȱ Uȱ petojȱ to²kiȱ uzeliȱ smoȱ uȱ obzirȱ tako¶erȱ iȱ svezeȱ kojeȱ
imenujuȱ grob,ȱ dokȱ smoȱ uȱ sedmojȱ to²kiȱ dodatnoȱ razmotriliȱ frazemeȱ kojiȱ
opisujuȱodnosȱsredineȱpremaȱpokojniku,ȱme¶uȱostalimȱiȱžalovanje.ȱȱ
Sȱ obziromȱ naȱ veli²inuȱ ²lankaȱ odustaliȱ smoȱ odȱ navo¶enjaȱ brojnihȱ
drugihȱ eufemisti²nihȱ frazemaȱ uȱ kojimaȱ seȱ slikaȱ smrtiȱ pojavljujeȱ naȱ
posredniȱ na²in.ȱ Tuȱ su,ȱ me¶uȱ ostalim,ȱ frazeološkeȱ svezeȱ ²ijaȱ rje²ni²kaȱ
definicijaȱglasi:ȱ„zahtijevatiȱ²ijuȱsmrt“ȱ(doslovno:ȱ‘chcie°ȱczyjejïȱïmierci’),ȱ
„dospjetiȱ uȱ smrtnuȱ opasnost“ȱ (dosl.ȱ ‘znaleĊ°ȱ si¿ȱ wȱ ïmiertelnymȱ
niebezpieczeÚstwie’)ȱ iliȱ „izbje°iȱ smrt“ȱ (dosl.ȱ ‘unikn°ȱ ïmierci’).ȱ Neȱ
obra¶ujemoȱ niȱ frazeološkeȱ svezeȱ ²ijaȱ jeȱ svrhaȱ jedinoȱ dodatnoȱ odreditiȱ
posebneȱ okolnostiȱ smrti,ȱ kaoȱ štoȱ suȱ naȱ primjerȱ umrijetiȱ (poginuti)ȱ krajȱ

3ULGUåDYDPRVHGHILQLFLMHOHNVLþNRJSROMD57RNDUVNRJÄ/HNVLþNR]QDþHQMVNRSROMHSRGUD]XPLMHYD
VNXSLQX ULMHþL NRMH YHåH ]DMHGQLþNR ]QDþHQMH L L]PHÿX NRMLK SRVWRMH RGUHÿHQH ]QDþHQMVNH UHODFLMH NRMH NDR
SRVOMHGLFXGDMXNRPSDNWDQLKLMHUDUKLMVNLVXVWDY>SULMHYRGDXWRUD@´


tu¶egaȱ plotaȱ (dosl.ȱ ‘umrze°ȱ (zgin°)ȱ podȱ obcymȱ pÙotem’),ȱ polj.ȱ zdechn°ȱ
<jakȱ pies>ȱ podȱ pÙotem;ȱ umrijetiȱ podȱ nožemȱ polj.ȱ umrze°ȱ podȱ noČem.ȱ Odustaliȱ
smoȱ tako¶erȱ odȱ analizeȱ frazemaȱ kojiȱ sadržavajuȱ sastavniceȱ izȱ
semanti²kogȱ poljaȱ smrti,ȱ aliȱ imȱ zna²enjeȱ nijeȱ vezanoȱ zaȱ konceptȱ smrti,ȱ
npr.ȱgrobnaȱtišinaȱpolj.ȱgrobowaȱcisza.ȱOgrani²enaȱveli²inaȱprilogaȱtako¶erȱ
jeȱ dovelaȱ doȱ togaȱ daȱ smoȱ odustaliȱ odȱ objašnjavanjaȱ pozadinskeȱ slikeȱ
frazemaȱ kojaȱ seȱ ionakoȱ pretežnoȱ podudaraȱ uȱ obaȱ jezika.ȱ Stogaȱ seȱ
dodatneȱnapomeneȱbilježeȱjedinoȱuzȱteȱizrazeȱkojiȱsuȱformalnoȱsli²ni,ȱaliȱ
seȱrazlikujuȱpoȱzna²enju.ȱ
Uȱ ovomȱ priloguȱ podvrgnuliȱ smoȱ analiziȱ hrvatskeȱ frazeološkeȱ svezeȱ
kojeȱ pripadajuȱ goreȱ opisanomȱ leksi²komȱ polju.ȱ Sveȱ suȱ zabilježeneȱ uȱ
sljede°imȱrje²nicimaȱizdanimȱtijekomȱposljednjihȱdvadesetȱgodina:ȱ
1.Mateši°ȱ Josipȱ (1982),ȱ Frazeološkiȱ rje²nikȱ hrvatskogaȱ iliȱ srpskogȱ jezika,ȱ
Zagreb:ȱŠkolskaȱknjiga.ȱȱ
2.MenacȱAntica,ȱPintari°ȱNedaȱ(1986),ȱHrvatskosrpskoȬpoljskiȱfrazeološkiȱ
rje²nik,ȱ „Maliȱ frazeološkiȱ rje²niciȱ3“,ȱ Zagreb:ȱ Zavodȱ zaȱ lingvistikuȱ
Filozofskogȱfakulteta.ȱȱ
3.Menacȱ Antica,ȱ FinkȬArsovskiȱ Željka,ȱ Venturinȱ Radomirȱ (2003),ȱ
Hrvatskiȱ frazeološkiȱ rje²nik,ȱ Zagreb:ȱ FFȱ press.ȱ Filozofskiȱ fakultetȱ
Sveu²ilištaȱuȱZagrebu.ȱȱ
4.Vrgo²ȱ Dalibor,ȱ FinkȬArsovskiȱ Željkaȱ (2008),ȱ HrvatskoȬengleskiȱ
frazeološkiȱ rje²nik:ȱ kazaloȱ engleskihȱ iȱ hrvatskihȱ frazema.ȱ CroatianȬEnglishȱ
dictionaryȱ ofȱ idioms:ȱ indexȱ ofȱ Englishȱ andȱ Croatianȱ idioms,ȱ Zagreb:ȱ
NakladaȱLjevakȱ
Naȱ nekimȱ mjestimaȱ navodimoȱ iȱ nekeȱ izrazeȱ ekscerpiraneȱ izȱ Rje²nikaȱ
hrvatskogȱžargonaȱT.ȱSabljakaȱ(2001).ȱ
Možeȱ seȱ zaklju²itiȱ daȱ jeȱ frazeološkiȱ materijalȱ izȱ goreȱ navedenihȱ
rje²nikaȱ postojaoȱ uȱ jezikuȱ uȱ posljednjihȱ dvadesetȱ godina.ȱ Ipakȱ želimoȱ
naglasitiȱ daȱ frazeologijaȱ semanti²kogȱ poljaȱ smrtiȱ neȱ izlaziȱ brzoȱ izȱ
upotrebe.ȱ Odavnoȱ postojiȱ uȱ jezikuȱ štoȱ dokazujuȱ brojneȱ varijanteȱ
odre¶enihȱ frazeološkihȱ eufemizama.ȱ Problemȱ promjenjivostiȱ
eufemizamaȱ uȱ vremenuȱ jeȱ pokrenulaȱ iȱ A.ȱ Dbrowskaȱ (1993:58)ȱ pišu°i:ȱ
„Površnoȱ upoznavanjeȱ kronološkeȱ promjenjivostiȱ eufemizamaȱ budiȱ
sumnjuȱ mijenjaȱ liȱ seȱ tajȱ leksi²kiȱ slojȱ stvarnoȱ takoȱ brzoȱ iȱ dinami²noȱ
[prijevodȱautora].“ȱ
Zatimȱsmoȱhrvatskimȱsvezamaȱrije²iȱnašliȱparnjakeȱuȱpoljskomȱjeziku,ȱ
iȱtoȱuȱsljede°imȱrje²nicima:ȱȱ

1. Bbaȱ StanisÙaw,ȱ Liberekȱ JarosÙawȱ (2002c),ȱ SÙownikȱ frazeologicznyȱ

wspóÙczesnejȱ polszczyzny,ȱ Warszawa:ȱ Wydawnictwoȱ Naukoweȱ
PWN.ȱ
2. KÙosiÚskaȱ Anna,ȱ Sobolȱ ElČbieta,ȱ Stankiewiczȱ Annaȱ (ur.)ȱ (2009),ȱ
Wielkiȱ sÙownikȱ frazeologicznyȱ PWNȱ zȱ przysÙowiami,ȱ Warszawa:ȱ
WydawnictwoȱNaukoweȱPWN.ȱ
3. Lebdaȱ Renardaȱ (2005),ȱ Nowyȱ sÙownikȱ frazeologiczny,ȱ Kraków:ȱ
KrakowskieȱWydawnictwoȱJ¿zykowe.ȱ
4. Menacȱ Antica,ȱ Pintari°ȱ Nedaȱ (1986),ȱ HrvatskosrpskoȬpoljskiȱ
frazeološkiȱ rje²nik,ȱ „Maliȱ frazeološkiȱ rje²niciȱ3“,ȱ Zagreb:ȱ Zavodȱ zaȱ
lingvistikuȱFilozofskogȱfakulteta.ȱ
5. Mogušȱ Milan,ȱ Pintari°ȱ Nedaȱ (2002b),ȱ PoljskoȬhrvatskiȱ rje²nik,ȱ
Zagreb:ȱŠkolskaȱknjiga.ȱ
6. MüldnerȬNieckowskiȱ Piotrȱ (2004),ȱ Wielkiȱ sÙownikȱ frazeologicznyȱ
j¿zykaȱpolskiego:ȱȱ
7. Skorupkaȱ StanisÙawȱ (1987),ȱ SÙownikȱ frazeologicznyȱ j¿zykaȱ polskiego,ȱ
Warszawa:ȱWiedzaȱPowszechna.ȱ
ȱ
Svakuȱ frazeološkuȱ svezuȱ provjeriliȱ smoȱ iȱ uȱ multimedijalnimȱ
frazeološkimȱ rje²nicimaȱ PWN6,ȱ tradicionalnomȱ rje²nikuȱ poljskogȱ jezikaȱ
(Dubisz,ȱ 2002a)ȱ teȱ internetskom:ȱ Uniwersalnyȱ sÙownikȱ j¿zykaȱ polskiegoȱ
PWN7.ȱ Daȱ biȱ gra¶aȱ bilaȱ raznolika,ȱ odlu²iliȱ smoȱ navestiȱ iȱ nekeȱ izrazeȱ izȱ
rje²nikaȱžargonaȱiȱrazgovornogȱjezikaȱ(1993,ȱ2000).ȱ
Na²inȱ bilježenjaȱ ekscerpiraneȱ gra¶eȱ jeȱ sljede°i:ȱ izaȱ kurzivomȱ pisanogȱ
hrvatskogȱ eufemisti²nogȱ frazemaȱ uzȱ kraticuȱ „dosl.“ȱ slijediȱ njegovȱ
doslovanȱprijevodȱnaȱpoljskiȱjezikȱkojiȱseȱbilježiȱpodȱnavodnicimaȱkojiȱsuȱ
tipi²niȱ zaȱ definicije,ȱ tj.ȱ ‘’,ȱ zatimȱ seȱ uzȱ kraticuȱ „polj.“ȱ navodiȱ kurzivomȱ
poljskiȱ frazemȱ kojiȱ muȱ jeȱ najbližiȱ poȱ zna²enjuȱ iȱ strukturi.ȱ Doslovniȱ
prijevodȱ seȱ neȱ navodiȱ uȱ slu²ajuȱ kadaȱ postojiȱ poljskiȱ frazeološkiȱ
ekvivalent.ȱAkoȱonȱnijeȱzabilježen,ȱtoȱzna²iȱdaȱekvivalentȱneȱpostojiȱiliȱjeȱ
parnjakȱ nekeȱ druge,ȱ podudarnijeȱ hrvatskeȱ frazeološkeȱ sveze.ȱ Polaznaȱ
to²kaȱbiliȱsuȱhrvatskiȱfrazemiȱzatoȱseȱslužimoȱna²inomȱnjihovaȱbilježenjaȱ
kojiȱjeȱsli²anȱprimijenjenomȱuȱHrvatskomȱfrazeološkomȱrje²nikuȱ(Menac,ȱ
FinkȬArsovski,ȱ Venturin:2003).ȱ Okruglimȱ seȱ zagradamaȱ ozna²ujeȱ
zamjenaȱ zaȱ prethodnuȱ rije²ȱ kojaȱ neȱ mijenjaȱ zna²enjeȱ frazemaȱ dakleȱ

7RVXL]GDQLQD&'SORþDPDUMHþQLFLSłownik idiomów PWNLSłownik frazeologiczny PWN

2QVHQDOD]LQDLQWHUQHWVNRMVWUDQLFLKWWSXVMSSZQSO


ina²ica,ȱaȱfakultativniȱdijeloviȱfrazemaȱstavljajuȱseȱuȱizlomljeneȱzagrade.ȱ
Uȱ slu²ajuȱ glagolskihȱ natuknicaȱ paroviȱ svršenogaȱ iȱ nesvršenogaȱ vidaȱ uȱ
okviruȱ istogȱ frazemaȱ odijeljeniȱ suȱ kosomȱ crtom.ȱ Taȱ pravilaȱ odnoseȱ seȱ
ujednoȱnaȱhrvatskiȱfrazem,ȱnjegovuȱdefiniciju,ȱkaoȱiȱpoljskiȱekvivalent.ȱȱ
Nekiȱ odȱ navedenihȱ hrvatskihȱ frazemaȱ suȱ višezna²ni,ȱ npr.ȱ izgubitiȱ
glavuȱkojiȱkaoȱprvoȱzna²iȱistoȱštoȱiȱ„neȱsna°iȱse“ȱ(dosl.ȱ‘nieȱodnaleĊ°ȱsi¿ȱwȱ
sytuacji’),ȱkaoȱdrugoȱ„jakoȱseȱzaljubitiȱuȱkoga“ȱ(dosl.ȱ‘bardzoȱsi¿ȱzakocha°ȱ
wȱ kim’)ȱ iȱ kaoȱ tre°eȱ „poginuti“ȱ (dosl.ȱ ‘zgin°’).ȱ Namjeravamoȱ seȱ ipakȱ
usredoto²itiȱ jedinoȱ naȱ zna²enjeȱ kojeȱ jeȱ bitnoȱ sȱ gledištaȱ razmatraneȱ
tematikeȱ smrti.ȱ Samoȱ °emoȱ uȱ posebnimȱ slu²ajevimaȱ upozoritiȱ naȱ
²injenicuȱdaȱdoti²niȱfrazemȱimaȱšireȱzna²enje.ȱȱ
ȱ
1.ȱUMIRANJEȱ(PRIRODNAȱSMRT)ȱ
Uȱovojȱsuȱseȱskupiniȱnašliȱsviȱeufemisti²niȱfrazemiȱ²ijaȱjeȱdefinicijaȱuȱ
hrvatskimȱ rje²nicimaȱ sadržavalaȱ leksi²kiȱ element:ȱ „umrijeti“ȱ (dosl.ȱ
‘umrze°’).ȱ Toȱ suȱ pretežnoȱ izraziȱ kojiȱ opisujuȱ smrtȱ kojaȱ jeȱ nastupilaȱ izȱ
prirodnihȱ razloga,ȱ kaoȱ štoȱ suȱ bolestȱ iȱ starost,ȱ iliȱ smrtȱ op°enito,ȱ bezȱ
upu°ivanjaȱ naȱ njezineȱ posebneȱ okolnosti.ȱ Frazeološkeȱ svezeȱ uȱ ovojȱ
skupiniȱ moguȱ seȱ podijelitiȱ premaȱ A.ȱ KrzyČanowskojȱ (1996:92).ȱ naȱ
emotivnoȱ obilježeneȱ pateti²neȱ eufemizmeȱ kojiȱ smrtȱ uzvisujuȱ teȱ
podrugljiveȱ kojiȱ smrtȱ opisujuȱ deprecijativno.ȱ Niȱ uȱ jednomȱ odȱ hrvatskihȱ
rje²nikaȱnisuȱseȱkoristileȱstilskeȱleksikografskeȱodrednice,ȱautoriȱsuȱsamoȱ
ponekadȱ navodiliȱ podatkeȱ togȱ tipaȱ kaoȱ uȱ slu²ajuȱ frazemaȱ zamirisatiȱ naȱ
poga²uȱ ²ijaȱ jeȱ definicijaȱ glasila:ȱ „iron.ȱ bitiȱ blizuȱ smrti,ȱ približavatiȱ seȱ
smrti“ȱ(dosl.ȱ‘iron.ȱby°ȱbliskoȱïmierci,ȱzbliČa°ȱsi¿ȱdoȱïmierci’).ȱZbogȱtogaȱ
jeȱ obilježenostȱ odre¶enihȱ eufemizamaȱ ponekadȱ bilaȱ sumnjivaȱ iȱ
zahtijevalaȱkonzultacijeȱsȱhrvatskimȱfrazeolozima.8ȱ
Uzvišeniȱ eufemizmiȱ ve°imȱ suȱ dijelomȱ usredoto²eniȱ naȱ duhovniȱ
aspektȱ umiranja.ȱ Fokusiranjeȱ naȱ dušuȱ kaoȱ besmrtniȱ elementȱ ljudskogȱ
postojanjaȱ davaloȱ jeȱ naduȱ daȱ smrtȱ nijeȱ krajȱ negoȱ etapaȱ duhovnogȱ
putovanja,ȱ dakleȱ privremenoȱ stanje.ȱ A.ȱ Dbrowskaȱ ovakoȱ pišeȱ oȱ tomȱ
aspektuȱ shva°anjaȱ smrti:ȱ „Krš°anskaȱ vjeraȱ iȱ drugeȱ vjeroispovijestiȱ
ublažavaleȱsuȱstrahȱ[odȱsmrtiȱ–ȱop.ȱautora]ȱkrozȱvjerovanjeȱoȱpostojanjuȱ
zagrobnogȱ života.ȱ Takoȱ jeȱ ve°ȱ samȱ religijskiȱ jezikȱ uveoȱ razli²iteȱ
zamjenskeȱ izrazeȱ kojiȱ suȱ naglašavaliȱ privremenostȱ togȱ stanjaȱ kojeȱ nijeȱ

2YGMHELVPRKWMHOLVUGDþQR]DKYDOLWLGUVF,YDQL9LGRYLü%ROWQDLVND]DQRMSRPRüL

potpunoȱ uništenjeȱ ²ovjeka“ȱ (Dbrowskaȱ 1993:92)ȱ [prijevodȱ autora].ȱ

Dokazȱ zaȱ toȱ trebaloȱ jeȱ bitiȱ postojanjeȱ besmrtneȱ dušeȱ oȱ ²emuȱ svjedo²eȱ
sljede°eȱ frazeološkeȱ sveze:ȱ ispustitiȱ duhȱ dosl.ȱ ‘wypuïci°ȱ ducha’,ȱ polj.ȱ
wyzion°ȱducha;ȱispustitiȱdušuȱdosl.ȱ‘wypuïci°ȱdusz¿’,ȱpolj.ȱwyzion°ȱdusz¿;ȱ
predatiȱ dušuȱ dosl.ȱ ‘odda°ȱ dusz¿’;ȱ ispadeȱ komuȱ dušaȱ dosl.ȱ ‘duszaȱ komuȱ
wypadÙa’;ȱ ostaviȱ (ostavilaȱ je)ȱ kogaȱ dušaȱ dosl.ȱ ‘zostawiÙaȱ kogoȱ dusza’.ȱ
Uvjerenjeȱoȱpostojanjuȱdušeȱnaj²eš°eȱjeȱsnažnoȱpovezanoȱuzȱuvjerenjeȱoȱ
postojanjuȱ božanstvenihȱ bi°aȱ kodȱ kojihȱ dušaȱ putujeȱ nakonȱ smrti:ȱ datiȱ
(predati)ȱ Boguȱ dušuȱ dosl.ȱ ‘da°ȱ (przekaza°)ȱ Boguȱ dusz¿’,ȱ polj.ȱ odda°ȱ dusz¿ȱ
Bogu;ȱdatiȱ(predati)ȱduhȱ<uȱruke>ȱGospoduȱdosl.ȱ‘da°ȱduchaȱ<wȱr¿ce>ȱPanu’,ȱ
polj.ȱ odda°ȱ <Bogu>ȱ ducha.ȱ Religijaȱ ublažavaȱ strahȱ odȱ smrtiȱ iȱ uȱ drugimȱ
eufemizmimaȱuzvišenogȱtona,ȱnpr.:ȱBogȱ<je>ȱuzeoȱ(pozvao,ȱprimio)ȱkogaȱ<kȱ
sebi>ȱdosl.ȱ‘BógȱwziÙȱ(przyjÙ,ȱwezwaÙ)ȱkogoȱ<doȱsiebie>’,ȱpolj.ȱBógȱwezwaÙȱ
(wziÙ,ȱpowoÙaÙ,ȱprzyjÙ)ȱdoȱswojejȱchwaÙyȱkogoȱteȱGospodȱjeȱpozvaoȱ(prizvao)ȱ
kogaȱ<(k)ȱsebi>ȱdosl.ȱ‘PanȱwezwaÙȱ(przyzwaÙ)ȱkogoȱ<doȱsiebie>’.ȱ+ovjekȱjeȱ
ipakȱ svjestanȱ daȱ °eȱ dušaȱ predȱ Božjimȱ licemȱ trebatiȱ položitiȱ ra²uneȱ
zemaljskogȱ života,ȱ štoȱ seȱ ogledaȱ uȱ sljede°imȱ eufemisti²nim,ȱ madaȱ iȱ
podrugljivimȱ frazemima:ȱ oti°iȱ (po°i)ȱ naȱ istinuȱ dosl.ȱ ‘odejï°ȱ (pójï°)ȱ naȱ
prawd¿ȇȱteȱi°iȱ(oti°i,ȱpo°i)ȱBoguȱnaȱistinuȱdosl.ȱ‘iï°ȱ(odejï°,ȱpójï°)ȱdoȱBogaȱ
naȱ prawd¿’ȱ teȱ uȱ primjeruȱ saȱ sli²nomȱ strukturom:ȱ i°iȱ (oti°i,ȱ po°i)ȱ Boguȱ naȱ
ra²unȱ dosl.ȱ ‘iï°ȱ (odejï°,ȱ pójï°)ȱ doȱ Bogaȱ naȱ rozrachunek’.ȱ Poljskiȱ
eventualniȱ parnjakȱ tihȱ frazema:ȱ stan°ȱ naȱ Boskimȱ sdzieȱ dosl.ȱ ‘statiȱ naȱ
Božjemȱ sudu’ȱ ve°ȱ jeȱ uzvišenogȱ tona.ȱ Uzȱ toȱ K.ȱ DÙugoszȱ (1991:53)ȱ bilježiȱ
powoÙa°ȱ naȱ sdȱ dosl.ȱ ‘pozvatiȱ naȱ sud’,ȱ dokȱ dvojezi²niȱ frazeološkiȱ rje²nikȱ
(1986:8)ȱ iȱ multimedijalniȱ SÙownikȱ idiomówȱ polskichȱ PWNȱ navodeȱ primjer:ȱ
stan°ȱprzedȱBogiemȱdosl.ȱ‘statiȱispredȱBoga’.ȱ+ovjekȱkojiȱjeȱživioȱpobožanȱ
život,ȱposlijeȱsmrtiȱmožeȱseȱnadatiȱmiruȱiȱodmoru:ȱoti°iȱuȱvje²niȱmirȱdosl.ȱ
‘odejï°ȱdoȱwiecznegoȱspokoju’,ȱpolj.ȱodejï°ȱwȱpokoju;ȱoti°iȱnaȱvje²niȱpo²inakȱ
dosl.ȱ ‘odejï°ȱ naȱ wiecznyȱ spoczynek’,ȱ polj.ȱ spocz°ȱ naȱ wieki.ȱ Vjeraȱ uȱ
postojanjeȱzagrobnogȱživotaȱdavalaȱjeȱnaduȱdaȱjeȱsmrtȱprivremenoȱstanje,ȱ
štoȱseȱodražavaȱuȱperifrazama:ȱpreselitiȱseȱ(pre°i)ȱuȱvje²nostȱdosl.ȱ‘przenieï°ȱ
si¿ȱ (przejï°)ȱ doȱ wiecznoïci’,ȱ polj.ȱ przenieï°ȱ si¿ȱ (odejï°)ȱ doȱ wiecznoïci;ȱ oti°iȱ
kudȱ zaȱ vazdaȱ greȱ seȱ dosl.ȱ ‘odejï°ȱ tam,ȱ dokdȱ idzieȱ si¿ȱ naȱ zawsze’.ȱ
Zanimljivȱ jeȱ hrvatskiȱ eufemizamȱ Bogȱ muȱ seȱ smilovaoȱ dosl.ȱ ‘Bógȱ muȱ si¿ȱ
zmiÙowaÙ’,ȱnaȱkojiȱsmoȱnaišliȱuȱ²lankuȱF.ȱ+rnekaȱ(1927:18),ȱaȱkojiȱipakȱneȱ
bilježiȱ suvremenaȱ frazeografija.ȱ Jednakoȱ takoȱ uȱ jezikuȱ postojeȱ sintagmeȱ
kaoȱštoȱsu:ȱBogȱjeȱuzeoȱkogaȱ<kȱsebi>ȱdosl.ȱ‘BógȱwziÙȱkogoȱ<doȱsiebie>’;ȱBogȱ


jeȱ digaoȱ kogaȱ <naȱ nebo,ȱ saȱ zemlje>ȱ dosl.ȱ ‘Bógȱ zabraÙȱ kogoȱ <doȱ nieba,ȱ zȱ
ziemi>’ȱ polj.ȱ Bógȱ zabraÙȱ kogoȱ zȱ ziemi.ȱ Multimedijalniȱ SÙownikȱ idiomówȱ
polskichȱPWNȱbilježiȱtako¶erȱizraz:ȱpójï°ȱdoȱBogaȱdosl.ȱ‘oti°iȱkodȱBoga’.ȱ
Napomene.ȱ Uȱ slu²ajuȱ hrvatskogȱ frazemaȱ oti°iȱ kudȱ zaȱ vazdaȱ greȱ se,ȱ
njegovȱ poljskiȱ parnjakȱ moglaȱ biȱ bitiȱ bliskaȱ muȱ poȱ zna²enjuȱ iȱ strukturiȱ
svezaȱ rije²iȱ kojuȱ navodiȱ A.ȱ Engelkingȱ (1993:122):ȱ pójï°ȱ tam,ȱ skdȱ nieȱ maȱ
powrotuȱ dosl.ȱ ‘oti°iȱ tamoȱ odakleȱ nemaȱ povratka’.ȱ Ipakȱ poljskaȱ
frazeografijaȱneȱbilježiȱsli²anȱizraz.ȱȱ
Uȱ ovuȱ seȱ skupinuȱ svrstavajuȱ iȱ eufemizmiȱ kojiȱ seȱ temeljeȱ naȱ metaforiȱ
sna.ȱ San,ȱ sli²noȱ odmoru,ȱ izazivaȱ pozitivneȱ asocijacijeȱ kaoȱ vrstaȱ predahaȱ
nakonȱteškogȱrada9.ȱUzȱtoȱublažavaȱgrozotuȱsmrtiȱjerȱjeȱipakȱprivremeno,ȱ
opozivoȱ stanje:ȱ usnutiȱ <blago>ȱ uȱ Gospodinuȱ dosl.ȱ ‘zasn°ȱ <Ùagodnie>ȱ wȱ
Panu’,ȱ polj.ȱ zasn°ȱ wȱ Panuȱ (wȱ Bogu);ȱ spavatiȱ /ȱ zaspatiȱ (po²ivatiȱ /ȱ po²inuti)ȱ
vje²nimȱ (posljednjim)ȱ snomȱ dosl.ȱ ‘spa°ȱ /ȱ zasn°ȱ (spoczywa°ȱ /ȱ spocz°)ȱ
wiecznymȱ(ostatnim)ȱsnem’,ȱusnutiȱvje²niȱmirȱpolj.ȱzasn°ȱsnemȱwiecznym.ȱ
Sli²naȱmetaforikaȱbilaȱjeȱpoznataȱiȱanti²kimȱkulturama,ȱkaoȱiȱkrš°anima,ȱ
zatoȱ iȱ uȱ poljskomȱ jezikuȱ imaȱ duguȱ tradiciju,ȱ usp.ȱ npr.ȱ usn°ȱ (zasn°)ȱ naȱ
wieki.ȱȱ
Napomene.ȱPoredȱeufemisti²nogȱfrazemaȱusnutiȱ<blago>ȱuȱGospodinuȱuȱ
hrvatskomȱ jezikuȱ postojiȱ iȱ izraz:ȱ preminutiȱ blagoȱ uȱ Gospodinuȱ dosl.ȱ
‘umrze°ȱ Ùagodnieȱ wȱ Panu’ȱ kojiȱ neȱ bilježeȱ frazeološkiȱ rje²nici.ȱ Glagolȱ
preminutiȱ uȱ ovoȱ seȱ vrijemeȱ koristiȱ jedinoȱ kaoȱ eufemisti²kiȱ sinonimȱ rije²iȱ
„umrijeti“,ȱ aliȱ njegovȱ oblikȱ podsje°aȱ naȱ poljskoȱ „przemin°“,ȱ izȱ ²egaȱ seȱ
možeȱ zaklju²itiȱ njihovoȱ zajedni²koȱ podrijetlo10.ȱ Osimȱ togaȱ moraȱ seȱ
napomenutiȱ daȱ uȱ poljskomȱ jezikuȱ postojiȱ tako¶erȱ eufemizamȱ spocz°ȱ wȱ
Boguȱdosl.ȱ‘po²inutiȱuȱBogu’.ȱ
A.ȱ Dbrowskaȱ (1993:93)ȱ ȱ nakonȱ analizeȱ fondaȱ poljskihȱ eufemizamaȱ
došlaȱjeȱdoȱzaklju²kaȱdaȱleksi²koȱpoljeȱnazivaȱsmrtiȱiȱumiranjaȱobuhva°aȱ
brojneȱfrazemeȱsȱvrloȱrazli²itomȱstrukturomȱkojeȱzastupajuȱrazneȱna²ineȱ
tvorbeȱ eufemizamaȱ –ȱ najvišeȱ imaȱ metaforaȱ iȱ metonimijaȱ teȱ perifraza.ȱ Sȱ
drugeȱ straneȱ autoricaȱ napominjeȱ daȱ seȱ mnogoȱ na²inaȱ eufemizacijeȱ
preklapaȱ teȱ nijeȱ uvijekȱ mogu°eȱ upozoritiȱ naȱ onajȱ kojiȱ jeȱ uȱ odre¶enojȱ
situacijiȱnajvažnijiȱ(ibidem,ȱstr.ȱ314),ȱzatoȱosimȱnaȱmetaforeȱiȱmetonimije,ȱ

. +HUHM6]\PDĔVND SLãH GD MH SROMVND ULMHþ odpocząć GRVO µRGPRULWL¶ X VWROMHüX LPDOD
]QDþHQMHÄ]QDOHĨüVSRNyMXNRMHQLHR]PDUá\FK´GRVOµQDüLVSRNRMVPLUHQMHRSUHPLQXOLPD¶

. +HUHM6]\PDĔVND QDYRGL GD MH X SROMVNRP GLMDOHNWX 3RGKDOD XVSRUHGQR ]DELOMHåHQD ULMHþ
pominąć XVPLVOXÄXPU]Hü³GRVOµXPULMHWL¶

autoricaȱupozoravaȱiȱnaȱpostojanjeȱperifrazaȱkojeȱimajuȱsvojstvaȱmetaforeȱ
iliȱmetonimijeȱ(ibidem,ȱstr.ȱ339).ȱ
Pothvatȱ metaforizacijeȱ jeȱ stilisti²koȱ sredstvoȱ kojeȱ jeȱ ²estoȱ prisutnoȱ uȱ
svimȱ eufemisti²nimȱ frazemimaȱ kojiȱ seȱ odnoseȱ naȱ smrt.ȱ Kaoȱ posljedicaȱ
metaforizacijeȱopsegȱnazivaȱseȱširiȱiȱdolaziȱdoȱsituacijeȱuȱkojojȱpojaveȱkojeȱ
ve°ȱ imajuȱ svojȱ nazivȱ dobivajuȱ novi,ȱ prenesenȱ zbogȱ sli²nostiȱ naȱ primjerȱ
oblikaȱiliȱfunkcijeȱ(ibidem,ȱstr.ȱ56).ȱSnagaȱmetaforeȱtemeljiȱseȱpretežnoȱnaȱ
²injeniciȱ daȱ odre¶enimȱ predodžbamaȱ dajeȱ noveȱ odlike,ȱ novuȱ emotivnuȱ
vrijednostȱkojuȱnemaȱizravniȱizrazȱ(ibidem,ȱstr.ȱ315).ȱ
Prikupljenaȱ gra¶aȱ dokazȱ jeȱ daȱ metaforaȱ rabiȱ razli²iteȱ aspekteȱ jednogȱ
konceptaȱ –ȱ smrti.ȱ Zabilježeniȱ eufemisti²niȱ frazemiȱ djelomi²noȱ seȱ
poklapajuȱsȱpodjelomȱmetaforaȱkojuȱjeȱpredložilaȱA.ȱEngelking11:ȱ
a.Metaforeȱkraja,ȱdakleȱizraziȱkojiȱproistje²uȱizȱshva°anjaȱsmrtiȱkaoȱ
krajaȱživota,ȱnpr.ȱkucnuoȱjeȱ²ijiȱposljednjiȱ(zadnji)ȱ²asȱdosl.ȱ‘wybiÙaȱczyjaȱ
ostatniaȱ chwila’,ȱ polj.ȱ wybiÙaȱ czyjaȱ <ostatnia>ȱ godzina;ȱ dokon²atiȱ svojeȱ
daneȱ dosl.ȱ ‘dokoÚczy°ȱ swojeȱ dni’,ȱ polj.ȱ dokona°ȱ dniȱ (Čycia,ȱ Čywota,ȱ
nekada:ȱ wieku);ȱ praštatiȱ seȱ /ȱ oprostitiȱ seȱ saȱ životomȱ dosl.ȱ ‘Čegna°ȱ si¿ȱ /ȱ
poČegna°ȱsi¿ȱzȱČyciem’,ȱpolj.ȱrozsta°ȱsi¿ȱ(poČegna°ȱsi¿)ȱzȱČyciem;ȱrastatiȱseȱ
(rastavitiȱ se)ȱ sȱ ovimȱ svijetomȱ (odȱ ovogaȱ svijeta),ȱ polj.ȱ rozsta°ȱ si¿ȱ (poČegna°ȱ
si¿)ȱzeȱïwiatemȱ(zȱtymȱïwiatem);ȱzašloȱ(zapalo)ȱjeȱkomuȱsunceȱdosl.ȱ‘zaszÙoȱ
(zapadÙo)ȱ komuȱ ’sÙoÚce;ȱ neȱ vidjetiȱ bijelaȱ (bijelog)ȱ danaȱ dosl.ȱ ‘nieȱ widzie°ȱ
biaÙegoȱ dnia’.ȱ Multimedijalniȱ SÙownikȱ idiomówȱ polskichȱ PWNȱ bilježiȱ iȱ
izrazȱzejï°ȱzȱarenyȱČyciaȱdosl.ȱ‘si°iȱsȱareneȱživota’.ȱȱ
b. Metaforeȱ prelaska,ȱ dakleȱ izraziȱ kojiȱ seȱ temeljeȱ naȱ shva°anjuȱ
smrtiȱ kaoȱ oblikaȱ prelaskaȱ premaȱ stvarnostiȱ kojaȱ seȱ razlikujeȱ odȱ oneȱ
kojuȱ doživljavamoȱ osjetilno,ȱ npr.ȱ oprostitiȱ seȱ saȱ <ovim>ȱ svijetomȱ dosl.ȱ
‘poČegna°ȱ si¿ȱ zȱ <tym>ȱ ïwiatem’,ȱ polj.ȱ poČegna°ȱ si¿ȱ zeȱ ïwiatemȱ (zȱ tymȱ
ïwiatem);ȱ ostavljatiȱ /ȱ ostavitiȱ (napuštatiȱ /ȱ napustiti)ȱ ovajȱ svijetȱ dosl.ȱ
‘zostawia°ȱ /ȱ zostawi°ȱ (opuszcza°ȱ /ȱ opuïci°)ȱ tenȱ ïwiat’,ȱ polj.ȱ opuïci°ȱ
<ten>ȱ ïwiatȱ (ziemi¿);ȱ oti°iȱ (po°i,ȱ preselitiȱ <se>)ȱ naȱ onajȱ (drugi)ȱ svijetȱ dosl.ȱ
‘odejï°ȱ (pójï°,ȱ przenieï°ȱ <si¿>)ȱ naȱ tamtenȱ (inny)ȱ ïwiat’,ȱ polj.ȱ przenieï°ȱ
si¿ȱ (wynieï°ȱ si¿)ȱ naȱ tamtenȱ ïwiatȱ (doȱ lepszegoȱ ïwiata,ȱ wȱ zaïwiaty);ȱ
promijenitiȱ svijetȱ (svijetom)ȱ dosl.ȱ ‘zamieni°ȱ ïwiat’.ȱ Multimedijalniȱ

$ (QJHONLQJ MH UDVORMLOD PHWDIRUH NUDMD SUHODVND RQRJ VYLMHWD L SRGVPMHãOMLYH PHWDIRUH
$QDOL]LUDOD MH L PHWDIRUH JDãHQMD SUHVXãHQRVWL L XYHQXORVWL WH PHWDIRUH QDVWDOH NDR SRVOMHGLFD SUHQRãHQMD QD
XPLUDQMHQD]LYDDNWLYQRVWLVD]QDþHQMHPÄXSDĞüSU]HZUyFLüVLĊ³GRVOµSDVWLVUXãLWLVH¶


SÙownikȱ idiomówȱ polskichȱ PWNȱ navodiȱ tako¶erȱ izrazȱ zabra°ȱ si¿ȱ (zȱ tegoȱ
ïwiata)ȱdosl.ȱ‘pokupitiȱseȱ(sȱovogȱsvijeta)’.ȱȱ
c.Metaforeȱ drugogȱ svijeta,ȱ dakleȱ izraziȱ uȱ kojimaȱ seȱ odražavajuȱ
razli²itaȱ vjerovanjaȱ vezanaȱ uzȱ na²inȱ postojanjaȱ ²ovjekaȱ poslijeȱ smrti,ȱ
npr.ȱ pridružitiȱ seȱ svojimȱ precimaȱ dosl.ȱ ‘przyÙczy°ȱ si¿ȱ doȱ swoichȱ
przodków’;ȱ oti°iȱ (preselitiȱ se,ȱ bitiȱ primljen)ȱ uȱ Abrahamovoȱ kriloȱ dosl.ȱ
‘odejï°ȱ (przenieï°ȱ si¿,ȱ by°ȱ przyj¿tym)ȱ naȱ Ùonoȱ Abrahama’,ȱ polj.ȱ
podrugljivoȱprzenieï°ȱsi¿ȱnaȱÙonoȱAbrahama.ȱUȱpoljskomȱjezikuȱpostojiȱiȱ
eufemizamȱȱprzenieï°ȱsi¿ȱwȱ zaïwiatyȱ dosl.ȱ‘preselitiȱseȱnaȱonajȱsvijet’,ȱaȱ
poljskaȱfrazeografijaȱbilježiȱporedȱtogaȱiȱzastarjeliȱizrazȱprzenieï°ȱsi¿ȱdoȱ
wiecznejȱ(niebieskiej,ȱboskiej)ȱchwaÙyȱdosl.ȱ‘preselitiȱseȱuȱvje²nuȱ(nebesku,ȱ
božju)ȱslavu’.ȱ
ȱ
Napomena.ȱ Hrvatskomȱ eufemisti²nomȱ frazemuȱ pridružitiȱ seȱ svojimȱ
precimaȱ moglaȱ biȱ odgovaratiȱ poljskaȱ sintagmaȱ kojaȱ seȱ zna²enjskiȱ
podudara,ȱ aȱ kojuȱ jeȱ predložilaȱ A.ȱ Engelkingȱ (1984:122):ȱ przenieï°ȱ si¿ȱ doȱ
przodkówȱ dosl.ȱ ‘preselitiȱ seȱ kodȱ predaka’.ȱ Ipakȱ jeȱ poljskiȱ frazeološkiȱ
rje²niciȱneȱbilježe,ȱiakoȱjeȱmogu°eȱdaȱsežeȱjošȱuȱanti²koȱdoba,ȱusp.ȱlat.ȱadȱ
patresȱdosl.ȱ‘kodȱotaca’ȱ(oti°i),ȱtj.ȱ„umrijeti“12.ȱȱ
Poljskaȱ frazeološkaȱ svezaȱ przenieï°ȱ si¿ȱ naȱ Ùonoȱ Abrahamaȱ sada13ȱ jeȱ
podsmješljivȱizraz,ȱdokȱjeȱnjegovȱhrvatskiȱparnjakȱuzvišenogȱtona.ȱPoljskiȱ
rje²nikȱ razgovornogȱ jezikaȱ (2000:61)ȱ bilježiȱ osimȱ goreȱ navedenogȱ iȱ
njegovuȱhumoristi²nuȱmodifikaciju:ȱpójï°ȱdoȱAbrahamaȱnaȱpiwoȱdosl.ȱ‘oti°iȱ
kodȱAbrahamaȱnaȱpivo’.ȱKaoȱdrugi,ȱovajȱputȱironi²niȱeufemizam,ȱvrijediȱ
spomenutiȱpoljskiȱizrazȱpójï°ȱdoȱBoziȱdosl.ȱ‘oti°iȱkȱBógi’ȱiȱfrazemȱpójï°ȱdoȱ
laliȱ dosl.ȱ ‘oti°iȱ kȱ lutki’ȱ kojiȱ rje²nikȱ S.ȱ Skorupkeȱ bilježiȱ uzȱ leksikografskuȱ
odrednicu:ȱ„posp.“14ȱȱ
Podjednakoȱ ²estoȱ kaoȱ metafora,ȱ uȱ analiziranojȱ skupiniȱ eufemizamaȱ
koristiȱ seȱ iȱ drugiȱ stilisti²kiȱ zahvatȱ –ȱ metonimija,ȱ ²ijeȱ jeȱ distinktivnoȱ
obilježjeȱ stvarnaȱ pojmovnaȱ vezaȱ izme¶uȱ pravogȱ iȱ asociranogȱ naziva.ȱ
Metonimijeȱseȱve°imȱdijelomȱtemeljeȱnaȱtjelesnomȱaspektuȱumiranja.ȱ
A.ȱEngelkingȱ(1984:124)ȱizdvajaȱdvijeȱskupineȱmetonimija:ȱ

-ĊGUDV]NR

1DYHGHQLIUD]HPMHQHNDGD]ERJSRYH]DQRãüXVNUãüDQVNLPYMHURYDQMLPDLPDRX]YLãHQRRELOMHåMH(QJHONLQJ

8SXWQLFDposp. SRGUD]XPLMHYDÄSRVSROLW\XĪ\ZDQ\ZPRZLHSRWRF]QHMF]ĊVWR]RGFLHQLHPLURQLF]Q\POXE
ĪDUWREOLZ\P´ GRVO µVYDJGDãQML NRML VH UDEL X UD]JRYRUQRP MH]LNX NRML þHVWR LPD LURQLþQR LOL SRGVPMHãOMLYR
RELOMHåMH¶6NRUXSND

a.Izraziȱkojiȱpolazeȱodȱasocijacijaȱvezanihȱuzȱpojedineȱetapeȱprocesaȱ
umiranja,ȱnpr.ȱpustitiȱ(ispustiti)ȱ<posljednji>ȱdahȱdosl.ȱ‘puïci°ȱ(wypuïci°)ȱ
<ostatnie>ȱ tchnienie’,ȱ polj.ȱ wyda°ȱ ostatnieȱ tchnienie;ȱ <zauvijek>ȱ sklopitiȱ
(stisnuti,ȱ svesti,ȱ zaklopiti,ȱ zatvoritiȱ itp.)ȱ o²iȱ dosl.ȱ ‘<naȱ zawsze>ȱ zamkn°ȱ
(zacisn°,ȱ zÙczy°)ȱ oczy’,ȱ polj.ȱ zamkn°ȱ oczyȱ <naȱ zawsze,ȱ naȱ wieki>ȱ iliȱ
zamkn°ȱ powieki;ȱ zanijemilaȱ suȱ ²ijaȱ ustaȱ dosl.ȱ ‘zamilkÙyȱ czyjeȱ usta’;ȱ
zašutjetiȱ zauvijekȱ dosl.ȱ ‘zamilkn°ȱ naȱ zawsze’;ȱ izvrnutiȱ o²iȱ dosl.ȱ
‘wywróci°ȱoczy’;ȱohladitiȱpeteȱdosl.ȱ‘ochÙodzi°ȱpi¿ty’;ȱotegnutiȱ(ispružiti,ȱ
odapeti)ȱ papke,ȱ polj.ȱ wycign°ȱ kopyta;ȱ otegnutiȱ peteȱ dosl.ȱ ‘wycign°ȱ
pi¿ty’,ȱ polj.ȱ wycign°ȱ nogi;ȱ otegnutiȱ sveȱ ²etiriȱ dosl.ȱ ‘wycign°ȱ
wszystkieȱ cztery’;ȱ otegnutiȱ šijuȱ dosl.ȱ ‘wycign°ȱ szyj¿’;ȱ postatiȱ prahȱ iȱ
prašinaȱ dosl.ȱ ‘sta°ȱ si¿ȱ prochemȱ iȱ kurzem’.ȱ Goreȱ navedeneȱ izraze:ȱ
wycign°ȱ kopytaȱ (2000:62)ȱ iȱ wycign°ȱ nogiȱ (2000:63)ȱ poljskiȱ rje²nikȱ
razgovornogȱ jezikaȱ bilježiȱ uzȱ leksikografskuȱ odrednicu:ȱ „rubaszne”ȱ
dosl.ȱ‘grubo,ȱprosto’.ȱȱ
ȱ
Napomena.ȱA.ȱEngelkingȱnavodiȱpoljskiȱeufemizamȱobróci°ȱsi¿ȱwȱprochȱ
dosl.ȱ ‘pretvoritiȱ seȱ uȱ prah’ȱ uȱ zna²enjuȱ „umrijeti“.ȱ Onȱ biȱ seȱ mogaoȱ
zna²enjskiȱ podudaratiȱ sȱ hrvatskimȱ frazemima:ȱ postatiȱ prahȱ iȱ prašinaȱ iȱ
pretvoritiȱ seȱ uȱ prah,ȱ ipakȱ poljskiȱ frazeološkiȱ rje²niciȱ (2009:300)ȱ bilježeȱ
jedinoȱ oblikȱ obróci°ȱ si¿ȱ wȱ popióÙȱ uȱ zna²enjuȱ „ulecȱ caÙkowitemuȱ
zniszczeniu“ȱdosl.ȱ‘bitiȱpotpunoȱuništen’ȱiȱrozpaï°ȱsi¿ȱwȱprochȱuȱzna²enjuȱ
„coïȱ wielkiego,ȱ znaczcegoȱ nagleȱ przestaÙoȱ istnie°“ȱ dosl.ȱ ‘neštoȱ velikoȱ iȱ
zna²ajnoȱseȱodjednomȱraspalo’.ȱNijednaȱodȱtihȱdefinicijaȱneȱpodudaraȱseȱ
saȱzna²enjemȱhrvatskogȱeufemizma.ȱȱ
Moramoȱnavestiȱiȱizrazeȱkojiȱsuȱnastaliȱmetonimijskimȱprijenosomȱnaȱ
procesȱ umiranjaȱ nazivaȱ pojedinihȱ etapaȱ iȱ rekvizitaȱ pogrebnogȱ obreda,ȱ
npr.ȱsi°iȱuȱgrobȱdosl.ȱ‘zejï°ȱdoȱgrobu’,ȱpolj.ȱiï°ȱ(pójï°)ȱdoȱgrobu;ȱle°iȱuȱgrob,ȱ
polj.ȱlecȱ(spocz°)ȱwȱgrobie;ȱpastiȱuȱgrobȱdosl.ȱ‘wpaï°ȱdoȱgrobu’;ȱlijegatiȱ/ȱle°iȱ
me¶uȱ ²etiriȱ daskeȱ dosl.ȱ ‘leČe°ȱ /ȱ lecȱ mi¿dzyȱ czteryȱ deski’;ȱ oti°iȱ naȱ Mirogoj15ȱ
dosl.ȱ ‘pojecha°ȱ naȱ Mirogoj’;ȱ oti°iȱ podȱ <crnu>ȱ zemljuȱ dosl.ȱ ‘pójï°ȱ podȱ
<czarn>ȱziemi¿’,ȱpolj.ȱiï°ȱ(pójï°)ȱdoȱziemi;ȱoti°iȱpodȱledinuȱdosl.ȱ‘pójï°ȱpodȱ
trawnik’;ȱ pokrilaȱ kogaȱ <crna>ȱ zemljaȱ dosl.ȱ ‘przykryÙaȱ kogoȱ <czarna>ȱ

6DVWDYQLFDMirogojPRåHSRGOLMHJDWLL]PMHQLQDQD]LYHGUXJLKJUREOMDRYLVQRRSRGUXþMXQDNRMHPVHNRULVWL
VSRPHQXWL IUD]HP X 6SOLWX PRåH VH UDELWL VLQWDJPD otići na Lovrinac X 'XEURYQLNX otići na Boninovo X
PMHVWX9LVQDLVWRLPHQRPRWRNXotići na PrilovoLWG


ziemia’;ȱprimilaȱjeȱkogaȱzemljaȱdosl.ȱ‘przyj¿Ùaȱkogoȱziemia’;ȱkucnulaȱjeȱkomuȱ
motikaȱvišeȱglaveȱdosl.ȱ‘uderzyÙaȱkomuȱmotykaȱnadȱgÙow’.ȱ
ȱ
Napomena.ȱ Eufemisti²niȱ frazemȱ oti°iȱ naȱ Mirogojȱ temeljiȱ seȱ naȱ
pozadinskojȱ sliciȱ sli²nojȱ onojȱ uȱ poljskimȱ izrazimaȱ pojecha°ȱ naȱ Powzkiȱ
dosl.ȱ ‘vozitiȱ seȱ naȱ Powzki’ȱ iȱ pojecha°ȱ naȱ Bródnoȱ dosl.ȱ ‘vozitiȱ seȱ naȱ
Bródno’,ȱnoȱnijedanȱodȱnjihȱneȱbilježeȱpoljskiȱfrazeološkiȱrje²nici.ȱPoljskiȱ
glagolȱ „pojecha°“ȱ izazivaȱ uȱ ovomȱ slu²ajuȱ komi²niȱ u²inak16,ȱ zatoȱ seȱ onȱ
pojavljujeȱ jedinoȱ uȱ podrugljivimȱ frazemina,ȱ npr.ȱ pojecha°ȱ doȱ laliȱ dosl.ȱ
‘odvestiȱ seȱ kȱ lutki’,ȱ pojecha°ȱ naȱ tamtenȱ ïwiatȱ dosl.ȱ ‘odvestiȱ seȱ naȱ onajȱ
svijet’.ȱ
A.ȱ Dbrowskaȱ (1993:105)ȱ navodiȱ eufemizamȱ pójï°ȱ podȱ trawnikȱ dosl.ȱ
‘po°iȱpodȱtravnjak’ȱkojiȱnijeȱzabilježenȱuȱpoljskojȱfrazeografiji.ȱNjegovoȱjeȱ
zna²enje,ȱ²iniȱse,ȱsemanti²kiȱpodudarnoȱsȱhrvatskomȱsintagmomȱoti°iȱpodȱ
ledinu.ȱ Dvojezi²niȱ frazeološkiȱ rje²nikȱ (1986:46)ȱ iȱ rje²nikȱ S.ȱ Skorupkeȱ
(1987:741)ȱnavodeȱjošȱprimjer:ȱpójï°ȱdoȱziemiȱdosl.ȱ‘po°iȱuȱzemlju’.ȱUzȱtoȱseȱ
uȱ poljskimȱ rje²nicimaȱ moguȱ na°iȱ iȱ vulgarneȱ frazeološkeȱ svezeȱ pójï°ȱ doȱ
piachuȱdosl.ȱ‘po°iȱuȱpjesak’ȱ(2002c:238)ȱiȱ<pójï°>ȱgryĊ°ȱziemi¿ȱ(2000:67)ȱdosl.ȱ
‘<po°i>ȱgristiȱzemlju’.ȱ
Kaoȱ štoȱ seȱ vidiȱ izȱ goreȱ navedenog,ȱ metonimijeȱ mnogoȱ ²eš°eȱ odȱ
metaforaȱ dajuȱ frazeološkeȱ eufemizmeȱ kojeȱ suȱ podsmješljivogȱ tona.ȱ Oniȱ
odajuȱ odnosȱ pošiljateljaȱ koji,ȱ ²iniȱ se,ȱ ismijavaȱ smrt,ȱ prezireȱ jeȱ iȱ iskazujeȱ
nedostatakȱ pokoreȱ iȱ poštovanjaȱ premaȱ njezinojȱ pojavi.ȱ Tajȱ naizgledȱ
buntovanȱ stav,ȱ iakoȱ krajnjeȱ razli²itȱ uȱ odnosuȱ naȱ stajališteȱ zastupanoȱ uȱ
frazemimaȱkojiȱuzvisujuȱkonceptȱsmrti,ȱvršiȱzapravoȱsli²nuȱfunkciju.ȱŠalaȱ
pomi²eȱstrahȱnaȱstranuȱiȱtakoȱdajeȱ²ovjekuȱosje°ajȱdaȱjeȱ„pripitomio“ȱsmrtȱ
doȱ teȱ mjereȱ daȱ jeȱ možeȱ ismijavati.ȱ Budu°iȱ daȱ seȱ uȱ ovomȱ slu²ajuȱ pojavaȱ
umiranjaȱ neȱ doživljavaȱ sȱ odgovaraju°imȱ dostojanstvom,ȱ mogu°nostiȱ
uporabeȱpodrugljivihȱmetonimijaȱsuȱograni²ene.ȱȱ
Rje²nikȱ hrvatskogȱ žargonaȱ (2001:363)ȱ bilježiȱ iȱ drugeȱ podrugljiveȱ
naziveȱ smrti.ȱ Toȱ suȱ me¶uȱ ostalim:ȱ parkiratiȱ seȱ uȱ koferȱ dosl.ȱ ‘zaparkowa°ȱ
si¿ȱ doȱ kufra’;ȱ poljubitȱ popaȱ dosl.ȱ ‘pocaÙowa°ȱ popa’;ȱ ukopatiȱ nogeȱ dosl.ȱ
‘wkopa°ȱ nogi’;ȱ zaboravitiȱ disatiȱ dosl.ȱ ‘zapomnie°ȱ oddycha°’;ȱ stepstiȱ
papcimaȱ polj.ȱ trzasn°ȱ kopytami.ȱ Multimedijalniȱ SÙownikȱ idiomówȱ polskichȱ
PWNȱ iȱ jedanȱ odȱ frazeološkihȱ rje²nikaȱ (MüldnerȬNieckowski,ȱ 2003:43)ȱ

.RPLþQL XþLQDN SURLVWMHþH L] ]QDþHQMD RYRJD JODJROD ÄXGDü VLĊ GRNąGĞ MDNLP ĞURGNLHP ORNRPRFML³ GRVO
µNUHQXWLQHJGMHSULMHYR]QLPVUHGVWYRP¶3UHPLQXODRVREDL]RSüHSR]QDWLKUD]ORJDWRQHPRåHL]YUãLWL

navodiȱ tako¶erȱ perifrazuȱ powi¿kszy°ȱ gronoȱ anioÙkówȱ dosl.ȱ ‘pove°atiȱ krugȱ

an¶el²i°a’,ȱ aȱ rje²nikȱ razgovornogȱ jezikaȱ –ȱ podsmješljivȱ frazemȱ kopn°ȱ
(stukn°,ȱ uderzy°,ȱ waln°)ȱ wȱ kalendarzȱ (2000:62)ȱ dosl.ȱ ‘udaritiȱ nogomȱ
(kucnuti,ȱ udariti,ȱ lupnuti)ȱ uȱ kalendar’,ȱ vulgarniȱ izrazȱ odwali°ȱ kit¿ȱ
(2000:62)ȱdosl.ȱ‘odvalitiȱkitu’ȱiȱprostȱwywin°ȱorÙaȱ(2000:64)ȱdosl.ȱ‘izvrnutiȱ
orla’.ȱOsimȱtogaȱpoljskiȱrje²nikȱrazgovornogȱjezikaȱ(2000:64)ȱbilježiȱprostiȱ
izrazȱ przejecha°ȱ si¿ȱ (przewieĊ°ȱ si¿)ȱ naȱ cmentarzȱ (naȱ tamtenȱ ïwiat)ȱ dosl.ȱ
‘prevestiȱ seȱ (odvestiȱ se)ȱ naȱ grobljeȱ (onajȱ svijet)’ȱ iȱ podrugljivȱ wyjï°ȱ
(wynieï°ȱ kogo)ȱ nogamiȱ doȱ przoduȱ dosl.ȱ ‘izi°iȱ (iznijetiȱ koga)ȱ sȱ nogamaȱ
naprijed’ȱkojiȱnaȱperifrasti²niȱna²inȱopisujeȱsmrt,ȱnaj²eš°eȱuȱbolnici.ȱ
ȱ
Napomena.ȱA.ȱKrzyČanowskaȱnavodiȱzaȱrje²nikomȱkašupskihȱgovoraȱ
daȱ istaȱ poȱ zna²enjuȱ iȱ strukturiȱ svezaȱ rije²iȱ kaoȱ zaboravitiȱ disatiȱ postojiȱ uȱ
kašupskimȱgovorima,ȱaȱtoȱje:ȱzapomnie°ȱoddycha°ȱdakleȱ„umrijeti“17.ȱ
Nekolikoȱ frazeološkihȱ svezaȱ uȱ ovojȱ skupiniȱ eufemizamaȱ naglašavaȱ
trenutakȱ umiranja.ȱ Toȱ jeȱ mogu°eȱ jedinoȱ uȱ slu²ajuȱ smrtiȱ izȱ prirodnihȱ
razloga,ȱkojaȱneȱnastupaȱnagloȱnegoȱtrajeȱodre¶enoȱvrijeme.ȱUzȱfrazemeȱ
oveȱ podskupine,ȱ dakleȱ sintagmeȱ kojeȱ seȱ usredoto²ujuȱ naȱ trenutakȱ
umiranja,ȱ uȱ rje²nicimaȱ seȱ navodeȱ sljede°eȱ definicije:ȱ „umirati“ȱ (dosl.ȱ
‘umiera°’),ȱ„bitiȱpredȱsmrt“ȱ (dosl.ȱ‘by°ȱprzedȱïmierci’),ȱ„približavatiȱseȱ
smrti“ȱ (dosl.ȱ ‘zbliČa°ȱ si¿ȱ doȱ ïmierci’)ȱ i/iliȱ „bitiȱ naȱ samrti“ȱ (polj.ȱ by°ȱ naȱ
marach).ȱ Tuȱ suȱ naj²eš°eȱ izraziȱ ²ijeȱ jeȱ središteȱ glagolȱ uȱ nesvršenomȱ vidu,ȱ
npr.ȱ bitiȱ naȱ izdisajuȱ dosl.ȱ ‘by°ȱ naȱ wydechu’18;ȱ bitiȱ (ležati)ȱ naȱ smrtnojȱ
(samrtnoj,ȱ samrtni²koj)ȱ posteljiȱ dosl.ȱ ‘by°ȱ (leČe°)ȱ naȱ ïmiertelnejȱ poïcieli’,ȱ
polj.ȱleČe°ȱ(spoczywa°)ȱnaȱmarachȱ(naȱÙoČuȱïmierci);ȱbitiȱnaȱumoruȱdosl.ȱ‘by°ȱwȱ
chwiliȱïmierci’,ȱpolj.ȱby°ȱnaȱÙoČuȱïmierci;ȱbitiȱnaȱpraguȱvje²nostiȱdosl.ȱ‘by°ȱnaȱ
proguȱ wiecznoïci’;ȱ bitiȱ naȱ praguȱ smrtiȱ dosl.ȱ ‘by°ȱ naȱ proguȱ ïmierci’;ȱ bitiȱ
(lebdjeti)ȱ izme¶uȱ životaȱ iȱ smrtiȱ dosl.ȱ ‘by°ȱ (unosi°ȱ si¿)ȱ mi¿dzyȱ Čyciemȱ aȱ
ïmierci’,ȱpolj.ȱby°ȱmi¿dzyȱČyciemȱaȱïmierci;ȱbitiȱ(stajati)ȱ<s>ȱjednomȱnogomȱuȱ
grobu,ȱ polj.ȱ by°ȱ (sta°)ȱ jednȱ nogȱ wȱ grobieȱ (naȱ tamtymȱ ïwiecie);ȱ bitiȱ (stajati,ȱ
nalazitiȱ se)ȱ naȱ iviciȱ grobaȱ dosl.ȱ ‘by°ȱ (sta°,ȱ znajdowa°ȱ si¿)ȱ naȱ kraw¿dziȱ
grobu’,ȱ polj.ȱ chyli°ȱ si¿ȱ doȱ grobu;ȱ bitiȱ blizuȱ grobaȱ dosl.ȱ ‘by°ȱ bliskoȱ grobu’,ȱ
polj.ȱ by°ȱ (sta°)ȱ nadȱ grobem;ȱ grobȱ seȱ otvaraȱ predȱ kimȱ dosl.ȱ ‘gróbȱ si¿ȱ

.U]\ĪDQRZVND%6\FKWD6áRZQLNJZDUNDV]XEVNLFKQDWOHNXOWXU\OXGRZHM:URFáDZW,
VWU

. +HUHM6]\PDĔVND SULPMHüXMH GD MH X VWDURVODYHQVNRP MH]LNX SRVWRMDOD VOLþQD ULMHþ
X]QDþHQMXÄXPU]Hü´GRVOµXPULMHWL¶


otwiera’przedȱkim;ȱbitiȱpriȱkrajuȱdosl.ȱ‘by°ȱprzyȱkoÚcu’;ȱboritiȱseȱ(dijelitiȱseȱ/ȱ
odijelitiȱse;ȱrastatiȱse)ȱsȱdušomȱdosl.ȱ‘walczy°ȱ(rozÙcza°ȱsi¿ȱ/ȱrozÙczy°ȱsi¿;ȱ
rozsta°ȱ si¿)ȱ zȱ dusz’;ȱ boritiȱ seȱ saȱ smr°u,ȱ polj.ȱ walczy°ȱ (zmaga°ȱ si¿)ȱ zeȱ
ïmierci;ȱbrojitiȱposljednjeȱdaneȱdosl.ȱ‘liczy°ȱostatnieȱdni’,ȱpolj.ȱdniȱsȱczyjeȱ
policzone;ȱ gledatiȱ uȱ grobȱ dosl.ȱ ‘patrze°ȱ doȱ grobu’;ȱ gušitiȱ seȱ uȱ hropcuȱ dosl.ȱ
‘dusi°ȱ si¿ȱ wȱ rz¿Čeniu’;ȱ mirisatiȱ /ȱ zamirisatiȱ naȱ tamjanȱ dosl.ȱ ‘pachnie°ȱ /ȱ
zacz°ȱ pachnie°ȱ kadzidÙem’;ȱ nositiȱ dušuȱ uȱ nosuȱ dosl.ȱ ‘nosi°ȱ dusz¿ȱ wȱ
nosie’;ȱ visjetiȱ nogamaȱ uȱ grobuȱ dosl.ȱ ‘wisie°ȱ nogamiȱ wȱ grobie’.ȱ Sli²noȱ
zna²enjeȱ imajuȱ sljede°eȱ fraze:ȱ gasiȱ seȱ komuȱ okoȱ dosl.ȱ ‘gaïnieȱ komuȱ oko’;ȱ
kucaȱ komuȱ zadnjaȱ uraȱ dosl.ȱ ‘wybijaȱ komuȱ ostatniaȱ godzina’,ȱ polj.ȱ wybiÙaȱ
czyjaȱ (ostatnia)ȱ godzina;ȱ odbrojenȱ jeȱ komuȱ korakȱ dosl.ȱ ‘odliczonyȱ jestȱ czyjȱ
krok’;ȱodbrojeniȱ(izbrojeni)ȱsuȱ²ijiȱdani,ȱpolj.ȱdniȱczyjeȱ(godziny)ȱsȱpoliczone;ȱ
vu²eȱkogaȱzemljaȱdosl.ȱ‘ziemiaȱkogoȱcignie’;ȱnogeȱsuȱkomuȱnadȱjamomȱdosl.ȱ
‘nogiȱ czyjeȱ sȱ nadȱ doÙem’;ȱ ne°eȱ dugoȱ tkoȱ dosl.ȱ ‘nieȱ b¿dzieȱ ktoȱ dÙugo’ȱ teȱ
²itavȱ nizȱ sintagmaȱ kojeȱ opisujuȱ trenutakȱ uȱ kojemȱ dušaȱ napuštaȱ tijelo:ȱ
došlaȱ komuȱ dušaȱ podȱ grloȱ dosl.ȱ ‘przyszÙaȱ komuȱ duszaȱ podȱ gardÙo’;ȱ došlaȱ
komuȱdušaȱuȱnosȱdosl.ȱ‘przyszÙaȱkomuȱduszaȱdoȱnosa’;ȱdrš°eȱkomuȱdušaȱnaȱ
jezikuȱdosl.ȱ‘drČyȱkomuȱduszaȱnaȱj¿zyku’;ȱdušaȱjeȱ(stoji,ȱskupilaȱse)ȱkomuȱuȱ
nosuȱ dosl.ȱ ‘duszaȱ jestȱ (stoi,ȱ zebraÙaȱ si¿)ȱ komuȱ wȱ nosie’;ȱ dušaȱ jeȱ komuȱ naȱ
jezikuȱdosl.ȱ‘duszaȱjestȱkomuȱnaȱj¿zyku’;ȱstojiȱkomuȱdušaȱuȱgrluȱdosl.ȱ‘stoiȱ
duszaȱkomuȱwȱgardle’19.ȱUȱpoljskomȱjezikuȱpostojiȱsamoȱjedanȱfrazemȱkojiȱ
koristiȱ istuȱ pozadinskuȱ sliku:ȱ duszaȱ (Čycie)ȱ uciekaȱ zȱ kogoȱ dosl.ȱ ‘dušaȱ
(život)ȱ bježiȱ izȱ koga’.ȱ R.ȱ Marciniakȱ (1008:195)ȱ navodiȱ uȱ svojemȱ ²lankuȱ iȱ
op°eȱ poznat,ȱ noȱ uȱ frazeografijiȱ nezabilježenȱ eufemizam:ȱ duszaȱ uchodziȱ zȱ
ciaÙaȱ dosl.ȱ ‘dušaȱ umi²eȱ izȱ tijela’.ȱ Multimedijalniȱ SÙownikȱ idiomówȱ PWNȱ
navodiȱjoš:ȱČycieȱzȱkogoȱuszÙoȱdosl.ȱ‘životȱjeȱumaknuoȱizȱkoga’ȱiȱpaï°ȱ(upaï°,ȱ
leČe°)ȱbezȱduchaȱdosl.ȱ‘pastiȱ(ležati)ȱbezȱduha’.ȱPoljskaȱfrazeografijaȱnavodiȱ
tako¶erȱ frazemȱ wybiera°ȱ si¿ȱ naȱ tamtenȱ ïwiatȱ dosl.ȱ ‘sprematiȱ seȱ zaȱ onajȱ
svijet’.ȱ
ȱ
Napomena.ȱ Rje²nikȱ S.ȱ Skorupkeȱ osimȱ ÙoČaȱ ïmierciȱ (dosl.ȱ ‘krevetȱ
smrti’)20ȱ bilježiȱ iȱ izraze:ȱ ïmiertelneȱ ÙoČeȱ (1987:410)ȱ (dosl.ȱ ‘smrtniȱ krevet’)ȱ iȱ
ostatnieȱ (ïmiertelne)ȱ posÙanieȱ (1987:726)ȱ (smrtnaȱ postelja).ȱ Kadaȱ jeȱ rije²ȱ oȱ

Ä3R]DGLQVND VOLND VSRPHQXWLK IUD]HPD PRWLYLUDQD MH YMHURYDQMHP GD GXãD L]OD]L NUR] XVWD L QRV³ 2SDãLü
*UHJRURYLü3ROMVNDNXOWXUDWRYMHURYDQMHQHSR]QDMHVWRJDQDYHGHQLIUD]HPLQHPDMXVYRMHSDUQMDNHX
SROMVNRPMH]LNX

7RþQLMHNa łożu śmierci

ekvivalentuȱ hrvatskogȱ bitiȱ naȱ praguȱ vje²nosti,ȱ moraȱ seȱ primijetitiȱ daȱ
poljskaȱfrazeografijaȱnavodiȱdjelomi²noȱpodudaranȱizrazȱsta°ȱnaȱ(u)ȱproguȱ
czegoȱ dosl.ȱ ‘stajatiȱ naȱ praguȱ ²ega’,ȱ noȱ puniȱ ekvivalentȱ hrvatskogȱ
eufemizma,ȱ iakoȱ uȱ jezikuȱ postoji,ȱ koristiȱ seȱ rijetko,ȱ aȱ njegovaȱ upotrebaȱ
ograni²enaȱ jeȱ naȱ religijskiȱ kontekst,ȱ uȱ ve°iniȱ slu²ajevaȱ naȱ tekstoveȱ
molitava,ȱ propovijediȱ iȱ pjesamaȱ –ȱ zatoȱ kaoȱ takavȱ nijeȱ zabilježenȱ uȱ
frazeološkimȱrje²nicima.ȱȱ
ȱ
2.ȱNAGLAȱSMRTȱ(UBIJANJE,ȱPOGUBLJENJE).ȱ
Uȱ ovuȱ suȱ skupinuȱ uvršteneȱ frazeološkeȱ svezeȱ ²ijaȱ jeȱ definicijaȱ uȱ
hrvatskimȱfrazeološkimȱrje²nicimaȱglasila:ȱȱ
a.„poginuti“ȱ(dosl.ȱ‘zgin°’)ȱiliȱ„datiȱživot“ȱ(dosl.ȱ‘odda°ȱČycie’);ȱ
b. „ubiti“ȱ (dosl.ȱ ‘zabi°’),ȱ „usmrtitiȱ koga”ȱ (dosl.ȱ ‘uïmierci°ȱ kogo’),ȱ
„prolitiȱ²ijuȱkrv“ȱ(dosl.ȱ‘przela°ȱczyjȱkrew’),ȱ„bitiȱuzrokȱ²ijeȱsmrti“ȱ(dosl.ȱ
‘by°ȱprzyczynȱczyjejȱïmierci’);ȱȱȱ
c.„bitiȱosu¶enȱnaȱsmrt“ȱ(dosl.ȱ‘by°ȱskazanymȱnaȱïmier°’),ȱ„bitiȱosu¶enȱ
naȱpropast“ȱ(dosl.ȱ‘by°ȱskazanymȱnaȱzgub¿’).ȱȱ
Uȱ eufemisti²nimȱ frazemimaȱ teȱ skupineȱ subjektȱ jeȱ osobaȱ kojaȱ umireȱ
(to²kaȱ a.ȱ iȱ c.)ȱ iliȱ osoba,ȱ kojaȱ ubijaȱ (b.).ȱ Naglaȱ smrtȱ rijetkoȱ podliježeȱ
eufemizaciji.ȱVjerojatnoȱjeȱrazlogȱtomeȱnjezinoȱdoživljavanjeȱkaoȱzlaȱkojeȱ
seȱ moraȱ stigmatizirati,ȱ aȱ pošiljateljȱ neȱ osje°aȱ potrebuȱ sakrivanjaȱ izaȱ
eufemizamaȱ svojeȱ ozloje¶enosti.ȱ A.ȱ Dbrowskaȱ (1993:92)ȱ primje°ujeȱ daȱ
neprirodnaȱ smrtȱ nijeȱ eufemiziranaȱ takoȱ ²estoȱ iȱ naȱ tolikoȱ na²inaȱ kaoȱ
prirodnaȱsmrtȱprouzro²enaȱboleš°uȱiliȱstaroš°u.ȱ
a.Uȱovuȱskupinu,ȱme¶uȱostalim,ȱspadajuȱiȱsljede°iȱfrazemi:ȱizgubitiȱ
život,ȱ polj.ȱ straci°ȱ Čycie;ȱ datiȱ <svoj>ȱ životȱ <zaȱ koga,ȱ zaȱ što>ȱ dosl.ȱ ‘da°ȱ
<swoje>ȱČycieȱzaȱkogo,ȱzaȱco’,ȱpolj.ȱodda°ȱČycieȱzaȱkogo,ȱzaȱco;ȱdatiȱ(proliti)ȱ
<i>ȱ zadnjuȱ (posljednju)ȱ kapȱ krviȱ zaȱ koga,ȱ zaȱ štoȱ dosl.ȱ ‘da°ȱ (przela°)ȱ
<nawet>ȱ ostatniȱ kropl¿ȱ krwiȱ zaȱ kogo,ȱ zaȱ co’ȱ teȱ izgubitiȱ glavuȱ dosl.ȱ
‘straci°ȱ gÙow¿’.ȱ Vrijedneȱ spomenaȱ suȱ iȱ sljede°eȱ leksi²keȱ sveze:ȱ platitiȱ
smr°uȱ dosl.ȱ ‘zapÙaci°ȱ ïmierci’,ȱ polj.ȱ zastarjelo:ȱ zapÙaci°ȱ zaȱ coȱ gardÙem;ȱ
platitiȱživotom,ȱpolj.ȱzapÙaci°ȱzaȱcoȱČyciemȱiliȱokupi°ȱ(przypÙaci°)ȱcoȱČyciem;ȱ
pla°atiȱ /ȱ platitiȱ svojimȱ rebrimaȱ dosl.ȱ ‘pÙaci°ȱ /ȱ zapÙaci°ȱ swoimiȱ Čebrami’;ȱ
platitiȱ <svojom>ȱ kožomȱ dosl.ȱ ‘zapÙaci°ȱ <swoj>ȱ skór’,ȱ polj.ȱ zapÙaci°ȱ
wÙasnȱskórȱzaȱco;ȱplatitiȱglavom,ȱpolj.ȱzapÙaci°ȱzaȱcoȱgÙowȱiliȱprzypÙaci°ȱcoȱ
gÙowȱiȱstajatiȱ(koštati)ȱkogaȱglaveȱdosl.ȱ‘kosztowa°ȱkogoȱgÙow¿’ȱuȱkojimaȱ
seȱ distancaȱ premaȱ smrtiȱ temeljiȱ naȱ zanimljivojȱ metaforiȱ kojaȱ jeȱ


predstavljaȱ kaoȱ posljedicuȱ platežneȱ transakcije.ȱ Osobaȱ kojaȱ umireȱ
nastupaȱuȱuloziȱkupcaȱkojiȱiakoȱpla°aȱnajve°uȱcijenu,ȱneȱdobijeȱništaȱuȱ
zamjenu,ȱosimȱpogibelji.ȱTakavȱodnosȱdokazujeȱdaȱseȱsmrtȱdoživljavaȱ
kaoȱ nepravednaȱ kaznaȱ kojuȱ ²ovjekȱ neȱ zaslužuje.ȱ Ovdjeȱ nailazimoȱ
tako¶erȱ iȱ naȱ perifraze:ȱ udaritiȱ tjemenomȱ uȱ zemljuȱ dosl.ȱ ‘uderzy°ȱ
ciemieniemȱ wȱ ziemi¿’;ȱ zabostiȱ nokatȱ uȱ ledinuȱ dosl.ȱ ‘zary°ȱ paznokie°ȱ wȱ
trawnik’ȱiliȱzabostiȱnosȱuȱledinuȱdosl.ȱ‘zary°ȱnosȱwȱtrawnik’.ȱȱ
Poljskiȱ rje²nikȱ razgovornogȱ jezikaȱ bilježiȱ iȱ vulgarniȱ izrazȱ szlagȱ kogoȱ
trafiÙȱ (2000:65)ȱ kojemȱ jeȱ parnjakȱ hrvatskiȱ frazem:ȱ šlagȱ jeȱ udarioȱ (strefio)ȱ
koga.ȱ
Jedanȱodȱmotivaȱnastankaȱironi²nihȱnazivaȱzaȱsmrtȱmožeȱbitiȱželjaȱdaȱ
seȱbagateliziraȱopasnostȱkojaȱjeȱpratilaȱvojnikeȱuȱratu.ȱS.ȱWidÙakȱ(1963:96)ȱ
opisujeȱ tuȱ pojavuȱ ovako:ȱ „…vojnikȱ radoȱ odustajeȱ odȱ uporabeȱ ozbiljnihȱ
nazivaȱ iȱ posežeȱ zaȱ podsmješljivimȱ izrazimaȱ kojiȱ opisujuȱ prijete°uȱ
opasnostȱ iȱ naȱ tajȱ na²inȱ umanjuje,ȱ baremȱ formalno,ȱ njezinuȱ prijetnjuȱ iȱ
zloslutnostȱ kakoȱ biȱ seȱ okoȱ njihȱ stvoriȱ ozra²jeȱ svakodneviceȱ iȱ gotovoȱ
kumpelskiegoȱzaȱpanȱbrat“ȱ[prijevodȱautora].ȱTakvoȱobjašnjenjeȱvrijediȱiȱzaȱ
motiviranostȱdrugihȱeufemisti²nihȱfrazema,ȱkaoȱštoȱsuȱnpr.:ȱdobitiȱbarutȱiȱ
olovoȱ dosl.ȱ ‘dosta°ȱ prochȱ iȱ oÙów’ȱ iliȱ poljubitiȱ sabljuȱ dosl.ȱ ‘pocaÙowa°ȱ
szabl¿’.ȱ
Uȱ okviruȱ oveȱ skupineȱ zanimljivaȱ iznimkaȱ suȱ frazemiȱ kojiȱ opisujuȱ
pogibeljȱ uȱ okršajuȱ iliȱ smrtȱ kojaȱ jeȱ posljedicaȱ žrtvovanja.ȱ I.ȱ Sandomirskaȱ
(2000:362)ȱpišeȱdaȱjeȱtoȱsmrtȱnaȱkojuȱseȱideȱsvjesnoȱiȱuȱimeȱvišihȱinteresa.ȱȱ
Uȱ ovomȱ slu²ajuȱ perifrazaȱ stvaraȱ mogu°nostȱ vrednovanjaȱ opisivanogȱ
koncepta,ȱ npr.ȱ ostavitiȱ <svoje>ȱ kostiȱ dosl.ȱ ‘zostawi°ȱ <swoje>ȱ koïci’,ȱ polj.ȱ
zÙoČy°ȱ(poÙoČy°)ȱkoïci21;ȱpla°atiȱ/ȱplatitiȱštoȱkrvljuȱdosl.ȱ‘pÙaci°ȱ/ȱzapÙaci°ȱzaȱcoȱ
krwi’,ȱ polj.ȱ zapÙaci°ȱ zaȱ coȱ <wÙasn>ȱ krwi;ȱ zape²atitiȱ krvlju,ȱ polj.ȱ
przypiecz¿towa°ȱkrwi;ȱprolijevatiȱ/ȱprolitiȱ<svoju>ȱkrvȱ<zaȱkoga,ȱzaȱšto>ȱdosl.ȱ
‘przelewa°ȱ /ȱ przela°ȱ swojȱ krewȱ zaȱ kogo,ȱ zaȱ co’,ȱ polj.ȱ przela°ȱ krewȱ dlaȱ
kogo;ȱ rasipatȱ /ȱ rasutiȱ kostiȱ <poȱ bojištimaȱ (uȱ borbama)>ȱ dosl.ȱ ‘rozsypywa°ȱ /ȱ
rozsypa°ȱkoïciȱ<poȱpolachȱwalkȱ(wȱwalkach)>’.ȱS.ȱWidÙakȱ(1963:101)ȱpišeȱ
daȱ jeȱ postojanjeȱ sli²nihȱ eufemizamaȱ posljedicaȱ svojevrsneȱ službeneȱ iliȱ
„državne“ȱhipokrizijeȱkojaȱzahtijevaȱdaȱseȱzaȱvojnikaȱkažeȱdaȱ„neȱumireȱ
(…)ȱ negoȱ (…)ȱ padaȱ naȱ poljuȱ slaveȱ [prijevodȱ autora].”ȱ Možeȱ seȱ tako¶erȱ
rabitiȱfrazemȱodejï°ȱnaȱwiecznȱwacht¿ȱ(wart¿)ȱdosl.ȱ‘oti°iȱnaȱvje²nuȱstražu’.ȱ

5MHþQLN66NRUXSNHQDYRGLVOMHGHüH]QDþHQMHRYRJIUD]HPDÄ]QDOHĨüĞPLHUüE\üSRJU]HEDQ\P´GRVOµQDüL
VPUWELWLSRNRSDQ¶

Spomenaȱ vrijedanȱ jeȱ ovdjeȱ iȱ poljskiȱ izrazȱ zostawi°ȱ koïciȱ dosl.ȱ ‘ostavitiȱ
kosti’ȱ kojiȱ nijeȱ pakȱ zabilježenȱ uȱ frazeografiji,ȱ iakoȱ gaȱ možemoȱ na°iȱ uȱ
korpusuȱ IPIȱ PAN22.ȱ Koristiȱ seȱ uȱ kontekstuȱ smrtiȱ uȱ tu¶iniȱ iliȱ naȱ bojnomȱ
poljuȱizvanȱgranicaȱdomovine.ȱTiȱeufemizmiȱsuȱvrloȱpateti²nogȱtonaȱiȱnaȱ
tajȱ na²inȱ odražavajuȱ uvjerenjeȱ pošiljateljaȱ uȱ prihvatljivostȱ smrtiȱ zbogȱ
višegȱ interesaȱ iliȱ jeȱ ²akȱ pokazujuȱ kaoȱ razlogȱ zaȱ ponos.ȱ K.ȱ DÙugoszȱ
(1991:101)ȱ pišeȱ oȱ patriotskojȱ frazeologijiȱ daȱ jeȱ uzvišena,ȱ ²akȱ iȱ punaȱ
patosa.ȱȱ
b. Me¶uȱfrazemimaȱkojiȱopisujuȱubijanjeȱeufemizmiȱsuȱrijetki,ȱnpr.ȱ
ugasitiȱ²ijiȱživotȱdosl.ȱ‘zgasi°ȱczyjeȱČycie’ȱiliȱzastarjeloȱdignutiȱkomeȱživotȱ
dosl.ȱ‘zdj°ȱczyjeȱČycie’,ȱpolj.ȱodebra°ȱkomuȱČycie.ȱOsudaȱubojiceȱo²itujeȱ
seȱ uȱ odabiruȱ izražajnihȱ jezi²nihȱ sredstavaȱ punihȱ ekspresijeȱ kojiȱ naȱ
primjerenȱna²inȱizri²uȱogor²enostȱpošiljatelja,ȱnpr.ȱdizatiȱ/ȱdi°iȱ(položiti,ȱ
stavitiȱiȱdr.)ȱrukuȱnaȱkogaȱdosl.ȱ‘podnosi°ȱ/ȱpodnieï°ȱ(poÙoČy°ȱitd.)ȱr¿k¿ȱ
naȱ kogo’;ȱ gazitiȱ /ȱ zagazitiȱ uȱ krvȱ dosl.ȱ ‘depta°ȱ /ȱ wdepn°ȱ wȱ krew’,ȱ polj.ȱ
kpa°ȱ si¿ȱ (pÙawi°ȱ si¿,ȱ ton°)ȱ weȱ krwi;ȱ okrvaritiȱ rukeȱ <oȱ koga>ȱ dosl.ȱ
‘zakrwawi°ȱr¿ceȱ<naȱkim>’,ȱpolj.ȱunurza°ȱr¿ceȱweȱkrwi;ȱprolijevatiȱ/ȱprolitiȱ
<²iju>ȱ krv,ȱ polj.ȱ przela°ȱ czyjȱ krew;ȱ prolitiȱ nedužnuȱ (nevinu)ȱ krvȱ dosl.ȱ
‘przela°ȱniewinnȱkrew’;ȱrastavitiȱkogaȱsaȱsvijetomȱdosl.ȱ‘rozdzieli°ȱkogoȱ
zeȱïwiatem’;ȱuzetiȱ(izvaditi)ȱkomuȱdušuȱdosl.ȱ‘odebra°ȱ(wycign°)ȱkomuȱ
dusz¿’.ȱ Uȱ poljskomȱ jezikuȱ postojeȱ jošȱ sljede°iȱ frazemi:ȱ zbroczy°ȱ
(splami°)ȱr¿ceȱkrwiȱdosl.ȱ‘okaljatiȱ(uprljati)ȱrukeȱkrvlju’,ȱtopi°ȱcoȱweȱkrwiȱ
dosl.ȱ‘topitiȱštoȱuȱkrvi’,ȱszafowa°ȱczyjȱkrwiȱdosl.ȱ‘tratitiȱ²ijuȱkrv’,ȱmie°ȱ
czyjȱ krewȱ naȱ r¿kachȱ dosl.ȱ ‘imatiȱ ²ijuȱ krvȱ naȱ rukama’.ȱ Tiȱ frazemiȱ neȱ
pokazujuȱ uvijekȱnaȱ izravnogȱ vršiteljaȱ radnjeȱubijanja,ȱ moguȱ tako¶erȱ iȱ
imenovatiȱdoprinosȱne²ijojȱsmrti,ȱodgovornostȱzaȱnju.ȱȱ
ȱ
Napomena.ȱPoljskaȱfrazeološkaȱsvezaȱpodnosi°ȱ/ȱpodnieï°ȱr¿k¿ȱnaȱkogoȱ
dosl.ȱ ‘dizatiȱ /ȱ di°iȱ rukuȱ naȱ kogaȇȱ nijeȱ ekvivalentȱ hrvatskeȱ dizatiȱ /ȱ di°iȱ
(položiti,ȱstavitiȱiȱdr.)ȱrukuȱnaȱkoga,ȱjerȱnjezinaȱdefinicijaȱuȱpoljskomȱjezikuȱ
glasi:ȱ„zamierzy°ȱsi¿ȱnaȱkogo,ȱuderzy°ȱkogo“ȱdosl.ȱ‘zamahnutiȱseȱnaȱkoga,ȱ
udaritiȱkoga’ȱiliȱ„wystpi°ȱprzeciwȱkomu“ȱdosl.ȱ‘istupitiȱprotivȱkoga’.ȱ
Uȱ rje²nikuȱ hrvatskogȱ žargonaȱ (2001:360)ȱ zabilježeniȱ suȱ iȱ drugi,ȱ
podsmješljiviȱ izrazi,ȱ me¶uȱ ostalim:ȱ poslatiȱ ²eki°ȱ dosl.ȱ ‘wysÙa°ȱ mÙotek’;ȱ

.RUSXV SROMVNRJ MH]LND =DYRGD ]D RVQRYH UDþXQDUVWYD 3ROMVNH DNDGHPLMH ]QDQRVWL VH QDOD]L QD LQWHUQHWVNRM
VWUDQLFLKWWSNRUSXVSO


poslatiȱ uȱ mirovinuȱ dosl.ȱ ‘wysÙa°ȱ naȱ emerytur¿’;ȱ zataknutiȱ uȱ muljȱ dosl.ȱ
‘wetkn°ȱwȱmuÙ’.ȱȱ
Ostaliȱ izraziȱ zabilježeniȱ uȱ hrvatskojȱ frazeografijiȱ suȱ ironi²niȱ iliȱ ²akȱ
pogrdni,ȱ npr.ȱ pomiritiȱ kogaȱ saȱ zemljomȱ dosl.ȱ ‘pogodzi°ȱ kogoȱ zȱ ziemi’;ȱ
poslatiȱ (otpratiti)ȱ kogaȱ naȱ onajȱ (drugi)ȱ svijetȱ dosl.ȱ ‘wysÙa°ȱ (odprowadzi°)ȱ
kogoȱ naȱ tamtenȱ (drugi)ȱ ïwiat’,ȱ polj.ȱ wyprawi°ȱ (wysÙa°)ȱ kogoȱ naȱ tamtenȱ
ïwiat;ȱ sastavitiȱ (složiti)ȱ kogaȱ sȱ <crnom>ȱ zemljomȱ dosl.ȱ ‘poÙczy°ȱ (zÙoČy°)ȱ
kogoȱ zȱ <czarn>ȱ ziemi’;ȱ rastatiȱ (odijeliti)ȱ sȱ glavomȱ kogaȱ dosl.ȱ ‘rozdzieli°ȱ
(oddzieli°)ȱkogoȱodȱgÙowy’;ȱskratitiȱ(prikratiti,ȱsmanjiti)ȱkogaȱzaȱglavuȱdosl.ȱ
‘skróci°ȱ(przykróci°,ȱzmniejszy°)ȱkogoȱoȱgÙow¿’,ȱpolj.ȱskróci°ȱkogoȱoȱgÙow¿.ȱ
Hrvatskomȱ jezikuȱ jošȱ jeȱ naȱ raspolaganjuȱ nizȱ drugihȱ frazeološkihȱ svezaȱ
kojeȱ nazivajuȱ ubijanje,ȱ noȱ nisuȱ višeȱ eufemizmi.ȱ Toȱ suȱ idiomiȱ ve°imȱ
dijelomȱ neprevodiviȱ naȱ poljskiȱ jezik.ȱ Razlikaȱ seȱ o²itujeȱ iȱ uȱ slu²ajuȱ
razgovornihȱ frazema:ȱ zavrnutiȱ komuȱ šijuȱ (šijom;ȱ vrat,ȱ vratom)ȱ dosl.ȱ
‘zakr¿ci°ȱ komuȱ szyj¿ȱ (szyj;ȱ kark,ȱ karkiem)’,ȱ polj.ȱ ukr¿ci°ȱ (rozwali°)ȱ Ùebȱ
komu,ȱteȱisukatiȱ(prosuti)ȱkomuȱcrijevaȱdosl.ȱ‘wyj°ȱ(wysypa°)ȱkomuȱjelita’,ȱ
polj.ȱ wypru°ȱ komuȱ flakiȱ kojiȱ seȱ uȱ hrvatskomeȱ rabiȱ uȱ zna²enjuȱ „ubiti“ȱ
(dosl.ȱ ‘zabi°’),ȱ dokȱ seȱ uȱ poljskome,ȱ iakoȱ imajuȱ sli²nuȱ semantiku,ȱ
pojavljujuȱnaj²eš°eȱuȱoblikuȱvulgarneȱprijetnje.ȱȱ
Zanimljivȱ jeȱ frazemȱ otjeratiȱ (spremiti)ȱ uȱ grobȱ koga,ȱ polj.ȱ wp¿dzi°ȱ
(zaprowadzi°)ȱ doȱ grobuȱ kogo,ȱ ²ijaȱ definicijaȱ glasi:ȱ „skratitiȱ životȱ kome“ȱ
dosl.ȱ‘skróci°ȱczyjeȱČycie’.ȱOpisujeȱsituacijuȱuȱkojojȱtkoȱ pridonosiȱne²ijojȱ
smrti,ȱubrzavaȱjeȱ²estoȱnesvjesnoȱiȱnehoticeȱsvojimȱpostupcima.ȱȱ
c.Uȱ ovojȱ skupiniȱ frazeološkihȱ svezaȱ uzvišeniȱ eufemizmiȱ suȱ rijetki,ȱ
npr.ȱ bitiȱ (živjeti)ȱ naȱ bijelomȱ kruhuȱ dosl.ȱ ‘by°ȱ (Čy°)ȱ oȱ biaÙymȱ chlebie’ȱ uȱ
zna²enju:ȱ „o²ekivatiȱ izvršenjeȱ smrtneȱ kazne“ȱ (dosl.ȱ ‘oczekiwa°ȱ naȱ
wykonanieȱ karyȱ ïmierci’).ȱ Ve°imȱ dijelomȱ toȱ suȱ pogrdniȱ izraziȱ kojiȱ
iskazujuȱomalovažavaju°iȱodnosȱpremaȱsmrti,ȱkaoȱštoȱjeȱnpr.ȱ²ekaȱkogaȱ
konopȱ dosl.ȱ ‘czekaȱ naȱ kogoȱ sznurek’ȱ iliȱ konopȱ jeȱ komuȱ okoȱ vrataȱ dosl.ȱ
‘sznurekȱ maȱ ktoȱ wokóÙȱ szyi’ȱ uȱ zna²enjuȱ kojeȱ jeȱ jednakoȱ prethodnomȱ
frazemu.ȱ A.ȱ Dbrowskaȱ (1993:105)ȱ primje°ujeȱ daȱ suȱ mnogeȱ frazeȱ izȱ
oveȱskupineȱizraziȱužihȱsocijalnihȱkrugovaȱ²ijaȱjeȱglavnaȱsvrhaȱsmanjitiȱ
grozotuȱsmrtneȱkazneȱiȱeliminiratiȱosje°ajȱopasnosti.ȱOdatleȱiȱtobožnjiȱ
nedostatakȱ su°utiȱ premaȱ umiru°emȱ iȱ manjakȱ potrebeȱ zaȱ uzvišenjemȱ
smrti.ȱ Ponovnoȱ njezinoȱ bagateliziranjeȱ dajeȱ pošiljateljuȱ osje°ajȱ
sigurnosti,ȱ npr.ȱ i°iȱ podȱ konopȱ (konopac)ȱ dosl.ȱ ‘iï°ȱ podȱ sznurȱ (sznurek),’ȱ
polj.ȱ pójï°ȱ naȱ gaÙĊ;ȱ omastitiȱ (omrsiti)ȱ užeȱ dosl.ȱ ‘posmarowa°ȱ powróz’;ȱ

omastitiȱ štrikȱ dosl.ȱ ‘posmarowa°ȱ stryczek’;ȱ omastitiȱ vješalaȱ dosl.ȱ

‘posmarowa°ȱ szubienic¿’;ȱ omastitiȱ kolacȱ dosl.ȱ ‘posmarowa°ȱ pal’;ȱ
zategnutiȱ li²inuȱ dosl.ȱ ‘ïcign°ȱ lin¿’.ȱ Zanimljiveȱ suȱ frazeološkeȱ svezeȱ
kojeȱse,ȱiakoȱizazivajuȱpredodžbuȱsmrtiȱvješanjem,ȱzapravoȱneȱodnoseȱ
naȱ takavȱ na²inȱ umiranja,ȱ npr.ȱ neȱ bitiȱ dalekoȱ odȱ vješalaȱ dosl.ȱ ‘nieȱ by°ȱ
dalekoȱ odȱ szubienicy’ȱ kojiȱ zna²i:ȱ „bitiȱ blizuȱ smrti,ȱ na°iȱ seȱ uȱ smrtnojȱ
opasnosti“ȱ (dosl.ȱ ‘by°ȱ bliskoȱ ïmierci,ȱ znaleĊ°ȱ si¿ȱ wȱ ïmiertelnymȱ
niebezpieczeÚstwie’)ȱ iliȱ izrazȱ otpremitiȱ kogaȱ naȱstupȱ dosl.ȱ ‘wysÙa°ȱ kogoȱ
naȱstryczek’,ȱkojiȱuȱovoȱvrijemeȱimaȱop°enitoȱzna²enjeȱ„pogubitiȱkoga“ȱ
(dosl.ȱ‘doprowadzi°ȱkogoȱdoȱzguby’).ȱ
ȱ
Napomena.ȱ A.ȱ Dbrowskaȱ (ibidem,ȱ str.ȱ 101Ȭ102)ȱ navodiȱ iȱ drugiȱ
zanimljivȱ eufemizamȱ pocz¿stowa°ȱ stryczkiemȱ jedwabnymȱ dosl.ȱ ‘po²astitiȱ
svilenimȱštrikom’ȱkojiȱpoljskaȱfrazeografijaȱneȱbilježiȱaȱkojiȱjeȱpoȱzna²enjuȱ
iȱ formalnojȱ strukturiȱ podudaranȱ sȱ hrvatskimȱ izrazomȱ nadaritiȱ kogaȱ
svilenimȱ konopcemȱ iliȱ poslatiȱ komuȱ svileniȱ konopacȱ saȱ zna²enjem:ȱ „osuditiȱ
naȱsmrtȱdavljenjem“ȱ(dosl.ȱ‘skaza°ȱnaȱïmier°ȱprzezȱuduszenie’).ȱ
Sli²niȱfrazemiȱjošȱsuȱživiȱiȱuȱpoljskomȱjezikuȱmadaȱseȱuȱPoljskojȱsmrtnaȱ
kaznaȱneȱizvršavaȱodȱ1988.,ȱnpr.ȱskoÚczy°ȱnaȱ<suchej>ȱgaÙ¿ziȱdosl.ȱ‘završitiȱ
naȱ<suhoj>ȱgrani’,ȱzawisn°ȱnaȱ<suchej>ȱgaÙ¿ziȱdosl.ȱ‘bitiȱobješenȱnaȱ<suhoj>ȱ
grani’,ȱ iï°ȱ (pójï°)ȱ podȱ murȱ dosl.ȱ ‘i°iȱ (po°i)ȱ podȱ zid’,ȱ da°ȱ /ȱ odda°ȱ (poÙoČy°)ȱ
gÙow¿ȱ podȱ topórȱ (miecz)ȱ dosl.ȱ ‘datiȱ (staviti)ȱ glavuȱ podȱ sjekiruȱ (ma²)’ȱ iȱ iï°ȱ
(pójï°)ȱ podȱ topórȱ dosl.ȱ ‘i°iȱ (po°i)ȱ podȱ sjekiru’.ȱ Multimedijalniȱ SÙownikȱ
frazeologicznyȱ PWNȱ teȱ poljskiȱ rje²nikȱ žargonaȱ kriminalacaȱ (1993:88)ȱ
spominjuȱ tako¶erȱ pogrdniȱ izrazȱ iz:ȱ dosta°ȱ czap¿ȱ dosl.ȱ ‘dobitiȱ kapu’.ȱ
Rje²nikȱ S.ȱ Skorupkeȱ navodiȱ cijeliȱ nizȱ zna²enjskiȱ podudarnihȱ izrazaȱ uȱ
kojimaȱ izmjeniȱ podliježeȱ samoȱ sastavnicaȱ sȱ predodžbomȱ na²inaȱ
izvršavanjaȱ smrtneȱ kazne:ȱ pójï°ȱ podȱ murȱ dosl.ȱ ‘po°iȱ podȱ zid’,ȱ pójï°ȱ podȱ
ïcian¿ȱdosl.ȱ‘po°iȱpodȱstijenu’,ȱpójï°ȱpodȱmieczȱdosl.ȱ‘po°iȱpodȱma²’,ȱpójï°ȱnaȱ
palȱ dosl.ȱ ‘po°iȱ naȱ kolac’,ȱ pójï°ȱ naȱ szubienic¿ȱ dosl.ȱ ‘po°iȱ naȱ vješala’ȱ
(1987:741).ȱ
Zaȱosobuȱkojaȱpridonosiȱizvršenjuȱsmrtneȱkazneȱnaȱnekome,ȱmoguȱseȱ
rabitiȱ frazeološkeȱ svezeȱ popetiȱ kogaȱ naȱ vješalaȱ dosl.ȱ ‘wspi°ȱ kogoȱ naȱ
szubienic¿’;ȱ prislonitiȱ kogaȱ uzaȱ zidȱ dosl.ȱ ‘przyprze°ȱ kogoȱ doȱ ïciany’;ȱ
stavljatiȱ/ȱstavitiȱ(okretatiȱ/ȱokrenuti)ȱkogaȱpodȱma²ȱdosl.ȱ‘stawia°ȱ/ȱpostawi°ȱ
(obraca°ȱ/ȱobróci°)ȱkogoȱpodȱmiecz’,ȱnadaritiȱkogaȱsvilenimȱkonopcemȱdosl.ȱ


‘obdarowa°ȱkogoȱjedwabnymȱsznurkiem’.ȱUȱpoljskomȱjezikuȱpostojiȱizrazȱ
saȱsli²nimȱzna²enjemȱskazywa°ȱkogoȱnaȱstryczek.ȱ
Frazeološkeȱsvezeȱkojeȱprikazujuȱsvakojakeȱoblikeȱnagleȱsmrtiȱveomaȱ
suȱ brojne.ȱ Jedinoȱ nekeȱ odȱ njihȱ suȱ eufemizmi,ȱ aliȱ ²akȱ iȱ oneȱ rijetkoȱ kadȱ
imajuȱ uzvišenȱ ton.ȱ Ve°inaȱ jeȱ obilježenaȱ pogrdnoȱ iliȱ ironi²noȱ iȱ naȱ tajȱ seȱ
na²inȱ uȱ njimaȱ odražavaȱ omalovažavaju°iȱ odnosȱ premaȱ smrti.ȱ ȱ Mogu°eȱ
daȱ jeȱ razlogȱ tomeȱ ²injenicaȱ štoȱ opisujuȱ smrtȱ kojuȱ uzrokujeȱ rukaȱ drugogȱ
²ovjekaȱ zaȱ kojuȱ ljudskaȱ zajednicaȱ neȱ dajeȱ odobrenje.ȱ Prirodnaȱ jeȱ smrtȱ
me¶utimȱ zaȱ mnogeȱ ljudeȱ istovjetnaȱ Božjojȱ odluciȱ i,ȱ kaoȱ sastavniȱ dioȱ
tijekaȱprirode,ȱ²iniȱseȱmnogoȱprihvatljivijom.ȱ
ȱ
3.ȱPREDODŽBEȱSMRTIȱ
Rijetkiȱsuȱposebniȱnaziviȱzaȱsmrt,ȱnpr.ȱposljednjaȱ(strašna,ȱumrla,ȱzadnja)ȱ
uraȱ dosl.ȱ ‘ostatniaȱ (straszna,ȱ umarÙa)ȱ godzina’,ȱ polj.ȱ ostatniaȱ (czarna)ȱ
godzina;ȱ su¶enȱ satȱ dosl.ȱ ‘sdnaȱ godzina’;ȱ vje²niȱ odmorȱ dosl.ȱ ‘wiecznyȱ
odpoczynek’.ȱ Mnogoȱ ²eš°eȱ pojavljujuȱ seȱ kaoȱ sastavniȱ dioȱ frazeološkeȱ
svezeȱkojaȱopisujeȱnekiȱkonceptȱ²ijiȱjeȱdioȱsmrt,ȱnpr.ȱdoȱposljednjegȱdaha,ȱtj.ȱ
„doȱ smrti“,ȱ polj.ȱ doȱ ostatniegoȱ tchu,ȱ tj.ȱ ‘dopókiȱ starczyȱ Čycia’ȱ dosl.ȱ ‘dokȱ
staneȱživota’;ȱdoȱzadnjeȱ(posljednje)ȱkapiȱkrvi,ȱtj.ȱ„doȱkrajaȱživota“,ȱpolj.ȱdoȱ
ostatniejȱkropliȱkrwi,ȱtj.ȱ‘doȱkoÚcaȱČycia’;ȱdokȱ(dokle)ȱkomuȱsrceȱ<uȱgrudima>ȱ
bijeȱ (kuca),ȱ tj.ȱ „doȱ ²ijeȱ smrti“ȱ dosl.ȱ ‘pókiȱ (jakȱ dÙugo)ȱ komuȱ serceȱ <wȱ
piersiach>ȱ bije’,ȱ tj.ȱ ‘doȱ czyjejȱ ïmierci’.ȱ Dakleȱ smrtȱ seȱ uȱ ovomȱ slu²ajuȱ
prikazujeȱredomȱkao:ȱposljednjiȱdah,ȱposljednjaȱkapȱkrviȱkojaȱseȱprolilaȱuȱ
okršajuȱ iȱ trenutakȱ uȱ kojemȱ stajeȱ otkucajȱ ljudskogȱ srca.ȱ Zanimljivȱ jeȱ
hiperonimȱ kojiȱ smrtȱ imenuje:ȱ onoȱ najgoreȱ (dosl.ȱ ‘toȱ najgorsze’)ȱ aȱ kojiȱ jeȱ
sastavnicaȱfrazeološkeȱsveze:ȱmislitiȱ/ȱpomislitiȱ(pomišljati)ȱnaȱ<ono>ȱnajgoreȱ
dosl.ȱ ‘myïle°ȱ /ȱ pomyïle°ȱ oȱ <tym>ȱ najgorszym’ȱ ²ijaȱ definicijaȱ glasi:ȱ
„pomisliti,ȱ pomišljatiȱ naȱ samoubojstvoȱ (smrt)“,ȱ tj.ȱ ‘pomyïle°ȱ oȱ
samobójstwieȱ(oȱïmierci)’.ȱ
Napomena.ȱPoljskaȱfrazeološkaȱsvezaȱwiecznyȱodpoczynekȱneȱmožeȱbitiȱ
ekvivalentȱhrvatskogȱfrazemaȱvje²niȱodmorȱ jerȱnjezinoȱzna²enjeȱje:ȱ‘Čycieȱ
wieczne’ȱ (dosl.ȱ ‘vje²niȱ život’).ȱ Drugiȱ poljskiȱ eufemizamȱ czarnaȱ godzinaȱ
(dosl.ȱ ‘crniȱ sat’)ȱ dolaziȱ uȱ dvaȱ zna²enja:ȱ 1.ȱ vrijemeȱ najve°ihȱ teško°a,ȱ
naro²itoȱ materijalnih;ȱ 2.ȱ posljednjiȱ trenuciȱ prijeȱ smrti;ȱ aȱ toȱ zna²iȱ daȱ
odgovaraȱ svojemȱ hrvatskomȱ ekvivalentuȱ crniȱ daniȱ jedinoȱ djelomi²no,ȱ toȱ
jestȱ uȱ jednojȱ odȱ definicija.ȱ Vrijednoȱ jeȱ spomenutiȱ daȱ poljskiȱ rje²nikȱ

razgovornogȱ jezikaȱ navodiȱ tajȱ eufemizamȱ tako¶erȱ uȱ smisluȱ sprovodaȱ

(2000:62).ȱȱ
Uȱ jezi²nojȱ sliciȱ svijeta,ȱ kaoȱ iȱ uȱ sliciȱ umiranja,ȱ možemoȱ izdvojitiȱ dvaȱ
njezinaȱ aspekta:ȱ tjelesniȱ iȱ duhovni.ȱ Uȱ prvomȱ slu²ajuȱ naglašavaȱ seȱ
biologizamȱ iȱ fizikalizamȱ konceptaȱ smrti.ȱ ȱ Doȱ izražajaȱ dolaziȱ
omalovažavaju°iȱ odnosȱ pošiljateljaȱ premaȱ tojȱ pojaviȱ kojiȱ seȱ uȱ primjeniȱ
ostvarujeȱ putemȱ metonimija.ȱ Toȱ seȱ o²itujeȱ naȱ primjeruȱ frazemaȱ ²ijaȱ jeȱ
definicijaȱ „bitiȱ mrtav“ȱ (dosl.ȱ ‘by°ȱ martwym’):ȱ bitiȱ podȱ <crnom>ȱ zemljomȱ
dosl.ȱ ‘by°ȱ podȱ <czarn>ȱ ziemi’;ȱ jeduȱ kogaȱ crviȱ dosl.ȱ ‘jedzȱ robakiȱ kogo’,ȱ
polj.ȱgni°ȱwȱziemi;ȱtravaȱrasteȱpoȱkomuȱdosl.ȱ‘trawaȱroïnieȱpoȱkim’ȱiliȱgledatiȱ
travuȱodozdoȱdosl.ȱ‘oglda°ȱtraw¿ȱodȱdoÙu’,ȱpolj.ȱwcha°ȱkwiatkiȱodȱspoduȱiliȱ
drugeȱ vulgarne,ȱ npr.ȱ prdnutiȱ naȱ rosuȱ dosl.ȱ ‘pierdn°ȱ naȱ ros¿’,ȱ prdnutiȱ uȱ
fenjerȱ(svije°u)ȱdosl.ȱ‘pierdn°ȱnaȱlatarni¿ȱ(ïwieczk¿)’ȱiliȱpoljskaȱsintagmaȱ
gryĊ°ȱ ziemi¿ȱ dosl.ȱ ‘gristiȱ zemlju’.ȱ Sȱ druk²ijimȱ mišljenjemȱ oȱ smrtiȱ
susre°emoȱ seȱ uȱ takvimȱ eufemisti²nimȱ frazemimaȱ kojiȱ seȱ temeljeȱ naȱ
metaforamaȱ sna,ȱ gdjeȱ dolaziȱ doȱ uzvišenjaȱ pojavaȱ kojeȱ prateȱ ²ovjekaȱ
nakonȱsmrti,ȱnpr.ȱsnivatiȱledeniȱsanȱdosl.ȱ‘ïni°ȱlodowyȱsen’;ȱspavatiȱ(snivati)ȱ
vje²niȱ sanȱ (vje²nimȱ snom),ȱ dosl.ȱ ‘spa°ȱ (ïni°)ȱ wiecznyȱ senȱ (wiecznymȱ
snem)’,ȱpolj.ȱspa°ȱsnemȱwiecznym.ȱOpetȱseȱsmrtȱdoživljavaȱkaoȱsan,ȱdakleȱ
privremenoȱ iȱ sigurnoȱ stanjeȱ blaženogȱ odmora.ȱ Takvoȱ shva°anjeȱ smrtiȱ
oslabljujeȱ njezinuȱ grozu.ȱ Uȱ sli²nuȱ svrhuȱ rabiȱ seȱ frazemȱ bitiȱ Boginȱ dosl.ȱ
‘naleČe°ȱ doȱ Boga’ȱ uȱ kojemȱ seȱ tzv.ȱ sakrivaju°aȱ funkcijaȱ temeljiȱ naȱ
vjerovanjuȱ daȱ jeȱ smrtȱ odlazakȱ Bogu,ȱ pripadnostȱ višimȱ bi°ima.ȱ A.ȱ
Dbrowskaȱ (1993:97)ȱ primijetilaȱ jeȱ daȱ religijskeȱ asocijacijeȱ poja²avajuȱ
spomenutuȱsakrivaju°uȱsnagu.ȱUȱpoljskomȱjezikuȱmetaforuȱsnaȱostvarujuȱ
sljede°eȱfrazeološkeȱsveze:ȱspa°ȱwȱgrobieȱ(wȱmogile)ȱdosl.ȱ‘spavatiȱuȱgrobuȱ
(uȱmogili)’,ȱspa°ȱnaȱwiekiȱdosl.ȱ‘spavatiȱnaȱvjekove’ȱteȱpjesni²kaȱfrazaȱspa°ȱ
snemȱ nieprzespanymȱ dosl.ȱ ‘spavatiȱ neprospavaniȱ san’.ȱ Sli²nuȱ uloguȱ uȱ
kreiranjuȱduhovnogȱaspektaȱsmrtiȱimaȱzasnivanjeȱnaȱobi²ajimaȱvezanimȱ
uzȱkulturniȱkrugȱ(Marciniakȱ2008:182).ȱ
Sljede°aȱ skupinaȱ frazemaȱ odražavaȱ ljudskuȱ predodžbuȱ smrtiȱ uȱ kojojȱ
onaȱ asociraȱ naȱ prelazakȱ uȱ vje²niȱ život.ȱ Frazeološkiȱ rje²niciȱ bilježeȱ
nekolikoȱ izrazaȱ sȱ definicijomȱ „zagrobniȱ život“ȱ iliȱ „prekogrobniȱ život“ȱ
(dosl.ȱ‘Čycieȱpozagrobowe’),ȱeventualnoȱ„nebo“ȱ(‘niebo’).ȱSviȱsuȱnaravnoȱ
uzvišenogȱtona:ȱcarstvoȱbožjeȱ(nebesko)ȱdosl.ȱ‘królestwoȱboČeȱ(niebieskie)’,ȱ
polj.ȱ królestwoȱ niebieskie;ȱ drugiȱ (onaj,ȱ zagrobni)ȱ svijetȱ dosl.ȱ ‘drugiȱ (tamten,ȱ
pozagrobowy)ȱïwiat’,ȱpolj.ȱtamtenȱïwiat;ȱvje²niȱdomȱdosl.ȱ‘wiecznyȱdom’.ȱ


Zadnjiȱfrazemȱpodrazumijevaȱtako¶erȱgrob.ȱUȱhrvatskomȱjezikuȱpostojiȱiȱ
fraza:ȱ posljednjiȱ po²inak,ȱ polj.ȱ ostatniȱ spoczynekȱ iȱ drugaȱ kojuȱ neȱ bilježeȱ
hrvatskiȱ rje²nici,ȱ iakoȱ seȱ koristiȱ uȱ jeziku:ȱ vje²naȱ lovištaȱ polj.ȱ krainaȱ
wiecznychȱ Ùowów.ȱ Ovajȱ izrazȱ izdvojenȱ jeȱ izȱ leksi²keȱ svezeȱ oti°iȱ uȱ vje²naȱ
lovišta,ȱ tj.ȱ „umrijeti“;ȱ dosl.ȱ ‘odejï°ȱ doȱ krainyȱ wiecznychȱ Ùowów’,ȱ tj.ȱ
‘umrze°’.ȱ Uȱ poljskomȱ jezikuȱ postojeȱ jošȱ drugiȱ frazemiȱ kojiȱ nazivajuȱ
zagrobniȱ život:ȱ krainaȱ (wiecznej)ȱ szcz¿ïliwoïciȱ dosl.ȱ ‘krajȱ vje²neȱ sre°e’ȱ uȱ
zna²enjuȱ„raj“,ȱteȱkrainaȱcieniȱdosl.ȱ‘krajȱsjena’ȱuȱzna²enjuȱ„miejsceȱpobytuȱ
zmarÙychȱdusz“ȱ(dosl.ȱ‘mjestoȱboravkaȱumrlihȱduša’).ȱ
Napomena.ȱPoljskiȱekvivalentȱhrvatskogȱfrazemaȱdrugiȱ(onaj,ȱzagrobni)ȱ
svijet,ȱ dakleȱ tamtenȱ ïwiat,ȱ neȱ postojiȱ uȱ jezikuȱ odvojeno,ȱ negoȱ kaoȱ dioȱ
drugihȱ frazeološkihȱ sveza,ȱ npr.ȱ przenieï°ȱ si¿ȱ (wynieï°ȱ si¿)ȱ naȱ tamtenȱ ïwiatȱ
dosl.ȱ‘preselitiȱseȱ(iselitiȱse)ȱnaȱonajȱsvijet’.ȱ
ȱ
4.ȱSAMOUBOJSTVO.ȱ
Naišliȱ smoȱ naȱ samoȱ nekolikoȱ frazeološkihȱ svezaȱ kojeȱ spadajuȱ uȱ ovuȱ
skupinu.ȱToȱsu:ȱdignutiȱrukuȱnaȱsebe,ȱpolj.ȱpodnieï°ȱr¿k¿ȱnaȱsiebie;ȱoduzetiȱsebiȱ
(si)ȱživot,ȱpolj.ȱodebra°ȱsobieȱČycie;ȱposegnutiȱnaȱseȱ(naȱsebe)ȱdosl.ȱ‘si¿gn°ȱnaȱ
siebie’;ȱ suditiȱ samȱ sebiȱ dosl.ȱ ‘sdzi°ȱ samȱ siebie’;ȱ svršitiȱ saȱ životomȱ dosl.ȱ
‘skoÚczy°ȱ zȱ Čyciem’,ȱ polj.ȱ skoÚczy°ȱ zeȱ sob.ȱ Uȱ poljskojȱ frazeografijiȱ
zabilježenȱjeȱjošȱizrazȱtargn°ȱsi¿ȱnaȱČycie,ȱteȱfrazaȱïmier°ȱzȱwÙasnejȱr¿kiȱdosl.ȱ
‘smrtȱvlastitomȱrukom’.ȱKaoȱštoȱseȱvidiȱizȱgoreȱnavedenog,ȱtoȱsuȱuzvišeniȱ
eufemizmiȱ kojiȱ neȱ dopuštajuȱ bagateliziranjeȱ smrti.ȱ Naprotivȱ –ȱ
samoubila²kaȱ smrtȱ neȱ podliježeȱ niȱ otvorenomȱ prijeziruȱ niȱ osudi.ȱ A.ȱ
Dbrowskaȱ(1993:106)ȱprimje°ujeȱdaȱseȱsamoubojstvoȱtoȱvišeȱeufemiziraȱ
štoȱjeȱbolnijeȱzaȱgovornike.ȱ
Univerzalniȱrje²nikȱpoljskogȱjezikaȱ(2002a:497)ȱbilježiȱiȱizrazeȱpozbawi°ȱ
kogoȱ Čyciaȱ dosl.ȱ ‘riješitiȱ kogaȱ života’ȱ iȱ pozbawi°ȱ si¿ȱ Čyciaȱ iȱ dosl.ȱ ‘riješitiȱ seȱ
života’,ȱnoȱfrazeografijaȱnavodiȱjedinoȱprviȱoblik.ȱȱ
ȱ
5.ȱLIJESȱ(GROB)ȱ
Zabilježiliȱ smoȱ samoȱ jedanȱ metonimijskiȱ nazivȱ zaȱ lijesȱ aȱ toȱ jeȱ dioȱ
frazeološkeȱsvezeȱlijegatiȱ/ȱle°iȱme¶uȱ²etiriȱdaske,ȱtj.ȱ„umrijeti“;ȱdosl.ȱ‘kÙaï°ȱ
si¿ȱ /ȱ poÙoČy°ȱ si¿ȱ mi¿dzyȱ czteryȱ deski’,ȱ tj.ȱ ‘umrze°’.ȱ Lijesȱ seȱ ovdjeȱ
podrugljivoȱ zoveȱ ²etiriȱ daske,ȱ sli²noȱ poljskomȱ jeziku.ȱ Ostaliȱ izraziȱ naȱ
kojeȱsmoȱnaišliȱimenujuȱgrobȱkakoȱslijedi:ȱposljednjiȱkrevetȱdosl.ȱ‘ostatnieȱ
ÙóČko’;ȱ vje²niȱ stanȱ dosl.ȱ ‘wieczneȱ mieszkanie’;ȱ vje²niȱ domȱ teȱ vje²naȱ ku°a,ȱ

dosl.ȱ ‘wiecznyȱ dom’23.ȱ Uȱ frazemimaȱ kojiȱ proistje²uȱ izȱ religijskeȱ tradicijeȱ

grobȱ jeȱ predo²enȱ kaoȱ domȱ pokojnikaȱ iȱ mjestoȱ njegovaȱ vje²nogȱ odmora.ȱ
Samimȱtimeȱbudeȱasocijacijuȱnaȱugodno,ȱmirnoȱiȱsigurnoȱmjestoȱuȱkojemȱ
seȱ grozaȱ smrtiȱ ²iniȱ kaoȱ neštoȱ dalekoȱ iȱ nerealno.ȱ Sljede°iȱ frazemiȱ uȱ obaȱ
jezikaȱ istodobnoȱ podrazumijevajuȱ grobȱ iȱ groblje:ȱ vje²noȱ odmaralište,ȱ polj.ȱ
miejsceȱ wiecznegoȱ spoczynku;ȱ posljednjeȱ po²ivališteȱ polj.ȱ miejsceȱ ostatniegoȱ
spoczynku.ȱȱ
A.ȱ Engelkingȱ (1984:124)ȱ navodiȱ opetȱ brojneȱ poljskeȱ podsmješljiveȱ
izraze,ȱkaoȱštoȱsuȱnpr.ȱdrewnianyȱszlafrokȱdosl.ȱ‘drveniȱogrta²’,ȱdrewnianaȱ
(sosnowa)ȱ jesionkaȱ dosl.ȱ ‘drveniȱ (borovi)ȱ kaput’,ȱ d¿bowaȱ kamizelkaȱ dosl.ȱ
‘hrastoviȱ prsluk’,ȱ iakoȱ moramoȱ napomenutiȱ daȱ nisuȱ rasprostanjeni,ȱ aȱ
poljskaȱleksikografijaȱihȱneȱbilježi.ȱȱ
ȱ
6.ȱGROBLJEȱ
Osimȱ vje²nogȱ odmaralištaȱ iȱ posljednjegȱ po²ivalištaȱ kojeȱ smoȱ naveliȱ gore,ȱ
zabilježiliȱsmoȱsamoȱjedanȱfrazemȱkojiȱnazivaȱgroblje:ȱalejaȱisluženihȱdosl.ȱ
‘alejaȱ wysÙuČonych’.ȱ Naišliȱ smoȱ naȱ njegaȱ uȱ rje²nikuȱ hrvatskogȱ žargonaȱ
(2001:9).ȱPoljskiȱizrazȱalejaȱzasÙuČonychȱjeȱstru²niȱnazivȱkojiȱzna²i:ȱ„miejsceȱ
naȱ cmentarzu,ȱ gdzieȱ znajdujȱ si¿ȱ grobyȱ osóbȱ wybitnych”ȱ (Dubiszȱ (ur.)ȱ
2002)ȱ dosl.ȱ ‘mjestoȱ naȱ grobljuȱ gdjeȱ seȱ nalazeȱ groboviȱ istaknutihȱ osoba’.ȱ
Premaȱ tomeȱ spomenutaȱ frazaȱ imaȱ zna²enjeȱ istoȱ kaoȱ iȱ hrvatskaȱ alejaȱ
zaslužnihȱgra¶anaȱštoȱnijeȱpodudarnoȱsȱgrobljem.ȱ
Uȱpoljskomȱjezikuȱnekadȱsuȱpostojaliȱeufemizmi:ȱksi¿Čeȱpodwórkoȱdosl.ȱ
‘popovoȱ dvorište’ȱ iȱ ksi¿Čaȱ oboraȱ dosl.ȱ ‘popovaȱ štala’ȱ uȱ zna²enjuȱ groblja.ȱ
+akȱiȱrje²nikȱizdava²keȱku°eȱPWNȱizȱ2005.ȱuzȱleksikografskuȱodrednicuȱ
„przestarz.“ȱ (dosl.ȱ ‘zastarjeli’)ȱ bilježiȱ izrazȱ patrze°ȱ (oglda°ȱ si¿)ȱ naȱ ksi¿Čȱ
obor¿24ȱ dosl.ȱ ‘gledatiȱ uȱ popovuȱ štalu’ȱ uȱ zna²enjuȱ „by°ȱ bliskimȱ ïmierci“ȱ
(2005:345)ȱdosl.ȱ‘bitiȱblizuȱsmrti’.ȱUȱ²lankuȱF.ȱ+rnekaȱ(1927:18)ȱpojavljujeȱ
seȱnazivȱpopowaȱbaš²a,ȱdosl.ȱ‘ksi¿Čyȱogródek’ȱkojiȱnakonȱ66ȱgodinaȱnavodiȱ
A.ȱ Dbrowskaȱ (1993:109),ȱ aliȱ toȱ jeȱ ipakȱ veomaȱ zastarjeliȱ izrazȱiȱ stogaȱ gaȱ
današnjaȱfrazeografijaȱvišeȱneȱbilježi.ȱȱ
Uȱuporabiȱjeȱiȱdrugiȱeufemizamȱkojiȱimenujeȱsmrtȱ–ȱtoȱjeȱfrazeološkaȱ
svezaȱ kojaȱ seȱ temeljiȱ naȱ metonimiji:ȱ oti°iȱ naȱ Mirogoj,ȱ tj.ȱ „umrijeti“ȱ dosl.ȱ
‘pojecha°ȱnaȱMirogoj’,ȱtj.ȱ‘umrze°’ȱuȱkojemȱjeȱMirogojȱsinonimȱgroblja25.ȱ

,VWLIUD]HPSRGUD]XPLMHYDLÄRQDMVYLMHW³

%LOMHåLJDLPXOWLPHGLMDOQLSłownik idiomów polskich3:1

9LGLELOMHãNXEU


+iniȱ seȱ ipakȱ daȱ jeȱ tajȱ nazivȱ višeȱ eufemizamȱ kojiȱ imenujeȱ smrt,ȱ aȱ neȱ
groblje.26ȱȱ
Poljskaȱfrazeografijaȱbilježiȱiȱpogrdniȱizrazȱalejaȱ(park)ȱsztywnychȱdosl.ȱ
‘alejaȱuko²enih’27.ȱUȱrje²nikuȱS.ȱSkorupkeȱmožemoȱna°iȱiȱfrazuȱpochowa°ȱ
(pogrzeba°)ȱwȱpoïwi¿conejȱ(nieȱpoïwi¿conej)ȱziemiȱ(1987:836)ȱdosl.ȱ‘pokopatiȱ
(sahraniti)ȱ uȱ posve°enoj,ȱ (neposve°enoj)ȱ zemlji’ȱ uȱ kojemȱ jeȱ sastavnicaȱ
poïwi¿conaȱziemiaȱdosl.ȱ‘posve°enaȱzemlja’ȱmožebitnoȱsinonimȱgroblja.ȱ
ȱ
7.ȱSPROVODȱ
Eufemisti²naȱ frazeologijaȱ vezanaȱ uzȱ sprovodȱ prili²noȱ jeȱ raznovrsna.ȱ
Ovdjeȱ seȱ nalazeȱ neȱ samoȱ zamjenskiȱ izraziȱ kojiȱ imenujuȱ sprovodȱ negoȱ iȱ
sveȱ aktivnostiȱ kojeȱ gaȱ prate,ȱ dakleȱ nošenjeȱ crnine,ȱ opraštanjeȱ odȱ
pokojnika,ȱ²akȱiȱprethodnaȱjavnaȱobjavaȱsmrti.ȱȱ
Sprovodȱ jeȱ prijeȱ svegaȱ posljednjiȱ (vje²ni)ȱ putȱ dosl.ȱ ‘ostatniaȱ (wieczna)ȱ
droga’,ȱpolj.ȱostatniaȱdroga,ȱiakoȱrje²nikȱžargonaȱnavodiȱiȱdrugeȱsintagme:ȱ
grobarevaȱpjesmaȱdosl.ȱ‘pieïÚȱgrabarza’;ȱmrtvaȱvojskaȱdosl.ȱ‘martweȱwojsko’ȱ
teȱ posmrtniȱ maršȱ dosl.ȱ ‘poïmiertnyȱ marsz’ȱ (2001:351).ȱ Prisustvovanjeȱ
pogrebuȱ opisujeȱ seȱ frazemima:ȱ ²uvatiȱ posljednjuȱ stražuȱ dosl.ȱ ‘trzyma°ȱ
ostatniȱ straČ’;ȱ ispratitiȱ kogaȱ naȱ posljednjiȱ po²inak,ȱ polj.ȱ odprowadzi°ȱ kogoȱ
naȱ wiecznyȱ spoczynekȱ (naȱ miejsceȱ wiecznegoȱ spoczynku);ȱ odavatiȱ /ȱ odatiȱ
(ukazivatiȱ /ȱ ukazati)ȱ komuȱ posljednjuȱ po²astȱ dosl.ȱ ‘oddawa°ȱ /ȱ odda°ȱ
(pokazywa°ȱ/ȱpokaza°)ȱkomuȱostatniȱhoÙd’;ȱotpratitiȱkogaȱnaȱposljednjiȱputȱ
dosl.ȱ ‘odprowadzi°ȱ kogoȱ naȱ ostatniȱ drog¿’;ȱ položitiȱ kogaȱ uȱ grobȱ dosl.ȱ
‘poÙoČy°ȱ kogoȱ doȱ grobu’,ȱ polj.ȱ zÙoČy°ȱ zmarÙegoȱ (ciaÙo)ȱ doȱ grobu.ȱ
Sahranjivanjeȱ imenujeȱ frazem:ȱ prekrižitiȱ komuȱ rukeȱ dosl.ȱ ‘skrzyČowa°ȱ
komuȱ r¿ce’ȱ iȱ eufemizam:ȱ primilaȱ kogaȱ zemljaȱ dosl.ȱ ‘ziemiaȱ kogoȱ przyj¿Ùa’.ȱ
Osobnoȱopraštanjeȱodȱpokojnikaȱopisujeȱsintagma:ȱu²initiȱkomuȱposljednjiȱ
dug,ȱ polj.ȱ odda°ȱ komuȱ ostatniȱ posÙug¿.ȱ Naȱ temeljuȱ poljskihȱ izrazaȱ zÙoČy°ȱ
zmarÙegoȱ (ciaÙo)ȱ doȱ grobuȱ dosl.ȱ ‘položitiȱ pokojnikaȱ (tijelo)ȱ uȱ grob’ȱ iȱ odda°ȱ
komuȱ ostatniȱ posÙug¿ȱ dosl.ȱ ‘u²initiȱ komeȱ posljednjuȱ poslugu’ȱ nastaliȱ suȱ
naziviȱ zaȱ sprovod:ȱ zÙoČenieȱ doȱ grobuȱ (dosl.ȱ ‘polaganjeȱ uȱ grob’)ȱ teȱ ostatniaȱ
posÙugaȱ(dosl.ȱ‘posljednjaȱposluga’).ȱȱ
Uȱ navedenimȱ primjerimaȱ pokojnikȱ jeȱ objektȱ pogrebnogȱ obreda,ȱ aliȱ uȱ
poljskomȱ jezikuȱ postojeȱ iȱ frazemiȱ uȱ kojimaȱ onȱ postajeȱ subjekt,ȱ npr.:ȱ

8VSRUHGLVDVOLþQRPRSDVNRP$'ąEURZVNHQDWHPXSROMVNRJIUD]HPDpojechać na Powązki

5MHþQLNKUYDWVNRJåDUJRQDQDYRGLbulevar spruženih

spocz°ȱwȱgrobieȱdosl.ȱ‘po²inutiȱuȱgrobu’,ȱspocz°ȱwȱziemiȱdosl.ȱ‘po²inutiȱuȱ
zemlji’,ȱspocz°ȱgdzieȱnaȱwiekiȱdosl.ȱ‘po²inutiȱgdjeȱnaȱvjekove’.ȱ
Pokojnikoveȱ bližnjeȱ poslijeȱ njegoveȱ smrtiȱ obuzimajuȱ tugaȱ iȱ žalostȱ štoȱ
simboli²kiȱ izri²uȱ eufemisti²niȱ frazemi:ȱ bitiȱ uȱ crniniȱ dosl.ȱ ‘by°ȱ wȱ czerni’,ȱ
polj.ȱ by°ȱ wȱ ČaÙobie;ȱ metnutiȱ (nositi)ȱ crninuȱ dosl.ȱ ‘narzuci°ȱ (nosi°)ȱ czerÚ’,ȱ
polj.ȱ przywdzia°ȱ (wdzia°,ȱ nosi°)ȱ ČaÙob¿;ȱ obu°iȱ seȱ uȱ crnoȱ dosl.ȱ ‘ubra°ȱ si¿ȱ wȱ
czerÚ’;ȱuvitiȱseȱuȱcrnoȱdosl.ȱ‘owin°ȱsi¿ȱwȱczerÚ’,ȱpolj.ȱokrywaȱsi¿ȱktoȱČaÙob.ȱ
Pokojnikȱmožeȱbitiȱsubjektȱuȱre²enici,ȱdakleȱosobaȱkojaȱnavodiȱdrugeȱdaȱ
zbogȱnjegaȱnoseȱcrninu,ȱkaoȱuȱprimjeru:ȱzavitiȱkogaȱuȱcrnoȱdosl.ȱ‘zawin°ȱ
kogoȱwȱczerÚ’,ȱpolj.ȱokry°ȱkogoȱČaÙob.ȱȱ
Uȱpoljskomȱjezikuȱpostojiȱuzȱtoȱustaljenaȱsintagmaȱkojaȱožaloš°enimaȱ
prenosiȱrije²iȱutjeheȱnakonȱgubitkaȱbliskeȱosobe:ȱBógȱdaÙ,ȱBógȱwziÙȱ(zabraÙ,ȱ
zabra°ȱraczyÙ)ȱdosl.ȱ‘Bogȱjeȱdao,ȱBogȱjeȱuzeo’.ȱ
Frazeološkiȱ rje²nikȱ J.ȱ Mateši°aȱ (1982:798)ȱ bilježiȱ iȱ frazemȱ odzvonitiȱ
(povu°i)ȱ komuȱ posmrtnoȱ zvonoȱ (posmrtnaȱ zvona)ȱ dosl.ȱ ‘zadzwoni°ȱ
(pocign°)ȱ komuȱ poïmiertnymȱ dzwonem’ȱ kojiȱ podrazumijevaȱ javnuȱ
objavuȱoȱne²ijojȱsmrti.ȱPoznatȱjeȱiȱironi²niȱnazivȱmrtva²kaȱrazglednicaȱdosl.ȱ
‘trupiaȱwidokówka’ȱkojiȱjeȱsinonimȱzaȱnekrolog.ȱȱ
+akȱ jeȱ iȱ samoȱ spominjanjeȱ pokojnikaȱ poslijeȱ njegoveȱ smrtiȱ donekleȱ
tabu,ȱ ipakȱ poznataȱ jeȱ uzre²ica:ȱ Deȱ mortuisȱ autȱ bene,ȱ autȱ nihilȱ (Oȱ mrtvimaȱ
sveȱ najbolje,ȱ polj.ȱ Oȱ zmarÙychȱ naleČyȱ mówi°ȱ dobrze,ȱ alboȱ wcale,ȱ J¿draszkoȱ
(1997:81)ȱ kojaȱ skre°eȱ pozornostȱ naȱ kulturniȱ imperativȱ iskazivanjaȱ
poštovanjaȱ preminulima.ȱ Kršenjeȱ teȱ zabraneȱ izraženoȱ jeȱ uȱ frazeološkojȱ
sveziȱ protresatiȱ ²ijeȱ kostiȱ dosl.ȱ ‘przetrzï°ȱ czyjeȱ koïci’ȱ iȱ impliciraȱ
neprikladnoȱ spominjanjeȱ preminulog.ȱ Zanimljivoȱ jeȱ kakoȱ „reakciju”ȱ
pokojnikaȱ naȱ njegovoȱ obeš²aš°enjeȱ opisujeȱ podsmješljivȱ eufemizam:ȱ
okrenuoȱ(prevrnuo)ȱbiȱseȱuȱgrobuȱtkoȱdosl.ȱ‘obróciÙbyȱsi¿ȱ(przekr¿ciÙbyȱsi¿)ȱ
wȱgrobieȱkto’,ȱpolj.ȱprzewracaȱsi¿ȱ(przewróciÙbyȱsi¿)ȱwȱgrobieȱkto.ȱȱ
Iskazivanjeȱ poštovanjaȱ preminulomȱ o²itujeȱ seȱ uȱ uporabiȱ sljede°ihȱ
uzre²ica:ȱ Po²ivaoȱ (po²ivala)ȱ uȱ miruȱ <božjem>ȱ dosl.ȱ ‘Niechȱ spoczywaȱ wȱ
pokojuȱ <boČym>’,ȱ polj.ȱ Niechȱ spoczywaȱ (odpoczywa)ȱ wȱ (s)pokojuȱ <!>.ȱ
PoljskoȬhrvatskiȱ rje²nikȱ bilježiȱ jošȱ izraz:ȱ Nekaȱ komuȱ jeȱ lakaȱ zemljicaȱ
(2002b:1069)ȱ dosl.ȱ ‘Niechȱ komuȱ b¿dzieȱ lekkaȱ ziomka’,ȱ poznatȱ jeȱ iȱ oblik:ȱ
Nekaȱ komuȱ jeȱ lakaȱ hrvatskaȱ zemljaȱ dosl.ȱ ‘Niechȱ komuȱ b¿dzieȱ lekkaȱ
chorwackaȱ ziemia’ȱ teȱ Nekaȱ komuȱ jeȱ lakaȱ zemlja,ȱ polj.ȱ Niechȱ komuȱ ziemiaȱ


lekkȱ b¿dzie28,ȱ ipakȱ hrvatskaȱ frazeografijaȱ ihȱ neȱ bilježi.ȱ Istoȱ jeȱ iȱ sȱ drugimȱ
hrvatskimȱ uzre²icamaȱ kojeȱ seȱ rabeȱ uȱ sli²nimȱ okolnostima:ȱ Pokojȱ vje²niȱ
darujȱmuȱGospodineȱdosl.ȱ‘DarujȱmuȱPanieȱwiecznyȱpokój’,ȱNekaȱsvojuȱdušuȱ
odmoriȱdosl.ȱ‘Niechȱdaȱodpocz°ȱswojejȱduszy’,ȱpolj.ȱPokójȱjegoȱduszy,ȱkaoȱ
iȱpoljskim:ȱPanie,ȱïwie°ȱnadȱjegoȱduszȱdosl.ȱ‘Gospodine,ȱsijȱnadȱnjegovomȱ
dušom’ȱ kojuȱ neȱ navodiȱ nijedanȱ odȱ poljskihȱ frazeološkihȱ rje²nikaȱ kojeȱ
smoȱ podvrgnuliȱ analizi.ȱ Razlogȱ tomeȱ jeȱ ²injenicaȱ daȱ navedeneȱ uzre²iceȱ
imajuȱstrukturuȱre²enice.ȱȱ
ȱ
8.ȱZAKLJU+AKȱ
Spoznajaȱ daȱ nijeȱ mogu°eȱ izbje°iȱ smrtȱ nitiȱ jeȱ zaustaviti,ȱ poja²avaȱ
ljudskuȱžalost.ȱStogaȱnjezinoȱtabuiziranjeȱneȱ²udiȱ²akȱniȱuȱslu²ajuȱvisokoȱ
civiliziranihȱ društavaȱ uȱ današnjeȱ doba.ȱ Samȱ tabuȱ ostaoȱ jeȱ nepromjenjivȱ
tijekomȱ stolje°a,ȱ promijenilaȱ seȱ jedinoȱ njegovaȱ motiviranost,ȱ jerȱ jeȱ došloȱ
doȱ prelaskaȱ „odȱ sadržajaȱ nenarušiv,ȱ sacerȱ doȱ sadržajaȱ tajȱ kojiȱ seȱ izȱ raznihȱ
razlogaȱtrebaȱizbjegavati,ȱinconvenant“ȱ(WidÙakȱ1963:90)ȱ[prijevodȱautora].”ȱ
Smrtȱ jeȱ ipakȱ sastavniȱ dioȱ života,ȱ stogaȱ nijeȱ mogu°eȱ potpunoȱ ȱ ȱ izbje°iȱ
njezinoȱspominjanje.ȱDaȱseȱsmanjiȱnelagodaȱkojaȱpratiȱsuo²avanjeȱsȱovomȱ
temom,ȱ jeziciȱ suȱ razviliȱ stilisti²kaȱ sredstvaȱ –ȱ kojaȱ suȱ zaobilaženje,ȱ
prekrivanjeȱiliȱublažavanjeȱkonceptaȱtabua,ȱop°eȱpoznataȱkaoȱeufemizmi,ȱ
me¶uȱ kojimaȱ brojnuȱ skupinuȱ ²ineȱ eufemisti²niȱ frazemi.ȱ K.ȱ DÙugoszȱ
(1991:81)ȱ pišeȱ daȱ suȱ eufemizmiȱ svojevrsnoȱ jezi²noȱ stvaralaštvoȱ kojeȱ
pokazujeȱ kakoȱ seȱ možeȱ seȱ govoritiȱ oȱ smrtiȱ aȱ daȱ juȱ seȱ neȱ imenujeȱ
doslovno.ȱ
Eufemizmiȱ nisuȱ (osimȱ nekolikoȱ iznimaka)ȱ neutralneȱ rije²i.ȱ
Podrazumijevaȱ seȱ daȱ suȱ pozitivnoȱ obilježeniȱ iȱ trebajuȱ izazivatiȱ takveȱ
konotacijeȱ (Dbrowskaȱ 1993:56).ȱ Aȱ toȱ seȱ ostvarujeȱ naȱ dvaȱ na²inaȱ –ȱ
ublažavanjemȱ grozeȱ smrtiȱ putemȱ njezinaȱ uzvišenjaȱ iliȱ bagateliziranjemȱ
putemȱ šale.ȱ Prviȱ pothvatȱ naj²eš°eȱ seȱ temeljiȱ naȱ dozivanjuȱ pozitivnihȱ
asocijacija.ȱ Pozivanjeȱ naȱ vjeruȱ iȱ ustaljenuȱ simbolikuȱ rezultiraȱ ja²anjemȱ
distanceȱ premaȱ smrtiȱ jerȱ umanjujeȱ strahȱ iȱ osje°ajȱ nemo°i.ȱ Smirujeȱ nasȱ
uvjerenjeȱdaȱpreminulogaȱ²uvajuȱbožjaȱbi°aȱiȱdaȱjeȱoslobo¶enȱzemaljskihȱ
briga.ȱ Sȱ drugeȱ strane,ȱ podrugljiviȱ eufemizmiȱ sugerirajuȱ daȱ smrtȱ
pošiljateljuȱneȱzna²iȱništa,ȱneȱprezaȱniȱodȱismijavanja,ȱštoȱopetȱumanjujeȱ
jezuȱodȱnjezineȱpojave.ȱTakoȱtrivijaliziranaȱsmrtȱ²iniȱseȱnijeȱvišeȱrazlogȱzaȱ

8VSRUHGLVWUDGLFLRQDOQRPLQVNULSFLMRPQDODWLQVNLPVSRPHQLFLPDSit tibi terra levis

strah.ȱ Frazeološkeȱ svezeȱ izȱ prveȱ skupineȱ pretežnoȱ suȱ književniȱ izrazi,ȱ
dokȱdrugeȱpripadajuȱrazgovornojȱina²iciȱjezika.ȱ
Iȱ hrvatskiȱ jezikȱ razvioȱ jeȱ dvijeȱ skupineȱ eufemizamaȱ –ȱ uzvišeneȱ iȱ
podsmješljive.ȱOniȱsuȱve°imȱdijelomȱsli²niȱpoljskomȱjeziku,ȱštoȱpotvr¶ujeȱ
zajedni²koȱkulturnoȱnaslje¶e.ȱUȱrijetkimȱslu²ajevimaȱsli²naȱseȱslikaȱsmrtiȱ
ostvarujeȱ putemȱ druk²ijeȱ sintakti²keȱ struktureȱ iliȱ uzȱ pomo°ȱ drugihȱ
sastavnicaȱ kojeȱ suȱ ipakȱ uȱ sinonimijiȱ sȱ ekvivalentimaȱ poljskihȱ rije²i.ȱ
Semanti²kiȱpomaciȱsuȱrijetki,ȱkaoȱnpr.ȱuȱizrazuȱvje²niȱodmorȱkojiȱseȱmožeȱ
doslovceȱ prevestiȱ kaoȱ ‘wiecznyȱ odpoczynek’,ȱ noȱ ipakȱ njegovoȱ zna²enjeȱ
neȱ dopuštaȱ daȱ seȱ kaoȱ njegovȱ parnjakȱ rabiȱ poljskiȱ frazemȱ wiecznyȱ
odpoczynek.ȱ Hrvatskomȱ jezikuȱ jošȱ jeȱ naȱ raspolaganjuȱ cijeliȱ nizȱ
frazeološkihȱ svezaȱ kojeȱ opisujuȱ ubijanje,ȱ aȱ kojeȱ višeȱ nisuȱ eufemizmi.ȱ
Ve°imȱsuȱdijelomȱneprevediveȱnaȱpoljskiȱjezik.ȱ
Provedenaȱ analizaȱ pokazalaȱ jeȱ daȱ jeȱ fondȱ kakoȱ hrvatskihȱ takoȱ iȱ
poljskihȱ frazeološkihȱ svezaȱ kojeȱ seȱ odnoseȱ naȱ nazivljeȱ smrtiȱ vrloȱ bogat,ȱ
prijeȱ svegaȱ zatoȱ štoȱ jeȱ smrtȱ pojavaȱ sȱ kojomȱ °eȱ seȱ prijeȱ iliȱ poslijeȱ suo²itiȱ
svakiȱ ²ovjek.ȱ Toȱ suo²avanjeȱ snažanȱ jeȱ psihi²kiȱ doživljajȱ kojiȱ pratiȱ
kumulacijaȱ negativnihȱ emocija,ȱ kaoȱ štoȱ suȱ tugaȱ iȱ bol,ȱ aliȱ iȱ uvreda,ȱ
protivljenje,ȱnepristanakȱnaȱpatnjuȱkojaȱnamȱjeȱzadanaȱbezȱjasnogȱrazlogaȱ
iliȱ krivnje.ȱ Zaokupljenostȱ smr°uȱ izazivaȱ prirodnuȱ potrebuȱ ublažavanjaȱ
boliȱ kojaȱ jeȱ prati.ȱ Taȱ potrebaȱ poznataȱ jeȱ svimȱ ljudima,ȱ bezȱ obziraȱ naȱ
nacionalnost,ȱ mentalitet,ȱ povijest,ȱ kulturuȱ iȱ jezik,ȱ štoȱ opisujeȱ iȱ sljede°iȱ
navod:ȱ „Smrtȱ jeȱ vjerojatnoȱ jednaȱ odȱ pojavaȱ kojaȱ najvišeȱ zaokupljaȱ
²ovjekovuȱ pažnju,ȱ aliȱ oȱ kojojȱ seȱ istodobnoȱ iȱ neȱ želiȱ odvišeȱ razmišljati.ȱ
Naime,ȱ odȱ trenutkaȱ ro¶enjaȱ zapo²injeȱ procesȱ starenjaȱ paȱ nitkoȱ neȱ možeȱ
pobje°iȱodȱsmrtiȱteȱsuȱzatoȱbaremȱuȱtomeȱzavršnomeȱ²inuȱživotaȱsviȱljudiȱ
jednaki.“(Opaši°ȱiȱGregorovi°ȱ2010:56).ȱ
ȱ
ȱ
LITERATURA:ȱ
Bbaȱ StanisÙawȱ (1986):ȱ Twardyȱ orzechȱ doȱ zgryzieniaȱ czyliȱ oȱ poprawnoïciȱ frazeologicznej,ȱ
PoznaÚ:ȱWydawnictwoȱPoznaÚskie.ȱȱ
Borkowskiȱ Igorȱ (2000):ȱ gmierciȱ tajemniczeȱ wrota.ȱ J¿zykowyȱ ïwiatȱ inskrypcjiȱ nagrobnych,ȱ
[u:]ȱ Annaȱ Dbrowskaȱ iȱ Januszȱ Anusiewiczȱ (ur.),ȱ J¿zykowyȱ obrazȱ ïwiataȱ iȱ
kulturaȱ 13,ȱ WrocÙaw:ȱ Wydawnictwoȱ Uniwersytetuȱ WrocÙawskiego,ȱ str.ȱ 343Ȭ
354.ȱ
+rnekȱ F.ȱ (1927):ȱ Zeȱ studiówȱ nadȱ eufemizmamiȱ wȱ j¿zykachȱ sÙowiaÚskich,ȱ Sprawozdaniaȱ
TowarzystwaȱNaukowegoȱweȱLwowieȱVII,ȱbr.ȱ1,ȱstr.ȱ15Ȭ21.ȱ


Dbrowskaȱ Annaȱ (1993):ȱ Eufemizmyȱ wspóÙczesnegoȱ j¿zykaȱ polskiego,ȱ WrocÙaw:ȱ
WydawnictwoȱUniwersytetuȱWrocÙawskiego.ȱ
DÙugoszȱ Kazimierzȱ (1991):ȱ Inskrypcjeȱ nagrobneȱ zȱ Pomorzaȱ Zachodniegoȱ wȱ uj¿ciuȱ
j¿zykoznawczym,ȱ Szczecin:ȱ Wydawnictwoȱ Naukoweȱ Uniwersytetuȱ
SzczeciÚskiego.ȱ
DudekȬSzumigajȱ Agnieszkaȱ (2008):ȱ Eufemizmyȱ ïmierciȱ wȱ ïwietleȱ inskrypcjiȱ nagrobnychȱ
wybranychȱnekropoliiȱprawosÙawnychȱWoÙynia,ȱ[u:]ȱFeliksȱCzyČewski,ȱAnnaȱTyrpaȱ
(ur.),ȱ Tabuȱ j¿zykoweȱ iȱ eufemizacjaȱ wȱ dialektachȱ sÙowiaÚskich,ȱ Lublin:ȱ
WydawnictwoȱUniwersytetuȱMariiȱCurieȬSkÙodowskiej,ȱstr.ȱ201Ȭ209.ȱ
EngelkingȱAnnaȱ(1984):ȱIstotaȱiȱewolucjaȱeufemizmówȱ(naȱprzykÙadzieȱzast¿pczychȱokreïleÚȱ
ïmierci),ȱPrzegldȱHumanistycznyȱ4,ȱstr.ȱ115Ȭ129.ȱ
HerejȬSzymaÚskaȱ Krystynaȱ (2002):ȱ Czasownikiȱ zeȱ znaczeniemȱ ‘umiera°’ȱ wȱ gwarachȱ
buÙgarskich,ȱ [u:]ȱ Jerzyȱ Rusek,ȱ WiesÙawȱ Boryï,ȱ Leszekȱ Bednarczukȱ (ur.),ȱ Dziejeȱ
SÙowianȱwȱïwietleȱleksyki.ȱPami¿ciȱProfesoraȱFranciszkaȱSÙawskiego,ȱKraków:ȱ
WydawnictwoȱUniwersytetuȱJagielloÚskiego,ȱstr.ȱ389Ȭ396.ȱ
J¿draszkoȱCzesÙawȱ(1997):ȱRacinaȱnaȱcoȱdzieÚ,ȱWarszawa:ȱNaszaȱKsi¿garnia.ȱ
KrawczykȬTyrpaȱ Annaȱ (1996):ȱ Tabuȱ iȱ eufemizmyȱ weȱ frazeologii,ȱ [u:]ȱ Problemyȱ
frazeologiiȱeuropejskiejȱI,ȱWarszawa:ȱWydawnictwoȱEnergeia,ȱstr.ȱ81Ȭ92.ȱ
KrzyČanowskaȱAnnaȱ(1996):ȱEufemiczneȱwyraČanieȱïmierciȱwȱj¿zykuȱpolskimȱiȱfrancuskim,ȱ
[u:]ȱ Problemyȱ frazeologiiȱ europejskiejȱ I,ȱ Warszawa:ȱ Wydawnictwoȱ Energeia,ȱ
str.ȱ93Ȭ98.ȱ
Kunaȱ Brankoȱ (2007):ȱ Identifikacijaȱ eufemizamaȱ iȱ njihovaȱ torbaȱ uȱ hrvatskomȱ jeziku,ȱ
Fluminensiaȱ 19,ȱ br.ȱ 1,ȱ Rijeka:ȱ Pedagoškiȱ fakultetȱ Sveu²ilištaȱ uȱRijeci,ȱ str.ȱ 95Ȭ
113.ȱ
LeszczyÚskiȱ Zenonȱ (1988):ȱ Szkiceȱ oȱ tabuȱ j¿zykowym,ȱ Lublin:ȱ Wydawnictwoȱ
KatolickiegoȱUniwersytetuȱLubelskiego.ȱȱ
Marciniakȱ Renataȱ (2008):ȱ Okreïleniaȱ ïmierciȱ iȱ umieraniaȱ wȱ inskrypcjachȱ nagrobnychȱ
cmentarzyȱwȱRowiczuȱiȱZÙakowieȱKoïcielnym,ȱ[u:]ȱFeliksȱCzyČewski,ȱAnnaȱTyrpaȱ
(ur.),ȱ Tabuȱ j¿zykoweȱ iȱ eufemizacjaȱ wȱ dialektachȱ sÙowiaÚskich,ȱ Lublin:ȱ
WydawnictwoȱUniwersytetuȱMariiȱCurieȬSkÙodowskiej,ȱstr.ȱ181Ȭ200.ȱ
Opaši°ȱMaja,ȱGregorovi°ȱMajaȱ(2010):ȱSmrtȱuȱhrvatskojȱfrazeologiji,ȱCroaticaȱetȱSlavicaȱ
Iadertinaȱ6,ȱZadar:ȱSveu²ilišteȱuȱZadru,ȱstr.ȱ55Ȭ71.ȱ
Sandomirskaȱ Irinaȱ (2000):ȱ Oȱ metaforachȱ YCIAȱ iȱ gMIERCIȱ wȱ j¿zykuȱ rosyjskim,ȱ [u:]ȱ
AnnaȱDbrowskaȱiȱJanuszȱAnusiewiczȱ(ur.),ȱJ¿zykowyȱobrazȱïwiataȱiȱkulturaȱ
13,ȱWrocÙaw:ȱWydawnictwoȱUniwersytetuȱWrocÙawskiego,ȱstr.ȱ355Ȭ367.ȱ
Tokarskiȱ Ryszardȱ (1984):ȱ Strukturaȱ polaȱ znaczeniowegoȱ (studiumȱ j¿zykoznawcze),ȱ
Warszawa:ȱPWN.ȱ
ȱWidÙakȱStanisÙawȱ(1963):ȱTabuȱiȱeufemizmȱwȱj¿zykachȱnowoČytnych,ȱBiuletynȱPolskiegoȱ
TowarzystwaȱJ¿zykoznawczegoȱ22,ȱstr.ȱ89Ȭ102.ȱ
WysoczaÚskiȱ WÙodzimierzȱ (2012):ȱ Umieranieȱ iȱ ïmier°.ȱ Wielowymiarowoï°ȱ j¿zykowa,ȱ
WrocÙaw:ȱWydawnictwoȱUniwersytetuȱWrocÙawskiego.ȱ
ȱ
ȱ

Leksikografskiȱizvori:ȱ
Anusiewiczȱ Janusz,ȱ SkawiÚskiȱ Jacekȱ (2000):ȱ SÙownikȱ polszczyznyȱ potocznej,ȱ WrocÙaw:ȱ
Bbaȱ StanisÙaw,ȱ Liberekȱ JarosÙawȱ (2002c):ȱ SÙownikȱ frazeologicznyȱ wspóÙczesnejȱ
polszczyzny,ȱWarszawa:ȱWydawnictwoȱNaukoweȱPWN.ȱ
Dubiszȱ StanisÙawȱ (ur.)ȱ (2002a):ȱ Uniwersalnyȱ sÙownikȱ j¿zykaȱ polskiego,ȱ Warszawa:ȱ
KÙosiÚskaȱ Anna,ȱ Sobolȱ ElČbieta,ȱ Stankiewiczȱ Annaȱ (ur.)ȱ (2009):ȱ Wielkiȱ sÙownikȱ
frazeologicznyȱPWNȱzȱprzysÙowiami,ȱWarszawa:ȱWydawnictwoȱNaukoweȱPWN.ȱ
Lebdaȱ Renardaȱ (2005):ȱ Nowyȱ sÙownikȱ frazeologiczny,ȱ Kraków:ȱ Krakowskieȱ
WydawnictwoȱJ¿zykowe.ȱ
Mateši°ȱ Josipȱ (1982):ȱ Frazeološkiȱ rje²nikȱ hrvatskogaȱ iliȱ srpskogȱ jezika,ȱ Zagreb:ȱ Školskaȱ
knjiga.ȱ
Menacȱ Antica,ȱ FinkȬArsovskiȱ Željka,ȱ Venturinȱ Radomirȱ (2003):ȱ Hrvatskiȱ frazeološkiȱ
rje²nik,ȱZagreb:ȱFFȱpress,ȱFilozofskiȱfakultetȱSveu²ilištaȱuȱZagrebu.ȱ
Menacȱ Antica,ȱ Pintari°ȱ Nedaȱ (1986):ȱ HrvatskosrpskoȬpoljskiȱ frazeološkiȱ rje²nik,ȱ „Maliȱ
frazeološkiȱrje²niciȱ3“,ȱZagreb:ȱZavodȱzaȱlingvistikuȱFilozofskogȱfakulteta.ȱ
MogušȱMilan,ȱPintari°ȱNedaȱ(2002b):ȱPoljskoȬhrvatskiȱrje²nik,ȱZagreb:ȱŠkolskaȱknjiga.ȱ
MüldnerȬNieckowskiȱ Piotrȱ (2004):ȱ Wielkiȱ sÙownikȱ frazeologicznyȱ j¿zykaȱ polskiego:ȱ
wyraČenia,ȱzwroty,ȱfrazy,ȱWarszawa:ȱgwiatȱKsiČki.ȱ
MultimedialnyȱSÙownikȱfrazeologicznyȱWydawnictwaȱNaukowegoȱPWN,ȱ2010.ȱ
MultimedialnyȱSÙownikȱidiomówȱpolskichȱWydawnictwaȱNaukowegoȱPWN,ȱ2010.ȱ
SabljakȱTomislavȱ(2001):ȱRje²nikȱhrvatskogaȱžargona,ȱZagreb:ȱImpresum.ȱ
SkorupkaȱStanisÙawȱ(1987):ȱSÙownikȱfrazeologicznyȱj¿zykaȱpolskiego,ȱWarszawa:ȱWiedzaȱ
Powszechna.ȱ
St¿pniakȱKlemensȱ(1993):ȱSÙownikȱtajemnychȱgwarȱprzest¿pczych,ȱLondyn:ȱPuls.ȱ
Uniwersalnyȱ sÙownikȱ j¿zykaȱ polskiegoȱ naȱ webȬstraniciȱ izdava²keȱ ku°eȱ Wydawnictwoȱ
NaukoweȱPWN;ȱhttp://usjp.pwn.pl/ȱ
Vrgo²ȱDalibor,ȱFinkȬArsovskiȱŽeljkaȱ(2008):ȱHrvatskoȬengleskiȱfrazeološkiȱrje²nik:ȱkazaloȱ
engleskihȱiȱhrvatskihȱfrazema.ȱCroatianȬEnglishȱdictionaryȱofȱidioms:ȱindexȱofȱEnglishȱ
andȱCroatianȱidioms,ȱZagreb:ȱNakladaȱLjevak.ȱ
ȱ
ȱ
EUPHEMISTICȱPHRASESȱASȱAȱMANIFESTATIONȱOFȱȱ
LANGUAGEȱTABOOȱ
(BASEDȱ ONȱ EXAMPLESȱ OFȱ IDIOMATICȱ EXPRESSIONSȱ FROMȱ
THEȱSEMANTICȱFIELDȱOFȱDEATHȱINȱPOLISHȱANDȱCROATIAN)ȱ
ȱ
Theȱ mainȱ purposeȱ ofȱ thisȱpaperȱ isȱ toȱ documentȱ Croatianȱ euphemisticȱ
phrasesȱwhichȱbelongȱtoȱtheȱwordȱfieldȱofȱdeathȱandȱtoȱcompareȱthemȱ
withȱ Polishȱ lexicalȱ items.ȱ Theȱ analyzedȱ idiomaticȱ expressionsȱ wereȱ


selectedȱfromȱdictionariesȱofȱidiomsȱallȱofȱwhichȱhaveȱbeenȱȱpublishedȱ
duringȱ theȱ lastȱ twentyȱ years.ȱ Theyȱ wereȱ thenȱ dividedȱ intoȱ sevenȱ
subjectȱ areasȱ :ȱ Dyingȱ (aȱ naturalȱ death);ȱ Aȱ suddenȱ deathȱ (killing,ȱ
murdering,ȱdeathȱpenalty);ȱAȱconceptionȱofȱdeath;ȱAȱsuicide;ȱAȱcoffin;ȱ
Aȱcemetery;ȱAȱfuneral.ȱComparingȱtheseȱidiomaticȱexpressionsȱallowedȱ
usȱ toȱ demonstrateȱ thatȱ phraseologyȱ isȱ aȱ commonȱ groundȱ forȱ relatedȱ
Slavicȱlanguagesȱwhichȱareȱunitedȱbyȱaȱculturalȱcommunity.ȱ
ȱ
Keyȱwords:ȱequivalent,ȱeuphemism,ȱphrase,ȱmetaphor,ȱmetonymy,ȱdeath,ȱtaboo.ȱȱ

SJ 1 2 2013 1 KB-85-116

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SJ 1 2 2013 1 KB-85-116

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STRANIȱJEZICIȱ42ȱ(2013)ȱ1Ȭ2

1. Bbaȱ StanisÙaw,ȱ Liberekȱ JarosÙawȱ (2002c),ȱ SÙownikȱ frazeologicznyȱ

potpunoȱ uništenjeȱ ²ovjeka“ȱ (Dbrowskaȱ 1993:92)ȱ [prijevodȱ autora].ȱ

navodiȱ tako¶erȱ perifrazuȱ powi¿kszy°ȱ gronoȱ anioÙkówȱ dosl.ȱ ‘pove°atiȱ krugȱ

omastitiȱ štrikȱ dosl.ȱ ‘posmarowa°ȱ stryczek’;ȱ omastitiȱ vješalaȱ dosl.ȱ

razgovornogȱ jezikaȱ navodiȱ tajȱ eufemizamȱ tako¶erȱ uȱ smisluȱ sprovodaȱ

dosl.ȱ ‘wiecznyȱ dom’23.ȱ Uȱ frazemimaȱ kojiȱ proistje²uȱ izȱ religijskeȱ tradicijeȱ

You might also like

SJ 1 2 2013 1 KB-85-116

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SJ 1 2 2013 1 KB-85-116

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STRANIȱJEZICIȱ42ȱ(2013)ȱ1Ȭ2

1. B­baȱ StanisÙaw,ȱ Liberekȱ JarosÙawȱ (2002c),ȱ SÙownikȱ frazeologicznyȱ

potpunoȱ uništenjeȱ ²ovjeka“ȱ (D­browskaȱ 1993:92)ȱ [prijevodȱ autora].ȱ

navodiȱ tako¶erȱ perifrazuȱ powi¿kszy°ȱ gronoȱ anioÙkówȱ dosl.ȱ ‘pove°atiȱ krugȱ

omastitiȱ štrikȱ dosl.ȱ ‘posmarowa°ȱ stryczek’;ȱ omastitiȱ vješalaȱ dosl.ȱ

razgovornogȱ jezikaȱ navodiȱ tajȱ eufemizamȱ tako¶erȱ uȱ smisluȱ sprovodaȱ

dosl.ȱ ‘wiecznyȱ dom’23.ȱ Uȱ frazemimaȱ kojiȱ proistje²uȱ izȱ religijskeȱ tradicijeȱ

You might also like

1. Bbaȱ StanisÙaw,ȱ Liberekȱ JarosÙawȱ (2002c),ȱ SÙownikȱ frazeologicznyȱ

potpunoȱ uništenjeȱ ²ovjeka“ȱ (Dbrowskaȱ 1993:92)ȱ [prijevodȱ autora].ȱ