Андрић И.

Библид 0350-6428, 43 (2011) 143/144, с. 111–137

ЗДРАВКО ШОЛАК
Научна студија

Здрав­ко Шо­лак
(Но­ви Сад, Филозофски факултет)

УДК 821.163.41.09-3
zdrsolak@yahoo.com
АН­ДРИ­ЋЕ­ВО РАЗ­ДВА­ЈА­ЊЕ ЛИ­КО­ВА

Кључ­не ре­чи: Иво Ан­дрић, раз­два­ја­ње ли­ко­ва, лич­но име, лич­не од­ли­ке.
Ап­стракт: Знат­на ра­зно­вр­сност ли­ко­ва у Ан­дри­ће­вом де­лу по­чи­ва на ши­
ро­ком ску­пу обе­леж­ја о ко­ји­ма је пи­сац да­вао оба­ве­ште­ња при са­мом опи­су
по­је­ди­них ли­ко­ва или при опи­су њи­хо­вог по­на­ша­ња. Ли­ко­ви у Ан­дри­ће­вом
де­лу раз­ли­ку­ју се по со­ци­јал­ном ста­ту­су, по­ре­клу, ве­ри, за­ни­ма­њу, фи­зич­ким
од­ли­ка­ма, здрав­стве­ном ста­њу, ста­ро­сти, на­ви­ка­ма, је­зи­ку ко­јим го­во­ре, скло­
но­сти­ма, уве­ре­њи­ма. Док при­по­ве­да о не­ком до­га­ђа­ју Ан­дрић обич­но до­де­љу­
је ве­о­ма раз­ли­чи­те уло­ге ли­ко­ви­ма ко­ји се знат­но раз­ли­ку­ју је­дан од дру­гог.
У ра­ду је на­ве­ден по­се­бан при­мер кла­си­фи­ка­ци­је че­тр­де­сет и јед­ног ли­ка из
Ан­дри­ће­вог де­ла. За сва­ки од ових ли­ко­ва наведено је да ли је му­шка­рац или
же­на, ка­ква је осо­ба има­ју­ћи у ви­ду ње­ну те­ле­сну ви­си­ну (ви­со­ка/ни­ска, ома­
ле­на, сит­на), да ли је бле­да или ру­ме­на у ли­цу. Ан­дрић је по­не­кад, очи­глед­но
на­мер­но, оста­вљао не­ке ли­ко­ве сла­бо ди­фе­рен­ци­ра­не, а има при­ме­ра у ко­ји­ма
се у опис две осо­бе о ко­јимa се при­по­ве­да не са­оп­шта­ва­ју ни­ка­кве по­себ­не осо­
би­не по ко­јим би се мо­гле раз­ли­ко­ва­ти. Ан­дрић је опи­си­вао не са­мо раз­ли­чи­то
по­на­ша­ње раз­ли­чи­тих љу­ди већ и слич­но по­на­ша­ње раз­ли­чи­тих љу­ди у по­себ­
но дра­ма­тич­ним окол­но­сти­ма као што су по­пла­ве, епи­де­ми­је, бом­бар­до­ва­ња из
ва­зду­ха, рат­на зби­ва­ња, су­шне и глад­не го­ди­не, штрај­ко­ви. У ра­ду је по­себ­на
па­жња по­све­ће­на и рет­ким при­ме­ри­ма ко­ји се од­но­се на опис две осо­бе ко­је
се на осно­ву оног што је о њи­ма ре­че­но ни по че­му не мо­гу раз­ли­ко­ва­ти јед­на
од дру­ге, а ис­по­ља­ва­ју по­на­ша­ње у чи­јем опи­су је на­ве­де­но са­мо оно што је
исто­вет­но.

Увод
У освр­ту на де­ло Пе­тра Ко­чи­ћа Иво Ан­дрић ука­зу­је на ускост
плат­фор­ме на ко­јој то де­ло по­чи­ва, на ускост сре­ди­не ко­јом се оно
ба­ви. То се, ка­ко Ан­дрић ка­же, од­ра­зи­ло на из­бор те­ма и ли­ко­ве
у Ко­чи­ће­вом де­лу. На тој уској сце­ни Ко­чи­ће­вог де­ла, лич­но­сти
се ну­жно су­да­ра­ју и по­но­во ја­вља­ју [...], пи­сао је Ан­дрић.
А са­мо Ан­дри­ће­во де­ло по­чи­ва на ши­ро­кој осно­ви с лич­но­
сти­ма ко­је се раз­ли­ку­ју по ве­ри, по­ре­клу, со­ци­јал­ном ста­ту­су,
је­зи­ку ко­јим го­во­ре, за­ни­ма­њу и дру­гим од­ли­ка­ма. У ње­го­вом

 А­ндрић, И. (1978), „Зе­мља, љу­ди и је­зик код Пе­тра Ко­чи­ћа“, у: Са­бра­на

[111
де­ла, Про­све­та, Бе­о­град, стр. 174.
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ де­лу по­ја­вљу­ју се де­ца и стар­ци, му­шкар­ци и же­не, љу­ди ра­зних
скло­но­сти и раз­ли­чи­тих уве­ре­ња, из ра­зних исто­риј­ских епо­ха.
И у при­ча­ма с те­ма­ма из бо­сан­ске исто­ри­је по­ја­вљу­ју се не са­мо
ста­нов­ни­ци Бо­сне и Хер­це­го­ви­не већ и љу­ди при­сти­гли у Бо­сну
из дру­гих кра­је­ва или се опи­су­ју до­га­ђа­ји ко­ји су се зби­ли да­ле­
ко од Бо­сне. (Ан­дрић је с пра­вом од­би­јао да се из­бо­ри ње­го­вих
при­ча об­ја­вљу­ју под на­сло­вом ко­ји се ве­зу­је за Бал­кан и Бо­сну.)
На осно­ву ра­зних из­во­ра Ан­дрић се до­бро упо­знао с усло­ви­ма
жи­во­та љу­ди у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни док је она би­ла у са­ста­ву тур­
ске ца­ре­ви­не. Те­ма ње­го­ве ди­сер­та­ције би­ла је то­ме по­све­ће­на.
У ра­ној мла­до­сти си­гур­но да је имао при­ли­ке да о тoм вре­ме­ну
са­зна мно­го и од љу­ди ко­ји су је­дан пе­ри­од свог жи­во­та про­жи­ве­
ли у тим усло­ви­ма, да чу­је оно што се усме­ним ка­зи­ва­њем мо­гло
пре­не­ти ге­не­ра­ци­ја­ма ко­је до­ла­зе. С аустро­у­гар­ском оку­па­ци­јом
Бо­сне и Хер­це­го­ви­не до­шли су у ме­ста у ко­ји­ма је Ан­дрић у мла­
до­сти жи­вео, у Ви­ше­град и у Са­ра­је­во, љу­ди из ра­зних кра­је­ва
Евро­пе. Он је мо­гао да та­кве љу­де упо­зна у ра­ном пе­ри­о­ду свог
жи­во­та. По­зив ко­јим се ба­вио од­во­дио је Ан­дри­ћа на слу­жбо­ва­ње
у дру­ге зе­мље, што му је омо­гу­ћа­ва­ло да у ме­сти­ма у ко­јим је бо­ра­
вио упо­зна љу­де и њи­хов на­чин жи­во­та. О круп­ним исто­риј­ским
до­га­ђа­ји­ма из пр­ве по­ло­ви­не два­де­се­тог ве­ка Ан­дрић је по­нео и
ја­ке лич­не ути­ске из Са­ра­је­ва, Бер­ли­на, Бе­о­гра­да. Мо­гао је да чи­та
до­ку­мен­те на не­ко­ли­ко је­зи­ка, што је про­ши­ри­ва­ло ње­го­ве мо­гућ­
но­сти ко­ри­шће­ња из­во­ра ко­ји се чу­ва­ју у ар­хи­ви­ма и би­бли­о-
­те­ка­ма. Он је плат­фор­му свог де­ла ши­рио и одр­жа­вао ши­ро­ком.
Си­гур­но да је то­ме знат­но до­при­но­си­ла и ње­го­ва по­све­ће­ност
де­лу, раз­ви­јен си­стем опа­жа­ња и бе­ле­же­ња ка­ра­кте­ри­стич­них де­
та­ља о људ­ском по­на­ша­њу, на­ро­чи­то о из­гле­ду и др­жа­њу љу­ди у
кри­тич­ним окол­но­сти­ма. Ан­дрић је осно­ву свог књи­жев­ног де­ла
про­ши­рио до гра­ни­ца у окви­ру ко­јих је мо­гао су­ве­ре­но да би­ра
те­ме, ли­ко­ве и до­га­ђа­је, и да о њи­ма при­по­ве­да.
Има­ју­ћи у ви­ду скуп осо­би­на ко­је Ан­дрић при­дру­жу­је ли­ко­
ви­ма, и скуп ли­ко­ва у ње­го­вом де­лу, ла­ко се уве­ри­ти у то да су
не­ке осо­би­не за­јед­нич­ке не­ким ли­ко­ви­ма, а да се не­ке осо­би­не,
опет, рет­ко ја­вља­ју. Осо­би­не ко­је се од­но­се на фи­зич­ки из­глед
и по­кре­те те­ла, ком­би­но­ва­не су с осо­би­на­ма ко­је од­ли­ку­ју по­на­
ша­ње. Ви­де­ће­мо у овом освр­ту да је Ан­дрић тај спој оства­ри­вао
на не­ко­ли­ко ти­пич­них на­чи­на. А ко­нач­ни ис­хо­ди тог спа­ја­ња, ва­
ри­ра­ју­ћи у ши­ро­ком оп­се­гу, омо­гу­ћи­ли су знат­ну ра­зно­вр­сност
ли­ко­ва у ње­го­вом де­лу.

 А­ндрић је 1924. го­ди­не док­то­ри­рао на Уни­вер­зи­те­ту у Гра­цу. Те­ма�����������

����������
ди­сер­та­
����: Die Ent­wic­klung des ge­i­sti­gen Le­bens in Bo­snien un­ter der Ein­wir­kung
ци­је�����������
би­ла�����
����������
је��
der türkischen He­rrschaft. В�����������������������������������������������������������
и­де­ти: Ад­нрић, И., Раз­вој ду­хов­ног жи­во­та у Бо­сни
112] под ути­ца­јем тур­ске вла­да­ви­не, у: Ан­то­вић, З., при­ре­ђи­вач (1995), Срп­ски пи­сци
и на­уч­ни­ци о Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, Слу­жбе­ни лист, Бе­о­град, стр. 103–178.
 1. Основ­ни по­ступ­ци ди­фе­рен­ци­ра­ња ли­ко­ва

ЗДРАВКО ШОЛАК
При уво­ђе­њу не­ког ли­ка Ан­дрић обич­но већ на по­чет­ку
при­по­ве­да­ња на­во­ди о том ли­ку основ­на оба­ве­ште­ња. У пи­та­њу
је му­шка­рац или же­на, са­оп­шта­ва­ју се не­ке од сле­де­ћих ка­рак­
те­ри­сти­ка: име, пре­зи­ме, на­ди­мак, по­ре­кло, за­ни­ма­ње, жи­вот­на
доб, брач­но ста­ње и по­ро­дич­не при­ли­ке. За­тим сле­ди на­во­ђе­ње
фи­зич­ких од­ли­ка те­ла и ли­ца. По­не­кад се на­во­де и не­ке од­ли­ке
ко­је се од­но­се на оде­ва­ње, др­жа­ње и кре­та­ње, на­чин го­во­ра. При
уво­ђе­њу мно­гих ли­ко­ва Ан­дрић је при­бли­жно та­ко по­сту­пао.
На­рав­но, код по­је­ди­них ли­ко­ва не­што од на­бро­ја­ног мо­гло је да
из­о­ста­не или да бу­де на­во­ђе­но дру­гим ре­до­сле­дом, уз укљу­че­ње
и не­ких дру­гих по­је­ди­но­сти. Скуп та­ко на­ве­де­них осо­би­на омо­
гу­ћу­је по­чет­ну ди­фе­рен­ци­ја­ци­ју новоуведених ли­ко­ва.

1.1. По­чет­на ди­фе­рен­ци­ја­ци­ја

По­чет­на ди­фе­рен­ци­ја­ци­ја ли­ко­ва, по­го­то­во ка­да су у пи­та­њу
ве­ћи ли­ко­ви, по пра­ви­лу је ви­со­ка. У на­бра­ја­њу лич­них ка­рак­те­
ри­сти­ка Ан­дрић је по­ка­зи­вао ис­црп­ност ко­ја се по­не­кад од­ли­ку­је
на­во­ђе­њем де­та­ља. Чинио је то по­пут пи­са­ца ко­је је и сам це­нио.
У ро­ма­ни­ма је обич­но ли­ста по­ми­ња­них осо­би­на са­др­жај­ни­ја, не­
го у при­ча­ма, бу­ду­ћи да је обим де­ла то до­зво­ља­вао. То по­го­то­во
до­ла­зи до из­ра­жа­ја ка­да су у пи­та­њу за­па­же­ни­ји ли­ко­ви. Та­ко,
на при­мер, у ро­ма­ну Омер­па­ша Ла­тас, у пр­вом па­су­су по­гла­вља
Ви­но зва­но жи­лав­ка, пи­сац ова­ко опи­су­је Ариф­бе­га:

Тај Ариф­бег је у ства­ри Си­ги­смунд Еринг, из­бе­гли­ца из Пољ­ске

и већ је не­ко­ли­ко го­ди­на је­дан од нај­бо­љих офи­ци­ра у Омер­па­ши­
ној вој­сци. Син вар­шав­ског гра­ди­те­ља и сам је сту­ди­рао тех­ни­ку.
Ви­сок, сна­жан, ра­но по­гнут, ћо­шкаст и не­пра­вил­но гра­ђен,
он се це­лим сво­јим из­гле­дом и др­жа­њем из­два­јао од оста­лих офи­
ци­ра. На том ве­ли­ком те­лу са ду­гим ру­ка­ма ме­ких по­кре­та, са тан­
ким но­га­ма и опу­ште­ним ра­ме­ни­ма, жи­ве­ла је сво­јим жи­во­том ма­
ла гла­ва оштрог про­фи­ла, ко­ја је из­гле­да­ла још ма­ња под те­шким
фе­сом ви­шње­ве бо­је, ис­под ко­јег су ви­ри­ли пра­ме­но­ви рет­ке ри­ђе
ко­се. Ли­це сит­но, без бра­де и бр­ко­ва, али на том ли­цу ве­ли­ке, нео­
че­ки­ва­но цр­не очи. (16, 75)

 Си­мо Ма­та­вуљ (1852–1908), „мај­стор при­по­ве­дач” ка­ко га је Ан­дрић на­

звао, уво­де­ћи не­ки лик на­во­дио је у јед­но­став­ном ни­зу основ­не од­ли­ке фи­зич­ког
из­гле­да. На­во­ди­мо не­ко­ли­ко опи­са пре­ма књи­зи: Ма­та­вуљ, С. (1962). У при­чи
На­шљед­ство опи­су­је Ан­ту­на: „Биј­ше ма­ло­га ра­ста, си­је­дих бр­ко­ва, отром­бо­ље­
них обра­за, жу­те бо­је, очи­ју као у мр­тве ри­бе.” (На­шљед­ство, стр. 284) Ова­ко
опи­су­је Мур­та­ла: „Мур­тал би­ја­ше млад чо­вјек, не баш ста­сит, ши­ро­ких ле­ђа и
ма­ло по­ви­је­них ра­ме­на, оши­ша­них цр­них бр­ко­ва, огром­них ру­ку и сто­па­ла, [...]”
(Мур­та­лов слу­чај, стр. 346). А ова­ко је­дан лик у при­чи Сна­га без очи­ју: „Ва­са
бје­ше осред­ње­га ра­ста, ши­ро­ких пле­ћа, ду­гач­ких обра­за, са бла­гим из­ра­зом,
ве­ли­ких про­си­је­дих бр­ко­ва, ко­ји мал­ко за­о­штра­ва­ху ме­ко­ту ли­ца, [...]” (Сна­га
без очи­ју, стр. 37). Ан­дри­ћев по­сту­пак је сли­чан.
 На­во­ђе­ња Ан­дри­ће­вог тек­ста у овом ра­ду да­та су пре­ма из­да­њу: Ан­дрић,
[113
И., Са­бра­на де­ла, Про­све­та, 1978. год, Бе­о­град. Ко­ри­шћен је прак­ти­чан на­чин
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ У при­чи Чу­до у Оло­ву већ у тре­ћој ре­че­ни­ци пи­сац опи­су­је
Ка­ту Ба­де­млић. У пи­та­њу је лик из крат­ке при­че па је на­ве­де­но
тек не­ко­ли­ко осо­би­на:

Би­ла је ви­со­ка, ко­шча­та, пла­ва, мо­дрих очи­ју, про­дор­на и

хлад­на по­гле­да. (6, 165)

У на­ве­де­ним при­ме­ри­ма знат­на ди­фе­рен­ци­ја­ци­ја по­стиг­ну­та

је од­мах при уво­ђе­њу ли­ка. По­не­кад је по­чет­на ди­фе­рен­ци­ја­ци­ја
сла­ба и сво­ди се тек на јед­ну или две осо­би­не по ко­ји­ма се две
осо­бе, уве­де­не у при­чу, раз­ли­ку­ју. У рет­ким слу­ча­је­ви­ма (што ће
ка­сни­је би­ти по­ка­за­но) по­чет­на ди­фе­рен­ци­ја­ци­ја два ли­ка пот­пу­
но из­о­ста­је.
Као што се по­чет­ним опи­сом ли­ко­ва у јед­ну при­чу мо­гу уве­
сти, ка­ко по свом спољ­њем из­гле­ду слич­ни, али и ве­о­ма раз­ли­чи­ти
љу­ди – та­ко и де­скрип­ци­ја по­на­ша­ња тих љу­ди мо­же да от­кри­је
слич­не али и са­свим раз­ли­чи­те ва­ри­је­те­те.
По­не­кад је Ан­дрић уво­дио ли­ко­ве да­ју­ћи о њи­ма тек шту­ра
оба­ве­ште­ња, а сла­ба ди­фе­рен­ци­ра­ност ли­ко­ва је очи­глед­на пи­шче­
ва на­ме­ра. О тим ли­ко­ви­ма са­оп­шта­ва се тек ко­ли­ко је до­вољ­но за
при­чу. Раз­два­ја­ње по­чи­ва на јед­ној осо­би­ни, на при­мер: ста­ри­ји и
мла­ђи. У рет­ким при­ме­ри­ма ја­вља се и пот­пу­на не­ди­фе­рен­ци­ра­
ност: у при­чи се по­ја­вљу­ју две осо­бе, али о њи­ма се увек го­во­ри
та­ко што се по­ми­њу у па­ру, без на­во­ђе­ња по­је­ди­нач­них од­ли­ка.
По­на­ша­ње љу­ди у истим окол­но­сти­ма, по­во­дом истог до­га­
ђа­ја, мо­же да бу­де раз­ли­чи­то, по­не­кад до­не­кле слич­но, а по­не­кад
и ско­ро исто­вет­но. Исто та­ко и уло­ге ко­је ти ли­ко­ви при­хва­та­ју,
или ко­је им би­ва­ју на­мет­ну­те мо­гу да се раз­ли­ку­ју у ве­ћој или
ма­њој ме­ри. Ни­вое ди­фе­рен­ци­ра­но­сти по­је­ди­них ли­ко­ва (ди­фе­
рен­ци­ра­ни, сла­бо ди­фе­рен­ци­ра­ни, пот­пу­но не­ди­фе­рен­ци­ра­ни) и
њи­хо­во по­на­ша­ње у окол­но­сти­ма у ко­ји­ма су се на­шли по­во­дом
до­га­ђа­ја о ко­јем се при­по­ве­да (раз­ли­чи­то, слич­но, ско­ро исто­вет­
но) мо­гу­ће је об­је­ди­ње­но при­ка­за­ти дво­ди­мен­зи­о­нал­ном ше­мом
(та­бе­ла 1).

Та­бе­ла 1. На­чин ди­фе­рен­ци­ра­ња осо­ба (ли­ко­ва)

и уло­га (по­на­ша­ња)
по­на­ша­ње (уло­ге)
ди­фе­рен­ци­ра­ње
ликова ско­ро
раз­ли­чи­то слич­но исто­вет­но
ди­фе­рен­ци­ра­ни a b c
ли­ко­ви

сла­бо ди­фе­рен­ци­
ра­ни d e f
пот­пу­но не­ди­фе­рен­
ци­ра­ни g h

114] по­зи­ва­ња ко­ји се осла­ња на упо­тре­бу два бро­ја од­мах иза на­ве­де­ног ме­ста; пр­ви
озна­ча­ва број књи­ге у са­бра­ним де­ли­ма, а дру­ги број стра­не у тој књи­зи.
 У овом освр­ту по­за­ба­ви­ће­мо се при­ме­ри­ма ди­фе­рен­ци­ја­ци­је

ЗДРАВКО ШОЛАК
ли­ко­ва у Ан­дри­ће­вом де­лу пре­ма кла­си­фи­ка­ци­ји ко­ја сле­ди (по­је­
ди­на по­ља та­бе­ле 1). На­рав­но да се, има­ју­ћи у ви­ду уку­пан скуп
ли­ко­ва у де­лу јед­ног пи­сца, ли­кови не рас­по­ре­ђу­ју рав­но­мер­но
на по­ља у та­бе­ли 1. Ан­дрић је у сво­јим при­по­вет­ка­ма и ро­ма­ни­ма
опи­си­вао пре све­га раз­ли­чи­то по­на­ша­ње раз­ли­чи­тих љу­ди (по­ље
a). Али је, с по­себ­ном ве­шти­ном, опи­си­вао и слич­но по­на­ша­ње
раз­ли­чи­тих љу­ди у по­себ­ним окол­но­сти­ма као што су по­пла­ве,
бом­бар­до­ва­ња, по­бу­не (по­ље b).
Ма­да на пр­ви по­глед мо­же да из­гле­да нео­бич­но, у Ан­дри­ће­
вом де­лу има при­ме­ра у ко­ји­ма он опи­су­је и из­два­ја са­мо оно што
је у по­на­ша­њу две не­ди­фе­рен­ци­ра­не осо­бе пот­пу­но исто­вет­но
(по­ље h). Ви­де­ће­мо да је он на­ла­зио на­чи­на да до­де­ли не­ке ма­ње
уло­ге ли­ко­ви­ма о ко­ји­ма ни­је дао ни­ка­ква оба­ве­ште­ња на осно­ву
ко­јих би се ти ли­ко­ви мо­гли раз­ли­ко­ва­ти. У овом освр­ту из­о­ста­ју
при­ме­ри пот­пу­но раз­ли­чи­тог по­на­ша­ња осо­ба и њи­хо­вог знат­ни­
јег уде­ла у не­ком до­га­ђа­ју, а да при том ни­је на­ве­де­на ни­јед­на осо­
би­на по ко­јој би се те осо­бе јед­на од дру­ге мо­гле раз­ли­ко­ва­ти.

1.2. Про­ши­ре­на ди­фе­рен­ци­ја­ци­ја

Без об­зи­ра на то ко­ли­ко су ли­ко­ви раз­дво­је­ни јед­ни од дру­гих
по­чет­ном ди­фе­рен­ци­ја­ци­јом, у на­став­ку при­по­ве­да­ња про­ши­ру­је
се скуп од­ли­ка ко­је опи­су­ју је­дан лик. Чи­та­о­цу је ра­ни­је ре­че­но
ка­ко не­ка осо­ба из­гле­да и ода­кле до­ла­зи, а за­тим сле­ди при­по­ве­да­
ње о до­га­ђа­ју у ко­јем та осо­ба ис­по­ља­ва сво­је по­на­ша­ње. Не­што
од осо­би­на ко­је ра­ни­је ни­су би­ле по­ме­ну­те, на­во­де се на­кнад­но.
По­не­где се по­но­ви не­ка ра­ни­је на­ве­де­на од­ли­ка. Учвр­шћи­ва­њу
чи­та­о­че­ве пред­ста­ве о по­је­ди­ним ли­ко­ви­ма до­при­но­се но­ва оба­
ве­ште­ња док се при­по­ве­да о не­ком до­га­ђа­ју. Ме­ђу­соб­не од­но­се
љу­ди пра­те кон­флик­ти и не­спо­ра­зу­ми. Но­ва са­оп­ште­ња о по­је­ди­
ним ли­ко­ви­ма од­но­се се на оно што ти ли­ко­ви чи­не или не чи­не,
на оно што го­во­ре. Опи­су­ју се уло­ге ко­је при­па­да­ју по­је­ди­ним
ли­ко­ви­ма, раз­ло­зи због ко­јих су по­ме­ну­ти. Опи­су­је се де­ло­ва­ње
јед­не лич­но­сти, ње­ни по­ступ­ци ко­ји­ма она на­во­ди дру­ге осо­бе
да ис­по­ље сво­је по­на­ша­ње.
Исти до­га­ђај мо­же не­ко­ли­ко љу­ди да до­ве­де у по­све раз­ли­чи­те
окол­но­сти. То су из­у­зет­не при­ли­ке у ко­ји­ма по­је­дин­ци ис­по­ља­ва­ју
по­на­ша­ње ко­је от­кри­ва њи­хо­ве уну­тра­шње цр­те лич­но­сти. На тај
на­чин у мно­гим при­ча­ма Ан­дрић сти­же до је­дин­стве­не ком­би­на­
ци­је осо­би­на ко­је од­ли­ку­ју поједине ликове.
Име, по­ре­кло и дру­ге основ­не ка­рак­те­ри­сти­ке са­оп­ште­не
обич­но на по­чет­ку при­че, про­ши­ру­ју се нај­пре фи­зич­ким опи­сом
ли­ца и те­ла, а за­тим и од­ли­ка­ма ис­по­ље­ног по­на­ша­ња у кри­тич­ним
окол­но­сти­ма. Удру­жу­ју се ефек­ти по­чет­не и фи­нал­не ди­фе­рен­
ци­ја­ци­је. Лик за­у­зи­ма по­се­бан, свој про­стор. Од оста­лих ли­ко­ва
раз­два­ја га скуп ода­бра­них осо­би­на. То га чи­ни је­дин­стве­ним и
не­по­но­вљи­вим. [115
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ 1.3. При­мер ди­фе­рен­ци­ра­ња ли­ко­ва
У ро­ма­ну На Дри­ни ћу­при­ја Ан­дрић је у три­на­е­стој гла­ви
опи­сао ка­ко је је­дан хај­дук пре­шао пре­ко мо­ста и до­мо­гао се Ср­
би­је иако је на мо­сту би­ла ус­по­ста­вље­на стра­жа ко­ја је тре­ба­ло
то да спре­чи. Опис тог до­га­ђа­ја по­ве­зао је не­ко­ли­ко ли­ко­ва. То
су: де­вој­ка Је­лен­ка, штрај­фкор Гре­гор Фе­дун, Сте­ван Ка­ла­цан
из Пра­че, офи­цир, поп Јо­зо и поп Ни­ко­ла, хај­дук Ја­ков Че­кр­ли­ја,
рит­мај­стер Крч­мар, вахт­мај­стер Дра­же­но­вић. О тим ли­ко­ви­ма
пи­сац је са­оп­штио до­ста де­та­ља, а до­га­ђај ко­ји опи­су­је до­во­ди
те ли­ко­ве у раз­ли­чи­те окол­но­сти. Хај­дук је пре­бе­гао; Је­ле­на га
је пре­ру­ше­ног пре­ве­ла пре­ко мо­ста док је Фе­дун био на стра­жи.
Фе­дун и де­вој­ка су ухап­ше­ни. Сле­де са­слу­ша­ња и оштре ре­чи
ста­ре­ши­на. Фе­дун раз­ре­ша­ва те окол­но­сти са­мо­у­би­ством. То је
био из­лаз за ње­га. Ви­ди­мо ка­ко се (не ра­чу­на­ју­ћи Че­кр­ли­ју) по­
на­ша­ју оста­ле лич­но­сти по­сле тра­гич­ног до­га­ђа­ја. Без об­зи­ра на
по­сле­ди­це де­вој­ка је пр­ко­сна и по­но­си­та, офи­цир је љут. И два
све­ште­ни­ка не­ма­ју по­ду­да­р­не ста­во­ве. Поп Ни­ко­ла до­зво­ља­ва
да се те­ло Фе­ду­на-са­мо­у­би­це са­хра­ни у гро­бљу. Поп Јо­зо је био
дру­гог ми­шље­ња.
Фе­дун и дру­ги ли­ко­ви из на­ве­де­ног при­ме­ра при­па­да­ју по­
љу а та­бе­ле 1. У тој епи­зо­ди ро­ма­на На Дри­ни ћу­при­ја, ви­ди­мо,
по­ја­вљују се ли­ко­ви с осо­би­на­ма по ко­ји­ма се знат­но раз­ли­ку­ју
један од дру­гог. Исти до­га­ђај до­во­ди их у раз­ли­чи­те окол­но­сти,
а њи­хо­во по­на­ша­ње от­кри­ва но­ве од­ли­ке и уну­тра­шње цр­те лич­
но­сти ко­је до­пу­њу­ју ра­ни­је пред­ста­ве о сва­ком по­је­ди­ном ли­ку.
При­ме­ра овог ти­па на­шли би­смо мно­го у Ан­дри­ће­вом де­лу. То
су ти­пич­ни при­ме­ри ње­го­вог на­чи­на при­по­ве­да­ња.

2. Ди­фе­рен­ци­ра­ни ли­ко­ви

2.1. На­чин кла­си­фи­ка­ци­је

Ан­дри­ћев на­чин ди­фе­рен­ци­ра­ња ли­ко­ва би­ће нај­пре ис­тра­

жен у по­себ­но ода­бра­ном ску­пу ли­ко­ва из ње­го­вог де­ла. У тај
скуп укљу­чен је лик за ко­ји се, из оба­ве­ште­ња ко­ја је пи­сац о
ње­му дао, мо­гло за­кљу­чи­ти да ли је му­шки или жен­ски, за­тим
ка­квог је ра­ста та осо­ба. Укљу­че­ни су ли­ко­ви ко­ји­ма је при­дру­же­
на осо­би­на ви­сок или они­зак, ома­лен, си­тан. Тре­ћи кри­те­ри­јум
за укљу­че­ње у по­сма­тра­ни скуп би­ла је ин­фор­ма­ција о бо­ји ли­
ца. Узе­ти су у об­зир ли­ко­ви за ко­је је при по­ми­ња­њу бо­је ли­ца
ре­че­но: блед или ру­мен. Ако је на­ве­де­на не­ка дру­га бо­ја ли­ца,
или ако бо­ја ли­ца уоп­ште ни­је по­ме­ну­та, лик ни­је узи­ман у об­
зир. Да­кле, узе­та су у об­зир три обе­леж­ја при че­му је сва­ко од
њих по­сма­тра­но пре­ко два мо­да­ли­те­та. При из­два­ја­њу та­квог
116] ску­па ли­ко­ва из укуп­ног пи­шче­вог де­ла на­ме­ра је би­ла да се
по­стиг­не што је мо­гу­ће ве­ћи (по мо­гућ­но­сти пот­пун) об­у­хват.

ЗДРАВКО ШОЛАК
Та­ко су из­дво­је­на три­де­сет и два му­шка и де­вет жен­ских ли­ко­
ва. Они су раз­вр­ста­ни у осам кла­са (сли­ка 1). Ни­је ко­ри­шће­но
ауто­мат­ско пре­тра­жи­ва­ње тек­ста па је са­свим мо­гу­ће да је скуп
ли­ко­ва с по­сма­тра­ним свој­стви­ма ши­ри. Али и из­дво­је­ни скуп
до­во­љан је за илу­стра­ци­ју кла­си­фи­ко­ва­ња ли­ко­ва пре­ма три
иза­бра­на обе­леж­ја.
У јед­ној кла­си на­шли су се ли­ко­ви ко­ји има­ју на оку­пу три
иста мо­да­ли­те­та по­сма­тра­них обе­леж­ја. Поп Ни­ко­ла, То­ма Га­лус,
Де­фо­се и Аљо Ка­зас раз­вр­ста­ни су у кла­су ви­со­ких, ру­ме­них,
му­шких ли­ко­ва. На сли­ци 1 на­ве­де­но је и де­ло из ко­јег је лик из­
дво­јен, као и стра­ни­це на ко­ји­ма се по­сма­тра­не осо­би­не по­ми­њу.
Ако се има у ви­ду укуп­но пи­шче­во де­ло са­свим је оче­ки­ва­но да
у по­сма­тра­ном ску­пу ли­ко­ва не­ки од њих има­ју на оку­пу и не­ке
исто­вет­не осо­би­не. То је, на­рав­но, би­ло не­из­бе­жно ка­да су у пи­
та­њу бит­на обе­леж­ја иза­бра­на у овом при­ме­ру ди­фе­рен­ци­ра­ња
ли­ко­ва. Пре­ма на­чи­ну кла­си­фи­ко­ва­ња, ко­ји је при­ме­њен на сли­ци
1, ви­ди се да је нај­број­ни­ја гру­па му­шких ли­ко­ва ко­ји по­се­ду­ју
осо­би­не: ви­сок и блед.
На сли­ци 1 се ви­ди да на по­сма­тра­ном ни­воу кла­си­фи­ка­ци­је
не­ки ли­ко­ви (ако се не ра­чу­на лич­но име) још ни­су раз­дво­је­ни.
Раз­два­ја­ње би се по­сти­гло укљу­чи­ва­њем дру­гих осо­би­на. Ан­дрић
их обич­но и на­во­ди. Ако лик има ве­ћу уло­гу у при­чи те осо­би­не
на­во­де се по­не­кад и у ду­жем ни­зу. Ка­да су у пи­та­њу фи­зич­ке
од­ли­ке те­ла и ли­ца, пи­сац их че­сто јед­но­став­но на­бра­ја јед­ну за
дру­гом. По­го­то­во се ли­це опи­су­је са до­ста де­та­ља. Та­ко се гру­пе
ли­ко­ва с не­ко­ли­ко исто­вет­них осо­би­на де­ле на ма­ње гру­пе све до
по­је­ди­нач­них, је­дин­стве­них лич­но­сти. Ви­ди­мо да је из­бор пре­ма
сли­ци 1 ре­зул­ти­рао ве­ћим бро­јем му­шких не­го жен­ских ли­ко­ва.
(У Ан­дри­ће­вом де­лу ина­че је ви­ше му­шких не­го жен­ских ли­ко­ва.)
Ви­ди­мо да је кла­са бле­дих ли­ко­ва број­ни­ја не­го кла­са ру­ме­них.
Ан­дрић је у опи­су ли­ца по­је­ди­них ли­ко­ва у сво­јим при­ча­ма и
ро­ма­ни­ма че­шће на­во­дио да је ли­це бле­до не­го ру­ме­но. (Аутор
овог освр­та пи­сао је о бо­ји ли­ца Ан­дри­ће­вих ли­ко­ва у Збор­ни­ку
Ма­ти­це срп­ске за књи­жев­ност и је­зик.)

[117
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ
ɥɥ ɢ
ɢɤɤ ɞɟɥɨ, ɫɬɪɚɧɚ
ɞɟɥɨ, ɫɬɪɚɧɚ
ɩɨɩ ɇɢɤɨɥɚ
ɇɢɤɨɥɚ ɇɚ Ⱦɪɢɧɢ
ɇɚ Ⱦɪɢɧɢ ʄɭɩɪɢʁɚ,
ʄɭɩɪɢʁɚ, 151
151 ɢɢ 206
206
ɩɨɩ ɇɚ Ⱦɪɢɧɢ
Ⱦɪɢɧɢ ʄɭɩɪɢʁɚ,
ʄɭɩɪɢʁɚ, 299
299
Ɍɨɦɚ Ƚɚɥɭɫ
Ɍɨɦɚ Ƚɚɥɭɫ ɇɚ
Ⱦɟɮɨɫɟ Ɍɪɚɜɧɢɱɤɚ ɯɪɨɧɢɤɚ,
Ɍɪɚɜɧɢɱɤɚ ɯɪɨɧɢɤɚ, 67
67
Ⱦɟɮɨɫɟ ɉɪɢɱɚ ɨɨ ɜɟɡɢɪɨɜɨɦ
ɜɟɡɢɪɨɜɨɦ ɫɥɨɧɭ,
ɫɥɨɧɭ, 68
68
ɪɭɦɟɧ Ⱥʂɨ Ʉɚɡɚɫ
Ⱥʂɨ Ʉɚɡɚɫ ɉɪɢɱɚ
ɪɭɦɟɧ
Ⱥɧɬɨɧɢʁɟ
Ⱥɧɬɨɧɢʁɟ ɇɚ Ⱦɪɢɧɢ
Ⱦɪɢɧɢ ʄɭɩɪɢʁɚ,
ʄɭɩɪɢʁɚ, 30
30 ɢɢ 71
71
Ʉɚɪɚɦɚɧɥɢʁɚ ɇɚ
Ʉɚɪɚɦɚɧɥɢʁɚ ɇɚ Ⱦɪɢɧɢ
ɇɚ Ⱦɪɢɧɢ ʄɭɩɪɢʁɚ,
ʄɭɩɪɢʁɚ, 137
137
Ɇɭɥɚ ɂɛɪɚɯɢɦ
Ɇɭɥɚ ɂɛɪɚɯɢɦ ɇɚ Ⱦɪɢɧɢ
Ⱦɪɢɧɢ ʄɭɩɪɢʁɚ,
ʄɭɩɪɢʁɚ, 152
152
Ƚɥɚɫɢɧɱɚɧɢɧ ɇɚ
Ɇɢɥɚɧ Ƚɥɚɫɢɧɱɚɧɢɧ
Ɇɢɥɚɧ ɇɚ Ⱦɪɢɧɢ
Ⱦɪɢɧɢ ʄɭɩɪɢʁɚ,
ʄɭɩɪɢʁɚ, 174
174
Ⱦɚɜɧɚ ɇɚ
Ⱦɚɜɧɚ Ɍɪɚɜɧɢɱɤɚ ɯɪɨɧɢɤɚ,
Ɍɪɚɜɧɢɱɤɚ ɯɪɨɧɢɤɚ, 25
25 ɢɢ 53
53
Ʉɨɥɨʃɚ
Ʉɨɥɨʃɚ Ɍɪɚɜɧɢɱɤɚ ɯɪɨɧɢɤɚ
ɯɪɨɧɢɤɚ 274
274 ɢɢ 313
313
ɜɢɫɨɤɢ ɱɨɜɟɤ
ɱɨɜɟɤ Ɍɪɚɜɧɢɱɤɚ
ɜɢɫɨɤɢ Ɍɪɚɜɧɢɱɤɚ ɯɪɨɧɢɤɚ,
Ɍɪɚɜɧɢɱɤɚ ɯɪɨɧɢɤɚ, 332
332
ȳɚɪɨɫɥɚɜ Ʉɨɬ
ȳɚɪɨɫɥɚɜ Ʉɨɬ Ɉɦɟɪɩɚɲɚ Ʌɚɬɚɫ,
Ʌɚɬɚɫ, 79
79
Ʉɨɫɬɚɤɟ Ɉɦɟɪɩɚɲɚ
Ʉɨɫɬɚɤɟ Ɉɦɟɪɩɚɲɚ Ʌɚɬɚɫ,
Ɉɦɟɪɩɚɲɚ Ʌɚɬɚɫ, 211
211
ɛɥɟɞ
ɛɥɟɞ Ɇɨɪɢʄ, ɫɬɚɪɢʁɢ
Ɇɨɪɢʄ, ɫɬɚɪɢʁɢ ɉɭɬ Ⱥɥɢʁɟ
ɉɭɬ Ⱥɥɢʁɟ ȭɟɪɡɟɥɟɡɚ,
ȭɟɪɡɟɥɟɡɚ, 17
17
Ⱦɨɪɨɲ
Ⱦɨɪɨɲ Ɂɟɤɨ, 235
235 ɢɢ 324
324
ɢɡɚɫɥɚɧɢɤ Ɂɟɤɨ,
ɢɡɚɫɥɚɧɢɤ Ɇɭɫɬɚɮɚ Ɇɚʇɚɪ,
Ɇɭɫɬɚɮɚ Ɇɚʇɚɪ, 27
27
ɜɢɫɨɤ
ɜɢɫɨɤ ɜɢɫɨɤ ɦɨɦɚɤ
ɦɨɦɚɤ
ɜɢɫɨɤ Ɇɢɥɚ ɢɢ ɉɪɟɥɚɰ,
Ɇɢɥɚ ɉɪɟɥɚɰ, 27
27
ɦɥɚɞɢʄ
ɦɥɚɞɢʄ ɋ ʂɭɞɢɦɚ,
ʂɭɞɢɦɚ, 358–9
358–9
ɜɢɫɨɤɢ ɱɨɜɟɤ
ɱɨɜɟɤ ɋ
ɜɢɫɨɤɢ Ȼɭɧɚ, 404–5
Ȼɭɧɚ, 404–5

ɨɦɚɥɟɧ, Ɍɨɫɭɧ-ɟɮɟɧɞɢʁɚ
Ɍɨɫɭɧ-ɟɮɟɧɞɢʁɚ ɇɚ Ⱦɪɢɧɢ
Ⱦɪɢɧɢ ʄɭɩɪɢʁɚ,
ʄɭɩɪɢʁɚ, 29
29
ɨɦɚɥɟɧ, ɇɚ
(ɨɧɢɡɚɤ, ɫɢɬɚɧ)
(ɨɧɢɡɚɤ, ɫɢɬɚɧ) Ⱥɥɢɯɨʇɚ
Ⱥɥɢɯɨʇɚ ɇɚ Ⱦɪɢɧɢ
Ⱦɪɢɧɢ ʄɭɩɪɢʁɚ,
ʄɭɩɪɢʁɚ, 137
137
ɇɚ
ɏɭɫɟɢɧ-ɟɮɟɧɞɢʁɚ
ɏɭɫɟɢɧ-ɟɮɟɧɞɢʁɚ ɇɚ Ⱦɪɢɧɢ
Ⱦɪɢɧɢ ʄɭɩɪɢʁɚ,
ʄɭɩɪɢʁɚ, 29
29
ɇɚ
ɛɥɟɞ Ɋɢɫɬɢʄɤɢɧ ɫɢɧ
Ɋɢɫɬɢʄɤɢɧ ɫɢɧ Ⱥɧɢɤɢɧɚ ɜɪɟɦɟɧɚ,
ɜɪɟɦɟɧɚ, 25,
25, 53
53
ɛɥɟɞ Ⱥɧɢɤɢɧɚ
ȼɟɫɨ
ȼɟɫɨ Ƚɨɫɩɨɻɢɰɚ, 41
41
Ƚɨɫɩɨɻɢɰɚ,
Ɇɭɫɯɢɧ-ɟɮɟɧɞɢʁɚ
Ɇɭɫɯɢɧ-ɟɮɟɧɞɢʁɚ Ɉɦɟɪɩɚɲɚ Ʌɚɬɚɫ
Ʌɚɬɚɫ 270,
270, 279
279
Ɉɦɟɪɩɚɲɚ
ɭɱɢɬɟʂ Ⱥɥɟɤɫɚ
ɭɱɢɬɟʂ Ⱥɥɟɤɫɚ ɉɪɢɱɚ ɨɨ ɤɦɟɬɭ
ɤɦɟɬɭ ɋɢɦɚɧɭ,
ɋɢɦɚɧɭ, 152
152
ɉɪɢɱɚ
ɫɬɪɚɠɚɪ
ɫɬɪɚɠɚɪ Ɂɚɧɨɫɢ ɫɬɪɚɞɚʃɟ
ɫɬɪɚɞɚʃɟ Ɍɨɦɟ
Ɍɨɦɟ Ƚɚɥɭɫɚ 32
Ƚɚɥɭɫɚ,, 32
Ɂɚɧɨɫɢ
ɪɭɦɟɧ ɥɟɤɚɪ ɂɬɚɥɢʁɚɧ
ɥɟɤɚɪ ɂɬɚɥɢʁɚɧ ɉɪɟɞɜɟɱɟɪʃɢ ɱɚɫ,
ɱɚɫ, 175
175
ɪɭɦɟɧ ɉɪɟɞɜɟɱɟɪʃɢ
Ⱦɚɜɢɞ Ʌɟɜɢ
Ⱦɚɜɢɞ Ʌɟɜɢ ɇɚ Ⱦɪɢɧɢ
Ⱦɪɢɧɢ ʄɭɩɪɢʁɚ,
ʄɭɩɪɢʁɚ, 154
154
ɇɢɤɨɥɚ ɇɚ
ɇɢɤɨɥɚ ɉɨɪɨɞɢɱɧɚ ɫɥɢɤɚ
ɉɨɪɨɞɢɱɧɚ ɫɥɢɤɚ ,, 274
274 ɢɢ 285
285
ɦɭɲɤɚɪɰɢ ɇɢɤɨɥɚ Ɋɨɬɚ
ɇɢɤɨɥɚ Ɋɨɬɚ Ɍɪɚɜɧɢɱɤɚ ɯɪɨɧɢɤɚ,
ɯɪɨɧɢɤɚ, 124124 ɢɢ 329
329
ɦɭɲɤɚɪɰɢ Ɍɪɚɜɧɢɱɤɚ
Ɍɨɫɭɧ-ɚɝɚ
Ɍɨɫɭɧ-ɚɝɚ ɉɪɢɱɚ ɨɨ ɜɟɡɢɪɨɜɨɦ
ɜɟɡɢɪɨɜɨɦ ɫɥɨɧɭ,
ɫɥɨɧɭ, 69
69
ɉɪɢɱɚ
Ʉɚɪɚɫ
Ʉɚɪɚɫ Ɉɦɟɪɩɚɲɚ Ʌɚɬɚɫ,
Ʌɚɬɚɫ, 107107 ɢɢ 181
181
Ɉɦɟɪɩɚɲɚ
ɱɭɜɚɪ
ɱɭɜɚɪ ɉɨɪɭɱɧɢɤ Ɇɭɪɚɬ,
Ɇɭɪɚɬ, 350350
ɉɨɪɭɱɧɢɤ
ɉɟɬɚɪ
ɉɟɬɚɪ ɉɟɤɭɲɢʄɢ, 419,
419, 107
107 ii 181
181
ɉɟɤɭɲɢʄɢ,
ɛɥɟɞɚ
ɛɥɟɞɚ ɋɚɢɞɢɚ ɯɚɧɭɦɚ
ɯɚɧɭɦɚ Ɉɦɟɪɩɚɲɚ Ʌɚɬɚɫ,
Ʌɚɬɚɫ, 193
193
ɠɟɧɟ ɋɚɢɞɢɚ Ɉɦɟɪɩɚɲɚ
ɠɟɧɟ Ⱥɝɚɬɚ Ȼɢɮɟ „Ɍɢɬɚɧɢɤ”,
Ȼɢɮɟ „Ɍɢɬɚɧɢɤ”, 192
192
Ⱥɝɚɬɚ
ɪɭɦɟɧɚɚ
ɪɭɦɟɧɚɚ Ⱥɧɢɰɚ ɉɟɤɭɲɢʄɢ, 418
ɉɟɤɭɲɢʄɢ, 418
ɜɢɫɨɤɚ Ⱥɧɢɰɚ
ɜɢɫɨɤɚ
Ɂɭʁɚ Ɂɭʁɚ, 115
Ɂɭʁɚ, 115
Ɂɭʁɚ
Ɍɨɬɢɰɚ Ɂɟɤɨ, 317
Ɂɟɤɨ, 317
Ɍɨɬɢɰɚ
ɨɦɚɥɟɧɚ,
ɨɦɚɥɟɧɚ, ɛɥɟɞɚ
(ɨɧɢɫɤɚ, ɛɥɟɞɚ ɝɨɫɩɨɻɚ Ⱦɚɜɢɥ
Ⱦɚɜɢɥ Ɍɪɚɜɧɢɱɤɚ ɯɪɨɧɢɤɚ,
ɯɪɨɧɢɤɚ, 360
360
(ɨɧɢɫɤɚ, ɝɨɫɩɨɻɚ Ɍɪɚɜɧɢɱɤɚ
ɫɢɬɧɚ)
ɫɢɬɧɚ) ɇɟɜɟɧɤɚ Ɇɚɪɚ ɦɢɥɨɫɧɢɰɚ,
ɦɢɥɨɫɧɢɰɚ, 140
140
ɇɟɜɟɧɤɚ Ɇɚɪɚ
Ɇɚɪɝɢɬɚ
Ɇɚɪɝɢɬɚ Ɂɟɤɨ, 226
Ɂɟɤɨ, 226
ɪɭɦɟɧɚ
ɪɭɦɟɧɚ Ɇɚɪɢʁɚ
Ɇɚɪɢʁɚ Ɂɟɤɨ, 234
Ɂɟɤɨ, 234 ɢɢ 235
235

ɋɥɢɤɚ 1.
ɋɥɢɤɚ 1. Ⱦɢɮɟɪɟɧɰɢɪɚʃɟ
Ⱦɢɮɟɪɟɧɰɢɪɚʃɟ ɥɢɤɨɜɚ
ɥɢɤɨɜɚ

Слика 1. Диференцирање ликова

118]
 2.2. Пот­пу­но ди­фе­рен­ци­ра­ње

ЗДРАВКО ШОЛАК
Кла­си­фи­ка­ци­ја ли­ко­ва по­мо­ћу три обе­леж­ја има­ла је за ре­зул­
тат раз­ли­чи­те ве­ли­чи­не по­је­ди­них кла­са на сли­ци 1. Уво­ђе­њем
но­вог, че­твр­тог обе­леж­ја, усит­ња­ва­ње кла­са би се на­ста­ви­ло. Био
би то про­цес ко­јим се је­дан лик из­два­ја и оса­мо­ста­љу­је у од­но­су
на дру­ге ли­ко­ве. Поп Ни­ко­ла, То­ма Га­лус, Де­фо­се и Аљо Ка­зас,
из гру­пе ви­со­ких, ру­ме­них, му­шких ли­ко­ва, раз­ли­ку­ју се по не­ком
дру­гом обе­леж­ју. У овом слу­ча­ју то је бо­ја очи­ју.
Поп Ни­ко­ла је од све че­тво­ри­це био не­сум­њи­во нај­мир­ни­ји
[...]. То је чо­век ви­со­ког уз­ра­ста и нео­бич­не те­ле­сне сна­ге. Ње­гов
осме­јак раз­о­ру­жа­ва [...] ње­го­ве круп­не зе­ле­не очи стег­ну се та­да у
уску за­га­си­ту пру­гу (1, 151).[...] Пр­ва реч ко­ју је про­го­во­рио оба­сја
ње­го­во ли­це, ши­ро­ко, још ру­ме­но, [...] (1, 206)
То­ма Га­лус је ви­сок мла­дић, ру­ме­них обра­за и пла­вих очи­ју.
(1, 299)
Та­кав је и овај Аљо, са­мо је по­ма­ло осо­бе­њак и на сво­ју ру­ку
чо­век. Ви­сок и кру­пан. Ру­ме­но ли­це са цр­ним очи­ма, увек сјај­но
од не­ког осмеј­ка, об­ра­сло цр­ном рет­ком и не­јед­на­ком бра­дом. (5,
68)
Нај­по­сле, [...] сти­гао је мла­ди Де­фо­се. Мла­дић је био ви­сок,
атлет­ски гра­ђен, ру­мен у ли­цу, са сме­ђим ве­ли­ким очи­ма, сјај­ним
од љу­бо­пит­ства и не­ми­ра. (2, 67)

По­ми­ња­ње бо­је очи­ју до­во­ди до је­дин­стве­ног ли­ка. У ску­пу

ли­ко­ва из Ан­дри­ће­вог укуп­ног де­ла са­мо је То­ма Га­лус ви­сок
му­шка­рац, ру­мен, и пла­вих очи­ју (сли­ка 2).

ɦɭɲɤɚɪɚɰ

ɜɢɫɨɤ

ɪɭɦɟɧ

ɡɟɥɟɧɢɯ ɩɥɚɜɢɯ ɫɦɟɻɢɯ ɰɪɧɢɯ

ɨɱɢʁɭ ɨɱɢʁɭ ɨɱɢʁɭ ɨɱɢʁɭ

ɩɨɩ ɇɢɤɨɥɚ Ɍɨɦɚ Ƚɚɥɭɫ Ⱦɟɮɨɫɟ Ⱥʂɨ Ʉɚɡɚɫ

ɋɥɢɤɚ 2. Ȼɨʁɚ ɨɱɢʁɭ ɤɚɨ ɪɚɡɝɪɚɧɢɱɚɜɚʁɭʄɚ ɨɫɨɛɢɧɚ

Слика 2. Боја очију као разграничавајућа особина [119

 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ По­не­где је ли­сту обе­леж­ја мо­гу­ће про­ши­ри­ти уво­ђе­њем но­ве
осо­би­не а да при том гру­па не­ких ли­ко­ва ко­ји се од­ли­ку­ју исто­вет­
ним ску­пом дру­гих осо­би­на и да­ље оста­не на оку­пу. До­да­ва­ње
но­ве осо­би­не не во­ди ди­фе­рен­ци­ра­њу ли­ко­ва. У гру­пи ви­со­ких,
бле­дих му­шка­ра­ца, не­ко­ли­ко њих има­ју још јед­ну за­јед­нич­ку
осо­би­ну. Мр­ша­ви су: Ка­ра­ман­ли­ја, Му­ла Ибра­хим, Ми­лан Гла­
син­ча­нин, Ко­ло­ња.

Ме­ђу та­кве про­ла­зни­ке сва­ка­ко спа­да Ми­лан Гла­син­ча­нин са

Око­ли­шта. Ви­сок, мр­шав, блед и по­гнут чо­век. [...] Ко­са и бр­ко­ви
се­ди као у стар­ца, очи обо­ре­не. (1, 174)
И у Ко­на­ку и у ва­ро­ши Ко­ста­ке је па­дао у очи сво­јим из­гле­
дом [...] Био је од оних ви­со­ких љу­ди код ко­јих по­сто­ји не­сра­зме­
ра из­ме­ђу гор­ње и до­ње по­ло­ви­на те­ла. На ши­ро­ким мр­ша­вим ра­
ме­ни­ма сит­на гла­ва са бле­дим ли­цем. И бра­да и бр­ко­ви обри­ја­ни,
што иза­зи­ва нај­ви­ше чу­ђе­ње са­ра­јев­ске чар­ши­је. (2, 211)
Че­твр­ти ле­кар био је Мар­ко Ђо­ва­ни Ко­ло­ња [...] Био је ви­сок,
али нео­бич­но мр­шав; ишао је по­гнут и са­ви­јен у свим згло­бо­ви­
ма, [...] На том ду­гач­ком те­лу пра­вил­на гла­ва, увек не­мир­на, го­то­
во пот­пу­но ће­ла­ва, са не­ко­ли­ко пра­ме­но­ва ку­де­ља­сте мр­тве ко­се.
Ли­це обри­ја­но, очи круп­не, сме­ђе и увек не­при­род­но сјај­не ис­под
нео­бич­но гу­стих се­дих обр­ва. У ве­ли­ким усти­ма рет­ки, жу­ти и
круп­ни зу­би ко­ји се при го­во­ру кла­те. (2, 274)
Вра­та су се по­ла­га­но отво­ри­ла, иза њих је ста­јао чо­век са фе­
ње­ром, блед и бу­но­ван, [...] Ко­ло­ња, ви­сок и по­гнут, [...] (2, 313)
До поп-Ни­ко­ле се­део је Му­ла Ибра­хим. Ви­сок, мр­шав и усу­
кан чо­век рет­ке бра­де и опу­ште­них бр­ко­ва, [...] али је она­ко аљ­кав,
мр­шав и бо­ја­жљив, са де­тињ­ским пла­вим и би­стрим очи­ма, ли­чио
ви­ше на не­ког ис­по­сни­ка и по­бо­жног пут­ни­ка си­ро­ма­ха не­го на
ви­ше­град­ског хо­џу и ко­ље­но­ви­ћа. [...] Му­ла Ибра­хим је био не­што
бле­ђи не­го обич­но, али ина­че ми­ран и са­бран.

У опи­су по­ме­ну­та че­ти­ри ли­ка на­ве­де­но је до­ста дру­гих осо­

би­на по ко­ји­ма се они раз­ли­ку­ју. Ка­ра­ман­ли­ја, Му­ла Ибра­хим, Ми­
лан Гла­син­ча­нин и Ко­ло­ња су ви­со­ки, бле­ди и мр­ша­ви му­шкар­ци,
али се раз­ли­ку­ју је­дан од дру­гог по бо­ји ко­се, бр­ко­ви­ма и бра­ди,
по уред­но­сти оде­ће. Уво­ђе­њем ве­ћег бро­ја но­вих раз­ли­чи­тих
осо­би­на, раз­два­ја­ње ли­ко­ва се по­ја­ча­ва. Не­ки ве­ћи лик упо­ре­ђен
с би­ло ко­јим дру­гим раз­ли­ко­ва­ће се на осно­ву не­ко­ли­ко од­ли­ка.
Док при­по­ве­да о не­ком до­га­ђа­ју Ан­дрић по­не­кад про­ши­ру­је скуп
осо­би­на до­де­ље­них ли­ко­ви­ма но­вим осо­би­на­ма ко­је ра­ни­је ни­је
по­ме­нуо. По­не­кад по­но­ви по­не­ку већ ра­ни­је по­ме­ну­ту. Тим по­ја­
ча­њем осо­би­на до­би­ја на важности.

2.3. Ком­би­на­ци­ја осо­би­на

Са­ма ком­би­на­ци­ја не­ких осо­би­на код јед­не лич­но­сти мо­же да
бу­де од зна­ча­ја. Упа­ре­не осо­би­не мо­гу да по­ја­ча­ва­ју јед­на дру­гу.
Ако се у ску­пу од не­ко­ли­ко ли­ко­ва код ко­јих је на­ве­де­но не­ко­ли­ко
120] исто­вет­них од­ли­ка сва­ком од тих ли­ко­ва до­да но­ва осо­би­на по
ко­јој се раз­ли­ку­је од оста­лих, ре­зул­тат ди­фе­рен­ци­ра­ња за­ви­си­ће

ЗДРАВКО ШОЛАК
од од­но­са у ко­ме се но­во­до­да­та осо­би­на на­ла­зи пре­ма оста­лим,
ра­ни­је на­ве­де­ним за­јед­нич­ким свој­стви­ма гру­пе ли­ко­ва.
По­на­ша­ње лич­но­сти мо­же ком­би­на­ци­јом осо­би­на да бу­де
тако усме­ре­но као да је у пи­та­њу не­ка но­ва осо­би­на. Баш она­ко
као што сам Ан­дрић ко­мен­та­ри­ше у при­чи Про­ба док го­во­ри о
жуп­ни­ку:

Уро­ђе­не и сте­че­не осо­би­не се у ње­му су­ко­бља­ва­ју, а из ме­ста

су­ко­ба ни­че и по­ла­зи че­сто тре­ћа но­ва осо­би­на. (6, 73)

По­се­до­ва­ње ску­па не­ких осо­би­на мо­же јед­ну лич­ност да из­

дво­ји од оста­лих лич­но­сти ко­је та­ко­ђе по­се­ду­ју по­не­ку осо­би­ну
из тог ску­па. На­ла­зе­ћи се на оку­пу осо­би­не по­ја­ча­ва­ју јед­на дру­гу.
У Про­кле­тој авли­ји осо­би­ну „ја­дан” Ан­дрић је до­де­лио Ћа­ми­лу,
За­и­му и Ха­и­му. Не­срећ­ни су Ћа­мил, Ћа­ми­ло­ва мај­ка, Џем и Џе­
мо­ва мај­ка. Усамље­ни су Ћа­мил и Џем.

2.4. Две лич­но­сти

Об­ја­шње­ње на­чи­на ди­фе­рен­ци­ра­ња ли­ко­ва у при­ча­ма и
по­је­ди­ним епи­зо­да­ма ро­ма­на у ко­ји­ма до­ми­ни­ра­ју два ли­ка за­
слу­жу­је по­се­бан осврт. Та ди­фе­рен­ци­ја­ци­ја по­не­кад по­чи­ва на
ја­ким кон­тра­сти­ма. А про­стор за при­чу по­не­кад се упра­во на­ђе
на нео­че­ки­ва­ној, не­пред­ви­ђе­ној и из­не­над­ној слич­но­сти ли­ко­ва
или њи­хо­вом слич­ном по­на­ша­њу. По­не­кад раз­ре­ше­ње до­но­си
ис­ход ко­ји је не­по­во­љан, по­не­кад и тра­ги­чан за јед­ну или обе
лич­но­сти. На при­мер, у ро­ма­ну На Дри­ни ћу­при­ја Ка­ра­ман­ли­ја
и Али­хо­џа знат­но се раз­ли­ку­ју по свом фи­зич­ком из­гле­ду. Раз­
ли­чи­ти су и њи­хо­ви ста­во­ви у по­гле­ду др­жа­ња пред до­ла­зе­ћим
оку­па­ци­о­ним тру­па­ма.

Углед­ни ви­ше­град­ски Тур­ци се­де­ли су пред­ве­че на ка­пи­ји,

под­ви­је­них но­гу, по­ре­ђа­ни укруг све по ста­ре­шин­ству. Ме­ђу њи­ма
Осман-ефен­ди­ја Ка­ра­ман­ли­ја, ви­сок, мр­шав и блед чо­век. Сва­ки
ми­шић на ли­цу му је не­при­род­но за­тег­нут, очи гро­зни­ча­ве, а че­ло
и обра­зи пу­ни ожи­ља­ка, као код па­да­ви­ча­ра. Пре­ма ње­му је ста­јао
ру­ме­ни, ома­ле­ни уоч­љи­ви и пр­га­ви Али­хо­џа и сво­јим пи­ску­тљи­
вим гла­сом по­ста­вљао све но­ва пи­та­ња.

По­сма­тра­ју­ћи Ан­дри­ће­во укуп­но де­ло и ли­ко­ве ко­ји се у ње­

му ја­вља­ју мо­гу­ће је за­па­зи­ти ви­со­ку ди­фе­рен­ци­ра­ност ли­ко­ва.
Да ли је Ан­дрић ства­ра­ју­ћи јед­но де­ло, уво­де­ћи ли­ко­ве, на не­ки
по­се­бан на­чин во­дио ра­чу­на о ску­пу осо­би­на ко­је је до­де­љи­вао
ли­ко­ви­ма у де­ли­ма ко­ја је пре то­га на­пи­сао? (То је, на­рав­но, би­ло
мо­гу­ће чи­ни­ти на раз­не на­чи­не.) Или је на­во­де­ћи мно­го осо­би­на уз
ве­ће ли­ко­ве ве­ро­вао да ће њи­хо­ва не­по­но­вљи­вост би­ти оства­ре­на
са­ма по се­би. Та пи­та­ња, на­рав­но, оста­ју без од­го­во­ра. А су­де­ћи
пре­ма оном што од­ли­ку­је скуп ли­ко­ва ко­ји се ја­вља­ју у ње­го­вом [121
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ де­лу ско­ро да мо­же­мо ве­ро­ва­ти да раз­дво­је­ност ли­ко­ва, њи­хо­ва
је­дин­стве­ност и не­по­но­вље­ност, ни­је са­мо ре­зул­тат пи­шче­вог да­
ра већ и уло­же­ног тру­да, по­себ­но раз­ра­ђе­не и при­ме­ње­не тех­ни­ке
при­по­ве­да­ња, као и на­чи­на уво­ђе­ња ли­ко­ва у при­чу.

2.5. Исти лик у раз­ли­чи­тим де­ли­ма

Да је пи­сац стро­го во­дио ра­чу­на о осо­би­на­ма ко­је до­де­љу­је
по­је­ди­ним ли­ко­ви­ма ви­дљи­во је код ли­ко­ва ко­ји се ја­вља­ју у ви­ше
де­ла. Уво­де­ћи у но­во де­ло лик из де­ла ко­је је већ об­ја­вље­но пи­сац
је во­дио ра­чу­на о осо­би­на­ма ко­је је том ли­ку ра­ни­је био до­де­лио.
Има­ју­ћи у ви­ду уку­пан број ли­ко­ва у Ан­дри­ће­вом де­лу та­квих ли­
ко­ва не­ма мно­го: Сал­ко Ћор­кан (На Дри­ни ћу­при­ја, Ми­ла и Пре­лац,
Ћор­кан и Шва­би­ца), Сти­ко­вић (На Дри­ни ћу­при­ја, Го­спо­ђи­ца),
фра Мар­ко Кр­не­та (У му­са­фир­ха­ни. Код ка­за­на, Ис­по­вјед, У зин­да­
ну), фра-Пе­тар (Про­кле­та авли­ја, Ча­ша, У во­де­ни­ци, Труп), Ху­со
Ко­ко­шар (На Дри­ни ћу­при­ја, Свад­ба), Ви­то­мир Та­со­вац (Ко­са, Под
Гра­би­ћем, Зи­ми, Лов на те­тре­ба), Ан­тон Ка­ли­на (На оба­ли, Лов
на те­тре­ба), Сал­ко Хе­до (На Дри­ни ћу­при­ја, Ма­ра ми­ло­сни­ца),
Омер­па­ша Ла­тас (Омер­па­ша Ла­тас, Али­па­ша, Не­мир­на го­ди­на),
То­ма Га­лус (На Дри­ни ћу­при­ја, За­нос и стра­да­ње То­ме Га­лу­са),
Не­вен­ка (Ма­ра ми­ло­сни­ца, О ста­рим и мла­дим Па­му­ко­ви­ћи­ма),
Му­ла Ибра­хим (На Дри­ни ћу­при­ја, Ми­ла и Пре­лац), тет­ка Ми­ла
(Ми­ла и Пре­лац, У за­ва­ди са све­том), Ла­зар (На ста­ди­о­ну, Ку­ла,
У за­ва­ди са све­том, Па­но­ра­ма, Игра), Веј­сил (При­ча о ве­зи­ро­вом
сло­ну, Љу­бав у ка­са­би); Шех Де­ди­ја (На Дри­ни ћу­при­ја, За ло­го­
ро­ва­ња); Сум­бо (На Дри­ни ћу­при­ја, Ћор­кан и Шва­би­ца).
За сва­ки од ових ли­ко­ва (осим мо­жда за Ви­то­ми­ра Та­сов­ца)
мо­гло би се ре­ћи да је на­ша пред­ста­ва о ње­му, сте­че­на из раз­ли­
чи­тих де­ла у ко­јим се по­ја­вљу­је, не­про­ти­вреч­на. У при­чи Ма­ра
ми­ло­сни­ца (1936) Не­вен­ка је ма­ле­на бли­је­да, жу­стра у хо­ду (стр.
140). У тек­сту О ста­рим и мла­дим Па­му­ко­ви­ћи­ма (1948) она ни­је
ви­ше она­ко сит­на и бле­да (Ан­дрић 1981, књи­га XIV, стр. 377).
У при­чи Ми­ла и Пре­лац (1936) ка­же се за Му­ла Ибра­хи­ма да је
мр­шав, ви­сок, до­бро­ћу­дан. У већ на­ве­де­ном опи­су из ро­ма­на На
Дри­ни ћу­при­ја (1945) ви­де­ли смо да је Му­ла Ибра­хим ви­сок и
мр­шав. Ка­да је реч о по­но­вље­ним ли­ко­ви­ма, лик ко­ји за­слу­жу­је
не­што ви­ше па­жње у од­но­су на оста­ле, сва­ка­ко је Сал­ко Ћор­кан.
Ан­дрић је вра­ћа­ју­ћи се том ли­ку до­пу­ња­вао и по­не­што ме­њао.
Сам је ре­као да је тај лик нај­бо­ље да­о у при­чи Ми­ла и Пре­лац. У
при­чи Ћор­кан и Шва­би­ца (1921) лик је уве­ден на јед­но­ста­ван на­
чин: Пр­ви ко­ји је Шва­би­цу ви­дио и по­чео о њој да го­во­ри [...], био
је Ћор­кан. (7, 188). У при­чи Ми­ла и Пре­лац (1936) пи­сац украт­ко
на­во­ди и до­га­ђа­је опи­са­не у при­чи Ћор­кан и Шва­би­ца, а за­тим
опи­су­је Ћор­ка­но­ву смрт ко­га су већ по­че­ли да за­бо­ра­вља­ју: Та­да
не­ко од оп­шти­на­ра по­ме­ну Ћор­ка­но­во име. (9 , 29). У ро­ма­ну На
Дри­ни ћу­при­ја (1945) пи­сац је Ћор­ка­ну при­дру­жио и име, ка­же
122] се: То је Сал­ко Ћор­кан (1, 114). Оно што је Ан­дрић по­ма­ло ме­њао
из де­ла у де­ло од­но­си се на Ћор­ка­но­вог оца; Ћор­кан је нај­пре син

ЗДРАВКО ШОЛАК
аске­ра, за­тим син под­о­фи­ци­ра и на кра­ју син офи­ци­ра.

2.6. Бра­ћа Мо­ри­ћи: слич­не уло­ге ди­фе­рен­ци­ра­них ли­ко­ва

У овом одељ­ку по­за­ба­ви­ће­мо се на­чи­ном ди­фе­рен­ци­ра­ња
ко­ји од­го­ва­ра по­љу b та­бе­ле 1. О бра­ћи Мо­ри­ћи­ма Ан­дрић је при­
по­ве­дао у при­чи Пут Али­је Ђер­зе­ле­за. Он не са­оп­шта­ва њи­хо­ва
име­на, али ко­ри­сти ре­чи „мла­ђи” и „ста­ри­ји” као суп­сти­ту­те за
лич­на име­на. На­во­ди и до­ста лич­них осо­би­на ка­ко ста­ри­јег та­ко
и м­ла­ђег Мо­ри­ћа. Ста­ри­ји је ви­сок и бли­јед, а мла­ђи је ру­мен у
ли­цу. За ста­ри­јег се ка­же да је не­кад био нај­леп­ши мо­мак у Са­ра­
је­ву, с те­шким цр­ним бр­ком и ве­ли­ким там­ним очи­ма у ко­ји­ма је
уви­јек пли­вао зла­тан од­раз. Мла­ђи, го­ло­брад с на­пу­ће­ним усна­ма,
има зе­ле­не очи; учио је стам­бол­ску ме­дре­су па по­бје­гао чим му је
отац умро. И без на­во­ђе­ња лич­них име­на ли­ко­ви су раз­дво­је­ни
и по­себ­но опи­са­ни уз на­во­ђе­ње до­ста ин­ди­ви­ду­ал­них од­ли­ка. У
при­чи се ко­ри­сте суп­сти­ту­ти лич­ног име­на уз не­знат­ни гу­би­так
у еко­но­мич­но­сти ис­ка­за. Има­мо та­ко ста­ри­јег Мо­ри­ћа и мла­ђег
Мо­ри­ћа.
Иако је на­ве­де­но до­вољ­но од­ли­ка на осно­ву ко­јих се мо­гу
фор­ми­ра­ти по­је­ди­нач­ни ли­ко­ви, че­сто су у на­став­ку при­че по­
ме­ну­та бра­ћа Мо­ри­ћи или са­мо Мо­ри­ћи без ис­ти­ца­ња раз­ли­ке
у по­на­ша­њу јед­ног или дру­гог бра­та. Ђер­зе­лез је на свом пу­ту
на­и­шао на њих:

У ка­хви за­те­че два бра­та Мо­ри­ћа. То би­ја­ху си­но­ви оног ста­

рог са­рај­ског Мо­ри­ћа [...] што је умро на ха­џи­лу­ку. А они би­ја­ху
ло­ле и ра­сип­ни­ци, на­сил­ни и сра­мот­ни, да­ле­ко по­зна­ти по злу.
На­го­ва­ра­ли су га да иза под­не по­ђу на дер­нек.
Крај јед­не ва­тре сје­ди­ли су Ђер­зе­лез, Мо­ри­ћи и не­ки мом­ци
из При­бо­ја.
За­др­жа­ва­ју га Мо­ри­ћи и сми­ју се, [...].
Сви­јет се по­ма­ло ра­зи­ла­зи, а Мо­ри­ће и њи­хо­во дру­штво тек
под­у­зе­ло пи­ће, [...].
Са­мо оба Мо­ри­ћа сје­де, пу­ца­ју из ма­лих пу­ша­ка, пи­јуц­ка­ју и
гле­да­ју у пла­мен треп­ћу­ћи.

Ра­ни­јим ин­ди­ви­ду­ал­ним од­ли­ка­ма до­да­та је но­ва, ја­ка и за­

јед­нич­ка од­ли­ка: бра­ћа су по­зна­та по злу. Али у опи­су њи­хо­вог
др­жа­ња Ан­дрић у по­чет­ку не из­два­ја ни­шта по­себ­но. У њи­хо­вом
по­на­ша­њу још не­ма оног што се не сме чи­ни­ти. Ђер­зе­лез је у
пр­вом пла­ну; он је на свом пу­ту са­мо су­срео Мо­ри­ће и ма­ло се
дру­жио с њи­ма. То се ви­ди по гла­го­ли­ма ко­ји су упо­тре­бље­ни да

 Ан­дрић је у Све­ска­ма на­вео нат­пис на гро­бу дво­ји­це Мо­ри­ћа по­гу­бље­них

1757. го­ди­не. На по­чет­ку тог нат­пи­са на­ве­де­на су њи­хо­ва име­на („Бра­ћи Мо­ри­
ћи­ма, Ха­џи­мех­ме­ду и Ибра­хи­ма­ги, ду­нуо је из­не­на­да смрт­ни и гор­ки вје­тар, те
обо­ји­цу усмр­ти истог ча­са.”) Али у при­по­ве­ци Ан­дрић не ко­ри­сти лич­на име­на. [123
Ан­дрић, И. (1981), Све­ске, Са­бра­на дје­ла, Свје­тлост, Са­ра­је­во, стр. 65.
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ би се са­оп­шти­ло шта бра­ћа чи­не: они сје­де, пу­ца­ју, пи­јуц­ка­ју,
гле­да­ју, треп­ћу.
У на­став­ку при­по­ве­да­ња на не­ко­ли­ко ме­ста са­оп­шта­ва­ју се
и по­је­ди­нач­не ак­тив­но­сти. Го­во­ри се о то­ме шта чи­ни ста­ри­ји,
од­но­сно мла­ђи Мо­рић.

Ста­ри­ји Мо­рић је го­во­рио не­ве­се­лим и по­ма­ло до­бро­сти­вим

то­ном очај­них про­па­ли­ца. [...] Мла­ђи се тек сми­је­шио.
– Асли си ђу­нуп ју­трос – сми­је се ста­ри­ји Мо­рић, без­гла­сно
и крат­ко.
[...] ста­ри­ји Мо­рић му за­у­ста­вља ру­ку и ми­ри га.
За­др­жа­ва­ју га Мо­ри­ћи и сми­ју се, [...].
На­јед­ном мла­ђи Мо­рић ско­чи, [...].

Ста­ри­ји брат је „не­што бли­жи” Ђер­зе­ле­зу. Обра­ћа му се.

Мла­ђи до­би­ја и по­себ­ну уло­гу: он па­ли ка­ди­ји­но се­но. Ни­је са­
оп­ште­но ка­ко се при том др­жао ста­ри­ји брат. У сва­ком слу­ча­ју
ни­је по­ку­ша­вао да га спре­чи. Ту Мо­ри­ћи по­ка­зу­ју сво­је пра­во
ли­це. Али при­ча се на­ста­вља при­по­ве­да­њем о Ђер­зе­ле­зу. А на
по­чет­ку по­след­њег де­ла при­че (Ђер­зе­лез у Са­ра­је­ву) по­но­во је
реч о Мо­ри­ћи­ма. Опет се уло­ге не раз­два­ја­ју. По­но­во се о њи­ма
го­во­ри као о бра­ћи Мо­рић јер за оно што пи­сац о њи­ма на кра­ју
са­оп­шта­ва ни­су од зна­ча­ја раз­ли­ке у по­је­ди­нач­ном по­на­ша­њу.
Али бу­ду­ћи да је до­бар део прет­ход­ног де­ла при­че био по­све­ћен
Ђер­зе­ле­зо­вом су­сре­ту с њи­ма, пи­сац се вра­ћа и пре­но­си не­ка
оба­ве­ште­ња ве­за­на за њи­хо­во смак­ну­ће ко­је се де­си­ло три да­на
пре Ђер­зе­ле­зо­вог до­ла­ска у Са­ра­је­во:

Три да­на при­је ње­го­вог до­ла­ска по­гу­бље­на су над Ко­ва­чи­ма, на

оном ши­ро­ком рас­кр­шћу гдје се си­је­но про­да­је, оба Мо­ри­ћа. [...]
Ишли су, ве­за­ни, крат­ким и оштрим ко­ра­ком, [...].
Њих су по­гу­би­ли бр­зо, и од­мах са су­то­ном са­хра­ни­ли на Ба­
ки­ја­ма.

Сла­бо ди­фе­рен­ци­ра­ње уло­га и по­на­ша­ња бра­ће Мо­рић очи­

глед­на је пи­шче­ва на­ме­ра. Ко­ји су ефек­ти ти­ме по­стиг­ну­ти? Ни
у по­след­њем де­лу Ан­дри­ће­ве при­по­вет­ке ди­фе­рен­ци­ра­ња у по­
на­ша­њу не­ма, а пи­сац то на­гла­ша­ва та­ко што бра­ћу увек по­ми­ње
у па­ру: бра­ћа Мо­ри­ћи. (И њи­хо­ва се­стра по­ми­ње се као се­стра
дво­ји­це Мо­ри­ћа.) Док се у по­след­њем де­лу при­по­вет­ке при­по­ве­да
о Мо­ри­ћи­ма Ђер­зе­лез је при­вре­ме­но из­ван при­че па је та­ко епи­
зо­да с Мо­ри­ћи­ма по­ста­ла уг­не­жде­на у при­по­ве­да­ње о Ђер­зе­ле­зу.
При­по­ве­да­ње о хап­ше­њу и смак­ну­ћу Мо­ри­ћа до­би­ја фор­му по­сред­
ног ка­зи­ва­ња. Ко је био у ста­њу то да ис­при­ча? Је­дан чо­век ни­је
мо­гао све да ви­ди: и хап­ше­ње у Тр­но­ву, и до­во­ђе­ње у Са­ра­је­во, и
ве­ша­ње, и са­хра­ну. Али све то мо­гло је да бу­де са­ку­пље­но у при­
чу ко­ја на­ста­не у на­ро­ду. Не по­ми­њу се де­та­љи о по­је­ди­нач­ном
по­на­ша­њу, не зна­мо ка­ко се на кра­ју др­жао ста­ри­ји, а ка­ко мла­ђи
124] брат. По­ме­ну­та је смрт њи­хо­ве мај­ке чи­је име ни­је на­ве­де­но као
ни име њи­хо­вог оца, чу­ве­ног ста­рог са­рај­ског Мо­ри­ћа по­ме­ну­тог

ЗДРАВКО ШОЛАК
ра­ни­је. А на­ве­де­не су ре­ак­ци­је љу­ди по­крај ко­јих су про­ве­де­ни
ухап­ше­ни Мо­ри­ћи. Та­ко је епи­зо­да о Мо­ри­ћи­ма на кра­ју по­че­ла
да по­при­ма фор­му при­че на­лик ле­ген­ди. Пи­сац је очи­глед­но те­
жио та­квом ис­хо­ду. То­ме је до­при­не­ло сла­бо ди­фе­рен­ци­ра­ње у
по­на­ша­њу два ли­ка и из­о­ста­вља­ње лич­них име­на.

2.7. Слич­но по­на­ша­ње раз­ли­чи­тих љу­ди

У не­ким кра­ћим Ан­дри­ће­вим при­ча­ма опи­су­је се до­га­ђај ко­ји
је по­све раз­ли­чи­те љу­де до­вео у исте окол­но­сти. А они, иако по
мно­го че­му раз­ли­чи­ти, ис­по­ља­ва­ју слич­но по­на­ша­ње. И у ро­ма­
ни­ма, а и ве­ћим при­по­вет­ка­ма, има епи­зо­да у ко­ји­ма се опи­су­је
слич­но по­на­ша­ње љу­ди ко­ји се раз­ли­ку­ју по мно­гим лич­ним осо­
би­на­ма. Ти­пи­чан при­мер је при­ча У зин­да­ну. Фра Мар­ко и зе­нич­
ки про­то су ди­фе­рен­ци­ра­ни ли­ко­ви. На­шли су се при­тво­ре­ни код
Фа­зле у зин­да­ну; у су­сед­ним су ће­ли­ја­ма, али мо­гу да раз­го­ва­ра­ју
јер пре­гра­да од пле­те­ра и не до­се­же до вр­ха та­ва­ни­це. У раз­го­во­ру
се от­кри­ва да се по­зна­ју још од про­шле го­ди­не ка­да су се, пра­те­ћи
ста­ре­ши­не сво­јих ма­на­сти­ра, сре­ли на пар­ни­че­њу код овог истог
Фа­зле. То от­кри­ће ме­ња ток раз­го­во­ра ко­ји, вра­ћа­ју­ћи се на ту
пар­ни­цу, по­ста­је по­ма­ло за­тег­нут да би се на кра­ју пре­ки­нуо и
пре­тво­рио у не­при­јат­но ћу­та­ње. За­тим је фра Мар­ко чуо смех из
про­ти­не ће­ли­је. Ка­ко је он на то ре­а­го­вао? Нај­пре је гру­бо пи­тао
про­ту што се сме­је. Про­то је кроз смех од­го­ва­рао ко­мен­та­ри­шу­ћи
Фа­злин по­сту­пак: Ето вас, ка­же, у зин­да­ну па се пре­пи­ри­те ко ће
бир по Бо­сни ку­пи­ти. И још во­ду под­лио под нас. И фра Мар­ко­во
рас­по­ло­же­ње се ме­ња. (И фра Мар­ку се да­де на сми­јех.) Раз­го­вор
се, уз смех, на­ста­вља сар­ка­стич­ним ко­мен­та­ри­ма (Ва­ла нас је по­
ки­се­лио ко у тур­ши­ју, да се ви­ди чи­ја је вје­ра твр­ђа.)
Њи­хо­во исто­вет­но по­на­ша­ње – смех – у оштром је кон­тра­сту
не са­мо у од­но­су на ста­ре раз­ми­ри­це већ и у од­но­су на тре­нут­не
усло­ве ко­ји се по­гор­ша­ва­ју. Вла­га под њи­ма по­че­ла је да се пре­
тва­ра у по­ле­ди­цу. Са­ми ви­де да су у истом, не­у­год­ном и опа­сном
по­ло­жа­ју, а сва су­прот­ност усме­ре­на је пре­ма тре­ћој стра­ни.
И у при­чи Ру­ђан­ски бе­го­ви исто­вет­но по­на­ша­ње у кри­тич­ним
окол­но­сти­ма би­ра­ју до­бро опи­са­ни и раз­дво­је­ни ли­ко­ви. Ибра­хим­
бег и ње­гов мла­ђи брат Али­бег су у за­ва­ди, не го­во­ре. Ни на Бај­рам
не до­ла­зе је­дан дру­гом. Њи­хо­ва по­ро­ди­ца је од дав­ни­на по­зна­та
по хра­брим љу­ди­ма. Мла­ђи брат ни­је био ни по че­му сли­чан ста­
ри­јем. На ме­сном ве­ћа­њу Ибра­хим­бег пред­ла­же су­на­род­ни­ци­ма
да се пру­жи от­пор до­ла­зе­ћим аустро­у­гар­ским тру­па­ма. И Али­бег
је при­су­тан, али се не из­ја­шња­ва о бра­то­вом пред­ло­гу. Су­тра­дан,
иако без ме­ђу­соб­ног до­го­во­ра, пред аустро­у­гар­ску вој­ску из­ла­зе
и пру­жа­ју от­пор са­мо Ибра­хим­бег и Али­бег. На­пре­до­ва­ње оку­па­
то­ра за крат­ко је за­у­ста­вље­но њи­хо­вом ак­ци­јом, а на ру­ђан­ској
це­сти оста­ли су да ле­же мр­тви Ибра­хим­бег и, ма­ло пови­ше од
ње­га, ње­гов не­из­мер­ни не­при­ја­тељ, брат. [125
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ У Ан­дри­ће­вом де­лу обич­но сна­жан до­јам оста­вља­ју опи­си
раз­ли­чи­тих лич­но­сти у по­себ­но дра­ма­тич­ним окол­но­сти­ма као
што су по­пла­ве, су­ше, бом­бар­до­ва­ње из ва­зду­ха. У јед­ном пе­ри­о­ду
свог жи­во­та он је жи­вео по­ред ве­ли­ке ре­ке па је са­свим мо­гу­ће
да је о по­на­ша­њу љу­ди док ре­ка пла­ви не­по­сред­но сте­као ути­ске.
Опи­су­ју­ћи по­пла­ву у ро­ма­ну На Дри­ни ћу­при­ја он ис­ти­че слич­не
од­ли­ке по­на­ша­ња љу­ди ко­ји су по мно­го че­му раз­ли­чи­ти. Гру­па
ко­ја се оку­пи­ла на без­бед­ном ме­сту, на Меј­да­ну док Дри­на пла­ви,
ра­зно­вр­сна је по са­ста­ву. Али је по­на­ша­ње мно­гих по­је­ди­на­ца
у тој гру­пи слич­но. Опис гру­пе до­би­ја на зна­ча­ју, јер у ша­ла­ма
се тра­жи ре­лак­са­ција у те­шким тре­ну­ци­ма. И ста­ре га­зде та­ко
се др­же. Из­дво­јен је и је­дан по­је­ди­нац, Ко­ста Ба­ра­нац, да би се
уз јак кон­траст да­ла де­скрип­ци­ја пот­пу­но су­прот­ног по­на­ша­ња
но­во­пе­че­ног га­зде.
Ан­дрић је на мно­гим ме­сти­ма у свом де­лу опи­си­вао слич­но
др­жа­ње и по­на­ша­ње љу­ди ко­ји се по мно­гим лич­ним од­ли­ка­ма
раз­ли­ку­ју. То су љу­ди ра­зних ста­ле­жа, ра­зних уве­ре­ња и од све
три ве­ре. То су љу­ди ко­је му­чи иста му­ка: ка­са­ба­ли­је, бле­ди и
пре­стра­ше­ни, на мо­сту док че­ка­ју до­ла­зак оку­па­ци­о­не вој­ске,
пут­ни­ци у ха­ну док га раз­бој­ни­ци др­же у сво­јој вла­сти (При­ча у
Сам­са­ри­ном ха­ну), ме­шта­ни ко­ји по­го­ђе­ни су­шом за­ли­ва­ју гроб
уто­пље­ни­це у при­чи Љу­бав у ка­са­би. По­се­та јед­не цир­ку­ске тру­
пе ма­лом бо­сан­ском ме­сту до­не­ла је но­ву вр­сту за­ба­ве ко­ју мно­
ги по­је­дин­ци при­хва­та­ју на сли­чан на­чин (Ћор­кан и Шва­би­ца).
Ри­стић­кин син, Јак­ша, па и сам кај­ма­кам, од­ла­зе код Ани­ке и у
то­ме су слич­ни (Ани­ки­на вре­ме­на). У ро­ма­ну Трав­нич­ка хро­ни­ка
опи­са­на су три чо­ве­ка ко­ји пи­ју: Му­са Пје­вач, Хам­за те­лал и Љуљ-
хо­џа. У њи­хо­вом од­но­су пре­ма жи­во­ту има мно­го слич­но­сти, а
сва­ко­днев­но за­јед­но бри­ну исту бри­гу ко­ја се сво­ди на јед­но: ка­ко
да се на­ђе но­вац за пи­ће. Оста­вља по­себ­но јак до­јам Ан­дри­ћев
опис вој­ни­ка мур­тад-та­бо­ра у де­лу ро­ма­на Омер­па­ша Ла­тас под
на­сло­вом Вој­ска. То су до­шља­ци, љу­ди сти­гли с ра­зних стра­на
у тур­ску вој­ску, по мно­го че­му раз­ли­чи­ти, али са истом ма­ном:
њи­хов по­рок би­ло је пи­ће.

3. Сла­бо ди­фе­рен­ци­ра­ни
ли­ко­ви
У прет­ход­ним при­ме­ри­ма ви­де­ли смо ка­ко се ли­ко­ви­ма ко­ји
су до­вољ­но оде­ље­ни је­дан од дру­гог до­де­љу­ју слич­не уло­ге и
ка­ко се опи­су­је слич­но по­на­ша­ње. Ни­је по­треб­на не­ка по­себ­на
ве­шти­на да би се при­по­ве­да­ло о не­ком до­га­ђа­ју и слич­ним ре­ак­ци­
ја­ма раз­ли­чи­тих ли­ко­ва. Упо­тре­бу име­на пи­сац може да про­ре­ди
ослања­ју­ћи се на гла­го­ле и за­ме­ни­це у мно­жи­ни. Чи­та­ње та­квог
тек­ста не из­и­ску­је не­ки по­се­бан на­пор. Али обр­нут при­ступ је
већ не­што дру­го. Ако до­де­љу­је по­себ­не уло­ге и опи­су­је по­себ­не
126] ре­ак­ци­је и по­на­ша­ње не­до­вољ­но ди­фе­рен­ци­ра­них ли­ко­ва пи­сац
се из­ла­же ри­зи­ку да чи­та­о­цу по­ну­ди текст ко­ји се пра­ти с те­шко­

ЗДРАВКО ШОЛАК
ћа­ма. По­треб­на је ве­шти­на да се тај ри­зик из­бег­не.
У Ан­дри­ће­вом де­лу по­ја­вљу­ју се и ли­ко­ви о ко­ји­ма су на­ве­де­на
тек не­ка шту­ра оба­ве­ште­ња. По­не­где се не на­во­де ни лич­на име­на.
Са­оп­шта­ва се тек јед­на осо­би­на да би се две осо­бе ко­је до­би­ја­ју
уло­ге у на­став­ку при­по­ве­да­ња уоп­ште мо­гле раз­ли­ко­ва­ти.
Од по­себ­ног зна­ча­ја за те­му ко­јом се у овом освр­ту ба­ви­мо
је­сте Ан­дри­ћев на­чин исто­вре­ме­ног уво­ђе­ња две лич­но­сти при
че­му се за раз­ли­ко­ва­ње ли­ко­ва не ко­ри­сте лич­на име­на ни­ти не­
ки оп­шир­ни­ји фи­зич­ки опис већ кра­так из­раз, по­не­кад јед­на реч.
Уво­де се исто­вре­ме­но две лич­но­сти са бар јед­ном ја­ком за­јед­нич­
ком од­ли­ком, уз ис­ти­ца­ње јед­не, та­ко­ђе ја­ке од­ли­ке по ко­јој се
раз­ли­ку­ју. И та се осо­би­на на­да­ље ко­ри­сти као суп­сти­тут име­на.
По­ми­њу се две осо­бе, јед­на је ста­ри­ја, а дру­га мла­ђа, јед­на је де­
бе­ла (Ан­дрић обич­но ка­же: пу­на), а дру­га мр­ша­ва. (Слич­но као
у драм­ским тек­сто­ви­ма где на­и­ла­зи­мо на: пр­ви/дру­ги.)

3.1. По­себ­не уло­ге сла­бо ди­фе­рен­ци­ра­них ли­ко­ва

Ан­дрић је по­не­где по­ја­ча­но ис­ти­цао слич­ност не­ких ли­ко­ва.
То је нај­бо­ље до­шло до из­ра­жа­ја у при­чи По­ро­дич­на сли­ка. Ова­ко
опи­су­је две Ка­мен­ко­ви­ћа кће­ри:

А те две де­вој­чи­це, са свим ка­рак­те­ри­сти­ка­ма Ка­мен­ко­ви­ћа

ра­се, од ро­ђе­ња на­лик на мај­ку, би­ва­ле су јој са сва­ким да­ном и ме­
се­цом све слич­ни­је. Оне ни­су ли­чи­ле на мај­ку као што де­ца ли­че
на ро­ди­те­ље, то је би­ла пот­пу­на зо­о­ло­шка, ме­ха­нич­ка јед­на­кост,
она­ко као што су ма­ле ри­бе јед­на­ке ве­ли­ким, и са­мо се по ди­мен­зи­
ја­ма раз­ли­ку­ју. То је би­ло ма­ло би­о­ло­шко чу­до о ком се го­во­ри­ло
не са­мо ме­ђу су­се­ди­ма не­го и у ши­рем кру­гу Ди­ми­три­је­ви­ће­вих
по­зна­ни­ка. [...]
Обе су ма­ле­не ра­стом, цр­не, већ са ја­сту­чи­ћи­ма са­ла, ис­под
ко­јих се кри­ју ми­ши­ћи бр­зих и оштрих ре­флек­са, са стег­ну­тим
усти­ма и на­у­сни­цом уме­сто мај­чи­них бр­чи­ћа, са љу­ти­тим и увре­
ђе­ним из­ра­зом ли­ца, са за­по­вед­нич­ким, пре­зри­вим то­ном у го­во­
ру. (8, 279)

У при­чи По­ро­дич­на сли­ка на­гла­ше­на је до­ми­на­ци­ја же­не и

ин­фе­ри­ор­ност му­жа. То­ме је по­слу­жио и опис кћер­ки ко­је у све­му
ли­че на мај­ку. Пи­сац ипак ова­ко исто­вет­ним кћер­ка­ма до­де­љу­је

 До­бар при­мер је­сте Ан­дри­ће­ва при­ча Зе­ко. Ви­со­ким ни­во­ом ди­фе­рен­ци­

ра­но­сти од­ли­ку­је се гру­па ли­ко­ва са сав­ске оба­ле. Ми­лан Стра­га­рац, ка­пе­тан
Ми­ка, га­зда Стан­ко, На­ум ка­фе­џи­ја, ри­нар Све­та зва­ни Цев­ка, мај­стор Иван
Ис­тра­нин. Ти ли­ко­ви знат­но раз­ли­чи­ти је­дан од дру­гог до­би­ја­ју и ве­о­ма раз­ли­
чи­те уло­ге у при­чи. У дру­гој гру­пи ли­ко­ва су омла­дин­ци: Ву­ле, Си­ни­ша, Ми­лан
Ре­зер­ва, Фи­лип. То су, та­ко­ђе, ли­ко­ви ко­ји до­би­ја­ју по­себ­не уло­ге, али чи­та­ње
тог де­ла при­по­вет­ке оста­вља ути­сак да су ли­ко­ви из те гру­пе „сле­пље­ни”, да
су не­до­вољ­но раз­дво­је­ни да би по­не­ли раз­ли­чи­те уло­ге ко­је им се до­де­љу­ју. У
Ан­дри­ће­вом де­лу не­ма мно­го та­квих ли­ко­ва. Мо­жда би се још по­не­ки при­мер
на­шао у за­вр­шним по­гла­вљи­ма ро­ма­на Го­спо­ђи­ца и, евен­ту­ал­но, у при­по­ве­ци [127
Ма­ра ми­ло­сни­ца.
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ раз­ли­чи­те уло­ге. Нај­пре ка­же да је јед­на ста­ри­ја и на­во­ди ње­но
име По­лек­си­ја. За­тим ка­же да се она уда­је у де­вет­на­е­стој го­ди­ни.
Име мла­ђе ни­је по­ме­ну­то. Кће­ри та­ко по­ста­ју сла­бо ди­фе­рен­ци­ра­
ни ли­ко­ви. Мо­гу­ће је не­што са­оп­ш­та­ва­ти за сва­ку од њих.
За са­му при­чу би­ло је ва­жно да се по­ме­не ја­ка на­след­на цр­та
по жен­ској ли­ни­ји. За­то су кће­ри и уве­де­не у при­чу. А кад су се
већ на­шле у при­чи епи­зо­да с њи­ма мо­ра­ла је не­ка­ко да се и окон­
ча. Због то­га је уво­ђе­ње раз­ли­чи­тих уло­га и уда­ја ста­ри­је са­мо
тех­нич­ко ре­ше­ње. Ти­ме је одр­жа­на не­пре­ки­ну­том нит при­по­ве­
да­ња. Име мла­ђе кћер­ке ни­је ни мо­ра­ло да бу­де по­ме­ну­то. Али
је ре­че­но да го­спа На­ти ни­је би­ло су­ђе­но да до­че­ка уну­че ни­ти
да уда дру­гу кћер­ку. И при­ча се на­ста­вља да­ље.
У епи­зо­ди с фра­три­ма у при­чи Му­ста­фа Ма­џар упо­тре­бље­ни
су из­ра­зи „мла­ђи” и „ста­ри­ји” као суп­сти­ту­ти лич­них име­на ко­ја
ни­су по­ме­ну­та. Та­ко у опи­су Му­ста­фи­ног по­сту­па­ња с њи­ма фра­
три до­би­ја­ју по­себ­не уло­ге. Му­ста­фа је на­ре­дио мла­ђем да ве­же
ста­ри­је­га. Мла­ђег фра­тра Му­ста­фа ра­ња­ва са­бљом. Али, то по
све­му оста­је при­ча о Му­ста­фи. Он је тек на­и­шао на два фра­тра и
ре­шио да их за­ро­бље­не по­ве­де, да их пре­да свом дру­гу Ју­су­фа­ги­
ћу, и ма­ло се на­ша­ли. Ко­на­чан ис­ход епи­зо­де с фра­три­ма оста­је
за чи­та­о­ца тај­на. Ири­ти­ран њи­хо­вом мо­ли­твом (Шта шап­ће­те
крм­ци крм­ски!) Му­ста­фа у мра­ку пу­ца у њи­хо­вом прав­цу. Јед­ном
пу­ца, а ни­је ва­жно ко­га од дво­ји­це ће по­го­ди­ти. Пи­сац не са­оп­
шта­ва ко је по­го­ђен, мла­ђи или ста­ри­ји фра­тар, јер то за при­чу
ни­је ва­жно. О њи­ма се у при­чи ви­ше не го­во­ри.
Уме­сто лич­них име­на, суп­сти­ту­ти „мла­ђи” и „ста­ри­ји” по­ја­
вљу­ју се и у при­чи Јул­ски дан. Два ба­ка­ли­на, мла­ђи и ста­ри­ји,
бри­ну­ћи се за сво­ју имо­ви­ну стре­пе од пу­ште­них хап­се­ни­ка. О
ба­ка­ли­ни­ма се не да­ју не­ка дру­га оба­ве­ште­ња. За раз­ли­ку од
фра­та­ра у при­чи Му­ста­фа Ма­џар, ба­ка­ли­ни не до­би­­ја­ју не­ке
бит­но раз­ли­чи­те уло­ге. У њи­хо­вом др­жа­њу има раз­ли­ке, али не
су­штин­ске. Пу­ште­ни за­тво­ре­ни­ци угро­жа­ва­ју њи­хо­ву имо­ви­ну
па су ба­ка­ли­ни за­бри­ну­ти. Мла­ђи ба­ка­лин ма­ло лак­ше при­хва­та
на­ста­лу про­ме­ну, ма­ње је пе­си­ми­сти­чан.
У При­чи о ве­зи­ро­вом сло­ну Аљу су, на при­ла­зу Ко­на­ку, за­у­ста­
ви­ла два стра­жа­ра. Нај­пре је ре­че­но ви­ка­ла су не­што дво­ји­ца у
исти час, за­тим: они су га зва­ли ма­шу­ћи ру­ка­ма. За­тим се на­во­де
не­ке од­ли­ке стра­жа­ра али опет као за­јед­нич­ка ка­рак­те­ри­сти­ка
и јед­ног и дру­гог: Два без­бр­ка стра­жа­ра по­ђо­ше му у су­срет.
Гла­гол је у мно­жи­ни, са­оп­ште­ње се од­но­си на по­сту­пак стра­жа­
ра: (Пи­та­ли су га оштро ку­да се за­пу­тио и шта тра­жи ову­да.)
Ни­ка­кве ин­ди­ви­ду­ал­не раз­ли­ке ме­ђу стра­жа­ри­ма не­ма ни у на­
чи­ну на ко­ји су они при­хва­ти­ли Аљин од­го­вор: Стра­жа­ри су га
 На­сле­ђи­ва­ње осо­би­не, са­мо по му­шкој ли­ни­ји, на­ве­де­но је у при­чи Ђор­
ђе Ђор­ђе­вић. Опре­зност као осо­би­ну глав­ни ју­нак на­сле­дио је од свог де­де ко­ји
се та­ко­ђе звао Ђор­ђе Ђор­ђе­вић. Унук је то­ли­ко ли­чио на де­ду да се то од­мах
128] при­ме­ти­ло: Тек што је про­гле­дао, сви су у по­ро­ди­ци јед­но­ду­шно за­кљу­чи­ли:
пљу­ну­ти де­да Ђо­ка. (8, 69)
гле­да­ли још је­дан тре­ну­так по­до­зри­во, [...]. Ту је са­да тре­ба­ло

ЗДРАВКО ШОЛАК
до­зво­ли­ти Аљи да иде. Не­у­вер­љи­во би би­ло да су и то стра­жа­ри
ура­ди­ли исто­вре­ме­но. За­то се уво­ди ма­ло раз­ли­ко­ва­ње, и ов­де по
ста­ро­сти: он­да онај ста­ри­ји ре­че омек­ша­лим гла­сом [...]. Аљи је
до­зво­ље­но да про­ду­жи сво­јим пу­тем. А о то­ме ка­ко је при­мљен
Аљин ко­мен­тар (Да вам бог по­жи­ви стар­је­ши­ну!) по­но­во сле­ди
об­ја­шње­ње ко­је се од­но­си на оба стра­жа­ра: Џе­ла­ли­ји­ни вој­ни­ци,
око­ре­ле и ви­ше­стру­ке уби­це, гле­да­ли су га с осмеј­ком на ту­пим
ли­ци­ма.
У Про­кле­тој авли­ји Ћа­ми­ла са­слу­ша­ва­ју де­бе­ли и мр­ша­ви
чи­нов­ник. По­чет­на ди­фе­рен­ци­ја­ци­ја чи­нов­ни­ка све­ла се на јед­ну
фи­зич­ку осо­би­ну. Име­на чи­нов­ни­ка пи­сац не уво­ди. У по­чет­ку је
и по­на­ша­ње чи­нов­ни­ка са­свим сла­бо ди­фе­рен­ци­ра­но. Сме­њу­ју
је­дан дру­гог док ис­пи­ту­ју Ћа­ми­ла. А за­тим из­ра­зи­та, по­све раз­ли­
чи­та ре­ак­ци­ји на Ћа­ми­ло­ву из­ја­ву (Ја сам то!). То је упе­ча­тљи­во
ме­сто у ро­ма­ну: Де­бе­ли чи­нов­ник је устук­нуо на­глим, не­хо­тич­ним
по­кре­том, и за­ћу­тао. Али мр­ша­ви као да ни­је осе­тио ни­шта од
тог све­ште­ног ужа­са пред чо­ве­ком ко­ји се очи­глед­но из­гу­био и
та­ко се за­у­век ста­вио из­над све­та и ње­го­вих за­ко­на. По­сле те
ре­ак­ци­је пи­сац је де­бе­лом чи­нов­ни­ку до­де­лио осо­би­ну, по­ре­де­ћи
га с мр­ша­вим: де­бе­ли је па­мет­ни­ји.
У при­чи Са­ра­чи раз­го­ва­ра­ју два мај­сто­ра ко­ји се­де у сво­јим
ду­ћа­ни­ма, де­ли их са­мо др­ве­на пре­гра­да од смр­че­вих да­са­ка. Де­
вој­ка про­ла­зи ули­цом ис­пред њи­хо­вих ма­га­за и они су за­ди­вље­ни
ње­ном ле­по­том; док раз­го­ва­ра­ју не ви­де се, али чу­ју је­дан дру­гог.
Пи­сац на­во­ди шта ка­же је­дан, а шта од­го­ва­ра дру­ги мај­стор. Све
до пред крај тог раз­го­во­ра пи­сац ни­је на­вео ни­ка­кве од­ли­ке по
ко­јим би се је­дан са­рач мо­гао раз­ли­ко­ва­ти од дру­гог. Тек на кра­ју
уво­ди се раз­ли­ко­ва­ње: Ја­вља се онај мла­ђи. За дру­гог мај­сто­ра
ка­же се: онај с дру­ге стра­не. У за­вр­шном де­лу при­че пи­сац не
из­два­ја не­ки по­се­бан лик већ го­во­ри о мај­сто­ри­ма опи­су­ју­ћи
не­ке де­та­ље ко­ји се по­на­вља­ју на сли­чан на­чин из да­на у дан.
(Та­ква по­је­ди­ност је, на при­мер, за­тва­ра­ње рад­ње пре не­го што
се по­ђе ку­ћи.) Пи­сац по­не­кад упо­тре­би и име­ни­цу у јед­ни­ни, а
тај мај­стор у том слу­ча­ју је би­ло ко­ји са­рач из ули­це са­ра­ча. Док
го­во­ри о њи­хо­вом по­врат­ку ку­ћи он уво­ди и ма­ло раз­ли­ко­ва­ње,
по­ми­ње оне ко­ји су ма­ло ста­ри­ји. Ти, ма­ло ста­ри­ји, сед­ну на ка­
мен по­ред не­ке че­сме. У гру­пи ма­ло ста­ри­јих пи­сац уво­ди ма­ло
ди­фе­рен­ци­ра­ње и са­оп­шта­ва шта ра­ди је­дан (пре­бро­ја­ва по­но­во
па­зар), шта дру­ги (рас­пли­ће кон­це не­ког не­при­јат­ног су­сре­та),
а шта не­ки (ми­сли­ће на де­вој­ку-ле­по­ти­цу ко­ја је ју­трос про­шла
са­рач­ким со­ка­ком).

[129
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ 4. Не­ди­фе­рен­ци­ра­ни ли­ко­ви
Не­кој гру­пи осо­ба у при­по­ве­да­њу мо­же да се до­де­ли уло­га
без ука­зи­ва­ња на оно што при том чи­ни би­ло ко­ји по­је­ди­нац из
те гру­пе. Опи­су­је се оно што чи­ни гру­па као це­ли­на или оно што
чи­не по­је­ди­ни де­ло­ви гру­пе. Ан­дрић је та­ко, на при­мер, на­во­дио
по­ступ­ке слу­гу.

Слу­ге му при­хва­ти­ше ко­ња. (8, 10)

И слу­ге са чи­бу­ци­ма су би­ле иш­че­зле на не­ви­дљив знак. (2,
243)
На ће­ха­ји­ну ви­ку упа­до­ше мом­ци из пред­со­бља, би­ло их је
ше­сто­ри­ца, и до­ко­па­ше фра-Мар­ка. [...] Мом­ци су по­ска­ки­ва­ли
око ње­га. [...] Че­тво­ри­ца су при­др­жа­ва­ла фра-Мар­ка [...]. По­ве­до­
ше га кроз стра­жње дво­ри­ште, ма­ле­но и зе­ле­но од вла­ге. [...] Сеј­
ме­ни су му по­ма­га­ли пе­сни­ца­ма. (6, 25)

Осо­ба­ма чи­ја се име­на не по­ми­њу ни­ти се на­во­ди не­ка дру­га

њи­хо­ва ка­рак­те­ри­сти­ка по ко­јој би се мо­гле раз­ли­ко­ва­ти јед­на од
дру­ге, обич­но се не до­де­љу­ју раз­ли­чи­те уло­ге ни­ти се опи­су­ју
раз­ли­ке у по­на­ша­њу по­је­ди­на­ца. Сви гла­го­ли у тре­ћем при­ме­ру
од­но­се се на по­сту­па­ње гру­пе. То је уоби­ча­је­ни по­сту­пак ка­да
је у пи­та­њу гру­па (слу­гу, рад­ни­ка, фра­та­ра, вој­ни­ка, уче­ни­ка,
пут­ни­ка).
У при­чи Мост на Же­пи има не­ко­ли­ко та­квих гру­па ко­ји­ма
се до­де­љу­је за­јед­нич­ка уло­га. Већ на по­чет­ку при­че ту су нај­пре
му­дри и на­па­ће­ни љу­ди ко­ји­ма и ве­зир по­сле ис­ку­ства са за­то­че­
ни­штвом по­ста­је у не­чем сли­чан. Ту су и љу­ди ко­ји су до­ла­зи­ли
из Бо­сне; они су до­не­ли ве­зи­ру ве­сти о то­ме ка­ко жи­ве Же­пља­ни
и ка­ква би им по­моћ нај­ви­ше од­го­ва­ра­ла. По­ја­вљу­је се и дру­га
гру­па љу­ди ко­ји су до­но­си­ли ве­сти из су­прот­ног прав­ца; то су не­
ки ко­ји су до­ла­зи­ли из Ца­ри­гра­да. Ту су и Ви­ше­гра­ђа­ни са сво­јим
пр­вим ути­сци­ма о не­и­ма­ру ко­ји је сти­гао у њи­хо­ву ка­са­бу. За­тим
кле­са­ри и зи­да­ри, Хер­це­гов­ци и Дал­ма­тин­ци. Они су део гру­пе ко­
ју пи­сац на­зи­ва рад­ни­ци­ма а по­ми­њу­ћи рад­ни­ке по­ми­ње и на­род
(Ме­ђу рад­ни­ци­ма и у на­ро­ду по­ђе ша­пат да Же­па не да мост на
се. [...] на­ста зло­во­ља ме­ђу рад­ни­ци­ма и у на­ро­ду мр­мља­ње да
од мо­ста не­ће би­ти ни­шта [...] ве­се­ло обо­ри­ше рад­ни­ци ске­ле).
Не­ди­фе­рен­ци­ра­ну гру­пу пред­ста­вља­ју и ду­ћан­џи­је ко­ји слу­ша­ју
Се­ли­мо­ву при­чу о не­и­ма­ру и ко­ји се рас­пи­ту­ју о не­и­ма­ро­вом
на­чи­ну жи­во­та. Уло­гу су до­би­ли и ва­ро­ша­ни ко­ји су до­ла­зи­ли
из Ви­ше­гра­да и Ро­га­ти­це и ди­ви­ли се мо­сту. Ре­че­но је и ка­ко
се по­на­ша­ју за­до­вољ­ни Же­пља­ни. Они у ве­зи­ро­вом да­ру ви­де
не­што што су по­ма­ло и за­слу­жи­ли јер ва­ља ро­дит ве­зи­ра. Ма­лу
не­ди­фе­рен­ци­ра­ну гру­пу чи­не и пр­ви пут­ни­ци ко­ји су пре­ла­зи­ли
мост за­стај­ку­ју­ћи од чу­ђе­ња. У овој при­чи уло­гу до­би­ја и свет:
(Свет ни­је мо­гао да се на­чу­ди нео­бич­ном по­слу. [...] свет ко­ји је
пре­ла­зио Же­пу [...]. Из окол­них се­ла по­вр­ве свет да ви­ди мост.
130] [...] свет раз­не­се и во­да от­пла­ви по­ло­мље­но ко­ље.
 Број осо­ба у не­ди­фе­рен­ци­ра­ној гру­пи ов­де је од зна­ча­ја. Ако

ЗДРАВКО ШОЛАК
су у пи­та­њу две осо­бе пи­сац мо­же да уз по­моћ јед­не осо­би­не уве­де
раз­ли­ко­ва­ње. Та ми­ни­мал­на раз­ли­ка тек је до­вољ­на да обез­бе­ди
при­по­ве­да­ње о глав­ном ју­на­ку, глав­ном до­га­ђа­ју или зби­ва­њу. То
при­пре­ма и чи­та­о­ца: ако се ка­же ста­ри­ји и мла­ђи по­ли­ца­јац, чи­та­
лац не тре­ба да оче­ку­је да ће о њи­ма би­ти не­што ви­ше са­оп­ште­но
осим оног што је у ди­рект­ној ве­зи с основ­ним то­ком при­по­ве­да­ња.
Та­кво чи­та­о­че­во ис­ку­ство по­треб­но је и пи­сцу: он мо­же же­ље­но
ми­ни­мал­но ди­фе­рен­ци­ра­ње два ли­ка да оства­ри јед­но­став­ним
тех­нич­ким ре­ше­њем. За та­кво ди­фе­рен­ци­ра­ње ма­лих ли­ко­ва на­
шло би се у Ан­дри­ће­вом де­лу до­ста при­ме­ра.
На­да­ље ће­мо се по­за­ба­ви­ти не­чим што на пр­ви по­глед из­гле­
да до­ста нео­бич­но. Раз­ли­чи­те уло­ге до­де­ље­не су ли­ко­ви­ма ко­ји
оста­ју пот­пу­но не­ди­фе­рен­ци­ра­ни. Још нео­бич­ни­је и, ве­ро­ват­но
по­све рет­ко, је­сте и сле­де­ће: две пот­пу­но не­ди­фе­рен­ци­ра­не осо­бе
до­би­ја­ју пот­пу­но исто­вет­ну, знат­ну уло­гу у при­чи.

4.1. Не­ди­фе­рен­ци­ра­ни ли­ко­ви с раз­ли­чи­тим уло­га­ма

Да ли је не­ди­фе­рен­ци­ра­ним ли­ко­ви­ма мо­гу­ће до­де­ли­ти
раз­ли­чи­те уло­ге? Ако се по­ми­њу две осо­бе док се пре­но­се не­ка
оба­ве­ште­ња, да ли је мо­гу­ће ре­ћи шта чи­ни јед­на а шта дру­га ако
пре то­га ни­је на­ве­де­на не­ка од­ли­ка по ко­јој би се оне мо­гле раз­ли­
ко­ва­ти? Ви­де­ће­мо да је Ан­дрић на­ла­зио на­чин да до­де­ли по­себ­не
уло­ге ли­ко­ви­ма иако ни на ко­ји на­чин ни­је увео не­ку раз­ли­ку из­
ме­ђу њих. Са­мо тех­нич­ко ре­ше­ње за­слу­жу­је па­жњу.
У не­ди­фе­рен­ци­ра­не ли­ко­ве спа­да­ју и дво­ји­ца двор­ских љу­ди
(Мост на Же­пи) ко­ји су с не­и­ма­ром сти­гли у Ви­ше­град. Ан­дрић
на­ла­зи на­чи­на да им до­де­ли и не­ке по­себ­не уло­ге иако ни на ко­ји
на­чин ни­је увео не­ку раз­ли­ку из­ме­ђу њих.
Ње­га нај­ми ве­зи­ров ха­зна­дар и по­сла са дво­ји­цом двор­ских
љу­ди у Бо­сну. Сти­гли су још за сне­га у Ви­ше­град.
Та­да се је­дан од оне дво­ји­це ве­зи­ро­вих љу­ди вра­ти у Ца­ри­
град с ра­чу­ном и пла­но­ви­ма.
[...] онај ве­зи­ров чо­вјек и је­дан ви­ше­град­ски кај­тиб су му би­
ли ту­ма­чи [...].
Уто се из Ца­ри­гра­да вра­ти и онај чи­нов­ник са ве­зи­ро­вим одо­
бре­њем и пр­вом тре­ћи­ном по­треб­ног нов­ца.
Још док су пр­ви пут­ни­ци, за­стај­ку­ју­ћи од чу­ђе­ња, пре­ла­зи­ли
пре­ко мо­ста, не­и­мар је ис­пла­тио рад­ни­ке, по­ве­зао и на­то­ва­рио сво­
је сан­ду­ке са спра­ва­ма и хар­ти­ја­ма, и за­јед­но са оним ве­зи­ро­вим
љу­ди­ма кре­нуо пут Ца­ри­гра­да.

Тек по­што су дво­ји­ца двор­ских љу­ди оба­ви­ли уло­ге ко­је су

им до­де­ље­не мо­же­мо да их раз­ли­ку­је­мо: је­дан се с ра­чу­ном и пла­
но­ви­ма вра­тио у Ца­ри­град и оту­да до­нео но­вац, а дру­ги је остао
у Ви­ше­гра­ду и био ту­мач. Али то је тек на­кнад­но раз­ли­ко­ва­ње. [131
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ Оста­ло је не­у­по­тре­бље­но у да­љем при­по­ве­да­њу. Пре о њи­ма ни­је
са­оп­ште­на ни­јед­на по­себ­на од­ли­ка. Ви­ди­мо ка­ко је пи­сац до­де­лио
по­себ­не уло­ге; ко­ри­шће­ни су из­ра­зи: „је­дан од оне дво­ји­це”, „онај
ве­зи­ров чо­век” и „онај чи­нов­ник”. Пи­сац је о њи­ма са­оп­штио
са­мо нај­ну­жни­је, ни­је ре­че­но где су у Ви­ше­гра­ду ста­но­ва­ли, ни
где су би­ли пре­ко зи­ме док се ни­је ра­ди­ло. У крат­кој при­чи ве­зи­ро­
вим љу­ди­ма до­де­ље­не су ми­ни­мал­не уло­ге. (У при­чи има и јед­на
ре­че­ни­ца ко­ја за­слу­жу­је по­се­бан ко­мен­тар: Али по­сле не­ко­ли­ко
да­на сти­же ве­зи­ров чо­век са за­о­ста­лим де­лом нов­ца, и град­ња
се на­ста­ви. Тај ве­зи­ров чо­век ко­ји је до­нео оста­так нов­ца мо­гла
је да бу­де не­ка тре­ћа осо­ба.)

4.2. Бу­га­ри тр­гов­ци: пот­пу­на не­ди­фе­рен­ци­ра­ност

и ли­ко­ва и уло­га
У Ан­дри­ће­вој про­зи има при­ме­ра пот­пу­но не­ди­фе­рен­ци­ра­
них ли­ко­ва. По­ми­њу се две осо­бе, али се не на­во­де ни­ка­кве по­је­
ди­нач­не осо­би­не на осно­ву ко­јих би се у при­чи мо­гла раз­ли­ко­ва­ти
јед­на од дру­ге. Из­о­ста­ју име­на, фи­зич­ки опис, па чак и они ми­ни­
мал­ни из­ра­зи као што су, на при­мер, ста­ри­ји/мла­ђи, мр­шав/де­бео
и слич­ни. Та­кво по­ми­ња­ње не­ких осо­ба ни­је нео­бич­но ако су оне
са­мо уз­гред по­ме­ну­те. Али има при­ме­ра у ко­ји­ма су епи­зо­де у
ко­ји­ма се по­ја­вљу­ју не­ди­фе­рен­ци­ра­ни ли­ко­ви зна­тан део при­по­
вет­ке или ро­ма­на. Та­квих при­ме­ра не­ма мно­го. Ипак, они су од
зна­ча­ја јер от­кри­ва­ју по­себ­не еле­мен­те Ан­дри­ће­ве при­по­ве­дач­ке
тех­ни­ке. Са­са­вим је си­гур­но да је по­ред да­ро­ви­то­сти и ве­шти­не
нео­п­хо­дан и по­се­бан труд да се у књи­жев­ном де­лу опи­шу две осо­
бе и њи­хо­во по­на­ша­ње, а да се при ­том у опис не уне­су еле­мен­ти
на осно­ву ко­јих би се јед­на осо­ба мо­гла раз­ли­ко­ва­ти од дру­ге. А
да се уз то, на­рав­но, по­ну­ди текст ко­ји се чи­та с уоби­ча­је­ном, а
не са по­ја­ча­ном па­жњом.
Та­кав не­ди­фе­рен­ци­ран пар осо­ба по­ја­вљу­је се у Про­кле­тој
авли­ји. То су Бу­га­ри тр­гов­ци. До­и­ма­ју се као па­ран лик. Они ни­су
ус­пу­тан лик. Опис њи­хо­вог др­жа­ња, иако ма­ло за­се­њен при­по­ве­
да­њем о дру­гим зби­ва­њи­ма у Авли­ји, ипак оста­вља јак до­јам по­
себ­ног, за њих ка­рак­те­ри­стич­ног, по­на­ша­ња. Го­во­ре­ћи о Бу­га­ри­ма
тр­гов­ци­ма у пр­ва два па­су­са дру­ге гла­ве ро­ма­на Ан­дрић је по­ме­
нуо до­ста њи­хо­вих осо­би­на, али увек су оне до­де­ље­не па­ру.

Ту су већ би­ла два гра­ђа­ни­на из Бу­гар­ске, та­ко­ђе про­ла­зни и

пред­о­дре­ђе­ни за про­гон­ство. [...]
Очи­глед­но имућ­ни љу­ди они су, ко­ли­ко се мо­гло ра­за­бра­ти,
би­ли жр­тве не­ке по­бу­не [...] Али о сво­јој кри­ви­ци ни­су го­во­ри­ли.
Би­ли су бри­жни и упла­ше­ни, али на њи­хо­вим ли­ци­ма ни­је се ни то
ви­де­ло. Ни­шта. Све је у њи­ма и на њи­ма би­ло од уз­др­жљи­во­сти и
опре­за. Увек опа­са­ни, обу­ве­ни и пот­пу­но оде­ве­ни, ка­ко их по­зив
на по­ла­зак не би за­те­као не­спрем­не. [...] По­нај­ви­ше су се­де­ли или
ле­жа­ли, не­ми и без по­кре­та. По­глед ни­су ди­за­ли без по­тре­бе. Је­ли
132] су ма­ло и то кри­о­ми­це, и пи­ли са­мо во­ду, за­кре­ћу­ћи се и при том у
 стра­ну. Ни с ким ни­су раз­го­ва­ра­ли и чу­ди­ли су се и ти­хо не­го­до­ва­

ЗДРАВКО ШОЛАК
ли што фра-Пе­тар при­су­ству­је у дво­ри­шту хап­се­нич­ким ша­ла­ма
и при­ча­њи­ма па и сам раз­го­ва­ра са по­не­ким од њих. А сва­ка­ко су
тра­жи­ли од ње­га да не пу­ши у мра­ку јер то при­вла­чи не­же­ље­не
го­сте. (4, 42)

Ви­дљи­во је да су осо­би­не па­жљи­во ода­бра­не. Оне се не од­

но­се на те­ле­сне ка­рак­те­ри­сти­ке јер би се у том слу­ча­ју, го­то­во
не­из­бе­жно, мо­ра­ла по­ме­ну­ти и по­не­ка раз­ли­ка, по­го­то­во ако је
на­во­ђе­ње де­таљ­ни­је. За­бе­ле­же­не су и не­ке ре­ак­ци­је тр­го­ва­ца, али
увек као за­јед­нич­ка од­ли­ка њи­хо­вог по­на­ша­ња. До­ста од оног
што се о њи­ма са­оп­шта­ва мо­гло је да бу­де и њи­хо­во до­го­во­ре­но
по­на­ша­ње, на­чин др­жа­ња у при­ли­ка­ма у ко­ји­ма су се на­шли. Ка­
за­но је да су: по­ву­че­ни, опа­са­ни, обу­ве­ни, увек оде­ве­ни, ћу­тљи­ви,
не­ми и без по­кре­та, на по­ла­зак спрем­ни. По­што је на­ве­де­но чи­ме
се ба­ве (тј. да су тр­гов­ци), мо­гло је исто та­ко об­је­ди­ње­но да се
ка­же да су имућ­ни и да су уред­ни. А бри­жни и упла­ше­ни би­ли су,
у Авли­ји, и мно­ги дру­ги ухап­ше­ни­ци, не са­мо Бу­га­ри тр­гов­ци.
При на­во­ђе­њу њи­хо­вих ре­ак­ци­ја би­ра­не су оне ко­је, та­ко­ђе, од­го­
ва­ра­ју па­ру. Јед­на од рет­ких ре­че­ни­ца ко­ја их раз­дво­је­не по­ми­ње
ве­о­ма је па­жљи­во до­те­ра­на, та­ко да и ту где се по­ми­њу две уло­ге
(је­дан не­куд од­ла­зи, дру­ги оста­је по­ред ства­ри) не­ма ди­фе­рен­ци­
ја­ци­је јер су се у уло­зи оног ко­ји од­ла­зи и оног ко­ји оста­је по­ред
ства­ри, тр­гов­ци очи­глед­но ме­ња­ли:

Из ће­ли­је је увек из­ла­зио са­мо је­дан од њих дво­ји­це, и то са­

мо рет­ко и на ко­ји тре­ну­так, док би дру­ги оста­јао на асу­ри, по­ред
ства­ри. (4, 43)

По­што се о Бу­га­ри­ма тр­гов­ци­ма до­ста го­во­ри­ло у дру­гом

по­гла­вљу, при­ча о њи­ма ни­је мо­гла да оста­не не­за­вр­ше­на: у по­
след­њем, осмом по­гла­вљу пи­сац их по­но­во по­ми­ње. При ­ том
је ско­ро ис­кљу­чен ди­ја­лог. Тек на кра­ју се пре­но­си да је не­што
ка­за­но. Ту се тек из­два­ја по­је­ди­нач­на уло­га јед­ног од тр­го­ва­ца.
Упо­тре­бљен је из­раз: ка­же је­дан.

Јед­ног да­на пу­сти­ше и ону дво­ји­цу тр­го­ва­ца из Бу­гар­ске и умје­

сто у про­гон­ство они кре­ну­ше сво­јим ку­ћа­ма. По оби­ча­ју и ра­ди
се­ва­па по­кло­ни­ше ми асу­ру на ко­јој су ле­жа­ли. Узми, ка­же је­дан, па
и те­бе сун­це да огри­је! А све ша­пу­ће и за­кре­ће гла­ву у стра­ну. Оти­
шли су к’о дви­је сјен­ке, Ни­су смје­ли ни да се ра­ду­ју. (4, 112)

Онај ко­ји при­ча, фра-Пе­тар, са­оп­шта­ва до­ста де­та­ља о дру­

ги­ма ко­је је упо­знао у Авли­ји, а о Бу­га­ри­ма тр­гов­ци­ма не на­во­ди
ни­јед­ну по­је­ди­нач­ну од­ли­ку по ко­јој би се је­дан тр­го­вац мо­гао
раз­ли­ко­ва­ти од дру­го­га. Та­ква осо­би­на ни­је оста­ла у фра-Пе­тро­
вом се­ћа­њу. А та­квих осо­би­на очи­глед­но је мо­ра­ло би­ти, бар не­ка.
Фра-Пе­тар је спа­вао по­ред тр­го­ва­ца и мо­гао је да их упо­зна бо­ље
не­го дру­ге ухап­ше­ни­ке. Ипак, кад су у пи­та­њу Бу­га­ри тр­гов­ци, [133
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ пи­сац се опре­де­лио за пот­пу­ну не­ди­фе­рен­ци­ра­ност и ли­ко­ва и
по­на­ша­ња. Мо­ра да је имао не­ке ја­ке раз­ло­ге за то. Ко­ја је за­пра­во
уло­га тог нео­бич­ног, пар­ног ли­ка у ро­ма­ну?
У Авли­ји је мно­го оних ко­ји о се­би, или о дру­гима, при­ча­ју
мно­го и оп­шир­но. То су За­им, Ха­им, атле­та. И ма­ло­ре­чи­ви Ћа­мил
при­ча о Џе­му. Ту су и сви они ко­ји слу­ша­ју оне ко­ји при­ча­ју. Њи­
ма при­па­да и фра-Пе­тар. О том при­ча­њу он има и ко­мен­тар, на
при­мер за Ха­и­ма: ова ње­го­ва го­вор­љи­вост и до­ве­ла га је ова­мо,
за атле­ту: по­пу­ца­ли обру­чо­ви. Др­жа­ње Бу­га­ра ре­пре­зен­ту­је по­
себ­ну стра­те­ги­ју по­на­ша­ња у те­шким окол­но­сти­ма. Бу­ду­ћи да су
не­ви­ни они су на­сто­ја­ли да стро­гом уз­др­жљи­во­шћу из­бег­ну ри­зик
ко­јем су би­ли из­ло­же­ни док бо­ра­ве у Авли­ји: да стра­да­ју не­ви­ни.
Њи­хо­ва стра­те­ги­ја на­гра­ђе­на је нај­бо­љим ис­хо­дом: пу­ште­ни су
ку­ћа­ма. Тр­гов­ци, имућ­ни љу­ди ко­ји зна­ју да сти­чу и да бра­не
сте­че­но, зна­ли су да се по­ста­ве и у ве­о­ма те­шким при­ли­ка­ма. А
ис­ход за фра-Пе­тра? Иако не­вин он ни­је пу­штен ку­ћи, упу­ћен је
у Акру. За ње­га би се мо­гло ре­ћи да је ипак срет­но про­шао јер се
сво­јом про­сто­ср­дач­но­шћу, и ту и та­мо по­не­ком не­про­ми­шље­ном
рад­њом, из­ла­гао и ри­зи­ку. А ка­кав ис­ход пре­о­ста­је за оне ко­ји ни­су
то­ли­ко ве­шти да у те­шким окол­но­сти­ма иза­бе­ру стра­те­ги­ју ко­ја
во­ди до спа­са, а не пра­ти их сре­ћа? Мо­же им се де­си­ти да про­ђу
као Ћа­мил. Иако не­вин, и са спољ­ном по­др­шком, он стра­да због
оног о че­му при­ча. Бу­га­ри тр­гов­ци ћу­тљи­ви, мир­ни по­ву­че­ни,
не­ми и без по­кре­та – по­слу­жи­ли су као опо­зит ли­ко­ви­ма за ко­је
се ве­зу­је стра­да­ње због из­го­во­ре­них ре­чи.
У при­чи Му­ста­фа Ма­џар по­ја­вљу­ју се два хај­ду­ка, бра­ћа
Лат­ко­ви­ћи, али ни­је ука­за­но на не­ку осо­би­ну по ко­јој би се бра­ћа
мо­гла раз­ли­ко­ва­ти је­дан од дру­гог. Ни­је на­ве­де­но ни­шта пре­ма
че­му би се у тек­сту мо­гле ве­зи­ва­ти раз­ли­чи­те рад­ње за јед­ног од­
но­сно дру­гог хај­ду­ка. Му­ста­фи се у сну ја­вља­ју бра­ћа Лат­ко­ви­ћи.
Пи­сац опи­су­је сан с до­ста де­та­ља:
[...] на ње­га на­ва­љу­ју два бра­та Лат­ко­ви­ћа, круп­ни и би­је­сни
хај­ду­ци. Он се до­бро бра­ни али му се по­глед оти­ма пре­ко њи­хо­вих
гла­ва, [...] ипак се при­себ­но бра­ни од дво­ји­це хај­ду­ка. [...] са­мо гле­
да да од­би­је дви­је хај­дуч­ке са­бље, али гнев га пре­вла­ђу­је. – И њу
сте до­ве­ли! Ма­ло вас је дво­ји­ца, куч­ке хај­дуч­ке! Има ли вас још?
Стре­ло­ви­то од­би­ја али му хај­ду­ци љу­то до­ди­ја­ва­ју уно­се­ћи му вр­
хо­ве са­ба­ља у очи [...]. (5, 32)

У ро­ма­ну Трав­нич­ка хро­ни­ка опи­са­но је смак­ну­ће дво­ји­це

љу­ди на сточ­ној пи­ја­ци (2, 323−8). По оби­му тек­ста то је зна­тан
део ро­ма­на. На две и по стра­ни­це, уз до­ста по­је­ди­но­сти, опи­са­но
је њи­хо­во да­вље­ње. По­ступ­ци џе­ла­та, по­на­ша­ње жр­тви, ре­ак­ци­ја
оку­пље­ног све­та, де­таљ­но се опи­су­ју. Осу­ђе­ни су смак­ну­ти под
 На не­ки на­чин бли­ско је и Кир­ко­ро­во по­на­ша­ње док се до­го­ва­ра са сво­ји­
ма. Са­мо, при њи­ма има и кри­ви­це (ку­по­ва­ли су кра­де­но). Скром­ни­ји, али са­свим
134] за­до­во­ља­ва­ју­ћи ис­ход, на­шао се и за њих: из­бе­гли су ве­ћу бе­ду при­ста­ју­ћи на
не­пра­вич­ну по­год­бу с Ка­ра­ђо­зом.
оп­ту­жбом да су да­ва­ли тај­не зна­ке уста­ни­ци­ма пре­ко гра­ни­це, у

ЗДРАВКО ШОЛАК
Ср­би­ји. Име­на уда­вље­них љу­ди ни­су на­ве­де­на. Има­ју­ћи у ви­ду
окрут­ност из­вр­ши­те­ља, опис ко­ји укљу­чу­је де­та­ље, и јав­ни чин
смак­ну­ћа, тај опис у не­чем под­се­ћа на опис на­би­ја­ња на ко­лац и
на Ра­ди­са­вље­во смак­ну­ће у ро­ма­ну На Дри­ни ћу­при­ја.

Сеј­ме­ни су до­ве­ли дво­ји­цу осу­ђе­ни­ка, ко­ји су би­ли бо­си и

го­ло­гла­ви, у сук­не­ним чак­ши­ра­ма и по­це­па­ним раз­др­ље­ним ко­шу­
ља­ма.
Би­ла су то два ви­со­ка и цр­на чо­ве­ка, слич­ни као бра­ћа.

На овај на­чин су уве­де­ни ови ли­ко­ви. Све што се о њи­ма са­оп­

шта­ва од­но­си се на оба чо­ве­ка. При по­ми­ња­њу истих фи­зич­ких
од­ли­ка (ви­со­ки, цр­ни) на­гла­ша­ва се слич­ност. Ди­фе­рен­ци­ра­ња
не­ма ни у на­ред­ном тек­сту.

Два ве­за­на чо­ве­ка раз­го­ли­ће­них, ду­гих вра­то­ва, ста­ја­ли су

пра­ви и не­по­мич­ни, са јед­на­ким из­ра­зом, чуд­не збу­ње­не не­ла­год­
но­сти на ли­цу. На њи­ма се ни­су из­ра­жа­ва­ли ни страх, ни хра­брост,
ни оду­ше­вље­ње ни рав­но­ду­шност. По том из­ра­зу на ли­ци­ма то
су би­ли са­мо бри­жни љу­ди, об­у­зе­ти ми­сли­ма о не­кој да­ле­кој бри­
зи, и жељ­ни са­мо да их оста­ве да мо­гу бр­зо и сна­жно да ми­сле о
њој. Њих као да се ни­је ни­шта ти­ца­ло све што се ра­ди и ви­че око
њих. Они су са­мо треп­та­ли очи­ма и с ча­са на час ла­ко при­кла­ња­ли
гла­ву као да та­ко же­ле да се од­бра­не од ове гу­жве и гра­је ко­ја им
сме­та да се пот­пу­но пре­пу­сте сво­јој те­шкој за­бри­ну­то­сти. На че­лу
и сле­по­оч­ни­ца­ма ис­ко­чи­ле су им ра­чва­сте жи­ле и из­би­јао оби­лан
зној; а ка­ко ни­су, она­ко ве­за­ни, мо­гли да га ота­ру, зној им је те­као
цур­ком низ жи­ла­ве и нео­бри­ја­не вра­то­ве у све­тлим мла­зе­ви­ма.

Све што је ре­че­но од­но­си се на оба зло­ста­вља­на, и на кра­ју

умо­ре­на чо­ве­ка. Они се не ода­ју гла­сом, а осим из­ну­ђе­них, не
на­во­де се не­ки њи­хо­ви дру­ги, ве­ћи по­кре­ти. По­ме­ну­то треп­та­ње
очи­ма и при­кла­ња­ње гла­ве мо­гло је да бу­де слич­но по­на­ша­ње у
исто­вет­ним окол­но­сти­ма у ко­ји­ма су се на­шли. А њи­хо­ве по­ме­
ну­те исто­вет­не ми­сли и же­ље у ства­ри су по­сма­тра­че­ва про­це­на,
ре­че­но је да су има­ли исто­вет­не из­ра­зе на ли­цу.

Оба да­вље­ни­ка па­ла су оне­све­шће­на, пр­во је­дан па дру­ги.

Сад су ле­жа­ли на зе­мљи.

Тек јед­на ма­ла раз­ли­ка уне­та је при опи­су по­ступ­ка џе­ла­та

ко­ји су при­шли пр­вом од дво­ји­це да­вље­ни­ка. Пр­ви ко­јем су џе­ла­
ти при­шли не мо­ра да зна­чи да је и пр­ви ко­ји је пао. То не уно­си
не­ку ди­фе­рен­ци­ја­ци­ју од ве­ћег зна­ча­ја. Пи­сац упо­тре­бља­ва из­раз
жр­тва, а у тој уло­зи на­шао се и је­дан и дру­ги осу­ђе­ник. По­на­ша­ње
да­вље­ни­ка опи­са­но је као скуп ин­ди­ви­ду­ал­них ре­ак­ци­ја: Чо­век
је по­чео да кр­кља и ко­ла­ча очи­ма, да се ба­ца но­га­ма, да се уви­ја
у ку­ко­ви­ма и кла­ти као лут­ка на за­тег­ну­том кон­цу.
[135
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ Ни у на­ред­ном тек­сту, све док се ег­зе­ку­ци­ја ни­је за­вр­ши­ла,
ниг­де се не раз­два­ја­ју ре­ак­ци­је да­вље­ни­ка.
[...] му­че­ње је на­ста­вље­но. Опет је са две стра­не за­су­ки­ван ко­но­
пац, опет су дво­ји­ца љу­ди сте­ња­ли и роп­та­ли, са­мо са­да кра­ће и
са сма­ње­ним от­по­ром.
Три пу­та се по­но­ви­ло му­че­ње и сва­ки пут су оба чо­ве­ка мир­
но уста­ја­ла и па­жљи­во под­но­си­ла врат под ко­но­пац за но­во да­вље­
ње као љу­ди ко­ји­ма је мно­го ста­ло да учи­не све што је до њих да
ствар те­че у ре­ду; [...]
Кад ни­су мо­гли да их по­вра­те за че­твр­то да­вље­ње, [...] уда­
ри­ше сва­ко­га од њих не­ко­ли­ко пу­та но­гом у пре­по­не, и та­ко их
до­ту­ко­ше.

Из­дво­је­не су са­мо исто­вет­не ре­ак­ци­је као за­јед­нич­ке од­ли­ке

по­на­ша­ња. Њи­ма пи­сац при­дру­жу­је и дру­ге од­ли­ке (иста оде­ћа,
ви­со­ки, цр­ни) при че­му је из­бег­ну­та би­ло ка­ква оба­ве­за да се
по­себ­но опи­шу ин­ди­ви­ду­ал­не ре­ак­ци­је то­ком ег­зе­ку­ци­је. Да­вље­
ни­ци су у по­не­ким тре­ну­ци­ма би­ли мир­ни­ји од сво­јих џе­ла­та. У
њи­хо­вом др­жа­њу то­ком смак­ну­ћа на­зи­ру се оп­ште од­ли­ке људ­
ског по­на­ша­ња.

***
На ода­бра­ном ску­пу при­ме­ра по­ка­за­но је у овом при­ло­гу да
се ди­фе­рен­ци­ра­ње ли­ко­ва у Ан­дри­ће­вом де­лу ни­је сво­ди­ло на
пу­ки ме­ха­нич­ки по­сту­пак уз по­моћ ко­га би се обез­бе­ди­ла не­по­
но­вљи­вост не­ких обе­леж­ја ко­ја до­при­но­се раз­гра­ни­че­њу јед­ног
ли­ка од дру­гих ли­ко­ва ко­ји се ја­вља­ју у по­је­ди­ним де­ли­ма. На­по­
ме­ни­мо на кра­ју да би у про­ду­бље­ном ис­тра­жи­ва­њу Ан­дри­ће­вог
на­чи­на ди­фе­рен­ци­ра­ња ли­ко­ва тре­ба­ло ис­пи­та­ти уло­гу иза­бра­не
ком­би­на­ци­је обе­леж­ја ко­ја се ве­зу­ју за је­дан лик. Ако се је­дан
скуп обе­леж­ја рас­по­ре­ђу­је на гру­пу ли­ко­ва у јед­ном де­лу, и ако
су не­ка обе­леж­ја за­јед­нич­ка не­ким ли­ко­ви­ма, од зна­ча­ја је да се
ис­пи­та раз­гра­ни­ча­ва­ју­ћа моћ ода­бра­ног под­ску­па обе­леж­ја пре­ко
ко­га чи­та­лац сти­че пред­ста­ву о јед­ној лич­но­сти.

Лит­е­ра­ту­ра
Ан­дрић, И., Са­бра­на де­ла, Бе­о­град, Про­све­та, 1978.
Ан­то­вић, З., при­ре­ђи­вач, Срп­ски пи­сци и на­уч­ни­ци о Бо­сни и
Хер­це­го­вини, Слу­жбе­ни лист, Бе­о­град, 1995.
Bren­dler, A. und S. Bren­dler, Na­me­nar­ten und ihre Er­for­schung:
Ein Le­hr­buch für das Stu­di­um der Ono­ma­stik, Ba­ar, Ham­burg,
2004.
Va­glio, L., Ан­дри­ћев ци­клус о фра Пе­тру, Све­ске за­ду­жби­не
Иве Ан­дри­ћа, 27, 2010.
Ко­стић, Д., Ан­дрић, Про­кле­та авли­ја, Све­то­ви, Но­ви Сад,
136] 2004.
 Ма­та­вуљ, С., При­по­вет­ке, Би­бли­о­те­ка Срп­ска књи­жев­ност

ЗДРАВКО ШОЛАК
у сто књи­га, књ. 54, Бе­о­град, 1962.
Ro­se­lin, F., The Short Sto­ri­es of Ivo An­drić: Auto­bi­o­graphy and
the Chain of Pro­of, The Sla­vo­nic and East Euro­pean Re­vi­ew, Vol.
67, no. 1, 1989.
Се­ли­мо­вич, М., Иво Ан­дрич (1982–1975), пред­го­вор у: Иво
Ан­дрич, Иза­бран­ное, Мо­сква, „Ху­до­же­ствен­ная ли­те­ра­ту­ра”,
1976.
Фро­лов, Н. К., Иза­бран­ные ра­бо­ты по язы­ко­зна­нию, Том 1:
Ан­тро­по­ни­ми­ка, Рос­ский язык и ку­ль­ту­ра ре­чи, Тю­ме­нь: Из­да­те­
ль­ство Тю­ме­нь­ско­во го­со­дар­стве­но­го уни­вер­зи­те­та, 2005.
Џа­џић, П., О Про­кле­тој авли­ји, Про­све­та, Бе­о­град, 1975.
Џа­џић, П., По­вест о злу и до­бру, по­го­вор у: Ан­дрић, И., Про­
кле­та авли­ја, Рад, Бе­о­град, 1982.

Zdrav­ko Šo­lak

Ivo An­drić’s Cha­rac­ter Dif­fe­ren­ti­a­tion

S u m­ m a r y

The con­si­de­ra­ble va­ri­ety of cha­rac­ters in works of Ivo An­drić is ba­sed on a

wi­de set of at­tri­bu­tes that the wri­ter ga­ve in­for­ma­tion abo­ut when de­scri­bing cer­tain
cha­rac­ters, or when de­scri­bing the­ir be­ha­vi­or. Cha­rac­ters in Ivo An­drić’s work are
dif­fe­ring by the­ir so­cial sta­tus, he­ri­ta­ge, re­li­gion, oc­cu­pa­tion, physi­cal at­tri­bu­tes,
he­alth con­di­tion, age, lan­gu­a­ge they use, pre­fe­ren­ces, be­li­efs. When nar­ra­ting abo­ut
a cer­tain event, An­drić usu­ally at­tac­hes very dif­fe­rent ro­les to cha­rac­ters that are
con­si­de­rably dif­fe­ring from each ot­her. This pa­per gi­ves a spe­cial type of clas­si­fi­ca­
tion for forty-one cha­rac­ters in An­drić’s work, in­clu­ding three at­tri­bu­tes. For every
cha­rac­ter, the aut­hor says whet­her it is a ma­le or a fe­ma­le, the­ir si­ze ac­cor­ding to
physi­cal me­a­su­res (high/short, tiny, small) and whet­her he or she is pa­le or rosy.
An­drić has so­me­ti­mes, ob­vi­o­usly in­ten­ti­o­nally, left so­me cha­rac­ters po­orly dif­fe­ren­
ti­a­ted, and the­re are exam­ples whe­re the de­scrip­tion of two per­sons in a story do­es
not gi­ve any par­ti­cu­lar cha­rac­te­ri­stics by which they co­uld be told apart. An­drić de­
scri­bed not only dif­fe­rent be­ha­vi­ors of dif­fe­rent pe­o­ple, but al­so si­mi­lar be­ha­vi­or of
dif­fe­rent pe­o­ple in par­ti­cu­larly dra­ma­tic si­tu­a­ti­ons, for in­stan­ce flo­ods, pla­gu­es, air
raids, war­ti­me events, dra­ughts, lean years, stri­kes. This pa­per pays spe­cial at­ten­tion
to ra­re exam­ples con­cer­ning de­scrip­tion of two cha­rac­ters that, on the ba­sis of what
has been said abo­ut them, may not be told apart from each ot­her, and they display
be­ha­vi­or in which only iden­ti­cal things are men­ti­o­ned.

Key words: Ivo An­drić, cha­rac­ter dif­fe­ren­ti­a­tion, pro­per na­me, per­so­nal at­tri­
bu­tes.

[137