Израда бетона у боји и бетонских елемената

Бетон је грађевински материјал са којим је лако радити, јер је врло »послушан«

и употребљив за разне домаћинске радове и за радове у башти. Од бетона се
може израдити ограда, клупа у башти, пут у башти, тераса и сл. а може се и
бојити.

Основе бетонирања

Бетон је вештачки грађевински материјал, састоји се од три главна дела:

додатног материјала, цемента и воде. Од природних додатних материјала у
употреби су речни или руднички шљунак, одн. песковити шљунак, а ређе
здробљени камен или камену слична чврста материја.

Вештачки додатни материјали су: котловска шљака, шљака из високих пећи,

перлит и керамзит. Битно је, да додатни материјали имају приближно исте
величине зрна што се обезбеђује просејавањем.

Везивни материјал бетона је цемент. Према класификацији чврстоће (већи

бројеви означавају бољи квалитет) употребљава се цемент ознака 300, 400 и
500. За мешање може се употребити како комунална вода, тако и речна и
језерска али без хемикалија које су штетне за цемент (калцијума, магнезијума,
шећера, сулфата минералних вода) са пХ вредношћу не мањом од 6 и не већом
од 8,5). Бетону се могу по потреби додати и средства за спречавање смрзавања,
за убрзање везивања, за бојење и сл. Средства за спречавање смрзавања су
калцијумов хлорид и средство под називом Трицосал С ИИИ. То су уједно и
средства за убрзање везивања. Оба средства могу се користити само према
датим упутствима, јер утичу на коначну чврстоћу бетона и нападају бетонско
гвожђе. Већа количина ових средстава може да доведе до хемијског распадања
бетона. (Количина калцијумовог хлорида може да буде максимално 3% од
количине цемента код бетона без арматуре, а код армираног бетона 1,5%).
Везивање се повећава средством Трицосал Нормал.

За бојење бетона могу се употребљавати оксидне или манганске боје, које су

отпорне на хемијске утицаје цемента. Никако није потребно бојити бетон по
целој дебљини слоја. Боји се само спољни, покривни слој.

Количина материјала за прављење бетона зависи од квалитета бетона. За бетон

који служи као основа или као пунилац одговара квалитет Б 70. За 1 м3 бетона
потребно је 1,1-1,3 м3 додатног материјала, 150 кг цемента 400 и око 130 литара
воде. Квалитет бетона за армирано-бетонске конструкције треба да је најмање
Б 140. За овај квалитет бетона такође је потребно 1,1-1,3 м3 шљунка, 210
кг цемента и 120 литара воде.

Пре мешања бетона, додатни материјал треба просејати тако да се у једну

шаржу дода само материјал истих величина зрна. Овом материјалу, још у сувом
стању, треба додати просејани цемент без грудви а пре доливања воде
треба мешавину најмање три пута промешати лопатом (најбоље је, мешати је,
на некој челичној плочи или даскама): У току поновљена два пребацивања
мешавине шљунка и цемента лопатом треба са мале висине додати потребну
количину воде помоћу канте са прскалицом (да не бл вода испрала цемент). По
завршеном мешању влажност бетона треба да је идентична са влажношћу
земље. (Пажња! Привидно сув бетон се још и сам од себе кваси!).

Олабављени и поквашени терен као и нечистоће са места где желимо да

употребимо бетон треба одстранити, а површине које ће доћи у додир са
бетоном треба наквасити. Бетон се не сме спуштати са висине или бацати. Ако
се ставља у шаблон, треба га добро набити. За кућне послове најбоља је ручна
метода набијања. Набијач за бетон може се израдити од шипке квадратног или
кружног пресека, тежине 10-17 кг, са дршком дужине 1,2 м. Набијање треба да је
континуално и треба пазити да не остану делови који нису набијени.
Дебље структуре бетона треба набијати на приближно сваких 20 цм. Бетони који
су пластичнији, нарочито за армирано–бетонске конструкције, могу се набијати
и на тај начин што се гвоздена зашиљена шипка пречника 20–30 мм убада у
бетон све дотле док се на површини не створи жидак слој налик на жбуку.

Уграђени бетон треба најмање два дана да буде стално влажан и због тога га
повремено треба поливати водом или покрити влажним покривачем. Бетон
треба заштитити од временских непогода, потреса, јаког сунца, ветра и разних
хемијских утицаја. Сви ови утицаји су штетни за процес везивања бетона, а с тим
у вези, и за чврстоћу бетона.

Израда бетона у боји

Приликом израде бетона у боји додају се бетону одговарајући пигменти и

материјали за фарбање.
Од чега - колико?
Додатком боја, у сваком случају, смањује се чврстоћа бетона и због тога треба
бити опрезан и само умерено додавати боју. Додата боја никако не сме да пређе
10% тежинског дела цемента. Често добијени тон зависи од количине додате
боје (нпр. додатком 6% гвоздено-оксид-жуте добија се јака жута, а додатком
количине од 2% добија се крем боја). Мешањем више тонова могу се доблтл и
нове варијанте. Тако нпр. додатком 4% гвоздено-оксид·црвене и 4% гвоздено-
оксид-жуте добље се јака црвена, цигла боја. Мешањем тонова гвоздено–оксид-
жуте и хромове–оксид–зелене добиће се врло лепа нљанса зелене боје. Ако
се уместо хромове–оксид–зелене боје меша ултрамарин, бетон ће бити
тиркизно плав. Додатком мале количине црне, сви тонови се у извесној мери
стишавају.

Боја, коју додајемо бетону треба да има добру покривну моћ и моћ бојења (да се
додатком мале количине боје добије равномеран тон). Најбољи су органски и
неки синтетички пигменти. Неколико количинских података: за једну врећу
цемента потребно је 1,5-4,5 кг боје. Додатком 1 кг боје цементу за покривни слој
дебљине 1 црн (нпр. за плочник) добије се бетон у боји за покривање око
1м2 површине.

Најчешће употребљаване боје

Бокситно црвена је самлевина која садржи око 20% гвозденог оксида. Отпорност
према времену, светлости и температури ове боје је истоветна са отпорношћу
гвозденог минијума, али има мању моћ бојења.
Кобалтно плава је вештачка неорганска боја која садржи кобалтов и
алуминијумов оксид. Светлија нијанса ове боје је целинова плава која садржи
калајни оксид. Због мале покривне моћи и ефекта бојења треба је додавати у
већим количинама бетону што може да проузрокује пукотине. Може се умешати
у боје које су отпорне на атмосферске утицаје, на светлост и на температуру и
које се везују са цементом.

Зелени хромов оксид је вештачка неорганска боја. Отпорна је на светлост, на

атмосферске утицаје, на температуру, на киселине и базе. Употребљива је са
цементним везивним средством и може се мешати са свим пигментима.
Има одличну моћ покривања и бојења.

Манганова мрка је вештачка неорганска боја која садржи 20% мангановог

оксида. Отпорна је на светлост и на атмосферске утицаје и може се
употребљавати са свим везивним средствима, али мешањем са пигментима који
садрже сумпор добиће се црни тон.

Манганова црна је самлевма природне неорганске материје (земљана боја) са

садржајем гвозденог и мангановог оксида. Отпорна је на креч и на цемент, на
слабе киселине, на светлост и на атмосферске утицаје. Има одличну покривну
моћ а добро подноси и температурне утицаје.

Окер жута је природна неорганска боја. Тон ове боје мења се од светло жуте па
све до мрке и израђује се у много нљанси. Садржи хидрат гвозденог оксида
(Фе203 - Н2О) и манган. Гвоздени оксид даје му црвени, а манган мрки тон.
Отпорна је на светлост и на атмосферске утицаје, слабо је отпорна на киселине
и на температуру.

Смарагдно зелена (Гуигнет –– зелена) је хидрат хромовог оксида. Нешто је

огњевитијег тона од хромовог оксида и већа јој је отпорност на температуру.

Шпанска црвена је природна неорганска боја која се добија распадањем

хематита (црвена гвоздена руда). Садржи 80-90% гвозденог оксида. Има
одличну моћ покривања и бојења, отпорна је на светлост, на
атмосферске утицаје, на температуру и може се мешати са свим
везивним средствима.

Ултрамарин плава је вештачка неорганска боја која садржи силикат натријума и

алуминијума са садржајем сумпора. Отпорна је на светлост, на температуру али
није отпорна на атмосферске утицаје, јер је димни гасови ваздуха нападају. Не
може се мешати са пигментима који садрже олово, бакар, кобалт и гвожђе. Може
се мешати са материјалима који се везују са воденим стаклом, кречом или
цементом. На површинама понекад проузрокује мрље. За бојење цементног
малтера може се користити само чист ултрамарин.

Ултрамарин зелена. Ултрамарин плава у првој фази процеса производње има

зелени тон и у овом облику такође се продаје. Својства ултрамарин зелене су
приближно иста као и плаве али јој је моћ бојења и отпорност на светлост мања.
Умбра (сомотно мрка) је природна неорганска боја са садржајем гвозденог и
мангановог оксида. Једина је мрка земљана боја. Отпорна је на атмосферске
утицаје, на светлост и има средњу отпорност на температуру. Може се мешати
са свим везивним материјалима и пигментима.

Гвоздени минијум (црвени гвоздени оксид, гвоздени пирит) је природна

неорганска боја која садржи 75% гвозденог оксида (Фе203). Земљана је боја али
се може добити и пржењем гвоздене руде и глине. Отпорна је на
атмосферске утицаје, на светлост, на температуру и на слабе киселине. Често
се употребљава и има одличну покривну моћ.

Црни гвоздени оксид је вештачка неорганска материја са садржајем феро -

(фери-оксида) (Фе304). Употребљива је за боје са цементним везивним
средствима, отпорна је на атмосферске утицаје, на светлост, на температуру и
на утицаје слабих киселина. Има плавкасто црну боју и добру моћ покривања.

Жути гвоздени оксид (марсова жута, оксидни окер и сл.) је вештачка производња
окер земљаних боја. Својства су им идентична.

Приликом справљања бетона врло је важно да се боја што боље измеша и у

случају ако се наноси само у задњем слоју, да се одмах наноси на основни слој
и да се набије. Важно је такође да се оплата намаже парафинским уљем да би
се лакше вадила. За израду плочица за плочник одличан шаблон се може
направити помоћу неколико алуминијумских трака, савијених, у облику слова Л,
ширине 10 цм, дебљине 1-2 мм и одређене дужине које се у жељеном
облику могу причврстити ексерима на неку основну плочу од даске.

Треба обратити пажњу на то да је тон боје после сушења много светлији, те је

препоручљиво прво направити неки узорак тона.

Ограда од бетона

Украсна ограда израђује се од бетонских елемената који се постављају на

основу од два реда цигала и између стубова од цигле. Елементи се израђују у
шаблонима. Основа и оквир шаблона израђује се од рендисане даске.
Две дијагонално супротне ивице шаблона међусобно се причвршћују клинасто,
евентуално ексерима или завртњима; трећа се причвршћује зглобним шаркама,
а у четврту треба поставити по два завртња са прстенастом главом један испод
другога (сл. 1, 1 део). У средњу дрвену коцку и у доњи део дрвених уложака (4
комада у обллку слова Л) треба поставити дрвене чепове, а у доњу дашчану
плочу треба избушити одговарајуће отворе за склапање чепова: Када се
израђују бетонски елементи, прво треба поставити дрвене улошке на своја
места, затворити шаблон и причврстити осовиницом (дрвеним чепом)
постављеном у прстенасту главу завртњева. Затим шаблон треба напунити
бетоном који је мешан од ситног шљунка и цемента марке 300. Ако је бетон пола
везан треба расклопити шаблон, извадити улошке и наставити израду следећег
елемента.

Ако смо израдили већ довољан број бетонских елемената, можемо започети
са израдом ограде. Поставимо по могућности на бетонску подлогу или на
подлогу од камена, два реда цигала и >>подигнимо<< стубове.
 СЛИКА 1

Бетонске елементе треба поставити у цементни малтер да би боље везали и

били чвршћи. Ради веће чврстоће ограде, бетонске елементе треба "везати" за
стубове од цигала. Изнад реда елемената треба забити у стубове комадиће
јаке жице савијене у облику слова У па њих изнад реда елемената повезати
жицом. На овај начин ће се обезбедити довољна чврстоћа (сл. 1, 2. део).

Приликом зидања, већ од другог реда морамо користити либелу и висак, јер
неравномерно зидана ограда даје врло лош естетски утисак, представља
потенцијалну опасност за незгоде и има краћи век трајања.

Фуге између елемената треба испунити малтером супротне боје и брижљиво

поравнати. Кад се достигне одговарајућа висина, врх елемената и стубова треба
покрити бетонским плочама. Приликом постављања бетонских плоча не смемо
жалити цементни малтер, јер у супротном плоче могу лако да падну.