PRIMENA CAD ALATA U PROJEKTOVANJU I EDUKACIJI

Mr Jasmina Pekez
jacap@tfzr.uns.ac.rs

REZIME

Inženjersko projektovanje i konstruisanje podrazumeva primenu inženjerskih znanja i veština, ali i intenzivnu
primenu raznovrsnih softverskih alata. Primena računarske tehnike sve više postaje i neizostavan deo
savremenog načina obrazovanja, čiji je osnovni cilj unapređivanje kvaliteta nastave bilo kao podrška ili kao
zamena za deo tradicionalne nastave. Otuda proističe i ovaj rad čiji je cilj da se ukaže na mogućnosti primene
savremenih tehnologija, pre svega informacionih, za postupak izbora i unošenja 2D modela mazalica,
softverskim paketom AutoCAD Mechanical.

Ključne reči: projektovanje, obrazovanje, AutoCAD Mechanical, mazalice

UVOD

Pod projektovanjem i konstruisanjem podrazumeva se stvaralački stručni rad – projektanata odnosno

konstruktora, čiji je cilj određivanje i propisivanje oblika i dimenzija mašina ili drugih sistema i
procesa koji treba da budu realizovani u praksi. Pri tome, ovaj rad se može odnositi na potpuno novu
mašinu ili na usavršavanje neke postojeće. Kreativni rad kod konstruisanja se sastoji u preciznom
analiziranju, povezivanju i primeni poznatih pojava, principa i zakonitosti na specifičan način, koji
dobija svoj odraz u novom ili inoviranom rešenju proizvoda. Pored principa individualne ili timske
kreativnosti, u modernom konstruisanju se na precizan način uvode određene nove metode, najpre
kompjuterski podržane (ekspertni sistemi, veštačka inteligencija i sl.), radi lakšeg i jednostavnijeg
postizanja ciljeva. Proces konstruisanja počinje idejom da se stvori (izradi) novi proizvod, a često se
završava ispitivanjem prototipa. Težnja savremenog konstruktora je da i prototip, sa svim analizama i
verifikacijom bude virtualan, tj. kompjuterski podržan. Mašinski elementi kao izvršioci elementarnih
funkcija, u fazi izbora dimenzija i oblika se mogu uključiti i kao razvijeni delovi u koje spadaju: profili
(čelični, aluminijumski itd.), klinovi, zavrtnji i navrtke, podloške, mazalice, osovinice, kotrljajni i
klizni ležaji, zupčasti kaiševi, navrtke i podloške za osiguranje, gnezda sa i bez navoja, ožlebljena
vratila, zaptivači, lanci, žlebovi za izlaz alata, rascepke, čivije, zakovice, čepovi, vođice za bušenje,
remenice, otvori i rupe sa i bez navoja i sl. Rešenja mogu biti delimično ili potpuno originalna,
razvijena po uobičajenim pravilima i normama konstruisanja [Kuzmanović, 2001.].
Jedan od osnovnih ciljeva industrijskih aktivnosti je kvalitetno rešavanje inženjerskih problema, a za
to je neophodno da postoje odgovarajući ljudski potencijali. Za njihovu kvalitetnu obuku potreban je
visok stepen interakcije i saradnje između industrije i obrazovnih institucija. Velike promene u nauci i
tehnici, a posebno u oblasti informacionih i komunikacijskih tehnologija, stvorile su uslove i za
modernizaciju nastavnog procesa. Postojeću, još uvek uglavnom tradicionalnu nastavu karakteriše
nedovoljna individualna aktivnost učenika, izostaje očiglednost, kao i povratne informacije, a samim
tim stečena znanja su manje trajna. Novi zahtevi koji se postavljaju pred obrazovanjem mogu se
ispuniti uvođenjem računarske tehnike u nastavni proces.

CAD/CAE POSTUPCI FORMIRANJA MAŠINSKIH DELOVA

Kompjuterske metode i tehnologije tipa CAD/CAE (computer adied design/computer adied

engineering) dale su poslednjih godina suštinski nov pristup procesu projektovanja i konstruisanja
[Letić&Desnica, 2004.]. Primenom kompjutera višestruko se skraćuje ovaj proces što, pored direktne
uštede u vremenu, omogućava znatno kraći put za razvoj proizvoda. Kompjuteri se pri konstruisanju
mogu koristiti za sve vrste proračuna, grafičko prikazivanje rezultata rada i neposredno, za upravljanje
mašinskim sistemima npr. CNC (computer numerically control), DNC (direct numerically control)
obuhvatajući i robotiku i FTM (flexible manufacturing system). Korišćenje kompjutera pri

1
proračunavanju je vrlo široko. Omogućuje brza i tačna izračunavanja vrlo kompleksnih procesa u
mašinskim sistemima sa velikim brojem uticaja, određivanja, takođe, složenih i promenljivih stanja
materijala i delova sistema u toku rada ili njene simulacije sa statičkim i dinamičkim uticajima.
Primena novih metoda proračuna je omogućena poslednjih decenija, pogotovo na PC-jima, jer se,
zbog obima, ovi problemi tek sada mogu efikasno rešavati aktivnostima ne samo istraživača na
razvoju proizvoda i proizvodnje, nego i inženjera konstruktora u svakodnevnoj praksi. Tipičan primer
je metoda konačnih elemenata (FEA – finite element analysis) i sl. za određivanje naponskih, toplotnih
i drugih stanja konstrukcije. Ova metoda se šire primenjuje tek pojavom softvera i hardvera
prilagođenim svakodnevnim uslovima konstruisanja. Prednosti korišćenja kompjutera dolaze naročito
do izražaja za interaktivne i numerički intenzivne proračune. Ovi proračuni su danas potpomognuti
inženjerskim EDM (engineering data management) i proizvodnim PDM (product data management)
bazama podataka. Na primer, pri optimizaciji stanja ili procesa u mašinskom sistemu ili u njegovim
delovima, varijacijom pojedinih veličina u proračunu mogu se jednostavno dobiti nizovi podataka koji
omogućuju izbor najpovoljnijeg rešenja. Takođe je, korišćenje kompjutera efikasno za proračunavanje
napona, stanja, oblika i dimenzija delova koji se javljaju kod većine mašinskih sistema. U tom cilju,
kompjuterski se mogu uneti podaci o materijalima opštih mašinskih elemenata, o karakteristikama
njihovih čvrstoća, oblicima, merama i o nosivostima. Primena kompjutera pri konstruisanju može biti
korisna i efikasna samo ako se proračuni koji se njime izvode zasnivaju na dobrom poznavanju pojave,
procesa i stanja, odnosno na njihovoj podrobnoj teorijskoj analizi. Bez velikog, odnosno potrebnog
klasičnog znanja, ne mogu se ostvariti verodostojni proračuni niti dobro iskoristiti potencijali
kompjutera.
U principu i kod konstruisanja, počev od osnovnih entiteta pa do kreiranja složenih 3D modela,
odvijaju se obimni proračuni. Kompjuter, odnosno njegov program je ceo jedan “digitalni svemir” s
tim što kod geometrijskog modeliranja konstruktora-praktičara ne interesuje kako se formiraju npr.
matematičke Bezijeove (P. Bezier) krive ili unija dva solida na principu Bulove (Boole) matematike,
već samo rezultati i efekti primene korisnički orijentisanih alata. Pošto je interaktivnost korisnik-
kompjuter visoka, svaka modifikacija i uređivanje je prilagođeno korisniku i u pogledu geometrije,
proračuna, grafike (dijagrama) kao rezultata procesiranja informacija, i sl [Maguire, 1998.].

Program AutoCAD Mechanical za podršku projektovanju

San inženjera projektanta i konstruktora jeste da na radnom mestu ima sve što mu je potrebno za ovaj
složeni inventivni posao. Konstruktorima je danas dostupno niz praktičnih i teorijskih podataka u
elektronskom obliku, bez potrebe da mnogo koriste knjige, priručnike, tablice i sl. To se posebno
odnosi na standardne delove i svojstva mašinskih elemenata i materijala. To je danas moguće
posredstvom Autodeskovog Inventor-a i Mechanical Desktop-a, AutoCAD-a ili AutoCAD
Mechanical-a.
AutoCAD Mechanical je programski paket namenjen za interaktivno mašinsko crtanje i proračune u
2D oblasti. Takođe je njime moguće izvesti određene inženjerske analize – simulaciju i optimizaciju. S
obzirom da u sebi sadrži jezgro AutoCAD-a njime je omogućeno i 3D modeliranje i editovanje
objekata. AutoCAD Mechanical je program pre svega za 2D crtanje u mašinstvu jer raspolaže visoko
sofisticiranim metodama inženjerskog crtanja i konstruisanja mašinskih delova i sklopova. Njegov
brzo definisan crtež za potrebe proizvodnje sa detaljnim karakteristikama smanjuje vreme potrebno da
se izrade i izmene proizvodni 2D projekti. AutoCAD Mechanical uvodi mnoge 3D concepte u poznato
2D okruženje.

TEORIJSKE OSNOVE PROCESA PODMAZIVANJA

Brzi razvoj tehnike i njena široka primena, dovodi do razvoja i stalnog usavršavanja tehničkih sistema
(mašina), njihovih sklopova, podsklopova, elemenata i sl. U mnogobrojnim pokretnim mašinskim
elementima i komponentama, pojavljuje se otpor čiji je uzrok trenje između dodirnih površina.
Podmazivanje je postupak kojim se smanjuje trenje i trošenje materijala uvođenjem maziva između
površina u relativnom kretanju.
Da bi se pojava trenja smanjila, vrši se razdvajanje kontaktnih površina slojem tečnosti ili drugim
pogodnim materijalima. Materije koje u određenim radnim uslovima mogu zadržati i stvoriti uslove

2
pogodnosti u smanjenju otpora trenja između površina u kontaktu, nazivamo mazivima, a postupak
koji omogućuje takve uslove podmazivanjem [Adamović & Stefanović, 2007.].
Poznato je da je potrebno stalno ili periodično vršiti podmazivanje sklopova kao što su zupčasti
parovi, vođice, ležaji i sl. Podmazivanje utiče na radne otpore i habanje ležaja, na radnu temperaturu,
buku, vibraciju mašinskih delova i sl. Podmazivanje mastima primenjuju se kod nisko opterećenih,
sporijih i pojedinačnih ležaja ili zglobova. Podmazivanje se vrši mazalicama za povremeno
podmazivanje, (dimenzije su standardizovane), koje mogu biti sa loptastim ventilom i oprugom u
kojima je zaliha opterećena oprugom konstantno vršeći pritisak na mast. Podmazivanje uljem vrši se
kod ležaja sa velikim površinskim pritiscima, brzinama i višim temperaturama eksploatacije. Ulje se
može automatski dovoditi pod pritiskom pumpe. Ležaji i mehanizmi koji rade u zatvorenom prostoru
podmazuju se rasprskivanjem ulja pri kretanju pokretnih delova. Podmazivanje potapanjem
jednostavno je, sigurno i rentabilno (npr. zupčanici). Cirkulaciono podmazivanje obezbeđuje još i
hlađenje i ispiranje delova. Pouzdano je kod sistema koji pri radu menjaju položaj (motori automobila,
letelica i sl.). Sva mesta za podmazivanje snabdevaju se sistemom cevi iz jedne uljne pumpe
[Trbojević, 1984.]. Ovo ulje ima istovremeno i funkciju rashladnog sredstva koje hladi sistem.
Poljoprivreda je značajan potrošač svih vidova energije pa tako i tečnog goriva za pogon dizel motora
koji su sastavni deo mobilnih sistema. Zatim se koriste motorna ulja, ulja za prenosnike i hidrauliku,
tečnosti za kočnice i rashladne sisteme, mazive masti, ulja za podmazivanje lanaca motornih testera i
sredstava za privremenu zaštitu od korozije. Svaka od mašina, posebno novije generacije, ima uputstva
o gorivima i mazivima koji odgovaraju motorima. Skupe mašine i uređaji u poljoprivredi zahtevaju
pravilno rukovanje i redovno servisiranje, poput automobila. Mazivo kao sastavni, konstrukcijski deo
mašinskog elementa ima važnu ulogu u održavanju mašina, motora, raznih uređaja, sklopova i ostale
industrijske opreme [Radovanović el al., 2010.].

Algoritam za izbor i unošenje 2D modela mazalica [Letić et al., 2011.]

Vreme u kome živimo je vreme informacionih tehnologija i tehnološkog progresa. Celokupni

društveni razvoj zavisi od nauke i njene primene. Nauka i nove tehnologije iz korena menjaju način na
koji živimo. Ovaj tehnološki razvoj suštinski menja pojedinca, a samim tim i celokupno čovečanstvo.
Obrazovanje je sada ključni faktor u društvu koje neminovno mora da se uskladi sa tehnološkom
revolucijom. Moderan način života zahteva novi sistem visokog obrazovanja koje će biti univerzalano
i fleksibilano, koje će izaći u susret potrebama i interesima studenata, koje će odgovoriti na razne
društvene potrebe i koje će motivisati i ohrabriti studente da postanu aktivni.
Trendovi u nastavi uveliko prate razvoj računarske tehnike i sve više je koriste. S obzirom da nastava
u sebi sve više sadrži elemente informacionih tehnologija, potrebno je i predavanja usklađivati sa
razvojem novih tehnologija. Na taj način studenti neće biti zatečeni kada počnu da rade u svojim
preduzećima sa novim tehnologijama, već će za to biti spremni.
U knjizi [Letić et.al., 2011.] se jednostavno na algoritamskim osnovama objašnjava efikasan način
konstruisanja u mašinstvu uz korišćenje mašinskih delova definisanih standardima ISO, DIN, ANSI i
GOST, primenom softverskog paketa AutoCADMechanical.
U daljem radu biće prikazan algoritam za izbor i unošenje 2D modela mazalica, koji se takođe uspešno
može koristiti i za edukaciju. Prikazani algoritam je koncipiran tako da sve vreme “vodi” korisnika od
početka do kraja rešenja problema, omogućavajući mu da samo pravilnim izborom odluke dođe do
rezultata. Algoritam uz deskripciju i algoritam komandne linije sadrži dovoljno komentara, tako da
student može lekciju i samostalno savlađivati. Edukativni model je potpuno otvoren. Pored toga za
svoju implementaciju ne zahteva posebna programerska znanja.
Nastojanja za brzim i pravilnim obrazovanjem podrazumeva određene pripreme i korisnika i
instruktora. Obrazovanje iz pojedinih poglavlja (lekcija) počinje od pripremljenih prototip fajlova.
Ovaj način se može prihvatiti kao efikasan jer pruža sigurnost korisniku da neće pogrešiti. U slučaju
da se to ne ostvari, gotova rešenja su snimljena u odredišnim fajlovima. Prva radna sesija “prolazak
kroz algoritam” svakako će trajati, zavisno od tematske jedinice, nekoliko desetina minuta. U sledećim
ponavljanjima očekuje se eksponencijalni pad potrebe za vremenom obrazovanja iz predmetne teme.

3
Komande za izbor i unošenje 2D modela mazalica

Za vratilo prema sl. 1, izabrati i uneti standardnu mazalicu.

Meni: Content Fasteners Lubricators... Select Lubricator
Paleta alata: Content Steel Shapes Lubricators
Dinamički unos: amlubri2d
Komandna linija: amlubri2d
Ribon: Content Parts Lubricators

Sl.1 Presek vratila na kojem je potrebno postaviti mazalicu (MAZALICE.dwg)

Priprema objekta za primenu postupaka unošenja mazalica

Aktivirati komandu AMLUBRI2D. Iz dijaloga Select a Lubricator izabrati tip mazalice DIN 71412 C
(Fine Thread) (sl. 2a). Za ovaj tip mazalice izabrati Front pogled (sl. 2b).

a) b)

Sl. 2. Dijalog Select a Lubricator: a) odabir tipa mazalice; b) odabir pogleda Front

Na zahtev: Specify insertion point: Osnap-om Intersection postaviti tačku 1 (sl. 3a). Odrediti ugao
postavljanja mazalice: Specify rotation angle <0> - 45 i potvrditi Enter-om. Iz dijaloga DIN 71412 C
(Fine Thread) - Nominal Diameter izabrati veličinu mazalice M8x1 i kliknuti na el. taster Finish (sl.
3b).

a) b)

Sl. 3. Označavanje tačke unošenja mazalice - a) i otvaranje dijaloga DIN 71412 C

(Fine Thread) - Nominal Diameter - b)

4
2D crtež mazalice je unesen i predstavljen na sl. 4.

Sl. 4. 2D crtež mazalice

ZAKLJUČAK

Obrazovanje na ovaj način može biti vrlo fleksibilno. Potrebna predznanja korisnika odnose se na
solidno poznavanje konstruisanja u AutoCAD okruženju i, svakako, najvažnije je poznavanje
osnovnih principa elemenata konstrukcija, otpornosti materijala, mehanike, mašinskih materijala i sl.
Korisniku se skreće pažnja na niz referenci iz oblasti klasičnog i kompjuterski podržanog
konstruisanja.
U očekivanju je da će mnoge algoritme korisnici i sami usavršiti i racionalizovati. U tom smislu izbor
je bio AutoCAD Mechanical okruženje koje je sa PC tehnologijama dostiglo značajan nivo razvoja, te
se njime mogu uspešno rešavati problemi formiranja savremene tehničke dokumentacije u
materijalnom ili elektronskom obliku.
Alati za grafičko prikazivanje i simulaciju u AutoCAD Mechanical-u su relativno jednostavni i izvode
se u interaktivnom radu objedinjeni sa proračunom, izradom 2D crteža, analizom i ispitivanjem
konstrukcije. Proračuni konstrukcija su nezaobilazni deo procesa konstruisanja. Mogu se izvoditi pre
(radi izbora dimenzija) ili posle izvođenja konstruisanja. Savremeni pristupi konstruisanju se svode na
integraciju proračuna (simulacija, optimizacija, analiza napona, dinamike i sl.) pri samom toku
geometrijskog modeliranja. Visoko sofisticirani programski alati CAD/CAM/CAE omogućavaju danas
takvu analizu i sintezu pri konstruisanju.
Razvoj informacionih i komunikacijskih tehnoligija je omogućila uvođenje efikasnijih metoda za
upravljanjem procesima prenošenja i usvajanja znanja iz različitih naučnih područja. U današnje
vreme primena računara u obrazovanju je od velike važnosti. Klasični metodi obrazovanja sada se uz
pomoć računara mogu dopuniti brojnim elektronskim i interaktivnim mogućnostima koje ovu
delatnost čine delotvornijom i kvalitetnijom.

LITERATURA

Kuzmanović, S., Konstruisanje, oblikovanje i dizajn, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2001.
Letić, D., Desnica, E., Neki aspekti računarski orijentisane edukacije inženjera konstruktora, Časopis Traktori i
pogonske mašine, Vol. 9, No. 3, Novi Sad, 2004., str. 120- 125.
Maguire, D., Engineering drawing from firs principles using AutoCAD, Arnold, London, Great Britain, John
Wiley & Sons inc., New York, USA, 1998.
Adamović, Ž., Stefanović,S., Tribologija i podmazivanje, Tehnički fakultet »Mihajlo Pupin«, Zrenjanin, 2007.
Trbojević, D.M., i drugi, Reduktori , Naučna knjiga, Beograd, 1984.
Radovanović, Lj., Desnica, E., Pekez, J., Aspekti primene motornih ulja kod poljoprivrednih mašina, Časopis
Traktori i pogonske mašine, Vol. 9, No. 2/3, Novi Sad, 2010. str. 94-100.
Letić, D., Desnica, E., Davidović, B., AutoCAD Mechanical 2011, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2011.

5
6