1.

Glavne karakteristike unilinearnog evolucionizma

Unilinearni evolucionizam je koncept o postojanju jedne dominantne linije evolucije. Oblasti

proucavanja su:

*Evolucija porodice- od promiskuiteta do matrilinearnosti ka patrilinearnosti i obrnuto

*poreklo i razvoj drustva – od horde do drzave

* poreklo i razvoj religije – od magije do religije

* poreklo i razvoj pravnog sistema – od obicaja do zakona

* poreklo i razvoj uma – od prelogickog do racionalnog

Glavne karakteristike su: *intelektualizam – za celokupnu evoluciju coveka kao koheziju

*progresivizam- covecanstvo se usavrsava razlicitom brzinom, tako da ce ona sporija ostati na

nizem stupnju od onih koji se brze razvijaju

* univerzalna revolucija – sve kulture se razvijaju na jedinstven nacin, tako da su jednolinearne.

Revolucija je postupna, stupnjevita i kumulativna.

Osnovni pojmovi unilinearnog evolucionizma su evolucija, kulturni razvoj, kulturni progres.

Perspektiva je dijahrona (vreme), pristup je nomoteticki (za cilj ima donosenje opstih
zakonitosti drustva), kognitivni (odatle se razvija kognitivna psihologija).koristi se uporedno-
istorijska analiza, postoji naglasak na teorijskom pristupu i tipologijama

univerzalizam, uporedna analiza. Unilinearni evolucionizam podrazumeva kulturni

univerzalizam, kao i inventivnost (difuzionizam podrazumeva da su ideje jednom otkrivene i
prenose se, dok ue podrazumeva nezavisna otkrica sirom sveta kao posledica adaptacije).
Postoji snazan uticaj Darvinovog evolucionizma, coveku se pristupa kao bioloskoj vrsti, proucava
se uticaj zivotnog okruzenja na stvaranje kulture, drustva i opstih psihofizickih karakteristika
coveka. Postoji interes za proucavanje “prirode” coveka- kultura se shvata kao druga priroda, a
covek kao bioloska vrsta medju drugim zivotinjama.Opsti zakoni drustvenog razvoja su:
adaptacija, selekcija, borba za opstanak i prilagodjavanje okoline covekovim potrebama.

2.Glavni predstavnici unilinearnog evolucionizma i znacaj pitanja o poreklu ljudskog drustva

Glavni predstavnici: Morgan, Mejn, Tejlor, Frejzer, Meklenan, Levi Bril, Bahofen.

Ideja unilinearne evolucije razvila se iz monogenistickih teza sa pocetka 19. Veka, kada je
postala centralna ideja u antropoloskoj misli. Prva velika tema odnosila se na porodicu i
drustveni ugovor, ciji ce ishodi voditi direktno do teorije srodstva, koja od tada predstavlja
glavni predmet antropoloskih debata.

Drustveni ugovor se gotovo 200 godina odrzavao kao okosnica pravne misli. 1861. Godine Henri
Mejn se okrece protiv te ideje, insistirajuci na cinjenici da joj je dat pogresan, vestacki karakter i
da se upotrebljava u pogresnim pravnim fikcijama. Umesto toga, nudi tezu da drustva vode
poreklo iz porodice, i iz srodnickih grupa gradjenih na porodici. U odsustvu bitnijih suprotnih
stanovista, ova ideja postaje dominantna, ali dovodi do novih sporova: oko preistorije porodice
i sistema, o odnosu ovih sistema prema primitivnom promiskuitetu, o odnosu prema privatnom
vlasnistvu, totemizmu, incest tabuu.

Deceniju posle Mejnaa, Labok se istice kao antropolog. Labok je bio predstavnik Liberalne
partije u ime Londonskog univerziteta, a kasnije dobija plemicku titulu. Bio je bankar i ostao
upamcen po zakonu kojim je uspostavljen “praznik banaka”. Uz to, dosta je pisao u oblasti
antropologije, arheologije i prirodnh nauka.
Karijera Henri Morgana imala je slicnosti. Bio je zeleznicki magnat, senator drzave NY, a kljucne
ideje je preuzeo od Marksa i Engelsa, cime je stekao postovanje komunista. Naglasavao je
vaznost privatnog vlasnistva, a ostao zapamcen kao jedan od retkih koji su sproveli terensko
istrazivanje. Radio je sa Irokezima i proucavao njihov srodnicki sistem i tradicionalne politicke
institucije. Nakon otkrica klasifikatornog sistema odnosa, razvio je komparativni model za
razumevanje srodstava sirom sveta, sto je smatrao kljucem za razumevanje praistorije ljudskog
drustva.

3. Problem matrilinearnosti, osnovni pristupi

Vecina naucnika u 19. Veku verovalno je da je matrilinearnost prethodila patrilinearnosti, ali je

pitanje bilo sta je uslovilo da bude prva, i sta je to sto je dovelo do pojave drugog.

Labok je zadrzao izvesni skepticizam u odnosu na primitivnu matrilinearnost, ali je prihvatio da

su se postojeca matrilinearna drustva razvila duz slicnih linija porekla. Verovao je da, dok brak
nije bio razvijen, matrilinearnost je bila vise zastupljena. Smatrao je da se sa potpuno razvijenim
brakom vlasnistvo prenosilo sa muskarca na njegovu decu. Naglasio je da u vecini primitivnih
drustava brak je bio nepoznat, a zene su tretirane kao inferiorne, tako da nije podrzavao
radikalne matrijarhalne teorije.
Mejn je smatrao da su Rimljani zajedno sa Jevrejima, Grcima i Germanima imali patrilinearno
poreklo ?!

Mek Lenan je napustio patrilinearne teorije i zastupao misljenje da su u ranim razdobljima zene
ubijane zbog nedostatka hrane, sto je dovelo do poliandije. Clanovi drustva nisu bili u stanju da
odrede ko je otac rodjene dece, a patrilinearnost se razvija kada su muskarci poceli da otimaju,
a zatim i razmenjuju zene sa muskarcima iz drugih grupa.
Bahofen je mislio da je u prvobitnom periodu postojao drevni feministicki pokret koji je zbacio
prvobitnu musku dominaciju, posle cega dolazi do obnavljanja muskog autoriteta.

Morgan je, oslanjajuci se na srodnicku terminologiju, tvrdio da su Irokezi imali matrilinearno

poreklo i nasledjivanje, i zakljucio da su prvi ljudi Severne Amerike migrirali iz Azije, i da su
azijski narodi nekada morali biti matrilinearni, a da patrilinearnost nastupa sa usponom
privatnog vlasnistva i sa njim povezanih zakona o nasledjivanju sa oca na sina.

4. Razvoj porodice i braka prema Morganu

Najranija faza bila je faza promiskuiteta, u periodu divljastva. Iz njega se razvija sistem
kohabitacije ili interni brak (grupno-krvni srodnicki brak), sto je omogucilo sledecu fazu, pojavu
“zajednicke porodica” u kojoj nisu dozboljeni brakovi brace i sestara. Ovakav oblik zajednice
Morgan je zabelezio na Havajima, punulua brak, koji je podrazumevao deljenje po
generacijama, pri cemu su se roditelji i njihova braca i sestre (rodjeni ili ne) nazivali ocevima i
majkama. Sledi sijazmicki brak koji je podrazumevao jednog muskarca i jednu zenu, ali njihove
veze nisu trajne jer nisu imovinski povezani. Sledi patrijarhalni brak, koji znaci poliginiju ili
poligamiju, a onda monogamni koji je pitanje imovine.

5. Etnicki periodi prema Morganu

Drustvene organizacije se razvijaju: klan, rod, bratstvo, pleme, savez plemena, drzava.

Etnicki periodi ili faze u razvoju covecanstva, prema Morganu, poistovecuju se sa tehnoloskim
otkricima.

DIVLJASTVO VARVARSTVO CIVILIZACIJA

NIZI stupanj Prva orudja- nema Otkrice grncarije – pismo
prezitaka arhajska Grcka
SREDNJI Otkrice vatre, Pripitomljavanje
ishrana ribom, zivotinja, kultivisanje
govor (Aboridzini i zitarica – Maje i
Polinezani) Asteci
VISI Otkrice luka i strele Topljenje gvozdene
(severnoam. rude – Grcka u doba
Indijanci) Homera, Germanski
narodi u Cezarovo
vreme

6. Teorija totemizma
U poslednjoj cetvrtini 19. Veka medju interesovanjima je bila i religija, a posebno totemizam.
Pisci 19. Veka su totemizam smatrali fenomenom rasprostranjenim sirom sveta. Rec totem
potice od OJIBWA, ali je prvi opis totemskih ideja dao Piter Dzons koji je bio poglavica O. Prema
njihovim shvatanjima, totem stoji nasuprot manitoa. Totem je predstavljen zivotinjskom vrstom
i predstavlja patrilinearni klan, i od manitoa se razlika jer se manito odnosi na pojedinska.
Manito dolazi u snovima i osoba ne sme da jede meso svog manitoa. Slicni koncepti su
pronadjeni i u drugim kulturama, ali uz razlike. Etnografi Australije su zabelezili oko 6
totemizama od kojih svako aboridzinsko drustvo poseduje dva ili tri: individualni totemi koji
cesto pripadaju samo vracu, klanski totemi koji mogu biti amblemi p. ili m. klanova, fratrijski
totemi jer bratstvo cine grupe klanova, totemi polovina tamo gde su drustva podeljena na dva
dela na patrilinearnim osnovama, teritorijalni totemi koji se vezuju za sveta mesta. U Australiji
sve vrste totema predstavljaju bica cije meso ne sme da se jede, a ni da se stupa u brak ili
ljubavni odnos sa pripadnicima tih totema.
Dirkem je verovao da su se primitivni ljudi plasili krvi i da su odbijali da sklapaju veze sa zenama
iz svog klana, jer su verovali da njihovi totemski bogovi nastanjuju krv klana.

Edvard Tejlor je smatrao da je totemizam posebna vrsta postovanja predaka.

Svi teoreticari su uvidjali vezu izmedju totemizma i egzogamije, pri cemu je vecina smatrala da
se totemizam razvio prvi. Svi su izvodili zakljucak da je to resenje problema prvobitnog ljudskog
drustva i kultura au. Aboridzina predstavlja prezitak rane kulture.

Frojd je verovao da su postojale primarne horde muzjaka i zenki u kojima je jedan muzjak
postao dominantan, clanovi horde su ga postovali kao boga, ali mladi muzjaci su ljubomorni, te
ga ubijaju i zene se svojim sestrama i majkama, posle cega pocinju da osecaju krivicu i da mi
umirili duh alfa muzjaka izmisljaju totemizam. Ustanovljavaju pravila koja zabranjuju incest i
tako su prema Frojdu strasni cinovi oceubistva i incest zaboravljeni, jer je njihov trag ostao
duboko zakopan. Mit o Edipu i Edipov kompleks Frojd je smatrao secanjima na ove daleke
dogadjaje.

7. Teorije o ranoj religiji

Tejlorove i Frejzerove uzastopne publikacije i javni govori predstavljali su prihvaceno stanoviste

unilinearne evolucije. U Frejzerovom slucaju, njegovo stanoviste je znacilo nadmetanje sa
difuzionizmom i funkcionalizmom, kao i sa relativistickim idejama kasnijih generacija koje su se
pobunile protiv evolucionizma.

Tejlor u Primitive culture proucava evoluciju koristeci doktrinu prezitaka. Osnovna ideja je da
danasnja kultura zadrzava elemente predjasnje koji su izgubili svoje fje, ali cije postojanje
svedoci o njihovoj nekadasnoj vrednosti (delovi odece koji su nekada imali fje ali su u njegovo
vreme ostali samo dekorativni). S obzirom da na religiju, smatrao je da prezici drevnih rituala i
verovanja nastavljaju da postoje dugo nakon sto je zaboravljen njihov izvorni smisao, ali da
instinktivniji i primitivniji vidovi misljenja civilizovanog coveka mogu jos uvek da sadrze naznake
o ranijem razvoju religijskih ideja.

Pod religijom, Frejzer podrazumeva umilostivljavanje ili pridobijanje sila visih od coveka, za koje
se veruje da vladaju sudbinama coveka. Kao i magija (*sledece pitanje), religija sadrzi dva
elementa: teorijski (vera u visu silu) i prakticni (mogucnost da se delanjem, molitvama,
obredima i zrtvama sile umilostive i zadovolje).

8. Teorije o primitivnom mentalitetu i analiza magijskog nacina misljenja

Pojam primitivne misli postojao je pod poznog 19. Veka, ali je u 20. Veku dobio novo zznacenje.
Neka od pitanja bila su: da li postoji primitivna misao, da li postoji samo medju primitivnim
ljudima i moze li se naci duboko u svim kulturama.

Lisjen Levi Bril je najvazniji mislilac. On odbacuje pojam psihickog jedinstva i zastupa stanoviste
da je primitivna misao kvalitativno drugacija od logicnog misljenja. Ne razlikuje se zato sto je ne-
logicka, vec pre-logicka. Njena pre-logicka priroda se jednostavno definise kao odsustvo
razlikovanja uzroka i posledice. U “Kako domoroci razmisljaju” podelio je ljudsku misao u dve
kategorije: primitivni mentalitet i razvijeni mentalitet. Primitivni razmisljaju logicno u
svakodnevnim situacjama, ali ne mogu da misle logicki na apstraktan nacin (senka je necija
dusa). Primitivci ne prave razliku izmedju predmeta i onoga sto predostavlja. Primitivna misao je
proizvod kolektivnog, a ne individualnog misljenja. Levi Bril se suprotstavljao ideju da je moguci
redukovati kolektivne akcije kao celinu na ideje koje o toj kulturi imaju pojedinci pripadnici te
kulture. Ovo se odnosi pretezno na nepismene kulture, jer pismene smatra vise
individualistickim. Kasnije je odustao od teorije primitivnog mentaliteta i znacajno promenio
njeno znacenje, primitivnost se prepoznavala po dve karakteristike: misticnost i prelogicnost.
Postoji mistican mentalitet koji je uocljiviji i lakse se da opaziti medju primitivnim ljudima, ali je
on prisutan u svakom ljudskom umu. Tacnije nije razlika u logici, vec u znanju, kulture se
razlikuju u stepenu svog razvoja.

Tejlor je imao vazan teorijski doprinos svojom idejom evolucije od animizma (dusa postoji
nezavisno od materijalnog sveta) i primetio je da prakticno u svim drustvima postoji verovanje u
duhovnu sustinu koja opstaje posle smrti. Ljudi sirom sveta daruju mrtve ili postuju stvari kao
sto su drvece i izvori, a za koje se veruje da u njima poostoje duhovi. Najraniji ljudi su ove ideje
stekli putem snova. Iz animizma proizilaze fetisizam (ljudi kontrolis bozanstva pomocu
materijalnog predmeta) i totemizam (zivotinjska i biljna vrsta se dodeljuju coveku). Tejlor nije
zeleo da napravi jasnu podelu kao Labok, jer je smatrao da je evolucija previse slozen proces,
njegov doprinos je teorijski i metodoloski.

Labok je dao semu koju su mnogi antropolozi 19. Veka prihvatili:

Ateizam (otsustvo jasne ideje o bozanstvu)- fetisizam, obozavanje prirode, totemizam,
samanizam (bozanstva izdvojena i mocna i mogu im pristupiti samo samani) –idolatrija
(bozanstvo ljudsko)- teizam.

Frejzer pokusava da poveze mit i istoriju, etnografiju i argumentaciju svojom knjigom The
Golden Boughm, gde objasnjava poreklo i znacenje ubijanja italijanskih kraljeva-svestenika od
strane njegovog naslednika. Frejzer vidi religiju kako se razvija iz primitivne nauke, a modernu
kulturu kako sadrzi obe niti.

Magija po Frejzeru nastaje iz naivnog misaonog procesa coveka koji je jos nemocan da shvati
one dublje, unutrasnje veze i odnose medju pojavama sveta. Magijska slika sveta gradjena je na
osnovu opazajnog misljenja koje odlikuje primitivna svest, i pojmovnog misljenja civilizovanog
coveka. Misaoni procesi su zasnovani na dva principa: princip slicnosti (slicno proizvodi slicno,
posledica lici na svoj uzrok- lovac pre lova gadja strelom crtez zivotinje koju treba da ulovi) i
zakon dodira ili prenosa (stvari koje su jedanput bile jedna sa drugom u dodiru nastavljaju da
deluju jedna na drugu- crvenim koncem se izmeri duzina senke nekog coveka a potom se ugradi
u temelje nekog objekta koji se gradi, izmereni covek ce ubrzo umreti a zgrada ce se trajno
odrzati).

9. Osnovni pojmovi ue

Kefalna drustva- drustva sa centralnom upravom

Akefalna – bez

Agnatsko srodstvo – srodstvo po jednoj liniji

Kognatsko srodstvo – srodstvo sa obe strane

Egzogamija – brak izmedju pripadnika raznih plemena

Endogamija – brak izmedju pripadnika iste drustvene, religiozne, etnicke srodnicke grupe

Matrilokalnost- prilikom stupanja u brak, muz dolazi kod zene u kucu i tretira se kao radna
snaga

Patrilokalnost- zena prelazi u klan muza

Matrilinearnost – racunanje srodstva po majci, poreklo po majci

Patrilinearnost – po ocu
10. Poreklo difuzionizma

Proboj se desio 1787. Kada je Sir William Jones, engleski orijentalista i pravnik koji je sluzio kao
sudija u Indiji, otkrio slicnosti izmedju sanskrita, grckog i latinskog. Brat A. Humbolta, Vilhem
Humbolt se bavi vaskijskim ali kao evropskim, a ne i indoevropskiim jezikom i tvrdi da postoje
cvrste veze izmedju jezika i kulture. Jakob Grim tvrdi da se germanski jezici razlikuju od drugih
indoevropskih. Svi ovi pisci dotakli su ideje koje ce kasnije postati difuzionizam. Razvoj
teoretskih ideja u lingvistici je tokom celokupne istorije ove discipline uticao na razvoj
odgovarajucih ideja u socijalnoj i kulturalnoj antropologiji. Veci je uticaj bio u evolucionistickoj
Britaniji nego u dif. Nemackoj.

Maks Miler proucavao je sanskrit i posvetio zivot pisanju 51. Toma svetih spisa Istoka na
nemacki. Pomogao je propagiranju u osnovi ev. Teze o psihickom jedinstvu ili zajednickom
psihickom identitetu coveka (celo covecanstvo isti mentalitet), kao i dif. Ideji da su religije kao i
jezici drevne Grcke i Rima povezani sa onima u Indiji. Ovo drugo je istrazivao ant. Poredjenjem
imena grckih i hinduistickih bozanstava. Znacajno je primetiti da je Miler bio protiv shvatanja da
postoji samo jedna vrsta totemizma i kritikovao je one koji su verovali da sva drustva prolaze
iste faze religijskih verovanja.

Bastian je bio vise evolucionista nego dif., ali je bio oponent darvinizmu. Formulisao je teorijsku
opoziciju elementarnih i narodnih ideja, pri cemu su elementarne one koje se nalaze u svim
delovima sveta, kao posledica evolucione konvergencije. Narodne ideje bile su one odredjene
istorijskim dogadjajima ili okruzenjem.
Krajnje usmerenje nemacko-austrijske antropologije na narodne ideje, odnosno naglasavanje
difuzije, utrlo je put stvaranju regionalne antropologije i antropologije kulturnih polja.
Difuzionizam naglasava prnos stvari, implicitna pretpostavka ekstremnog dif jeste da se otkrice
desava samo jedanput, a onda se prenosi od naroda do naroda, bilo direktnim prenosom
izmedju sedelackih naroda, bilo migracijama. Nasuprot ekstremnom, klasicni evolucionizam je
polazio od toga da je covecanstvo inventivno: svaki narod je sklon otkrivanju istih stvari, mada
se to desava u razlicitim vremenskim razdobljima.

Do 1930. Difuzionizam je gubio na znacaju ostavivsi iza sebe ideje koje su zatim preuzele druge
tradicije: ideja kulturnih polja je najznacajnija. Kod Franca Boasa ona predstavlja vazan aspekt
etnografske tradicije, a pojavljuje se i u evolucionizmu Dzulijana Stjuarda.

11. Razlike izmedju difuzionizma i evolucionizma

 EVOLUCIONIZAM DIFUZIONIZAM
dijahrona perspektiva (vreme) sinhrona perspektiva (prostor)
evolucija, progresivizam difuzija, istoričnost
univerzalizam, uporedna analiza relativizam, nesamerljivost
nomotetički pristup ideografski pristup
teorijski rad terenski rad
inventivnost, svest, razum, intelekt neinventivnost, nesvesno, cuvstvenost, navika

12. Nemacko-austrijski difuzionizam

Racel - mapiranje regiona i traženje tokova difuzije širom zemljine kugle, uzroci kulturnih
sličnosti su kulturni kontakti; zadržao puno elemenata evolucionizma, pojam kulturnog
kompleksa koji se razvija migracijom, dok se kulturni elementi mogu prenositi samim
kontaktom; razvoj kroz asimilaciju- osvajanja slabijih od strane jacih i kulturno razvijenijh.
Pretpostavio je da postoje istorijske veze izmedju lovackih lukova pronadjenih u Africi i Novoj
Gvineji, smatrao da postoji psiholoska slicnost ljudi u ova dva podrucja.

Frobenius - pojam kulturnih krugova koji se sire neki put po celoj zemlji i preklapaju sa
prethodnim, dominantno shvatanje od 1890. Do 1930., uvodi pojam “duše kulture”- to je
osnovni psiholoski princip koji odredjuje bilo koju datu konfiguraciju kulturnih obelezja; primer:
etiopijski i hamitski pogled na svet, preklapanje kulturnih krugova unutar africkog kontinenta i
preklapanje sa kasnijim kulturnim elementima, istorijske relacije odredjene komparativnim
proucavanjem)

Grebner -definisanje krakteristika pojedinih kulturnih krugova (prvo se bavio Okeanijom), npr.
tasmanijski, krug australijskog bumeranga, melanezanski luk, polinezijska patrilinearnost,
pretpostavljao je da ovi kulturni talasi idu dalje, sire se preko Pacifika. Frobenijus je dao
prednost kvantitativnoj dimenziji, dok je Frobenijus dao kvalitativnoj.

13. Proučavanje kulturnih polja (culture-area research) u američkoj antropologiji

Opšte karakteristike: naglašavanje pojedinačnog nad opštim, kritika evolucionizma, detaljno

sakupljanje etnografskih podataka)

Predstavnici: Boas, Lowie, Sapir, Kroeber.

Herskovic – pojam kulturne konfiguracije (zakonita pojava sklopa obeležja, nijedna pojava se ne
pojavljuje sama po sebi). Antropolog Afrike i Afroamerike, govorio je o „stocarskoj konfiguraciji
istocne Afrike“, gde postoji gajenje stoke, nomadizam, patrilinearnost, grupisanje po starosti,
miraz, povezivanje dobara....

Visler – najznacajnija hipoteza o poljima vremenskih razdoblja, centar je stariji od periferije. Ova
hipoteza je povezala difuzionizam i evolucionizam u okviru proucavanja kulturnih podrucja,
evolucionizam je bio primenljiv na centar datog podrucja, a difuzija se odvijala od centra ka
periferiji.

U Stjuardovom radu od sustinske vaznosti je njegovo razlikovanje kulturnog jezgra odredjenog

okruzenjem, evolucijom, i totalne kulture,koja sadrzi elemente podlozne difuziji. Razvio je ideju
kulturnih polja u okviru kojih je naglasavao uticaj prirodnog okruzenja kao imitirajuceg faktora
kulture, kao i tehnologije, kao faktora koji je omogucuje. Ako je okruzenje ogranicavajuci ili
determiinisuci faktor kulture, njen uticaj ce biti vidljiv po regionima. Stjuard i njegovi sledbenici
su pokazali i proverili ogranicenja determinisuci uticaj okruzenja komparativnim studijama
unutar i izmedju kulturnih polja.

14. Osnovni pojmovi difuzionizma

difuzija – prenosenje kulturnih obelezja bilo posebnih elemenata, bilo citavih kompleksa, kroz
prostor i vreme

modifikacija – promene po nacelima interiorizacije koje se dogadjaju tokom svakog prenosa

akulturacija – jedna kultura preuzima obelezja druge kulture

asimilacija (inkorporacija)- jedna kultura ubi obelezja i identitet i uklapa se u drugu, razvijeniju,
cesto nasilnim putem

interiorizacija – svaka kultura tezi da obelezje tudje kulture prisvoji dajuci joj sopstveno
znacenje

ucelinjenje ?!

15. Osnovne karakteristike funkcionalizma Malinovskog

Polozaj Malinovskog u britanskoj antropologiji analogan je onom koji je imao Boas u americkoj
antropologiji. Malinovski je rodjen u Krakovu 1884. Godine, gde je diplomirao matematiku,
fiziku i filozofiju a potom u Londonu studira antropologiju. Malinovski se suprotstavio
ustolicenom evolucionizmu i uspostavio tradiciju terenskog istrazivanja, baziranu na poznavanju
jezika urodjenika i na posmatranju sa ucestvovanjem. U periodu WWI odlazi u Australiju gde
vrsi terensko istrazivanje u Novoj Gvineji, najveci deo vremena provodi na Trobrijanskim
ostrvima. Posle rata napusta katedru u Krakovu i vraca se u Londonsku skolu ekonomije gde je
predavao od 1922. Do 1938. Pocetkom WWII odlazi u SAD.

16. Naucna teorija kulture Malinovskog

U kasnom periodu svog zivota Malinovski je pokusao da sazme svoj pristup. Tvrdio je da osnovu
pristupa cini set od sedam bioloskih potreba i odgovarajucih kulturnih odgovora na njih. Nakon
definisanja kulture, Malinovski predlaze TEORIJU VITALNOG PORETKA, koji oznacava biolosku
osnovu ugradjenu u sve kulture. Postoji jedanaest elemenata ovog poretka pri cemu se svaki
sastoji od jednog poriva, tj odgovarajuceg fizioloskog akta i zadovoljenja koje proishodi iz tog
akta. Na primer, poriv za spavanjem povezan je sa cinom spavanja, iz cega proizilazi
zadovoljstvo obnovljenom energijom.

Za ovom paradigmom razvijenom u jedanaest elemenata sledi nesto jednostavnija. Ona se

gradi na odnosima izmedju sedam osnovnih potrebi i odgovarajucim kulturnim odgovorima.

Zatim prelazi na onu koja se sastoji od cetiri elementa koji su povezani sa prilicno slozenom
kulturnim imperativima i kulturnim odgovorima.

Poslednja se odnosi na ekonomiju, socijalnu kontrolu, obrazovanje i politicke organizacije. Na

kraju se hvata u kostac sa integrativnim imperativima i instrumentalno primenljivim vitalnim
poretkom. Nijedna od ideja izlozenih u “Naucnoj teoriji kulture” Malinovskog, nije naisla na
prihvatanje njegovih savremenika.

Ono sto predstavlja ishod konacne procene svih studenata Malinovskog, jeste da je Malinovski
propustio da uoci znacaj srodnicke terminologije, zamrsenost ekonomske razmene, da nije imao
preciznost potrebnu za opisivanje zaklna ili za izvodjenje antropoloskih poredjenja. Ipak,
Malinovski je osnivac najznacajnije tradicije terenskog istrazivanja u antropologiji- egzemplarni
metod terenskog rada.

Sedam osnovnih potreba i kulturni odgovori:

metabolizam- intendatura

reprodukcija- srodstvo

telesna ugoda- skloniste

sigurnost- zastita

kretanje- aktivnost
rast- trening

zdravlje- higijena

17. Znacaj Malinovskog za unapredjenje terenskog rada u antropologiji

Antrpologija Malinovskog danas izaziva dve razlicite predstave:

predstava o terenskom istrazivaju i implicitno teorijskim pretpostavkama i etnografskom stilu

koji podseca na monografije Malinovskog o Trobrijanskim ostrvima

Predstava se odnosi na eksplicitnu teoriju kulture i kulturnih univerzalija koja se oslanja na

stanovista izneta u radovima Malinovskog iz poznijeg perioda, posebno u njegovom
posthumnom delu “Naucna teorija kulture”

Najpoznatije delo je “Argonauti zapadnog Pacifika” koje pocinje opisom predmeta, metoda i
obima istrazivanja, a zatim sledi geografski opis Trobrijanskih ostrva i njegovog dolaska tamo.
Zatim prelazi na norme kula razmene, na podatke vezane za kanue, plovidbu, magiju kanua i
ceremonije. Zatim daje detaljniji izvestaj o aspektima koje je ranije pomenuo, ukljucujuci i
plovidbe kanuima, kulu i magiju. Zavrsava se refleksivnim poglavljem o znacenju kule.

Malinovski predstavlja uvid do kojeg je dosao nekoliko godina posle prethodnog dela, a on se
tice proucavanja odnosa na relaciji roditelj-dete. Za Trobrdjane, otac je olicenje popustanja, a
ne autoriteta, ujak je vise u poziciji autoriteta nego otac. Ovo se desava zato sto je ujakova moc
izvedena iz njegovog polozaja odraslog clana decakove matrilinearne rodjacke grupe. Trobrdjani
nisu poznavali fizicko ocinstv, tako da je uloga oca bila razlicita u odnosu na patrilinearna
drustva.

Kaberi uocava tri nivoa u teoriji funkcije Malinovskog:

Funkcija oznacava posledica koje jedna institucija ima na druge institucije,odnosno, tice se
relacija izmedju socijalnih institucija

Razumevanja institucija u terminma koje definisu clanovi same zajednice

Nacin kako se pomocu institucija unapredjuje socijalna kohezija u celini

18. Sociologija kule

Najpoznatije delo Malinovskog je “Argonauti zapadnog Pacifika”.

Kula je oblik razmene sveobuhvatnog međuplemenskog karaktera, povezuje mnogobrojna

plemena. Kula obuhvata širok kompleks međusobno izukrštanih delatnosti, koje se prožimaju
tako da predstavljaju organsku celinu. Svako kretanje robe u Kuli utvrđeno je skupom
tradicionalnih pravila, a određeni delovi te razmene propraćeni su složenim magijskim ritualima
i javnim ceremonijama. Kula – osnovni predmeti ritualne razmene
(mwali i soulava)

Elementi razmene

Glavni događaj: Ritualna razmena ogrlica i narukvica (uz uvodne i ispraćajne darove)

Prateći događaji:

Obična trampa (razmena neophodnih i korisnih predmeta koja se obavlja bez mnogo
formalnosti i prema potrebi, reguliše se običajnim sporazumima)

Građenje kanua,pripremanje opreme, opremanje ekspedicije, ugovaranje termina

Pripremni tabui

Razlika između kule i trampe (gimwali)

Kula - Odvija se redovno, u utvrđenim periodima, institucionalizovana je. Počiva na složenom

partnerstvu koje predstavlja doživotnu vezu (samo priznato partnerstvo, ograničen broj ljudi).
Osnovni predmeti razmene nemaju praktičnu svrhu – glavni predmeti razmene su ukrasi.
Predmeti ne ostaju u trajnom vlasništvu, već cirkulišu (ceremonijalni predmeti bogatstva,
kondenzovane ekonomske vrednosti, predmeti za pokazavinje, obredni predmeti – oni sami
imaju svoju istoriju). Razmena funkcioniše kao darivanje, a ne kao prisvajanje – davanje
poklona, usluga, odloženih uzvraćanja među partnerima kao uzajamnim domaćinima,
saveznicima, zaštitinicima. Razmena se organizuje u velikim prekomorskim pothvatima i sastoji
se od tri nivoa – prekomorska kula, kompnena kula, interna kula zajednica

Osnovna pravila kule:

Posedovati znači dati (što je rang nekoga ko učestvuje u kuli viši, od njega se očekuje da više
daje i da bude velikodušniji; postoji nadmetanje u velikodušnosti)

Na dar (vaga) se odloženo vraća uzdarjem (jotile)

Poravnjanje zavisi od darivaoca . Društveni okviri razmene počivaju na složenom hijerarhijskom

ustrojstvu, Malinovskom nije bilo dozvoljeno da ucestvuje
Sekundarna trgovina (gimwali)

/Tovari robe koji predstavljaju platežno sredstvo (hrana, ukrasi, oruđe). Ova roba se koristi i
troši. Partneri u trgovini se menjaju. Gimwali je ostrvska trgovina

Sociologija kule

Kula je statusno diferencirana transakcija koja služi sticanju, učvršćivanju i obnavljanju ugleda –
pripadnici najnižeg sloja ne mogu da učestvuju, što je neko uticajniji ima više partnera . U kuli
učestvuju samo muškarci; aktivno učestvuju samo oni koji su postigli zrelost. Žene imaju svoju
sferu društvenog uticaja; one formalno ne učestvuju u kuli, ali neki put putuju sa muškarcima,
ali ne na daleka putovanja (npr. u Dobu). Magija je izuzetno važna za kulu (obredi, pridržavanje
tabua i bajalice)

Mauss – ogled o daru

Darivanje kao totalna prestacija, darovanje bogovima i ljudima; tri faze: dati, primiti, uzvratiti

Potlač – totalna prestacija nadmetačkog tipa (preterano darivanje, kredit, odloženo plaćanje i
čast, u nekim slučajvima raspodela celokupnog imetka – “rat darovima”)

Značaj mane u razmeni darova (duh darovane stvari)

19. Razlike u pristupu proucavanju magije kod Malinovskog i ranih evolucionista

Evolucionisticka skola ima pogresan nacin misljenja, jer prave prevelika uopstavanja. Malinovski
naglasava da je koren magije u potrebama coveka da nadje sklad izmedju nagona i kapaciteta,
ali da funkcionisa na integrativam nacin. Magija ima elemente naucnog misljenja. U delu
“Magija, nauka, religija” govori da magija nije potpuno proizvoljna, vec postoji staro nasledje
poznavanja biljaka, zivotinja i priode. Malinovski je prvi otvorio mogucnost da postoje aspekti
primitivnih drustava koji nisu osvetljeni. Naglasavao da se magija ne primenjuje u svim
trenucima zivoota, vec tamo gde postoji visok stepen rizika i nepredvidivosti, tako pocinje da se
razvija magija (culstveni kontakt sa okolinom), npr. Ljubavna magija, ribarenje na sred okeana.

20. FUNKCIONALIZAM

Funkcionalizam je proucavao unutrasnja svojstva drustva koje je Dirkem nazvao segmentarnim .

F se razvio ubrzo posle kolonijalnih osvajanja Nove Gvineje, kao i istocne i zapadne Afrike koje
su izvele Britanija i druge evropske sile. Vrsena su istrazivanja medju kolonijalnim narodima. F
su pokusali da rekonstruisu oblike koja su imala drustva koja su proucavana pre pojave
kolonijalizma. Neki f su radili u sluzbi vlasti, sto je Malinovski ostro kritikovao, verujuci da
kolonijalizam nije vodio racuna o posledicama na racun stanovnika npr. Nove Gvineje.

Funkcionalisti upotrebljavaju pojam fje na tri nacina.

Na kvazi-matematicki nacin, svaki obicaj povezan sa svakim drugim u zajednici, svaki dogadjaj
govori o drugom

Vodi poreklo iz fiziologije, funkcije obicaja su da zadovolje primarne bioloske potrebe pojedinca
putem kulture

Fja svakog obicaja je u odrzanju kohezije

Malinovski i Redklif Braun su osnivaci f skole u antropologiji. Oni su bili protiv ideje 19. Veka da
se postojeca drustva mogu klasifikovati prema stupnjevima socijalne evolucije. Braun je opisao f
kao izraz koji je neodgovorno smislio Malinovski, sa kojim se nije slagao u nekim shvatanjim fje.
Malinovski je bio izvanredan terenski istrazivac, dok je Braum imao uticaja na razvoj teorije. Ni
jedan ni drugi za razliku od Marksa nisu smatrali da ekonomski odnosi imaju primat u odnosu na
druge aspekte drustvenog zivota. U SAD, Boas je bio protiv evolucionizma, on je smatrao da se
ljudska rasa, jezik i kultura menjaj u raznim periodima, negirajuci svaki pokusaj da se oni povezu
sa stadijumima razvoja. On je uocio da se emocije koje nam izgledaju prirodno razotkrivaju kao
proizvodi kulture kada ih uporedimo sa emocionalnim reakcijama drugih ljudi. Stoking smatra
da je duh naroda prilicno neodredjen romanticarski koncept i smatra da se naucni priistup u
antr. U vecom meri razvio u vreme dolaska RB u Cikago 1931.

Osnovni pojmovi f analize su stats i uloga.Prema Lintonu, osoba ima odredjeni status na osnovu
toga sto joj se prepisuju odredjena prava i duznosti ponasanja i prema njoj se odnosi na
utvrdjeni nacin tokom socijalnih interakcja. Kada se ponasaju na nacin na koji odgovara
njihovom statusu ljudi obavljaju uloge. Status pripisan i stecen.

F vide socijalnu strukturu kao mrezu statusa povezanih sa odgovarajucim ulogama. Postoje 4
tipa struktura koje se odnose na posedovanje statusa i uloga

1) Dijadske relacije – izmedju komplementarnih statusa, zena muz

2) Socijalna kategorija – vise ljudi koji imaju zajednicki status, ali zbog toga nisu medjusobno
povezani na organski nacin, U malim drustvima ljudi nasledjuju clanstvo unutr socijalnih
kategorija koje se zovu polovine, koje odredjuju sa kim smeju da stupe u brak- endogene ili
egzogene
3) Socijalna mreza se sastoji od mnostva dijadskih veza, svaka osoba u mrezi je u odnosu sa bar
dve druge, ali niko nije u odnosu sa svim clanovima. Clanovi nemaju zajednicko vlasnistvo, niti
moraju imati iste ciljeve. Ako neki clanovi aktiviraju svoj odnos sa nekim drugim kako bi obavili
neki zadatak, kaze se da obrazuju set akcija

4) Socijalna grupa ima ogranicenja kojima se utvrdjuje ko jeste, a ko nije clan grupe, ona ima
untrasnju struktru, svaki pojedinac svoje mesto u njoj. Grupa ima zajednicku svrhu tj upravljanje
zajednickom imovinom, odvrana od neprijatelja, vera u bozanstvo. Svako dete se prikljucuje
grupi svojih rodjitelja. Grupa moze biti korporativna, kada se obnavlja ili traje dugo i kvazi
grupa, kada ima ogranicen vek trajanja, npr brak, smrt supruznika.

21. Redklif Braun…

Redklif Braun bavio se australijskom kulturom i kompletnom konstrukcijom rodnih sistema,

radio je u bolnici sa Aboridzinima i smatrao da je to nacin na koji se mogu posmatrati razlicite
kulture. Njegov pristup je okarakterisan kao strukturalni funkcionalizam, ne interesuje ga
zadovoljenje potreba pojedinaca vec se interesuje za odnose u drustvu koji doprinose odrzanju
kohezije- Dirkemovac.

Za njega, funkcija nekog obicaja, tice se njegove vaznosti za odrzavanje zivota socijalnog
organizma. Njegov osnovni cilj nije bio da objasni raznolikost ljudskih drustava, vec da otkrije
zakonitosti drustvenih dogadjaja, pokazujuci da se u drustvima odredjenog tipa naci odredjene
karakteristike socijalnih relacija. Analogija sa organizmom je od centralne vaznosti za njegovu
funkcionalisticku teoriju. Funkcionalno jedinstvo on definise kao stanje kome svi delovi
socijalnog sistema funkcionisu zajedno uz zadovoljavajuci stepen uskladjenosti ili unutrasnje
konzistentnosti, tj ne proizvode stalne konflikte koji ne mogu biti reseni ni regulisali. Nije nuzno
da svi obicaji imaju pozitivne fje, a neki socijalni sistemi mogu ispoljiti veci stepen integrisanosti
od drugih. RB nije posvecivao puno paznje istrazivaju konkretnih slucajeva, jer je smatrao da se
oni mogu uneti u terenske beleske i predstavljati ilustraciju za neki generalni opis, ali ono sto je
potrebno za naucne ciljeve jeste izvestaj o formi i strukturi. RB je sledio dirkema u svom
materijalizovanju drustva, njegov metod je opisao kao strukturalni funkcionalizam, jer se
fokusira na strukturu socijalnih relacija i pripisuje fje institucijama u kategorijama njihovog
doprinosa odrzanju strukture.

RB-ova klasigikacija socijalnih sistema

Braunov glavni doprinos sastoji se u pronalazenju nacina klasifikovanja mnogobrojnih ne-
zapadnih drustava i njihovim svrstavanjem u tipove i podtipove. Primer, klasifikacija Aboridzina.
Mnogi podaci sakupljeni u jednoj ostrvskoj bolnici za izolaciju obolelih od venericnih bolesti gde
je moghao da dodje do informacija o pravima stupanja u brak.

On je pokazao da svih 130 au plemena imaju neke zajednicke dimenzije socijalne strukture:

Lokalnu organizaciju- sastavljenu od porodica grupisanih u skupinu

Podelu plemena – na socijalne kategorije kao sto su polovine

Posebna pravila stupanja u brak

Totemska religija

Braun je pokazao da se moze utvrditi konacan broj tipova aboridzinskog drustva i svaki od njih
nazvati po reprezativnom plemenu, npr Kariera, Aranda. Kada je pokusao da uspostavi vez
izmedju razlicitih vrsta ab drustava, oslonio se na 19-vekovni koncept socijalne evolucije. Bio je
naklonjen tome da tokom vremena nizi nivoi socijalne integracije ustupaju mesto visim. Spenser
i Gilen su vec zabelezili sistem Aranda centralne Australije. Braun je smatrao da se srodnicka
terminologija Aranda izvodi iz jednostavnog organizacionog oblika koji se mogao naci u
severno-zapadnoj Australiji. On je zaistra tamo i postojao, medju Karierima. Medjutim, Kareira
sistem je vec pisala Daisi Bates koja je optuzila Brauna da joj je plagirao terenske beleske. Lic
mu se podsmevao smatrajuci da podilazi sam sebi praveci antropoloske kolekcije nalik na
kolekcije leptirova. Braun se manje interesovao za istoriju drustva, a vise za otkrice tipologija
drustava sagledanih kao sustinski stabilnih tipova.

Srodstvo je zasnovano poreklu, a poreklo moze biti

*kognatsko – bilateralno, omogucuje licne potomke

*matrilinearno

*patrilinearno

*dvostruko unilinearno – omogucuje lozu

Brak preuredjuje socijalnu strukturu stvarajuci nove odnose medju srodnickim grupama. Braun
pokazuje da takva tipologija ne samo da omogucuje klasifikovanje africkog sistema srodstva,
vec i njegovu vezu sa indijskim, severno americkim, teutonskim i tudorskim sistemom srodstva.
22. Kulturni konfiguracionizam R. Benedikt i M. Mid

Rut Benedikt i Margaret Mid zastupaju tezu kulturnog konfiguracionizma, odnosno da postoji
podudaranje, tj. Paralelizam medju licnoscu i kulturom. Smatrale su da kakva je licnost, takva je
kultura i obrnuto. Smatra se da je nedostatak to sto zanemaruju konfliktni aspekt kulture i to
sto je odgovor pojedinca na odredjenu situaciju uvek individualni. Zanemaruju jos i dinamiku
kulturne promene, odnosno metodoloske implikacije. Samoa je bila, kada je MM istrazivala, vec
pod uticajem zapada, bila je hristijanizovana, a ona ga je pojednostavila. MM i RB su stvorile
tezu o vaznosti kulture, odnosno da kultura definise covekovo ponasanje, culstvenost i
instinkte. Zbog nesvesnog u kulturi, navika i obicaja, postavlja se pitanje kakav je odnos prirode
i kulture formiranju licnosti- to je paradigmatsko pitanje.

23. Rut Benedikt – obrasci kulture

RB je sprovela tezu o vaznosti kulture, odnosno da ona definise covekovo ponasanje,

culstvenost i instinkt. Njen najvazniji tekst je Obrasci kulture, koji je pisan pod rukovodstvom
Boasa, ali sa vecim naglaskom na psiholoskim aspektima nego u njegovom radu. Prvo je
studirala knjizevnost i bila je zainteresovana za poeziju, ali je nakon nekog vremena zakljucila da
poezija treba da bude analizirana u sopstvenom kulturnom kontekstu, tako i razliicite kulture
treba videti u svetlu te kulture iznutra. Ostavlja studije knjizevnosti i pocinje da se bavi
antropologijom. Uciteljica joj je bila MM, i na taj nacin je bila neposredno Boasov ceenik. Razvila
je teoriju da svaka kltura ima svoje sopstvene culstvene obrasce. Ljudi poseduju specificne
karakterne osobne, a kulturu karakterisu odredjeni culstveni obrasci koji su formativni za
karakter licnosti. Stvara teoriju kulturnih obrazaca tako sto koristi distinkciju koju je Nice
izmislio. Podela karaktera

Apolonski – umerenost, ogranicenje, sklad, culstvenost

Dionizijski – emocije, strast, prekoracenje.

Smatra da indijanske kulture sadrze ili jedan ili drugi karakter. Obrasci nisu nastali kroz terenski
rad, vec biblioticki. U njemu poredi Zunije iz Novog Meksika, Kvakiutle?!?! Sa Vankuver ostrva i
Dobuance iz Malinezije. Dosla je do zakljucka da ono sto je normalno u jednoj kulturi, nije
normalno u drugoj. Cak su i psiholoska stanja kulturno determinisana. Zunije je opisala kao
apolonijske, Klakiutli su primer dionizijske kulture, a za Dobuance je rekla da su njihove najvece
vrline prevara i neprijateljstvo. Njena premisa da kultura odredjuje ono sto se smatra ispravnim
ponasanjem i ono sto se smatra normalnim psiholoskim stanjem ostaje jedn od najjacih
relativstickih stanovista u antropologiji. Takodje je smatrala i nacni inicijacija biitan za
formiranje njegovog karaktera, da li ce inicijacija biti violentna ili fiktivna. Na izgradju karaktera
uticu i mitovi i obredi. Koristeci isti princip, pise “Hrizantemu i mac” odnosno opisuje rad sa
japanskim imigrantima USA tokom WWI. Taj tekst je tipican primer kako se istrazivanje
nacionalnog karaktera instrumentalizuje politicki – cia je narucila istrazivanje.

24. MM Pol i temperament

MM je je jedno od najvecih imena u istoriji antropologije, iako su njeni radovi danas sporni. Bila
je ekcentricna, nije se uklapala u americko drustvo. Udavala se 4 puta za antropologe, zalagala
se za legalizaciju marihuane. Smatrala je da studenti treba da budu placeni da studiraju. Bavila
se i ekoloskim pitanjima. Smatrala je da treba da se koristi majcino mleko. Neki su je osudjivali
kao nemoralnu zenu ali je postojala popularna u antr.

U svom delu “Pol i temperament” pokusava da kroz istrazivanje razlicitih primitivnih plemena
dokaze da se muskarci i zene ponasaju drugacije na nacin na koji im to kultura nalaze. Polni
temp je po njenom misljenju definisan kulturom a ne prirodom. Odrastanje na Samoi je
istrazivanje koje je sprovela u kojem se bavi odnosom prirode i kulture, odnosno da je
adolescenska kriza univezalna svim ljudima ili je vezana samo za odredjene kulture. Pod
nadzorom Boasa ona 20tih godina 20. Veka porucava devojcice sa Samoe i uocava razliku u
vaspitanju samoanske dece i dece u zapadnim drustvima. Smatra da devojcice sa Samoe ne
prolaze kroz pubertetsku krizu zbog odredjenih faktora>

Deca uzimaju drustvene uloge cega nema u primitivnim dustvima, u prim. Drustvima deca od
rodjenja dobiju dr. uloge a u zapadnim od ad. Doba

Deca nisu zasticena od prirodnh fenomena zivota, npr. Za ljude u zapadnim civilizacijama, smrt
je sok, a u primitivnim Samoa od rodjenja su suoceni sa smrcu *takodje i rodjenje, po njoj je bol
koji zena ima na porodjaju socijalni konstrukt, porodjaji su javni.

Postojanje seksualnih sloboda- na zapadu devojke su morale biti nevine pre braka, a na Samoi
je opisala “tehniku uskakanja u krevet” odnosno da su na Samoi predbracni odnosi smatrani
normalnim

25. Znacaj polemike Firman Derek-MM za razumevanje prirode antropoloskog saznanja

Friman Derek je profesor u Australiji. Sproveo je svoje istrazivanje na Samoi tek ’40. Godina 20.
Veka, kada je Samoa prosla veliku hristijanizaciju.Friman je smatrao da je misljenje M da
adolescencija na Samoi nije pracena emocionalnim stresovima, da su seksualni odnosi bez
ljubavnog vezivanja smatrani normalnim, pogresna uopstavanja. U njihovoj raspravi, dovodi se
u pitanje verodostojnost terenskog rada.

*Klasicna antropologija bazira se na posmatranju sa ucestvovanjem tako da se pojavljuje pitanje

o mogucnosti ponavljanja istog istrazivanja. Samoa je u kratkom vremenu prosla kroz izuzetno
velike drustvene i kulturne promene tako da je nemoguce sprovesti ponovno istrazivanje,
drustva se menjaju.

*Dovodi se u pitanje vrednost subjektivnog pristupa. Cela polemika nije ukljucivala ozbiljna
antropolosko-metodoloska pitanja. Nisu imali fiksiranu proceduru pomocu koje bi dosli do
naucnih cinjenica pri terenskom radu, vec je antropologu potreban talenat da napravi celinu.
Antropolozi iz svog nadahnuca odredjuju koju ce sliku da vide. M je dotakla politicku tacku.

* Postavlja se ptanje interkulturnog kontakta sa drugim, tj gotov mentalnii aparat, sve gotovo i
spremno i treba samo primeniti na ljudima.

Antropologija je mesavina razlicitih stereotipa, odnosno kritickih pogleda sebe u odnosu na

druge tako da se postavlja pitanje *kakvo polje znanja predstavlja klasicna antropologija.
Friman daje odgovor na njegovu kritiku da predstavlja fleksibilno polje fragmentiranog
upoznavanja kulture drugog. Savremena ispitivanja antropologije izmestaju anrt sa polje stroge
naucke u presirena polja ljudskog pristupa.

*Takodje dovode u pitanje rodni aspekt, odnosno da zenama pripada privatna sfera, a
muskarcima javna. Ljudi sa kojima je Friman pricao, predstavljaju hijerarhiju (prica je sa
poglavicom i muskim clanovima), smatrao je da na taj nacin muskarci stite zene i govore u
njihovo ime. MM govori samo sa zenama koje smatra stvarnim aspektom zivota.

26. Razliciti pristupi odredjivanju kolektivne licnosti

Pitanje da li postoji kolektivna licnost je zapravo teza o nacionalnom karakteru koja je bila
politicki eksploatisana (duh naroda vezan za krv i tlo-teza o superiiornim rasama). Teorijski
pristup nacionalnog karaktera:

Teorijske orijentacije MM i RB nazvane kulturnim konfiguracionizmom

Kardineov pojam bazicne strukture licnosti koja primecuje da se za svaku kulturnu celinu moze
uociti odredjena bazicna struktura licnosti koja predstavlja ethos tog drustva u celini bez obzira
na to da li ce biti ispoljene kod vecine clanova drustva.

Adorno je istrazivao autoritarnost i otvrio je da cemo u odredjenim autoritarnim rezimima naci

da su ljudi vaspitavani na autoritaran nacin. Razvija i skalu za ispitivanje stepena autorizacije.
Linton je razvio modalne licnosti koje predstavlja zbir psiholoskih karakteristika koji se statisticki
mogu utvrditi kao zajednicke kod vecine stanovnika. Ona moze dati prikaz osobina u trenutnom
stanju, npr strah, stavove, ali ne moze se odrediti koliko su to dubinske osobine ( u SSSR
represivni aparat kod Staljina karakterise obrasce ponasanja u javnosti, a drugaciji su privatno ili
ljudi koji imaju stigmatizovane identitete)

From izlaze pojam drustvenog karaktera koji je tesko proucavati konkretno na pojedincima.
Svako drustvo je drustvena epoha koja gradi svpoj model idealne licnosti koja je funkcionalna u
odnosu na neki odredjeni dr. sistem. U svom delu “Bekstvo od slobode” govori o modelina
adaptacije ljudi na sredine, navodi mehanizme bekstva:

*sadomazohizam- za autoritarne sisteme, nacisticka Nemacka

*konformizam – karakteristicno za potrosacko drustvo

* rusilastvo- za lumpen proleterijat

28. Osnovne dimenzije drustvenog identiteta

Identitet coveka u drustvu – dve osnovne komponente:

Kako nas vide drugi ljudi

Kako mi sami sebe vidimo

Stigmatizovani identiteti- ljudi koji trpe teret stigme (zbog rasizma, homofobije)

Ja u ogledalu – prva slika koju dete o sebi stvara je spoljasnja slika – drustveni identitet je
kljucan za stvaranje licnog identiteta

Rod- jedna od kljucnih determinanti drustvenog identiteta

Status- kolicina moci sa kojom raspolazemo, vertikalna perspektiva drustva

Uloga – zadaci u okviru drustva, horizontalna perspektiva drustva

Prestiz – ugled koji uzivamo u drustvu

31. Pojam zivotnog ciklusa i rituala prelaza

Pojam zivotnog ciklusa podrazumeva zivootne prelaze koji se obelezavaju ritualima prelaza.
Zivotni ciklus jesu individualne promene kroz faze bioloskog i unutrasnjeg raste (unutrasnje
transformacije- Gener i Tarner)

Rituali prelaza po Generu pomazu da drustvo reprodukuje samo sebe. Ljudi dobijaju nove
statuse, a da se socijalna struktura ne menja, a javni karakter ceremonija godisnje podseca
stanovnike na njihovo zajednistvo, prava i duznosti.Tarner sledi GenePa deleci obrede u tri faze:

Separacija – odvajanje

Liminalnost- granicna siituacija

Reintegracija – novo ujedinjenje

Separaciiju obelezava licno ili grupno pomeranje sa ucvrscenog polozaja u socijalnoj strukturi
prema necemu nepoznatom. Kada je prekid ostvaren, akter ulazi u liminalnu fazu, ambivalentni
stupanj, na kome se on ili ona u izvesnom smislu nalaze izvan drustva ni tamo ni ovamo,
izmedju dva stabiilna stanja. Drustvo rizikuje da akter odbije da bude reintegrisan i odbija
vrednosti i hijerarhije moci tog drustva, dok pojedinac sa svoje strane rizikuje anomiju i
neudomljenost. Opasno i tesko luminalno stanje je ipak neophodno da bi se ocistili prethodni
statusi pojedinaca i da bis e on ili ona pripremili za ponovno radjanje kroz novu kategoriju
drustvene licnosti. Zavrsna faza rituala prelaza je reintegracija. Tokom ove faze iskusenik se
vraca kao nova osoba, obicno sa visim rangom.

35. Pojam strukturalizma i glavni principi

U najsirem znacenju, strukturalizam se odnosi na obrasce odnosno kako stvari koje naizgled
nisu povezane, obrazuju deo sistema uzajamno povezanih delova. U strukturalistickoj teoriji,
celina se smatra vecom od svojih delova. Strukturalizam pociva na strukturalnoj lingvistici i
semiologiji. Glavni predstavnik je Klod Levi Stros. Strukturalizam u najcescem znacenju, koje mu
predaje KLS, ima isto znacenje kao u strukturalnoj lingvistici, kao i u kognativnoj antropologji.
Strukturalizam tretira kulturu kao sistem znakova po njemu je ona simbolicka velicina. On ne
nice samo iz lingvistike i antropoloske ekspanzije 40tih godina 20. Veka, vec ona ima i varijante
u psihologiji. Strukturalizam formalizuje polje koje proucava, odredjena pravila, uloge, formalne
relacije. U drustvenim naukama, voda poreklo iz organicistickih i ranijih funkcionalistickih teorija
drustva, modifikovanih pod uticajem strukturalne lingvistike koja se razvila na pocetku XX veka,
ali se strukturalizam ne ogranicava samo na drustvene nauke, vec ima pristupa i biologiji i
arhitekturi.

Osnovni principi strukturalizma:

Celina je sistem, nije agregat koji je sastavljen od logickih i formalno povezanih elemenata, ima
semanticku

Svaka transformacija se desava na osnovu formalnih pravila da bi opstala kultura

Kultura kao sistem funkcionise kao samoregenerativnis sistem, funkcionise na principu samo-
organizacije i samo- transformacije

Za razumevanje sistema (kulture) vazniji je pojam strukture od pojma fje

Struktura je dubinska i relaciona, a ne povrsinska i vidljiva karakteristika sistema

RB smatra smatra da svi elementi odredjuju socijalnu koheziju, a LS da sistem formalnih pravila
definise strukturu. Takodje smatra da strukture nisu vidljive, a za RB su vidljiva.

36. Karakteristike strukturalizma u antropologiji

Strukturalizam u antropologiji ne tice se samo socijalnih struktura i strukturnih formi, vec i

struktura ideja. Strukture se smatraju racionalnim, a ne empirijskim tvorevinama. Tako da
antropolozi prvo razmisljaju o logickim mogucnostima nekog fenomena, a tek nakon toga traze
primere u etnografiji. LS se bavio idealnim strukturama drustva u dva znacenja:

S obzirom na sopstveni koncept

S obzirom na koncepte ljudi na koje se odnosi etnografski rad. U LS zamisli, veoma je vazno da
se antropolog drzi takvog pogleda na drustvo koje uzima u obzir svaku logicku mogucnost.

37. Glavne osobine ljudskog jezika kao semiotickog sistema

*arbitarnost – sistem koji je proizvoljno pretpostavljen, nema prirodne veze izmedju reci kuca i
stvari kuca

* kulturna transmisija – prenosi se sa generacije na generaciju, jezik se uci

* distinktivnost – diskretne velicine

* tranzitivnost – znacenje jezika moze snazno da se prosiruje i idejama, jezikom mozemo
komunicirati pomocu necega sto nas ne okruzuje (prenosivost znacenja)

* dualnost – jezik je dualan, kao i znakovi, mogu imati fizicku i inteligibilnu (mentalnu)
komponentu (npr zvuk i znacenje)

* metalingvisticki i metasimioticki kapacitet- nazivi drugog nivoa

* produktivnost – jezik i kultura se sastoje od ogranicenog broja elemenata koje koristimo na

neogranicen broj nacina

38. Pojam semiologije i pojam znaka

Semiologija predstavlja disciplinu koja se bavi proucavanjem struktura koje proucavaju znakove
(jezik i druge znakovne sisteme). Ona je zapravo doktrina ili nacin proucavanja materijala.
Poreklo joj je vezano za medicinu, upotrebljavao ga je Hipokrat (simptom-znak), prelazi u
filozofiju, gde je Aristotel napravio osnovne klasifikacije znaka koje postoje do danas. Pojam
znaka uvek stoji umesto neceg drugog sto oznacava, nikad ne oznacava samog sebe. Svaki znak
ima:

Fizicku komponentu – glas, dim, pismo, predmet, ritualna radnja

Referentno polje na koje se odnosi – skup objekata koji ukazuju na taj predmet (dim-vatra).
Svaki znak je veoma distinktivan, covek se razlikuje po ome od zivotinje

Znacenje znaka – ima apstraktnu vrednost

39. Strukturalna antropologija KLS

LS je stekao akademsko obrazovanje u oblasti prava i filozofije. Sam je smatrao da su na njega

veliki uticaj izvrsili jos geologija, Frojdova psihologija i marksistickih teorija. Za LS sustina kulture
je u strukturu. To se podjednako odnosi na pojedinacne kulture, sa njihovim specificnim
konfiguracijama, kao i na klture, sa njihovim specificnim konfiguracijama, kao i na kulture sirom
sveta posmatrane u celini, u tom smislu sta su pojedinacne kulture deo jednog od mogucih
kulturnih sistema. Nigde to nije ociglednije nego u njegovom delu “Elementarnim strukturama
srodstva”. Preuzima od lingvista iz centralne Evrope ideje koje su oni razvili u okviru svoje
discipline i primenio ih na antropologiji. Takodje veliki deo njegove misli potekao je direktno iz
Dirkemove i Mosove tradicije. Bio je otvoren i prema antropoloskim idejama drugih zemalja,
posebno u odnosu na Boasovu americku tradiciju.

Svaki znak ima tri komponente:

Oznacitelj – sama rec (kuca)

Oznaceno – denotacije, predstavlja obim pojmova (sve kuce kao fizicki pojam)

Znacenje – konotacija, predstavlja sadrzaj pojma (definicija kuce)

Slozeni simboli podrazumevaju mreze znacaja i oznacavaju vise od jednog predmeta. Pre
Ferdinanda de Sosira jezik je bio simbolicki sistem koji odrazava spoljasnju stvarnost. To sto
poseduje referentno polje je kljucni element pri analizi na sta se odnosi taj znak u stvarnosti.
De Sosir ustanovljava da jezik kao sistem objasnjava da on nije odredjen referentnim poljem,
vec zavisi od mreze znakova. Svet u nasem umu nije refleksija spoljasnje stvarnosti, vec nas um
odredjuje kako cemo percipirati stvarnost.

40. Metod strukturalne antropologije LS

Sastoji se od toga da treba:

Definisati kulturni fenomen npr mit, totem, klan koji je predmet proucavanja na jedan formalni
nacin kao reakciju izmedju dva ili vise termina

Konstruisati tabelu mogucih permutacija

Prepoznati ispitivani slucaj kao jednu od mogucih permutacija unutar celovitog sistema i
definisati moguce transformacije

Utvrditi odnos znakova i prirode

42. Opste karakteristike s-i antropologije i predstavnici

Opšte karakteristike simboličko-interpretativne antropologije i glavni predstavnici. 

*Pravci unutar simboličko-interpretativne antropologije:

Interpretativna antropologija- Gerc
Pozorišna antropologija- Tarner,Bruk,Grotovski,Šekner
Mikro-sociologija- sociologija Gofmana

*Simboličko-interpretivna antropologija spade u savremeni pristup.Glavni predstavnik je Kliford

Gerc. Simboličko intrerpretativna antropologija je je više orjentacija koja ispituje vrednosti
simbola u kulturi. Tarner, Bruk, Grotovski i Šekner predstavnici pozorišne antropologije, bili su
mnogo više teatrolozi,režiseri nego antropolozi.Bavili su se postmodernism pozorištem. Teatar
prekoračuje granice predstave, postaje manifestacija društvenog života.Šekner je uključivao
publiku u predstavu ; nije bilo scene; simbolička vrednost predstave pomešala se sa stvarnim
društvenim ponašanjem.Barba je vršio poređenje pozorišta po narodima;njegovo pozorište je
pozorište performansa; poredio je telesne gestove plesača u raznim kulturama I razvio filozofiju
tih kultura na osnovu tih telesnih gestova.Primeri: ,,Balinežanski ples” gde je identitet pojedinca
konglomerat različitih sila, plesači menjaju identitete.

43. KLS i Gerc – razlike

Zajednički elementi:

Kultura je sistem značenja (semiotički sistem), kultura čini jezik i gramatiku društvenog života

Potpuno poistovećenje sa stranom kulturom koja se proučava nije moguće

Levi-Stros Gerc

Formalizam – naglasak na kulturnoj Pravila upotrebe jezika kulture su društveno

sintaksi
Univerzalizam
Osnova jedinstvenosti čovečanastva je u
zajedničkim apstraktnim osnovama uma
(kulturni simbol je deo formalnog
binarnog sistema)
Nesvesna osnova upotrebe kulturnih
simbola
ustanovljena – naglasak na kulturnoj
semantici
Relativizam
Osnova jedinstvenosti čovečanstva je u
komunikativnim mimetičkim kulturnim
obrascima (kulturni simbol je deo
komunikativne situacije)
Strateška upotreba kulturnih simbola

Kognitivan pristup Interpretativan pristup

44.Glavne karakteristike Gercovog pristupa. 

Gerc ni u jednom radu ne objašnjava precizno svoje stanovište u okviru antropološke

tradicije.Ipak poreklo njegovoh pristupa sigurno seže do strukturalističkih postavki Franca
Boasa, a potom i do Rut Benedikt.Većina njegovih istraživanja zasniva se na intervjuima,koji su
slični predjašnjim etnografskim upitnicima.Najveće teškoće u analizi Gercovog dela I misli
javljaju se zbog toga što on odbija da svoje ideje izloži sistematski.U svojoj etnografiji on
slobodno eksperimentiše, nije optrerećen dogmama niti obrascima.
*Kultura je shvaćena kao mreža značenja, u analogiji sa jezikom, ali za razliku od
strukturalizma, ne kroz mrežu formalnih relacija, već kroz mehanizme njene upotrebe.Kultura se
uči, ona predstavlja svojevrsan teatar.
Utvrđivanje mreže značenja unutar neke kulture zahteva interpretativni ili hermeneutički
pristup,operativan terenski rad i podroban opis. 
•Hermeneutika je prvobitno odredjivana kao umeće analize teksta-u hermeneutičkom pristupu,
kultura se tretira kao tekst.Kulturna značenja nisu subjektivna niti univerzalna,već određena
pravilima konkretne culture,koja su javna,odnosno, imaju opštu društvenu vrednost I pravila
kojima se regulišu,te se kao takva daju kontekstualno iščitati
•Terenski rad je neophodan da bi se razumeo kontekst neke culture.Uspostavljanje kontakta sa
učesnicima I pripadnicima neke kulture je preduslov dobrog etnografskog rada.Ono zavisi manje
od formalnih načela naučnog posmatranja,a više od konkretnog I životnog konteksta koji od
antropologa zahteva visoku adaptibilnost,domišljatost I dosledno ponašanje po ,,lokalnim
pravilima igre”
•Podroban opis(opisan u 45. Pitanju)

45.Pojam podrobnog opisa i značaj razumevanja mimetičkih delatnosti za opis neke

kulture. 

*Podroban opis podrazumeva sofisticiran i detaljan opis neke pojave koji u svom završnom
obliku počiva na mimetičkom znanju i omogućuje razgraničavanje nivoa opisa.Opis prvog reda
je opis neke pojave koji daje učesnik i pripadnik te culture ili očevidac samog događaja ili
pojave.Treba imati na umu da je i opis prvog reda u osnovi velikim delom intrepretacija i da ga
nije uvek moguće razlikovati od fakata.Opis drugog i viseg reda zasnovan je na tumačenju opisa
prvog reda u kontekstu analize neke kulture ili kulturne pojave koa celine.Dobar etnografsli i na
njemu građeni teorijski rad može da prati i eksplicira nivoe opisa koje koristi.

*Gerc je smatrao da je mimetička radnja važna za proces učenja i proces kulturnog opštenja.
Mimeticka radnja je radnja je radnja u kojoj nešto imitiramo,oponašamo (ples, igra, crtanje).To
je sastavni deo znanja (najbolji lovac je onaj lovac koji zna da oponaša životinje). Antropologija
je nepismena u pogledu proučavanja različitih dimenzija mimetike.Šefer uočava različite
dimenzije mimetičkog ponašaanja i njihov udeo u formiranju culture:
mimikrija-pretvaranje da ste nešto u društvu što niste;
refleks-biološka radnja
kopiranje-neintelegentna radnja,naučeno ponašanje
geštalt ponašanje-kopiranje,ali učenje neke veštine,inteligentna radja
simulacija-oblik ponašanja koji podrazumeva modelovanje, fikciju, fantazam, reinstaciranje, 
ludičke varke-za sve je karakteristično intencionalno prevođenje u meta-jezik
46. Pojam duboke igre

Duboka igra je društvena igra kojom se simulira i istovremeno sublimiše direktan afektivni
odnos (npr. agonijski odnos ljubavi, neprijateljstvo i sl.).Duboku igru karakterišu veliki ulozi.
Duboka igra se razlikuje od obične igre po svom intezitetu (ekstatičnosti) i naglašenoj
transformativnoj funkciji prevođenja snažnih osećanja i afekata u jezik kulturne komunikacije i
društvene igre.

Objasniti na primeru mita o Orfeju i Euridiki i ruskog ruleta- igra na život i smrt.

47. Pojam hibridne kulture i odnosa globalnog i lokalnog , važnost tih pojmova u savremenoj
antropologiji

Pojmovi „hibridne kulture“ i „ukrštanje misli“ sažeto iskazuju predmet i prirodu antropologije.
Hibridne su kulture koje nastaju u sve ubrzanijem procesu „susreta“ različitih kultura. One
predstavljaju spojeve, obrise i predele koji su obeležje savremenog sveta sa društvenog i
kulturnog stanovišta. Nastaju iz danas sve intezivnijih susreta pojedinaca i grupa sa drugačijim
istorijama, pamćenjima, saznanjima i identitetima.

Kada govorimo o hibridima, podrazumevamo da postoje „čiste“ kulture. Međutim, sa

empirijskog gledišta, kulture su uvek bile hibridne kao plod susreta, doprinosa i ukrštanja
različitih mentaliteta, kulturnih iskustava, a doprinosi, zaboravi i sećanja zavise od načina na koji
se kulture spajaju i prespajaju, na osnovu određenog odnosa snaga. Njihov obim i učestalost su
danas znatno veći nego u bliskoj ili daljoj prošlosti. Izraz „hibridne“ upotrebljavamo da bismo
označili predmet kulturne antropologije budući da ljudske kulture nikada nisu bile čiste.

S apstraktnijeg stanovišta, u prvi plan ističemo praktične i simboličke strategije koje kulture
primenjuju da bi neprekidno menjale svoj položaj u kontekstu ubrzanih promena. Ako je
kulturna dimenzija kojom se bavi kulturna antropologija hibridna, onda je i sama antropologija
„ukrštena misao“, odnosno hibridna. Ukrštena misao je zato što nastaje kao spoj kulturnog
nasleđa antropologa i nasleđa misli onih koji su predmet antropološkog izučavanja.

Pod izrazom „promet kultura“ podrazumevamo sva ona višestruka i složena kretanja koja
obeležavaju fenomene ukrštanja. Naša predstava o njima je delimična, protivrečna i banalna, a
uočavanje tih kretanja ne znači puko objašnjavanje procesa „kulturnog samooblikovanja“. Cilj
analize fenomena kulturnog prometa je da uočimo smisao koje ti procesi imaju za one koji ih
doživljavaju, kao i praktično i simboličko dejstvo tih procesa na sredinu u kojoj nastaju.

Uticaji jedne na drugu kulturu npr. roba sa zapada na potrošačke navike istoka, nacionalizam,
fundamentalizam itd. Postoji uverenje da ti dodiri i razmene pogoduju težnji ka homogenizaciji
planete. S druge strane, postoji uverenje da su zbog sukobljavanja pri dodirima, kulture i
etničke skupine odvojeni entiteti.

Vladalo je i mišljenje da su ljudske zajednice i kulture odvojene celine koje ne izlaze izvan kruga
sopstvenih značenja, što i nije sasvim netačno, jer kulture proučavamo na osnovu njihovih
sopstvenih odrednica. Međutim, kulture se oduvek menjaju, a to pitanje promena privlači
pažnju antropologa do dan danas.

ODNOS LOKALNOG I GLOBALNOG U SAVREMENOJ KULTURI

Tokom poslednjih 20 godina došlo je do usavršavanja pristupa koji teži da zajednice i kulture
sagleda kao dinamične celine, podložne uticajima i spoljnih i unutrašnjih što je preraslo u izraz
„dijalektika globalnog i lokalnog“, to je proces preplitanja čiji je ishod nepredvidiv. U tom
procesu dolazi do preobražaja lokalnih vrednosti i značenja u kulturi u dodiru sa spoljnim
uticajima, a ta spoljašnost nije druga kultura već skup pojava koje se odnose na skoro sve
kulture bez razlike npr. televizija. Te pojave nazivamo globalnim i kad ih neka kultura usvoji više
ih ne doživljava kao spoljašnje već postaju deo nje i ona im pridaje sopstvena značenja.

Kulturu možemo posmatrati ne kao sadržaj već kao „prostor komunikacija“, primorani smo da
govorimo o globalnom kulturnom prometu, stoga ćemo govoriti o globalnoj „ekumeni“ – što je
prostor nepredidnih uzajamnih delovanja i kulturne razmene.

Mnogi sociolozi i ekonomisti su se bavili problemom odnosa zajednica i kultura u nivou

globalne ekumene, posmatrajući to kao neravnomeran odnos centra i periferije.

Izrabljivanje je obeležje neravnopravnosti (kolonistički centar i kolonizovane oblasti, industrijski

centar i periferije kao izvor sirovina i radne snage. U takvim antropološkim analizama u prvom
planu je društvena i politička struktura (centar vlada, a periferija se pokorava), ne uzimajući u
obzir kulturne aspekte. Međutim, kulturni procesi na svetskom planu je složeniji od klasične
suprotnosti centar – periferija. Npr. muzika i serije iz siromašnih zemalja su postale deo
zapadnog kulturnog prostora.

Premeštanje predmeta podrazumeva i njihovo uklapanje u sisteme značenja koji se razlikuju od

njihovog prvobitnog. To je uvođenje predmeta u novi sistem u smislu „kulturne politike“ . Tu je
reč o dva postupka:

doboš – prvobitni vlasnici ne znaju krajnji ishod

frižider – prvobitni vlasnici znaju ishod što im je i cilj, a to je proširenje tržišta.

Promet kultura nosi oznaku asimetričnog, neravnopravnog odnosa, jer počiva na prevlasti koju
neke kulture mogu da ostvare nad drugim.

Socijalni antropolozi sve češće govore o nadnacionalnim kulturama. Po Hanercu strukture

značenja koje se kreću kroz mreže društvene komunikacije ne nalaze se u celini ni na jednoj
pojedinačnoj teritoriji. Cilj je da se zamisao kulture kao složene strukturalne celine poveže s
pojmom „mreža“. Mreže nadnacionalnih kultura nisu vezane za neku određenu teritoriju, mogu
postojati u različitim sredinama, mestima, kontinentima – takve mreže prenose kulture koje su
lišene lokalnih obeležja.

Svet je preplavljen nadnacionalnim uticajima, a danas se kulturni promet ne može posmatrati

kao među-narodni već kao nadnacionalni protok.

48. Pojam etničke panorame i simboličkih, zamišljenih zajednica, važnost tih pojmova u
savremenoj antropologiji

      Apaduraj je predložio pojam etnička panorama odnosno etno panorama za označavanje

promena kulturnog identiteta i novih sociokulturnih prilika koje nastaju u kontekstu
pokretljivosti, dodiru ljudi i sistema značenja. Uvodi se nova predstava o kulturnim kontekstima
u kojima antropolozi sve češće rade, pomaže nam da lakše uobličimo zamisao o prometu i
ukrštanju kultura jer upućuje na okruženje koje se nalazi u pozadini tih pojava.

      On  govori o:

tehnološkoj,

finansijskoj,

medijskoj i

ideološkoj panorami.

      Tehnološka  podrazumeva okruženje koje nastaje protokom proizvodnih i tehnoloških

uređaja. Finansijska kao proizvod protoka novca kroz svetske banke i berze. Medijska
označava skupove informacija u reči i slici koje stvaraju radio i televizija, novine, knjige izvan
granica zemalja gde su nastali. Ideološka se stvara kao posledica širenja univerzalnih ideja koje
potiču sa Zapada – sloboda, demokratija, ljudska prava itd.
      Individualni  i kolektivni identiteti se menjaju brže nego ranije, jer nisu više čvrsto vezani
za određenu teritoriju.

Pojam etničke panorame je vezan za gubljenje lokalnih obeležja kulture, kao i terirorijalnih
obeležja – to je izraz za prilike u kojima pojedinci, zajednice i grupe se fizički premeštaju na
drugo mesto i nastanjuju se, privremeno ili konačno, u odnosu na područje iz kojeg potiču.
Razlika između gubljenja lokalnog i teritorijalnog obeležja leži u materijalnoj bazi koju ova
druga pojava nudi prvoj.

Gubljenje teritorijalnog obeležja je jedna od najmoćnijih snaga u savremenom svetu jer se

podudara sa masovnim kretanjima i seobama ljudi koji razvijaju specifično poimanje svog života
i osećaja pripadnosti i otuđenosti.

Pojam etničke panorame se nadovezuje na ono što nazivamo „razdvajanjem i raskolom u

globalnoj kulturnoj ekonomiji“. Apaduraj ističe neravnomernost u oblasti ekonomije i kulture
tako da širenje svetskog tržišta ne sme da nas navede na pomisao o jedinstvenoj kulturi.

Glavno svojstvo stvarnosti gubljenja lokalnog i teritorijalnog obeležja kulture jeste da se

imaginacija stanovništva lokalnih sredina iskazuje u sve složenijim oblicima u okviru globalnog
konteksta, čak i tamo gde je kretanje ljudi ograničeno ili ga uopšte nema. Ljudi preobražavaju
svoj identitet i kulturu pomoću „novih“ svetova koje gradi njihova mašta, zamišljene zajednice
(politika).