Uvod

„Posle pisma, arapskih brojeva, analitičke geometrije i diferencijalnog računa,računar je – prema mišljenju Herberta Sajmona
– četvrta istorijska prekretnica u razvitku civilizacije. Da li je to, možda, ukolilo izvesne naučnike da predvide da će veštačka
inteligencija nadmašiti ljudsku? „
Čovečanstvo je sebi dalo naučni naziv Homo sapiens – inteligentan čovek - jer su naše mentalne
sposobnosti toliko važne za naše svakodnevne živote i osećanja o nama samima.Oblast veštačke
inteligencije, takođe VI (artificial intelligence,AI) pokušava da razume inteligentne entitete.Tako, jedan od
razloga jednog ovakvog razumevanja je da saznamo više o sebi. Ali za razliku od filozofije i psihologije,
čije je interesovanje takođe inteligencija,VI nastoji da izgradi inteligentne entitete kao i njihovo
razumevanje. VI je proizvela mnoge značajne i impresivne proizvode čak i u svojoj ranoj fazi razvoja. Iako
nikone može predvideti budućnost u detalje, jasno je da kompjuteri na ljudskim nivou inteligencije(ili
bolje) imaju veliki uticaj na naš svakodnevni život i na dalji tok civilizacije.Veštačka inteligencija je
podoblast računarstva. Cilj istraživanja veštačke inteligencije je razvijanje programa (softvera), koji će
računarima omogućiti da se ponašaju na način koji bi se mogao okarakterisati intelignentim.
Pojam
veštačka inteligencija (VI)
, nastaje leta 1956. godine u Dartmudu, Hanover (SAD), na skupu istraživača zainteresovanih za
teme inteligencije, neuronskih mreža i teorijea u t o m a t a . S k u p j e o r g a n i z o v a o D ž o n M e k a r ti ,
u j e d n o s a K l o d o m Š e n o n o m , M a r v i n o m Minskim i N. Ročesterom. Na skupu su takođe
učestvovali T. Mur (Prinston), A. Semjuel (IBM), R. Solomonof i O. Selfridž (MIT), kao i A. Nevil, H.
Sajmon (Carnegie Tech, danasCarnegie Mellon University). Na skupu su postavljene osnove oblasti
veštačke inteligencije itrasiran put za njen dalji razvoj.5

Veštačka inteligencija kao istraživačko područje počela je da se pominje desetak g o d i n a

r a n i j e , i a ko fi l o s o f H j u b e r t D r a j f u s , p o s v e m u s u d e ć i j e d a n o d p r v i h ( a
s v a k a ko najupornijih osporavalaca, što je podrobno obrazložio u knjizi „Šta računari ne mogu –
kritikaveštačkog uma” iz 1972), pripoveda da se u traganju za korenima možemo vratiti, čak, u
dobaSokrata (450 leta pre naše ere) kada je on (prema Platonu) od Euti frona tražio „niz
pravilako j a n a m g o v o r e i z č a s a u č a s k a k o d a s e p o n a š a m o ”. Z a r t o n i j e
nagoveštaj algoritma ( k o n a č a n z b i r k o r a k a z a r e š a v a n j e
l o g i č k o g i m a t e m a ti č k o g p r o b l e m a ) ? „Kada čovek razmišlja, on ništa
drugo ne radi osim što poima ukupan zbir iz sabiranjadelova, jer um...nije ništa drugo do računanje”,
pisao je dva hiljadugodišta kasnije engleskifi losof Tomas Hobs. Genijalni matemati čar i fi losof
Vilhelm Gotf rid Lajbnic, zapisao je:„Kada se jednom utvrde karakteristi čni brojevi za
većinu pojmova, tada će čovečanstvo posedovati novi instrument kojim će se uvećati intelekt u
dalekom većem obimu nego što suoptički instrumenti pojačali vid, a prevazići će mikroskop i teleskop u
onom obimu u kojem jeum superiorniji od čula vida”.Bulova binarna algebra (Džordž Bul), početkom 19.
veka, označila je veliki korak uostvarenju, što je Čarls Bebidž prvi (1832) pretočio u tzv. analitičku mašinu.
Hauard Ejtken je1944. dovršio prvi programirajući računar, sa vaukuumskim cevima i
bušenim papirnimtrakama.Čini se da je veoma zapažen članak engleskog matemati čara
Alana Tjuringa, podnaslovom „Računarske mašine i inteligencija” (1950), na stranicama
fi losofskog časopisaMajnd (Mind), uveliko podstakao nastojanja da se krene u izradu
„misleće mašine”. Da biodgovorio na to zamršeno pitanje, potpisnik je smislio svojevrsnu logičku
proveru, poznatukao Tjuringov test, koja se i dan-danas smatra konačnim ispitom (i
dokazom) za potvrdur a č u n a r s ke i n t e l i g e n c i j e . „ M o ž e m o s e n a d a ti d a ć e m a š i n e
e v e n t u a l n o d a s e t a k m i č e s a ljudima na svim čisto intelektualnim poljima”, obrazlagao je on. „Ali
koja su ona najbolja da bi se otpočelo? Čak je i o ovome teško odlučiti. Mnogi misle da je apstraktna
aktivnost, kaošto je igranje šaha, najbolja. Moglo bi, isto tako, da se zastupa gledište po
kome je najboljemašinu snabdeti najboljim čulnim organima i onda je podučavati u tome da razume i
govoriengleski. Ovaj proces bi mogao da se odvija kao i uobičajeno podučavanje deteta. Stvari bi se
pokazivale i imenovale i tako dalje. Još jednom da naglasim: ne znam koji je pravi odgovor,ali mislim da bi
trebalo pokušati sa oba pristupa”.I s t e g o d i n e K l o d Š e n o n , t v o r a c t e o r i j e i n f o r m a c i j a ,
n a p i s a o j e č l a n a k p o s v e ć e n mašinama koje igraju šah. Iako nije izmislio program, verovao je da bi
„elektronski računar, programiran na ovaj način, mogao da igra sasvim jaku igru i to brzinom koja bi
mogla da se poredi sa ljudskom brzinom”.Skup je posledica prvih radova u oblasti. Nevil i Sajmon su na
njemu predstavili svoj program za automatsko rezonovanje, Logic Theorist (koji je napravio
senzaciju). Danas sesmatra da su koncept veštačke inteligencije postavili V. Mekulok i M. Pits, 1943.
godine, uradu u kom se predstavlja model veštačkih neurona na bazi tri izvora: spoznaja o fiziologiji
if u n k c i o n i s a n j u m o ž d a n i h n e u r o n a , i s k a z n a l o g i k a R a s e l a i V a j t e h e d a , i
T j u r i n g o v a komputaciona teorija. Nekoliko godina kasnije stvoren je prvi neuronski
računar SNARC.Zaslužni za poduhvat su studenti Prinstona, Marvin Minski i D. Edmons, 1951. godine.
Negdei z i s t e e p o h e s u i p r v i p r o g r a m i z a š a h , č i j i s u a u t o r i Š e n o n i T j u r i n g .
S l a v o d o b i t n o s u zabeležili da „intuicija, vidovitost i učenje nisu više isključiva svojstva ljudi: „svaki
veći brziračunar može da se programira kako bi ih isto tako ispoljio”.Polje proučavanja upotrebe
digitalnih računara za oponašanje razumnog ponašanja postalo je poznato kao – veštačka
inteligencija.6
Svaki pokušaj da se programiranjem mašina ostvari inteligentno
p o n a š a n j e , naglašavao je Hjubert Drajfus, ravno je nastojanju alhemičara da od olova
naprave zlato,zaključujući da bi eventualna mašina „koja bi bila sposobna da se služi prirodnim jezikom
i da prepoznaje složene oblike, morala da ima telo”. On je, čak, smatrao da nema razloga „zašto, u
principu, ne bi bilo moguće konstruisati veštački organizam, ako bi se upotrebile komponentedovoljno
slične onima od kojih je sačinjeno ljudsko telo”. Jedino u takvom robotu, sa umom itelom, u
nedigitalnom automatu sposobnom da obrađuje neformalne informacije, video
jem o g u ć u i n t e l i g e n t n u m a š i n u i
o p o n a š a n j e l j u d s k o g u m a ! Ali da bi se ostvario takav
veštački organizam, neophodan je veliki preokret u nauci koja seupinje da pronikne u ljudski
razumHjubert Drajfus je preporučio da, prisećajući se proročanskih reči Gotfrida VilhelmaLajbnica,
uvažimo poruku Voltera Rozenblita: „Čovek i mašina su sposobni da postignu onošto nijedno od njih ne
može da postigne samostalno”. Te 1972. godine veštačka inteligencija pretrpela je poraz od kojeg
dugo nije mogla da se oporavi. Knjiga „Šta računari ne mogu – kritika veštačkog uma”
pokrenula je, svakako, ozbiljna preispitivanja koja ni do naših dananisu okončana. Ni Stanislav Lem nije
propustio priliku da u blistavom delu „Summa technologiae” (1966),zaviri u inteligenciju zapisavši da je „
svaka tehnologija u načelu veštačko produžavanje prirodne tendencije, urođene u svemu što živi, tendencije ovladavanja
okolinom ili bar nepodleganja sredini u borbi za opstanak
”. Iz toga su proistekli brojni pokušaji izrade pojačivača inteligencije (homeostati) složenosti uporedive sa
našom ljudskom. Priroda jestvarala u pokušajima i promašajima koji traju milijardama godina,
„kibernetska evolucija” biočas preskočila milione ili stotine hiljada.„Kada bi čovek, zaista, trebalo da sam
sebe preobrazi pod pritiskom tehnologija stvorenihsopstvenim rukama, kada bi kao svog naslednika
trebalo da prizna robota sa savršenimkristalnim mozgom, bila bi to njegova najveća ludost”, upozorio je
poljski mislilac. „To biznačilo – ni manje, ni više – do isključivo skupno samoubistva rase, zaklonjeno
prividomnjenog produžetka mislećim mašinama koje čine deo tehnologije: tako bi, dakle, čovek,
ukrajnjoj konsekvenci, dopustio da ga tehnologija koju je on ostvario potisne sa mesta nekojem je
postojao, iz njegove ekološke niše i da ova tehnologija u neku ruku preraste u novuveštačku vrstu koja sa
istorijske arene uklanja lošije prilagođenu vrstu”.Čovek ne može da menja svet, a da ne menja samog
sebe.U godinama koje slede skup u Dartmudu posti žu se značajni napreci. Konstruišu se
programi koji rešavaju različite probleme. Na primjer, studenti Marvina Minskog će krajemš e z d e s e ti h
g o d i n a i m p l e m e n ti r a ti p r o g r a m A n a l o g y, k o j i j e o s p o s o b l j e n z a
r e š a v a n j e geometrijskih problema, sličnim onima koji se javljaju u testovima inteligencije,
i programStudent, koji rešava algebarske probleme napisane na engleskom jeziku. Nevil i Sajmon
ćerazviti
General Problem Solver (ГПС)
, koji pokušava imitirati ljudsko rezonovanje. Semjuel je napisao programe za igru sličnu dami, koji su bili
osposobljeni za učenje te igre. Mekarti,koji je u međuvremenu otišao na MIT, implementira programski
jezik Lisp, 1958. godine. Istegodine je napisao članak,
Programs With Common Sense
, gdje opisuje jedan hipoteti čki program koji se smatra prvim kompletnim sistemom veštačke
inteligencije.O v a s e r i j a u s p e h a s e l o m i s r e d i n o m š e z d e s e ti h g o d i n a i
p r e v i š e o p ti m i s ti č k a predviđanja iz ranijih godina se frustriraju. Do tada implementirani sistemi
su funkcionisali u7
ograničenim domenima, poznatim kao mikrosvetovi (microworlds). Transformacija koja biomogućila
njihovu primenu u stvarnim okruženjima nije bila tako lako izvodljiva, uprkos očekivanjima
mnogih istraživača. Po Raselu i Norivigu, postoje tri fundamentalna faktora kojisu to
onemogućili:1.Mnogi dizajnirani sistemi nisu posedovali saznanje o okruženju primene, ili
jeimplementirano saznanje bilo vrlo niskog nivoa i sastojalo se od nekih jednostavnihsintaktičkih
manipulacija.2.Mnogi problemi koje su pokušavali rešiti su bili u sušti ni nerešivi, bolje
rečeno, dok jekoličina saznanja bila mala i ograničena rešenje je bilo moguće, ali kada bi došlo do
porasta obima saznanja, problemi postaju nerešivi.3.Neke od osnovnih struktura koje su se
koristi le za stvaranje određenog inteligentnog ponašanja su bile veoma ograničene.Do tog
momenta rešavanje problema je bilo zasnovano na jednom mehanizmu opšte p r e t r a g e p r e k o
k o j e g s e p o k u š a v a j u p o v e z a ti , k o r a k p o k o r a k , e l e m e n t a r n e
o s n o v e razmišljanja da bi se došlo do konačnog rešenja. Naravno takav pristup podrazumeva i
velikeizdatke, te da bi se smanjili, razvijaju se prvi algoritmi za potrebe kontrolosinja
troškovaistraživanja. Na primjer, Edsher Dajkstra 1959. godine dizajnira jedan metod za
stabilizacijuizdataka, Nevil i Ernst, 1965. godine razvijaju koncept heuristi čke pretrage i
Hart, Nilson iRafael, algoritam A. U isto vreme, u vezi programa za igre, defi niše se
pretraga alfa-beta.Tvorac ideje je inače bio Mekarti, 1956. godine, a kasnije ju je koristio Nevil, 1958.
godine.Važnost shvatanja saznanja u kontekstu domena i primene, kao i građe strukture, kojoj bi bilo lako
pristupati, dovela je do detaljnijih studija metoda predstavljanja saznanja. Izmeđuostalih, definisale su se
semantičke mreže (definisane početkom šezdesetih godina, od straneKilijana) i okruženja (koje je
definisao Minski 1975. godine). U istom periodu počinju da sekoriste određene vrste logike za
predstavljanje saznanja.Paralelno s tim, tokom istih godina, nastavljaju se istraživanja za stvaranje
sistema zaigru checkers, za koji je zaslužan Samuel, orijentisan na implementaciju neke vrste
metodeučenja. E. B. Hunt, J. Marti n i P. T. Stone, 1969. godine konstruišu hijerarhijsku
strukturuodluka (radi klasifi kacije), koju je već idejno postavio Šenon, 1949. godine.
Kilijan, 1979., predstavlja metod IDZ koji treba da posluži kao osnova za konstrukciju takve
strukture. Sdruge strane, P. Vinston, 1979. godine, razvija vlasti ti program za učenje opisa
složenihobjekata, i T. Mičel, 1977., razvija tzv., prostor verzija. Kasnije, sredinom
osamdeseti h, p o n o v n a p r i m j e n a m e t o d e u č e n j a n a n e u r a l n e m r e ž e t z v. ,
b a c k p r o p a g a ti o n , d o v o d i d o ponovnog oživljavanja ove oblasti.K o n s t r u k c i j a a p l i k a c i j a z a
s t v a r n a o k r u ž e n j a , d o v e l a j e d o p o t r e b e r a z m a t r a n j a aspekata kao što su neizvesnost, ili
nepreciznost (koji se takođe javljaju prilikom rešavanja problema u igrama). Za rešavanje ovih
problema primjenjivane su probabilisti čke metode ( t e o r i j a p r o b a b i l i t e t a , i l i
p r o b a b i l i s ti č ke m r e ž e ) i r a z v i j a l i d r u g i f o r m a l i z m i k a o d i f u z n i skupovi (definisani od L.
Zadeha 1965. godine), ili Dempster-Šaferova teorija (tvorac teorije je A. Dempster, 1968., sa značajnim
doprinosom G. Šafera 1976. godine).Još jedan filosof, Džon Serl, upustio se u osporavanje sakupišvi svoja
predavanjeizmeđu korica na kojima je pisalo: „Svest, mozak i nauka” (1986). Osvrćući se na stanovište
jake veštačke inteligencije da je mozak samo digitalni računar, a svest samo računarski program, on je
podsetio da je zaljubljenike u znanje stolećima zaokupljalo može li mašina damisli, a sada saznajemo
(osamdeset prošlog veka) da na Univerzitetu Karnegi Meloun imajutakve (izjava Herberta Sajmona) i da
je inteligencija pitanje baratanja simbolima, da nije ni u8
kakvoj vezi sa ma kojom posebnom vrstom biološkog ili fizičkog materijala (mišljenje Alena Njuela).I
jedan i drugi su isticali, kako je Džon Serl pisao, da ništa ne preuveličavaju navodeći iskaznobelovca
Frimena Dajsona da su, što se tiče evolucije, računari u prednosti nad ljudima inajavu Marvina Minskog
da će sledeća generacija biti toliko inteligentna da ćemo biti „srećniako budu voljni da nas ostave u
dvorištu kao svoje ljubimce”. Povrh su dodali tumačenjeDžona Mekartija da se za „mašine tako
jednostavne kao što su termostati može reći da imajuverovanja!”Džon Serl je upozorio da je posledica
takvog stava, najpre, da u „ljudskoj svesti nema ničegsuštinski biološkog”, da je mozak, sticajem
okolnosti, jedan od neodređeno mnogo različitihvrsta računara sa ugrađenim programom koji čini ljudsku
inteligenciju. „Prema ovomgledištu”, nastavio je, „bilo koji fizički sistem sa odgovarajućim programom i
odgoravajućimulazima i izlazima imao bi svest, baš u istom smislu u kojem svest imamo vi i ja. Tako, na
prmer, ako ste napravili računar koji energijom napaja vetrenjača i ako bi imao odgovarajući program, on
bi morao da ima svest. A poenta nije da bi, uprkos svemu, on mogao imati misli iosećanja, nego pre to da
bi on morao imati misli i osećanja zato što je sve što je potrebno da bise imale misli i osećanja:
ugrađivanje odgovarajućeg programa. Biće to veštački mozak isvest koji su u svakom pogledu jednaki
ljudskom mozgu i svesti”. Može li mašina da misli?„Prva pretpostavka je: mozak uzrokuje svest, da su
mentalni procesi, za koje smatramo dakonstituišu svest, uzrokovani i to u potpunosti, procesima koji se
odigravaju unutar mozga”,objašnjavao je on. Računarski programi su, u celini, opisani i određeni svojom
sintaksičkomstrukturom, ali sintaksa nije dovoljna za semantiku. Svest sadrži više od toga, ona
imamentalne sadržaje, semantičke sadržaje, a ne samo sintaksu. Iz toga je proizišao konačnizaključak
Džona Serla: „Nijedan računarski program nije sam po sebi dovoljan da nekomsistemu podari svest.
Ukratko, programi nisu svesni i oni sami po sebi nisu dovoljni za posedovanje svesti”.Ma kakvu tvorevinu
ljudi načinili, ona bi morala imati mentalna stanja ista kao ljudskamentalna stanja, moći istovetne
moćima ljudskog mozga. Drugim rečima, mentalna stanja su biološke pojave! I kraju ostaje slobodna
volja: ako bi neko napravio mašinu za koju bismo biliuvereni da ima svest, ostalo bi pitanje da li ona ima i
slobodnu volju?Proslavljenog robotičara Hansa Moraveca 1988. (knjiga „Dečji razum”)
rasplamsavanadanja u veštačku inteligenciju „Najbrži napredak može se postići oponašanjem
evoluciježivotinjskog uma, težnjom da se mašini dodaje po nekoliko sposobnosti odjedanput, tako
darezultirajuće ponašanje podseća na sposobnosti životinja sa sve složenijim nervnim sistemom. Naša
inteligencija, kao alat, bi trebalo da nam omogući da sledimo put do inteligencije, kaocilja, većim
koracima od koraka kojima je išao užasno strpljiv, ali slep, proces Darvinoveevolucije”.Čak je predviđao da
se osećajnim robotima postepeno dodaju intelektualne sposobnosti sličneljudskim, a da će se u
konačnom ishodu pojaviti „bića koja na neki način podsećaju na nas, alisu u svakom pogledu nešto što
svet do sada nije video”.Očigledno je da pitanje: Da li su računari u stanju da oponašaju ljudsku
inteligenciju?ima velike društvene posledice, iako je čovečanstvo veoma daleko od podražavanja ma
čegašto bi se moglo tako nazvati. Pominjani Džon Serl je osamdesetih godina nabrojao primere ukojima
su programirani računari položili pojednostavljen Tjuringov ispit, ali je obrazložio danisu ispoljili
mentalno svojstvo – razumevanje.9
N a o s n o v u o v i h i s t r a ž i v a n j a , p o č e v o d o s a m d e s e ti h g o d i n a , k o n s t r u i š u s e
p r v i komercijalni sistemi veštačke inteligencije, uglavnom tzv., ekspertski sistemi.Savremeni problemi
koji se nastoje rešiti u istraživanjima veštačke inteligencije,vezani su za nastojanja
konstruisanja kooperati vnih sistema na bazi agenata, uključujući sisteme za upravljanje
podacima, utvrđivanje redosleda obrade podataka i pokušaje imitacije prirodnog jezika, između ostalih.
Definicija VI.
Uprkos vremenu koje je prošlo od kada je Džon Mekarti dao ime ovoj oblasti nakonferenciji održanoj
1956. godine u Dartmudu, nije nimalo lako tačno definisati sadržaj idostignuća veštačke inteligencije.
Najverovatnije, jedna od najkraćih i najednostavnijih karakteristika koja se pripisujeveštačkoj inteligenciji,
parafrazirajući Marvina Minskog, (jednog od stručnjaka i najpoznatijihistraživača veštačke inteligencije),
je „konstruisanje računarskih sistema sa osobinama koje bikod ljudskih bića bile okarakterisane kao
inteligentne“.Mogli bismo samo reći da to ima veze sa pametnim programima ali istorija nauke pokazuje
da se islo postupno u gađanju cilja. Za razliku od drugih oblasti, u veštačkojinteligenciji ne postoji
saglasnost oko jedne definicije, nego ih ima više zavisno od različitih pogleda i metoda za rešavanje
problema. Definicije veštačke inteligencije prema više izvorana slici- 1. Ove definicije variraju duž dve
glavne dimenzije.One sa gornje strane se odnose na
proces mišljenja
i
rezonovanja
dok se s donjestrane odnose na
ponašanje
. Takođe,definicije na levoj strani gledano po vertikali mereuspeh u smislu ljudskih performansi dok one
sa desne strane pokazuju idealni konceptinteligencije koje ćemo mi zvati
racionalnost
. To nam daje četiri moguća ciljeva u veštačkojinteligenciji, kao što se vidi na slici.I k a o š t o s e
m o g l o o č e k i v a ti p o s t o j e t e n z i j e i z m e d j u h u m a n o g i
r a c i o n a l n o f o k u s i r a n o g p r i s t u p a . H u m a n o o r e j e n ti s a n p r i s t u p m o r a b i ti
k a o e m p i r i j s k a n a u k a ,obuhvatajući hipoteze i eksperimentalno ih utvrđivati .
Racionalan pristup podrazumeva kombinaciju matematike i inženjerstva. Ljudi u svakoj grupi
ponekad bace klevetanje na rad udrugim grupama, ali je istina da svaki pravac daje vredan uvid.10
Sistem koji se ponaša kao ljudi: Tjuringov test
U poznatom takozvanom Tjuringovom testu, koji je Alan Tjuring opisao i objavio u jednom članku iz 1950.
godine, pod naslovom „
Computing machineri and intelligence
“, predlaže se jedan eksperiment čiji je cilj otkrivanje inteligentog ponašanja jedne mašine.Test polazi od
jedne igre u kojoj ispitivač treba da pogodi pol dva interlokatora, A i B,a koji se nalaze u posebnim i
odvojenim sobama. Iako oboje tvrde da su ženskog pola, u stvariradi se o muškarcu i ženi. U izvornom
Tjuringovom predlogu urađena je izvesna modifikacija, pa je ženu zamenio računar. Ispitivač treba da
pogodi ko je od njih mašina, polazeći odnjihovog međusobnog razgovora i imajući u vidu da oboje tvrde
da su ljudi.Zadatak treba postići uprkos činjenici da nijedan od interlokatora nije obavezan dagovori
istinu, te na primer, mašina može odlučiti da da pogrešan rezultat jedne aritmetičkeoperacije, ili čak da
ga saopšti mnogo kasnije kako bi varka bila uverljiva.Po optimističkoj hipotezi samog Tjuringa, oko 2000.
godine, već je trebalo da postojeračunari osposobljeni za igru ove igre dovoljno dobro, tako da prosečan
ispitivač nema višeod 70% šanse da uradi ispravnu identifikaciju, nakon pet minuta postavljanja
pitanja.Kada bi to danas zaista bilo tako, nalazili bi se pred jednom istinski inteligentnommašinom, ili u
najmanju ruku mašinom koja ume da se predstavi kao inteligentna. Ne treba ni pomenuti da su
Tjuringova predviđanja bila previše optimistična, što je biovrlo čest slučaj u samim počecima razvoja
oblasti veštačke inteligencije.11
U stvarnosti problem nije samo vezan za sposobnost računara za obradu podataka,nego na prvom
mjestu, za mogućnost programiranja računara sa sposobnostima zainteligentno ponašanje.
Sistem koji razmišlja kao ljudi: Kognitivni model pristupa
Ako ćemo reći da dati program misli kao čovek,onda moramo imati određeni načinkako čovek
razmišlja.Mi moramo da uđemo i vidimo kako stvarno radi ljudski um.Postojedva načina da uradimo to:
putem samoispitivanja ,samoposmatranja - pokušavajući dauhvatimo vlastite misli kako one teku – ili
preko psiholoških eksperimenata.Nakon štodovoljno preciziramo teoriju uma tek onda postaje moguće
izraziti teoriju kompjuterskog programa.Da bi program radio on moraju mu se dati ulazni podaci da bi
dobili izlaz što značida neki mehanizmi u programima mora da se deluje od strane ljudi.Na primer,
Newell iSimon , razvili su GPS (General Problem Solver) koji pokušava imitirati ljudsko rezonovanje
problema.Interdisciplinarna oblast kognitivne nauke kombinuje modele iz veštačkeinteligencije sa
eksperimentalnim tehnikama iz psihologije i pokušava da sastavi preciznu iispitanu teoriju kako radi
ljudski um.Ovde ćemo jednostavno reći da kognitivne nauke i VInadopunjuju jedna drugu naročito u
oblasti jezika i učenja.
Razmišljati racionalno: Pristup kroz zakone mišljenja
Grčki filozof Aristotel je bio jedan od prvih koji je pokušao da dešifruje „pravo razmišljanje“koje je
nepobitno u procesu rasuđivanja.Njegov poznati silogizam daje obrazac koji dajeuvek tačne zaključke ako
mu se naravno daju tačne predpostavke,premise.Na primer ,“Sokrat je čovek ; svi ljudi su su smrtni ;
dakle Sokrat je smrtan.“ Ovi zakoni razmišljanja su ovladalii postali osnova na polju logike.Još od 1965
težilo se da programi ako im se da dovoljnovremena i memorije i opise problem u logičkoj notaciji
trebalo je da nađu rešenje problemeako je ono uopšte postojalo. Intuicija, vidovitost i učenje nisu više
isključiva svojstva ljudi:
svaki veći brzi računar može da se programira kako bi ih isto tako ispoljio.
Raditi racionalno:Pristup kroz inteligentne agente
Inteligentni agenti predstavljaju softver koji automatski može da izvrši zadatak koji mu postavi osoba ili
drugi softver (agent). To je sistem, koji u interakciji sa okruženjem , imasposobnost da fleksibilno i
samostalno reaguje u skladu sa ciljevima koji su mu postavljeni.Okruženje u kome agenti deluju može biti
fizičko (realan svet) ili softversko (računar nakome su instalirani ili Internet). Agent je bilo šta što može
biti viđeno kao posmatranjenjegove okoline preko senzora i ponašanja pod uslovom da je okolina
predstavljena putemčinilaca. Automatski agent zamenjuje kamere i infracrvene zrake kao otkrivač za
senzore iraznolike motoričke funkcije za činioce.
Agent softvera ima kodirani niz znakova kaonjegovu percepciju i akciju. Racionalni agent je onaj, koji čini
pravu stvar. Prava akcija, onakoja uzrokuje što veću uspešnost agenta. Šta je racionalno u bilo kom datom
vremenu zavisiod čeitiri stvari:
•
Vršenje određene mere, koja definiše saglasnost uspeha,
•
Sve ono što je agent do sada primetio,
•
Šta agent zna o okolini,12
•
Akcije koje agent može izvršitiDefinicija IDEALNOG RACIONALNOG AGENTA: za svaku posebnu sekvencu
zapažanja,idealni racionalni agent treba da uradi bilo šta što akcija očekuje, da bi povećao vršenje
merena bazi evidencije putem percepcije sekvence i bilo šta što može da nadogradi spoznavanjekoje
agent ima.
Iz definicije se može na prvi pogled zaključiti da agent, može da ima propuste. Ako agent prelazi ulicu, i
ne gleda na obe strane pre prelaženja prometnog puta,njegova sekvenca zapažanja neće da mu kaže da
se približava kamion velikom brzinom.
Država umetnosti
Ovde su navedeni nekoliko porimera koji govore o tome dokle se već došlo sa primenom veštačke
inteligencije u različitim oblastima ljudkog života.Internacionalni velemajstor Arnold Denker razmišljao je
o figuricama na šahovskojtabli ispred njega i sledećem potezu koji može da odigra.Uvideo je da ne postoji
nada; morao je da preda partiju.Njegov protivnik
HITECH
postao je prvi kompjuterski program koji je pobedio velikog majstora u šahovskoj igri.(Berliner 1989)
„Želim da putujem iz Bostona za San Francisko,“ rekao je jedan od putnika govoreći umikrofon.“Kog
datuma želite da putujete?- usledilo je pitanje.Putnik je odgovorio da želi da putuje 20 Oktobra
najeftinijim dostupnim prevozom sa povratkom u nedelju.Program poimenu
PEGASUS
je vodio ceo razgovor i obavio celu transakciju što je rezultiralorezervacijom i uštedom za putnika od
nekoliko stotina dolara,nego kad bi putovao regularno prevozom.Iako program za prepoznavanje govora
dobije bar jednu od deset reči neispravnuon je u stanju da pređe preko greške i sastavi dijalog koji je
njemu razumljiv .(
Zue
et al.,
1994)
Jednom analitičaru je iznenada,u kontrolnoj sobi za letove
Jet Propulsion Laboratory
,skrenula pažnju crvena treptajuća poruka na ekranu.Poruka je ukazivala na nepravilnost uradu Vojadžer
letilice koja se trenutno nalazila u blizini planete Neptun. Srećom analitičar jeu mogućnosti da ispravi
problem sa zemlje. Osoblje je uvidelo da problem nije za
MARVELA
ekspertnog sistema koji prati sva dogadjanja na brodu u realnom vremenu,rukuje rutinskim zadacima i
obaveštava analitičare o mnogo ozbiljnijim problemima.
(Schwuttke,1992).
Brzina vožnje na autoputu izvan Pitsburga je na 55 kmp/h , čovek na mesto suvozačaosećao se ugodno.A
zašto i ne bi kad za poslednjih 90 km nije dodirnuo volan ,kočnicu igas.Pravi vozač je ustvari robot koji
prikuplja podatke o stanju na putu preko kamere,sonarnokao i održavanje rastojanja od drugog vozila
putem lasera .On kombinuje ove ulaze podatakasa iskustvom koje mu je već zadato još na treningu i tako
uspešno vodi računa kako upravljavozilom.
(Pomerleau, 1993).
Vodeći ekspert za patologiju limfnih čvorova opisuje ekstremno težak slučajekspertskom timu i ispituje
datu dijagnozu.Sa posmehom prilazi sistemu gde mu tvorcisistema sugeriraju kako da pita za objašnjenje
date dijagnoze.Sistem ističe glavne činiocekoji su uticali na odluku i objašnjava interakciju nekoliko
simptoma u ovom slučaju.Stručnjak priznaje svoje pogreške na kraju.
(Heckerman, 1991)
Iz kamera koje su smeštene odmah pored semafora iznad autoputa na monitoru se prati saobraćaj.Ako
iko od vozača ili suvozača bude pratio glavni ekran može videti „Citroen13
2CV je skrenuo iz Place de la Concorde u Champs Ely sees,“ ili „veliki kamion nepoznatog proizvođača
zaustavio se kod Place de la Concorde,“ ili obaveštenje o udesu koga je izazvaomotociklista pri čemu sledi
automatski poziv službe hitne pomoći.
(King
et al,
1993; Roller
et al.,
1994)
Ovo su samo neki od primera sistema veštačke inteligencije koji postoje danas.Nije magijaniti naučna
fantastika nego nauka , inženjerstvo i matematika.
Zaključak
Veštačka inteligencija je jedna od oblasti računarstva koja se poslednjih decenijanajbrže razvija. Paralelno
sa tim burnim razvojem rastu i očekivanja od ove discipline. Dok seza neke oblasti računarstva već smatra
da su zaokružene i da se u njima ne očekuju noviznačajni prodori, od veštačke inteligencije se rezultati
tek očekuju, uprkos tome što su većrazvijeni mnogi ”inteligentni” sistemi koji funkcionišu izuzetno dobro.
Ovo možda možemoda objasnimo time što ti ”inteligentni” sistemi, i pored varljivih spoljnih
manifestacija,funkcionišu na principima koje, najčešće ne možemo smatrati zaista inteligentnim.
Time,naravno, veštačka inteligencija samo dobija na atraktivnosti, a novi eksperimentii teorijska
istraživanja predstavljaju put ka novim primenama u najrazličitijim oblastima.Kako je razvoj veštačke
inteligencije oduvek bio zasnovan na komplementarnom povezivanjuteorije i eksperimenata, tako i
budući razvoj zahteva proširivanje i učvršćivanje teorijskihznanja, pre svega matematičkih, ali i znanja o
specifičnim oblastima primene, kao i njihovuadekvatnu formalizaciju.Veštačka inteligencija predstavlja
mešavinu konvencionalne nauke, fiziologije i psihologije, sve u cilju da se napravi mašina koja bi se, po
ljudskim merilima, mogla smatrati"inteligentnom". Mogućnost stvaranja inteligentnih mašina zaokuplja
ljudsku maštu još oddrevnih vremena, ali tek sada, sa brzim tempom razvoja računara i već
pedesetogodišnjimiskustvom na polju istraživanja tehnika VI programiranja, san o pametnim mašinama
počeo jeda postaje stvarnost.Međutim i pored sveg napretka, naučnici se još uvek nisu uhvatili u koštac
saosnovnim izazovom u razvoju inteligentne mašine - pravljenjem sistema koji oponašajuljudski mozak.
Nije ni čudo, jer ljudski mozak sa više milijardi neurona predstavlja možda inajsloženiju tvorevinu u
univerzumu.Alana Tjuringa zanimalo je i nešto drugo, što se proteže do naših dana: da li je ljudskimozak
samo jedna Tjuringova mašina. Ako je, to bi značilo da je već sada moguće sastavitimašinu koja bi imala
razum i svest, pod uslovom da smo u stanju da napišemo odgovarajući program jer i najmoćniji
savremeni računari nisu ništa drugo do Tjuringove mašine.Pojednostavljeno rečeno: za objašnjenje
razuma i svesti dovoljna je veštačka inteligencija iništa više! I to se može uzeti kao pouzdan pokazatelj da
računar poseduje sposobnostmišljenja, inteligencije, razumevanja ili svesti.„Drugim rečima, ako bi
računar bio u stanju da na sva pitanja odgovori istovetno kaočovek i tako potpuno i dosledno prevari
propitivača” – saopštava Rodžer Penrouz poznatiengleski fizičar i matematičar– „tada bih, uz odsustvo
dokaza da je suprotno, zaključio daračunar uistinu misli, oseća i tako dalje”. Zato se on usprotivio, ističući
da to nije moguće, bar ne kada je svest u pitanju; razum bi, možda i mogao da se dosegne.Pojava zvana
svest se, dakle, ne može uskladiti sa postojećim teorijama u fizici, iakoRodžer Penrouz ne smatra da
proučavanje i razumevanje mentalnih zbivanja trebalo tražiti izvan naučnog pogleda na svet;
postojeći pogledi i uvidi, nažalost, nisu dostatni za konačno14
odgonetanje.Zaključna razmatranja završio je rečima: „... predstavio sam više argumenata koji bi trebaloda
pokažu neodrživost stanovišta – očigledno vladajućeg u savremenom mišljenju – da je našerazmišljanje
suštinski isto kao i dejstvo veoma složenog računara. Svest mi izgleda tako važanfenomen da jednostavno
ne mogu da poverujem da je ona nešto sasvim ,slučajno’ prizvanok o m p l i k o v a n i m
p r o r a č u n o m . To j e f e n o m e n k o j i m s e s a z n a j e o s a m o j
e g z i s t e n c i j i univerzuma. Može se tvrditi da univerzum kojim upravljaju zakoni, ali koji
ne dozvoljavasvest i nije, uopšte, univerzum. Samo je fenomen svesti onaj koji može
prizvati hipoteti čki,teorijski’ univerzum u stvarno postojanje”.Matematičar i logičar Kurt Gedel je još
1931. obelodanio da postoje problemi kojiimaju rešenje, ali se ono ne može dokazati u okviru datog
formalnog sistema! Drugim rečima, postoje istine koje se ne mogu dokazati.15
Literatura:
Stuart J. Russell and Peter Norvig - Artificial Intelligence A Modern Approach , 1995Predrag Janičić i
Mladen Nikolić – Veštačka inteligencija ,Februar 2009Stanko Stojiljkovića - Mozak na čipu: Hoće li mašine
iskoreniti ljudeBranislav Jevtović – Inteligentni agenti - PowerPoint
Presentationhttp://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=375919http://sr.wikipedia.org/sr-
el/Вјештачка_интелигенцијаhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/Тјурингов
_тестhttp://www.elitesecurity.org/t112729-Vestacka-inteligencija-VI-Nastanak-poreklo-definicija-
buducnost-VIhttp://www.elefmagazin.com/Kultura/Vestacka-inteligencija-u-mitovima-bajkama-i-
crtanim-filmovima.html