Prirucnik Za Nenasilje

à

sa rezultatima istraživanja o prisutnosti i oblicima nasilja
u srednjim školama u Srbiji
Organizacija kreativnog okupljanja “OKO”

Novi Sad, mart 2010.
Naziv publikacije:
à

sa rezultatima istraživanja o prisutnosti i oblicima nasilja
u srednjim školama u Srbiji
Izdavač:
Organizacija Kreativnog Okupljanja “OKO”
Direktor:
Dragoljub Njegru
Autori/ke:
Zoran Zlatković
Milisav Milinković
Jelena Vukičević
Sanja Batić
Dizajn i prelom:
Adorjan Kurucz
Štampa: West, Novi Sad

Tiraž: 300
Novi Sad, mart 2010.
Ilustracija na koricama urađena je po uzoru na skulpturu švedskog umetnika Karla Fre-

drika Reuterswärd, koja se nalazi u Štokholmu, Berlinu, Malmeu, Geteborgu, ispred pred-
stavništva Ujedinjenih Nacija u Njujorku i brojnim drugim mestima, i predstavlja global-
ni simbol mira i nenasilja.
Ô
à[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[e

\ ~[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[d

~

Ô[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[h
Ô

Ò
[[[[[[[[[[[[[[[[[[``
Uvod [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`c
Uzorak [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[à
Rezultati [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[b_
Analiza odgovora na stavke[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[bb
Faktorska struktura upitnika [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[c_
Prilozi [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[cd
W X [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[e`

Nasilje [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[ec
Nenasilje [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[eg
à [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[fh

Teorije učenja [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[d`
Neformalno obrazovanje [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[de
Koncept učenja kroz ceo život [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[dh
Značaj i uloga nevladinih organizacija (NVO) [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[g`
Šta je omladinski rad? [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[gc
Mladi kao važni društveni akteri u društvenim promenama [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[gd
Uloga omladinskog rada u postkonfliktnim područjima [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[gg
Osnaživanje za izgradnju mira [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[gh
Interkulturalizam i vaspitanje [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[h`
Ò
Ò
[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[he
Sukob ili izazov [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[hd
Uticaj škole i vršnjaka [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`__
Sistemi prevencije nasilja i partnerstva [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`_`
3

[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`_d
Prednost teatra [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`_h
Teatar i školsko okruženje [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[``_
Teatar potlačenih [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`è
Preporuke za pravljenje predstave forum teatra [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[``g
à [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`b`

Javne akcije [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`bc
Škole uključene u projekat [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`c_
Organizacije uključene u projekat [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`cc
] [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`ch

[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`f`
Uvod o radionicama [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`fc
Teme za radionice[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`fh
`X Očekivanja, pravila, upoznavanje, radioničarski rad, timski rad,
poverenje u grupi, grupna dinamika [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`fh
bX Diskriminacija, predrasude, stereotipi [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`d`
Prilozi [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`de
cX Nasilje, krugovi nasilja, vrste, faze ka promeni [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`gc
Prilozi [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`gf
aX Nenasilna komunikacija aktivno slušanje [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`gg
Prilozi [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`gh
eX Nenasilna komunikacija, div i čops, ja – rečenice, asertivnost[[[[[[[[[[[[[[[[[`h`
Prilozi [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`hb
fX Konflikti, konstruktivno rešavanje, faze, stilovi ponašanja [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`ha
Prilozi [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`hg
dX Medijacija [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[b_`
Prilozi [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[b_b
gX Ljudska prava, participacija [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[b_c
hX Forum teatar [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[b_e
`_X Aktivizam i planiranje akcije[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[b_f
Forma za pripremu radionice [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[b_g
Evaluacija [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[b_h
Beleške sa radionica [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[b`_

ÒÞ [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[b``
[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[b`c
a
à
à
Nemojte nikada sumnjati da mala grupa pametnih i posvećenih ljudi može promeniti svet.
Uistinu, to je jedino što ga je ikada i menjalo.
Margaret Mid
Osnovni problem sa kojim smo se suočavali tokom rada sa mladima jeste povećanje
nasilja među mladima i nedovoljno poznavanje tehnika nenasilne komunikacije, a sa-
mim tim i nemogućnost da se one primenjuju. Smatramo da je sama kultura nenasilja
nedovoljno zastupljena i promovisana među mladima, a da bi im tehnike nenasilne
komunikacije omogućile adekvatnije reagovanje u svakodnevnim situacijama u škola-
ma i uticale na promenu vladajućeg sistema vrednosti u kojem se nasilje toleriše. Zato
smo se odlučili da za sam kraj projekta napišemo i odštampamo Priručnik za nenasilje
koji bi na jednom mestu sakupio osnovna znanja i vrednosti iz oblasti kojima smo se
najviše bavili tokom realizacije projekata “Srbija, zona NEnasilja“ i “Mi moramo biti
promena koju želimo videti u svetu“.
Danas, kada ulazimo u treću godinu godinu sprovođenja programa koji promovišu
mir i partnerski način reagovanja pri zaštiti od nasilja u srednjim školama u Srbiji, sle-
dimo hrabru i optimističnu viziju srednjoškolaca/ki koji su našem projektu i kampanji
dali naziva “Srbija, zona NEnasilja“.
Tokom rada često smo nailazili na stav kako je bavljenje nasiljem, pa i sama promo-
cija nenasilja “u trendu“ što umnogome relativizuje problem koji nije svojstven samo
za našu društvenu zajednicu, već postaje globalni fenomen koji preispituje atmosferu
školskog i vanškolskog okruženja. Rezultati istraživanja sprovedeni u okviru projekta
“Srbija, zona NEnasilja“ govore o tome da rad na prevenciji nasilja i lečenju posledica
predstavlja veliku potrebu posttraumatizovanog društva koje nekad nema dovoljno
kapaciteta da na te potrebe odgovori. Stoga smatramo da je svaki pokušaj u pravcu
stvaranja mira dragoceni doprinos našoj zajedničkoj budućnosti.
U prvom delu priručnika iznosimo najnovije rezultate istraživanja o prisutnosti i obli-

cima nasilja u srednjim školama u Srbiji, ali i ohrabrujuće podatke koji govore da mla-
di nisu izgubili poverenje u škole, kao i da su spremni da pomognu drugima. Zatim
sledi teorijski osvrt o vršnjačkom nasilju kada akcentujemo vrednosti neformalnog
obrazovanja i potrebu da se ono prepozna kao metodologija za celoživotno učenje.
Potom iznosimo osnovne vrednosti nenasilja kroz objašnjenje samog pojma nasilja,
tehnika nenasilne komunikacije i asertivnosti da bi se fokusirali na aktivizam mladih,
omladinski i volonterski rad u zajednici i školskom okruženju. Treći deo predstavlja
skup praktičnih tehnika i strategija za promene unutar same škole kao institucije u
e
à

kojoj deca provode veći deo dana. Ovde posebnu pažnju poklanjamo umetnosti kao
potencijalu za društvene promene i organizovanom slobodnom vremenu da bi za kraj
istakli značaj partnerstva za rešavanje problema nasilja unutar škole i okruženju u ko-
jem mladi žive i uče. Na kraju vam nudimo skriptu sa ciklusom praktičnih radionica
koje možete realizovati sa mladima.
Veliki je izazov, a neizmerno zadovoljstvo stvarati ovakvu knjigu. Inspiraciju za pisanje

nalazili smo u svakom danu, u komunikaciji sa mladima, volonterima/kama, profe-
sorima/kama, supervizorkama, evaluatorkom, dnevnim događajima, komunikciji sa
medijima...
Svima veliko hvala za savezništvo na putu nenasilja. Verujemo u suštinsko jedinstvo

ljudi i, isto tako, svega što živi. Sledimo Gandijevu ideju da ako jedan čovek duhovno
napreduje, ceo svet napreduje sa njim i, ako jedan čovek ne uspe, čitav svet nije uspeo
u istoj tolikoj meri. Najbolje se uči u porodici i školi.
Želimo da stranice koje slede budu dodatni motiv svima koji rade na stvaranju bezbednije
sredine za mlade koja podstiče nenasilje i aktivizam mladih.
Zoran Zlatković
Milisav Milinković
Jelena Vukičević
Sanja Batić
f

~ \

~ \ ~
Osnovni cilj projekta “Srbija, zona NEnasilja“ jeste unapređenje bezbednosti uče-
nika/ca i profesora/ki u 10 srednjih škola na teritoriji Beograda, Novog Sada, Velike
Plane i Smederevske Palanke uz povećanje kvaliteta rada i promociju nenasilja u
školama i lokalnim zajednicama kroz sticanje znanja i veština za nenasilan, kon-
struktivan i partnerski način reagovanja.
Svrha projekta je smanjenje agresije i nasilja među mladima i doprinos stvaranju

bezbednije sredine koja podstiče njihovo učešće i aktivizam, kroz primenu tehnika
nenasilne komunikacije i pristupa vršnjačke edukacije. Projekat doprinosi osnaživanju
predstavnika/ca škola, NVO i vršnjačkih timova za pružanje podrške pri zaštiti od
nasilja, senzibilisanju i uključivanju lokalne zajednice u rešavanje problema nasilja.
Ovaj cilj se ostvarivao kroz sledeće aktivnosti:

* Realizacija obuke predstavnika/ca škola i NVO za primenu tehnika nenasilne
komunikacije i pružanjue podrške pri zaštiti od nasilja
* Realizacija obuke za učenike/ce o vršnjačkoj edukaciji i nenasilnoj komunikaciji
(kamp)
* Realizacija obuke za nastavni kadar u svakoj školi od strane obučenih predstav-
nika/ca škola i NVO
* Realizacija ciklusa od 4 jedodnevna treninga u svakoj od 10 srednjih škola od
strane vršnjačkih edukatora/ki
* Sprovođenje, obrada i promocija istraživanja o nasilju u srednjim školama na
uzorku od 1000 učenika
* Realizacija kampanje za promociju nenasilja
* Kreiranje i štampanje rezultata istraživanja u srednjim školama u okviru “Pri-
ručnika za nenasilje“ i njegova promocija
Nosilac projekta “Srbija, zona NEnasilja“ je Organizacija kreativnog okupljanja OKO

iz Beograda), a partnerske organizacije i škole: Centar za omladinski rad (CZOR),
ONO - Omladinska Nevladina Organizacija iz Novog Sada, UG “Svet Reči“ iz Ve-
like Plane, Udruženje žena “Femina“ iz Smederevske Palanke, Elektrotehnička škola
“Mihajlo Pupin” Novi Sad, Medicinska škola ‘’7.april’’ Novi Sad, Zubo-tehnička škola
i Elektro-tehnička škola “Nikola Tesla“ iz Beograda, Palanačka gimnazija, Hemijsko-
tehnološka i prehrambena škola “Žikica Damjanović“, Mašinsko elektro-tehnička ško-
la “Goša“ iz Smederevske Palanke, Tehnička škola “Nikola Tesla“, Gimnazija i Eko-
nomsko-ugostiteljska škola iz Velike Plane.
d
à

Projekat je realizovan uz podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, na

osnovu Konkursa za uključivanje udruženja građana u proces sprovođenja Nacionalne
strategije za mlade kroz realizaciju projekata koji su usmereni ka realizaciji ciljeva pla-
niranih Strategijom. Projekat je realizovan, kao što je i preporuka konkursa, u saradnji
vladinog i nevladinog sektora (10 škola i 5 omladinskih organizacija), radi poboljšanja
položaja zajedničke ciljne grupe – mladih ljudi.
Zahvaljujemo se svima koji su svojom saradnjom, otvorenošću i razumevanjem dopri-

neli da se shvati značaj partnerstava i savezništva bez čega nije bilo moguće ostvariti
ciljeve koje smo zacrtali.
g

~
Ô

~
Ô
Osnovni cilj projekta “Mi moramo biti promena koju želimo videti u svetu“ jeste sma-
njenje agresije i nasilja među mladima u 10 srednjih škola u Srbiji i doprinos stvaranju
bezbednije sredine za mlade koja podstiče njihovo učešće i aktivizam, kroz promociju
i primenu tehnika nenasilne komunikacije i konstruktivnog rešavanja sukoba. Jedan
od ciljeva ovog projekta je i promovisanje upotrebe neformalnih metoda u radu sa
mladima u okviru školskog sistema
Ovaj cilj se ostvarivao kroz:

* realizaciju obuke za predstavnike/ce škole i NVO putem tri vikend modula iz obla-
sti primene tehnika nenasilne komunikacije i konstruktivnog rešavanja sukoba
* praktično učenje i primenu stečenog znanja putem realizacije ciklusa od 10
radionica sa grupom učenika/ca koju su sproveli predstavnici/ce škola uz men-
torsku i podršku volontera/ki iz NVO
* organizovanje javnih aktivnosti u lokalnoj zajednici usmerene na promociju ne-
nasilja od strane učenika/ca koji/e su obučeni/e tokom radionica, a uz podršku
predstavnika/ca škole i volontera/ki NVO
* kreiranje i štampanje Priručnika o nenasilnoj komunikaciji i konstruktivnom
rešavanju sukoba
* promociju i distribuciju priručnika zainteresovanim školama i zainteresovanoj javnosti
Učesnici projekta “Mi moramo biti promena koju želimo videti u svetu“ su Organiza-
cija kreativnog okupljanja “OKO“ iz Beograda (nosilac projekta), Centar za omladin-
ski rad (CZOR), ONO - Omladinska Nevladina Organizacija iz Novog Sada, Udru-
ženje za inkluziju osoba sa invaliditetom iz Temerina i 10 srednjih škola iz opština koje
su uključene u projekat.
Škole uključene u projekat su:

Elektrotehnička škola “Mihajlo Pupin” Novi Sad
Medicinska škola ‘’7.april’’ Novi Sad
Srednja škola ’’Lukijan Mušicki’’ u Temerinu
Tehnička škola ‘’Jovan Vukanović’ Novi Sad, objekat 1 i 2
Srednja škola za dizajn “Bogdan Šuput”
Filološka gimnazija Beograd
Pravno-poslovna škola Beograd
Peta beogradska gimnazija
Arhitektonska tehnička škola u Beogradu
h
à

Projekat je realizovan uz podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, na

osnovu Konkursa za uključivanje udruženja građana u proces sprovođenja Nacionalne
strategije za mlade kroz realizaciju projekata koji su usmereni ka realizaciji ciljeva pla-
niranih Strategijom. Projekat je realizovan, kao što je i preporuka konkursa, u saradnji
vladinog i nevladinog sektora (10 škola i 4 omladinske organizacije), radi poboljšanja
položaja zajedničke ciljne grupe – mladih ljudi.
Direktan povod za pokretanje i realizaciju ovog projekta bili su podaci koji su ukazivali
na povećano nasilje u školama.
`_
I
Ô

Ò

``
`b
Ô
Ô

UVOD
U sredstvima javnog informisanja se upozorava na izraženu prisutnost nasilja u ško-
lama. Ovakvo stanje potvrđuju i malobrojna istraživanja u kojima se navodi kako je
poslednjih 10 godina došlo do povećanja nasilja u školama (Gašić-Pavišić, 2004; pre-
ma Popadić & Plut, 2007). Ovo istraživanje je izvršeno u okviru projekta “Srbija zona
NEnasilja – obuka predstavnika škola, NVO i mladih za primenu nenasilnih tehni-
ka”, finansijski podržanog od strane Ministarstva omladine i sporta. Uzorak čini 1005
ispitanika, učenika i učenica srednjih škola iz Beograda, Novog Sada, Smederevske
Palanke i Velike Plane. Uzorak je ujednačen po rodu. Ispitanici su u fazi srednje adoles-
cencije (M= 16.33 god, s=1.03 god). Korišćeni upitnik je sadržao opšta demografska
pitanja, pitanja o prisutnosti nasilja i skalu procene nasilja u školi (41 stavka sa pridu-
ženim petostepenim Likertovim skalama za izražavanje stepena slaganja sa tvrdnjama).
Odgovori ispitanika na stavke Skale procene nasilja su podvrgnuti faktorskoj analizi
(MGK, sa promaks rotacijom) i utvrđeno je 6 relevantnih faktora: Fizička agresivnost,
Prosocijalno ponašanje, Nastavničko nasilje, Svest o postojanju nasilja (prisutnosti na-
silnih grupa, opažanja postojanja žrtava), Verbalna agresivnost i Iskustvo maltretiranja
u školi. Diskriminativnom analizom je utvrđeno da postoje rodne razlike u izraženosti
dimenzija školskog nasilja (ʄw= .753, ʖ2= 279.179, p<0.01), učenici su fizički agre-
sivniji i manje skloni verbalnom nasilju. Diskriminativnom analizom je utvrđeno da
postoje razlike između učenika u izraženosti dimenzija školskog nasilja u zavisnosti
da li su prisustvovali nasilju (ʄw = .865, ʖ2= 136,843, p<0.01), učenici koji su prisu-
stvovali nasilju su više opažali nasilnost nastavnika, agresivniji su i imaju veću svest o
nasilju. Diskriminativnom analizom je utvrđeno da postoje razlike između učenika u
zavisnosti da li su trpeli nasilje (ʄw = .887, ʖ2= 115.051, p<0.01), učenici koji su trpeli
nasilje su imali i više skorove na dimenzijama Iskustvo maltretiranja u školi i Svest o
nasilju u školi.
Multiplom regresionom analizom je utvrđeno da postoji povezanost školskih ocena
i dimenzija školskog nasilja (R =.342, F(6,974) =21.512, p<0.01). Osobe sa višom
školskom ocenom su manje fizički agresivne (ß=-.263, p<0.01), više svesne nasilja
(ß=.157, p<0.01) i više sklone verbalnom nasilju (ß=.125, p<0.01). O fizičkom nasilju
od strane nastavnika izveštava 18.7% ispitanika. Poverenje u nastavnike postoji, tako
da 64.2% ispitanika je sigurno da bi im nastavnici pomogli u slučaju da su maltreti-
rani. 7.5% ispitanika izveštava o preduzetim kaznama nasilnog ponašanja učenika,
a 18.4% izveštava da je maltretirana osoba posle bila zaštićena. Osobe sa višim sko-
`c
à

rom na Fizičkoj agresivnosti su u većoj meri opažale nastavničko nasilje što verovatno
proizlazi iz činjenice da su češće u situaciji da budu kažnjeni. Fizičkoj agresivnosti su
skloniji učenici muškog roda i učenici/e koji/e imaju lošije školske ocene. Verbalnom
nasilju su sklonije učenice, kao i učenici/e koji/e imaju bolje školske ocene. Upoređi-
vanjem rezultata učenika koji su prisustvovali nasilju i onih koji su ga trpeli može se
zaključiti da su mladi koji su naveli da su prisustvovali nasilju često i sami počinioci
nasilja dok mlade koji su trpeli nasilje karakteriše sklop osobina koji je svojstven za
“bullied children“.
UZORAK
Uzorak čini 1005 ispitanika, učenika i učenica srednjih škola iz Beograda, Novog
Sada, Smederevske Palanke i Velike Plane. Uzorak je ujednačen po rodu 522 ispitanika
(52,8%) je muškog, a 467 (46,5%) ženskog pola, 16 ispitanika nije odgovorilo na ovo
pitanje.
47% muški
53% ǎenski
Tabela Rodna struktura ispitanika
frekvencija procenat % valjan procenat %

muški 522 51,9 52,8
Validni ženski 467 46,5 47,2
ukupno 989 98,4 100,0
nedostaje podatak 16 1,6
Ukupno 1005 100,0
à
Ô
Ispitanici su uglavnom u fazi srednje adolescencije, 99.4% ispitanika je u intevalu od

15 do 18 godina. Najveći broj ispitanika ima 16 godina (41.8% ispitanika). Prosečan
uzrast ispitanika izražen sa aritmetičkom sredinom iznosi 16.33 godine (std. devijacija
1.026)
Tabela Uzrasna struktura ispitanika
frekvencija procenat valjan procenat kumulativni

procenat
15 218 21,7 21,8 21,8
16 420 41,8 42,0 63,7
17 181 18,0 18,1 81,8
Validni 18 176 17,5 17,6 99,4
19 5 ,5 ,5 99,9
20 1 ,1 ,1 100,0
ukupno 1001 99,6 100,0
nedostaje podatak 4 ,4
Ukupno 1005 100,0
15 16 17 18 19 20
Histogram Uzrasna struktura ispitanika
è
à

Tabela Deskriptivni pokazatelji za uzrast
Statistički pokazatelji uzrast

N Validni 1001
nedostaje 4
Aritmetička sredina 16,33
Medijan 16,00
Mod 16
Std. Devijacija 1,026
Skewness ,445
Std. greška Skewness ,077
Kurtosis -,720
Std. greška Kurtosis ,154
Živi sa ...
frekvencija procenat valjan Kumulativni
procenat procenat
s oba roditelja 804 80,0 81,5 81,5
sa majkom 114 11,3 11,6 93,0
Validni sa ocem 46 4,6 4,7 97,7
neko drugi 23 2,3 2,3 100,0
Ukupno 987 98,2 100,0
Nedostaje podatak 18 1,8
ukupno 1005 100,0
900
800
Najveći broj ispitanika živi
700
sa oba roditelja (80%), sa
600
majkom živi 11,3% ispita-
500
nika, 4,6% ispitanika živi s
400
ocem, a 2,3% su zaokružili
300
naveli nekog drugog.
200
Ovi podaci su u skladu sa
100
podacima da 81,5% ispi-
0
tanika ima nerazvedene
oba r oditelja sa majkom sa ocem sa drugim roditelje.
`f
Ô
Tabela Bračni status roditelja

procenat procenat
ne 819 81,5 85,0 85,0
Validni da 144 14,3 15,0 100,0
ukupno 963 95,8 100,0
ukupno 1005 100,0
Što se tiče obrazovanja očevi najvećeg broja ispitanika imaju završenu srednju školu
(57% ispitanika), potom višu ili fakultet (28 % ispitanika). Majke imaju sličnu distri-
buciju obrazovnih nivoa, majke najvećeg broja ispitanika imaju završenu srednju školu
(57,3% ispitanika), potom višu ili fakultet (28,1 % ispitanika).
Tabela Nivo obrazovanja oca

procenat procenat
nezavršena OŠ 4 ,4 ,4 ,4
osnovna škola 72 7,2 7,4 7,8
srednja škola 573 57,0 58,8 66,6
Validni viša škola 141 14,0 14,5 81,0
fakultet 147 14,6 15,1 96,1
ne znam 38 3,8 3,9 100,0
Ukupno 975 97,0 100,0
Ukupno 1005 100,0
`d
à

Tabela Nivo obrazovanja majke

procenat procenat
nezavršena OŠ 6 ,6 ,6 ,6
osnovna škola 95 9,5 9,6 10,2
srednja škola 576 57,3 58,3 68,5
Validni viša škola 136 13,5 13,8 82,3
fakultet 147 14,6 14,9 97,2
ne znam 28 2,8 2,8 100,0
Ukupno 988 98,3 100,0
Ukupno 1005 100,0
Najveći broj ispitanika ima vrlo dobar uspeh (36,6%), zatim odličan (29,5%), potom
dobar (26,9%).
Tabela Školski uspeh ispitanika
valjan Kumulativni
frekvencija procenat procenat
procenat
nedovoljan 17 1,7 1,7 1,7
dovoljan 30 3,0 3,1 4,8
dobar 270 26,9 27,5 32,3
Validni
vrlo dobar 368 36,6 37,5 69,8
odličan 296 29,5 30,2 100,0
Ukupno 981 97,6 100,0
Ukupno 1005 100,0
`g
Ô
U ovom istraživanju su ispitani učenici iz Beograda (215 učenika), Novog Sada (206
učenika), Smederevska Palanka (285 učenika), Velika Plana ( 299 učenika).
grad frekvencije procenat

Beograd 215 21,4
Novi Sad 206 20,5
Smederevska Palanka 285 28,4
Velika Plana 299 29,8
Ukupno 1005 100,0
350
300
250
200
150
100
50
0
Beograd Novi Sad Smederevska Velika Plana
Palanka
`h
à

REZULTATI
PRISUTNOST NASILJA
O nasilju u okolini izveštava 201 ispitanik (20%), o nasilju od strane drugih učenika
izveštava 491 ispitanik (49,3%). O nasilju od strane nastavnika izveštava 233 ispi-
tanika (23,6%). Samo 75 učenika izveštava da je nasilnik bio kažnjen, 160 učenika
(18,4%) izveštava da je maltretirana osoba posle bila zaštićena. Lično iskustvo maltre-
tiranja ima 105 učenika (10,9%).
procenat % frekvencija
ne 79,9% 800
nasilje u okolini
da 20,1% 201
ne 50,7% 505
drugi učenici
da 49,3% 491
ne 76,4% 756
nastavnici
da 23,6% 233
ne 91,6% 819
kazna
da 8,4% 75
zaštita ne 81,6% 709
maltretirane da 18,4% 160
ne 89,1% 861
lično iskustvo
da 10,9% 105
b_
Ô
Što se tiče prisustvovanja u nekom od vidova nasilja, utvrđeno je da je 78,8% prisu-

stvovalo tučama, 18,6% pljačkama, 9,5% seksualnom zlostavljanju, 24,4% pucnjavi,
57,1% zastrašivanju.
procenat % frekvencija
ne 21,2% 153
tuča
da 78,8% 569
ne 81,4% 382
pljačka
da 18,6% 87
ne 90,5% 427
sex. zlost.
da 9,5% 45
ne 75,6% 394
pucnjava
da 24,4% 127
ne 42,9% 215
zastrašivanje
da 57,1% 286
73,8% ispitanika smatra da bi prijavili nasilje ukoliko bi bili u situaciji da sami trpe ili
prisustvuju nasilju.

f P% Validni Procenat
Ne 224 22,3 23,2
Validni da 742 73,8 76,8
Ukupno 966 96,1 100,0
Ukupno 1005 100,0
b`
à

ANALIZA ODGOVORA NA STAVKE

FIZIČKO NASILJE
Ispitanici izveštavaju o prisustvu fizičkog nasilja, 48.7% ispitanika ocenjuje da agresiv-

nost nekih učenika ugrožava i njihovu bezbednost, odgovor na ovu tvrdnju se donekle
podudara sa odgovorima na tvrdnju da 34% učenika izveštava o postojanju grupa
učenika koji terorišu druge. Može se zaključiti da postoje grupe učenika, verovatno
delikventi koji fizički zlostavljaju ostalu decu.
Što se tiče lične spremnosti na nasilje; 12.6% učenika se uključuje u školske tuče,
13.5% smatra za sebe da se lako potuku, 12.2% učenika je spremno da natera druge
osobe da urade nešto što oni žele (otprilike isti procenat, 13.3% ispitanika želi biti
glavno u društvu, ali ova želja ne mora proizlaziti iz nasilnih obrazaca ponašanja).
Što se tiče procene uzroka nasilnog ponašanja 60.9% učenika smatra da neki učenici
lako izgube kontrolu nad svojim besom, 39.8% učenika smatra da mladi koji se tuku
imaju porodične probleme.
Indikativan podatak je da bi se 76.9% ispitanika bojalo prijaviti nasilje zbog straha od

osvete, 16.1% ispitanika ne bi nikome prijavilo da trpi nasilje. 81.8% ispitanika oče-
kuje od strane škole zaštitu od nasilja, a 67.5% učenika bi i sami nastojali da pomognu
osobi koja trpi nasilje.
u pot- ne
nisam slažem se u potpu-
punosti slažem se
siguran- u većoj nosti se
se ne u većoj
sigurna meri slažem
slažem meri
30. Agresivnost nekih f 221 94 184 195 278
učenika ugrožava i moju % 22,7%
bezbednost. 9,7% 18,9% 20,1% 28,6%
9. U školi postoje grupe f 208 123 311 130 200

učenika koje terorišu % 21,4%
druge 12,7% 32,0% 13,4% 20,6%
7. Neki učenici kao da f 128 87 168 217 373

uživaju u plašenju dru- % 13,2%
gih učenika. 8,9% 17,3% 22,3% 38,3%
bb
Ô
5. U našoj školi postoje f 165 108 186 165 349

učenici koje svi izbegavaju. % 17,0% 11,1% 19,1% 17,0% 35,9%
6. Uključujem se školske f 668 106 71 47 74
tuče. % 69,2% 11,0% 7,3% 4,9% 7,7%
12. Lako se potučem. f 614 147 79 57 74

% 63,2% 15,1% 8,1% 5,9% 7,6%
22. Ako neko odbija da f 596 152 107 55 64
uradi šta mu kažem spre- % 61,2%
man sam da ga nateram 15,6% 11,0% 5,6% 6,6%
4. Želim da pokažem ko je f 595 135 113 69 60

glavni u društvu % 61,2% 13,9% 11,6% 7,1% 6,2%
16. Neki učenici izgube f 87 94 199 248 344
kontrolu nad svojim % 9,0%
besom 9,7% 20,5% 25,5% 35,4%
19. Mladi koji se tuku f 150 103 338 256 119

imaju porodične proble- % 15,5%
me. 10,7% 35,0% 26,5% 12,3%
29. Škola bi trebala pre- f 66 27 85 145 653

duzeti što pre mere protiv %
učenika koji zlostavljaju 6,8% 2,8% 8,7% 14,9% 66,9%
druge učenike.
32. Ne znam kako da f 460 128 198 90 99
reagujem kada me neko % 47,2%
fizički napadne. 13,1% 20,3% 9,2% 10,2%
35. Učenici koji trpe f 60 33 133 231 521

nasilje nisu spremni da %
prijave jer se boje da će im 6,1% 3,4% 13,6% 23,6% 53,3%
se nasilnici osvetiti.
39. Ne bih nikome f 553 95 167 50 107
prijavio kada bih trpeo %
nasilje od strane nekog od 56,9% 9,8% 17,2% 5,1% 11,0%
učenika.
19. Mladi koji se tuku f 150 103 338 256 119
imaju porodične proble- % 15,5%
me. 10,7% 35,0% 26,5% 12,3%
8. Pomogao bih učenicima f 70 55 190 230 424

koji trpe fizičko nasilje % 7,2% 5,7% 19,6% 23,7% 43,8%
bc
à

VERBALNO NASILJE
26.1% izveštava da ogovara one koji im se ne sviđaju, a čak 74% ispitanika smatra
da je ogovaranje veoma često u njihovoj školi. S obzirom na razliku ova dva procenta
može se pretpostaviti da je stavka “Ogovaram one koji mi se ne sviđaju“ izazivala želju
ispitanika da daju socijalno poželjen odgovor (inače se i koristi kao stavka za merenje
sklonosti davanju socijalno poželjnih odgovora u upitnicima) što ukazuje da većina
učenika nije spremna da kaže kako i oni sami ogovaraju.
Prilično često je laganje o nečijem životu, 42% ispitanika se slaže da je ovaj vid verbal-
ne agresivnosti prisutan u njihovim školama, 45.8% ispitanika se slaže sa tvdnjom da
neki učenici iz njihovog odeljenja spletkare. 34.1% ispitanika smatra da su pretnje i
ucene jedan od načina da se dođe do cilja (to ne znači i da su sami skloni ovim pona-
šanjima). 24.1% ispitanika ne smatra da je nazivanje drugih pogrdnim imenima vid
vrebalnog nasilja, ali znatno veći procenat učenika 54.8% prepoznaje da je i to oblik
nasilja. 13.2% ispitanika se izjasnilo da se često svađaju s drugima.
40.4% ispitanika izveštava da je bilo u situaciji da vidi nastavnika kako ismeva učeni-
ke, što je takođe deo verbalnog nasilja.

u potpune slažem nisam slažem se u potpu-

nosti se se u većoj siguran- u većoj nosti se
ne slažem meri sigurna meri slažem
21. Ogovaram one koji f 335 228 149 131 120
mi se ne sviđaju. % 34,8% 23,7% 15,5% 13,6% 12,5%
33. Ogovaranje je veo- f 59 45 150 178 543
ma često u mojoj školi. % 6,1% 4,6% 15,4% 18,3% 55,7%
23. Laganje o nečijem f 150 107 310 147 264
životu je često u našoj % 15,3%
školi 10,9% 31,7% 15,0% 27,0%
17. Neki učenici iz mog f 153 84 285 152 290
odeljenja spletkare % 15,9% 8,7% 29,6% 15,8% 30,1%
18. Pretnje i ucene su f 354 120 163 148 182
jedan od načina da se % 36,6%
dođe do cilja. 12,4% 16,9% 15,3% 18,8%
14. Nazivanje drugih f 364 151 214 88 143

pogrdnim imenima nije %
oblik nasilja. 37,9% 15,7% 22,3% 9,2% 14,9%
ba
Ô
20. Nazivanje po- f 136 76 225 167 362

grdnim imenima je % 14,1%
verbalno nasilje. 7,9% 23,3% 17,3% 37,5%
7. Neki učenici kao f 128 87 168 217 373

da uživaju u plašenju % 13,2%
drugih učenika. 8,9% 17,3% 22,3% 38,3%
3. Često se posvađam se f 442 277 132 58 72

sa drugim učenicima. % 45,1% 28,2% 13,5% 5,9% 7,3%
27. Neki nastavnici f 212 113 208 146 296
ismevaju učenike. % 21,7% 11,6% 21,3% 15,0% 30,4%
ZLOSTAVLJANA DECA /BULLIED CHILDREN
Ispitanici izveštavaju da su prisutna deca koja su često zlostavljana i maltretirana (bulli-

ed children) ,na tvrdnju Primetio sam da neku decu često povređuju je 29.4% ispitanika
odgovorilo sa slaganjem. O ličnom iskustvu zlostavljanja u formi ismevanja izveštava
5% ispitanika, u formi oslovljavanja pogrdnim imenima izveštava 7.9% ispitanika, 9%
ispitanika procenjuje da se ne mogu lako uključiti u društvo, a 5.2% ispitanika smatra
da nisu dobro prihvaćeni u razredu.

1. Drugi učenici mi f 661 145 99 42 35
daju pogrdna imena. % 67,3% 14,8% 10,1% 4,3% 3,6%
2. Ne umem da se f 672 137 82 49 39
uključim u društvo. % 68,6% 14,0% 8,4% 5,0% 4,0%
10. Drugi učenici me f 692 120 96 29 27
ismevaju % 71,8% 12,4% 10,0% 3,0% 2,8%
11. Primetio sam da f 272 159 252 135 153
neku decu često povre- %
đuju. 28,0% 16,4% 26,0% 13,9% 15,8%
40. Mislim da sam do- f 31 20 97 287 543

bro prihvaćen u razredu. % 3,2% 2,0% 9,9% 29,3% 55,5%
be
à

PROSOCIJALNO PONAŠANJE
Učenici uglavnom izražavaju spremnost na prosocijalno ponašanje, oko 89% ispitani-

ka se izjasnilo da voli sklapati prijateljstva. 84,8% ispitanika se oseća dobro prihvaće-
nim u kolektivu.
Što se tiče prosocijalnog ponašanja u formi pomaganja 62.7% ispitanika izražava spre-
mnost da pomognu drugoj deci oko učenja, 79.7% učenika izražava spremnost da
pomogne slabijem od sebe, a 67.5% ispitanika je spremno da pomogne učenicima koji
trpe fizičko nasilje.

8. Pomogao bih učeni- f 70 55 190 230 424
cima koji trpe fizičko %
nasilje. 7,2% 5,7% 19,6% 23,7% 43,8%
13. Volim da sklapam f 40 21 38 174 693

prijateljstva. % 4,1% 2,2% 3,9% 18,0% 71,7%
26. Nije mi problem f 45 35 117 233 543
da pomognem slabijem %
od sebe. 4,6% 3,6% 12,0% 23,9% 55,8%
28. U školi se osim f 39 10 42 92 790

znanja stiču i prijatelj- %
stva. 4,0% 1,0% 4,3% 9,5% 81,2%
34. Pomažem drugari- f 106 83 173 265 343

ma koji imaju problem %
u učenju. 10,9% 8,6% 17,8% 27,3% 35,4%
40. Mislim da sam f 31 20 97 287 543

dobro prihvaćen u %
razredu. 3,2% 2,0% 9,9% 29,3% 55,5%
bf
Ô
ODNOS SA NASTAVNICIMA
O fizičkom nasilju od strane nastavnika izveštava 18.7% ispitanika, o grubom pona-

šanju nastavnika izveštava 47.2% ispitanika, o verbalnom nasilju u formi ismevanja
izveštava 45.4% ispitanika.
Poverenje u nastavnike u smislu mogućnosti da otvoreno razgovaraju o problemu nasilja

ima 34.1% ispitanika, a sigurnost da bi im nastavnici pomogli ima 54.2% ispitanika.
Što se tiče poverenja u školu, 81.8% ispitanika očekuje da škola poduzme mere zaštite
od nasilja,

udaraju učenike. % 52,2% 12,0% 17,1% 5,9% 12,8%
su pregrubi prema % 18,4%
učenicima. 13,1% 21,3% 17,6% 29,6%
27.Neki nastavnici f 212 113 208 146 296

ismevaju učenike. % 21,7% 11,6% 21,3% 15,0% 30,4%
29. Škola bi trebala f 66 27 85 145 653
preduzeti što pre mere %
protiv učenika koji zlo- 6,8% 2,8% 8,7% 14,9% 66,9%
stavljaju druge učenike.
31. Otvoreno mogu da f 241 129 270 152 180
razgovaram o problemu % 24,8%
nasilja sa nastavnicima. 13,3% 27,8% 15,6% 18,5%
41. Siguran sam da bi f 152 57 238 195 334

mi nastavnici pomogli %
ako bi me neki od 15,6% 5,8% 24,4% 20,0% 34,2%
učenika maltretirali.
bd
à

PRIJAVA NASILJA
Većina učenika, 76.9% ispitanika smatra da bi se bojalo prijaviti nasilje zbog straha
od osvete, 16.1% ispitanika ne bi nikome prijavilo da trpi nasilje. 19.4% ispitanika ne
zna kako da reaguju kad ih neko fizički napadne.
81,8% ispitanika očekuju od strane škole zaštitu od nasilja, 64.2% ispitanika je sigur-
no da bi im nastavnici pomogli u slučaju da su maltretirani, 34.1% ispitanika smatra
da mogu razgovarati sa nastavnicima o problemu nasilja.

35. Učenici koji trpe f 60 33 133 231 521
nasilje nisu spremni da %
prijave jer se boje da će 6,1% 3,4% 13,6% 23,6% 53,3%
im se nasilnici osvetiti.
39. Ne bih nikome f 553 95 167 50 107
prijavio kada bih trpeo %
nasilje od strane nekog 56,9% 9,8% 17,2% 5,1% 11,0%
od učenika.
32. Ne znam kako f 460 128 198 90 99
da reagujem kada me %
neko fizički napadne. 47,2% 13,1% 20,3% 9,2% 10,2%
29. Škola bi trebala f 66 27 85 145 653

preduzeti što pre mere %
protiv učenika koji
zlostavljaju druge 6,8% 2,8% 8,7% 14,9% 66,9%
učenike.
41. Siguran sam da bi f 152 57 238 195 334
mi nastavnici pomogli %
ako bi me neki od 15,6% 5,8% 24,4% 20,0% 34,2%
učenika maltretirali.
31. Otvoreno mogu da f 241 129 270 152 180
razgovaram o problemu %
nasilja sa nastavnicima. 24,8% 13,3% 27,8% 15,6% 18,5%
bg
Ô
ODNOS PREMA DRUGAČIJIMA
23.1% ispitanika izveštava da je u njihovim školama prisutno maltretiranje homosek-

sualaca
22.6% ispitanika izveštava da im smeta kada čuju jezik manjina u njihovim školama.
15.2% ispitanika izveštava da izbegava drugačije osobe
21.7% ispitanika smatra da učenici sa invaliditetom ne bi trebali da idu u redovnu
školu

24. U našoj školi homo- f 334 62 337 45 176
seksualce maltretiraju. % 35,0% 6,5% 35,3% 4,7% 18,4%
36. Smeta mi kad f 424 94 212 87 151
čujem da drugi učenici %
govore jezikom manjina 43,8% 9,7% 21,9% 9,0% 15,6%
u školi.
37. Izbegavam one koji f 480 157 190 72 76
su drugačiji. % 49,2% 16,1% 19,5% 7,4% 7,8%
38. Učenici sa invalid- f 135 76 282 135 343
niitetom bi trebalo da % 13,9%
idu u redovnu školu. 7,8% 29,0% 13,9% 35,3%
bh
à

FAKTORSKA STRUKTURA UPITNIKA

U cilju određivanja skorova za pojedine aspekte nasilja na odgovorima ispitanika na
stavkama upitnika je urađena faktorska analiza (Metod glavnih komponenti, sa koso-
uglom promaks rotacijom) i utvrđeno je 6 relevantnih faktora koji su nazvani slede-
ćim imenima Fizička agresivnost, Prosocijalno ponašanje, Nastavničko nasilje, Svest
o postojanju nasilja (prisutnosti nasilnih grupa, opažanja postojanja žrtava), Verbalna
agresivnost i Iskustvo maltretiranja u školi.
Faktor Fizička agresivnost (ekstrahuje 11,998% varijanse, vrednost svojstvenog korena
je 4,919, posle rotacije se smanjuje na 3,829), u najvećoj meri je zasićen sa sledećim
stavkama: Lako se potučem, Uključujem se školske tuče, Želim da pokažem ko je glavni u
društvu, Ako neko odbija da uradi šta mu kažem spreman sam da ga nateram.
Izvod iz Matrice sklopa za prvi ekstrahovan faktor Fizička agresivnost
Standard.
Stavka
koef.
12. Lako se potučem. ,737
6. Uključujem se školske tuče. ,731
4. Želim da pokažem ko je glavni u društvu. ,695
22. Ako neko odbija da uradi šta mu kažem spreman sam da ga nateram. ,622
3. Često se posvađam se sa drugim učenicima. ,449
29. Škola bi trebala preduzeti što pre mere protiv učenika koji zlostavljaju
-,403
druge učenike.
120
Distribucija skorova ispitanika je pozitivno asimetrična,
ovakva distribucija se dobija i inače za agresivnost i sličnu
100
karakteristiku psihoticizam.
80
frekvencija
60
40
20
Mean =-2.46E-16
Std. Dev. =1.00000
N =1,005
0
-2.00000 -1.00000 0.00000 1.00000 2.00000 3.00000 4.00000
agresivnost
c_
Ô
Faktor Prosocijalno ponašanje (ekstrahuje 10,093% varijanse, vrednost svojstvenog

korena je 4,138, posle rotacije se smanjuje na 3,184) u najvećoj meri je zasićen sa sle-
dećim stavkama: Nije mi problem da pomognem slabijem od sebe, U školi se osim znanja
stiču i prijateljstva, Volim da sklapam prijateljstva.
Izvod iz Matrice sklopa za drugi ekstrahovan faktor Prosocijalno ponašanje
Standard.
Stavka
koef.
26. Nije mi problem da pomognem slabijem od sebe. ,680
28. U školi se osim znanja stiču i prijateljstva. ,656
13. Volim da sklapam prijateljstva. ,546
8. Pomogao bih učenicima koji trpe fizičko nasilje. ,533
40. Mislim da sam dobro prihvaćen u razredu. ,518
34. Pomažem drugarima koji imaju problem u učenju. ,425
29. Škola bi trebala preduzeti što pre mere protiv učenika koji zlostavljaju
,409
druge učenike.
31. Otvoreno mogu da razgovaram o problemu nasilja sa nastavnicima. ,379
41. Siguran sam da bi mi nastavnici pomogli ako bi me neki od učenika
,334
maltretirali.
Negativna zakošenost distribucije faktorskih skorova ispitanika na dimenziji Proso-

cijalno ponašanje ukazuje da su ispitanici u većoj meri skloni da pomažu drugima i
sklapaju prijateljstva. Neke od stavki koje su visoko zasićene ovim faktorom izazivaju
na davanje socijalno poželjnih odgovora.
Faktor Nastavničko nasilje (ekstrahuje 5,221% varijanse, vrednost svojstvenog korena

je 2,141, posle rotacije se povećava na 3,564) u najvećoj meri je zasićen sa sledećim
stavkama: Siguran sam da bi mi nastavnici pomogli ako bi me neki od učenika maltre-
tirali, Neki nastavnici ismevaju učenike, Neki nastavnici su pregrubi prema učenicima,
Otvoreno mogu da razgovaram o problemu nasilja sa nastavnicima.
c`
à

Izvod iz Matrice sklopa za treći ekstrahovan faktor Nastavničko nasilje
Standard.
Stavka
koef.
41. Siguran sam da bi mi nastavnici pomogli ako bi me neki od učenika
-,660
maltretirali.
27. Neki nastavnici ismevaju učenike. ,660
25. Neki nastavnici su pregrubi prema učenicima. ,598
31. Otvoreno mogu da razgovaram o problemu nasilja sa nastavnicima. -,541
15. Neki nastavnici udaraju učenike. ,502
24. U našoj školi homoseksualce maltretiraju. ,340
39. Ne bih nikome prijavio kada bih trpeo nasilje od strane nekog od
,332
učenika.
23. Laganje o nečijem životu je često u našoj školi ,326
9. U školi postoje grupe učenika koje terorišu druge. ,307
34. Pomažem drugarima koji imaju problem u učenju. -,302
Pomalo pozitivno zakošena distribucija

100 ukazuje da je nasilje od strane nastavnika
zastupljeno u manjoj meri.
80 Faktor Svest o postojanju nasilja (ekstrahu-

je 4,492% varijanse, vrednost svojstvenog
korena je 1,842, posle rotacije se povećava
3,022) u najvećoj meri je zasićen sa slede-
frekvencija
60
ćim stavkama: U školi postoje grupe učenika

koje terorišu druge, Primetio sam da neku
40 decu često povređuju, Neki učenici kao da
uživaju u plašenju drugih učenika.
Može se primetiti da je ovaj faktor pored
20 opažanja prisutnosti nasilnih grupa obu-
hvatio i stavke
Mean =1.51E-16
Std. Dev. =1.00000
koje se tiču
0
N =1,005
opažanja žrta-
-2.00000 0.00000 2.00000 4.00000
nasilni nastavnici
va, prepozna-
vanja verbal-
nog nasilja.
cb
Ô
Izvod iz Matrice sklopa za četvrti ekstrahovan faktor
Standard.
Stavka
koef.
9. U školi postoje grupe učenika koje terorišu druge. ,580
11. Primetio sam da neku decu često povređuju. ,555
7. Neki učenici kao da uživaju u plašenju drugih učenika. ,536
14. Nazivanje drugih pogrdnim imenima nije oblik nasilja. -,460
19. Mladi koji se tuku imaju porodične probleme. ,438
16. Neki učenici izgube kontrolu nad svojim besom. ,385
20. Nazivanje pogrdnim imenima je verbalno nasilje. ,359
100 Skorovi ispitanika za dimenziju

Svest o postojanju nasilja su nor-
malno distribuirani (Kolmogorov
80 Smirnov pokazatelj je ,020, nivo
značajnosti sa Lillieforsovom korek-
cijom iznosi ,200) što znači da su na
odgovore na ovu dimenziju uticali
frekvencija
60
razni faktori.
40
20
Mean =-8.89E-16
Std. Dev. =1.00000
N =1,005
0
-3.00000 -2.00000 -1.00000 0.00000 1.00000 2.00000 3.00000
svest o prisutnosti nasilja
Faktor Verbalna agresivnost (ekstrahuje 3,301% varijanse, vrednost svojstvenog kore-

na je 1,354, posle rotacije se povećava na 3,017) u najvećoj meri je zasićen sa sledećim
stavkama: Ogovaranje je veoma često u mojoj školi, Ogovaram one koji mi se ne sviđaju,
Neki učenici iz mog odeljenja spletkare.

33
à

Izvod iz Matrice sklopa za peti ekstrahovan faktor
Standard.
Stavka
koef.
33. Ogovaranje je veoma često u mojoj školi. ,677
21. Ogovaram one koji mi se ne sviđaju. ,494
17. Neki učenici iz mog odeljenja spletkare ,432
35. Učenici koji trpe nasilje nisu spremni da prijave jer se boje da će im se
,401
nasilnici osvetiti.
5. U našoj školi postoje učenici koje svi izbegavaju. ,372
3. Često se posvađam se sa drugim učenicima. ,365
23. Laganje o nečijem životu je često u našoj školi ,358
8. Pomogao bih učenicima koji trpe fizičko nasilje. -,329
120
100
80
frekvencija
60
40
20
Mean =3.85E-16
Std. Dev. =1.00000
N =1,005
0
-4.00000 -2.00000 0.00000 2.00000
verbalno nasilje
Distribucija skorova je gotovo normalna, u manjoj meri je negativno asimetriča što

ukazuje da je verbalno nasilje prilično prisutno.
ca
Ô
Faktor Iskustvo maltretiranja u školi (ekstrahuje 3,127 % varijanse, vrednost svojstve-

nog korena je 1,282, posle rotacije se povećava na 2,171) u najvećoj meri je zasićen
sa sledećim stavkama Drugi učenici me ismevaju, Ne znam kako da reagujem kada me
neko fizički napadne, Ne umem da se uključim u društvo, Drugi učenici mi daju pogrdna
imena.
Izvod iz Matrice sklopa za šesti ekstrahovan faktor
Standard.
Stavka
koef.
10. Drugi učenici me ismevaju. ,645
32. Ne znam kako da reagujem kada me neko fizički napadne. ,556
2. Ne umem da se uključim u društvo. ,547
1. Drugi učenici mi daju pogrdna imena. ,521
30. Agresivnost nekih učenika ugrožava i moju bezbednost. ,379
40. Mislim da sam dobro prihvaćen u razredu. -,401

Pozitivno zakošena distribucija ukazuje da postoji manji broj odbačene dece, što je u
skladu sa dosadašnjim istraživanjima. Stavke iz ovog skupa izazivaju na davanje po-
željnih odgovora jer nije lako priznati da su predmet ismevanja i da nisu prihvaćeni u
kolektivu.
120
100
80
frekvencija
60
40
20
Mean =6.16E-17
Std. Dev. =1.00000
N =1,005
0
-2.00000 0.00000 2.00000 4.00000
maltretirani ucenici
ce
à

Skor na Fizičkoj agresivnosti je povezan sa opažanjem nastavničkog nasilja (r=,393).

Prosocijalno ponašanje je povezano sa svešću o postojanju nasilja (r=,266) i Verbalnom
agresivnosti (r=,214).
Svet o postojanju nasilja je povezana sa Verbalnom agresivnosti ( r=,266).
Korelacije među faktorima
faktor 1 2 3 4 5
1 Fizička agresivnost
2 Prosocijalno ponašanje -,163
3 Nastavničko nasilje ,393 -,038
4 Svest o postojanju nasilja -,062 ,266 ,068
5 Verbalna agresivnost ,068 ,214 ,179 ,327
6 Iskustvo maltretiranja u školi ,141 ,038 ,048 ,029 ,130
cf
Ô
PRILOZI
KMO i Bartlettov test
Kaiser-Meyer-Olkin ova mera reprezentativnosti ,835

Bartlettov test sferičnosti Hi kvadrat 7420,715
df 820
p ,000
Objašnjena varijansa i karakteristični koreni
Rotation
Initial Eigenvalues Extraction Sums of Sums of
Squared Loadings Squared
Loadings(a)
% objašnje- Cumulative
Ukupno Ukupno
Faktor ne varijanse %
1 Fizička agresivnost 4,919 11,998 11,998 3,829
2 Prosocijalno ponašanje 4,138 10,093 22,091 3,184
3 Nastavničko nasilje 2,141 5,221 27,312 3,564
4 Svest o postojanju nasilja 1,842 4,492 31,804 3,022
5 Verbalna agresivnost 1,354 3,301 35,105 3,017
6 Iskustvo maltretiranja u školi 1,282 3,127 38,233 2,171
7 1,240 3,024 41,257
cd
à

Matrica sklopa
1 2 3 4 5 6
3. Često se posvađam se sa drugim uče-
,449 ,365
nicima.
4. Želim da pokažem ko je glavni u
,695
društvu.
5. U našoj školi postoje učenici koje svi
,372
izbegavaju.
6. Uključujem se školske tuče. ,731
7. Neki učenici kao da uživaju u plašenju
,536
drugih učenika.
8. Pomogao bih učenicima koji trpe
,533 -,329
fizičko nasilje.
9. U školi postoje grupe učenika koje
,307 ,580
terorišu druge.
11. Primetio sam da neku decu često
,555
povređuju.
14. Nazivanje drugih pogrdnim imenima
-,460
nije oblik nasilja.
15. Neki nastavnici udaraju učenike. ,502
16. Neki učenici izgube kontrolu nad
,385
svojim besom.
17. Neki učenici iz mog odeljenja splet-
,432
kare
18. Pretnje i ucene su jedan od načina da
se dođe do cilja.
19. Mladi koji se tuku imaju porodične
,438
probleme.
20. Nazivanje pogrdnim imenima je
,359
verbalno nasilje.
cg
Ô
22. Ako neko odbija da uradi šta mu

,622
kažem spreman sam da ga nateram.
23. Laganje o nečijem životu je često u
,326 ,358
našoj školi
24. U našoj školi homoseksualce maltretiraju. ,340
25. Neki nastavnici su pregrubi prema
,598
učenicima.
26. Nije mi problem da pomognem slabi-
,680
jem od sebe.
27. Neki nastavnici ismevaju učenike. ,660
28. U školi se osim znanja stiču i prija-
,656
teljstva.
29. Škola bi trebala preduzeti što pre mere
-,403 ,409
protiv učenika koji zlostavljaju druge učenike.
30. Agresivnost nekih učenika ugrožava i
,379
moju bezbednost.
31. Otvoreno mogu da razgovaram o
,379 -,541
problemu nasilja sa nastavnicima.
32. Ne znam kako da reagujem kada me
,556
neko fizički napadne.
33. Ogovaranje je veoma često u mojoj
,677
školi.
34. Pomažem drugarima koji imaju pro-
,425 -,302
blem u učenju.
35. Učenici koji trpe nasilje nisu spremni da
,401
prijave jer se boje da će im se nasilnici osvetiti.
36. Smeta mi kad čujem da drugi učenici
govore jezikom manjina u školi.
37. Izbegavam one koji su drugačiji.
38. Učenici sa invalidniitetom bi trebalo
da idu u redovnu školu.
39. Ne bih nikome prijavio kada bih trpeo
,332
nasilje od strane nekog od učenika.
40. Mislim da sam dobro prihvaćen u
,518 -,401
razredu.
41. Siguran sam da bi mi nastavnici
pomogli ako bi me neki od učenika ,334 -,660
maltretirali.
ch
à

Strukturna matrica
komponenta
1 2 3 4 5 6
3. Često se posvađam se sa drugim uče-
,432 ,369 ,323
nicima.
4. Želim da pokažem ko je glavni u
,634
društvu.
5. U našoj školi postoje učenici koje svi
,352 ,453
izbegavaju.
6. Uključujem se školske tuče. ,723 ,300
7. Neki učenici kao da uživaju u plašenju
,580 ,342
drugih učenika.
8. Pomogao bih učenicima koji trpe
,528
fizičko nasilje.
9. U školi postoje grupe učenika koje
,341 ,567
terorišu druge.
11. Primetio sam da neku decu često
,562
povređuju.
14. Nazivanje drugih pogrdnim imenima
,370 -,394
nije oblik nasilja.
15. Neki nastavnici udaraju učenike. ,378 ,574
16. Neki učenici izgube kontrolu nad
,315 ,493 ,391
svojim besom.
17. Neki učenici iz mog odeljenja spletkare ,388 ,536
18. Pretnje i ucene su jedan od načina da
,363 ,360
se dođe do cilja.
19. Mladi koji se tuku imaju porodične
,430
probleme.
20. Nazivanje pogrdnim imenima je
,411
verbalno nasilje.
a_
Ô
22. Ako neko odbija da uradi šta mu

,678 ,329
kažem spreman sam da ga nateram.
23. Laganje o nečijem životu je često u
,391 ,474
našoj školi
24. U našoj školi homoseksualce maltre-
,343 ,432
tiraju.
25. Neki nastavnici su pregrubi prema
,614 ,329
učenicima.
26. Nije mi problem da pomognem slabi-
,676
jem od sebe.
27. Neki nastavnici ismevaju učenike. ,652 ,327
28. U školi se osim znanja stiču i prija-
,654
teljstva.
29. Škola bi trebala preduzeti što pre mere
protiv učenika koji zlostavljaju druge -,416 ,528
učenike.
30. Agresivnost nekih učenika ugrožava i
,393 ,322 ,374
moju bezbednost.
31. Otvoreno mogu da razgovaram o
,375 -,526
problemu nasilja sa nastavnicima.
32. Ne znam kako da reagujem kada me
,520
neko fizički napadne.
33. Ogovaranje je veoma često u mojoj školi. ,681
34. Pomažem drugarima koji imaju pro-
,481 -,314
blem u učenju.
35. Učenici koji trpe nasilje nisu spremni da
,322 ,330 ,484
prijave jer se boje da će im se nasilnici osvetiti.
36. Smeta mi kad čujem da drugi učenici
,344
govore jezikom manjina u školi.
37. Izbegavam one koji su drugačiji. ,335
38. Učenici sa invalidniitetom bi trebalo
da idu u redovnu školu.
39. Ne bih nikome prijavio kada bih trpeo
,317 ,339 -,307
nasilje od strane nekog od učenika.
40. Mislim da sam dobro prihvaćen u razredu. ,459 -,348
41. Siguran sam da bi mi nastavnici
pomogli ako bi me neki od učenika ,340 -,609
maltretirali.
a`
à

Test normalnost distribucije
Kolmogorov-Smirnov
Statistik df p
1 Fizička agresivnost ,121 1005 p
2 Prosocijalno ponašanje ,078 1005 ,000
3 Nastavničko nasilje ,031 1005 ,022
4 Svest o postojanju nasilja ,020 1005 ,200(*)
5 Verbalna agresivnost ,047 1005 ,000
6 Iskustvo maltretiranja u školi ,064 1005 ,000
RAZLIKE U ODNOSU NA MESTO ŽIVLJENJA
Utvrđeno je da postoji statistički značajna razlika u odnosu na agresivnost (F= 2,765,

p<0,05, značajna razlika je Scheffeovim testom utvrđena između učenika iz Beograda i
Novog Sada), prosocijalno ponašanje (F= 4,325,p<0,01, značajna razlika je Scheffeovim te-
stom utvrđena između učenika iz Novog Sada i Smederevske Palanke), nastavničko nasilje
(F= 9,039,p<0,01), svest o postojanju nasilja (F= 2,778,p<0,05, značajna razlika je Sche-
ffeovim testom utvrđena između Beograda i Velike Plane), u odnosu na mesto življenja
Rezultati ANOVA
SS df MS F p
Između grupa 8,250 3 2,750 2,765 ,041
Fizička
Unutar grupa 995,750 1001 ,995
agresivnost
ukupno 1004,000 1004
Prosocijalno Između grupa 12,846 3 4,282 4,325 ,005

ponašanje Unutar grupa 991,154 1001 ,990
ukupno 1004,000 1004
Između grupa 26,480 3 8,827 9,039 ,000
Nastavničko
Unutar grupa 977,520 1001 ,977
nasilje
ukupno 1004,000 1004
Svest o Između grupa 8,291 3 2,764 2,778 ,040

postojanju Unutar grupa 995,709 1001 ,995
nasilja ukupno 1004,000 1004
ab
Ô
Između grupa 3,812 3 1,271 1,272 ,283

Verbalna
Unutar grupa 1000,188 1001 ,999
agresivnost
ukupno 1004,000 1004
Iskustvo Između grupa 6,128 3 2,043 2,049 ,105
maltretiranja u Unutar grupa 997,872 1001 ,997
školi
ukupno 1004,000 1004

Scheffeov test kontrastiranja
Zavisna Razlika Std. greš-

(I) grad (J) grad p
varijabla M (I-J) ka
Fizička
Beograd Novi Sad 0,27 0,10 0,06
agresivnost
prosocijalno Smederevska
Novi Sad -0,32 0,09 0,01
ponašanje Palanka
Beograd -0,30 0,09 0,01
nastavničko Novi Sad -0,44 0,09 0,00
Velika Plana
nasilje Smederevska
-0,26 0,08 0,02
Palanka
svest o
postojanju Beograd Velika Plana 0,25 0,09 0,05
nasilja

0.20000
0.10000
M agresivnost
0.00000
Fizička agresivnost je najizraženija i Be-

-0.10000
ogradu, a najmanje izražena u Novom
Sadu.
Beograd Novi Sad Smederevska Palanka Velika Plana
grad
ac
à

0.20000
0.10000
M prosocijalno ponašanje
0.00000
Prosocijalno ponašanje je naj-

-0.10000
izraženije u Smederevskoj Pa-
lanci, a najmanje izraženo u
Novom Sadu.
-0.20000

grad
0.30000
0.20000
0.10000
M nasilni nastavnici
0.00000
Nastavničko nasilje je u naj-

-0.10000 većoj meri opaženo u Novom
Sadu, a najmanje u Velikoj
-0.20000 Plani.
-0.30000

grad
0.20000
0.10000
M svest o nasilju
0.00000 Svest o nasilju je naizraženija

u Beogradu potom u Novom
Sadu, a najmanje u Velikoj
-0.10000 Plani.

grad
aa
Ô
RODNE RAZLIKE
Diskriminativnom analizom je utvrđeno da postoje rodne razlike u odnosu na dimen-

zije agresivnosti (ʄw= ,753, ʖ2= 279,179, p<0.01). Učenici su u odnosu na učenice
fizički agresivniji i manje skloni verbalnom nasilju.
Tabela Značajnost diskriminativne funkcije
Eigenvalue Rc Wilksova ʄ ʖ2 df p
,328 ,497 ,753 279,179 6 ,000
Tabela Strukturna matrica

Strukt.
koef.
Fizička agresivnost ,737
Verbalna agresivnost -,507
Nasilni nastavnici ,276
Nasilne grupe u skoli -,259
Prosocijalno ponašanje -,249
Iskustvo maltretiranja u školi ,052
Vrednost funkcije u grupnim centroidima
pol Vrednost funkcije

muški ,541
ženski -,605
ae
à

PORODIČNA SITUACIJA – RAZVOD
Diskriminativnom analizom je utvrđeno da nema statistički značajnih razlika odnosu

na izraženost dimenzija agresivnosti između ispitanika čiji roditelji nisu razvedeni u
odnosu na one kojima roditelji jesu razvedeni (ʄw= ,991, ʖ2= 9,115, p>.05).
,010 ,097 ,991 9,115 6 ,167
PRISUSTVO NASILJA
Diskriminativnom analizom je utvrđeno da postoje razlike između učenika u zavi-

snosti da li su prisustvovali nasilju u odnosu na dimenzije agresivnosti (ʄw= ,865,
ʖ2= 136,843, p<0.01). Učenici koji su prisustvovali nasilju su više opažali nasilnost
nastavnika, fizički su agresivniji i imaju veću svest o nasilju.
,156 ,368 ,865 136,843 6 ,000

Strukt.
koef.
nasilni nastavnici ,659
nasilne grupe u skoli ,538
verbalno nasilje ,438
Iskustvo maltretiranja u školi -,154
prosocijalno ponašanje ,030
af
Ô
prisusutvo nasilju Vrednost funkcije

ne -,529
da ,295
TRPLJENJE NASILJA
Diskriminativnom analizom je utvrđeno da postoje razlike između učenika u zavisno-

sti da li su trpeli nasilje u odnosu na dimenzije agresivnosti (ʄw= ,887, ʖ2= 115,051,
p<0.01). Učenici koji su trpeli nasilje su imali i više skorove na dimenzijama Maltreti-
rani učenici i Svest o nasilju u školi
,127 ,336 ,887 115,051 6 ,000

Strukt.
koef.
Svest o nasilju u školi ,582
Verbalna agresivnost ,110
Prosocijalno ponašanje -,066
Nastavničko nasilje ,018
Vrednost funkcije
ne -,124
da 1,020
ad
à

NASILJE U OKOLINI
,081 ,274 ,925 77,753 6 ,000
Diskriminativnom analizom je utvrđeno da postoje razlike između učenika u zavisno-

sti da li su bili izloženi nasilju u svojoj okolini u odnosu na dimenzije agresivnosti (ʄw=
,925, ʖ2= 77,753, p<0.01). Učenici koji su bili izloženi nasilju u svojoj okolini su imali
i više skorove na dimenzijama Svest o nasilju, Nastavničko nasilje, Fizička Agresivnost i
Iskustvo maltretiranja u školi, a niže skorove na Prosocijalnom ponašanju.

Strukt.
koef.
Svest o nasilju ,602
Nastavničko nasilje ,508
prosocijalno ponašanje -,385
Verbalna agresivnost ,214
Vrednost funkcije
Ne -,143
Da ,568

ag
Ô
POVEZANOST DIMENZIJA NASILNOG PONAŠANJA I

ŠKOLSKIH OCENA
Multiplom regresionom analizom je utvrđeno da postoji povezanost školske ocene i

dimenzija školskog nasilja (R =.342, F(6,974) =21.512, p<0.01). Osobe sa višom oce-
nom su manje fizički agresivne (ɴ=-.263, p<0.01), više svesne nasilja (ɴ=.157, p<0.01)
i više sklone verbalnoj agresivnosti (ɴ=.125, p<0.01).
Std. greška
Model R R2 Korigovan R2 df1 df2 F p
prognoze
1 ,342 ,117 ,112 ,868 6 974 21,512 ,000(a)
standar-
nestandardizovani
dizovani
koeficijenti t p
koeficijenti
B Std. greška Beta
(Constant) 3,911 ,028 141,066 ,000
1 Fizička
-,242 ,031 -,263 -7,799 ,000
agresivnost
2Prosocijalno
-,045 ,029 -,049 -1,524 ,128
ponašanje
3 Nastavničko
,007 ,031 ,007 ,213 ,832
nasilje
4Svest o
,144 ,030 ,157 4,796 ,000
postojanju nasilja
5Verbalna
,115 ,030 ,125 3,779 ,000
agresivnost
6 Iskustvo maltre-
-,044 ,028 -,047 -1,538 ,124
tiranja u školi
ah
à

POVEZANOST DIMENZIJA NASILNOG PONAŠANJA I

STEPENA OBRAZOVANJA
stepen obrazovanja oca stepen obrazovanja majke

Spearman Spearman
p N p N
ov ʌ ov ʌ
1 Fizička
,002 ,960 975 ,011 ,719 988
agresivnost
2 Prosocijalno
-,052 ,104 975 -,091 ,004 988
ponašanje
3 Nastavničko
,111 ,001 975 ,135 ,000 988
nasilje
4 Svest o postojanju
,050 ,116 975 ,043 ,176 988
nasilja
5 Verbalna
-,028 ,388 975 ,004 ,896 988
agresivnost
6 Iskustvo maltreti-
-,071 ,027 975 -,087 ,006 988
ranja u školi
Učenici čiji otac ima viši nivo obrazovanja imaju veći skor na zapažanju nastavničkog
nasilja (ʌ= ,111) i manji skor na dimenziji Iskustvo maltretiranja u školi (ʌ= -,071).
Učenici čija majka ima viši nivo obrazovanja imaju veći skor na zapažanju nastavnič-
kog nasilja (ʌ=,135), manji skor na dimenziji Iskustvo maltretiranja u školi (ʌ=-,087)
i manji skor na prosocijalnom ponašanju (ʌ=-,091).
e_
W X
II
W X
e`
eb
W X

Rezultati najnovijeg istraživanja UNICEFA, sprovedenog 2009. godine u srednjim
školama u Srbiji pokazuju da su učenici srednjih škola znatno manje skloni da potraže
pomoć od svojih nastavnika ili odraslih osoba u školi u slučajevima nasilja kao i da
pokušaje nastavnika da pomognu procenjuju manje uspešnim nego što je to slučaj kod
učenika osnovnih škola.
U istraživanju koje je sprovedeno 2005. godine u 7 opština u Srbiji, od strane UNI-

CEF-ove kancelarije u Beogradu, među mladima od 10 do 19 godina, mladi su dali
potresna svedočenja o velikoj učestalosti zlostavljanja kojima su izloženi u svojim po-
rodicama, u školi, među vršnjacima. Učesnici ovog istraživanja, sami mladi, smatraju
da je svako dete bar jednom bilo žrtva zlostavljanja. Većina veruje da 50% dece pre-
življava neku vrstu zlostavljanja. Odnosno, da 1% preživljava teške oblike zlostavljanja
(fizičko, seksualno).
Prema ranijim procenama Ministarstva za porodicu oko 175.000 dece živi u razorenim
ili disfunkcionalnim porodicama, 30.000 dece koja su zlostavljana i zanemarena u Sr-
biji, kao i 10.000 “dece ulice“ dece koja provode veći deo vremena na ulicama gradova.
Da bismo objasnili pojam nasilja moramo preispitati uzroke koji dovode do nasilja.
Prema profesorki psihologije Jeleni Srni nasilje, kao veoma složenu pojavu, nije mo-
guće protumačiti jednim uzročnikom. To je jedan složen proces koji se odvija u širem
kontekstu. Uzročnici nasilja mogu se sagledati iz različitih perspektiva: biološke, psi-
hološke, socijalne i kulturalne. Ono nastaje zajedničkim delovanjem sledećih činilaca:
pojedinačnih (iz pravca individualnog i porodičnog nasleđa, razvoja i iskustva), inte-
rakcije pojedinca i njegove porodice sa svojim okruženjem, funkcionisanje šire druš-
tvene zajednice čiji su pojedinac i njegova porodica nerazvojni deo, kao i širih aspekata
kulture kojoj oni pripadaju.
Tako se nasilje povezuje sa pojavama kao što su agresivnost, frustracija, materijalno i

duhovno siromaštvo, socijalna izolacija, izostanak socijalne podrške, društvena i kul-
turna marginalizacija. Nasilje na našim prostorima možemo povezati sa raspadom
društvenog sistema, i njegovom kriminalizacijom, konfuzijom društvenih vrednosti,
kontaminacijom ratnim okruženjem kao i blagim sankcijama kada je nasilje u pitanju.
Sve ove činioce valja uzeti u obzir prilikom stvaranja integrisane društvene politike i
strategije suzbijanja i sprečavanja nasilja.
ec
à

Pod nasiljem podrazumevamo nelegalnu i nemoralnu upotreba sile kojom se čini šteta
– sebi, drugima i sredini.
Ono ugrožava ljudski život, fizički, psihički i socijalni integritet čoveka, njegovu do-
brobit, zdravlje i razvoj.
Bez obzira da li je okrenuto ka sebi, ka drugima ili ka sredini, nasilje je skoro uvek stvar
odnosa između ljudi. Odnosa koji su poremećeni u pravcu zloupotrebe moći i izdaje
poverenja.
Nasilje se ne može svesti samo na jedan akt. Ono je proces – kontinuirani sled među-
sobno zavisnih događaja koji se odvijaju u određenom kontekstu.
Nasilje se vrši sa (realnom ili opaženom) namerom da se nanese bol ili povreda drugom. Za
nasilni akt su, dakle, karakteristične dve stvari: namera i povreda.
Nasilje spada u red takozvanih tabu tema tj, tema za koje se vezuje neka zabrana, tajna
ili mistifikacija. Sve “tabu teme“, sa jedne strane zastrašuju i odbijaju, a sa druge pak
snažno intrigiraju.
VRSTE NASILJA
aktivno – u vidu fizičkog, psihološkog ili seksualnog zlostavljanja
pasivno – u vidu zapostavljanja ili zanemarivanja
Nasilje može biti pojedinačno (osoba na osobu) ali i kolektivno (grupno nasilje) i
organizovano nasilje (organizovane grupe, gangovi, klanovi koje vrše nasilje prema
drugima kao i međusobno)
Do zanemarivanja ili zapostavljanja dolazi kada odrasli namerno uskraćuju ili lišava-
ju dete njegovih bazičnih potreba: fizičkih (za hranom, snom, smeštajem, odećom,
lekovima), psiholoških (za ljubavlju, pažnjom, saznanjem) i socijalnih (za negom i
nadzorom). Fizičko zlostavljanje se odnosi na “ranjavanje tela“ udarcima i raznim obli-
cima fizičke torture, a psihičko zlostavljanje je “ranjavanje duše“ namernim uvredama,
pretnjama, ucenama, ponižavanjem kao i različitim vidovima psihičke torture. Ono je
često uvod u fizičko nasilje, ili njegov čest pratilac. Seksualno zlostavljanje obuhvata
seksualne prinude i ucene, bludne radnje itd.
ea
W X
STOKHOLMSKI SINDROM
Štokholmski sindrom je naziv psihološkog stanja koje nastaje u situacijama u kojima
dolazi do zbližavanja otmičara i talaca. Zbližavanju otmičara i njihovih žrtava dopri-
nosi vreme provedeno u takvoj situaciji; što više vremena protekne, veća je mogućnost
stvaranja Štokholmski sindroma, a s tim i manja verovatnoća povređivanja talaca.
Naziv štokholmskog sindroma uveo je kriminolog i psihijatar Nils Bejerot posle neu-
spele pljačke banke i otmice na Normalmstorgu u Štokholmu, od 23 do 28. avgusta
1973. Taoci su se emocionalno vezali za otmičare, pa su posle opravdavali njihove
postupke čak i nakon svog oslobođenja.
SPREČAVANJE NASILJA
Nasilje nije dovoljno lečiti. Treba ga i sprečiti.
Pravi odgovor svakog ozbiljnog društva na nasilje jeste planirana, koordinirana i kon-
tinuirana društvena akcija na projektovanju, izgradnji i održavanju sistema društvene
zaštite od nasilja. Ovaj sistem podrazumeva:
* otvoreno suočavanje
* podrobno upoznavanje sa pojavom nasilja i njene složenosti
* aktivnu moralnu osudu i adekvatno zakonsko sankcionisanje
* istraživanje i praćenje njenih obima i razmera
* rano prepoznavanje i otkrivanje, multidisciplinirano intervenisanje i tretman
pojedinih slučajeva
* široko društveno angažovanje na suzbijanju i sprečavanju nasilja koje bi mobili-
salo ne samo stručnjake i nadležne državne organe već i najširu javnost.
Prema profesorki Jeleni Srni ako je nasilje slabost i siromaštvo duha (oličena u nezre-
losti i neodgovornosti, gluposti, zatucanosti, krutosti, tvrdoglavosti, netoleranciji) reći NE
nasilju znači:
* vrednovati sebe i druge – naoružavati se znanjem i umećem, odgovornošću,

fleksibilnošću, tolerancijom
* verovati sebi i drugima
* biti otvoren – ne stideti se, ne gajiti predrasude i tajne
* komunicirati, ne izolovati se
* razvijati svoju samostalnost, svoj identitet i integritet, svoje samopouzdanje
ee
à

* biti asertivan (nikako agresivan), a to znači ne nasrtati na druge ali ne dati ni

na sebe
* negovati svoja prava i odgovornosti i poštovati prava i odgovornosti drugih
* pripadati i sebi i drugima – ne zavisiti
* davati i sebi i drugima – ne otimati
* rešavati probleme – ne nagomilavati ih
Ako je nasilje slabost i siromaštvo, reći NE nasilju znači biti snažan i bogat.
KONFLIKTI
Budite ljubazni kada god je to moguće. To je uvek moguće.
Dalaj Lama
Ključno pravilo transformacije sukoba je: “budi oštar/a prema problemu, a blag/a pre-
ma osobi“.
Konflikt sam po sebi nije “loš” ili “destruktivan”. On može da bude način da se otklone
tenzije, izbegne stagnacija, podstakne interes i radoznalost. Time što omogućava da se
iznesu problemi, on daje i šansu da se pronađu rešenja. Konflikt može da bude početak
lične i društvene promene.
Konflikti ne moraju neminovno značiti raspad odnosa u kojem se jave. Upozorava-

njem da je promena neophodna, uklanjanjem izvora nezadovoljstva, i uvođenjem no-
vih pravila oni mogu čak povećati bliskost i stabilnost odnosa u kojem se jave.
Konflikti se rešavaju na razne načine, kao što su: prinuda, izbegavanje, medijacija, su-
đenje, arbitraža i pregovaranje. Konflikt može da se označi kao “destruktivan” kada su
učesnici u njemu nezadovoljni ishodom i osećaju da su “izgubili“ a da je druga strana
“pobedila“. On je “produktivan” ako su svi učesnici zadovoljni rezultatima i kao ishod
konflikta osećaju da su “dobili“.
Destruktivni konflikti imaju tendenciju da se šire i eskaliraju, postaju nezavisni od

početnih uzroka – često se nastavljaju i nakon što su početni uzroci postali nevažni ili
zaboravljeni. U saradničkom odnosu konflikt se shvata kao zajednički problem i obe
sukobljene strane teže da postignu obostrano zadovoljavajuće rešenje.
ef
W X
U konfliktnim situacijama, nenasilna akcija može da se odvija na tri različita načina:
`X prilagođavanjem – kada ne verujemo u postignuto rešenje ali ipak verujemo

da je najbolje da popustimo po nekim ili svim pitanjima, da bi se postigao mir;
bX prinudom – kada suparnik želi da nastavi sukob, ali ne može, pa je i bez pri-
mene nasilnih metoda prinuđen da pristane
cX promenom – kada kod jedne strane, zbog novih argumenata, uvida ili iskusta-
va, dođe do promene početnog stava i ona zaista prihvati stav suparnika
Iako su poželjniji od prisile zasnovane na fizičkoj sili ili pretnji, prva dva vida nenasil-
nog rešavanja konflikata zasnivaju se na moći kojom strane u sukobu mogu da deluju
jedna na drugu. Nemoć jedne strane u konfliktu najčešće znači ishod koji ne zadovo-
ljava potrebe te strane.
Promena deluje izvan okvira interakcije moći i nemoći – uključuje sasvim drugu di-
menziju, i istina, a ne pobeda, postaje rešenje ka kome se teži. Važno je da obe strane u
sukobu ostanu otvorene za mogućnost promene svojih stavova i ponašanja.
Gandijevim rečima, nenasilje ... nije samo negativno stanje nepovređivanja nego pozitiv-
no stanje ljubavi, da se čini dobro čak i onome ko čini zlo. Ipak, ono ne znači pomaganje
onome ko čini zlo da nastavi sa tim, niti tolerisanje i pasivno prihvatanje. Suprotno od
toga, ljubav, aktivno stanje ahimse zahteva od vas da se suprostavite onome ko čini loše.
Nenasilno delovanje u konfliktu podrazumeva sledeće elemente:
`X Nepristrasna analiza konflikta i njegovog porekla.
bX Utvrđivanje zajedničkih, suštinskih i dugoročnih interesa koje imaju suko-

bljene grupe.
cX Definisanje razumnih dugoročnih ciljeva, koje sve sukobljene strane mogu da
predoče i sa kojima mogu da se slože.
aX Formulisanje ovih ciljeva na precizan i konkretan način, tako da ih obe strane
razumeju
ed
à

NENASILJE - GALTUNG
“Koncept nenasilja je kompleksan, ali u njegovom korenu leži saosećanje ka potencijal-
nom objektu nasilja i dosledan osećaj odbojnosti ka nasilju spojen sa čvrstom odlukom
da se u njemu ne učestvuje.“
Norveški sociolog, pregovarač u konfliktima i tvorac mirovnih studija, Johan Galtung

izdvaja četiri aspekta nenasilja:
`X Altruizam je pozitivan stav saosećanja ka svim drugim ljudima. Upozorava da

se u nekim društvima ili zajednicama ovaj osećaj ograničava na određenu grupu
kojoj pripadamo. Altruizam nije samo “biti fin prema svima“ nego uključuje
i kritičan odnos i prevazilaženje tradicionalnih predrasuda, odanosti i granica.
bX Ne osvećivanje može biti prihvaćeno iz razloga različitih od altruizma i sto-

ga, iako je neophodno, nije dovoljno kao element nenasilja. Često upravo niz
osveta održava dinamiku konflikta. Postoje brojne situacije u kojima kulture
osvetu veličaju kao dužnost dobrog sina, hrabrog ratnika ili lojalnog građanina.
cX Feminističko nenasilje ima veliki značaj za nenasilje i stvaranje mira u po-
slednja dva veka. Pored velikih razlika u raznim feminističkim teorijama, za
nenasilje su značajne sledeće zajedničke ideje:
* kritika dualističkih formi duhovnosti, to jest razdvajanja duha (kojem se pri-
pisuje muški princip) i tela, zemlje, svetovnog (koje se vidi kao ženski prin-
cip i ono što treba izbegavati na duhovnom putu)
* kritika ideologija koje opravdavaju dominaciju i izgrađivanje teorije emanci-
pacije primenljive za sve grupe potlačenih.
* eksplicitna kritika rata i nasilja
aX Alternativne tehnike kao što su štrajkovi glađu, razni oblici nesaradnje, sim-
bolička delegitimizacija tirana, aktivno nenaoružano suprostavljanje, stvaranje
alternativnih institucija, preobraćanje neprijatelja.
eg
W X
VREDNOSTI NENASILJA
...kako da mi dovedemo konflikte ljudi u harmoniju, kada neki smatraju da je zlo ono što drugi
smatraju da je dobro, i obrnuto? I tako, da smatram da je zlo ono što ja verujem da je zlo, iako moj
suparnik može to da smatra dobrim, nije nikakvo rešenje. Mogu postojati samo dva odgovora: ili mo-
ramo da nađemo tačan i neosporiv kriterijum po kome ćemo određivati šta zlo jeste, ili se ne smemo
suprotstavljati zlu nasiljem.
L. N. Tolstoj
Primena nenasilnih tehnika komunikacije, rešavanja konflikata i ophođenja sa ljudima naj-

čvršće je povezana sa našim vrednostima i uverenjima. Jače nego u bilo kojoj drugoj oblasti,
uspeh tehnika zavisi od stepena do kojeg smo zaista usvojili nenasilne vrednosti.
Nenasilne tehnike ne mogu se koristiti samo kao oruđe da bi se postigao lični cilj, nego
kao sredstvo koje će nam olakšati da praktikujemo ono u šta verujemo. Gandi je čvrsto
verovao da se nenasilje mora živeti dan za danom: “Ono nije kao odelo da se obuče i
svuče po želji. Ima sedište u srcu i mora biti neodvojiv deo samog našeg bića.”
Postoji veliki broj analiza vrednosti nenasilja, neke od karakteristika koje se u njima
ponavljaju su:
X Vera u ljudsku dobrotu - nenasilno rešavanje konflikata, time što vidi
promenu stava suparnika kao svoj cilj, mora se zasnivati na pretpostav-
ci da je i druga osoba otvorena za ubeđivanje, da ima savest, da je ljudska
priroda takva da će pozitivno reagovati na plemenitu i prijateljsku akciju.
Nenasilje podrazumeva da se drugim osobama ukazuje isto poverenje koje bi-
smo tražili za same sebe. U konfliktima to znači prisećanje da su postupci dru-
gih, kao i naši, vođeni njihovim potrebama. One su u osnovi uvek pozitivne i
nenasilno rešenje konflikta bi bilo ono koje ponudi obostrano zadovoljavajuć
način za zadovoljenje tih potreba.
!X Istina – Pod istinom se ne podrazumeva samo uzdržavanje od laganja, ne samo

stav da je iskrenost najbolja politika na duži rok, nego istina kao osnovna vred-
nost koja se traži u odnosu sa ljudima. U konfliktima, ovakav stav podrazumeva
da suprostavljene strane ne tragaju za pobedom, nego za istinom za obe strane.
Potrebno je da ostanemo otvoreni za nove argumente i činjenice i da nepristra-
sno vrednujemo moguća rešenja uzimajući u obzir potrebe svih uključenih u
konflikt. Kako ne možemo biti sigurni čija istina je “prava istina“, nenasilan stav
obezbeđuje da nećemo prisiljavati druge da prihvate “našu istinu“.
eh
à

"X JA-TI odnos - Nasilje u odnosu prema nekome karakteriše se kao odnos prema
drugoj stvari, odnos koji nam Martin Buber predstavlja kao odnos “Ja – To”
a ne “Ja – Ti”. Nenasilje znači da se prema drugim ljudima treba odnositi kao
prema ciljevima a ne sredstvima. “Put nasilja deluje kao monolog”, tvrdi Rama-
na Murti, “ali priroda nenasilja je dijalog”. Odbijanje da se koristi nasilje uka-
zuje na poštovanje i prema ličnosti i prema moralnom integritetu protivnika.
Nenasilje teži da stvori uslove neophodne za takav dijalog u Buberovom smislu:
“Neminovno postoji dijalog u nenasilju, zato što kroz njega želite da uverite
suparnika i da ga dovedete do toga da otkrije u vama ne svog protivnika, nego
čoveka kao što je on.”
#X Sredstva i ciljevi – Nenasilje je usmereno na proces i na sredstva

koja koristimo da bismo postigli cilj. Cilj ne može opravdati sred-
stvo, zato što upotrebljena sredstva određuju prirodu ostvarenih ciljeva.
Tri dana pre svoje smrti, Gandi je izjavio: “Nijedan dobar čin ne može stvo-
riti loš rezultat. Loša sredstva, čak i zbog dobrog cilja, stvaraju loše rezultate.”
Praktično, ovo znači da svoju energiju treba posvetiti traganju za ispravnim
sredstava pre nego procenjivanju da li će ona biti najekspeditivniji način da
se postigne trenutan cilj. Haksli predlaže da je zlatno pravilo, koje treba imati
na umu kada se biraju ciljevi i sredstva za njihovo postizanje, pitati se da li će
rezultat biti promena društva u kojem se primenjuju “u pravednu, miroljubivu,
moralno i intelektualno naprednu zajednicu nezavisnih i odgovornih muška-
raca i žena”.
$X Hrabrost - Zato što se shvatanja istine razlikuju od osobe do osobe i niko ne
može biti potpuno siguran da je njegovo shvatanje tačno, moramo ostati otvo-
reni i za promenu svog stava. Određen nivo hrabrosti je očigledno neophodan
da se praktikuje nenasilje. Rečima Vladete Jerotića: “Nasilje je obrana čoveka
nesigurnog u sebe” i Gandija:“nenasilje i kukavičluk su kontradiktorni pojmo-
vi”, “Put pravog nenasilja zahteva mnogo više hrabrosti nego nasilje”.
f_
W X
ARGUMENTI PROTIV NASILJA
“Svi ljudi žele mir, ali veoma malo želi one stvari koje stvaraju mir.”
Tomas Kempis
Argumenti protiv nasilja često se okreću oko pretpostavke da od njega nema koristi, da
postoje unutrašnji zakoni koji upravljaju nasiljem i sprečavaju ga da donese pozitivne
rezultate. Najčešći argumenti se mogu sažeti u sledeće:
`X Kontinuitet – jednom kada se počne sa upotrebom nasilja ne može se izbeći.

bX Reciprocitet – nasilje izaziva, rađa i stvara dalje nasilje, ciljevi proizilaze iz
korišćenih sredstava.
cX Jednakost – nemoguće je napraviti razliku između opravdanog i neopravda-
nog nasilja.
PRIČA O NENASILJU – SUNCE I VETAR

Sastali se sunce i vetar, pa se počeli hvaliti svojom snagom, baš kao deca.
“Ja sam najjače!“, tvrdilo je sunce.
“Ja sam jači od tebe!“, hvalisao se vetar.
“A u čemu je tvoja snaga?“, pitalo je sunce.
“Moja snaga je u udarcima, kojima mogu iščupati i najveća stabla, odneti krovove,
potopiti lađe, srušiti kuće,“ nabrajao je vetar, “a u čemu je tvoja snaga?“
“Moja je snaga, naprotiv, u svetlosti i toplini, kojima uklanjam mrak i hladnoću iz
života ljudi.“
“Hm,“ reče vetar, “hajde onda da se takmičimo u snazi. Eno, dole na cesti je čovek
putnik. Ogrnuo se kabanicom. Da vidimo ko će mu od nas dvoje strgnuti kabanicu.“
“Pristajem,“ reče sunce. “hajde, kreni.“
I vetar nadre duvati tako strašno, da se drveće savijalo do zemlje. Njegovi udarci su
zaista ličili na udarce nevidljive ruke. Pritom je urlikao kao pobesneli vuk, dovlačeći
stada gustih oblaka. Nestade sunca, nastupi mrak i hladnoća.
No, što je više vetar navaljivao, to je putnik čvršće držao kabanicu uza se. Zakopčao ju
je do grla, i stegnuo oko struka. Ruke je zabio duboko u džepove.
Vetar se na kraju umorio od uzaludnih pokušaja.
“Ti si na redu,“ reče suncu.
Sunce proviri kroz oblak, najpre sa dve, tri zrake, a onda zasija punim sjajem. Zagrije
zemlju, rastera mrak. Putniku bude ugodno i toplo, tako toplo da je konačno sam
otkopčao i skinuo kabanicu.
Po Ezopu
f`
à

NENASILNA KOMUNIKACIJA
Nenasilna komunikacija nije teorija, to je način života.
Maršal Rozenberg
Nenasilna komunikacija ističe se u praktikovanju nenasilja zbog značaja jezika i načina

na koji upotrebljavamo reči u odnosima sa ljudima. Često se umesto pojma nenasilne
komunikacije koristi termin “Saosećajna komunikacija“. Usmerena je na pojašnjavanje
onoga što mi, i naš sagovornik, opažamo, osećamo i trebamo, a ne na prosuđivanje i
savetovanje.
Većina nas primenjuje tehnike nenasilne komunikacije iz same potrebe da uvaži sago-
vornika. Ipak, svest o tehnikama nam može olakšati situacije u kojima komunikacija
nije “tečna“.
Tehnike nam mogu olakšati da jasno prenesemo informaciju, da iskažemo neslaganje
bez osuđivanja ili da tačnije čujemo šta sagovornik želi da nam kaže.
“Naša analiza drugoga zapravo je odraz naših vlastitih osećaja i potreba, a prosudbe
drugih proizlaze iz zakržljalosti misli i jezika da izrekne vlastite nam ranjivosti.“
“Nasilje - bilo u porodici ili u društvu – proizlazi iz načina mišljenja koje tvrdi da je
uzrok sukoba u pogrešnim ponašanjima protivnika i iz nesposobnosti da sebi prizna-
mo svoje strahove, svoju ranjivost ili ranjivost drugoga.“
M. Rozenberg
Nenasilna komunikacija obuhvata aktivno slušanje i JA-govor.
Aktivno slušanje je deo komunikacije kojim svesno poklanjamo pažnju onome što
nam druga osoba govori, svesno ulažemo svoju volju (zato se ovakvo slušanje naziva
“aktivno“) kako bi, osim verbalnog iskaza, čuli i slojeve kao što su kao što su osećaji,
potrebe, apeli, vrednosti sagovornika. Aktivno slušanje podrazumeva da slušalac ne
vrednuje iskaz niti ga odobrava ili negira, već daje prostor govorniku da se izrazi.
JA-govor podrazumeva stav ’’Govorim u svoje ime“. To je način razgovora u kojem

govornik u 1. licu jednine izražava svoje stavove, mišljenja, osećanja... i jasno izražava
da ih ne pripisuje drugima, već ostavlja prostor različitim opservacijama i zaključcima.
Primer: umesto “to se ovako radi“ - “ja želim da radim ovako“. Ili umesto “grupi je
predavanje bilo nejasno“ - “meni je predavanje bilo nejasno“.
fb
W X
Maršal Rozenberg je razvio teoriju o JA – porukama, koja nam olakšava da se jasno i

asertivno izrazimo. JA – poruke predstavljaju strukturiran iskaz zahteva koji polazi od
konkretnog događaja, i sadrži prepoznavanje naših osećanja u vezi tog događaja koja
ukazuju na određenu potrebu. Govornik izriče svoj zahtev kao konkretan predlog kako
njegova potreba može da bude zadovoljena ne okrivljujući sagovornika.
JA poruke sadrže sledeće komponente:
`X Konkretni postupci koje opažamo a koji utiču na nas;

bX Kako se osećamo u vezi sa našim opažanjem;
cX Potrebe, vrednosti, želje i sl. koje prouzrokuju naše osećaje;
aX Konkretni postupci koje tražimo.
ASERTIVNOST
Budući da je čovek društveno biće i da njegovi odnosi sa ljudima u velikoj meri zavise
od njegovih veština komunikacije i ponašanja, asertivnost je pojam o kome bismo svi
mogli znati nekoliko činjenica.
Ekstremna ponašanja kao pasivnost (konformizam, popuštanje pred izazovima, ne-
zastupanje svojih prava) i agresivnost (burno reagovanje na svaku sitnicu, nasilna po-
našanja, nepažnja prema osećanjima drugih) društveno su nepoželjna i ne dovode do
konstruktivnih odnosa i rešenja problema.
Između ovih krajnosti nalazi se asertivno ponašanje.
ASERTIVNOST
.#1Ö4-)$14-.2$Ö$
potrebe drugih naše potrebe
/v(4-.v2 v$12(4-.v2 &1$v(4-.v2

/v(4-.v2 stavljamo tuđe potrebe ispred naših
&1$v(4-.v2 stavljamo lične potrebe ispred tuđih
v$12(4-.v2 uspostavljamo ravnotežu
fc
à

Prema Rečniku socijalnog rada autora Ivana Vidanovića, “Asertivnost je ponašanje

koje karakteriše samouverena komunikacija svesna sopstvenih prava i vrednosti.“ Važ-
no je istaći da osim toga podrazumeva i uvažavanje potreba i prava sagovornika i osta-
lih osoba na koje naše ponašanje može uticati. Osim toga važna napomena je da, u
konfliktnim situacijama, asertivnost i asertivno ponašanje veže se za problem, a ne za
ličnost osobe, te su i naša negativna osećanja i mišljenja usmerena ka problemu a akcije
ka rešavanju problema.
Asertivnost se bazira na tome da morate izraziti svoje mišljenje i svoja osećanja kako bi
ljudi oko vas znali kako se osećate. Morate im dati do znanja koje su posledice ponaša-
nja koje je suprotno od onog koji ste naglasili kao poželjno, ali ne smete zaboraviti ni
osećanja osobe kojoj se obraćate.
OSNOVNI ELEMENTI ASERTIVNOG PONAŠANJA
Jasno izražavanje ponašanja koje nam smeta - ovo je veoma važna stavka jer time
dajemo šansu da se postojeći problem reši. Ukoliko ne istaknemo šta je ono što nam
smeta, ne možemo očekivati da će se to promeniti. Asertivno ponašanje uvek teži da
nađe balans među potrebama dveju strana. Potrebno je da razlučite za koje ponašanje
i odluke ste vi odgovorni i preuzmete tu odgovornost, ali i da prepoznate ponašanje
drugih odraslih ljudi za koje vi niste odgovorni i za koje ne treba sebe da krivite niti da
trpite njegove posledice.

Objašnjavanje razloga zbog kojih nam to ponašanje smeta - ovo označava izraža-
vanje vlastitog mišljenja, osećaja i/ili posledica tog ponašanja. Ako neko ne zna da nas
povređuje, ne možemo da ga krivimo, ali isto tako ne treba da trpimo ono što nam
ne godi, pa je zato najbolje rešenje istaći šta nam tačno smeta i zašto nam to smeta.
U tom smislu, treba pokazati razumevanje i za razloge i potrebe druge osobe i uvažiti
ih, ali izneti i svoje mišljenje i razloge i naći neki kompromis ili način da se te različite
potrebe uvaže ili pomire.

Jasno izražavanje našeg zahteva - ako smo definisali problem i posledice nečijeg pro-
blematičnog ponašanja, potrebno je još istaći na koji način možemo rešiti određenu
situaciju. Moramo biti jasni u onome što tražimo od drugih ljudi jer se puno stvari ne
podrazumeva. Ako nam nečije ponašanje nije prijatno, moramo predložiti kako bi se
to moglo ispraviti, jer ako istaknemo samo da nam nešto smeta ali bez konstruktivnog
predloga kako da se to reši, onda naš stav može da se protumači kao agresivan.
fa
W X
KORISNE ASERTIVNE TEHNIKE
“Pokvarena ploča” - ovo je vrlo korisna tehnika kada je naš zahtev kratak i jasan, a
sastoji se u tome da kao “pokvarena ploča” ponavljamo zahtev. Konkretizacija je veoma
važna, jer generalizacijom nećemo ništa postići, osim preterivanja i osećaja kod druge
strane da naše izjave i nisu toliko realne. Nemoguće je rešiti sve probleme i niko ništa
ne radi “uvek”, niti to što je neko napravio grešku znači da je generalno loša osoba ili
neosećajna ili slično. Na primer: “Ti nikada nećeš....”, “Ti uvek radiš...” su rečenice
koje treba izbegavati. Ograničite se na ono što se sada dešava i fokusirajte se na trenutni
problem, što je konkretnije moguće. Nepotrebnim generalizacijama se samo uplićete u
šire teme i komplikujete put do rešenja problema.

Odbijanje tuđeg zahteva - kada želimo odbiti neki zahtev i imamo dobar razlog za to,
u tome treba biti i odlučan. Dovoljno je reći “ne”, objasniti svoje razloge (vrlo kratko)
i zatim ponovljati odlučno - ne, onoliko koliko je potrebno. Ono što je ključno jeste
da moramo biti istrajni jer nedoslednost će nas vratiti opet u vidove ponašanja koje že-
limo da izbegnemo. Zbog tog “ne” ne morate se izvinjavati ili ulaziti u beskonačne ra-
sprave, recite jasno razlog vaše odluke ili stava i stojte iza njega, ako ste već zaista dobro
promislili i sigurni ste u svoje mišljenje. Sa druge strane, desiće se nekad da shvatite da
ste zauzeli pogrešno mišljenje i u takvim slučajevima, neophodno je da budete samo-
kritični, kao i da dozvolite sebi da promenite mišljenje. Ne morate stojati tvrdoglavo
na nekom stanovištu, kada je već postalo jasno da to i nije najbolje stanovište. Narav-
no, da biste to spoznali ili da biste uopšte oformili svoj stav, biće vam nekad potrebno
vreme i ne treba da vam bude problem da zahtevate za sebe to vreme da razmislite.

“Ja-poruke” - Ja-poruke su takve poruke u kojima govorimo o vlastitom stanju. “Ja
sam ... tužna, nesretna, ljuta kada ti radiš ...” Zašto je to važno? Zato što ako jasno ista-
knemo problem, stvaramo mogućnost da se on reši i ako dovoljno jasno istaknemo “ja
- poruku” ne ostavljamo mesto nedoumicama i dvoumljenjima već jasno dajemo do
znanja koje su posledice određenog ponašanja. Neophodno je navesti problem, kako se
zbog njega osećamo, kakve su posledice tog problema i šta bi moglo da bude njegovo
rešenje. Ne treba da se pretvorite u egocentrika i da postavite svoje “ja” kao centar uni-
verzuma, ali da biste bili asertivni i samosvesni, neophodno je da zastupate sebe, ono
što jeste i što radite, i da prepoznate svoje potrebe. Kao i da budete kritični prema sebi.
I na kraju - uživajte u svom uspehu i dobrim stvarima koje ste postigli, to je sasvim ok.
fe
à

PRAVILA ASERTIVNOSTI
Imam pravo:
* Poštovati i jasno izražavati sebe

* Prepoznati i zatupati svoje individualne potrebe
* Dozvoliti sebi pogreške
* Promijeniti mišljenje
* Tražiti “vreme za razmišljanje”
* Prepoznati da nisam odgovoran/na za ponašanje drugih odraslih ljudi
* Poštovati druge ljude i njihova asertivna prava
* Samostalno proceniti sopstveno ponašanje ali i snositi eventualne posledice
* Da ne želim objašnjavati ili izvinjavati se za sopstvene postupke
* Da procenim da li želim ili ne želim nešto da učinim
* Da ne znam, da ne razumem
* Da imam i pozitivna i negativna osećanja
Osim preporuka za izražavanje i zastupanje svojih prava, asertivnost podrazumeva i

reagovanje na ispoljene stavove ili ponašanja drugih. Ako se susretnemo sa ljudima
koji svoje stavove izražavaju na ne-asertivne načine, možemo i dalje reagovati asertivno
i prevesti njihove izjave na jezik asertivnosti.
KAKO PRIMITI PRIGOVOR
* nemojte se odmah braniti, opravdavati

* pažljivo saslušajte do kraja
* pitajte za pojašnjenje ako vam nešto nije jasno
* shvatite da je to što ste čuli nečije mišljenje, a ne činjenica
* procenite kako biste ovu informaciju mogli iskoristiti za sopstveno učenje
KAKO PRIMITI POHVALU
* nemojte biti lažno skromni (nije to ništa)

* gledajte osobu u oči, nasmešite se
* recite ime te osobe i zahvalite se (Hvala, profesore, Ana)
* prihvatite pohvalu, ako se slažete (Hvala, i ja sam zadovoljan ...)
* ako se ne slažete, zahvalite i recite zašto (Hvala, ali to nije samo moja zasluga ...)
Asertivnost je i odluka (izbor) da ne želimo biti asertivni u nekim situacijama: na

primer ako nam neke stvari nisu važne ili ako se događaju rijetko, ako je osoba s ko-
ff
W X
jom komuniciramo bolesna ili uzrujana, ako su prisutne izrazito snažne emocije treba
pričekati da se intenzitet emocija smanji ili ako zbog bilo kog drugog razloga procenite
da nije pravo vreme ili mesto, ili da postoje neki drugi prioriteti.
PRIČA O SAMURAJU
Veliki i snažan samuraj došao je slabašnom i omalenom svešteniku. “Svešteniče“, reče

on glasom koji je navikao da mu se odmah pokoravaju, “uči me o raju i paklu“.
Sveštenik dignu pogled ka ratniku i reče precizno: “Da učim tebe o raju i paklu? Tebe
se ne može naučiti ničemu. Gledaj kako si prljav. Smrdiš. Mač ti je zarđao. Sramota si
za sve samuraje. Gubi mi se s očiju. Ne mogu te više podneti“.
Samuraj je pocrveneo, počeo je da se trese, zanemevši od besa. Izvukao je mač i skoro

zamahnuo na sveštenika.
“Eto, to je pakao”, rekao je sveštenik tihim glasom.
Samuraja je odjednom preplavila spoznaja. Bio je razoružan saosećanjem i predanošću

tog sitnog čoveka koji je bio spreman da da svoj život kako bi ga naučio šta je pakao!
On polako spusti svoj mač, ispuni se zahvalnošću i iznenadnim mirom.
“A, to je raj”, rekao je sveštenik nežno.
fd
fg
III
à
fh
d_
Þ
à
“Ako planirate godinu dana unapred, zasadite
kukuruz. Ako planirate deset godina
unapred, zasadite drveće. Ako planirate za
ceo život, podučavajte i obrazujte ljude“
Kineska poslovica, Guanze (oko 645. p.n.e.)
Berns (Burns) (1995, str. 99) “razmišlja o učenju kao o relativno permanentnoj pro-
meni u ponašanju, pri čemu ponašanje obuhvata vidljive aktivnosti i interne procese
poput mišljenja, stavova i emocija.“ Jasno je da Berns obuhvata motivaciju ovom de-
finicijom učenja. Berns smatra da treba da protekne određeno vreme nakon realizacije
obrazovnog programa da bi se učenje vidljivo manifestovalo.
TEORIJA FACILITACIJE (HUMANISTIČKI PRISTUP)

Karl Rodžers (Carl Rogers) i ostali su razvili teoriju facilitacije učenja. Osnovna pre-
misa ove teorije jeste da će se učenje javiti kada je nastavnik/ca facilitator/ka, odnosno
stvaranjem okruženja u kojem se učenici/e osećaju slobodnim da razmatraju nove ideje
i ne osećaju rizik od eksternih faktora (Laird 1985.)
Ostale karakteristike ove teorije se odnose:

* na učenje da ljudska bića imaju prirodnu želju za učenjem,
* na to da postoji određeni otpor i neprijatne posledice odustajanja od nečega što
se trenutno smatra istinitim,
* na to da najznačajniji vid učenja obuhvata promenu mišljenja o sebi.
Nastavnici/e facilitatori/ke:
* manje brane svoje zamisli i ubeđenja u odnosu na druge nastavnike/ce,
* sposobniji su da saslušaju učenike/ce, pogotovu kada se radi o njihovim oseća-
njima,
* su spremni da što više pažnje posvete svom odnosu sa učenicima/ama u pogledu
sadržaja nastave.
* su spremni da prihvate mišljenje, kako pozitivno tako i negativno i da ga isko-
riste za konstruktivno razmišljanje o sebi i svom ponašanju.
d`
à

Učenici/e:
* se podstiču da preuzmu odgovornost za sopstveno učenje,
* pružaju dosta inputa za učenje, koje se javlja na osnovu njihovih zapažanja i iskustva,
* se podstiču da uvide da je samoevaluacija najvredniji vid evaluacije i da učenje
treba da se usredsredi na faktore, koji doprinose rešavanju značajnih problema
ili ostvarivanju značajnih rezultata.
ISKUSTVENO UČENJE
Kolb predlaže proces učenja od četiri faze sa modelom na koji se često poziva opis
iskustvenog učenja (McGill & Beaty 1995). Proces može započeti u bilo kojoj fazi i
kontinuiran je, odnosno, ne postoji ograničenje u smislu broja ciklusa učenja. Ova
teorija zastupa mišljenje da bismo bez refleksije jednostavno nastavili da ponavljamo
svoje greške. Ciklus iskustvenog učenja:
KONKRETNO ISKUSTVO REFLEKSIJA / OPSERVACIJA

isprobavanje u praksi objektivna analiza ishoda
AKTIVNO EKSPERIMENTISANJE APSTRAKNA KONCEPTUALIZACIJA

eksperimentom do rešenja razumevanje koncepta
(Brooks 1995, str. 66)
Kolbovo istraživanje je utvrdilo da ljudi uče na četiri načina, pri čemu postoji vero-
vatnoća da će jedan način učenja razviti više od drugih. Kako je prikazano u modelu
“ciklusa iskustvenog učenja“, koji je dat u prethodnom tekstu, učenje se ostvaruje:
* kroz konkretno iskustvo
* kroz zapažanje i refleksiju
* kroz apstraktne koncepte
* kroz aktivno eksperimentisanje
db
Þ
Razlike u načinima učenja
Kako je već rečeno, istraživači u obrazovanju već nekoliko decenija razmatraju ideju
da osobe uče na različite načine. Kolb, jedan od najuticajnijih istraživača, utvrdio je da
pojedinci počinju od svojeg željenog načina u ciklusu iskustvenog učenja (vidi gore).
Hani i Mamford (Honey i Mumford, 1986 citiran u McGill & Beaty, 1995 str. 177),
koji su nastavili Kolbov rad, su utvrdili četiri načina učenja:
* aktivista (uživa u samom iskustvu),
* reflektivan (troši dosta vremena i napora na razmišljanje)
* teoretičar (uspešan je u uspostavljanju veza i stvaranju ideja na osnovu iskustva)
* pragmatičar (uživa u fazi planiranja)
Svaki od navedenih načina ima svoje prednosti i nedostatke. Hani i Mamford zastu-
paju ideju da se učenje poboljšava kada razmišljamo o svom načinu učenja, tako da
možemo razvijati prednosti i raditi na smanjivanju nedostataka na najmanju meru
kako bismo podigli kvalitet učenja.
JOHARI PROZOR (Johary Window, Joseph Luft and Harry Ingham)
Lično i društveno učenje odvija se između članova grupe s razvijanjem osećaja za vlasti-
to menjanje i menjanje drugih tokom procesa u grupi. Johari prozor prikazuje model
procesa proučavanja.
Kvadrant A pokazuje javnu osobu. Ovo polje pokazuje područje javnog i slobodnog
delovanja koje je poznato i osobi i ostalim članovima grupe.
Kvadrant B pokazuje privatnu osobu. Ovo polje pokazuje područje koje je poznato
samo samoj osobi i koje ona ne želi pokazati drugim članovima grupe pa ga zato skriva.
Kvadrant C deo je osobe koji joj je nepoznat. Ovaj kvadrant predstavlja područje koje
sama osoba ne vidi, ali ga vide ostali članovi grupe.
Kvadrant D pokazuje ono što je nepoznato. Ovo polje opisuje područje koje nije po-
znato ni osobi ni članovima grupe.
Cilj društvenog rada sa grupom jeste otkrivanje što više javne osobe. Podstičući po-
verenje i razmenu povratnih informacija područja privatne osobe i ono što ne vidimo
mogu se smanjiti.
Društveni rad sa grupom ne pokriva područje polja D. To polje ostaje otvoreno za
analizu psihoanalitičkog ponašanja.
dc
à

JOHARI PROZOR
područja ponašanja nepoznato osobi
poznato osobi
A C
poznato drugima
deo ličnosti
otvoreni deo nepoznat osobi
ličnosti
B D
nepoznato drugima
deo ličnosti
deo ličnosti koji nikome
poznat drugima nije poznat
da
Þ

“Obrazovanje nije priprema za život, obrazovanje JESTE život.”
Džon Djui
U ideja neformalnog obrazovanja zasnovana je na:

* potrebi za većom fleksibilnošću u obrazovanju,
* težnji da se omogući obrazovanje različitim društvenim grupama koje nisu bile
obuhvaćene formalno-obrazovnim sistemom,
* promovisanju koncepta učenja tokom čitavog života
Od tada, neformalno obrazovanje je znatno razvilo svoje metode i svoje mesto i prizna-
nje u društvu. Neformalno obrazovanje treba razlikovati od informalnog obrazovanja
- neplaniranog obrazovanja, životne škole, koje se dogada sponatno u svakodnevnom
životu u kontaktu sa drugim ljudima, medijima, na ulici, na poslu, u biblioteci itd.
Nasuprot tome, neformalno obrazovanje podrazumeva obrazovno-vaspitne progra-

me koji imaju jasno definisane ciljeve, namenjene određenoj ciljnoj grupi, a realizuje
se van formalno-obrazovnog sistema; neformalno obrazovanje teži da bude dopuna
formalnom obrazovanju, a ne njegova zamena; ono nije zasnovano na principu pri-
znanja i statusa, a kvalitet neformalno-obrazovnih programa obezbeđuju stručni/ke
edukatori/ke. Neformalno obrazovanje često je usmereno ne samo na sticanje znanja
i veština, već ima i svoju vaspitnu komponentu - učenje stavova i negovanje različitih
životnih vrednosti.
Neformalno obrazovanje podrazumeva dobrovoljno učešće i odlikuje se fleksibilnošću

programa, kao i bliskom vezom sa zajednicom (ciljnom grupom) kojoj je namenjeno.
Neformalno obrazovanje, naročito njegova metodologija, može uticati na promene
formalno-obrazovnog sistema.
METODOLOŠKI PRINCIPI
Savremeni metodološki principi neformalnog obrazovanja podrazumevaju:
`X kreiranje sigurnog prostora u kome će učesnici/e osetiti slobodu da se lično

izraze i budu otvoreni, ali i odgovornost prema sebi, drugima u grupi i zajed-
ničkom procesu,
de
à

bX kooperativno i socijalno učenje - učenje u grupi, sa grupom i od grupe;

grupa se koristi i kao izvor učenja o sebi, odnosima sa drugima i svetu oko nas,
cX podsticanje aktivne participacije učesnika/ca - interaktivne metode funk-

cionišu po principu što se više uložiš - to ćeš više i dobiti. Podsticanje aktivne
participacije učesnika/ce nije ograničeno samo na učešće u radioničarskim ak-
tivnostima, već predstavlja i osnaživanje učesnika/ca da ovaj princip primenju-
ju i u životu,
aX nosilac znanja nije jedino voditelj/ka radionice, već i svaki učesnik/ca -
princip usvojen iz “humanističke psihologije“ prema kome svaka osoba ima
potrebu da se razvija i uči, samo joj treba dati pogodne uslove i priliku za to,
eX holistički pristup procesu učenja - kvalitetni obrazovni programi treba da

podstiču učenje “čitavim bićem“. Kvalitetno učenje podrazumeva dovoljno
prostora za misli, osećanja, praktičnu (fizičku) aktivnost, kao i prostor za raz-
menjivanje stavova i istraživanje vrednosti,
Preuzeto iz M.Tejlor
df
Þ
fX učenje u “Zoni izazova” - neophodno je da obrazovne aktivnosti nose u sebi

izvesnu dozu izazova za učesnike/ce. Kvalitetno učenje je veoma retko ili se
ne događa u “Zoni komfora”. Ali učenje se neće dogoditi ni u “Zoni panike”
gde je količina izazova prevelika za vaše učesnike/ce. Količina izazova treba da
bude pažljivo odmerena u skladu sa karakteristikama pojedinaca/ke u grupi i
stadijumom razvoja grupe.
* adekvatna količina
izazova
ZONA PANIKE * mogućnost da se
isproba nešto novo
* stanje “dinamičke
ZONA IZAZOVA tenzije” = osećaj
sigurnosti + ravnoteža
* prostor u kome
počinje promena
ZONA
KOMFORA
Neformalno obrazovanje podržava obrazovanje koje traje celog života, i učenje koje je
zasnovano na praksi i ličnom iskustvu. Ovaj vid obrazovanja još uvek (sem u malom
broju zemalja) nije verifikovan i priznat od strane većine formalnih intitucija kao
legitiman oblik sticanja kvalitetnog obrazovanja u društvu.
dd
à

Formalno obrazovanje Neformalno obrazovanje

* od učitelja/nastavnika koji je no-
* uči se od cele grupe
silac znanja
* odnos edukatora i učenika je dvo-
* odnos učitelja/nastavnika i uče-
Od koga se smeran i horizontalan (i edukato-
nika je jednosmeran i vertikalan
uči? ri uče od svojih učenika i ućenici
(nastavnik je onaj koji zna i on je
od svojih edukatora, i učenici uče
iznad, a učenik je onaj koji uči i
među sobom)
on je ispod)
* institucionalizovano, akademski * kroz rad, akciju, praksu, iskustvo
* često ono što se uči nema veze sa * zasnovano na konkretnim život-
Kako se uči? onim što se realno dogada u zajednici nim potrebama i u bliskom kon-
* ne zasniva se na potrebama onih taktu sa zajednicom
koji uče * zasnovano na iskustvenom učenju
* akademsko znanje
* uglavnom osnovna znanja i vešti- * praktično primenljivo znanje
na u skladu sa unapred određe- (prilagođeno individualnim po-
Šta se uči?
nim planom i programom trebama)
* u stručnim školama- veštine po- * izbor je na onome ko uči
trebne za posao
* kad završiš neku školu dobiješ * diplome i serifikati postoje, ali
Verifikacija ili
neko zvanje ili profesiju još uvek nisu verifikovane kod
ima li diplo-
* diploma se obično daje na kraju us- nas (dok se npr. u Finskoj mogu
me?
pešno završene godine ili cele škole pridodati univezitetskoj diplomi)
podeljeno je na razrede i stepene: * usvajanje znanja je dugotrajno i
* osnovno obrazovane 6.-14. godine, opšte
Koliko traje? * srednje obrazovanje 14.-18. godine, * traje celog života
* viša škola, * učenje posebnih veština je kratko
* fakultet - preko 18 godina i specifično
* obavezno za sve, u cilju postizanja * može se početi bilo kada u životu
osnovnog znanja ili sticanja odre- * “druga šansa” za one koji nemaju
Dobre strane đenih veština mogućnosti za redovno školovanje
* omogućava dobijanje diploma, * fleksibilan metod rada, prilagod-
zvanja i statusa u društvu ljiv potrebama pojednica
* daje uopšteno znanje, pa je po-
trebno ići na specijalizacije, alter-
nativno obrazovanje ili posebne
edukacije kako bi to znanje po- * kod nas ne postoji formalno pri-
Loše strane
stalo upotrebljivo znanje
* po svojoj prirodi je uglavom ne-
fleksibilno i neprilagodljivo indi-
vidualnim potrebama
Tabela 1 - Formalno i neformalno obrazovanje

dg
Þ
KONCEPT UČENJA KROZ CEO ŽIVOT

(“LIFE LONG LEARNING”)
Usled porasta opšteg obrazovnog nivoa i ekspanzije Interneta i drugih obrazovnih sred-
stava, postoje tendencije da će obrazovanje postati najobuhvatnija delatnost u društvu.
U toku poslednjih pedeset godine, stalne naučne i tehnolške inovacije i promene zna-
čajno su uticale na potrebe i stilove učenja. Predviđa se da će se takav trend narednih
godina ne samo nastaviti, već i intenzivirati. Jedna od novina odnosiće se i na činjenicu
da će to postati proces koji se nastavlja i traje, tokom celog života, istina - u različitom
obimu i različite vrste u zavisnosti od životne dobi.
Ideja celoživotnog učenja javlja se već u Platonovu delu “Republika”, no koncept do-
životnog učenja je prvi put uobličen od strane Bazila Jikslija još 1929. godine. Sa
razvojem svesti o potrebi obrazovanja odraslih, došla je i ideja da bi učenje trebalo
da traje čitav život. Osnovna zamisao je da treba da postoji obrazovni sistem, koji će
u svakom trenutku, svakom pojedincu/ki, bez obzira na životnu dob ili profesional-
ni status, pružati mogućnost da ovlada novim, raznovrsnim i korisnim znanjima; pri
tom, formalno, neformalno i informalno obrazovanje se tretiraju kao komplementarni
elementi iste celine.
Učenje se više ne može deliti na period sticanja (škola) i period primene znanja (radno
mesto).
Iz ovoga proističu tri ključne postavke, na kojima počiva ovaj koncept:
`X doživotno obrazovanje se smatra nadgradnjom svih raspoloživih obrazovnih

sistema, uključujući i formalno-obrazovne institucije za osnovno, srednje i vi-
soko obrazovanje.
bX doživotno obrazovanje, međutim, ide i iza granica i dostignuća formalnog

obrazovanja, okupljajući sve relevantne ustanove, pojedince/ke i grupe oko
procesa učenja.
cX smatra se da svaka osoba može da se pronađe i prepozna pravu vrednost uklju-
čujući se u jednu takvu aktivnost, kakva je doživotno obrazovanje.
dh
à

Izvan tradicionalnog školstva, uspostavljeno je nekoliko mogućnosti za ostvarivanje učenja:
* Učenje od kuće – podrazumeva i učenje kako se uči i korišćenje neformalnih

metoda učenja
* Obrazovanje odraslih – sticanje formalnih kvalifikacija, učenje u okviru posla
ili slobodnih aktivnosti u odraslom dobu
* Produžetak obrazovanja – često kroz neakreditovane ili dodatne kurseve koje
nude razne obazovne institucije
* Profesionalno usavršavanje – obuka na poslu ili sticanje određenih veština ili
znanja radi profesionalnog napredovanja
* Personalizovano učenje – samoorganizovano učenje, usmereno na zadovo-
ljavanje individualnih potreba uz upotrebu raznih izvora uključujući i učenje
preko interneta
Ono što je bitno je da osnove sistema doživotnog obrazovanja poseduje svaka, ma i

najsiromašnija zemlja; te osnove čine različite komponente formalnog i neformalnog
obrazovanja. Potrebno je samo međusobno povezati sve te elemente, kao potencijalne
delove jednog “obrazovnog sistema za sve” i učiniti ih dostupnim širokoj populaciji
korisnika svih generacija.
Uz pojam celoživotnog obrazovanja vezane su znanstvene discipline andragogija

i gerontogogija. Andragogija (grč. aner=čovek, muž + agein=voditi) znanost je koja
proučava problematiku vaspitanja i obrazovanja odraslih osoba. Gerontogogija (grč.
gerontos=starac + agein=voditi) znanstvena je disciplina koja proučava vaspitanje,
obrazovanje i samoobrazovanje starijih osoba.
S brzim razvojem novih tehnologija menjaju se radni, društveni i porodični odnosi, pa

se tako od čoveka očekuje kontinuirano praćenje tih promena i aktivno učestvovanje u
društvu. Čovek mora trajno učiti kako bi bio u mogućnosti pratiti promene.
ZAŠTO JE VAŽNO NEFORMALNO OBRAZOVANJE?
Neformalno obrazovanje vodi razvoju ličnih, socijalnih i profesionalnih kompetencija,

ili još tačnije, kako kaže Tim za obrazovanje odraslih i doživotno obrazovanje Mini-
starstva prosvete i sporta Republike Srbije, “podrazumeva sticanje znanja i veština koje
su izvan programa formalnog sistema obrazovanja...i realizuje se na područjima ličnog
i socijalnog razvoja, unapređenja građanskih sloboda, međuljudskih i međuetničkih
odnosa, aktivne socijalne participacije, zaštite i podrške marginalizovanim, hendike-
piranim i ugroženim grupama, zaštite životne sredine, zaštite i unapređenja zdravlja,
brige za roditeljstvo i porodicu, razvoja ličnog identiteta, usavršavanja za rad...”
g_
Þ
ZNAČAJ I ULOGA NEVLADINIH ORGANIZACIJA (NVO)

Nevladinim organizacijama se u svetu pridaje sve veći značaj. Gotovo da nema nekog
društvenog problema u čije se rešavanje ne uključuju i nevladine organizacije. Kompa-
rativna istraživanja neprofitnog sektora pokazuju da će sledeća faza razvoja savremenih
društava biti obeležena sve većim brojem uključivanja ovih organizacija u razne oblasti
društvenog života. Ovaj rastući značaj je potvrđen brojnim istraživanjima koja poka-
zuju da javno mnjenje pokazuje veće poverenje prema neformalnim strukturama nego
prema tradicionalnim institucijama koje predstavljaju društvo (škole, crkva, univerzi-
teti, političke partije itd.). Zbog toga se o nevladinim organizacijama govori i kao o
“novim partnerima” državnih institucija.
Ovu potrebu partnerstva između nevladinih organizacija i institucija u rukovođenju

procesom razvoja priznaju i međunarodna tela kao što su Ujedinjene nacije i Evrop-
ska zajednica. Uloga NVO u raznim konferencijama UN, Evropske Unije, poslednjih
godina je sve izrazitija.
Značaj ovih spontanih udruživanja građana oko rešavanja raznih privatnih, grupnih,
društvenih problema je i u tome što se stvara mreža odnosa koji su nezavisni od države
koji čine civilno društvo, koji povećavaju participaciju građana i njihovu odgovornost
za sebe i društvo u kojem žive.
Neprofitne, nevladine organizacije imaju veliki značaj u socijalnoj politici razvijenih

zemalja, naročito zbog toga što savremena, glomazna država ne može da zadovolji sve
potrebe građana, pa mnoge svoje programe prebacuje na neprofitni, nevladin sektor,
gde se oni efikasnije ostvaruju. Na taj način neprofitni, nevladin sektor, postaje alter-
nativa i novi partner, (ali ne i konkurent) državnom sektoru u kojem se ljudi u kriznim
situacijama oslanjaju na vlastite snage.
U našoj zemlji najbrojnije organizacije su one koje se bave zaštitom životne sredine,
socijalno-humanitarnim pitanjima, problemima mladih i razvojem i probnlemima u
lokalnim zajednicama.
NEVLADINE ORGANIZACIJE:
* Osnivaju sami građani

* Dobrovoljna udruženja građana
* Neprofitne - profit se ne raspoređuje članovima organizacije, već se ulaže u ko-
rist ostvarenje postavljenih ciljeva
g`
à

* Nevladine - ne osniva ih vlada

* Ne učestvuju u osvajanju vlasti
* Nisu same sebi svrha - nastaju da bi se stvorile promene u sredini i poboljšali
uslovi života građana
* Doprinose rešavanju problema u svojoj okolini i društvu u celini
* Same utvrđuju svoje ciljeve i definišu svoje programe
* Deluju brže i efikasnije, jer nemaju veliki činovnički aparat
* Vođene su svojim vrednostima
ČIME SE BAVE NEVLADINE ORGANIZACIJE:
* Podstiču inicijative građana za poboljšanje uslova života

* Razvijaju demokratiju i kulturu mira, tolerancije i nenasilja
* Štite ljudska i građanska prava
* Bore se za zdravu životnu sredinu
* Prikupljaju i dele humanitarnu pomoć najugroženijim kategorijama društva
* Štite ženu i decu od nasilja
* Vode brigu o starim i nemoćnim
* Pružaju psiho - socijalnu pomoć
* Zastupaju interese građana
U novije vreme, umesto izraza nevladin sektor, koriste se termini građanski ili civilni
sektor. Jedna korisna polazna definicija koju koristi CIVICUS, međunarodna organi-
zacija za civilno društvo, je sledeća: Civilno društvo je “sfera institucija, organizacija i
pojedinaca locirana između porodice, države i tržišta u kojoj ljudi učestvuju volonter-
ski da unaprede zajedničke interese.“
gb
Þ
ŠTA JE OMLADINSKI RAD?
Tačno definisanje omladinskog rada je vrlo kompleksno, gde su i same Evropske zemlje
u procesu usklađivanja definicije. U Evropskom kontekstu čak i naziv osobe koja se
bavi omladinskim radom varira od zemlje do zemlje, tako da zatičemo sledeće nazive:
* Omladinski radnik/ca
* Kulturalni animator/ka
* Sociopedagog/ socijalni edukator
Omladinski rad može biti okarakterisan kao “mešavina“ aktivnosti koje su bazirane na
slobodnom vremenu, neformalnom obrazovanju i socio-političke odgovornosti. Ono
što je jedinstveno svim aktivnostima jeste da pružaju mladima obrazovne mogućnosti.
Tipovi omladinskog rada u širem kontekstu

Ukoliko pogledamo omladinski rad u internacionalnom kontekstu, kako ističu Fergu-
son, Pens i Denholm (Ferguson, Pence, Denholm (1993, str.3)), omladinski rad je uo-
bličen istorijskim, političkim, socijalnim i ekonomskim faktorima, te postoje značajne
razlike u prirodi, strukturi i fokusu omladinskog rada u različitim zemljama.
Prema Benksu (Banks; 1994) postoje četiri klasifikacije omladinskog rada:

`X Omladinski rad baziran na ličnom i socijalnom razvoju namenjen za razli-
čite ciljane grupe mladih, koji koristi aktivnosti bazirane na slobodnom vreme-
nu, ali sa ciljem sprovođenja neformalnog obrazovanja i učenja.
bX Preventivni omladinski rad koji može biti usko vezan za određenu ciljnu
grupu definisanu po uzrastu ili pak u zajednici, sa ciljem smanjenjenja zloupo-
trebe psihoaktivnih supstanci ili kriminala.
cX Socijalni omladinski rad (eng. Youth Social Work) gde je rad putem save-
tovanja usmeren na mlade sa specifičnim individualnim problemima poput
nepohađanja škole, seksualnog zlostavljanja ili maloletničke delikvencije.
aX Kao četvrtu klasifikaciju Benks navodi Omladinski rad baziran na slobod-
nom vremenu; gde voditelji ne ohrabruju ili podstiču učenje. npr. seoski fud-
balski tim. Iako je Benks ovaj tip svrstao u omladinski rad, možemo da vidimo
da u ovom tipu ne postoji namerno obrazovni karakter, stoga se on može svr-
stati u rad sa mladima. No, sa druge strane možemo navesti još jedan tip omla-
dinskog rada koji je naizgled sličan ovom, a kojeg Banks nije naveo:
Omladinski rad baziran na aktivnostima - ovaj tip koristi aktivnosti u toku slo-
bodnog vremena, i naizgled je vrlo sličan Benksovom Omladinskom radu baziranom
gc
à

na slobodnom vremenu, no ovaj tip ima ciljano obrazovni karakter, jer predstavlja prvu
stepenicu da bi se mladi uključili u omladinski rad baziranim na ličnom i socijalnom
razvoju. Ujedno, mladi uče putem imitacije, gde omladinski/e radnici/ce predstavljaju
uzore, te kroz skriveni kurikulum mladi razvijaju vrednosti prihvatanja, razumevanja
i empatije.
Neke od osnovnih metodologija koje se koriste u omladinskom radu su individualni

rad, grupni rad i razvoj zajednice.
Individualni rad se sastoji od rada sa pojedincima/kama, sa ciljem postizanja njiho-

vog ličnog razvoja. Uobičajeni oblici individualnog rada su sastanci “jedan na jedan”,
sesije savetovanja ili mentorstva, gde se stavlja fokus na osobu i njegove/njene lične
potrebe.
Grupni rad predstavlja metodologiju gde nekolicina ljudi radi zajedno u grupi sa
ciljem učenja, gde sami/e članovi/ce ili voditelj/ka obezbeđuju uslove za učenje. (radi-
onice, treninzi, itd.)
Razvoj zajednice predstavlja metodologiju koja unutar zajednice povezuje, osnažuje

i obrazuje pojedince/ke, grupe i institucije da rade zajedno na osnovu zajedničkog
cilja i potreba, kako bi se postigla veća efektivnost i bolji rezultati. Razvoj zajednice je
kolektivna akcija koja se bavi različitim pitanjima koja imaju uticaj na život pojedinca,
grupe i zajednice
KAKO RAZUMETI OMLADINSKI RAD
Osnovni principi razvojnog pristupa:
`X Svako ljudsko biće ima značajni potencijal da bude efektivno u svakodnevnom
životnom iskustvu u različitim kontekstima
bX Razvoj ne može biti siljen, samo podržan i negovan

cX Svako ljudsko biće ima svoje snage
aX Svaki pojedinac/ka mora biti shvaćen/a u celini, te se na isti način odgovara na
njegove/ njene potrebe
eX Etiketiranje i kategorisanje ljudi nije od pomoći pri razvoju i stoga se izbegava
fX Ne postoje eksperti samo učenici/e na putu razvoja
dX Razvoj je doživotan, svi pojedinci/ke imaju kapacitet da se razvijaju i menja-
ju tokom svog života
ga
Þ
gX Pogreške nisu neuspesi, nego mogućnosti za učenje i razvoj

hX Svaka kriza je mogućnost za učenje, promenu i razvoj
`_X Sadašnjost i budućnost su važniji od prošlosti. Naglasak je na optimalnoj
upotrebi svakog trenutka kako bi se napravio korak napred
``X Kada pojedinac/ka doživi sebe drugačije, on/ona je osposobljen i da se po-
naša drugačije. Stoga se razvojni pristup primarno fokusira na osposobljavanje
ljudi da se dožive drugačije u celost, i kao sposobni u svakom datom momentu.
OSNOVNE KARAKTERISTKE OMLADINSKOG RADA
`X Omladinski rad mora da osigura ravnopravne mogućnosti mladima

bX Baziran je na profesionalnom odnosu između omladinskog radnika i mladih,
nije nužno vezan za formalno obrazovanje omladinskog radnika
cX Tretira mlade kao partnere, odnosno mlade kao svoju ciljnu grupu, nikako
ne kao klijente, učenike i pacijente
aX Pruža podršku mladima da razviju vlastiti sistem vrednosti i socijalne veštine
kako bi potpomogli proces osamostaljivanja i integraciju mladih u društvo kao
aktivnih građana
eX Pruža usluge mladima, a da pritom mladi donose odluke da li će učestvovati
u omladinskom radu
fX Ohrabruje mlade da budu kritični u odnosu na vlastito iskustvo i svet oko
sebe
dX Pruža podršku mladima da donesu (informisane) odluke u vezi sa ličnim
odgovornostima u društvu i zajednici
gX Upotpunjuje se sa formalnim obrazovanjem kako bi se mladi podstakli na
ostvarivanje vlastitih potencijala
hX Radi zajedno sa ostalim akterima iz svih sektora društva kako bi društvo
odgovorilo na potrebe mladih
ge
à

Dobrobit od Omladinskog Rada

Zajednica Mladi
* Razvoj društva u kojem mladi imaju iz- * Holistički pristup razvoju mladih
građene demokratske vrednosti, te koji su * Razvoj samopouzdanja i kompetencija
osnaženi da svesno, aktivno i odgovorno Mladih
doprinose razvoju demokratskog, građan- * Mladi i ostale ciljne grupe znale bi tačno
skog, uspešnog društva gde mogu da se obrate
* Zaokružen sistem obrazovanja – formalno * Mladi dobijaju mogućnost da se sa njima
obrazovanje zajedno sa neformalnim koje radi uz primenu inovativnih metoda rada
mu je komplementarno, daju holistički * Veći izbor kvalitetnih institucionalnih i van
pristup vaspitanju i obrazovanju dece i institucionalnih obrazovnih, preventivnih,
mladih razvojnih programa u različitim oblastima
* Razvoj multietičnosti i multikulturalnosti
* Struktuirana briga o mladima da bi se ra-
zvijale strukture koje mlade posmatraju
kao resurs i da bi se dobili aktivni članovi
društva
* Prilika za razvoj i osnaživanje pojedinaca/
ki, a jaki/e pojedinci/ke su osnov za razvoj
društva
Prema Haskinsu (Huskins, J., 1999) imamo deset (10) standardizovanih veština, koje
predstavljaju osnovu procenjivanja napretka mlade osobe u omladinskom radu:
`X Samosvesnost/samopouzdanje (osećaji o samom/oj sebi)
bX Komunikacijske veštine (efektivno komuniciranje sa drugima)
cX Interpersonalne veštine
aX Istraživanje i upravljanje emocijama (biti svestan/a emocija, biti otvoren/a za
svoje emocije)
eX Razumevanje i identificiranje sa drugima (empatija, saosećanje)
fX Razvoj vrednosti (šta je ispravno, šta pogrešno)
dX Rešavanje problema
gX Pregovaračke veštine (donošenje odluka sa drugima)
hX Akciono planiranje (sposobnost planiranja unapred)
`_X Procenjivanje svojih veština (učenje iz iskustva)
Omladinski radnici/ce bilo da su profesionalci ili volonteri/ke imaju obavezu da deluju

u skladu sa UN Konvencijom o zaštiti dečijih prava (1989), koja podržava najbo-
lje interese dečijih prava, osigurava da sva deca/mladi imaju prava da budu zaštićeni
od bilo kog oblika nasilja i značajnih ozleda, te da im je pružena adekvatna briga
za njihov razvoj. U svim zemljama bivše Jugoslavije zlostavljanje je kategorisano kao
povreda zakona, stoga omladinski/e radnici moraju da deluju i u skladu sa zakonskim
gf
Þ
obavezama zemlje u kojoj rade i definisanim politikama i procedurama o zaštiti dece

i mladih same organizacije/institucije u kojoj omladinski/a radnik/ca radi. Ukoliko
omladinski/a radnik/ca ne prijavi sumnju zlostavljanja ili počinjeno zlostavljanje,
mogu postati predmet zakonske tužbe.
Kada gledamo multisektorski pristup, profesija omladinskog rada u pogledu zaštite

dece i mladih radi u oblasti primarne prevencije.
Primarna prevencija podrazumeva:
`X Prevenciju i kreiranje sigurnog okruženja

bX Otkrivanje
cX Učešće u prikupljanju podataka (izvor informacija za sistem socijalne zaštite,
pravni sistem)
aX Podršku u tretmanu i praćenje
U omladinskom radu treba da se obavežemo na:
`X Svesnost - da osiguramo da zaposleni/e/volonteri/ke budu svesni i obrazovani

po pitanju zaštite dece i mladih
bX Prevenciju - da osiguramo da se kroz svesnost i dobru praksu potencijalni
rizici u odnosu na zaštitu dece i mladih svedu na minimum
cX Prijavljivanje - da osiguramo da su zaposleni/e/volonteri/ke upućeni u proce-
dure prijavljivanja optužbi, sumnji i zabrinutosti
aX Reagovanje - da osiguramo da se adekvatna reakcija desi u praksi u odnosu na
prijavljenu sumnju, optužbu i zabrinutost
MLADI KAO VAŽNI DRUŠTVENI AKTERI U

DRUŠTVENIM PROMENAMA
Mladi zauzimaju posebno mesto u društvu zbog velike mladalačke energije i moći
transformacije, te razvojnog procesa kao specifičnog perioda u odrastanju, gde kogni-
cija još nije dostigla svoj vrhunac pa su mladi česta meta zloupotreba i manipulacija.
Konsekventno tome, mladi ne samo da predstavljaju žrtve direktnog nasilja, nego su
često i sami učesnici/e nasilja, bilo kao vojnici ili kao poklonici/e određene ideologije
koja promoviše nasilje. Na koncu su uvučeni u krug nasilja koji se infiltrira u njihove
živote, te predstavlja odrednice njihovih stavova, vrednosti i delovanja. Promene koje
gd
à

se u adolescenciji dešavaju, izuzetno su značajne za dalji razvoj i delanje odrasle osobe,

na osnovu čega se kreira kultura budućih naraštaja.
Iz gore navedenih razloga, na mlade treba obratiti posebnu pažnju u dugoročnom
procesu izgradnje mira i uspostavljanju alternativnog pristupa nasilju i sukobu. Mladi
su viđeni kao agenti socijalnih promena, ekonomskog razvoja i tehnološkog razvoja.
Ujedno predstavljaju rizičnu socijalno - demografsku grupu koja ima nesigurnu bu-
dućnost, iako su viđeni kao najveća društveno-socijalna nada. Suočeni su sa paradok-
som - od njih se očekuje da budu integrisani u postojeće društvo ali i da predstavljaju
silu za transformaciju istog.
Usled svega možemo primetiti veliki pritisak i očekivanja od mladih od strane društva,
no ipak, odnos očekivanja i ulaganja u mlade nisu recipročni. U pogledu zadovoljava-
nja potreba mladih, njihovog obrazovanja i društvenog priznavanja kao rizične grupe,
ne stavlja se dovoljno veliki akcenat, te upravo u odnosu na tu problematiku omladin-
ski rad igra veliku ulogu.
ULOGA OMLADINSKOG RADA U

POSTKONFLIKTNIM PODRUČJIMA
Gledajući istorijski razvoj i geografska područja gde se omladinski rad baziran na so-
cijalnoj edukaciji sprovodi, možemo da vidimo da je u velikoj meri našao primenu u
postkonfliktnim područjima. Naime, tip omladinskog rada koji je baziran na socijal-
noj edukaciji predstavlja britanski model, koji je izuzetnu primenu našao u Severnoj
Irskoj, te se sredinom ’90 godina prošlog veka ovaj model proširuje na područje bivše
Jugoslavije kroz rad švedsko – severnoirske nevladine organizacije PRONI Institut za
socijalnu edukaciju (2004 god. organizacija menja ime u Forum Syd Balkans Program-
me, 2007. nekadašnji projekti iste organizacije se lokalizuju i registruju kao 6 lokalnih
NVO-a).
Ovaj model omladinskog rada je vrlo specifičan u odnosu na područje rešavanja kon-
flikta, jer je metodologija preuzeta iz mirovnih studija, kako bi se na što adekvatniji
način odgovorilo na potrebe mladih koji žive u postkonfliktnim društvima. Rad ove
organizacije je započeo u istočnoj Hrvatskoj, a zatim se proširio i na Bosnu i Hercego-
vinu, Srbiju (Vojvodinu), Crnu Goru i Makedoniju. Koncept je uključivao rad u gra-
dovima koji su bili etnički podeljeni, gde je bio zastupljen visok stepen međuetničke
netrpeljivosti, vrlo nizak nivo interetničkog dijaloga, te su se i dalje smatrali kao visoko
rizična područja u pogledu eskalacije sukoba, gde je omladinski rad našao dvostruku
primenu u:
gg
Þ
`X Transformaciji konflikta - rad sa mladima na polju nenasilne transformacije

konflikta može podeliti na dva nivoa:
X Pružanje podrške mladima u njihovom razvojnom procesu u tranziciji iz
detinjstva u odraslo doba,
!X Sticanje veština i znanja koja su potrebna za nenasilnu transformaciju kon-
flikta
bX Mirovnom obrazovanju - koje predstavlja proaktivan pristup, sa ciljem obra-

zovanja mladih, kao i društva za uspostavu dugoročne kulture bazirane na ne-
nasilju, toleranciji, ravnopravnosti, poštovanju različitosti i društvenoj pravdi
PRINCIPI OSTVARIVANJA INTERGRUPNIH KONTAKATA
Olport (Allport,G.; 1954) je formulisao svoju čuvenu tezu, koja je postala primenjiva-
na u svim programima sa ciljem promena odnosa između grupa koje su u konfliktu.
On navodi da se, u cilju ostvarenja intergrupnih kontakata gde se postižu pozitivne
promene u ponašanjima i stavovima, trebaju primeniti 4 principa:
`X Kontakt grupa mora biti baziran na ravnopravnoj osnovi - statusu

bX Kontat mora biti ličan i u više susreta
cX Grupe moraju biti međuzavisne i raditi na nekim višim/zajedničkim ciljevima
aX Mora postojati institucionalna podrška da obezbedi ravnopravne norme
Ovi principi su inkorporirani i u omladinski rad koji je baziran na socijalnoj edukaciji
pri radu sa mladima u postkonfliktnim područjima.
OSNAŽIVANJE ZA IZGRADNJU MIRA
Pristup izgradnji mira označavaju pojmovi osnaživanje za izgradnju mira i održivi mir,
odnosno održivi razvoj zajednice. Oba opisuju trajan proces usmeren približavanju vi-
ziji “pravednog” društva i održavanju kulture mira: nastoji se uočavati i ukloniti uzroke
nasilnih sukoba, povećati sposobnost suočavanja s nasleđenim i novim sukobima kroz
komunikaciju lišenu međusobnog potiranja te graditi prostor za slobodan razvoj poje-
dinaca i grupacija temeljen na saradnji i meðusobnoj povezanosti.
Radi toga izgradnja mira traži stalno promišljanje aktualnog konteksta i propitivanje
naših odgovora na tu situaciju, ciljeva koje sebi postavljamo, metoda i pristupa kojima
gh
à

se koristimo i uticaja koje postičemo. To su nam orentiri, znakovi na putu. Adam Karl
(Adam Curle) je rekao: “Graditi mir je vrlo jednostavna računica: popravljati odnose
tako da prave više dobra negoli štete, bilo da se radi na emotivnom, psihološkom,
ekonomskom ili političkom planu.”
Osnaživanje za izgradnju mira se odnosi na aktivan odnos prema društvenim i poli-

tičkim zbivanjima, preuzimanje odgovornosti za lični razvoj i razvoj zajednice, te na
postavljanje održivih struktura (npr. volonterskih grupa, organizatora zajednice, mi-
rovnih inicijativa, organizacija civilnog društva, timova za medijaciju u zajednici i sl.).
Osnažena osoba prepoznaje da poseduje snagu kojom može menjati vlastiti život. Ona
poznaje i razume situaciju, poseduje veštine i samopouzdanje koje je stekla upotrebom
tih veština kao i dovoljan nivo samosvesti o tome kako je iznutra (što oseća, misli, zna,
želi) i šta joj nedostaje.
Osoba koja je osnažena bolje će razumeti i ljudske poteškoće i pasivnost te verovati u
još neotkrivene mogućnosti. Biće spremnija pružiti podršku procesu osnaživanja ljudi
s kojima živi i radi. Stoga osnaživanje razumevamo kao postavljanje temelja za mirovno
delovanje.
GIVE PEACE A CHANCE

(John Lennon & Paul McCartney)
Pesmu o nužnosti mira napisala su dva rok pesnika za vreme Vijetnamskog rata 60-tih
godina XX veka. Ovu pesmu Bitlsa, kojom se traži da se da šansa miru, je jednom, na
antiratnim demonstracijama u Vašingtonu, pevalo dva miliona ljudi.
Two, one two three four Everybody’s talking about

Bagism, Shagism, Dragism, Madism, Ragism,
Tagism This-ism, that-ism, is-m, is-m, is-m
All we are saying is give peace a chance
All we are saying is give peace a chance ...
Let me tell you now
Everybody’s talking about
Revolution, evolution, masturbation,
flagellation, regulation, intergrations,
meditations, United Nations, Congratulations.
All we are saying is give peace a chance etc.
h_
Þ
INTERKULTURALIZAM I VASPITANJE
Betoven pripada Zapadnim Indijancima isto koliko i Nemcima, jer je njegova muzika
sada deo ljudskog nasleđa.
(C.L.R. Džejms)
Za razliku od pojma multikulturalnosti koji danas uglavnom označava istovremeno

postojanje više kultura na nekom prostoru, interkulturalnost prvenstveno označava
veze i odnose između takvih kultura. Ti odnosi pre svega podrazumevaju komunici-
ranje, razmenu, učestvovanje u stvaranju kulturnih vrednosti, i čitav niz interakcija i
prožimanja za dobrobit svih građana koji žive u zajednici. Kako ljudi ne bi samo živeli
jedni kraj drugih stvarajući nevidljive barijere, potrebno je pre svega obrazovanjem
i vaspitanjem dece i mladih stvoriti svest da je društvo kojem bi trebali da težimo
zasnovano na interkulturalnosti. Obrazovanje bi, prema tome, značilo unapređivanje
poštovanja kulturnih različitosti, raznolikosti, usvajanje kultrunog diverziteta kao mo-
gućnosti da što svestranije izrazimo sopstvenu ličnost i naš ljudski potencijal, da se
borimo protiv svih oblika isključenja i isključivosti.
Iako smo svedoci činjenice da evropska društ va postaju multikulturna, to ne znači

da su samim tim i interkulturna. Naime, interkulturalizam podrazumeva suočavanje
sa problemima koji se javljaju u odnosima između nosioca različitih kultura, njiho-
vo prihvatanje i poštovanje. Prefiks “inter“ ne znači jednostavno prisustvo ili zajed-
nički život, slučajno mešanje kultura, niti zamenu jednog oblika mišljenja drugim,
već mogućnost upoređivanja različitih mišljenja, ideja i kultura na jednom prostoru.
Interkulturalizam podstiče na razmišljanje o razlikama psiho-spoznajne, seksualne, et-
ničke, kulturne i religiozne prirode, o borbi protiv predrasuda, o mirnoj koegzistenciji
naroda, pojedinaca ili grupa različitog porekla, kao i o jednakim mogućnostima u
obrazovanju, pre svega.
Interkulturalnost koja bi se ograničila samo na podržavanje ili poštovanje različitog,

ne bi dala značajnije rezultate ukoliko ne bi pronašla uslove za razvoj ovih različitosti.
Produbiti spoznaju o drugom samim tim podrazumeva i produbljivanje saznanja o
sebi, kako na individualnom tako i na nivou pripadajuće grupe. Biti interkulturalno
vaspitan, znači moći razumeti i prihvatiti osobe koje pripadaju drugim kulturama, sa
sopstvenim kulturnim identitetom.
Pripišemo li vaspitanju zadatak pomaganja pojedincu da upozna sebe, negujući pri-

tom pravi, istinski osećaj o sebi, tada vaspitanje ne može a da ne vodi prepoznavanju
i vrednovanju različitosti, kao i izgradnji međuljudskih odnosa u kojima se razlika
prihvata kao princip ostvarivanja jedinstva i sjedinjenja u različitosti. U tom smislu
h`
à

interkulturalno vaspitanje se ne može ostvariti ne omogući li se svakom subjektu ili

grupi potvrđivanje svog identiteta. Upravo svest o značenju sopstvene kulture dozvo-
ljava prepoznavanje različitosti.
Svest o sospstvenom kulturnom identitetu jača sposobnost efikasne percepcije stvar-

nosti, prihvatanja sebe, a samim tim i drugih. Biti svesan svog sopstvenog kulturnog
identiteta znači i prihvatiti spontanost, mogućnost zapažanja problema, sposobnost
“odvajanja“ od same kulture i okruženja, a time i mogućnost interkulturalizacije. Dru-
gim rečima, ko ima takvu svest, ima i sposobnost projekcije prema drugima i prema
njihovim kulturama, što znači da je sposoban za kulturnu interakciju.
Interkulturalni identitet ogleda se u:

`X prihvatanju postojećih i novih kulturnih elemenata
bX povećanju širine i dubine viđenja
cX većem samorazumevanju, samoprihvatanju i samopouzdanju
aX povećanoj otvorenosti i fleksibilnosti
eX povećanoj kreativnosti koja omogućava suočavanje sa novim izazovima
Moglo bi se reći da je najznačajnija promena koju razvoj interkulturalnog identi-

teta podrazumeva, upravo promena u shvatanju i viđenju sveta oko sebe. Ovakva
promena se ne može ostvariti samo učenjem o kulturi domaćina ili živeći u dotičnoj
kulturi. Ona podrazumeva i sposobnost prilagođavanja. Stoga se smatra da se može
govoriti o psihološki sigurnoj osobi, sposobnoj da se suoči sa mnoštvom različitosti, o
osobi koja se “fleksibilno“ suočava s društvenim problemima i koja veruje u zajedniš-
tvo i jedinstvo čovečanstva.
Interkulturalno učenje i obrazovanje
Interkulturalno obrazovanje je ono obrazovanje koje

* uvažava i podržava različitost u svim oblastima ljudskog života. Ono nas čini
osetljivim na ideju da su ljudi prirodno razvili različite načine života, običaje i
poglede na svet i da ta raznolikost ljudskog života sve nas obogaćuje.
* promoviše ravnopravnost i ljudska prava, obezbeđuje jednake mogućnosti za
sve, suprotstavlja se nepravdi i diskriminaciji i zalaže za vrednosti na kojima se
izgrađuje ravnopravnost.
Interkulturalno obrazovanje je proces koji od svakog od nas zahteva da poznajemo

sebe i sopstvenu kulturu da bismo bili sposobni da razumemo kulture drugih. Ovaj
proces je veoma izazovan i obuhvata rad na duboko ukorenjenim uverenjima o tome
šta je dobro i loše, preispitivanju sopstvenog pogleda na svet i sopstvenog života. Sve
hb
Þ
ono što uzimamo “zdravo za gotovo” u interkulturalnom učenju se “stavlja pod lupu” i
kritički promišlja. Budući da je interkulturalno učenje proces u kojem učimo kako da
živimo zajedno u svetu različitosti, ono je time i polazna tačka izgradnje zajedničkog
života u miru.
TRI PRINCIPA INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA

prema Uneskovim Smernicama
U Uneskovim Smernicama za interkulturalno obrazovanje (UNESCO Guidelines

on Intercultural Education, Education Sector,UNESCO, Paris, 2006) istaknuta su tri
osnovna principa interkulturalnog obrazovanja:
/1(-"(/ /1(-"(/ /1(-"(/

Interkulturalno obrazovanje Interkulturalno obrazovanje Interkulturalno obrazova-
poštuje kulturni identitet pruža svim učenicima kul- nje pruža svim učenicima
učenika kroz pružanje turalna znanja, veštine i sta- kulturalna znanja, veštine i
kulturalno odgovarajućeg vove koji su im neophodni stavove koji ih osposobljava-
i responsivnog kvalitetnog da budu aktivni i odgovorni ju da doprinose poštovanju,
obrazovanja za sve građani društva razumevanju i solidarnosti
među pojedincima, etnički,
socijalnim i kulturnim gru-
pama i nacijama
Ovi principi mogu se realizovati na različite načine.
I princip - Interkulturalno obrazovanje poštuje kulturni identitet učenika kroz pružanje kultu-
ralno odgovarajućeg i otvorenog kvalitetnog obrazovanja za sve - može da bude ostvaren kroz:
* korišćenje kurikuluma i materijala za podučavanje

* razvijanje i primenu iskustvenih i participativnih metoda podučavanja koji od-
govaraju datim kulturama
* razvoj i primenu metoda ocenjivanja koje su u skladu sa specifičnostima razli-
čitih kultura
* izbor jezika instrukcija, što uključuje maternji jezik učenika (gde je to moguće)
* odgovarajuću obuku nastavnika koja ima cilj da
upozna nastavnike sa kulturnom tradicijom njihove zemlje
upozna nastavnike sa iskustvenim, participativnim i kontekstualnim meto-
dama podučavanja
hc
à

razvije osetljivost za obrazovne i kulturne potrebe manjinskih grupa

podrži sposobnost nastavnika da obrazovni sadržaj, metod rada i materijal
koji koristi adaptira potrebama grupa čije su kulture drugačije od većinske
im olakša korišćenje različitosti kao sredstva za učenje
* promociju okruženja za učenje koje uvažava kulturne razlike
* interakciju između škole i zajednice i uključivanje roditelja i lokalnih zajednica
u obrazovni proces
II princip - Interkulturalno obrazovanje pruža svim učenicima kulturalna znanja, veštine

i stavove koji su im neophodni da budu aktivni i odgovorni građani društva - može da
bude ostvaren:
* garantovanjem ravnopravnih i pravednih uslova u obrazovanju (npr. jednaka

dostupnost kvalitetnom obrazovanju, eliminacija diskriminacije i sl.)
* korišćenjem kurikuluma, udžbenika i radnog materijala tako da
pruži znanje većinskoj kulturi/zajednici o manjinskim kulturama
omogući manjinskim grupama znanje o društvu kao celini
uključi različite kulturne sisteme kroz predstavljanje znanja iz različitih kul-
turnih perspektiva i sl.
* korišćenjem odgovarajućih metoda podučavanja (aktivno, participativno, koo-
perativno učenje i sl.)
* jasno definisanim i preciznim ocenjivanjem učeničkog postignuća (znanja, ve-
ština, stavova i vrednosti)
* korišćenjem odgovarajućeg jezika podučavanja koji pruža priliku svakom uče-
niku da komunicira (da se izrazi) na maternjem i na zvaničnom jeziku zemlje,
kao i na jednom ili više stranih jezika
* odgovarajućim nastavničkim obrazovanjem i stručnim usavršavanjem.
III princip - Interkulturalno obrazovanje pruža svim učenicima kulturalna znanja, veštine i
stavove koji ih osposobljavaju da doprinose poštovanju, razumevanju i solidarnosti među poje-
dincima, etničkim, socijalnim i kulturnim grupama i nacijama - može da bude ostvaren kroz:
* razvoj kurikuluma koji doprinosi razumevanju i uvažavanju kulturalne različi-

tosti ali i globalne zavisnosti među ljudima, razvoju svesti o pravima i obaveza-
ma, razumevanju neophodnosti međunarodne solidarnosti i saradnje
* primenu odgovarajućih metoda podučavanja i učenja
* razvoj veština komunikacije i saradnje preko kulturnih granica
* podučavanje i učenje stranih jezika i unapređivanje kulturne komponente uče-
nja jezika
* odgovarajuće obrazovanje nastavnika/ca i permanent
ha

Ò
Ò

he
hf
Ò
Ò

SUKOB ILI IZAZOV
Način na koji deca i mladi uče da reaguju u konfliktnim situacijama imaće presudni
uticaj na kvalitet njihovog života i zajednice u kojoj žive. Kada se mladi sukobe unutar
svoje grupe ili ih prepuštamo samima sebi ili pak učimo nasilnom rešavanju sukoba
u kojem postoji pobednik/ca i gubitnik/ca. Od malena decu učimo da sukobe rešava
autoritet: roditelji, nastavnici, policajac, šef, vođa bande, sudija. Znači nudi im se mo-
del po kojem sukob rešava neko sa strane ili jednostavno postoji gubitnik i pobednik.
Retko ili gotovo nikad u našem tradicionalnom i kulturnom okviru decu ohrabrujemo
da sama traže rešenje kojim će obe strane biti zadovoljne, tj. Pobednici/e. Svađa, tuča,
vređanje dovodi do prekida odnosa među sukobljenim stranama, dok razgovor, dakle
komunikacija, dogovor, pomirenje, vodi ka saradnji i razumevanju potreba i zahteva.
Zato obrazovanje za nenasilno reagovanje podrazumeva pre svega traženje izlaza iz
sukoba, a ne traženje krivca. To nije lak ali je moguć put. Tada sukobljene strane
razmotre obostrane interese, redefinišu zahteve i zajednički rade na rešavanju sukoba.
Dugotrajan je proces obrazovanja koji stvara nenasilnu kulturu. On obuhvata aktivno
slušanje i razumevanje drugih, razumevanje sopstvenih emocija i nagona kao i načina
samokontrole, ali i aktivan misaoni proces usmeren ka traženju alternativa. Što smo
dublje u sukobu to nama više vladaju predrasude, strahovi i nesigurnost. Što smo bliže
miru i rešenju obasjava nas moć tolerancije i razumevanja. Razumevanje osećanja i
potreba druge osobe, ali uz zadržavanje svesti o svojim potrebama i osećanjima naziva
se empatija, dok je asertivnost, jasno izražavanje i zastupanje svojih potreba, osećanja,
prava, stavova ali bez da povređujemo osećanja, potrebe, stavove, prava druge osobe.
Ponekad je teško da shvatimo koliko smo slični jedni drugima, a istovremeno se i

jako razlikujemo. Umeće dopuštanja drugima da budu ono što jesu podrazumeva da
drugi imaju svoj prostor, intimu, samostalnost u odlučivanju, osećaj samopouzdanja
i samopoštovanja. Imamo pravo da budemo različiti jer je svaka osoba neponovljiva.
Programi obrazovanja bazirani na umetnosti su u odličnoj poziciji da omoguće mla-

dim ljudima suočavanje sa konfliktima, a u isto vreme podržavajući ih da se kreativno
izražavaju, rade sa modelima pozitivnih uloga i razmatraju svoje iskustva kroz umet-
nost. Programi društvene/civilne umetnosti mogu da se izgrade na ovim osnovama i da
pomognu mladim ljudima da upravljaju svojim konfliktima koristeći stečena znanja
iz rešavanja konflikata. Rešavanje sukoba pomaže da se stvori sigurnije okruženje u
kojem se mladima i edukatorima pruža mogućnost da steknu veštinu koju mogu da
upotrebe u svim segmentima njihovih života.
hd
à

Pre nego što pomognemo mladima da upotrebe veštine rešavanja konflikata, moramo
da im, pre svega, pomognemo da promene svoje viđenje konfliktnih situacija i razu-
meju zašto se oni pojavljuju.
Upravljanje sukobom nije izbegavanje sukoba nego kreativno rešavanje problematične

situacije u kojoj se nalazi dve ili više osoba po pitanju interesa stavova, mišljenja, po-
treba, prava i sl.
To je pozitivna životna energija i veština pomoću koje transformišemo situaciju u kojoj

se sukobljavaju dva ili više interesa. Da bi do toga došlo neophodno je da imamo svest
o drugome, da i taj drugi ima svoja prava, potrebe, osećanja i druge osobenosti. Tačka
preokreta je prelaz od pozicije zahteva na poziciju potreba i zahteva sukobljenih strana.
Pomoći mladima da se DECENTRIRAJU, da na probleme gledaju sa različitih strana

jer jedino ih tako mogu i rešavati, pronalaženjem alternativa.
Prema Glaseru, četiri osnovne psihološke potrebe upravljaju svim ponašanjima, po-
trebe za:
Pripadanjem – upotpunjena ljubavlju, deljenjem i saradnjom

Unutrašnjom moći – zajedno sa dostignućima, ispunjenjem/usavršavanjem, oseća-
njem da je čovek prepoznat i poštovan
Slobodom – u pravljenju izbora
Zabavom – upotpunjenom smehom i igrom
Ponekad upravljanje konfliktima postane izuzetno teško kada dvoje ljudi ne mogu da
se slože o tome šta se zaista dogodilo (kako je do konflikta došlo). Kada dvoje ljudi
imaju potpuno različite percepcije, način komunikacije je ključan u razrešenju kon-
flikta na miran način. Nastavnici/e mogu da učine ovaj proces jednostavnijim za svoje
učenike/ce tako što će im pomoći da komuniciraju čak i kada se potpuno ne slažu
međusobno i to uz pomoć umetnosti.
Za mlade ljude jedan od najtežih načina u rešavanju konflikata uključuje razmatranje

različitih aspekata viđenja konflikta. Lako je mladim ljudima da razumeju da drugi
različito gledaju na isti sukob, ali razumevanje različite percepcije u žaru sukoba je
često veoma teško postići. Kada je loše upravljan ili pogrešno shvaćen, različite per-
cepcije često vode da mladi ljudi postaju frustrirani i ne uspevaju da naprave pomak
u rešavanju sukoba.
hg
Ò
Ò

Jedna od najtežih stvari u rešavanju konflikata uključuje upravljanje besom obe

strane. Nastavnici/ce mogu značajno da pomognu mladima uvodeći ih u nove stra-
tegije za upravljanje besom i izlazak u susret svim stranama uključenim u sukob.
Teorija o rešavanju konkflikata objašanjava da kompromis među sukobljenim strana-

ma obično ne proizvodi sporazum koji će istinski zadovoljiti potrebe uzroka problema.
U rešavanju problema moramo da se fokusiramo na potrebe koje stvaraju sukob, uz
mogućnost pronalaženja rešenja koji bi, u stvari zadovoljio obe strane. U naporu da se
pomeri fokus sa pozicije interesa, potrebno je da se ispolje najvažnije potrebe koje su
uključene u sukob.
Nije dovoljno samo obezbeđivanje veštine rešavanja sukoba mladim ljudima i na-
stavnicima. Najveći deo upotrebe ovih veština zahteva pokretanje procesa koji će
maksimalno povećati efektivnost stečenih znanja. Nastavnici imaju dva procesa
koje mogu da upotrebe da bi pomogli mladima u rešavanju sukoba: pregovaranje i
proces grupnog rešavanja sukoba. Dok pregovaranje uključuje da mladi ljudi reše
nesporazum bez pomoći nastavnika, proces grupnog rešavanja sukoba, koji vodi
nastavnik, koristan je u rešavanju sukoba koji uključuje određen broj mladih.
Buđenje nenasilja se dešava kada postanemo svesni nasilja kao stvarnosti koja je radi-
kalno suprotstavljena zahtevima razuma. Odbijanje nasilja je temelj nenasilnog kon-
cepta. Zato nasilje pripada i području filozofije i politike. Decu trebamo učiti da sukob
ne doživljavaju kao nesreću, nego kao izazov ličnom razvoju, jačanju svesti o nama
samima i našoj povezanosti sa drugima.
Konačno, ostale aktivnosti , sadrže bazu koja izgrađuju teoriju rešavanja konflikata.
Ove aktivnosti su podeljene u nekoliko umetničkih formi koje se definišu na sledeći

način:
* Pisanje/Poezija o bilo kojoj temi, u bilo kojoj formi, u kontekstu drugih vizuel-
nih umetnosti, izražavanje kroz pisanu reč kao terapija.
* Igra/Pokret, sve tradicionalne forme klasičnog, modernog ili teatarskog plesa/

izraza, socijalne, ulične ili tradiocionalne forme, pokreta kao terapije.
* Drama/Teatar sve forme teatra uključujući lutkarsko, tradicionalan repertoar

do avangardnog i apstraktnog teatra, sve forme ili metode drame kao terapija.
* Muzika/Zvuk u svim formama tradicionalnog klasičnog “evropskog”, “svet-

skog” ili etno zvuka, u tradicionalnoj, džez ili pop varijanti kao vid terapije.
hh
à

* Vizuelna umetnost u svim formama slikanja, crtanja, pravljenja skulptura, u

trodiomenzionalnim, velikim i malim oblicima ili arhitektonski radovi mogu
takođe da uključe forme kao što je rad sa staklom, gvožđe, pravljenje nakita,
kostima i dizajniranje odeće kao terapija.
* Medijska pismenost nije samo važna, već i presudna. Ona je potrebna kako bi
se napravila razlika između toga da li su deca instrument mas medija ili su mas
mediji instrument koji deca koriste.
UTICAJ ŠKOLE I VRŠNJAKA

UTICAJ ŠKOLE
Dolazak u školu predstavlja novu sredinu sa novim zahtevima i novim odnosima koji-
ma dete treba da se prilagodi. Učitelji/ce su tu kao i roditelji, osobe koje dete podržava
i preko kojih prima i usvaja različita shvatanja i stavove. Škola koja nije sposobna da
prati individualni napredak dece, i njihovu različitost, izaziva osećanje nesigurnosti
i manje vrednosti, što deca kompenzuju osobinama kao što su nedisciplinovanost,
agresivnost, neprijateljski odnos prema okolini, hvalisavost, sebičnost ili pak povuče-
nost. Kod izrazito obdarene dece škola može da izazove lenjost, nemarnost, drskost,
agresivnost i druge nepoželjne osobine ličnosti, jer je nastavni program koji se prelazi
za njih premalo zanimljiv i prelagan. Teško se snalaze i deca koja dolaze iz porodica
u kojima već postoje sukobi i nerešeni lični problemi, kao i deca kod koje se u toku
školovanja, usled porodičnih problema, javljaju emocionalne teškoće. Zato poseban
značaj treba dati organizaciji školskog života (sistemu nastave), ličnosti učitelja/ce i
nastavnom programu.
ULOGA VRŠNJAKA
Grupa vršnjaka utiče na to koje će vrednosti dete težiti da ostvari, šta će mu biti ideal,
koliko će biti nezavisno i samostalno. Veoma je jak pritisak omladinske grupe da se
svi u grupi potčinjavaju tim standardima, koji su često u suprotnosti sa shvatanjima,
principima roditelja i odraslih i sa shvatanjima i principima koje roditelji žele da usade
deci. Najizrazitiiji je uticaj u periodu od trinaeste do devetnaeste godine života. Kod
adolescenata, često je najmoćnija snaga u motivisanju ponašanje, odobravanje ili neo-
dobravanje vršnjaka sa kojima se dete druži.
`__
Ò
Ò

SISTEMI PREVENCIJE NASILJA I PARTNERSTVA

Lokalna zajednica odgovorna je za uključivanje prevencije nasilja u školi u opštu po-
litiku prevencije nasilja i njeno sprovođenje putem osnivanja potrebnih mehanizama
saradnje i komunikacije između svih činilaca u zajednici. Stoga je ključno uspostavlja-
nje partnerstava sa pokretima mladih NVO i školama.
Korisne strategije treba da:
* daju prednost prevenciji i sistemima ranog upozoravanja kako bi se bez odlaga-

nja reagovalo na manje slučajeve nasilja i napete situacije koje se u protivnom
mogu razviti u ozbiljne sukobe
* kada dođe do nasilja slučaj treba odmah rešiti na primeren način koji će uklju-
čivati i razjašnjenje uzroka.
* u tim nastojanjima ključna je medijacija koja treba biti u središtu svake strate-
gije za partnerstvo
* partnerstvo podrazumeva zajedničko delovanje i međusobnu podršku svih par-
tnera
S obzirom da deca provode veći deo vremena u školi ona treba da bude i područje za-
nimanja i istraživanja razvojne kriminalistike. Nema sumnje da je niz školskih faktora
povezan sa problematičnim ponašanjem mladih. Između ostalog, to su: slabe ocene,
niska motivacija, nizak nivo poverenja u učitelje, često izostajanje sa nastave; u korela-
ciji su sa povećanim rizikom antisocijalnog ponašanja.
Razdoblje školovanja uvek je bilo povezano sa nasiljem. I u drevnoj i u savremenoj

Evropi, a naročito u antičko doba, brutalnost nastavnika i revolt učenika bili su stalna
pozadina istorije obrazovanja.
U mnogim delovima jugoistočne Evrope, nasilje među vršnjacima je “dodatna“ vred-

nost međuetničkih sukoba i specifičnih društvenih procesa tranizicije. Uspešan pristup
problemu nasilja i maltretiranje među vršnjacima uključio bi programe koji bi mogli
obuhvatati:
* prava dece, odnose među decom, popularnost i nepopularnost dece

* razvijanje prosocijalnog ponašanja,
* uloga nastavnika/ca u zaštiti društveno ugrožene dece
* uloga nastavnika/ca u odbacivanju deteta od strane vršnjaka
* sve aspekte maltretiranja, sa posebnim akcentom na odgovornost, poteškoće i
neprilike nastavnika/ca koji treba da se supoče sa tim problemom
`_`
à

Da bi se smanjilo nasilje među vršnjacima u zajecdnici važno je da programi pokrivaju

kritičnu masu škola kako bi prevladala kultura nenasilja i nemlatretiranja i postala mo-
del ponašanja zajednice. Nasilje i maltretrianje među vršnjacima može biti polazna tač-
ka zasmanjenje među etničkih i međuverskih napetosti i podsticaj za pomirenje. Ako
se krene u ovom smeru, uglavnom se javlja otpor, ali ako se krene iz problema školskog
nasilja i maltretiranja za početak rada se stvara neutralna podloga. Smanjenje nasilja
kroz razvoj i promociju volonterskog rada dece i mladih, u ime škole, zajednice ili po-
jedinaca/ke (na primer pomoć mlađoj deci sa poteškoćama u učenju, deci sa invalidite-
tom itd.). Volonterski rad širi svest o međusobnoj solidarnosti između različitih grupa i
poboljšava kvalitet života u zajednici. Volontiranje je sjajno iskustvo društvenog učenja
koje podstiče prosocijalni razvoj mladih – mladi ulaze u razna društvena okruženja,
približavaju se ljudima koji žive u različitim socijalnim uslovima i bave se raznim etnič-
kim, kulturnim i verskim grupama. Direktni susreti i zajedničke aktivnosti, smanjuju
i uklanjaju predrasude i neprijateljske stavove među mladima učvršćujući toleranciju,
pomirenje i zajednički život. On jača samopoštovanje, razvija društvene veštine i osećaj
pripadnosti prosocijalnoj grupi, Mladi volonteri uče da rade u grupi i razvijaju osećaj
saradnje. Sve su ovo mere protiv nasilja koje podstiču pozitivno socijalno ponašanje.
PRETPOSTAVKE O PROMENAMA U ŠKOLI:
* Ne postoji samo jedna verzija toga kako bi promene trebale izgledati. Glavna
svrha tog procesa za sve učesnike jeste razmeniti realnosti i nastaviti razvijati
zamisli.
* Ljudi moraju da razumeju promenu i dođu do ličnog značenja pomoću pojaš-
njenja, do kojeg često dolazi kroz praksu. Stoga promene u ponašanju nastav-
nika mogu prethoditi, a ne slediti promene uverenja.
* Promena je lično iskustvo. Neophodno je identifikovati i pojedinačne proble-
me. Stres i teskoba su česte početne emocije.
* Promeni svaka škola pristupa drugačije. Inovacije se – a tako i treba biti – mo-
difikuju u skladu s kontekstom škola.
* Sukob i neslaganja su neizbežni i nužni. Uvek postoji “implementacijsko spla-
snuće“. Ako sve ide odviše glatko, verovatno se ništa posebno ne događa (Hu-
berman i Majls, 1984).
* Potrebna je mešavina pritiska i podrške. Ljudima su potrebni pomoć i podsticaji
kada se radi o ponovnom učenju. Naročito su važni pomoć, obuka u sticanju
novih veština i pomoć posle izvršenih promena.
* Promena “od vrha prema dnu, i od dna prema vrhu“ izaziva više angažmana i
trajnija je od autokratskog, centralizovanog pristupa ili laissez-faire decentrali-
zovanog pristupa.
`_b
Ò
Ò

* Promene retko uključuju samo jednu inovaciju. Najčešće se radi o nekoliko ide-
ja i aktivnosti koje treba objediniti. Sarason (1990) opisuje efekat širenja talasa.
“Ono što želite da promenite tako je usađeno u sistem interaktivnih delova da
će, promenite li jednu stvar, verovatno doći do drugih promena.“
* Delotvorna promena iziskuje vreme, zato je upornost nužna. Čak i promene
umerenog opsega mogu potrajati između tri i pet godina, dok složeno organi-
zaciono prestruktuiranje može potrajati i duže.
* Neka se škola ne može uvek razvijati jer bi joj ponestalo zamaha. Promena
uključuje razdoblja srazmerne aktivnosti i konsolidacije.
* Puno je valjanih razloga zbog kojih ljudi ne žele izvršiti promene, ne samo zbog
otpora promenama.
* Nije realno očekivati da se svi ljudi promene. Kao što je imao običaj da kaže
jedan profesor: “Ne zalivajte kamenje!“ Utrošite li previše vremena na nekoliko
ljudi u odnosu na vreme koje utrošite na sve druge, je li to pravedno i isplati
li se uvek?
* Nužno je planirati na osnovu ovih postavki.
* Nijedna količina znanja nikad ne ukazuje na to šta je potrebno preduzeti. Ra-
zvoj je evolucijski. Nije dobro načiniti precizne planove. Umesto toga važno
je početi i neprekidno vršiti dopune i izmene. To zahteva da ljudi “veruju u
proces“.
* Pravi je prioritet promena školske kulture, što osigurava razvoj cele škole a ne
implementaciju pojedinih inovacija.
POKRETANJE PROMENA, FAZE:
* Istraživanje – proučavanje i upotreba rezultata istraživanja o delotvornosti škole

i nastave te poboljšanja kvaliteta škola.
* Samoevaluacija – prikupljanje i analiza podataka o školama i učenicima/ama,
određivanje ciljeva, akciono istraživanje u razredu i samoocenjivanje.
* Nastavni plan i program – uvođenje samoodabranih promena ili projekata u
sklopu jednog ili više predmeta.
* Poučavanje i učenje – izučavanje umeća i strategija poučavanja pomoću razli-
čitih strategija usavršavanja nastavnika/ca. Sve se češće unapređenja u nastavi
smatraju temeljnim pokretačem unapređenja kvaliteta škola u celini.
* Predvodništvo – dolazak novog direktora može da pokrene inovacije. Drugi
podsticaj može da bude učestvovanje direktora u nekom seminaru ili daljem
obrazovanju.
* Partnerstva – dobrovoljne aktivnosti i projekti koji povezuju škole sa jednim ili
više spoljašnjih partnera u zajedničkoj potrazi za poboljšanjem.
`_c
à

* Problemi – pitanja koja iziskuju neposrednu pažnju mogu da dovedu do pro-

cesa poboljšanja. Na primer, tuča učenika/ca u školskom dvorištu mogla bi
dovesti do stvaranja radne grupe za rešavanje problema vršnjačkog nasilja.
* Planiranje razvoja škole – koje uključuje ocene potreba, određivanje prioriteta,
odluke u vezi sa odgovornosću, vremenske rokove, potrebe za usavršavanjem
nastavnika, potrebne resurse i merila uspeha, implementacijske aktivnosti i
strategije praćenja i evaluacije.
Plan razvoja škole ima četiri faze koje odgovaraju na četiri važna pitanja:
`X Gde smo sada? (procena početnog stanja)

bX Gde bismo želeli biti u budućnosti? (planiranje)
cX Koji je najbolji način da krenemo u tom smeru? (implementacija)
aX Kako ocenjujemo promene koje sprovodimo? (evaluacija)
Poboljšanje kvaliteta škola vidi se kroz niz procesa koji se sprovode u školi:
* poboljšanje učeničkih rezultata

* stavljanje težišta na podučavanje i učenje
* gradi kapacitete za sprovođenje promena bez obzira na njihov izvor
* definiše pravac u kojem se kreće
* ocenjuje postojeću kulturu i radi na razvijanju pozitivnih kulturnih normi
* ima strategije kojima postiže svoje ciljeve
* jača unutrašnje uslove koji doprinose promeni
* zadržava zamah u kriznim razdobljima
* prati i ocenjuje svoj proces, napredak, uspešnost i razvoj
FAZE PROMENE
Uključuje tri široke faze, inicijacija koja uključuje proces koji vodi do odluke da se
sprovede promena.
Inicijacija obuhvata relevantnost inovacija za poboljšanje kvaliteta, potreba, praktič-

nosti, jasnoće i složenosti, spremnost da se angažuju, raspoloživost resursa i podrške,
uključujući i vreme.
Implementacija zavisi od brojnih faktora od koji su najvažniji: precizno određene

odgovornosti, zajednički nadzor implementacije, spoj pritiska i podrške, trajnog usa-
vršavanja učesnika, početne stimulacije za nastavnike.
`_a
Ò
Ò

Institucionalizacija se postiže: mobilizacijom široke podrške, ugradnjom struktural-

nih promena u nastavnu praksu, angažmanom uprave, podrškom kolega, uklanjanjem
konkurentskih prioriteta, ugrađenom evaluacijom, umećima i angažmanom kritične
mase.
Školama su potrebni prijatelji/ce – kritičari/ke, pojedinci/ke i grupe koje, u potreb-

nom trenutku, slušaju i pomažu im da organizuju smernice i donesu zdrave odluke.
Roditelji su važni partneri za škole koje očekuju neku promenu. Potreno je razviti sa-
vetodavni rad sa roditeljima pre svega preneti korisne metode kako bi se proces učenja
razvijao i u porodici, pitati roditelje o školskim programima, metodama i napretku
učenika/ca, organizovati volonterski rad roditelja u školi, pomoći roditeljima kako
da pomognu deci u učenju kod kuće, uključiti roditelje u procesu donošenja školskih
odluka i problema, saradnja sa širom društvenom zajednicom.
Učenici nisu samo deo porodice i škole već i šire društvene zajednice, klubova, udru-
ženja, timova itd., pa je potrebno prepoznati sve ove uticaje i pokušati ugraditi dozu
koherencije u čitav sistem.
Prema mnogim istraživanjima prijateljsko okruženje za učenike/ce je:
Raspoloživost i dostupnost direktora/ke, nivo podrške koji učenici/ce dobijaju od

stručnog osoblja, nivo sigurnosti, vrste interakcija između učeničkih grupa, dostu-
pnost vannastavnih aktivnosti, učeničko učešće u odlučivanju, stanje školskih proprat-
nih sadržaja, mogućnost da učenici/ce govore na maternjem jeziku.
Proces poboljšanja kvaliteta škola nije nešto što bi proteklo bez zapinjanja. Uspešne
škole nemaju manje problema već bolje sa njima izlaze na kraj jer primenjuju “dubo-
ke” i “plitke” metode rešenja na pravom mestu i u pravo vreme (Luis i Majls, 1990).
Dubinske metode uključuju stvaranje novih uloga, ponovno osmišljavanje ideja te osi-
guranje dodatne pomoći i vremena za njihovo ostvarenje.
`_e
`_f

`_d
`_g

“Svako dete je umetnik. Problem je samo kako da ostane umetnik jednom kada poraste.”,
reči su slavnog slikara Pabla Pikasa.
Deca vole da se kreću i igraju. Ljubav prema igri ne zavisi od mogućnosti ili pokret-
ljivosti. Postoji stil i forma igre koja odgovara svakome. Prvi nagoveštaj interesovanja
dece za pokret primećuje se pre nego što prohodaju. Kod male dece podstrek ka kreta-
nju je prirodno u vezi sa zvukom. Kada se ovi pokreti izvode zajedno sa umetničkom
namerom, u svrhu komunikacije, ili je organizovano u strukturu, onda postaje ples.
Čovek igra iz zadovoljstva, igra iz tuge. Igra u molitvi, udvarajući se, ili zbog prijatelj-
stva na društvenim skupovima. Učenje “koraka“ je samo mali deo plesačkog iskustva.
U plesu, telo postaje instrument kreativne ekspresije.
Deca se fokusiraju na sam čin igre više nego na njen cilj. Igra je sama po sebi dovoljna
i celovita (Rubin, Fajn i Vanderberg, 1983.). Kori spontano inicira igru sa svojom
mamom. Peva stvari koje bi želeo da ona odglumi za njega. Njegova motivacija za igru
proizilazi iz zadovoljstva koje oseća u samom procesu igranja.
Proces igranja nije samo nešto što im donosi zadovoljstvo, već je to način da deca uče i
vežbaju nova ponašanja (Kristi i Džonson, 1983.). Mnogi programi, čiji je akcenat na
ranom detinjstvu, uključuju vreme za igru u kurikulum i edukatori nalaze da je igra va-
žan način učenja kognitivnih, komunikativnih, socijalnih i motornih veština, kao i ve-
ština prilagođavanja. Članovi porodice i drugi ljudi koji vode računa o njima, smatraju
da je igranje konstruktivan način da se deca nečim zanimaju i način da nađu drugove
u školi. I sama igra ima praktičnu svrhu za ljude koji se brinu o deci. Oni koriste igru
da bi uspostavili saradnju sa i među decom u dnevnim rutinama, da bi upravljali po-
našanjem, pomogli deci da se oporave od stresa i da bi ih naučili poželjnom ponašanju.
PREDNOST TEATRA
Pravljenje pozorišne predstave je ulazak u nepoznati svet, ulazak na pozornicu oslobađanja.
devetogodišnji učenik u Brazilu
Učestvujući u dramskom delu, deca stiču mnoge prednosti:

* znanje i umešnost u teatarskim veštinama
* unapređenje literarnih veština – čitanje, pisanje i govor
* razvoj imaginacije i estetske svesnosti
* nezavisno i kritično razmišljanje i povećanje sposobnosti za rešavanje problema
`_h
à

* socijalni rast i sposobnost saradnje sa drugima

* zdravo oslobađanje emocija
* pronalaze zabavu i rekreaciju
Teatar u edukaciji pruža i roditeljima pojedine pogodnosti:

* vreme provedeno sa svojom decom u kreativnim momentima
* uvid u istraživanje, impresiju, interesovanje, strahove i humor koje im njihova
deca otkrivaju
* mogućnost da budu očevici razvoja svog deteta
* mogućnost da pomognu svojoj deci u razumevanju životnih dilema.
Interkulturalno pozorište je ono koje u svom stvaračkom opusu koristi mnoštvo

različitih pozorišnih kultura. Formalno ovo je pozorišna teza koja prihvata pozorišne
modele i tehnologije raznih kultura i transformiše ih u “domaći materijal”. Sublimat
različitosti istoka-zapada-tradicionalno-obredno-savremeno-istraživačko-plesno i sl.
TEATAR I ŠKOLSKO OKRUŽENJE
Teatar nije samo zabava iako predstavlja jednu od umetnosti koja kod gledaoca/teljki
izaziva smeh, suze, ljutnju, bes, radost i druge emocije, prenoseći emotivnu i psihološ-
ku stranu poruka i na taj način intenzivnije uključujući gledaoce/teljke i učesnike u
iskustvo situacija sa scene ili na sceni.
Edukacija mladih uz korišćenje dramskih tehnika je zabavna i mladima privlačna

metodologija koja im omogućava da uče zabavljajući se. Zbog toga je korisno da se što
više mladih uključi u programe dramske edukacije kojima se lako utiče na promene
ponašanja koji nisu poželjni (zloupotreba lekova, psihoaktivnih supstanci, alkohola,
rizična seksualna ponašanja i sl.).
Zato su dramski programi zasnovani na obrazovnoj i bihevioralnoj teoriji. Evaluacija

zbog toga zauzima važno mesto nakon sprovođenja programa kako bi se ocenila isku-
stva i uspešnost programa i projekta.
Ljudi uče kako da se ponašaju gledajući jedni druge, tako da pozorište možemo po-
smatrati i kao scenu prikazivanja različitih modela ponašanja, ne samo u smislu pro-
movisanja pojedinih modela, već pre svega kritičkog sagledavanja sa više strana.
Dobra priča je jako važna za uspeh edukativnog teatra. Elementi dobre priče su: jasno
definisani likovi, sa realnim, životnim odnosima; između likova javlja se neka vrsta
``_

konflikta koji podstiče gledaoce na akciju; humor je tu da rastereti i da na zabavan

način predstavi svu ozbiljnost situacije.
Ukoliko se odlučimo da sami učesnici stvaraju predstavu odnosno priču, proces rada
bi trebao da sadrži i proces kreativnog ramišljanja i pisanja, koji podstiče mlade na
imaginaciju, razmišljanje i sagledavanje alternativa, ali i međusobnu interakciju u gru-
pi, neslaganja i prevazilaženja sukoba u grupi uz pomoć edukatora. Ukoliko nemamo
dovoljno vremena u pomoć prizivamo improvizaciju, odnosno osmišljavanje scena i
predstave na licu mesta, za šta je potrebno stvoriti grupu u kojoj vlada poverenje, po-
drška i razumevanje.
Improvizacija (lat. improvisatio) u bukvalnom smislu je delanje i činjenje bez pret-

hodne pripreme. U pozorištu je to slobodno izražavanje na sceni bez posebne pripreme
i čvrstog koncepta. Osnova nekih pozorišnih vrsta, na primer komedije del arte. Deca
i mladi posebno se raduju kada imaju prostora da tokom rada improvizuju, zato im
dajte vremena i prostora za improvizaciju, za šetnju po slobodi njihove lične imagina-
cije i osećaja odgovornosti.
Za dobro definisanje likova poželjno je uraditi detaljne biografije likova koje pomažu
izvođačima na sceni naročito tokom improvizacije da se kreću u realnom okviru. Bio-
grafije likova podrazumevaju što detaljniji opis lika koji želimo da predstavimo na sceni,
kako psihofizički, tako i sve važne detalje iz njihovog okruženja koji dopunjuju sliku.
Identifikacija (lat. Indentificatio - poistovećivanje, poistovljenje) predstavlja stanje

poistovećivanja, identifikacije sa junakom dela. Ovakva situacija nastaje u trenutku
kada dođe do približavanja i poistovećivanja emocionalnog stanja između junaka i
gledalaca i kada gledalac zbivanja iskazana u delu doživljava kao svoja. Izuzetno jaka
identifikacija javlja se u susretu istovetnih iskustava i istovetnih emocionalnih stanja
gledaoca i junaka dela. Ovaj proces može da ostvaruje pozitivne moralne i vaspitne
efekte delovanja umetničkog dela na gledaoca. U procesu stvaranja dramskog dela za
scenu pod identifikacijom podrazumeva se poistovećivanje glumca sa likom.
Forum teatar može da se koristi kao tehnika uključivanja mladih isprobavajući alter-
nativna ponašanja u svrhu rešavanja socijalnih problema. Improvizacija je ovde jako
važna jer daje osećaj slobode i sagledavanja situacije iz više perspektiva. Improvizacija i
vežbe koje se koriste razvijaju veštine saradnje, aktivnog slušanja, sagledavanja i brzog
reagovanja, kao i igre poverenja koje povezuju grupu čineći je spremnom da preuz-
me rizike improvizacije. Teatar daje mogućnost da se razumeju emocije i ponašanja
drugih, da se razvije empatija i samokontrola, da se razumeju i odvoje emocije od
nekontrolisanih akcija.
```
à

Tokom dramskih radionica učesnici se upoznaju sa mogućnostima izražavanja telom,

razmenjuju utiske o sebi sa drugima, otkrivaju svoje slabosti i kvalitete. Sve se to dešava
u sigurnom prostoru umetnosti koji ih priprema da i u stvarnom životu hrabro stoje
ispred svojih stavova i odluka. Razmena priča o društvenim i ličnim problemima sa
vršnjacima donosi mladima mogućnost da shvate sebe, druge i da imaju svest o tome
da su problemi sastavni deo života, da su krizne situacije one koje nam donose novine
u život. Zajednički odabir priče za prikazivanje publici otvara dijalog unutar grupe.
Nakon izvođenja priče na sceni, otvara se prostor za komunikaciju sa publikom koja
iznosi mišljenje o sceni koju je videla. Nakon toga, scena se izvodi ponovo i to tako da
u ovom izvođenju publika ima pravo da interveniše tako što će zameniti lik iz priče za
koji smatra da može drugačije da deluje u datom trenutku. Takvim isprobavanjem mo-
gućnosti gledaoci bivaju akteri na sceni, prenoseći to iskustvo na realan život u kome
preuzimaju uloge aktivnih stvaralaca, a ne pasivnih posmatrača.
Igre zagrevanja i poverenja pomažu mladima da se opuste i uđu u zajedničku interakciju.

Grupne diskusije kod mladih razvijaju aktivizam i promociju ličnih stavova uz uvažavanje
tuđih.
Timski rad je oblik organizacije rada u kojem članovi/ce tima pojedinačno i zajednički
deluju ka ostvarivanju određenog cilja. Ovaj oblik je vrlo važan za pozorište, tj. rad u
pozorištu se bazira na timskom radu. U svakoj grupi ključ produktivnosti je zajednički
- timski rad. Ovo aludira na potrebu za integrisanim, kooperativnim i simbiotičkim
odnosima između svih članova. Od centralne važnosti je sposobnost svake individue
da bude prilagodljiva. Takav odnos će voditi ka osećaju druželjubivosti - prihvaćenosti
i uspešnom svršetku timskih ciljeva. Važno je da se shvati da će dobar tim deliti svoje
veštine, sposobnosti i iskustva kroz interaktivan i fleksibilan način.
Potpuna participacija grupe, u svim aspektima kreativnog projekta od suštinske je važ-

nosti za njegov etos, ali potpuna vrednost te participacije može se proširiti daleko izvan
svog određenog veka trajanja u ekonomsku budućnost i dobrostanje njenih članova.
Na ličnom nivou to je preuzimanje odgovornosti u pravljenju predstave. Na kulturo-

loškom planu tetar ohrabruje mlade javno izlažući nevidljive uticaje kulture dozvolja-
vajući im da diskutuju i preuzmu izazove... Mladi osećaju zajednicu kroz umetničko
izražavanje zajedničkih strahova, nada i snova. Učešće u društveno političkom teatru
predstavlja sigurno mesto za debatu i isprobavanje mogućnosti za promene.
``b

Drama (grč. drama - radnja) je poseban pozorišni oblik, scenska vrsta sa ozbiljnim
sadržajem ali i književna vrsta koja pokazuje događaje iz ljudskog života, kao da se
zbivaju u sadašnjosti i pred našim očima; lica koja učestvuju, govore i rade svako prema
svom karakteru. Pri tom, uvek mora da postoji borba dvaju suprotnosti - sukob.
Nije čudo što je termin školska drama nastao u renesansi i bio je namenjen didaktič-
kim potrebama. Autori ovakvih drama uglavnom su bili nastavnici, a izvođači učenici,
ili učenici i nastavnici zajedno, a ponekad i roditelji. Ovi oblici pozorišne delatnosti
imali su izuzetan značaj za razvoj pozorišne kulture. U ekspresionizmu rođen je pojam
angažovana drama koji upućuje na dramu za društvene promene.
Školsko pozorište je oblik pozorišnog amaterizma koji deluje u okrilju školskih insti-
tucija. Ima značajnu ulogu u razvoju pozorišta, a danas u širenju pozorišne kulture i
promena unutar škole i društvene zajednice.
Drama predstavlja prostor u kojem mladi mogu da projektuju sebe u imaginarne sve-
tove, svetove u kojima uloge i identiteti mogu biti promenjeni, gde nastaju nove mo-
gućnosti, gde socijalne, lične i političke težnje mogu da se provere i promene. Drama
ukazuje šta čovek treba da promeni, kako to da učini, kako da nađe snagu za promenu
i usmeri je ka sebi?
Drama je ključni put kojim mladi mogu da istraže ne samo raspon ljudskih oseća-
nja, već i čitav spektar socijalnih situacija i moralnih dilema. Uključivanje mladih u
umetnost predstavlja centralni put koji im pomaže da kreiraju otvorenost, toleranciju i
obostrano razumevanje, karakteristiku dobrog građanina u demokratskom, humanom
i slobodnom društvu.
Umetnički proces može da osnaži mlade ljude i pomogne im da steknu veštine koje
im pomažu da se na miran način integrišu i stvaraju građansko društvo. U tom smislu
umetnost u edukaciju ima zanačajnu ulogu. Izvođačke umetnosti, a posebno drama,
pruža mladim ljudima konstruktivne načine za prevazilaženje problema.
Psiho drama (grč. psyche - duša, duh, drama) Poseban oblik psihoterapije kroz dram-
ske aktivnosti. Instruktor klijentu zadaje temu, koju on scenski ilustruje improvizaci-
jom. Rodonačelnik psihodrame je američki sociolog Moreno. U savremenom pozori-
štu ovaj oblik se koristi u procesima eksperimentalnog istraživanja, a u psihoterapiji
zauzima značajno mesto.
``c
à

Teatar je sigurno mesto za istraživanje, najinkluzivnija i najdruštvenija od svih

umetničkih formi.
Velika literatura prenosi univerzalnu poruku i primenjena u dramskoj radionici poma-

že deci da shvate i bezbedno pojme stvarnost, da stresne teme dotaknu sa distance. Ta
mogućnost predstavlja lekovito svojstvo teatra, istinsku snagu osnaživanja kroz igru,
transformaciju i uživljavanje.
Zašto drama? Zato što drama, kako piše u materijalu Evropske fondacije kulture: “Na
specifičan način kod mladih može da pokrene promene u procesima procene u odnosu
na aktuelnu situaciju, sebe i svojih mogućnosti. Drama nudi specifično razjašnjavanje,
osvetljavanje i razumevanje situacije, zatim prepoznavanje izvora pretnji, ali i izvora
prevladavanja. Omogućava jačanje samopouzdanja i samopoštovanja, oslobađa od za-
visnosti i osećanja bespomoćnosti, omogućava izvlačenje sopstvenih snaga i pronala-
ženje načina da se sam sebi pomogne. Omogućava sagledavanje novih i alternativnih
rešenja, pokretanje optimizma kao motivacione sile i otkrivanje izazova koji vode ka
izboru koji znači očuvanje smisla života čak i u najtežim životnim okolnostima.”
Umesto fokusiranja na njihovu često bolnu svakodnevicu, delovanje dobrom pričom,

a posredstvom njenih aktera, omogućava deci da stresne teme dotaknu sa distance,
igrajući se. Simboličko “kao da” ponašanje im omogućava da budu u različitim ulo-
gama, da stvari vide iz raznih uglova i tako prođu različita iskustva. Ovakve radionice
deluju zaštitnički, omogućavaju deci da reaguju spontano, da im se ukaže na dobro
i jača pozitivno, da dožive unutrašnji osećaj kontrole i prevladaju stresne doživljaje
kojima su izloženi u porodici, školi i sredini u kojoj žive.
Najvažnije u ovom procesu je da se ne ide samo na interpretativni nivo kakav viđamo

često na školskim priredbama i proslavama. Tada decu možete videti kako se grčevito
bore sa velikim tekstom izgovarajući ga kao rafalnu paljbu, crveneći pred roditeljima
i nastavnicima u trenutku kada nešto zaborave. U kreativnim dramskim radionicama
prelazimo preko tog praga interpretativnosti i smatramo ga manje značajnim. Litera-
tura se ne dramatizuje. Koristi se samo neka važna poruka, lepa rečenica, ideja teksta
i od toga se razgovorom, igrom, raznim neverbalnim tehnikama prave različita dra-
maturška rešenja. Rezultat je iskustvo, lično jačanje, snažan umetnički rad i doživljaj,
punjenje koje ostaje, bogatstvo za ceo život. Podstiče se i kreativnost i individualnost,
jer iako je ovo rad u grupi nijedan učesnik ne može da se uniformiše. Svako u radioni-
cu unosi svoje osobine i iskustvo, a izađe sa svim onim što su uneli ostali učesnici. U
svetu je drama tek sedamdesetih godina uvedena u par zemalja kroz obrazovni sistem,
ali su sve vreme postojali pojedinci koji su isticali značaj drame za razvoj dece i mladih
i borili se za njeno uvažavanje i uvođenje u škole.
`à

Jedna od prvih dramskih pedagoškinja kod nas, Ljubica Beljanski-Ristić je u Evrop-

skom časopisu za interkulturalne studije (“European Journal of Intercultural Studi-
es”, br. 3, 1999.) , opisujući programe Centra za kulturu Stari grad, iz 1998. godine
napisala i ovo: “Kada se osvrnem na poslednja tri meseca provedena u Centru, imam
osećaj da je moje najvažnije saznanje da sklonište nije u podrumu nego u ljudskoj spo-
sobnosti da se “štiti kolektivnom kreacijom”. Kada grozni unutrašnji pritisak provali
kao spoljni izražajni pokret (kao igra, ili zvuk nekog glasa), kada nasilje straha postane
slobodno umetnički artikulisan strah, tada postoji nada da ćemo preživeti oluju. I
važno je zapamtiti da se ovde ne radi o pretvaranju da je sve u redu, normalno i lepo.
Naprotiv, radi se o pronalaženju okvira u kojima ono što nije lepo i što boli svako može
da podeli sa drugima tako da i oni mogu da se prepoznaju kao deo grupe.”
TEATAR POTLAČENIH
Ne možete promeniti čitav svet, ali mala grupa može u velikoj meri da promeni odnose na
svim nivoima, unutar same sebe, i sa svojom direktnom publikom u toku predstave.
Piter Bruk
Tokom čitanja teksta nailazićete na dva termina koja koristimo ravnopravno kako bi-
smo objasnili svu lepotu i širinu, kako teorijsku, umetničku, estetsku, tako i institucio-
nalnu i didaktičku – termina pozorište i teatar, umetnosti koja slavi igru kao svojstvenu
potrebu ljudskog bića. Nakon objašnjenja samog pojma nudimo vam inspirativnu pri-
ču o teatru za društvene promene, Teatru potlačenih, čiju smo tehniku Forum teatra
koristili tokom rada na projektu.
Pozorište (staroslovenski – mesto gde se nešto nalazi: mesto za izvršenje smrtne kazne,
mesto gde se zbiva neka radnja, najčešće gluma) je širok pojam pod kojim se podra-
zumeva:
* društvena delatnost, tj. kompleks teatarskog života, u oblasti kulture i umet-
nosti,
* institucija koja se bavi pripremom, organizacijom i realizacijom pozorišnih
predstava,
* zgrada koju pozorište kao institucija poseduje; namenska građevina sa svim po-
trebnim prostornim, umetničkim, administrativnim i tehničkim preduslovima
za pripremu i realizaciju pozorišnih predstava.
`è
à

Pozorište kao posebna umetnička delatnost nastaje u staroj Grčkoj, i već tada se for-
miraju:
X pozorište – kao posebna društvena i umetničko-scenska delatnost,
!X pozorišno delo – drama, kao poseban oblik književnosti (u okviru nje: trage-
dija, komedija, satira)
"X pozorišni stvaraoci – dramski pisci, glumci, kao i prvi pozorišni teoretičari i
organizatori,
#X pozorišne građevine – koje su namenjene uglavnom pozorišnim događanjima;
antički teatar u vidu amfiteatra (gledalište, orkestar, scena).
Teatar potlačenih je specifična pozorišna forma koja u sebi sadrži više tehnika od
kojih se Forum teatar najviše praktikuje, ali tu su i Pozorište novina, Zakonodavno
pozorište, Nevidljivo pozorište, Policajac u glavi i Duga želja. Teatar potlačenih svako-
me nudi estetska sredstva da analizira svoju prošlost u kontekstu svoje sadašnjosti i na
kraju smisli svoju budućnost, a da ne čeka na nju. Teatar potlačenih pomaže ljudskim
bićima da povrate jezik koji svi poseduju – učimo kako živeti u društvu igrajući teatar.
Učimo kako osećati osećajući, kako misliti misleći, kako delovati delujući. Teatar po-
tlačenih jeste eksperiment ili priprema za stvarnost. Potlačene su one osobe ili grupe
koje su socijalno, kulturno, politički, ekonomski, rasno, seksualno, ili na bilo koji
drugi način zakinute za pravo na dijalog ili im je na neki drugi način smanjeno to
pravo. Dijalog se definiše kao slobodna razmena sa drugima, kao osoba ili kao grupa;
učestvovati u ljudskom društvu jednakih, poštovati različitosti i biti poštovan. Teatar
potlačenih temelji se na principu da bi svi ljudski odnosi trebali biti dijaloške prirode:
između muškaraca i žena, rasa, porodica, grupa i nacija, dijalog mora prevagnuti. U
stvarnosti, svi dijalozi teže ka tome da postaju monolozi, koji proizvode odnos tlačitelji
– potlačeni. Priznavajući takvu stvarnost, glavni princip Teatra potlačenih jeste da
pomogne povratak dijaloga među ljudskim bićima.
Forum teatar na sceni predstavlja određeni problem, konflikt, situaciju opresije iz

realnog života učesnika. Problem se odigra na sceni u “nerešivoj formi” i onda se po-
ziva publika da ponudi svoja rešenja za razrešavanje konflikta. Forum teatar aktivno
uključuje i glumce i publiku i na taj način pomaže da se razume problem iz mnogo
različitih perspektiva. To je dobra priprema za mlade i decu da preuzmu akciju u re-
alnim životnim situacijama. Ujedinjene nacije proglasile su Forum teatar “zvaničnim
sredstvom za socijalne promene“.
Pravno pozorište je oblik obrazovanja članova jednog društva kroz forum teatar. Cilj
ovog procesa jeste izgradnja društva i rešavanje problema. Kroz poistovećivanje i istra-
živanje važnih socijalnih problema, pravno pozorište olakšava proces stvaranja zakona
i politike zasnovane na građanskim vrednostima. Korišćenjem pozorišta u kojem se
``f

problem rešava aktivnim učešćem građana stvara se sredina u kojoj oni smišljaju, pro-
nalaze i preispituju moguća rešenja problema sa kojima se suočavaju.
Pozorište novina je tehnika koja je razvijena da bi pomogla bilo kome da stvori pozo-
rišnu scenu uz pomoć vesti iz novina ili nekog drugog pisanog dokumenta. Neupad-
ljivi elementi svakodnevnog života mogu biti pretvoreni u predmet analize i kritike.
Pozorište novina pomaže ljudima da prepoznaju socijalne probleme iz svoje okoline i
poziva ih na delovanje kako bi se te teškoće rešile.
Ovo je proces razumevanja istorije kao stvarne i svakodnevne, obični ljudi uključeni
su u situacije koje su shvatljive, konkretne i važne za pojedinca.
Tehniku Forum teatra prvi put je primenio u Peruu 1973, Augusto Boal, brazilski
reditelj i pisac, u okviru programa opismenjavanja stanovništva, jer teatar omogućuje
nepismenima, neobrazovanima i potlačenima da izraze svoje stavove i uverenja.
Danas je Forum teatar prisutan u dva osnovna oblika: kao dramska pedagoška radio-
nička tehnika i kao pozorišna predstava.
Nastavljajući se na ideje Brehta i pedagogiju oslobođenja, nastoji se naglasiti uloga po-

zorišta kao umetnosti za društvene promene. U centru ove ideje jeste potreba da se pa-
sivni gledalac/teljka pretvori u glumca/icu, onoga ko aktivno menja dramsku situaciju.
Boal duboko veruje da govoriti znači imati moć i da je teatar prostor za isprobavanje
različitih rešenja nekog važnog problema.
U Forum teatru gledalac/teljka iz gledališta posmatra neki problem, a zatim na pozor-

nici pokušava da ga reši, a onda pokušava da ponovo razmišlja o ponuđenom rešenju
i posmatra nove predloge rešavanja. Samim tim predstavlja prisustvo u dva različita
autonomna sveta, u slici stvarnosti i u stvarnosti slike. To je istinska participacija.
``d
à

PREPORUKE ZA PRAVLJENJE PREDSTAVE FORUM TEATRA

Obavezni elementi priče za predstave Forum teatra
Forum teatar možemo odrediti kao oblik participativnog improvizacijskog pozorišta u

kojem gledaoci, uz posredničku ulogu džokera tj. voditelja procesa, aktivno –pitanji-
ma, savetima glumcima i igranjem uloga – učestvuju u analizi i rešavanju nekog druš-
tvenog, njima bliskog problema koji im se nudi u unapred pripremljenoj forum priči.
`X Priča se mora baviti nekim oblikom tlačenja
bX Najmanje dva lika je potrebno u priči

X žrtva tlačenja (protagonist)
!X tlačitelj (antagonist)
Poželjno je i korisno da postoji i treće lice tj. skupina, a to su:
"X svedoci (posmatrači) koji svojim ćutanjem, pasivnošću, ravnodušnošću,
strahom, omogućuju tlačitelju da nesmetano tlači žrtvu.
cX Poželjno je da žrtva ima jednog ili više potencijalnih pomagača koji joj mogu
ukazati na povoljna rešenja njenog problema
aX Priča mora imati mogućnost promenljivog ishoda, nikako ne sme potencirati
osećaj nemoći
eX Džoker (voditelj kroz predstavu, posrednik između scenskog dešavanja i gle-
dalaca, glavni animator, neko ko usmerava ukupni tok predstave).
Pri pripremi priče vodimo se sledećim pitanjima:
* je li problem “realan”, tj. poznat, prepoznatljiv u životu?

* je li priča razumljiva?
* je li tlačenje vidljivo?
* da li je jasno ko je tlačitelj, a ko žrtva?
* je li nam stalo do žrtve i zašto?
* je li jasno šta žrtva želi?
* postoji li u priči mesta za intervenciju, trenuci u kojima bi žrtva drukčijim
ponašanjem, ili neko od pomagača, mogao da promeni tok zbivanja i dovede
do povoljnog ishoda?

``g

Kod oblikovanja likova u priči za svaki lik poželjno je odrediti:
* pol i godine (po potrebi i seksualnu orijentaciju)

* obrazovanje i zanimanje
* porodičnu situaciju
* profesionalnu situaciju
* odnos sa drugim likovima u priči
* karakter lika: osobine, izgled, držanje i ponašanje, psihoemocionalne osobine,
subjektivan i objektivan opis
* šta lik hoće odnosno koja mu je motivacija u prikazanoj situaciji i životu?
Opšta pravila forum teatra:
* u traženju rešenja problema ne može se koristiti nasilje

* nisu moguća ni “čarobna”- neverovatna rešenja
* gledaoci mogu intervenisati na sledeće načine: ispitivanjem likova; zadavanjem
novih zadataka tumačima likova; igranjem likova
* gledaoci mogu igrati sve likove i menjati njihovo ponašanje, osim lika tlačitelja
* kad ulaze u ulogu gledaoci ne mogu menjati osnovni karakter lika koji igraju
Pravila odvijanja Forum predstave:
* pre početka predstave džoker uspostavlja srdačan kontakt sa gledaocima, objaš-

njava im kontekst i upoznaje ih sa pravilima Forum teatra.
* zatim se bez prekidanja odigra pripremljena priča
* posle toga džoker još jednom proverava da li je priča gledaocima razumljiva, da
li je smatraju realnom i, ako je potrebno, dodatno objašnjava kontekst i poziva
da likovima postave pitanja radi dobijanja dodatnih informacija o tome ko
su, o njihovim uzajamnim odnosima i razlozima njihovih postupaka. Takođe
proverava jesu li zapamtili pravila.
* priča se ponavlja tačno onako kako je prvi put odigrana, ali se sada od gledalaca
očekuje da intervenišu. Tehnički se to postiže dizanjem ruke i uzvikivanjem
“STOP”, nakon čega se igra na pozornici zaustavlja, a gledalac daje uputstvo
glumcima šta da promene u igri ili sam preuzima pojedinu ulogu i menja tok
dramskog zbivanja.
``h
à

Zadaci džokera su sledeći:
* da ohrabruje i podstiče gledaoce da uđu u uloge i učestvuju u predstavi

* da održava osnovni smer odvijanja predstave (a to je rešavanje problema o ko-
jem priča govori)
* da za predložena rešenja traži komentar gledalaca
* da nastoji da održi predstavu zanimljivom kroz uključivanje što šireg kruga gle-
dalaca i kroz izbor, ako je ponuda šira, kvalitetnih intervencija
* Džoker ne sme iznosi svoje mišljenje tako da onemogući delovanje gledalaca.
Teatar potlačenih danas je više nego tehnika, pozorište ili pokret za socijalne promene.
On predstavlja filozofiju života, stil i inspiraciju za generacije koje dolaze.
`b_

à
`b`
`bb
à

AKTIVNOSTI U OKVIRU KAMPANJE “SRBIJA, ZONA NENASILJA“
U periodu od avgusta 2009. do novembra 2009, projektni tim je sa saradnicima/

ama, predstavnicima/ama škola i vršnjačkim edukatorima/kama kreirao sadržaj i for-
mu kampanje za promociju nenasilja. To je podrazumevalo izradu vizuelnog identiteta
i planirane aktivnosti za promociju. Kao rezultati nastali su: logo Srbija, Zona NEna-
silja, posteri veličine B2, bedževi, majice za vršnjačke edukatore/ke i predstavnike/ce
škola, flajeri i posteri u okviru pojedinih škola i promotivni spot: Funky Jumpers itd.
Takođe uspostavljena je saradnja sa video-produkcijskom agencijom “Tušta i Tma“ iz
Novog Sada koja je kreirala spot za promociju nenasilja.
http://www.youtube.com/watch?v=N-TMn6JGd_I
Kampanja “Srbija, zona NEnasilja“ započeta je promocijom istoimenog video spota i

predstavljanjem rezultata istraživanja sprovedenog u okviru projekta o nivoima prisut-
nosti i oblicima nasilja u srednjim školama.
Prva konferencija za medije održana je u prostorijama Fonda - Centar za demokratiju.

Prezentaciji istraživanja i promociji spota prisustvovali su brojni predstavnici medija
(Tanjug, Politika, Blic, Danas, B92, Infobiro, Radio Beograd, Beograd 202 itd.), kao
i predstavnici institucija i organizacija (Unicef, Crveni krst, predstavnici škola itd.).
Održana je tribina u ETŠ “Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu uz prisustvo predstavnika

Izvršnog veća Vojvodine i Gradskog sekretara za obrazovanje Novog Sada i izvedena je
predstava koju je pripremila grupa vršnjačkih edukatora/ki tokom radionica u okviru
projekta.
U ETŠ “Nikola Tesla“, održana je tribina pod nazivom “Kako je moguće stati na put
nasilju među mladima“ uz prisustvo preko 150 mladih iz više beogradskih srednjih
škola ali i uz gostovanje vršnjačkih edukatora iz Novog Sada i Velike Plane. Tribinu su
organizovali vršnjački edukatori kao reakciju podrške vršnjacima koji su povređeni u
blizini Trgovačke škole u Beogradu. Aktivno učešće uzeli su pedagozi, psiholozi, uče-
nici ali i roditelji i direktori škola.
Povodom Dana zaljubljenih, 14.02.2010. udruženje građana “Svet reči“ iz Velike Pla-
ne, organizovalo je manifestaciju “Ljubavlju do NEnasilja“ koja je obuhvatala orga-
nizovanje maskenbala, performans “Volim...“, konkurs za najlepšu ljubavnu priču i
esej. Aktivno učešće u ovoj manifestaciji uzelo je preko 100 mladih uzrasta od 15-20
godina.
`bc
à

U Gimnaziji “Sveta Đorđević“ iz Smederevske Palanke urađene su zidne novine na

temu nenasilja, pokrenut je likovni konkurs za tehniku crteža i fotošopa na temu “Na-
silje NE“, školski odbor je usvojio izmenjene pravilnike o ponašanju učenika i vaspit-
no-disciplinskoj odgovornosti, i uspostavljena je saradnja sa Kancelarijom za mlade
Smederevska Palanka.
Kampanja “Srbija, zona NEnasilja“ obuhvatila je više aktivnosti koje je pokrenuo

tim projekta, a pre svega medijske nastupe, gostovanja i javne tribine. Gotovo da nema
medija u čijim programima nije predstavljen projekat, rezultati istraživanja i promotiv-
ni spot. Tim projekta uspeo je da mobiliše brojne institucije, organizacije i pojedince
na proaktivno delovanje u rešavanju problema nasilja među mladima i nasilja uopšte,
a ono što je najvažnije da uključi same mlade u problem koji se tiče njih samih.
AKTIVNOSTI U OKVIRU KAMPANJE

“MI MORAMO BITI PROMENA KOJU ŽELIMO VIDETI U SVETU“
Organizacija kreativnog okupljanja (OKO), Centar za omladinski rad (CZOR), ONO

- Omladinska Nevladina Organizacija i Udruženje za inkluziju osoba sa invaliditetom,
organizovali su javne akcije učenika/ca u Beogradu, Novom Sadu i Temerinu 23 29 i
31. januara 2009. godine. Dan nenasilja je realizovan kroz niz aktivnosti, organizova-
nih u saradnji školama, koje su osmislili i koje su sprovodili učenici. Cilj koji su želeli
da ostvare ovim akcijama, jeste da pošalju poruku nenasilja svojim vršnjacima i pro-
fesorima, kao i da kroz svoj aktivizam doprinesu rešavanju problema nasilja u svojim
lokalnim zajednicama.
BEOGRAD- javna akcija u Beogradu održana je 23. januara 2009. godine u četiri
beogradske srednje škole u čijoj realizaciji je direktno učestvovalo oko 200 učenika/ca
i volontera/ki, dok je broj indirektnih učesnika/ca preko 1200.
Akcija pod zajedničkim nazivom Dan nenasilja odvijala se čitavog dana i to poslede-
ćem programu:
* Arhitektonska tehnička škola je organizovala slobodnu vožnju rolera kroz

školu uz deljenje zajedničkog flajera i oslikavanje stilova komunikacije pod pa-
rolom “Nenasilje je in, nasilje je aut”
* Pravno poslovna škola izvela je Forum teatar na temu nenasilja za prisutne
učenike i goste, a potom su učenici na velikom platnu iscrtavali poruke nena-
silja.
`ba
à
* Filološka gimnazija se pridružila Danu nenasilja ispisivanjem Povelje nenasilja

i deljenjem flajera i bombona učenicima/cama.
* Centralna aktivnost održana je na sceni Pete beogradske gimnazije.
Muzičko poetski performans pod nazivom “Dajmo šansu miru“okupio je preko 200
učenika iz svih škola uključenih u realizaciju javnih aktivnosti koji su uz pesmu, izlož-
bu radova nastalih tokom trajanja radionica, kolače i čaj poslali poruku da je moguće
kreirati školu bez nasilja. Tom prilikom premijerno je izvedena Mirovna himna Pete
beogradske gimnazije koju su učenici osmislili.
TEMERIN – javna akcija u Temerinu održana je 29.januara 2009.godine kada su uče-

nici zajedno sa profesorima i volonterima posetili pijacu i prisutnim građanima delili
flajere koji su predstavljali uputstvo za upotrebu nenasilja, dok su bombone predstav-
ljale lek koji ide uz uputstvo. Nakon posete pijaci u prostorijama Tehničke škole je na
video bimu predstavljena unapred urađena prezentacija projekta od strane projektnog
timai održan otvoreni dijalog na temu nasilja.
NOVI SAD – javna akcija u Novom Sadu održana je 31.januara na glavnom gradskom
Trgu slobode i Elektro-tehničkoj školi “Mihajlo Pupin”.
Preko 150 učenika iz svih novosadskih škola okupilo se na glavnom gradskom trgu
noseći majice i balone prenoseći poruku sugrađanima, a pre svega vršnjacima da je mir
moguć, da nam je potrebna promena, a ne nasilje, što je inače i pisalo na balonima i
majicama kao zaštitni znak projekta. Uz udaraljke povorka učenika privukla je veliku
pažnju građana koji su uzimali flajere, razgovarali sa učenicima i volonterima, a potom
nastavili ka Elektrotehničkoj školi gde je održana tribina pod nazivom “Srbija, zona
nenasilja”. Gošća tribine bila je i supervizorka projekta Ljubica Beljanski Ristić. U
okviru tribine prikazani su kratki filmovi o nenasilju, skečevi i pesme mladih autora
posvećene nenasilju. Na tribini su govorili i direktor škole, pedagoškonja i psihološki-
nja i brojni učenici. Tom prilikom premijerno je izvedena i pesma “Zaustavite nasilje,
zaustavite to” koju su napisali, komponovali i izveli učenici škole. Mnoge škole orga-
nizovale su dodatne aktivnosti vezane za promociju nenasilja, pa je tako 4. februara
održana dodatna akcija u Medicinskoj školi u Novom Sadu koja je okupila preko 200
učenika i upravu škole. U svih deset škola uključenih u projekat izražena je izrazita
potreba da se nastavi sa projektom.
Javnim akcijama direktno je bilo obuhvaćeno preko 500 đaka i profesora, a indirektno
oko 4000 učenika i profesora.
`be
à

EVALUACIJA UČESNIKA/CA VRŠNJAČKE EDUKACIJE

U OKVIRU PROJEKTA “SRBIJA, ZONA NENASILJA”
* Šta ti se najviše svidelo na ovoj radionici?
`X Teme i pristup temama

bX Komunikacija
cX Svi su se uključivali za svako pitanje
aX Niko nije zapostavljen
eX Način objašnjavanja
fX Raspored sedenja
dX Edukatri su približnih godina, dobro objašnjavaju i uvek se trude da nam nije
dosadno
gX To što sam mogao da slobodno iznesem svoje mišljenje
hX Ajsberg teorija
Na osnovu odgovora koje su dali učesnici/ce radionica na pitanje”Šta ti se najviše

svidelo na ovoj radionici?”, jasno se vidi da je princip neformalnog obrazovanja rado
prihvaćen od strane učesnika/ca kao način za sticanje znanja i veština koja se mogu
primeniti u svakodnevnim situacijama. Način predstavljanja tema je veoma dobro pri-
hvaćen kao i sam koncept radionice. Prepoznata je važnost bavljenja temom stereotipa,
predrasuda, diskriminacije, ljudskih prava i potreba, komunikacije, nasilja, nenasilja i
sl. Učesnici/ce su imali priliku da iskažu svoja mišljenja i pokazali zainteresovanost da
čuju mišljenja drugih učesnika i da kroz aktivno slušanje i diskusiju preispitaju svoje i
tuđe stavove vezane za obradjivane teme što nam govori da su mladi spremni da stiču
nova znanja i prepoznaju važnost poštovanja tuđih stavova i ražličitosti. Vršnjačka edu-
kacija se još jednom pokazala kao veoma efikasna metoda za prenošenje znanja i kao
princip edukacije kojem u budućnosti treba pridavati sve više značaja.
* Kako poboljšati radionice?
`X Da bude češće

bX Ne bi bilo loše da pogledamo neke klipove koji bi nam približili stanje u vezi
sa obrađivanim temama
cX Opširniji sadržaj
aX Da budemo uporni i da povećamo grupu
Očigledna je potreba današnjih mladih za više informacija o dešavanjima u okolini, a
tiču se osnovnih prava svih građana i građanki Srbije. Primećen je nedostatak informa-
cija od strane medija i obrazovnih institucija, a na teme kojima smo se bavili na radi-
`bf
à
onicama. Senzibilisanje ne samo učesnika/ca radionica nego i svih građana i građanki

radi stvaranja zdrave društvene sredine za sve je sputano odsustvom porukama mira,
nenasilja i poruka koje pozivaju na poštovanje ljudskih prava u svim sferama života
građana. Izražena je i potreba za nastavkom sprovođenja projekata sličnih projektu
“Srbija,zona nenasilja“ i primetan je entuzijazam i želja mladih da utiču na društveni
poredak i na društvene odnose među ljudima.
* Koja je najvažnija stvar koja si naučio/la tokom radionice?
`X To da nije sve kao što izgleda, da svaka osoba ima svoj karakter i da nasilje nije
ni nužno ni potrebno
bX Kako da uspostavim komunikaciju sa okolinom
cX Njavažnije što sam naučio je da nasilje ne rešava ništa
aX Da cenim druge kao i sebe i da ako ne želim zlo sebi da ga ne želim ni drugima
eX Važna je razmena mišljenja
fX Kako da shvatim sebe i druge
dX Da ne sudim o pojedincu na osnovu grupe
gX Kako da izbegnem nasilje
hX Kako da rešim konflikt mirnim putem
Cilj celog projekta “Srbija, zona NEnasilja“ je u skladu sa navedenim odgovorima

učesnika/ca. Svaki navedeni odgovor je bitna lekcija, a odgovornost je na svakom od
nas da pruži mogućnost da svi imaju priliku da nauče ove i slične stvari. Prioritet da-
našnjeg društva treba da bude stvaranje uslova jednakih mogućnosti, stvaranje društva
u kome svako ima pravo na slobodu mišljenja, govora i različitosti. Uspeh projekta
“Srbija ,zona NEnasilja“ se ogleda u postignutim promenama kod pojedinaca/ke koji
čine društvo, društvo koje kreira i koje će kreirati sliku društvenih okolnosti i odnosa
u budućnosti. Ukoliko uspemo u nameri da svakom, ko želi, pružimo mogućnost
učenja, uključivanja u društvene procese, mogućnost napredovanja, slobodu da bude
onakav kakav jeste, a da pritom ne bude isključen ni na koji način iz socijalnog života,
steći ćemo neverovatno bogatstvo ražličitosti koje nam je potrebno da bi smo naučili
da poštujemo ljudska prava i kako bi drugi naučili da poštuju naša. Napredak je pravo
na život.
Marko Nedeljkov,vršnjački edukator

Projekat: “Srbija,zona nenasilja“
`bd
à

NAJZNAČAJNIJI REZULTATI EVALUACIJE:

Iz izveštaja eksterne evaluatorke Jasmine Knežević
1.Realizacijom projekta ostvaren je značajan pozitivan uticaj na sve korisnike/ce

projekta (direktne i indirektne):
Mladi
* projektom je direktno povećan nivo znanja kod tri stotine mladih o: razumeva-
nju konteksta u kom nastaje konflikt i nasilje, prepoznavanju situacija nasilja i
njihovom transfromisanju u socijalno prihvatljivu formu, tehnikama nenasil-
ne komunikacije i omladinskom aktivizmu kao načinu promocije tolerancije
i kulture nenasilja. ( promene u nivou znanja potvrđene su opservacijama i
iskazima samih učesnika/ca radionica: “Naučila sam kako da sprečim nasilje,
Da budem tolerantna, Znam kako da kontrolišem bes, Pokušavam da ne lepim
etikete, a to sam do tada nesvesno radila...)
* Projektne aktivnosti doprinele su jačanju svesti o značaju borbe protiv nasilja,
podsticanju uvida u sopstvenu ulogu i odgovornost u razvoju nenasilnog druš-
tva, razvijanju senzibilnosti kod mladih za promociju kulture nenasilja i jačanju
socijalne empatije za druge ljude pogođene nasiljem.
* (Ovo potvrđuju iskazi poput: Hoću, ne da uradim – nego da sprečim nasilje
i podstaknem sledeći krug ljudi koji će širiti priču o ovome , Ne treba žmu-
riti pred nasiljem, Hoću da se aktiviram u borbi protiv nasilja, Da pomažem
ljudima da im bude bolje, Mogu uticati na to da ljudi u mojoj okolini imaju
drugačiji pogled na svet, pre svega na nasilje I da se ne plaše I ne žmure pred
njim! Ne biti samo nemi posmatrač, Prvo ja moram da se promenim
* projektom su stvorene mogućnosti za grupni rad i snažne grupne procese u
kojima su mladi imali mogućnosti da razmišljaju o sebi i svojim potencijalima
za (ne)nasilje, kao i da unaprede interpersonalne veštine - pre svega veštine
nenasilne komunikacije i timskog rada. Grupni interaktivni rad sa mladima,
kao i primena tehnika glume i imitacije jačali su osećaj pripadnosti grupi i
stvarali dovoljno siguran poligon za iskazivanje svojih osećanja, za emotivno
“otvaranje” pred grupom i podelu ličnih iskustava nasilja. Na ovaj način pro-
jekat je doprineo i ličnom rastu i razvoju pojedinaca/ki i obogaćivanju ličnih
potencijala za borbu protiv nasilja.
* projektom je podstaknuto/osnaženo oko četiri hiljade mladih iz Beograda, Novog
Sada i Temerina. Mladima su distribuirane informacije, nove ideje, oni su pod-
sticani da razmišljaju o borbi protiv nasilja i o promovisanju vrednosti nenasilja.
Mladi su imali priliku da organizuju i učestvuju u javnim akcijama, da iskustveno
prorade događaj i “osete” omladinski aktivizam u praksi. Osim ove promene, pro-
jekat je osnažio mlade i dao im podsticaj da rešavaju određene probleme vezane za
`bg
à
nasilje, a prisutne u njihovom neposrednom okruženju. Tako je npr jedna grupa

učenika iz Novog Sada podstaknuta projektnim aktivnostima napisala protest a u
vezi nastavnika koji pije i koji verbalno maltretira decu i uputila ga direktoru škole.
2.Realizacijom projekta ostvaren je značajan pozitivan uticaj na predstavnike/ce

institucija i organizacija koje se rade i bave se mladima:
* Profesori uključeni u projekat saopštavaju da uočavaju promene na nivou stavo-

va mladih, govore da se mladi više druže i da uopšte primećuju nove socijalne
obrasce kod mladih koji ranije nisu postojali. Takođe, ono što je svakako se-
kundarna dobit radionica I projekta, jesu poboljšani odnosi na relaciji profe-
sor-učenik, što može uticati na opštu atmosferu u odeljenju/školi I na kvalitet
buduće nastave uopšte.
Na nivou profesora, roditelja, predstavnika nvo I lokalnih zajednica realizovane su I pro-

mene u pravcu postizanja novih socijalnih dijaloga I modela saradnje, a u pravcu kreiranja
održivih mehanizama za borbu protiv nasilja. Kao ilustraciju pomenućemo dva primera:
Tim za bezbednost koji postoji u okviru Medicinske škole u Novom Sadu bio je podsta-
knut i osnažen projektnim aktivnostima, te je doneo odluku da se edukuju i roditelji uče-
nika o borbi protiv nasilja; odnosno, školska intervencija u borbi protiv nasilja proširena
je na drugi viši nivo, jer deca žive i rade i van škole, pa je potrebno delovati i na tu sredinu.
Takođe, Aktiv psihologa i pedagoga u Novom Sadu upoznao se sa projektom i time
iniciran počeo je da planira određene aktivnosti vezane za delovanje stručnih službi u
školama, a u pravcu borbe protiv nasilja.
Tokom realizacije projekta zabeležen je jedan incident nasilja među učenicima u Elek-
trotehničkoj školi u Novom Sadu koji je privukao pažnju i medija i javnosti. Iako je
ova škola imala određene mehanizme delovanja u situacijama nasilja, vrlo važnu ulogu
u upravljanju kriznom situacijom odigrao je i projektni tim. Projektni tim je naime,
u ovoj situaciji transformisao svoju osnovnu preventivnu ulogu i preuzeo ulogu tima
za podršku u kriznim situacijama, što samo govori u prilog potencijala i kapaciteta
članova projektnog tima, ali i mogućeg pravca daljeg rada i razvoja organizacije OKO.
Na osnovu svega gore pomenutog, može se reći da je projekat postigao postav-

ljeni projektni cilj i da je svakako zabeležena pozitivna promena u pravcu osnaži-
vanja mladih u pravcu promocije nenasilja i stvaranja bezbednije školske sredine.
Sa aspekta efikasnosti organizacije tokom postizanja projektnog cilja najpre treba

pomenuti da je projektni tima raspolagao autentično motivisanim i visoko anga-
žovanim kadrom senzitivnim za problem nasilja i potrebe mladih.
`bh
à

ŠKOLE UKLJUČENE U PROJEKAT

* Elektrotehnička škola “Mihajlo Pupin” – u Novom Sadu, ističe se svojom
opremljenošću i uslovima za rad. Nastavu karakteriše korišćenje savremene ra-
čunarske i komunikacione tehnologije, uz poseban akcenat na interaktivnost i
prilagođavanje učenja potrebama pojedinca.
Danas, škola obrazuje i vaspitava oko 2000 učenika. U školi je zaposleno 209
radnika, od čega u nastavi 158 inženjera i profesora.
* Medicinska škola ‘’7.april’’ u Novom Sadu ima regionalni značaj i tradiciju

dugu 60 godina. Škola obrazuje kadrove za područje zdravstva i socijalne za-
štite.
Obrazovno-vaspitni rad u školi izvodi preko 100 nastavnika. Školu krakteriše
i pedagoško-psihološka služba, koja je po stručnosti i radu poznata u celoj re-
publici.
* Hemijsko -tehnološka i prehrambena škola ’’Žikica Damnjanović’’ je sred-

nja stručna škola sa veoma dugom tradicijom u vaspitanju i obrazovanju mla-
dih. Škola je osnovana 1919. godine.
Tri područja rada škole su : Proizvodnja i prerada hrane, hemija; nemetali i
grafičarstvo i zdravstvo i socijalna zaštite.
Učenici/ce i profesori/ke nisu samo aktivni i uspešni na takmičenjima i smo-
trama već veliku pažnju poklanjaju savrenim metodama nastave , negovanju
preduzetničkog duha i demokratskih vrednosti.
* Mašinsko-elektrotehnička škola Goša u Smederevskoj Palanci osnovana je

1946. godine. pod nazivom ‘’Industrijska škola pri preduzeću Jasenica’’. Go-
dine 1962. škola menja ime i zove se Školski centar metalskog i elektro sme-
ra ‘’Goša’’. Škola je u nekoliko navrata menjala naziv, ali namenu nikada. Od
2000. godine do danas mnogo toga je urađeno na planu opremanja škole, osa-
vremenjavanja nastave i učila.
* Palanačka Gimnazija Smederevska Palanka je osnovana 1920. Godine. Škola

se bavi obrazovanjem i vaspitanjem učenika/ca u trajanju od četiri godine, a
po nastavnom planu i programu za gimnazije i to prirodno- matematičkog i
društveno- jezičkog smera. Učenici/ce su raspoređeni u 20 odeljenja.
Trenutno nastavu izvodi 47 profesora/ki. Učenicima/ama su na raspolaganju
literarna, likovna, muzička, dramska i sportska sekcija.
`c_
à
* Gimnazija Velika Plana, najstarija srednja škola u Velikoj Plani, elitna je škola
u svom mestu, opštini i okolini. Ona je pripremala mlade za školovanje na vi-
sokim i višim školama u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i drugim srpskim
gradovima.
Nepotpuna gimnazija, takozvana Progimnazija, počela je da radi 16. septembra
1946. godine u zgradi osnovne škole broj 1. Dakle, ona je osnovana umesto
osmogodišnje škole u Velikoj Plani.
Danas gimnazija ima po četiri odeljenja: dva drušveno-jezičkog i po jedno pri-
rodno-matematičkog i informatičkog (od 2006. godine) smera.
* Ekonomsko -ugostiteljska škola “Vuk Karadžić” je jedna od tri srednje škole

koje se nalaze na teritoriji Velike Plane. Osnove sadašnjoj školi postavila je
1962. godine . EUŠ “Vuk Karadžić” u Velikoj Plani, kao samostalna vaspit-
no-obrazovna organizacija, školuje srednjoškolsku omladinu od 1991. godine.
Škola ima više od 500 učenika/ca.
U sastavu škole je i restoran - specijalizovana radionica za praktičnu nastavu
kuvara, konobara i poslastičara. Postoji i sporazum sa opštinskim Crvenim kr-
stom o pripremanju i distribuciji obroka za deponente narodne kuhinje.
* Tehnička škola u Velikoj Plani postoji od 1954. godine. Osnovana je kao ško-
la mešovitog tipa, i školovala je kadar zanatskih zanimanja. Danas škola broji
19 odeljenja sa preko 500 učenika/ca. Obrazovno vaspitni proces sprovodi u
4 područja rada, i to: Mašinstvo i obrada metala, Elektrotehnika, Tekstilstvo i
Lične usluge.
* Zubotehnička škola u Beogradu, je srednja stručna škola u četvorogodišnjem

trajanju, koja pripada oblasti rada zdravstvo i socijalna zaštita. Jedinstvena je
škola u Srbiji, koja tokom 62 godine postojanja školuje zubne tehničare. Ško-
la obrazuje 850 redovnih učenika/ca raspoređenih u 28 odeljenja. Odraslima
pruža mogućnost formalnog obrazovanja kroz dokvalifikaciju, prekvalifikaciju
i specijalizaciju. Nastavnici/ce i učenici/ce škole su aktivni u procesu reforme
srednjeg obrazovanja. Posebnu pažnju poklanjaju vaspitnom radu, verujući u
mogućnosti, snage i ideje mladih.
* Elektrotehnička škola Nikola Tesla u Beogradu je srednja stručna škola sa 8

stručnih profila i 135 zaposlenih. U okviru škole postoji šahovska sekcija kao
i mnoge druge u kojima mladi aktivno učestvuju i doprinose promociji škole.
Učenici/e imaju mogućnost uključenja i procesa donošenja odluka u okviru
Đačkog parlamenta koji postoji u ovoj školi.
`c`
à

* Srednja škola ’’Lukijan Mušicki’’ u Temerinu, smeštena je u bivšem dvorcu

koji datira s kraja XVIII veka i bio je u vlasništvu porodice Fernbah. Kaštel je
1949.g. Proglašen spomenikom kulture, pod zaštitom države i danas ima kul-
turno-istorijski značaj za opštinu Temerin.
Škola trenutno obrazuje učenike-ce po programu rada za sledeća područja: ma-
šinstvo i obrada metala, lične usluge, trgovina, ugostiteljstvo i turizam i ekono-
mija, pravo i administracija.
* Tehnička škola ‘’Jovan Vukanović’‘ Novi Sad spada u najsloženije i najveće

srednje škole u našoj zemlji. Škola ima dugu tradiciju počev od 1929. godine.
Struktura današnje škole nastala je posle radikalne reforme sistema obrazovanja
u Jugoslaviji 1975-1976. godine, a formirana je 1977. za obrazovanje skoro
svih sadašnjih profila.
Nastava se odvija u dva školska objekta, u Gagarinovoj ulici br.1 i u Ulici Braće
Ribnikara 40, sa oko 12 500 m2 zatvorenog prostora.
* Srednja škola za dizajn “Bogdan Šuput” je osnovana pre 60 godina u No-

vom Sadu. Godine 2007. počela je obnova prostorija i savremeno opremanje
istih, radovi na obnovi škole završeni su 2008. godine. Škola ima pet različitih
stručnih smerova: tehničar dizajna enterijera, tehničar dizajna grafike, tehničar
dizajna ambalaže, tehničar za dizajn tekstila i likovni tehničar.
2007. godine je, na zahtev Ministarstva obrazovano još jedno, šesto odeljenje ,
kome će se predavanja održavati na mađarskom jeziku u smeru likovni tehni-
čar, a od septembra 2008. i u smeru grafičkog dizajna.
* Filološka gimnazija u Beogradu u srpskom obrazovnom sistemu prisutna je

još od davne 1870. godine. Tada kao Druga beogradska gimnazija odnosno
Palilulska polugimnazija, i bez obzira na sve režimske promene i istorijska deša-
vanja, Filološka gimnazija je uspela da svojim kontinuitetom i radom opstane
tokom svih ovih godina.
Ministarstvo prosvete je 2007. godine Filološku gimnaziju proglasilo instituci-
jom od posebnog nacionalnog značaja. Filološka gimnazija je i danas jedna od
najprestižnijih državnih Gimnazija Srbije.
* Pravno-poslovna škola Beograd osnovana je 1845. godine, za vreme ustavo-

branitelja, prva Državna trgovačka akademija pod nazivom “Posleno-trgovačko
učilište“. krajem 19. veka trgovačka škola radila je u privatnoj kući u Svetogor-
skoj ulici, u čijem je dvorištu sagrađena nova omanja zgrada sa tri učionice i
jednom laboratorijom i sa malim, ali lepo uređenim dvorištem.
`cb
à
* Peta beogradska gimnazija osnovana je 1905. godine kao prva ženska gimna-
zija i u godini 2005/2006. slavi stogodišnjicu.
Formiranje ženske gimnazije bio je jedan korak ka unapređenju školovanja de-
vojčica u Srbiji.
Jedan od prvih džez koncerata u Beogradu održan je 1948. Godine u velikoj
sali gimnazije. Svirao je veliki džez orkestar Dušana Vidaka, a sala je bila pre-
puna.
* Arhitektonska tehnička škola u Beogradu osnovana je 1924. godine i do da-

nas je doživela brojne promene. Danas ona ima oko 1200 učenika koji nakon
završene škole odlaze na studije građevine, arhitekture i sl. U školi postoje dve
kino sale i bogato opremljena školska biblioteka. Karakteriše je i veb sajt koji
redovno informiše učenike, profesore i roditelje o dešavanjima u školi i druš-
tvu.
ORGANIZACIJE UKLJUČENE U PROJEKAT

ORGANIZACIJA KREATIVNOG OKUPLJANJA “OKO”
Sedište: Beograd
Adresa: Husinskih rudara 6/18
e-mail: oko@verat.net, okoorganizacija@verat.net
Website: http://www.okoorg.rs
Udruženje građana Organizacija kreativnog okupljanja “OKO” osnovano je no-
vembra 2005. godine kao nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje građa-
na sa idejom da unapredi institucionalnu i vaninstitucionalnu saradnju u oblasti
kulture, umetnosti i obrazovanja.
Misija organizacije je stvaranje društva ravnopravnih i različitih građana i gra-
đanki među kojima vlada poverenje, podrška i poštovanje ljudskih prava.
Verujemo da kultura i umetnost pripadaju svima i da predstavljaju zajednički
jezik koji spaja ljude, snagu koja učestvuje u promeni sveta za dobrobit svih.
Cilj OKO-a je: promovisanje i unapređenje saradnje u oblasti obrazovanja, kulture i
umetnosti, zaštite ljudskih i manjinskih prava, zaštite šivotne sredine, humanitarnog
rada, mirovnih i građanskih inicijativa, međunarodne saradnje, savremenih scenskih
oblika i internet kulture kao i očuvanja kulturnih i duhovnih vrednosti.
Značajne delatnosti Organizacije kreativnog okupljanja:
* Nacionalni koordinator projekata usmerenih ka smanjenju nasilja i agresije
među mladima u srednjim školama Srbije.
* Izdavač Priručnika za nenasilje 2009. i 2010. godine
`cc
à

* Nosioci autorskog programa “Novi klinci, novo doba”- osnaživanje dece i mla-
dih kroz upotrebu dramskih i drugih umetničkih tehnika.
* Realizovali i odigrali preko 150 pozorišnih predstava, performansa, interak-
tivnih prezentacija na teme: zaštite dečijih prava, različitosti, diskriminacije,
tolerancije, nenasilja, ekologije i dr. Najznačajniji su: “Rastibuđilizovane klej-
bezable”, “Imam pravo da”, “Trougao nasilja”, “Zašto me niko ne razume”, “U
plamenu strasti”, “Žak ili pokornost”, “ Večeras improvizujemo”, “Sumnjivo
lice”, “U plamenu strasti” itd.
“OKO” sarađuje sa vladinim i nevladinim institucijama i organizacijama u zemlji i

inostranstvu. “OKO” je aktivno uključeno u rad nacionalnih i međunarodnih udru-
ženja slične orijentacije i delatnosti. (Ypeer mreža Srbije, European theatre network,
NAPOR-Nacionalna asocijacija praktičara i praktičarki u omladinskom radu i dr.)
Svaka osoba koja je motivisana da se pridruži u kreiranju i realizaciji naših aktivnosti je
dobrodošla, bez obzira na godine, lične karakteristike, orijentacije i verovanja!
CENTAR ZA OMLADINSKI RAD (CZOR)
Centar za omladinski rad (CZOR) je udruženje građana koje je deluje na području

R. Srbije od 2001. godine u oblasti planiranog, sistematskog i profesionalnog omla-
dinskog rada u cilju razvoja društva u celini. CZOR promoviše mlade kao resurs našeg
društva i kao ravnopravne partnere u izgradnji lokalne zajednice.
CZOR kao resurs organizacija realizuje aktivnosti na teritoriji cele Srbije, ali kroz
partnerske projekte i na prostorima zemalja u regionu i šire. Udruženjem upravlja
Upravni odbor koji čini 7 osoba, predstavnika/ca različitih društvenih grupa koje po-
državaju rad CZOR-a (predstavnici obrazovnih institucija, biznis sektora, roditelji,
volonteri i eksperti u omladinskom radu).
Ono što je specifično za CZOR jeste da većina zaposlenih i saradnika/ca koji su anga-
žovani kroz različite projekte poseduje diplomu ili različite nivoe sertifikata iz oblasti
omladinskog rada u zajednici. Celokupnom radu organizacije doprinosi angažman 78
volontera/ki uzrasta od 15 do 35 godina.
Vizija
Demokratski odgovorni građani/ke nosioci društvenih promena
Misija
Centar za Omladinski Rad je demokratski resursni centar. Svoju viziju ostvarujemo
`ca
à
javnim zagovaranjem, obrazovanjem i jačanjem kapaciteta nosioca demokratskih druš-

tvenih promena koristeći metodologiju socijalnog obrazovanja i omladinskog rada.
Na taj način, podstičemo međusektorsku saradnju, EU integracije i kreiranje javnih
politika s ciljem poboljšanja položaja mladih u društvu.
Da bi ispunili svoju viziju i misiju, CZOR deluje u okviru tri strateška pravca:
`X Profesionalizacija omladinskog rada
bX Omladinski aktivizam
cX Jačanje kapaciteta nosioca demokratski promena
Kontakt:
Centar za omladinski rad
Maksima Gorkog 42, 21000 Novi Sad
Tel: +381 21 6621 601
Fax: +381 21 451 427
Email: czor@czor.org
www.czor.org
ONO – OMLADINSKA NEVLADINA ORGANIZACIJA
ONO – Omladinska Nevladina Organizacija je nevladina, nezavisna, neprofitna orga-

nizacija, osnovana 2005. godine, sa ciljem da realizuje aktivnosti za mlade i unapredi
kvalitet omladinskog rada. Misija ONO organizacije je unapređenje omladinskog rada
i realizacija aktivnosti za mlade koje će biti odgovor na njihove potrebe.
Organizacija je osnovana na inicijativu grupe omladinskih radnica i pedagoškinja, sa

dugogodišnjim iskustvom u nevladinom sektoru. Osnovni principi koji se poštuju od
samog početka su:
* odgovornost
* nediskriminacija
* aktivnosti usmerene na potrebe korisnika/ca
* zastupanje i uvažavanje prava mladih
* uključivanje mladih iz ranjivih grupa
* promovisanje zdravih životnih stilova
Najznačajnije do sada realizovane aktivnosti su:
* internacionalni trening kursevi za omladinske radnike/ce (aktivnosti za formi-
ranje tima, upravljanje projektima, realizacija projekata za Youth in Action pro-
gram, medijacija, Open space tehnologija)
* omladinske razmene i aktivnosti koje uključuju mlade iz ranjivih grupa.
`ce
à

* program osnaživanja omladinskih organizacija

* razvijanje omladinskog informativnog rada u Srbiji, u okviru kojeg su kreirana
dva veb sajta za mlade: www.infuzija.org i www.integralac.info, i realizovane
obuke za omladinske informativne radnike.
ONO organizacija je, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, po-

stala saradnička organizacija (cooperating organization) Evropske agencije za infor-
misanje i savetovanje mladih - ERIKA (ERYICA - European Youth Information and
Counselling Agency, www.eryica.org) i time postala članica mreže organizacija koje se
bave omladinskim informativnim radom u skladu sa Evropskom poveljom o informa-
cijama za mlade.
Više o organizaciji i o mogućnostima za učešće u projektima možete saznati putem

e-maila office@ono.org.rs ili videti na veb sajtu www.ono.org.rs
UDRUŽENJE ŽENA “FEMINA“
Adresa: Jasenička 22, 11420 Smederevska Palanka, Smederevska Palanka

Telefon: 026 322 841
Email: femina@EUnet.rs
Glavno područje rada i delatnosti Udruženja žena “Femina” jesu ženska ljudska prava
i širenje kulture mira i nenasilja, rodna ravnopravnost, pružanje pomoći i podrške
ženama i deci žrtvama nasilja, obrazovanje i samoosvešćivanje žena kroz različite vrste
edukacija.
Udruženje žena “Femina“ je članica mreže SOS telefona u Srbiji i Mreže Žene protiv
nasilja.
`cf
à
UG SVET REČI
Gimnazijska Sekcija za književnost i jezik “SVET REČI”, osnovana je u Velikoj Plani

1999. godine, a aktivno organizuje književne večeri od decembra 2004. godine. U po-
četku su članovi/ce bili samo učenici/ce Gimnazije, a kasnije su se Svetu reči priključili
i neki studenti/kinje, novinari/ke, profesori/ke. Tako je 3. septembra 2008. godine
“Svet reči” prerastao u udruženje građana.
Naš cilj je zalaganje za unapređenje kulture govora, negovanja lepote govora, kao i
poboljšanje kvaliteta društvenog i kulturnog života u Velikoj Plani kroz organizovanje
književnih večeri, tribina, seminara, predavanja, radionica, izložbi, koncerata...
Kontakt
Udruženje građana “SVET RECI“, Jovana Dučića 5, 11320 Velika Plana
tel: 026/516-025
mob: 064/13-37-415 (Jelena Zlatkova-predsednica)
svetreci@gmail.com, jzlatkova@gmail.com
UDRUŽENJE ZA INKLUZIJU OSOBA SA INVALIDITETOM
Udruženje za inkluziju osoba sa invaliditetom je humanitarna, neprofitna, nestra-

načka, nevladina organizacija, osnovana sa ciljem pružanja podrške i pomoći OSI i
njihovim porodicama putem organizovanja inkluzivnih radionica ispunjenih raznovr-
snim sadržajima informisanja
i aktivnosti. Osnovana je 2007. godine u Temerinu na inicijativu roditelja dece sa
invaliditetom.
Udruženje pomaže i porodice osoba sa invaliditetom i to kroz pružanje psihološke po-

drške, pomoć porodici u cilju povećanja socijalne sigurnosti, pružanje pomoći iz obla-
sti medicine, defektologije, psihologije, pedagogije, prava putem informisanja, obuka,
saveta i aktivnog učestvovanja u rešavanju problema porodica osoba sa invaliditetom
Kontakt:
Narodnog fronta 261
21235 Temerin
062418743
perduv.zana@yahoo.com
`cd
`cg
]

]
`ch
à_
]
]

Bilo je to u ono toplo letnje predvečerje kada je sve izgledalo uobičajeno i kada su sva-
kodnevni šetači prolazili Dunavskim kejom. Čekao sam druga Uroša sedeći na klupi
kod hotela “Jugoslavije” i slušao muziku koja je dolazila sa obližnjeg splava. Pošli smo
u bioskop i radovao sam se tome. Ispred mene je promicala kolona ljudi, razigrane
dece same ili u pratnji roditelja i svojih pasa-kućnih ljubimaca. I sam sam odavno
želeo da imam svog ljubimca macu ili psa. U stvari volim sve životinje, ali najviše mi
se sviđaju crni vučjaci. Problem je što stanujem u malom stanu i što za takve pse treba
određena nega i dobra hrana. To bi mu kod mene nedostajalo i sem puno,puno ljubavi
mnogo više ne bih mogao da mu dam. Zato na keju uživam gledajući tuđe pse. Slike
razdraganih mališana i zadovoljnih životinja ispune prazninu koja je u meni odavno
prisutna. Odnekud se ispred mene stvorila mala siva pudlica i počela umiljato da me
posmatra. Valjda je osetila da bih joj mogao biti prijatelj. Pružio sam ruku i pas je za
tren bio pored mene na klupi. “Petre”,začuo sam,i ugledao druga. “Eh,već sam pomi-
slio da te je nešto sprečilo, pa da nećeš doći”. “Šta,dobio si psa?”. “Ne,nije moj. Tek što
se odnekud stvorio. Izgledao je uplašeno. Verovatno se izgubio”. “Baš je sladak. Kako
je samo čupav!Hoćes li ga zadržati?”. “Ne,naravno. Potražićemo zajedno vlasnika”.
Pas se stiskao uz mene,a srce mu je ubrzano kucalo. Možda je gladno-pomislio sam.
“Da li imamo vremena da odemo do stana da uzmem nešto da ga nahranim?Mislim
do početka filma? ”Pitao sam,a sve mi se činilo da ćemo “Ratove Zvezda” gledati neki
drugi put. I baš kada sam uzeo psa u naručje da bih ga umirio, osetio sam jak stisak
na ramenu. Neko iza mene je prosiktao:”Šta je mladiću?Ukrao si psa jeli?”. Sledio sam
se na tren,ali sam se brzo pribrao i odgovorio. “Gospodine,ne znam čiji je pas….”.
“Kako?Znači priznaješ!Ukrao si Saru!”. Tako se zvao mali pas. Sara je i dalje bila u
mom naručju, priljubljena kao da će tu zauvek ostati. Moj drug se nažalost umešao u
lošem trenutku. “Petar je da znate dobar dečko. On ne bi uzeo ništa tuđe”. “Ko tebe
šta pita bitango?Šta se ti javljaš. Znači ti si saučesnik!”. Uroš je bio crven kao rak u licu.
Hteo je još nešto reći,ali razjareni čovek mu nije dozvolio da govori. Galamio je čas na
njega, čas na mene, a onda odjednom njegova šaka se našla preko Uroševih usta. Pao
je šamar.”Čekajte!”,viknuo sam ja. “Uzmite psa. Samo smo hteli da mu pomognemo.
Delovao je izgubljeno”. Govorio sam uzbuđen,čvrsto držći psića koji je i sam u toj ga-
lami počeo da reži na čoveka. Uroš je usplahiren mahao rukama i pokušavao nešto reći
ali mu nije uspevalo. Bio je jako tužan. Činilo mi se kao da će zaplakati. Nije ga toliko
zaboleo šamar koliko nepoverenje i uverda. Dobro sam poznavao svoga druga. To je
jedan odgovoran ponosan dečak. Živeo je skromno,odrastao kao i ja sam sa majkom
kojoj je pomagao da se brine o dve mlađe sestre. Nije imao ni puno vremena za provod
niti mu je majka mogla odvojiti džeparac pa je i ovaj dan i ovaj izabrani film trebalo da
bude nešto lepo i za pamćenje i meni i njemu. U tom momentu želeo sam da skočim
da ga udarim, da ga odgurnem od Uroša, da mu vratim…hiljadu misli mi je proletelo
à`
à

kroz glavu…da sam malo stariji…da sam jači…šta bih ja uradio njemu da je on dete,a
ja odrastao čovek…mislim da ne bih mogao biti kao on…Ne,sigurno ne bih mogao…
Setio sam se moje mame koja me je učila da su i mali mravi velika živa bića, kao i ljupki
puževi koji su se s proleća razmileli po parku i stazama i koje smo zajedno skupljali,
od mojih malih nogu i sklanjali u travu da ih onako male i spore ljudi koji žure ne
zgaze.Setio sam se malih golubova koje je mama našla ostavljene od roditelja i o kojima
smo brinuli i velikih povređenih ptica. I danas čuvamo dva gačka polomljenih krila.
Te ptice nas vole. Posmatrajući psa kako reži na tog čoveka bilo mi ga je čak i žao. On
nije dobar čobek, a kako ga ne voli ni pas koji živi sa njim on nije sretan. Pomislio sam
da su možda i njega kada je bio mali maltretirali i šamarali ili u kući ili vani ili možda
u školi, a pri tome nije imao nikoga da ga brani niti je imao nekoga kao što imamo
Uroš i ja, da ga nauči da se ljubav ljubavlju vraća, a pažnja pažnjom uzvraća. Oko nas
gomila i žamor. Neki su navijali za nas, neki podržavali neznanca. Stišavalo se sve. Bilo
je vrlo mučno. Odjednom je zvonki uzvik male devojčice prekinuo sve ovo mučno…
.”Deda,Saro,našao si moju Saru!!!?”. Na njen glas Sara je iskočila iz mog naručja i potr-
čala devojčici. Par puta se okrenula prema meni i zahvalno zamahala repićem. “Hvala
vam,hvala dečaci!”. Devojčica je plakala, ljubila psića i govorila da joj je ovo nejsretniji
dan u životu. Devojčica je bila sretna, psić takođe, a uz njih i ja. Posmatrači su skroz
utihnuli i njih kao da je prekrio neki veo sreće. Čvek je počeo da crveni u licu i da se
izvinjava. Ja sam mu rekao:”Gospodine nemojte koristiti ruke umesto razgovora. Tako
ćete i vi i drugi biti puno sretniji”. Izvinjavao se, činilo nam se iskreno i želeo od srca
da mu oprostimo. Valjda su suze male devojčice izbrisale iz njega sve loše. Kupio nam
je karte za sutradašnju predstavu i svakom po sladoled. Moj drug Uroš je,bar se meni
tako činilo,uz sladoled zaboravio na šamar. Vremenom će ta bol nestati i iz njegove
glave i ostaće samo bledo sećanje na jedan neugodan događaj. I vremenom će i on, kao
i ja, uvek kada bude mogao da bira, izabrati NENASILJE.
NENASILJE NE OSTAVLJA RUŽNE OŽILJKE U NAMA I NE STVARA LOŠE
LJUDE.

Dopuđa-Nikolić Petar, I 5
ETŠ “Nikola Tesla”
àb
]

Ponekad poželim da ispričam priču koju živim, život koji vodim, rat koji sam vodio,
mir kojim sam zračio... Ponekad se borim da ne zalutam, sapletem se, posrnem... Po-
nekad kažem pogrešnu reč, kajem se, zaćutim... Ponekad.
Kako bih voleo da u svoj svet primim nekoga ko ima, a nema, hoće, a ne zna... Kako
bih voleo da znam koga da zovem kad mi je teško, kako da nastavim gde sam stao. Oči
su mi uvek široko otvorene, ljubopitljive i uplašene. Šta mi donosi ovaj dan? Stresem
se od neizvesnosti i iščekivanja. Razmišljam...
Tragam za nečim u sebi. Jesam li ja dete ili čovek? U meni ima mudrosti, dobrote.
Srećem ljude na ulici. Šta znam o njima? Kakvi su? Da li imaju problema? Kako ih re-
šavaju? Ponekad čujem galamu u školskom dvorištu, kafiću, na ulici... Vidim lica upla-
šena, iskrivljena. Vika i gužva se pojačavaju. Napetost raste. Sevaju ružne reči, pesnice,
bljesne sečivo noža, čuje se pucanj. Mojim telom prolaze žmarci. Želim da pobegnem,
da ne gledam, da pomognem, da sprečim, a stojim kao skamenjen.
Nasilje je svuda oko nas, a mi zatvaramo oči pred njim. Kao da nas se ne tiče, kao da
nas ne dotiče, a svi smo ugroženi. Da li se sećam svojih učinjenih grešaka? Da li se se-
ćam grubo izgovorenih reči, podignute ruke, pogrešno donetih odluka? Koliko li sam
puta i ja nekog uvredio, potcenio? U srcu tihi treptaj. U oku zablista suza. Branim
se od nečeg u sebi. Prkosim drugima. Sve mi smeta. A onda se trgnem i osvrnem na
druge: kako li je njima sa mnom? Nisu oni moji neprijatelji. Gledam roditelje, moje
drugove, razrednu... Strepe... Brinu... Opominju... Ja ih ne razumem, vičem, pokri-
vam svoju lenjost i neodgovornost. Šta ako izneverim sebe?
Donosim neke odluke. Obećavam sebi da ću umeti dobro da biram, da ću početi
da se menjam. Postaću pažljiviji, odgovorniji. Tražiću uporno izlaz iz svake situacije.
Poštovaću druge i trudiću se da razgovorom rešim sve probleme. Razumeću pravila i
trudiću se da ih ne kršim.
Nasilje rađa samo novo nasilje. Uvek treba razmišljati o posledicama. Odapeta strela i
izgovorena reč se nikad ne mogu vratiti. Ne želim da budem heroj sa asfalta. Cilj mi je
da se pretvorim u planinu, a ne u zrno peska.
Shvatam da je najlepše ono što nije stvoreno radi divljenja. Najvrednije je ono što
postoji zbog sebe, što je samo sebi svrha. Oni koji u jednostavnom nađu lepo i vredno,
srećni su i bogati ljudi. Srećem prolaznike koji mi ćutke pogledima govore: ti si srećan
čovek. Prepoznaju da mi se nešto lepo desilo, da sam sazreo, promenio se, shvatio. To
donosi osmeh na moje usne i moje srce puni ljubavlju.
Dušan Ilić, IV 4
ZTŠ
àc
à

Čudna su vremena u kojima danas živimo. Sve češće sreća biva zamenjena mržnjom
i besom koji, pomešani sa životnim okolnostima na Balkanu, sve više metastaziraju u
krvoločno nasilje na svakom koraku. Nasilje u školi, nasilje u kući, nasilje u dvorištu, ispred
ulaza u zgradu... Neko to nasilje manifestuje palicom i pesnicama, neko jakim, uvredljivim,
poganim rečima, a neko nad bespomoćnim žrtvama koristeći za oružje blud.
I sam sam se često tukao, ponekada dobacio po koju ružnu reč nekoj osobi koja mi se
ne sviđa. Nije za pohvalu, ali čovek je čovek, greške su deo naše ljudske prirode. Ali,
ipak, nikada nisam preterao. Osetio sam užareni gradski asfalt pod nogama, greh mi
nije stran. Pitam se šta pokreće tu mašineriju koja ne zna za granice i prerasta u zločin,
maltretiranje, manifestaciju sile po svaku cenu?! Ne razumem da mržnja može da bude
tako jako osećanje da vodi u nasilje i smrt.
I ja sam bio žrtva nasilja. Koliko mi se samo puta desilo da me policajci zaustave usred dana,
legitimišu, grubo se ophode prema meni, jer im se moj izgled nije dopadao. Zašto mi je
profesorka dala manju ocenu od one koju mislim da zaslužujem? Da li samo zato što sam
imao čiroki frizuru? Te grozne predrasude, diskriminacija, nizak prag tolerancije!
Čovek prestaje da bude čovek kada prestane da brine o ljudima oko sebe. Plaši me to.
Sutra ću možda morati da idem ulicom naoružan celim arsenalom da bih se odbranio
jer sam slučajno naleteo na nekog nezadovoljnog, isfrustriranog, ozlojeđenog, očajnog
čoveka. Ja kažem ne nasilju, ne sputavanju slobode, ne mržnji. Želim sreću i ljubav!
Želim da moja deca žive u miru, spokojna i bezbedna.
Kada u apoteci savesti nema seruma protiv pakosti, epidemija se brzo širi. Postaje sve
gore. Ne želim više da tučom branim svoje buntovničke godine. Ne želim da slušam da
su druge nacije i rase manje vredne. Ljudi ne shvataju da mi živimo danas, a ne juče.
Zašto da čekamo Godoa? Zašto ne bismo uzeli stvar u svoje ruke? Ko hoće da se tuče
neka ide u ring. Ko hoće da iskali svoj bes neka napiše nešto o njemu, neka nacrta svoje
nezadovoljstvo, suoči se sa njim, preispita sebe.
Skoro sam postao punoletan, plašim se novih klinaca koji odrastaju u ovom gradu. Ipak ne
odustajem od svojih stavova, branim svoje ideale. Želim da pomognem žrtvama nasilja, ali
i nasilnicima da ga više ne čine. Ne želim da gledam majke obučene u crno, krvave trotoare,
zapaljene stadione, rasplakane devojke, utihnule drugare... Voleo bih da se barem na jedan
dan obistini mit o svetskom miru. Poput Romina pokušavam da iskasapim nasilje svojom
katanom mira. Ali ja sam jedan u mnoštvu. To nije dovoljno. Pozivam sve da se pridruže svojim
činjenjem otporu protiv nasilja. Bez straha. I David se nije plašio Golijata, pa se čudo ostvarilo.
Imajte vere u sebe, pomozite drugima. Sprečite buduće žrtve. Ako ne znate kako
da počnete, probajte pisanu formu, ovako kao ja, predložiću vam odličan početak:
nenasilje je naš zajednički izbor.
Jovan Veličković, IV 4
àa
ZTŠ
]

Kada sam bila mala volela sam da se igram u pesku. Od mokrog sam pravila kule, a
suvi je prelepo svetlucao na suncu i nekako sam uvek očekivala da se tu negde kriju
dijamanti. Kopala bih tražeći ih ispod površine, ali uvek sam ostajala razočarana.
Odrastajući grebala sam ispod ljudske površine tragajući za nečim vrednim, ali
shvatila sam da su pesak i ljudi neverovatno slični.
Upoznala sam ga tokom prošle jeseni dok su «lile teške novembarske kiše». Ne znam
šta nas je spojilo i u kom trenutku me je privuklo to carstvo tame koje je nosio u
sebi. Polako, kao na prstima, korak po korak, uvukao se u svaki delić moga života
ostavljajući na njemu neizbrisive ožiljke.
Volela sam ga iskreno i nežno, onako kako se samo jednom voli, misleći da će uspeti da
uzvrati, ali on je bio ljudska olupina koja već dugo ništa nije osećala. Svoju hladnoću
objašnjavao mi je govoreći da prema meni oseća plimu toplih emocija koje mu
zapljuskuju srce.
A onda su krenuli udarci. Teški, bolni i jaki. Imao je velike šake i nikada me nije štedeo.
Gutala sam svoj ponos i krv trpeći. Polazila sam od sebe misleći da svako od nas nosi
nešto dobro u sebi. Nadala sam se da ću ga naterati da to dobro nađe i probudi. Ne
znam koga sam lagala.
Postoje trenuci kada mislite da će vam srce prepući u hiljade sitnih delova, a ja sam taj
momenat prolazila u plavoj bolničkoj sobi, koja je bila čemerna i bezlična. Tu, u njoj,
odlučila sam da je gotovo, shvatila da se njegova tama neće pretvoriti u svetlost, već da
će me to crnilo pretvoriti u slabića koji moli za milost. Nakon toga skupila sam ostatke
svoje ličnosti i došla ovde. Prošlo je godinu dana i tek sada sam, u ovoj sigurnoj kući,
bila spremna da sa vama podelim ovu priču.
Više ne plačem nad sobom očekujući promene. Pokušavam da prebrodim ovo iskustvo.
Neću vas lagati, teško je. Morate biti čvrsti i jaki da pobedite strah, ljubav, bol, bes koje
osećate. Svima onima koji i dalje trpe neću reći da se trgnu, jer je to najmanje što mogu
da učinim. Znam da im ne mogu dati svoju hrabrost, ali bar se nadam da će iz moje
priče shvatiti da, ma koliko duboko kopaju, u nasilnicima neće pronaći ni trunku
samilosti i dobrote.
ZTŠ, Maja Vujasinović, II 2
àe
à

]

Kažu da smo oguglali na nasilje. Ja mislim da jesmo. Čitamo novine i gotovo da više
ne može da nas šokira naslov koji govori o posledicama nasilja, nekontrolisanog besa
ili navijačkih strasti. Skoro da smo navikli. Postali smo cinični, pravimo tužne grimase,
puštamo po koju suzu, čudimo se u neverici kao da će naše reakcije da reše probleme.
Ne smatram ljude koji povređuju druge ljude zdravim osobama. Bes je stanje koje
čovek može da kontroliše ako se na to odluči. A svima nam se dešava. Zašto ljudi uži-
vaju u tuđem bolu i svojoj nadmoći? Kako iko može da bude srećan ako je zrok nečije
patnje? U stvari pravo pitanje je: kakva je to ličnost?
Svako nasilje, bilo fuzičko, psihičko, verbalno, jednako utiče na nas. Ono je loš vid
ispoljavanja našeg nezadovoljstva samim sobom, naše tuge ili čistog besa. Najčešća su
nasilja koja se javljaju iz loših osećanja, ljubomore, osvetoljubivosti, nesigurnosti. Pri-
mećujem da ona nastaju isključivo iz nesposobnosti kontrolisanja sopstvenih osećanja.
A svi smo mi živi ljudi. U stvari, sve loše nastaje iz lošeg i vodi ka još lošijem. Najviše
mi smeta nasilje nad decom. Zadrhtim kad pomislim de neko povređuje jedno malo,
iskreno i nevino biće koje još nije upoznalo život.
Nenasilje je moj izbor, jer nisam spremna da postanem neko drugi, neko ko je ogorčen
sobom. Toliko mnogo lepih stvari proističe iz ljudske dobrote, a one oplemenjuju život
i nama i drugima. Osmeh, ljubav, zagrljaj, možda ove reči zvuče kao fraze, ali priznaj-
mo, svima nam prijaju i svi volimo da se osećamo posebnim. Dovoljno je samo zami-
sliti svet u kome nema bola, patnje, u kome vredi živeti. Eto, to je razlog za moj izbor.
Sonja Balaban, I 1
ZTŠ
àf
]
]

Šetam. Svuda oko mene mrak. Snažan vetar izaziva jezu u meni. Tišina, samo zvuk teš-
kih koraka. Ulice su puste. Vidim svoj dah u vazduhu. U daljini čujem glasove kojima
sam svakog trenutka sve bliže.
Odjednom, snažan krik prekida tišinu i zaustavlja mir u mojoj glavi. U dvorištu jedne
stare, oronule kuće čujem rasparavu. Prilazim kući. Vidim ženu u suzama kako bes-
pomoćno sedi na podu u pocepanoj odeći, krvavih usana. Naspram nje krupan čovek,
kratke kose i duge brade neprestano viče. Osećam njene jecaje svuda oko sebe. Vidim
kako joj celo telo podrhtava. Ona ga moli da prestane, to u njemu izaziva revolt, pa
nastavlja sve glasnije da viče i počinje snažno da je udara. Tako bih rado ušla i pomogla
joj, ali se i ja bojim.
Počinje da pada kiša. Ledene kapi kiše i njene suze slivaju mi se niz lice. Na prozo-
ru kuće primećujem malenog dečaka kako uplašeno viri. Počinjem da razmišljam o
njemu... O njegovom strahu... Začuđenosti... Bolu... Ručicama čvrsto steže plišanog
medu. Suze mu klize niz obraze. U trenutku kada ga otac ugleda, počinje da trči i za-
tvara se u sobu. Otac u besu kreće za njim. Žena ponovo počinje da vrišti i moli muža
da ne dira dete. Puzeći po podu dolazi do njega i steže ga za nogavicu...
Kiša prestaje, dan se razvedrava. Ležim u toplom krevetu i razmišljam. Zašto je nasilje
izbor nekim ljudima? Da li u njemu pronalaze rešenja za svoja nezadovoljstva, besove,
strahove? Nemoći? Da li se čovek današnjice može izboriti i pobediti sebe u savreme-
noj bici razuma i pravila koja nameće društvo? Može li potisnuti nagon ka nasilju i
zaključati ga duboko u sebe da se nikada ne probudi? Ja verujem da može, jer nenasilje
je moj izbor!
Biljana Glavčić, I 2
ZTŠ
àd
à

]

U Srbiji je oko 65 procenata maloletnika bilo žrtva nenasilja, najčešće verbalnog. Zašto
učestvujemo u tome i pridružujemo se lošoj strani? Umesto toga moramo se potruditi
da se ovaj procenat smanji na minimum.
Nasilje podrazumeva upotrebu sile kao delo agresije kojom se povređuju druge osobe.
Od sedamdesetih godina prošlog veka koristi se pojam strukturnog nasilja kao što su:
rasizam, nacionalizam, omalovažavanje starih osoba i sl. Često čujemo vesti o porodič-
nim ubistvima, seksualnom zlostavljanju i verbalnom mučenju pri čemu su žrtve obič-
no fizički slabije, a počinioci minimalno kažnjeni. Zašto ne stati tome na put? Sutra se
nasilje može desiti i našem komšiji, sestri, bratu... Nasilje raste i postaje sve svirepije.
Divljačke tuče u kojima se ne biraju sredstva i koje imaju jedan cilj - da unište, osakate
i unakaze nečiji život, drska i bezobzirna razbojništva, mučenja i omalovažavanja, naj-
surovija iživljavanja su ogledalo današnjice. Često se može čuti i za ubistva u porodici,
ubistva zbog najsitnijih povoda i razloga, čudovišna i hladnokrvna. Danas se ne može
mirno hodati ulicom, jer opasnost vreba na svakom koraku, zahvata i ugrožava svakog
i sve. Najčešće mlade ljude, decu, stare osobe. Pitanje je: kuda to idemo? Kuda ide
Srbija i kako izbeći pogrešne puteve?
Osnova svakog nasilja je slabost okovana snagom koja nema nikakve veze sa nasiljem.
Što je ličnost slabija, sklonija je nasilju, jer pokušava, ali ne uspeva da prevaziđe sebe,
osećanje slabosti, nemoći, kojeg se i sama plaši. Pokušava da poništi tuđe vrednosti, a
svoje podigne. Ali na pogrešan način. Cilj svakog nasilnika je da ponizi druge, jer se i
sam oseća poniženim.
Srbija je zemlja sa velikim porastom nasilništva na nacionalnoj osnovi, zato što se osu-
đuju ljudi različite boje kože, veroispovesti, običaja.To nije sramota samo za pojedince,
već i za celu državu koju će obeležiti kao zemlju nasilnika.
Ukoliko želimo da stanemo na put nasilju, netoleranciji, nerazumevanju, sili, moramo
iskorenjivati predrasude i okrenuti se civilizacijskim vrednostima. Žrtvama moramo
pomoći, ne obezbeđivanjem bezbednije budućnosti, već sadašnjosti, jer to je ono što
treba da bude naš izbor i karta srpske države.
Sara Stojić, I 1
ZTŠ
àg
]

Toliko ratova, bombi, crnih oblaka, kišnih dana i nemoćnih ljudi.
Stradanja.
Porušene svetinje, strašne kazne, ugašene svetiljke i pretnje razne.
Zar nije bilo dosta namučenih dusa, zar nije bilo dosta porušenih kuca?!
I šta je ustvari tolerancija? Poštovanje različitosti,rekla bih! Da li ste nekad nekog
povredili i kako ste se osećali posle? A šta bi bilo da Vas neko povredi? Budimo pro-
mena koju želimo videti u svetu, zaustavimo zajedno nasilje!
Jovana Radišić ‘93

Medicinska škola “Sestre Ninković” smer pedijatrija
Smederevska Palanka

…”Srbija Zona Nenasilja” je po mnogo čemu jedinstven projekat...po ljudima, po ak-
tivnostima, pristupu, procesu učenja, produktima...kao nastavak prošlogodišnjeg projekta
“Mi moramo biti promena koju želimo videti u svetu”, imao je za cilj razvijanje svesti na
temu nenasilne komunikacije i promovisanje mirovnih tehnika u svakodnevnom pona-
šanju mladih i profesora srednjih škola...u daljem tekstu ćete moći da pročitate par misli
omladinskog radnika koji je imao zadovoljstvo da bude mali, ali zaista bitan deo ovog pro-
jekta...jer, svi mogu da doprinesu malim koracima da nenasilje postane svačiji stil života
u svim segmentima...
Nasilje je neprijatan deo svakodnevnice mnogih ljudi. Nasilje je neprihvatljiv deo bilo
čijeg života. Ono što se definitivno može naučiti iz projekata kao što su ”Srbija Zona
NEnasilja” i “Mi moramo biti promena koju želimo videti u svetu” jeste da je najveća
snaga čoveka poštovanje svog i tuđeg života kroz mir i nenasilje. U zabrinjavajućem
broju, mladi bilo kog godišta, danas, svesno/nesvesno misle da se nasiljem mogu od-
braniti od nasilja. To je jedna od najvećih predrasuda modernog doba i “Srbija Zona
NEnasilja” je otkrivala potpuno nove vidove komuniciranja, vrlo efikasnih i podsti-
cajnih, u senzibilisanju mladih na tehnike mirovnog obrazovanja. Postizanje trajnog i
održivog mira treba da bude misija svake mlade osobe, svake odrasle osobe, bez obzira
na pripadnost bilo koje vrste.
àh
à

Još jednom se pokazalo da su omladinski rad, neformalno obrazovanje i umetničke

tehnike (samo)izražavanja, dobar put ka približavanju nenasilja mladima. Kada kažem
još jednom, svakako mislim na projekat ”Srbija Zona NEnasilja”. Projekat je nastao na
temeljima principa i vrednostima omladinskog rada, da je svaka mlada osoba sposobna
da učestvuje u kreiranju lokalne zajednice, da sama odlučuje i oblikuje sisteme vred-
nosti i stavove a najvažnije je, da je svaka mlada osoba resurs, a ne još jedan problem
društva. Ovo je bilo važno u projektu, jer to oblikuje dalje temelje pravilnom razvoju
svake mlade osobe uključene u projekat na bilo koji način, na putu ka odraslosti.
Naravno, ne diskriminišući odrasle, i oni su dali svoj doprinos kroz deljenje iskustva,
mišljenja, vremena i motivacije. Najvažnija je izgradnja savezništva mladih i odraslih
koje je projekat sve vreme promovisao i izgrađivao, imajući u vidu sve aspekte potpune
demokratske participacije u društvu. Zbog toga je ovaj projekat pored psihološko-kre-
ativne dimenzije, obuhvatio i sociološku... To je vrlo bitno za jedan projekat u okviri-
ma mirovnog obrazovanja da ima svrsishodan holistički pristup u učenju svih aktera
uključenih posredno ili neposredno u projekat.
...duboko se nadam da će se ova tradicija promovisanja nenasilja među mladima i odra-

slima nastaviti i u budućnosti...projekti kao što su “Mi moramo biti promena koju želimo
videti u svetu” i ”Srbija Zona Nenasilja” bi definitivno trebali da postanu srpski brend i
aktivnosti koji će biti prepoznatljivi za Srbiju i celu Evropu…da pokaže da ovde postoji
veliki broj starijih i mlađih ljudi koji zaista žele da unesu promenu, približe i očuvaju ra-
zličitosti među ljudima, a opet budu zajedno u kreiranju bolje lokalne zajednice i države...
ovim projektom, a i prethodnim smo pokazali da je to zaista moguće…I da u Srbiji mi-
rovno obrazovanje jeste i treba da bude jasan alat ka postizanju socijalnog mira i pravde…
Branislav Trudić
Omladinski radnik
è_
]
à
^
\

* Projekat mi je zanimljiv zbog aktuelnosti teme, ali pre svega zbog upotrebe dra-
me, za koju mislim da se ne upotrebljava dovoljno u radu sa mladima.
* Model koji ćemo koristi se zasniva na upotrebi raznih vrsta sposobnosti, uključujući
i one koje su u školskom učenju često zanemarene kao emocionalna inteligencija.
* Mi kao tim očekujemo promenu. Da zaista postanemo nosioci onoga što želi-
mo da ostvarimo.
* Ono što nastane u ovom procesu će biti mnogo vrednije ako nastane u interaktivnosti.
* Važno mi je da u svom radu ne postoji osuđivanje mladih, već da pođemo od

razumevanja.
* Osnova nenasilne komunikacije jeste da ostvari kontakt među ljudima.
* Za mene je u ovom modelu koji polazi od potreba najvažnije što omogućava da

razumem prvo sebe, a to otvara čitav novi svet za razumevanje drugih.
* Na nivou potreba svi smo mi isti ali način zadovoljavanja tih potreba je drugačiji.
* Ako deca ne mogu da uče onako kako ih mi podučavamo onda mi moramo da

ih podučavamo onako kako oni mogu da uče.
* Jako mi je značajno što ovaj model slušanja podstiče na preuzimanje odgovor-

nosti i što se svodi na konkretnu situaciju, na sad i ovde.
* Cilj je da vam otvorimo uši i omogućimo da čujete sasvim druge sadržaje.
* Meni je sada mnogo jasnija Gandijeva parola “Mi moramo biti promena koju
želimo videti u svetu“.
* Ovaj način komuniciranja nema za cilj da promeni sagovornika već da ga razu-

me i da mu pruži priliku da razume vas.
* Etiketa je proročanstvo koje se ostvaruje.

è`
à

* Manjine se ne rađaju nego se manjine stvaraju.
* Govor određuje mišljenje. Vodite računa o tome.
* Stereotipni način razmišljanja se uči veoma spontano i lako, a odvikavanje je

težak i dugotrajan proces.
* Uživao sam u igri i saznanju, u otkrivanju mehanizma kojim se svrstavamo u

grupe, ali je to bolno kada se dešava u realnom životu, pitam se šta sada da
radimo kada je igra prestala.
* Mi pravimo put hodajući.
* Svaka luda ima svoj lastiš.
* Možda ćete nakon ove obuke primećivati još više stvari koje će vas nervirati. To
je vaš izbor.
* Ove generacije nemaju osnovno poverenje u život, i vi ste ti koji treba da im

ga vratite.
* Komunikacijske veštine su suština komunikacije, medijatori prevode ono što je

rečeno na jezik potreba i kreiraju bezbednu i poverljivu situaciju. Želimo da
vam je ponudimo kao nešto malo i konkretno što ćete imati kao oruđe u džepu
u situaciji konflikta, i što možete ponuditi i deci.
* Ponekad je bitniji put koji pređemo nego samo rešenje, odnosno tamo gde smo stigli.
Strpljenje je jedna od osnovnih stvari kojoj težim da naučim decu kroz ovaj rad.
Strpljenje je jako bitno, moramo da prevaziđemo sami sebe, tome nas uči medijacija.
* Medijacija je mudrost i strpljenje.
* Prvo sa čim se susrećemo u medijaciji je bes. Dragocen je i pokazuje da nam je

nešto bitno i zbog bezizlazne situacije reagujemo.
* U besu mrzimo druge i trošimo energiju, a kada se usmerimo na svoju potrebu

počinje ozdravljenje. Proces lečenja dugo traje ali je bitno da se oslobodimo besa.
* “Šta bi izneo iz kuće koja gori? čovek kaže: VATRU“
èb
]

PETE BEOGRADSKE GIMNAZIJE
*napisana i komponovana od strane učenika/ca i premijerno izvedena 23. januara 2009.godine
Gledam, kako prolaze,

godine za nama.
Tražim krivca za poraze,
a krivac je u nama...
I vidim, ispod ovog neba,

za puno ljubavi tako malo treba.
Gledam, dane u beskraju,

ratove i suze.
Gledam ljude, koji ne znaju,
da vole, već da mrze...

ref. I ne treba na ovom svetu para,

sve što treba jeste pesma i gitara.
I svu ljubav, što na ovom svetu imam,
ja uzeću i podeliću je sa svima.
Gledam, dane u beskraju,

ratove i suze.
Gledam ljude , koji ne znaju,
da vole, već da mrze...


ref. I ne treba na ovom svetu para,

sve što treba jeste pesma i gitara.
I svu ljubav, što na ovom svetu imam,
ja uzeću i podeliću je sa svima. èc
à

UČESNIKA/CA RADIONICA IZ TEMERINA
Kada osetiš bes, stres

Ili neki sličan urnebes
Uzmi jedan osmeh mali
Pa dušu razgali
Pre upotrebe pažljivo pročitajte uputstvo za lekoviti dodatak
Sastav: u velikoj količini sadrži razne, aktivne supstance: radostalios, officialis raspolo-
ženjijus, ultra razumevatis, strpljenjeas, smehus, ljubavphilos, drugarstvorio, uvažava-
njexid, hrabronys, privrženostym, optime komunikacijamus, harmonijalota.
Dejstvo: Provereno dobro utiče na uvažavanje i prihvatanje različitosti, preuzimanje

odgovornosti, prisustvo duha i samokontrolu, poštovanje svake ličnosti, otkrivanje
sopstvenih potreba i osećanja, , ljubaznost, društvenost, prihvatanje različitih stavova,
mišljenja, osećanja, neetiketiranje, dobru volju, nasmejanost, veselost, na “zakopavanje
ratnih sekira“...
Naziv i adresa nosioca dozvole za stavljanje lekovitog dodatka u promet:

učenički timovi za borbu protiv nasilja srednjih škola „Lukijan Mušicki“ Temerin,
„Bogdan Šuput“, „Jovan Vukanović“, „7. april“ i „Mihajlo Pupin“ Novi Sad.
Indikacije (kada se lekoviti dodatak upotrebljava): u slučaju manjka strpljenja i viška

nervoze, kada ti padne mrak na oči, krene “para na uši“, poželiš da žvrljaš fasade i spo-
menike, ne shvataš svoje potrebe i osećanja, kada ti neko nije mio, kada lupaš etikete,
kada “pozeleniš, poplaviš, požutiš,... “ kada ti je do zajedljivosti i neumesnih šala, kada
ne shvataš i nećeš da vidiš da je različitost bogatstvo, kada dođeš u napast da ismevaš
druge, kada ružni snovi postanu java i obuzme te strava...
Kontraindikacije: Jedino uočeno do sada je mogućnost ili rizik da nešto naučiš o sebi
i drugima.
Način primene: U početku se primenjuje uz višestruko brojanje do deset, paralelno

uranjanje u sopstvene potrebe i osećanja, kao i upotrebu čarobnih reči: izvoli, izvini,
molim, hvala!
Doziranje: po potrebi
èa
]
“DAN NENASILJA “ U ČETIRI SREDNJE ŠKOLE
Ô
Autor: S. Tasić | 26.01.2009.
Više od 1.200 beogradskih srednjoškolaca je proteklog vikenda poslalo poruku svojim

vršnjacima i profesorima da sukobi mogu da se reše i bez sile. Peta beogradska gimna-
zija je, tim povodom, čak dobila i Mirovnu himnu. Akcija je nazvana “Dan nenasilja“,
a organizovala je Organizacija kreativnog okupljanja (OKO).
Četiri beogradske srednje škole su proteklog vikenda bile pune pesme, slika i poslastica.
Slogani pod kojim su se srednjoškolci u njima okupili, kao i aktivnosti, su bili različiti,
ali im je cilj bio isti - da prestanu da se tuku i zbog najmanje nesuglasice.
- Sreli smo se sa jednim potpuno drugačijim sistemom vrednosti, jer su promovisani
ljubav i saradnja, posebno između učenika i profesora. Bilo je zanimljivo i zabavno i
mnogo smo naučili o nenasilnoj komunikaciji. Sad znamo kako treba da reagujemo, i
kome da se obratimo, kad nas u školi neko napadne i nadamo se da ćemo se toga i setiti
ako se nađemo u sred neke “vruće“ atmosfere – kažu srednjoškolci. “Dajmo šansu miru“,
parola pod kojom su su 70-tih godina prošlog veka bili okupljeni studenti širom sveta, a
90-tih u Beogradu, bio je naziv centralne aktivnosti “Dana nenasilja“, muzičko poetskog
performansa na sceni Pete beogradske gimnazije. Dok je oko 200 srednjoškolaca svojim
crtežima, pesmom i pričom širilo mirovne poruke, njihovi vršnjaci su gledali, slušali,
čitali flajere, jeli bombone... Za to vreme, učenici Arhitektonsko tehničke gimnazije su
pod parolom “Nenasilje je in, nasilje je aut“ vozili rolere kroz svoju školu i drugarima
delili mirovne flajere. Dok su u u Filološkoj gimnaziji napravili Povelju nenasilja, đaci
Pravno poslovne škole su rešenje za sukobe tražili kroz Forum teatar, interaktivnu po-
zorišnu tehniku u kojoj publika može da zaustavi i preokrene predstavu kadgod poželi.
Akcija Dan nenasilja je deo šestomesečog projekta “Mi Ô

moramo biti promena koju želimo videti u svetu” koji
se od 1. septembra prošle godine realizuje u deset beo-

gradskih i novosadskih srednjih škola. Projekat je usmeren ka realizaciju ciljeva plani-
ranih Nacionalnom strategijom za mlade i podržava ga Ministarstvo omladine i sporta.

Istraživanje koje su provele nevladine organizacije je pokazalo da je
povećano vršnjačko nasilje među srednjoškolcima, što je bio povod
à
za ovu akciju. Zato je “Danu nenasilja“ je prethodio dvomesečni
ciklus radionica, a do kraja marta će biti gotov Priručnik o primeni nenasilne komuni-
kacije i mirnog rešavanja sukoba koji će biti predstavljen u celoj zemlji – priča Zoran
Zlatković, koordinator projekta OKO.
www.blic.rs
èe
à

Ò

VOŽNJA ROLERIMA KROZ ŠKOLU
Autor: G. R.
Organizacija kreativnog okupljanja (OKO) organizovaće danas Dan nenasilja u sred-

njim školama. Dan nenasilja će biti realizovan u četiri beogradske srednje škole, kroz
niz aktivnosti koje su osmislili i koje će sprovoditi učenici, tokom celog dana. Na taj
način srednjoškolci žele da pošalju poruku nenasilja svojim vršnjacima i profesorima,
kao i da kroz svoju aktivnost doprinesu rešavanju problema nasilja u svojim lokalnim
zajednicama. U okviru Dana nenasilja Arhitektonska tehnička škola organizuje slo-
bodnu vožnju rolera kroz školu, uz deljenje flajera i oslikavanje stilova komunikacije
pod sloganom “Nenasilje je in, nasilje je out“. Pravno poslovna škola izvešće Forum
teatar na temu nenasilja za sve prisutne učenike i goste, a potom će učenici na ve-
likom platnu iscrtavati grafit nenasilja. Filološka gimnazija pridružiće se ovoj akciji
javnim ispisivanjem Povelje nenasilja i deljenjem flajera u školi. Centralna aktivnost
će se održati na sceni Pete beogradske gimnazije sa početkom u 19 časova. Muzičko
poetski performans, pod nazivom “Dajmo šansu miru“, okupiće mlade iz svih škola
uključenih u realizaciju javnih aktivnosti, koji će uz pesmu, izložbu, kolače i čaj poslati
poruku da je nenasilje moguće.
Javne aktivnosti su deo projekta “Mi moramo biti promena koju želimo videti u sve-
tu“, koji podržava Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije u okviru ciljeva
planiranih Nacionalnom strategijom za mlade, a čiji je koordinator OKO iz Beograda.
Ô Na Trgu Slobode je danas obeležen dan nenasilja. Učenici
4 srednje škole su, simboličnim puštanjem balona podsetili
Novosađane da uvek više vrednuju nenasilnu komunika-
ciju od nasilnog ponašanja u srednjim školama. Ovaj projekat podržava Ministarstvo
omladine i sporta Republike Srbije,a koordinator je Organizacija kreativnog okup-
ljanja. Organizacija kreativnog okupljanja, Centar za omladinski rad, Omladinska
Nevladina Organizacija i Udruženje za inkluziju osoba sa invaliditetom u saradnji sa
pet novosadskih srednjih škola obeležili su danas dan nenasilja. Srednjoškolci i su uz
pomoć ovih organizacija osmislili niz akcija, naravno sa porukama
u prilog nenasilnoj komunikaciji.Praćeni zvukom udaraljki oni su danas u vazduh pu-
stili šarene balone. U akciji su učestvovale Srednja medicinska, Srednja tehnička, Škola
za dizajn i Srednja elektrotehnička škola. U okviru ovog rpojekta realizovane su javne
akcije učenika u Beogradu i u Temerinu.
www.apolotv.rs
èf
]
èd
à

èg
]
èh
à

`f_

`f`
`fb

Radionicu možemo da definišemo kao oblik rada putem diskusionih grupa, akcija ili
sastanaka, čija je osnovna komponenta samoafirmišući način rada.
Ono što je bitno i što izdvaja radionicu od ostalih oblika rada jeste sam proces i način
rada, koji vodi do unapred postavljenog cilja. Glavni cilj je ono što želimo da učesnici/
ce nauče tokom radionice, ali postoji i sporedni cilj, a to je povezivanje učesnika/ca,
stvaranje grupne kohezije i pozitivno prihvatanje i uvažavanje osoba u grupi. Radioni-
ce su važne i zato što predstavljaju model učenja u kome se učenje prilagodjava indivi-
dualnim potrebama učesnika/ca, kroz interaktivno i kooperativno učenje, koje koristi
igru i saradnju, kao put kojim se do znanja stiže zabavnije i prijatnije.
Većina autora kao osnovne komponente radionica navodi:

* lični angažman,
* rad u malim grupama,
* težnju za opuštenom atmosferom,
* aktivno učešće svih, ravnopravnost učesnika/ca,
* aktivno učenje,
* dobrovoljnost učestvovanja ili rada,
* raznovrsne oblike komunikacije, kao i neposrednu komunikaciju,
* atmosferu podrške koju stvaraju voditelj i sami učesnici/ce u grupi,
* poštovanje različitosti i uvažavanje različitih emocija, potreba i želja koje uče-
snici imaju;
* nepostojanje direktnog vrednovanja učesnika/ca,
* rad na zajedničkom zadatku,
* postojanje povratne informacije u svakom trenutku i prilagođavanje zadatku
* upotrebu materijala za rad prilagodjenog uzrastu i cilju radionica ( interaktivne
video prezentacije, flip čart, kompjuter, projektor, boje, igračke, stikere, škol-
ski pribor, ali i druge upotrebne i lične stvari itd.)
* upotrebu različitih medija u radu, posebno umetničkih (drama, film, muzika,
video, fotografija,strip, ples, slikarstvo itd.)
Facilitacija je izraz koji označava proces da se određene aktivnosti u grupi lakše i

uspešnije obavljaju zahvaljujući prisustvu drugih ljudi facilitatora(publike ili drugih
izvođača iste aktivnosti).
`fc
à

Facilitacijske veštine1
Sumiranje Uobličavanje više iskazanih misli u jednoj rečenici

Pojašnjavanje Proveravanje razumevanja onoga što je saopšteno
Reflektovanje isticanje izraženog doživljaja i njegovo razumevanje
“vraćanje“ nazad sagovorniku/ci ono što je saopštio/la, njegovim
Parafraziranje
rečima sa razumevanjem
Objašnjavanje Interpretacija prethodnih izjava sa ciljem pojašnjenja
Otvoreno-zatvorena Postavljanje pitanja koja otvaraju mogućnost konkretnog odgo-
pitanja vora, za razliku od sugestivnog pitanja, gde se može dobiti samo
odgovor da ili ne
Upotreba pohvala, i isticanje dobrih strana u davanju povratnih
Ohrabrivanje
informacija
Pokazivanje sagovorniku/ci na različite načine da pratimo i razu-
Aktivno slušanje memo ono što nam govori (npr. klimanje glavom, parafraziranje,
postavljanje pitanja itd)
UOBIČAJENA STRUKTURA RADIONICA

Krug “Kako se osećam?“
(pitanje u plenumu na koje odgovara svako ko želi)
Ovakvim krugom se obično počinje i završava dan. U tih nekoliko minuta se daje
prilika svima da kažu ukoliko se osećaju loše iz bilo kog razloga ili posebno dobro, što
je važna informacija svima kako npr. ne bi bilo nagađanja zbog čega je neko povučen
u radu i sl.
Može se reći i to da krug predstavlja savršeni oblik zato što su svi koji se u njemu
nadju ravnopravni (podjednako udaljeni od centra), mogu da se pogledaju oči u oči,
on je i simbol majke, pa je zato sigurno mesto u kojem učesnici/učesnice brinu jedni
o drugima. To je i mesto poverenja, jer ono lično što se razmeni u grupi ne bi trebalo
prenositi van grupe.
Uvodna igra
Uvodna igra, posebno ujutru, služi za dizanje energije i koncentracije. Poželjno je da
se kombinuje sa igrama za upoznavanje, odnosno igrama sa imenima naročito ako se
grupa prvi ili drugi put sastaje. Primera radi učesnici/učesnice se pozovu da glasno
1 Patricia Prendiville (1995): Developing Facilitation Skills:Handbook for Group Facilitators,
Combat Poverty Agency, Dublin
`fa

izgovore svoje ime, a zatim naprave pokret koji ih karakteriše, nakon čega cela grupa
ponavlja to ime i pokret, zatim ide sledeći i tako do kraja. Poželjno je da cela grupa
ima i svoj zajednički pokret koji se ponavlja iz dana u dan ili dograđuje.
Kratak teorijski uvod, predstavljanje radne teme

Razrada teme (vežba/e)
Evaluacija vežbe i celokupne radionice
Evalucijske aktivnosti se obično koriste nakon završenih aktivnosti. Evaluacije pred-

stavljaju vid ocenjivanja radionice od strane učesnika/ca koji mogu da ocenjuju samo
pojedine aspekte radionica ( recimo način rada, dinamiku grupe, materijale koji se
koriste, radioničara/ku i sl.) ali i celokupni utisak o radionici ili svoj lični angažman.
Dobro je da one budu što zanimljivije kako bi bile i iskrene. Mladi više vole da ocenju-
ju simbolom, bojom, znakom, pokretom, zvukom nego rečima, pa svaku evaluaciju
učinite uživanjem.
Primer forme evaluacije radionice

Dovrši rečenicu
Naučio/la sam o....
Na radionici mi se najviše svidelo...
Najbolje sam se osećao/la kad...
Najlošije sam se osećao/la kad...
Želeo/la bih sledeći put da bude više...
Ono što ću zapamtiti sa ove radionice je...
Evo jednog primera crtane evaluacije...

Učesnici/e treba da odaberu jednog čove-
ka sa drveta koji predstavlja kako se oseća-
ju u tom momentu i objasne zašto.
Izlazna / završna igra

Podseća prisutne na zajedništvo i temu
koju su obradjivali u radionici. Ona treba
da rastereti, opusti, motiviše za dalji rad
(recimo, učesnici/ce se pozovu da napra-
ve od svojih tela kuću u kojoj se osećaju
sigurno ili smisle pesmu koristeći reči ve-
zane za temu rada itd.)
`fe
à

RAZRADA RADIONICE I ODABIR METODA
* način postavke teme bi trebalo da pruži šansu svima da se ravnopravno uključe

- čak i teme koje se uobičajeno raspravljaju na akademskom nivou mogu biti
postavljene tako da omogućuju svima da unesu svoja iskustva i iznesu sopstve-
no mišljenje
* svako u grupi ima svoj pogled na radnu temu, koja bi stoga trebala biti postav-
ljena koliko je god moguće lično, i koliko je god potrebno uopšteno
* postavka teme ne bi trebala da sugeriše krajnje rezultate rada, pri čemu vrlo
važnu ulogu igra izbor reči radioničara
* uvodni deo radionice bi trebalo da ponudi dovoljno materijala za ulazak u gru-

pni rad; uvod istovremeno snažno određuje i dubinu koja će biti dostignuta u
grupnom radu
* tema bi trebala dati prostora učesnicima/cama da isprobavaju različite stvari i

eksperimentišu, bez pritiska da se mora pronaći “tačno rešenje“, istovremeno
nudeći siguran prostor za izražavanje osećanja
* izbor metoda koje zahtevaju neverbalnu komunikaciju i kreativnost može dati

šansu onima koji su uzdržani kod verbalne komunikacije da se izraze i na taj
način “steknu svoje mesto“ u grupi
* korišćenje neverbalnih metoda (npr. teatar statua) koje uključuju “telo“ kroz
pokret i koncentrišu se na izraz osećaja, takođe podstiče razvoj svesti o grupi i
otkriva kvalitete koje u grupnom radu obično nisu na prvi mah uočljive
* obrada teme bi trebala sadržati elemente koji se bave mogućnostima promene

dosadašnjih stavova ili uočenih ponašanja kod sebe i drugih i na taj način biti
orijentisana na budućnost. Važna pitanja su; Šta želim? Kako se osećam? i Kako
se mogu drugačije postaviti?
* rezultati obrade teme u velikoj meri zavise od načina njihove obrade, čak i kad
se postavljaju potpuno ista pitanja. Rad u malim grupama omogućuje da se
lakše uključe oni koji se suzdržavaju govoriti pred celom grupom, lakše se stva-
ra atmosfera poverenja koja je posebno potrebna kod osetljivih tema. Rad u
plenumu dopušta uključivanje više različitih mišljenja ali istovremeno može
`ff

delovati blokirajuće na mnoge učesnike/ce iz razloga da se ne želi ponavljati

“već rečeno“ ili se jednostvano ima strah govoriti pred celom grupom iz nedo-
statka poverenja tj. sopstvenog osećaja nesigurnosti
* postavljanje teme samo u obliku pitanja čiji odgovor ne mora sadržavati lično
iskustvo, može voditi niskoj interakciji grupe i orijentisanju na interakciju ra-
dioničar - grupa, u kojem se lako može preći na traženje “tačnog odgovora“
* postavljena pitanja bi trebalo da se fokusiraju na mogućnosti promene stanja ka

onome čemu grupa teži, a ne samo na kritiku onoga što se iskristališe kao uzrok
stanja stvari koje karakterišemo kao negativno
* izabrane vežbe trebaju biti u službi teme, a ne cilj same za sebe, one služe do-
življaju na osnovu kojeg se približavamo temi, pomažu da je razumemo (kroz
interakciju), analiziramo, definišemo sopstveni stav i iz toga izvučemo moguć-
nosti promene
Proces obrade teme dotiče uvek tri nivoa, iako jedan od njih pritom ima preva-
gu. To su:
nivo prošlosti (dosadašnja iskustva, sakupljena van radionica/treninga)

nivo sadašnjosti (sam/a trening/radionica)
nivo budućnosti (iskustva i otkrića koja će uticati na moj budući stav i pona-
šanje, kada odem sa radionice/treninga)
* kroz interakciju u grupi i sprovodjenju vežbi, bude se iskustva iz prošlosti i osve-

šćuju modeli ponašanja koji se javljaju i sada, istovremeno tražeći nove forme
ponašanja koje bi bile primenljive ubuduće
* grupni proces u grupi se kreće u trouglu između osobe (ja lično), grupe (mi)
i obrade teme (zajednički grupni zadatak). Uspešan grupni proces po modelu
“tematski centrirane interakcije - TCI“ bi trebalo da balansira i drži ravnotežu
između te tri tačke. Zadatak radioničarskog/trenerskog tima je pre svega da
pazi na tu ravnotežu i svojim intervencijama skreće pažnju na aspekte procesa
koji su u tom trenutku zanemareni
`fd
à

SPROVOĐENJE
* lični doprinos radioničara/trenera putem ličnih izjava, može podsticajno dopri-

neti radu grupe ukoliko ostavlja dovoljno prostora za druga mišljenja i ukoliko
nema sugestivnu snagu koja bi mogla ugušiti diskusiju samih učesnika/ca. Vrlo
lične izjave u grupi koja još nije stekla puno poverenje mogu takođe izazvati
blokadu grupe
* oštar pristup osetljivim temama može izazvati otpor u grupi, pri čemu bi trebalo za-
držati fleksibilnost u sprovođenju radionice i eventualno tematizovati baš taj otpor
* provokativna pitanja upućena celoj grupi, a vezana za temu, mogu podstaći

grupu na angažovan rad i probuditi radoznalost
* trebalo bi pokušati da se cela grupa animira za aktivan rad, ali pritom izbegavati
vršenje pritiska na pojedince da se “izjasne“
* ćutnja grupe može imati svoj kvalitet i mesto u radionici, ona istovremeno
može biti tematizovana od strane radioničara/trenera umesto “punjenja“ tišine
rečima
* jasnoća izražavanja i korišćenje razumljivog, jednostavnog jezika olakšava rad

na temi, istovremeno izbegavajući opasnost da mnogi ne razumeju i nemaju
prostora ili volje da postave pitanja radi razjašnjenja
* postavljanje pitanja koje upućuje na konkretnu aktivnu promenu može po-

držati spremnost na akciju umesto relativiziranja (“Šta želiš?“ umesto “Šta bi
trebalo?“)
* verbalni uvod u temu od strane trenera bi trebalo da bude sažet i eventualno

vizualizovan kroz korišćenje zidnih novina, kako bi se fiksirale važne tačke
* kada dobiješ osećaj da je tema fiksirana od strane grupe, dobro je ponoviti je i

tako dodatno naglasiti taj momenat
* kratak uvod u temu pomaže učesnicima/ama da se podsete šta je na programu,

pružajući im i dodatno objašnjenje zašto je ta tema relevantna i na koji način se
nadovezuje na do tada urađeno (radioničarski/trenerski tim je već na samom po-
četku udubljen u temu, dok je učesnicima/ama potrebno vremena da je prihvate)
`fg

`X očekivanja, pravila, upoznavanje, radioničarski rad, timski rad, poverenje
u grupi, grupna dinamika
bX diskriminacija, predrasude, stereotipi
cX nasilje, krugovi nasilja, vrste, faze ka promeni,
aX nenasilna komunikacija, aktivno slušanje,
eX nenasilna komunikacija, DIV i ČOPS, Ja – rečenice, asertivnost
fX konflikti, konstruktivno rešavanje, faze, stilovi ponašanja
dX medijacija
gX ljudska prava, participacija
hX forum teatar
`_X aktivizam i planiranje akcije
1. OČEKIVANJA, PRAVILA, UPOZNAVANJE,

RADIONIČARSKI RAD, TIMSKI RAD,
POVERENJE U GRUPI, GRUPNA DINAMIKA
`X Predstavljanje programa, upoznavanje učesnika/ca i trenera/ica.
bX Brainstorming(bujica ideja) na temu radionica, predstavljanje radioničarskog
načina rada, teorijski input o radionicama, diskusija. Važno je da bi se učesnici/
ce pripremili na interaktivan, radioničarski način rada.
cX Intervju – učesnici/ce se grupišu u parove, i imaju 10 minuta da intervjuišu

jedni druge, na unapred postavljena pitanja (o ličnim iskustvima i interesova-
njima) kao npr. koju vrstu muzike voli da sluša, omiljeno jelo, šta voli da radi
u slobodno vreme i sl. Nakon toga, učesnici/ce predstavljaju svog para u prvom
licu, prenoseći informacije celoj grupi, koje su saznali u toku intervjua.
aX Dogovor o pravilima rada u grupi:

pitati učesnike/ce šta im je važno da se poštuje da bi dobro radili u toj grupi,
šta ne bi voleli da se dešava, zapisati i objasniti pravila, proveriti sa njima
šta su tačno mislili pod određenim pravilom, zašto im je to važno, ponuditi
neka koja zaborave, da se kao grupa dogovore oko pravila koja će poštovati i
šta ako se nepoštuju, mogu da se svi potpišu na papir na kome se nalaze pra-
`fh
à

vila kao potvrdu da se slažu. Pravila se mogu menjati i u toku rada ukoliko
se slože da je potrebno.
eX Izložba, umetnička instalacija “čarapa i gaća“- očekivanja;

U malim grupama izlistaju i predstave svoja očekivanja i strahove od radi-
onica. Zakačiti kanap u prostoriji, iseći papir u boji u obliku gaća (strah) i
čarape (očekivanje, šta bi voleli da dobiju i ponesu sa sobom sa radionica) da
na njih napišu i okačiti na kanap štipaljkama ili selotejpom. Napraviti kao
izložbu. Ponovo pročitati na zadnjoj radionici i proveriti šta je od očekivanja
ostvareno. Proveriti očekivanja – npr. ako kažu očekujem da mi bude zabav-
no, pitati od koga to očekuješ, ko je odgovoran da se to desi itd.
fX Igre za stavaranje tima.

Kanap i kašika - podeliti grupu u dva tima, stanu u dva reda, gledaju leđa
osobe ispred sebe, davati im zadatke – kašika je vezana za kanap, na zvuk
voditelja/ke potrebno je da provuku kanap kroz neki deo odeće i vrate do
prve osobe, pobednik je tim koji prvi uradi; ili bacaju lopticu tako da prvi
koji baca ne gleda, a treba da je uhvati poslednja osoba u redu, kada uspeju
prvi ide nazad i hvata, tako dok svi ne uspeju. Osvrt na to kako su sarađivali.
Linija rođenja - učesnici/ce treba da naprave liniju rođenja i da stanu u li-
niju prema mesecu rođenja, a da pritom ne govore, odnosno dogovaraju se
neverbalno.
Nemoguća misija - celoj grupi ili grupi koja se podeli na dve ili tri grupe se
da po nekoliko zadataka, a nakon toga se organizuju prezentacije urađenog.
( npr. zadatak da naprave svi članovi tima od papira po jedan avion, a onda
da se dogovore koji će avion da predstavlja njihovu grupu u takmičenju čiji
avion duže leti, ili da naprave što višu kulu od nekog materijala, da smisle
zajedničku koreografiju ili pesmu, da svako iz grupe izgovori sva imena, da
svi preskoče kanap i pređu na drugu stranu i sl.)
Žirafu/most/kulu ili nešto drugo da naprave u manjim timovima, od makaza
selotejpa i slamčica za određeno vreme. Diskusija kako su radili u timu.
Ukoliko se pojavi još nešto što može da se uvede kao pravilo na osnovu ovog
iskustva uneti i to.
dX Poverenje – u parovima, jedna osoba veže maramu oko očiju par je vodi po ne-
kom prostoru, u radnoj sali, može i napolje, diskusija o poverenju. Ili da grupa
zatvorenih očiju ima zadatak da napravi, na primer nes kafu, a ostali im poma-
žu, ali ne dodirujući ih. Nakon završene aktivnosti podstaći diskusiju u grupi.
Pogled poverenja - voditelj uputi pokret i pogled prvom do sebe, a zatim po-
kret putuje dalje u krug, može da postoji i pravilo da svako ima svoj pokret.
`d_

Bombardovanje komplimentima - počinjemo tako što osobi do nas kažemo

što više stvarnih komplimenata, zatim ona govori sledećem i tako u krug.
Krug poverenja - u dva kruga, jedna osoba stoji u sredini i zatvori oči i naslo-
ni se na ruke osoba iz kruga, ostali je pridržavaju i nežno pomeraju.
2. DISKRIMINACIJA, PREDRASUDE, STEREOTIPI

`X Dve istine jedna laž - u krugu svako kaže dve istine i jednu laž o sebi, osoba
pored pogađa šta je istina, a šta je laž; diskusija o tome na osnovu čega donosi-
mo zaključke o drugim osobama.
bX Etikete, igra sa nalepnicama

Svi imaju na sebi zalepljene nalepnice, nekoliko različitih vrsta, jedna osoba
je sa nalepnicom različitom od svih, učesnici/e treba da formiraju grupe ali
bez verbalne komunikacije. Diskusija: kako se osećate? Posebno proveriti
kako se oseća osoba koja je imala različitu nalepnicu? Šta se desilo u igrici?
Kako ste vi reagovali? Kako ste doživeli ulogu trenerica? Kako ovu igricu
možete da povežete sa svojim iskustvom i radom koji vas očekuje? Objasniti
grupni pritisak i moć etikete.
cX Derdijanci - Pola grupe je dobilo instrukcije kako se ponašaju Derdijanci i tre-
ba da se tako ponašaju u odnosu na drugu polovinu koja se ponaša uobičajeno.
Imaju zajednički zadatak da naprave most. Nakon toga opisuju jedni druge i
sami sebe (videti u prilogu).
Diskusija: zašto smo radili ovu aktivnost. Da li se slažete sa onim što ste čuli
od druge grupe o nama.
Input: razlika između opažanja i tumačenja, DIV model, stvaranje etiketa i
stereotipa, internalizovana dominacija/ internalizovana opresija, razlika ste-
reotipa i predrasude, faze, socijalna distanca, depersonalizacija neprijatelja,
potreba za jasnoćom, sistemom, kategorijama i samovrednovanjem(Uputstva
su u prilogu).
aX Lejla i Muhamed – na osnovu priče u prilogu učesnici/ce individualno ran-

giraju likove od najmoralnijeg do najnemoralnijeg. Nakon toga učesnici /ce
se dele u male grupe i donose zajedničku skalu. I na kraju svi kao jedna grupa
treba da postignu dogovor i obrazloženje finalnog rangiranja likova u priči.
`d`
à

eX Tri osobine i tri veštine zapisati koje bi poneli na novu planetu, zatim u paro-
vima, pa malim grupama. Razgovor o prioritetima i o radu u timu.
fX U prostoriji za rad potrebno je pre početka vežbe organizovati tri radna prosto-
ra na sledeći način - jedan veći sto postaviti tako da mu je lako prići sa svih stra-
na (da zauzme više od 1/2 prostorije), a druga dva manja stola postaviti uz zid.
Zadatak da osmisle, a zatim i izrade plakat uz pomoć kojeg bi promovisali
nenasilje u svojoj školi i/ili lokalnoj zajednici.
Voditelj/ka podeli učenike/ce u tri grupe (nekom od metoda za slučajnu po-
delu na grupe) vodeći računa da jedna od grupa ima vidno manje članova.
Ovu najmanju grupu voditeljka smešta za najveći i najbolje dostupan sto
(to je “privilegovana grupa“). Druge dve grupe smešta za stolove koju su
postavljeni uz zid (to su “diskriminisane grupe“).
Voditelj/ka sačeka neko vreme da učesnici/ce počnu da se dogovaraju oko
koncepta plakata, pa im onda podeli materijal za rad.
“Diskriminisane grupe“ za crtanje plakata dobijaju jedan FC papir i dva mar-
kera (od kojih je jedan crni). Privilegovana grupa za izradu plakata dobija
dva FC papira, markere i flomastere različitih boja i post-it cedulje u razli-
čitim bojama.
Raspodelu materijala treba izvesti “neprimetno”. Međutim, ukoliko se
učesnici/e pobune, odlučno im se kaže da su to uslovi pod kojima se ova
aktivnost odvija.
Kada učesnici/e osmisle plakate sledi prezentacija grupnih radova.
Refleksija - U velikoj grupi prvo učenici/e koji su bili u “diskriminisanoj

grupi“ govore o svojim utiscima iz ove vežbe – u kom trenutku su uočili ne-
jednaku raspodelu resursa, kako je na njih delovao ovaj vid diskriminacije i
šta su preduzeli u vezi sa tim. Zatim svoja iskustva saopštava i “privilegovana
grupa“. Voditelj/ka sumira uočene fenomene i povezuju ih sa gradacijom
stereotip, predrasuda, diskriminacije.
Sa učenicima/ama se zatim diskutuje o tome koja ljudska prava su bila ugro-
žena u ovoj vežbi i na koje načine su se članovi/ice diskriminisanih grupa
mogli zalagati za svoja prava.
Cilj je ukazati na opasnost previđanja diskriminacije kada je ona ugrađena u

sistem, tj. institucionalizovana; uvesti asertivno reagovanja kao model nena-
silnog suprotstavljanja i zalaganja za sopstvena i prava drugih.
`db

dX Situacije
X Situacija pozdravljanja. Učenici/e, podeljeni u 3 grupe, dobijaju situaciju
pozdravljanja za koju treba da osmisle adekvatan nastup i kratko ga odi-
graju pred svima. Odigravanje rešenja za Situaciju pozdravljanja: Različiti
načini pozdravljanja (zagrljaj, stisak ruke i blag naklon)
!X Situacija optuživanja - Igre uloga
Voditelj/ka kratko uvede situaciju međusobnog optuživanja (da sami osmisle
situaciju ili im dati scenario)
Odigravanje Situacije optuživanja – Učenici/e odaberu svoje predstavnike/ce
koji imaju zadatak da razreše nastali nesporazum. Za odigravanje se koristi
tehnika akvarijuma (predstavnici sede u unutrašnjem krugu, a članovi/ice
njihovih grupa sede iza njih u spoljašnjem krugu kao publika koja ima pravo
da signalizira i tiho suflira bez ometanja glavnog toka rada). Publika dobija
dodatnu instrukciju da dizanjem ruke (bez reči) upozori na bilo čije pona-
šanje i iskaze koji mogu da ugroze razgovor i razbuktaju eventualni sukob.
Voditelj/ka koristi “rez“ da zamrzne situaciju i podstakne aktere da primene
konstruktivne taktike (pr. umesto napada – ukazuju kako na njih deluje dati
iskaz ili šta im je važno da drugi shvate; umesto pravdanja – pokušaju da de-
finišu problem, tj. da ustanove izvor nerazumevanja; umesto uslovljavanja/
ucene – koriste pozitivni feedback, tj. istovremeno ukazuju na ono što im
se dopada kod iskaza druge strane i na tip promene u ophođenju koji bi im
više prijao i sl.)
Grupna refleksija i diskusija o načinima prevazilaženja predrasuda

Voditelj/ka podstiče učenike/ce da imenuju strategije i taktike prevazilaženja
predrasuda koje su uočili u vežbi i povezuje ih sa veštinama i tehnikama
nenasilne komunikacije i rešavanja sukoba.
Na kraju voditelj/ka podeli Tekst o prevazilaženju predrasuda i kratko ga
objasni.
gX Učenici/e individualno pišu rad na temu “Kako sam se oslobodio/la predra-
sude”, u kome opisuju lični doživljaj susreta sa pripadnikom/com neke grupe
ili kulture.
hX Učenici/ce timski ili individualno istražuju na koji način su druge kulture
obogatile njihov život sada u Srbiji. Oblasti razmišljanja bi mogle da budu
muzika, letovanja u inostranstvu, garderoba, jezici, knjige, filmovi, ideje itd.
`dc
à

`_X Dijagonala stavova

Učesnici/ce se pitaju da li se slažu i koliko sa određenim stavovima, jedna zami-
šljena linija može biti dijagonala stavova ili stvarna obeležena linija gde jedan
kraj znači potpuno se slažem, a drugi potpuno se ne slažem, naravno sve u
sredini je gradacija. Nakon postavljenih pitanja i raspoređivanja po liniji se
diskutuje. Predloženi stavovi su:
Pevačice su glupe
Žene su loši vozači
Debelima nije mesto u gradskom prevozu
Romi su lenji i zato ne rade
Decu treba tući dok su mala da bi se naučila lepom ponašanju
Političari lažu
Homoseksualne brakove treba zabraniti
Stari ljudi nemaju šta da traže u gradskom prevozu u vreme špica itd.
``X Voz različitosti

Igra se role play, jedna grupa dobije uloge i podeli se po kupeima, svako ima
konkretnu ulogu (neko je Rom koji nije imao gde da se okupa , sledeći je slepi
violinista koji mora da vežba u vozu, neko je HIV pozitivna osoba, neko je
mladi DJ koji je agresivan, neko starija osoba koja nosi kantu sira sa sobom koji
neprijatno miriše, neko samohrana majka sa nemirnim detetom itd.), dok dru-
ga grupa ima pravo da ulazi iz kupea u kupe i da intervjuiše ličnosti po modelu
žive biblioteke, tj. da ih ispita o njihovim karakteristikama, a onda da se odluči
s kim ostaje u hotelu i zašto.
Na kraju sledi zajednički razgovor i vežba za povezivanje, npr. Savršena mašina:
svi učesnici/ce jedan po jedan ulaze u centar kruga, svako od njih ima po jedan
specifičan pokret i zvuk, na prvog se nadovezuju sledeći stvarajući tako mašinu
u kojoj je svaki deo podjednako važan.
`da

PRILOZI
O PREDRASUDAMA
STAVOVI su relativno trajni subjektivan (+ ili -) odnos prema odredjenim objektima

(grupe, narodi, pojedinci, institucije...). Podaci se iskrivljuju i prilagodjavaju stavovi-
ma, interpretiraju se u skladu sa njima. Svaki stav ima tri komponente:
`X kognitivnu ( šta mislimo)

bX afektivnu ( šta osećamo)
cX konativnu ( šta radimo)
U socijalnoj psihologiji PREDRASUDE su definisane kao specifične vrste stavova:
`X sudovi koji nisu zasnovani na činjeničkim i logičkim argumentima

bX otporni su na promene
cX uključuju jak emotivni odnos
G. OLPORT – VIDOVI/STEPENI PREDRASUDA
`X ogovaranje i stereotipno ocenjivanje (prljavi, ružni, zli)

bX socijalna distanca - izbegavanje kontakta
cX diskriminacija – ograničavanje raznih prava
aX fizički napad – prelazak sa verbalne na fizičku agresiju
eX genocid - istrebljenje
Etnička distanca i etničke stereotipije mogu se posmatrati kao oblici i indikatori predrasuda.
O STEREOTIPIMA
Stereotipi – šematska i kruta predstava o osobinama i ličnosti pripadnika neke grupe

koja se kruto prenosi i primenjuje na svakog pojedinca iz grupe.
Dva shvatanja o poreklu i funkcijama stereotipija:

`X neopravdane generalizacije, plod nepotpune indukcije tj. suđenja, na osno-
vu ograničenog iskustva ( stoga često sadrže deo istine) i imaju funkciju sna-
laženja, orjentisanja u životu, kao i mnogi drugi pojmovi- nauka često gradi
takve stereotipe, jer na uprošćen način prikazuje složene procese
bX izraz i racionalizacija predrasuda ( tj. karakterističnih stavova)
`de
à

Predrasude se ispituju merenjem socijalne distance – tj. preko spremnosti da se pri-

hvate ili odbiju karakteristični socijalni odnosi sa pripadnicima određenih grupa
Stereotipi predstavljaju kognitivnu komponentu stava, a socijalna distanca se najčešće odnosi

na konativnu, ponašajnu komponentu stava., koja je za društveni položaj neke grupe važnija.
PROCES STVARANJE PREDRASUDA I STEREOTIPA
Tri koraka:
`X Stvaranje “upadljivih” kategorija - kada upoznajemo ljude, mi se usmeravamo

na karakteristike koje su “najupadljivije”, zanemarujući pri tom ostale
bX Pravljenje netačnih generalizacija o grupi (stereotipi i predrasude) – na osnovu

tih upadljivih atributa donosimo zaključke o osobi i generalizujemo na grupe
kojima ona pripada. Predrasude i stereotipi dovode do pogrešnih generalizacija
o pojedincima kada verujemo da su grupe kojima pripadaju homogene. Ovaj
način mišljenja uskrađuje pravo na različitost. Kada realnost nije u skladu sa
predrasudama i stereotipima koje imamo, onda smo skloni da “falsifikujemo
realnost”, da bismo i dalje zadržali ono u šta želimo da verujemo.
cX Tretiranje ljudi na različite načine u skladu sa tim zaključcima (diskriminacija)
FUNKCIJA PREDRASUDA I STEREOTIPA
Predrasude i stereotipi nam pomažu :
`X da osmislimo i razumemo svet oko sebe (u situaciji koja je nedovoljno ja-
sna, tj. u kojoj ne raspolažemo sa dovoljno informacija, stereotipno mišljenje
“popunjava praznine”, kompletira nepotpune informacije i daje nam osećaj
izvesnosti, sigurnosti i jasnoće)
bX da vrednujemo grupu kojoj pripadamo,
cX da vrednujemo druge grupe, njihove karakteristike i način funkcionisanja
aX da opravdamo diskriminaciju onih koji pripadaju drugim grupama

`df

STRATEGIJE ZA SMANJIVANJE PREDRASUDA
`X Susretanja na interpersonalnom nivou
X Individualni susret između dva pripadnika/ce različitih grupa ili kultura često
dovodi do utiska da te konkretne osobe nisu tipični predstavnici/ce grupe ili
kulture kojoj pripadaju. Naime, mi obično ne promenimo mišljenje koje imamo
o toj grupi ili kulturi, ali ta pojedinačna iskustva nas nauče da u budućnosti pri-
padnike/ce drugih grupa i kultura prvenstveno gledamo kao individue, a njihova
etnička i druga pripadnost nam postaje mnogo manje važna no što je bila pre.
!X Učestali individualni susreti sa više pripadnika/ca druge grupe ili kulture, koji
takođe nisu njeni tipični predstavnici/ce, nauče nas da nisu svi pripadnici/e
jedne grupe ili kulture isti i da prvobitno mišljenje koje smo imali o toj grupi
ili kulturi nikako ne može da važi za sve njene predstavnike/ce.
bX Susretanja na intergrupnom nivou
Susretanja između grupa različitih kultura - koji imaju slična interesovanja (pr. gru-
pe mladih na godišnjem odmoru) ili dele isti zadatak (pr. grupno školovanje u ino-
stranstvu) – često za rezultat imaju neke zajedničke aktivnosti u kojima svaka grupa
ima priliku da iskaže neki pozitivni kvalitet koji druga grupa nema (pr. spontanost i
otvorenost nasuprot organizovanosti i efikasnosti). U takvim situacijama obično smo
impresionirani iskazanim kvalitetima drugih grupa i nije nam problem da im odamo
priznanje za to (bez straha da ćemo biti optuženi “da držimo stranu” ili “da smo se
prodali” drugima).
Takva iskustva nas vremenom nauče da, bez obzira na negativna mišljenja koja imamo
o drugima, svaka grupa ili kultura ima i kvalitete koji su vredni naše pažnje.
cX Otkrivanje zajedničkog grupnog identiteta
Kada se u okviru neke organizacije (škole, firme i sl.) namenski formira tim od pri-
padnika različitih grupa/kultura (pr. sportski timovi ili umetnički timovi koji će ih
predstavljati na nekom takmičenju) obično se dogodi da predstavnik/ca jedne kulture
iznenadno doživi predstavnika/cu druge kulture kao pripadnika/cu “iste grupe”, tj. da
pored postojećih različitih identiteta imaju i jedan zajednički identitet.
Takva iskustva vremenom nas nauče da, bez obzira koliko se razlikujemo od drugih,
uvek postoji ili se može kreirati neka šira zajednica kojoj svi, ti različiti i mi, pripadamo.
`dd
à

AKTIVNOST: “DERDIJANCI”
Ciljevi:
* Razlikovanje opažanja od interpretacije, činjenica od njihovog tumačenja

* Razumevanje kulture koja je drugačija od one kojoj pripadamo
* Uspostavljanje komunikacije sa drugačijim kulturama
* Analiza efekata susreta sa kulturom koja je drugačija od one kojoj pripadamo
Ukupno trajanje : oko 1,5 sat
Opis aktivnosti
`X Voditelj/ka objašnjava da svaka grupa predstavlja po jednu kulturu. Važno je

naglasiti da svi moraju da se pridržavaju napisanog na cedulji i da šta god se
dešavalo treba da se drže pravila svoje kulture i svog zadatka.
bX Grupa se podeli: 2 osobe su posmatrači, jednu grupu čine inžinjeri ( 4 – 8
učesnika/ca), a drugu Derdijanci( ostatak učesnika/ca).
cX Svima dok su zajedno objasni se da inžinjeri treba da dođu u zemlju u kojoj
žive Derdijanci i da ih nauče kako da grade mostove.
aX Učesnici/ce se podele u dve prostorije, a posmatrači mogu da se priključe in-
žinjerima, jer ne smeju da znaju šta je zadatak Derdijanaca.
eX Učesnicima/cama se objasni šta su im zadaci:
Posmatrači dobijaju listu sa uputstvom šta treba da posmatraju, ne smeju da
se uključuju u rad grupa i da komentarišu...
Inžinjeri dobijaju uputstvo šta treba da rade...
Derdijanci dobijaju uputstvo šta treba da rade.
fX Posle 20 min. odvojenog rada, 2 predstavnika/ce tima inžinjera dolaze da se
upoznaju sa Derdijancima i uspostave prvi kontakt. Derdijanci treba da se u
tom prvom kontaktu ponašaju u skladu sa pravilima svoje kulture. Posmatrači
treba da posmatraju šta se i kako dogovaraju inžinjeri.
dX Posle 3 min. Predstavnici se vraćaju u tim inžinjera i imaju još 10 min. Da
izveste šta se desilo i naprave neka prilagođavanja u strategiji.
gX Kada vreme istekne, inžinjeri dolaze u prostoriju u kojoj su Derdijanci i
počinje podučavanje. Važno je naglasiti da svako mora da se pridržava svog
zadatka i opisanih ponašanja.
hX Posle 25 min. podučavanja, bilo da je zadatak završen ili ne treba prekinuti
igru.
`_X Posmatrači sve vreme posmatraju i ne uključuju se.
``X Po završetku igre se organizuje razmena.
`dg

`bX Svaka grupa za sebe (Derdijanci i inžinjeri) na flipčartu beleži

kakvi su oni drugi
kakvi su oni sami
šta je doprinelo da se zadatak obavi
šta ih je ometalo u ispunjenju zadatka
`cX Posmatrači svoja zapažanja takođe beleže na flipčart
àX Svaka grupa za sebe referiše.
Voditelj/ka pita kako su se osećali u toku igre? Da li su im uloge prijale?
Komentar voditelja:
Stereotipi nastaju na bazi neke istine oko koje se vrše generalizacije koje se kao grozdo-
vi grupišu u predrasude. Funkcija stereotipa je pre svega u tome da olakšaju razumeva-
nje realnosti razvrstavanjem pojava u kategorije, koje nastaju generalizovanjem. Kroz
interpretaciju i generalizaciju istina, stereotipi se formiraju kao zaštita koja prerasta u
ograničenje; uvesti komentare o razlikovanju opažanja od tumačenja, uvesti pojam
pozitivnih stereotipa ( podeliti im materijal o tome i prokomentarisati ga).
UPUTSTVA ZA TRI GRUPE

UPUTSTVO ZA DERDIJANCE
Opis uslova:
Vi ste narod koji živi u zemlji Derdiji. Vaše selo dubokom dolinom je razdvojeno od
prvog najbližeg grada u kome se nalaze pijaca i bolnica. Da bi došli do njih morate
hodati 2 dana. Kada bi postojao most preko doline mogli biste tamo stići za 5 sati.
Vlada Derdije sklopila je ugovor sa stranom firmom da njeni stručnjaci dođu u vaše
selo i nauče vas kako da gradite mostove. Ljudi iz vašeg sela će tako postati prvi inži-
njeri Derdije. Kada sagradite taj prvi most sa stranim stručnjacima moći ćete da gradite
druge mostove u Derdiji i tako olakšavate živote vašim sunarodnicima.
Most će se graditi od papira. Koristićete se olovke, lenjire, makaze i lepak.

Vi materijale i alate poznajete, ali ne poznajete tehnike konstrukcije mostova.
`dh
à

Ponašanje vaše kulture:

Derdijanci su navikli da se stalno međusobno dodiruju. Bez dodirivanja nema ko-
munikacije. Ukoliko niste u taktilnom kontaktu u toku razgovora, to se smatra vrlo
grubim i nepristojnim. Taj kontakt ne mora uvek da bude direktan. Npr. u slučaju da
se priključujete nekoj, već postojećoj grupi dovoljno je da se povežete samo sa jednim
od njenih članova i uključeni ste u razgovor.
Vrlo je važno da pozdravljate jedni druge svaki put kada se sretnete, čak i ako samo
prođete pored nekoga.
Pozdravi:
Tradicionalni pozdrav je poljubac u rame. Osoba koja se prva pozdravlja ljubi drugu
osobu u desno rame. Osoba koja je primila pozdrav odvraća poljupcem u levo rame.
Bilo kakav drugi oblik ljubljenja je uvreda!
Rukovanje je jedna od najvećih uvreda u Derdiji. Derdijanci se uvrede kada nisu
pozdravljeni na pravi način ili kada nisu dodirivani za vreme razgovora i tada viču iz
sveg glasa.
Da/Ne:
Derdijanci ne koriste reč ne. Uvek kažu “da” čak ako i misle “ne”. Pravo “da” saopšta-
vaju saosećajnim klimanjem glave (ovo treba dobro uvežbati).
Radno ponašanje:
I dok rade Derdijanci se dosta dodiruju. Alati su vezani za pol: makaze su muške, a
olovka i lenjir su ženske. Lepak je neutralan. Muškarci nikad ne diraju olovku ili lenjir.
Žene ne smeju da diraju makaze (to je povezano sa religijom ili tradicijom).
Odnos prema strancima:

Derdijanci vole društvo. Vole strance i otvoreni su za njih, mada su vrlo ponosni na
sebe i svoju kulturu. Znaju da sami nikada neće moći da sagrade most i da im treba
pomoć, ali s druge strane tuđu kulturu i edukaciju ne vide kao nadmoćniju. Izgradnja
mostova je samo nešto što oni ne znaju. Od stranaca očekuju da se prilagode njihovoj
kulturi.
Zbog toga što ponašanje svoje kulture smatraju prirodnim i jedino prihvatljivim, ne
vide niti potrebu, niti način da ga objasne stručnjacima i zato ga ne objašnjavaju (ovaj
podatak je VRLO važan).
Derdijanac nikada ne stupa u kontakt sa drugim derdijanskim muškarcem, osim ako

ga ne predstavi žena. Nije važno da li je žena Derdijanka ili nije.
`g_

UPUTSTVO ZA INŽINJERE
Opis uslova:
Vi ste grupa inžinjera koja radi u multinacionalnoj kompaniji za izgradnju mostova.
Vaša kompanija je potpisala ugovor sa vladom Derdije i obavezala se da će naučiti Der-
dijance kako se gradi most. Prema ugovoru važno je da se dogovoreni rokovi poštuju.
U protivnom ugovor će biti raskinut, a vi ćete biti nezaposleni.
Za Vladu Derdije ovaj projekat je od izuzetnog značaja. Derdija je planinska zemlja sa
puno kanjona i dubokih dolina, ali bez mostova. Zbog toga Derdijancima treba puno
vremena da iz sela dođu u grad na pijacu ili u bolnicu. Procjenjuje se da će most Der-
dijancima omogućiti da put skrate na 5 sati.
Zato što u Derdiji ima mnogo kanjona i reka, izgraditi samo jedan most i otići nije
dovoljno . Treba naučiti Derdijance kako da sami grade mostove.
Most:
Most treba da bude od papira. Most trba da poveže 2 stolice ili 2 stola razmaknutih
oko 60 cm. Mora da bude stabilan. Završeni most treba da izdržati težinu makaza/
lenjira i lepka upotrijebljenih u gradnji.
Delovi mosta se ne mogu samo iseći i postaviti u Derdiji, jer tako Derdijanci ne bi
mogli da nauče kako sami da naprave most. Oni treba da savladaju sve delove procesa
izgradnje mosta.
Svaki deo mosta treba da bude nacrtan olovkom i lenjirom, a zatim isečen makazama.
Dostupni materijali:
Most se gradi od papira/kartona.
Za planiranje i gradnju možete da koristite : papir, lepak, makaze, lenjir, olovke.
Koraci za inžinjere:
Prvo dobro pročitajte uputstva i zajedno odlučite o načinu na koji ćete sagraditi most.
Posle 20 min. 2 člana vašeg tima treba da odu kod Derdijanaca i uspostave prvi kon-
takt sa njima u selu gdje će se graditi most ( za to imaju 5 minuta). Treba da proverite
prirodne i materijalne uslove, upoznate se njima i uspostavite kontakt . Po povratku
među inžinjere imaćete 10 minuta da analizirate izvještaj svojih kolega i dovršite pri-
preme.
Posle toga kao tim idete u Derdiju da naučite Derdijance kako da sagrade most.
Vreme:
Za planiranje i pripreme pre odlaska u Derdiju: 30 minuta / Za učenje Derdijanaca
gradnji mosta: 25 minuta
`g`
à

UPUTSTVO ZA POSMATRAČE
Sami sa inžinjerima
* Da li planiraju samo na osnovu zadatka koji imaju, ili pokušavaju da predposta-

ve kakva ih kultura očekuje u Dardiji?
* Kako se dogovaraju?
* Kako izveštavaju 2 člana tima koja su poslata da naprave prvi kontakt ?
* Da li se posle izveštaja nešto menja? Ako da šta i kako?
* Ostalo što Vam se čini značajnim...
SVI ZAJEDNO
* Kako se odvija prvi kontakt između Derdijanaca i inžinjera?

* Kako teče razmena?
* Da li postoje pokušaji otkrivanja/ razumevanja karakteristika kultura koje ove
dve grupe predstavljaju?
* Kako se odvija komunikacija?
* Ima li sukoba?Ako ima kako ih rešavaju?
* Šta najviše utiče na tok razmene i mogućnost uspešnog rešavanja zadatka?
* Da li dominira usmerenost na zadatak ili pokušaj da se prvo uspostave zajed-
nička značenja?
* Da li komentarišu jedni druge, da li se etiketiraju?
* Ostalo što Vam se čini značajnim...
LEJLA I MUHAMED
PRIČA 1
Nil je velika, dugačka reka u kojoj živi mnogo krokodila, a samo nekoliko mostova
postoji preko kojih se reka može preći.
LEJLA živi na obali reke. LEJLA ima 17 godina i ludo je zaljubljena u MUHAMEDA
koji živi sa druge strane reke. LEJLA je odlučila da poseti svoju ljubav i zato odlazi
kod AHMEDA i moli ga da je preveze na drugu obalu. Iako AHMED ima i vremena
i čamac, on ne želi da preveze LEJLU.
`gb

LEJLA ne odustaje i zato odlazi kod TARIKA i moli ga da je on prebaci na drugu

stranu reke.
TARIK pristaje, ali samo pod uslovom da LEJLA provede noć sa njim i da krenu rano
ujutru. I tako je bilo. LEJLA je toliko želela da vidi MUHAMEDA da je pristala da
provede noć sa TARIKOM i u rano jutro on ju je prevezao na drugu obalu.
LEJLA je sva srećna otrčala u zagrljaj voljenog i ispričala mu kakve je sve poteškoće
imala dok je stigla do njega. MUHAMED ju je oterao od sebe.
LEJLA je sva tužna šetala uz obalu reke, boreći se sa suzama. Tada je srela DŽAFARA.
DŽAFAR ju je pitao zašto plače i zašto je tužna. LEJLA mu je ispričala svoju priču.
DŽAFAR je otišao kod MUHAMEDA i dva puta ga snažno udario u lice ne rekavši
ni reč.
3. NASILJE, KRUGOVI NASILJA, VRSTE,

FAZE KA PROMENI
`X Svako za sebe na papiru nacrta jednu strelicu koja simulira tok života, “moj
put do ovde”, i na njoj obleži mesta odnosno tačke koje su mu bile važne u
životu (10 min.). Zatim u plenumu predstavljanje svoje “strelice”, ko želi.
bX Dva flipchart papira se stave na pod na jednom učesnici/e pišu šta je nasilje a
na drugom šta je nenasilje. Sledi diskusija, sumiranje i input voditelja/ki.
cX Teatar novina – Teatar novina je jedna od tehnika koju je razvio Augusto Boal,
brazilski reditelj i tvorac Teatra potlačenih. Teatar novina se zasniva stvaranju
scene, pozorišta uz pomoć novinskih članaka. U skladu sa temom pozovite
učesnike/ce da svako donese po neki članak iz novina koji opisuje nasilje (Crne
hronike su prepune takvih vesti), a potom se te scene postavljaju kao fiktiv-
ne dramske scene, bilo da su izložene kao statue (zamrznute scene) ili se pak
odigravaju dok je tekst iz novina samo scenario. Razrada može da ide u smeru
razgovora o tome šta vidimo, analizi scene, ali može da ide i ka sceni za Forum
teatar. Brazilac Augusto Boal je pozorišni praktičar, pisac, reditelj, teoretičar
i pedagog. Boal je razvio sistem koji pomaže ljudima da menjaju sebe i svet.
U okviru tog sistema kao osnovne forme razvio je Forum teatar, Legislativni
teatar, Nevidljivi teatar i Dugu želja. Svi sem poslednjeg tiču se promena na
socijalnom planu, dok je Duga želja poligon za borbu sa unutrašnjim “opre-
`gc
à

sorima“ boalovskim rečnikom rečeno. Pozorište potlačenih, kao i ostale for-

me primenjenog pozorišta, odvaja od psihodrame i drama terapije akcenat na
dramskom momentu i pozorišnoj estetici. Boalov sistem je tokom godina pre-
rastao u pokret i primenjuje se u različitim oblicima širom sveta. Primenjeno
pozorište obuhvata širok spektar pristupa u kojima se pozorišna metodologija
koristi kao sredstvo ličnog i društvenog razvoja. Ono što objedinjuje sve je ideja
da se pozorište stvara sa ljudima, umesto za ljude.
aX Pričam ti priču: učesnici/ce pričaju priču na temu nasilja tako što svako od
njih ima pravo da kaže samo tri reči. Na kraju razgovaraju o priči i momenti-
ma koji su bili dobri da se intenzitet nasilja smanji ili da se pak priča potpuno
promeni. Razgovor o realnim alternativama.
eX Mitovi nasilja - Učesnici/e dobiju niz tvrdnji vezanih za nasilje za koje sami
za sebe utvrđuju u kojoj meri se slažu/ne slažu kako bi mogli da uporede svoje
stavove pre i posle obuke. Diskusija o mitovima. Mitovi su u prilogu.
fX Barometar: Jeste nasilje - Nije nasilje. Na podu se nalaze 34 papira sa po jed-
nom od dole navedenih izjava. Svaki učesnik-ca uzima po dve izjave i stavlja
ih u barometar sa polovima Jeste nasilje - Nije nasilje. Nakon što su sve izjave
postavljene diskusija: Da li bi neko promenio položaj neke od izjava u barome-
tru, zašto, kako to ostali vide...
Izjave:
* Crnački narodi su zaostali narodi.

* Direktor firme uporno zahtijeva od svoje saradnice, da uprkos njenom odbija-
nju, uveče izađe sa njim.
* Fabrika ispušta otrovne otpadne vode u reku.
* Farmaceutska firma iz zapadne Evrope šalje neupotrebljive lekove u inostran-
stvo kao humanitarnu pomoć.
* Grupa mladića u kafeu glasno ismeva čoveka u jednostavnom odelu i blatnja-
vim cipelama, koji sedi za stolom pokraj njihovog.
* Na putu prema kući, policajac zaustavlja vozača i pita ga: “A kuda si ti krenuo?”
* Nemački narod je započeo Drugi svetski rat.
* Opravdano je koristiti protivpešadijske mine u odbrambene svrhe.
* Policajac šamara osobu koja nema lične isprave sa sobom.
* Policajci šmrkom rasteruju okupljene radnike ispred sedišta Vlade.
* Po završetku religioznog obreda, sveštenik poziva prisutne na sledeći sastanak
stranke.
`ga

* Prilikom prijave za posao, osoba biva upitana za stranačku pripadnost.

* Roditelji zabranjuju svojoj deci da se igraju sa decom komšije povratnika iz
izbeglištva.
* Direktor zapošljava svoju rođaku na konkursu za radno mesto.
* Nastavnik kažnjava učenika koji neće da kaže ko je razbio prozor.
* Nastavnik ispravlja učenike ukoliko koriste izraze iz drugih krajeva zemlje.
* Majka udara dete koje plače zato što majka odbija da mu kupi igračku.
* Nigerija je država svih Nigerijaca.
* Policajci odbijaju da izvrše sudski nalog za iseljenje.
* Pravo na zemlju ima onaj koji je na nju prvi došao.
* Prosjak vuče prolaznike za rukav.
* Muškarci moraju da služe vojsku.
* On je lojalan građanin ove države.
* Nezaposlenim izbeglicama biva isključena struja jer nisu platili račun.
* zbeglice bivaju izbačene iz kuće da bi se prvobitni stanari, koji su prethodno
izbegli, mogli useliti.
* Pranje veša je ženski posao.
* U ratu je uvek jedna strana kriva.
* NATO države su bombardovale Jugoslaviju kako bi sprečile humanitarnu katastofu.
* Svi koji su služili vojsku u toku rata - bili su za taj rat.
* Žene su miroljubivije nego muškarci.
* Nakon razvoda deca bi trebalo da pripadnu majci.
* Grupa ljudi koji rade zajedno zabranjuje jednom kolegi da puši u kancelariji.
* Ukoliko ljudi ne mogu da žive zajedno, bolje ih je rastaviti.
* Trebalo bi pomoći Africi da se civilizuje.
dX Završna aktivnost: Učesnici/ce se podele u dve grupe. Jedna grupa napravi
unutrašnji, a druga spoljašnji krug, ali tako da su učesnici/ce okrenuti licem
jedni prema drugima. Zadatak je da učesnici/ce kažu šta je to što im se dopada
kod druge osobe. Kada završe, spoljašnji krug se pomera za jedno mesto ulevo.
Igra je završena kada se napravi pun krug.
gX Stopala – svakom dati A4 papir da iseče, iscepa, oblik svog stopala. Zatim da
na tom stopalu napišu svoj prvi korak – prvo što će napraviti kada izađu sa
radionice da doprinesu smanjenju nasilja u svojoj okolini. Kada svi zapišu pravi
se staza od koraka, kao da se prate koraci čoveka koji ide ka vratima, svako obja-
sni šta je napisao pre nego stavi svoje stopalo na put. Koraci idu ka vratima kao
zajednički put učesnika/ca. Mogu na kraju i da dobiju zadatak da svako stane
na svoje stopalo, a drugo da podigne u vazduh pridržavajući se jedni za druge.
`ge
à

PRILOZI
MITOVI
Pred vama je niz tvrdnji vezanih za nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje među i

nad decom.
Molimo vas da pažljivo pročitate svaku od navedenih tvrdnji i da pored svake
označite u kojoj se meri sa njom slažete ili ne slažete. Ispitivanje je anonimno.
`X Toga kod nas nema (“ samo na trulom Zapadu”)

bX I ako ima, pojava je retka (stručnjaci sa Zapada su taj problem naduvali)
cX Nasilnici nisu “naši” nego “neki drugi” ( stranci, cigani, seljaci, neobrazovani)
aX Nasilnici su ludaci i čudaci (pijanci, homoseksualci)
eX Seksualno nasilje je stvar neobuzdanih seksualnih nagona
fX Obično je žrtva delom odgovorna jer je provocirala napad
dX Vreme leči sve, pa i posledice nasilja
gX Psihološke posledice zlostavljanja su za decu uvek teške i trajne
hX Žrtve nasilja uvek postaju nasilnici
`_X Roditelji nikad ne bi zlostavljali svoju decu
``X Žrtve seksualnog zlostavljanja su samo devojčice
`bX Nasilnici najčešće ne poznaju svoje žrtve
`cX Bolje je ćutati, ako govorimo o tome - tek će onda toga biti više
àX Dete koje kaže da je zlostavljano verovatno izmišlja ili laže
èX Ako prijavim slučaj zlostavljanja prekršiću princip diskrecije i izgubiću po-
verenje i nasilnika i žrtve.
`fX Bolje da “ne talasam”, biće i meni lakše
`dX Nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje se rešava doslednom primenom kazne-
nih mera.
`gX Imamo mi mnogo važnijih problema u školi nego što je nasilje.
`hX Škola je nemoćna prema nasilju u porodici.
b_X Kvalitet nastave nema nikakve veze sa pojavom nasilja u školi.
* Termini nasilnik i žrtva su etiketirajući za osobe koje vrše/trpe nasilje. Obzirom da se na

taj način takođe vrši nasilje nad tim osobama, napominjemo da se ovde ovi termini koriste
samo uslovno i radi ekonomičnosti, uz napomenu da je pravilno reći “osoba koja vrši/trpi
nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje“
`gf

KRUGOVI NASILJA
ONI KOJI ONI KOJI

VRŠE NASILJE TRPE NASILJE
AKTIVNO TRPE NASILJE

VRŠE Þ
NASILJE
Ô
Þ STALNOJ
Þ PRETNJI
NASILJEM
AKTIVISTI
SAVEZNICI

Ò
Ô
NASILJE DA PROMENE

`gd
à

4. NENASILNA KOMUNIKACIJA
AKTIVNO SLUŠANJE
`X Svi učesnici/e se dele u parove i potom zatvaraju oči. Svaki par se rukuje i treba
nakon rukovanja da pusti ruku svoga para i da se prošeta po prostoriji. Zadatak
svakog od učesnika/ca je da pronađe svog para, prepoznavanjem istog rukujući
se s njim ponovo. Kada se par ponovo pronađe, mogu otvoriti oči. Važno uput-
stvo je da svo vreme bude tišina.
bX Veštine verbalne komunikacije, brainstorming na pitanje šta mislite da je pozi-

tivno kod verbalne komunikacije. Sumiranje i teorijski input voditelja/ki.
cX Aktivno slušanje: Podela u trojke, jedan priča, jedan sluša, jedan posmatra.
Parovi imaju zadatak da u roku od 10 minuta razmene mišljenja koristeći kon-
trolisani dijalog (ponavljanje iskaza/stava sagovornika, parafraziranjem, sve dok
on/a ne potvrdi iskaz, zatim iznošenje sopstvenog mišljenja). Posmatrači/ce se
ne uključuju u razgovor već samo posmatraju proces i beleže pojedinosti vezane
za način komunikacije.
Pitanja za diskusiju:
* Koliko ti je bilo teško držati se pravila?
* Kako ti je bilo slušati sagovornika/cu, a ne prekidati ga?
* Da li si istovremeno, dok je tvoj partner govorio, razmišljao/la o svojim argu-
mentima?
* Koliko imate utisak da vas je partner razumeo i saslušao?
* Da li su oba sagovornika imala jednako vremena da govore?
* Šta su posmatrači primetili?
* Koliko je posmatračima bilo teško samo slušati, a ne uključiti se u razgovor?
aX “Role play“-igra uloga

U igri uloga grupi se predstavlja određena situacija, ili problem koji je potreb-
no istražiti i osvrnuti se na specifične reakcije. Prvo proveriti da li neko želi
dobrovoljno da učestvuje u određenim ulogama. Grupa može prethodno da
diskutuje o situaciji koja će se odigrati nakon kraćeg uvežbavanja svojih uloga,
scena se priprema, i počinje “igra“ kada se “igranje“ situacije završi, veoma je
važno učesnike pitati za osećanja, i zamoliti ih da “izađu“ iz svojih uloga. Zatim
sledi diskusija. Bitno je da posmatrači daju svoje viđenje situacije i da se fokus
stavi na osećanja i posledice određenih ponašanja u situaciji, da svako promisli
`gg

o sebi i da podeli to sa svima, da bi učenje ili razvoj svesti o nekoj problematici

imalo efekta.
Tema može biti situacija nekonstruktivne komunikacije, ne slušanja, a zatim
ih zamoliti da istu situaciju reše konstruktivnom komunikacijom. Posmatrači
mogu davati predloge šta bi bilo korisno za svaku situaciju. Može biti više ma-
lih grupa, tako da svi isprobaju a posmatrači su članovi/ce ostalih grupa.
eX Pastir i ovce - Uputstvo koje daje voditelj/ka: kasnije ćete svi izaći, i svima će
biti stavljen povez preko očiju. Vi ste svi ovce koje će biti na polju i treba da
se vrate u štalu. Ovce mogu da kažu samo beee, ništa više. Odabraćemo jednu
osobu da skine povez i ona će biti pastir. Ostali neće znati ko je pastir. Mi ćemo
pokazati pastiru gde je štala u koju ovce treba da idu. Pastir ne sme da se po-
mera niti da dodiruje ovcem, ostaje na mestu koje mu mi pokažemo. Pastir ne
sme da koristi ništa iz ljudskog jezika. Samo razne zvukove. Sa tim zvukovima
i uzvicima on treba da usmeri ovce do štale, tako da one tamo same dođu. Za
to imaju 10 do 15 min.
Dakle ovce ne vide, biće raspoređene po polju i govore samo beee, hodaju i
koriste ruke da se negde ne udare. Pastir vidi, zna gde je štala, ne pomera se, ne
koristi govor i ne dodiruje ovce.
Imate 15 minuta da se dogovorite kako ćete to obaviti. Nakon 15 minuta ne

smete više da pričate ili niste uspeli da obavite zadatak. Kada izađemo napolje,
mi ćemo reći kada igra počinje do tada ćutite. Sada imate 15 min za dogovor.
Sledi diskusija o saradnji i komunikaciji.
PRILOZI
KAKO PREPOZNAJEMO DA NAS OSOBA AKTIVNO SLUŠA?
* GOVOR TELA
Vodi računa o svojim pokretima i izrazu lica.
* AUTENTIČNA ZAINTERESOVANOST
Pokazuje da mu/joj je stalo da vas sasluša – posvećuje vam vreme i pažnju.
Sluša vas, a ne sebe.
* NE VRŠI SELEKCIJU PODATAKA

Bavi se onim što se stvarno desilo, a ne svojim tumačenjem događaja ili pri-
manjem samo onih delova za koje je lično zainteresovan/a.
`gh
à

* POMAŽE U RAZUMEVANJU
Pomaže vam da prepoznate i izrazite svoja osećanja i potrebe, da se oslobodite
svojih procena i da iskažete potrebe i očekivanja.
* PARAFRAZIRA I SUMIRA
Pomaže vam da održite pažnju, da ostanete u kontaktu sa svojim osećanjima
i potrebama dok opisujete šta se sve događalo. Sumira, izdvaja bitne kompo-
nente od nebitnih, sažima u nekoliko rečenica suštinu problema, kako biste
konstruktivno o njemu razmišljali i razgovarali.
* POSTAVLJA PITANJA
Postavlja pitanja čiji je cilj bolje razumevanje situacije i problema kojim se
bavite, pojašnjava i sebi i vama motive koji su vas doveli u tu situaciju kao
i motive i potrebe drugih učesnika/ca, za koje sami možda niste dovoljno
otvoreni i ne prepoznajete ih.
* PRUŽA KONSTRUKTIVNU PODRŠKU

Ako vas savetuje to čini stavljajući se u vašu poziciju. Ne nudi gotove recepte,
već traži rešenje u skladu sa trenutnom situacijom i primereno vašim oče-
kivanjima.
TEHNIKE KOMUNIKACIJE:
Sumiranje Uobličavanje više iskazanih misli u jednoj rečenici

Pojašnjavanje Proveravanje razumevanja onoga što je saopšteno
Reflektovanje Isticanje izraženog doživljaja i njegovo razumevanje
“Vraćanje“ sagovorniku/ci onoga što je saopštio/la, njegovim/njenim
Parafraziranje
rečima, sa razumevanjem
Objašnjavanje Interpretacija prethodnih izjava sa ciljem pojašnjenja
Otvoreno-
Postavljanje pitanja koja otvaraju mogućnost konkretnog odgovora, za
zatvorena
razliku od sugestivnog pitanja, gde se može dobiti samo odgovor da ili ne
pitanja
Ohrabrivanje Upotreba pohvala, i isticanje dobrih strana u davanju povratnih informacija
Pokazivanje sagovorniku/ci na različite načine da pratimo i razumemo
Aktivno
ono što nam govori (npr. klimanje glavom, parafraziranje, postavljanje
slušanje
pitanja itd)
`h_

5. NENASILNA KOMUNIKACIJA,
DIV I ČOPS, JA – REČENICE, ASERTIVNOST
`X Jezik pozitivne akcije

Cilj je da se učesnici/ce upoznaju sa drugačijim modelima komunikacije sa
drugima i sa jasnim izražavanjem promena kod drugih
Materijal za rad: veliki papiri, bojice i flomasteri

Uvodna aktivnost: Volim - ne volim
Svi stoje u krugu, a voditelj/ka daje znak da mahnu svi koji vole likovno, da
skoče oni koji vole da idu pre podne u školu, da se uhvate za nos oni koji vole
da ustaju rano itd. Voditelj/ka brine o tome da bude što više različitih izbora.
bX Centralna aktivnost: Učesnici/ce se podele u 4 različite grupe recimo prema

godišnjim dobima i postave se u 4 različita ćoška prostorije. Dve grupe se bave
nastavnicima/cama, a dve vršnjacima. Prve dve grupe pišu ili crtaju ono što ne
žele da profesori rade u školama. Druge dve grupe pišu ili crtaju ono što ne žele
da njihovi vršnjaci rade. treba da napišu najmanje 6, a najviše 10 ponašanja.
Zatim slede prezentacije grupa. Papir veliki podele na dva i sa leve strane pišu
šta ne žele da vide u svojoj okolini. Zatim sledi prevođenje, odnosno sa desne
strane da napišu sve što žele u odnosu na ono što ne žele.
Voditelj pokreće razgovor sa pitanjima:

Šta su dobili u toku rada u grupama?
Kako su radili u grupi?
Koja im je bila strategija?
Kako su se osećali?
Šta su naučili?
Voditelj/ka na kraju objasni koliko je značajno pravila definisati kroz

ponašanja(da rade), a ne kroz osobine( da budu), kao i da pričamo šta ne že-
limo, a ne šta želimo i kako je teško iz zabrane preći u očekivano ponašanje.
cX Završna aktivnost: Nevidljivi dirigent

Svi stoje u krugu. Jedan iz grupe izađe van prostorije, a grupa odredi dirigenta.
Dirigent zadaje pokret, a svi ostali ga imitiraju. Kada onaj ko je bio napolju uđe
on treba da pogodi ko je dirigent, ukoliko pogodi oni menjaju uloge i tako se
igra nastavlja. Najbolje je raditi uz muziku.
`h`
à

PRILOZI
DIV MODEL
]>
označava deskripciju (opisivanje): treba da opisujete samo ono što za-
ista vidite (ili čujete). Na primer, kažete da jedan dečak stoji pored
čamca. Opisivanje je faktičko i neutralno.
]> I
označava interpretaciju (tumačenje): mi često tumačimo postupke
drugih ljudi a da ne znamo dovoljno u kakvoj se situaciji oni ustvari
nalaze. Na primer, mogli biste da kažete da je taj dečak tim čamcem
pomegao od kuće. Sada vi tumačite ono što vidite; iznosite hipotezu
o nečemu što se događa ili se dogodilo. Vaša hipoteza može da bude
tačna, a može da bude i pogrešna.
]>
označava vrednovanje (evaluaciju): dajete vrednost onome što vidite
i što ste protumačili. Na primer, kažete kako je taj dečak doneo lošu
odluku da pobegne od kuće. Vi sada donosite vrednosni sud o svom
tumačenju. Upravo ovaj proces u kom idete od opisivanja ka tumačenju
i vrednovanju a da pritom ne znate kakva je u stvari situacija i koji su
pravi razlozi nečijeg postupka, može da vodi ka diskriminaciji i oprav-
davanju diskriminacije.
PRIMERI
Deskripcija Interpretacija Vrednovanje
Nije u redu da se žena u

Žena baca loptu u vis. Žena se igra loptom. njenim godinama igra
loptom.
Deca rukama pokrivaju

Deca se stide. To je znak slabosti.
oči.
U ovoj školi 10% of Romski roditelji nisu za- Romski roditelji su

romskih roditelja dolazi interesovani za školovanje neodgovorni i ne brinu za
na roditeljske sastanke. svoje dece. svoju decu.
`hb

JA-GOVOR
* JA-govor je tehnika nenasilne komunikacije, koja daje mogućnost iskazivanja

potreba i želja, konstruktivan je, konkretan i usredsređen na specifičan pro-
blem.
* JA-govor jasno govori o ponašanju i izazvanim osećanjima, bez vrednovanja
ličnosti/osobe.
* JA-govor ne vodi izbegavanju konflikta, već otvaranju komunikacije oko uzroka
konflikta. On otvara komunikaciju, pokazuje našu spremnost za razgovor i za
traženje obostrano prihvatljivog rešenja situacije. Njime se usredsređujemo na
sebe, na to koje su naše stvarne potrebe, želje prava.
* Često se u sukobu iscrpljujemo međusobnim optuživanjem, ljutnjom, vređa-
njem, durenjem, što lako dovodi do eskalacije i udaljavanja od onoga što nas
je stvarno pogodilo, što nas stvarno iritira, što nam je potrebno i šta stvarno
želimo.
* JA-govor nas vraća na početak konflikta, na ono što nam je stvarno potrebno,
što želimo, ili što nam smeta, pri čemu ne izazivamo odbrambenu reakciju
druge strane.
* Ja govorom se kritikuje ponašanje, a ne ličnost/osoba.
Struktura JA-govora:
`X “Kada vidim da ... ”

govorimo o postupku druge osobe
opis koji nije vrednovanje ni ocjenjivanje
bX “... ja osećam ... ” ili ” ... poželim da ... ”
govorimo o svojoj reakciji bez samooptuživanja i pravdanja
cX “Želeo/la bih da ... ” ili ”voleo/la bih ... ”
govorimo o željenom ishodu bez naredbi i ucena.
Primeri:
`X Kada mi kažeš da zavežem, osećam se povređeno i kao da ti uopšte nije stalo
do mene i mog mišljenja. Voleo/la bih da možemo da razgovaramo i da mi
kažeš šta ti zapravo smeta.
bX Kada se ovako umoran/a vratim sa posla i zateknem punu sudoperu sudova,
osećam se loše, a voleo/la bih da podelimo odgovornosti.
`hc
à

OTVORENA PITANJA
Otvorenim pitanjima zovemo pitanja formulisana na takav način da njihov odgovor

ne podrazumeva samo prosto “da” ili “ne” već ona koja pružaju slobodu izražaja izvan
uskog konteksta fokusiranog pitanjem. Ukoliko postavljamo pitanja sa “Da li...?” ili
“Jesi li...?”, ona u sebi sadrže pretpostavku da postoje samo vrlo ograničene mogućno-
sti da se na njih odgovori. Ukoliko pitanje formulišemo sa “Kako...?” ili “Šta je...?”, na
njih se može odgovoriti iz ugla iz kojeg osoba gleda na temu.
Primeri zatvorenih pitanja:
* Da li ti je bilo teško ili lako tokom ove vežbe?

* Koliko ti se svidela ova vežba?
* Da li je komunikacija u grupi bila dobra ili loša?
Primeri otvorenih pitanja:
* Kako ti je bilo tokom ove vežbe?

* Šta ti je bilo teško, a šta lako i zašto?
* Šta ti je prijalo u komunikaciji u grupi, a šta stvaralo poteškoće?
6. KONFLIKTI, KONSTRUKTIVNO REŠAVANJE,

FAZE, STILOVI PONAŠANJA
`X Uvodna igra – Potrebna vam je jedna olovka i jedan list papira formata A-4
za svaki tim (po dve osobe). Takođe pripremite i male komade papira za svaku
osobu. Na jednoj polovini ovih papirića treba da bude napisana reč slon, a na
drugoj reč kuća. Zamolite učesnike/ce da naprave timove od po dve osobe.
Dajte svakom timu po jednu olovku i jedan list papira formata A-4, jednom
članu tima papirić na kome piše slon, a drugome papirić na kome piše kuća.
Zamolite ih da na papiru formata A-4 nacrtaju obe slike prema sledećem uput-
stvu: Kreću tako što obe osobe zajedno drže olovku. Ne smeju da pokažu ili
kažu drugoj osobi šta treba da nacrtaju. Ali oba učesnika moraju držati olovku
čitavo vreme. Međusobno ne mogu da razgovaraju. Ne mogu da podignu vrh
olovke sa površine papira. Imaju pet minuta da nacrtaju svoje slike. Korisno je
napisati ova pravila na tabli kako bi svi mogli da ih vide.
`ha

Po isteku pet minuta, prekinite njihov rad i zamolite ih da pokažu šta su uradili
i objasne kako su radili. Neka podele svoja remek-dela. Diskusija o radu u timu
– da li su oba/e člana/ice tima nacrtale svoju sliku? Napomenuti da je zadatak
bio takav da je bilo moguće ostvariti oba zadatka.
bX Objasnite vežbu kao način da se učesnici/e međusobno upoznaju, izraze i po-
dele osećanja i iskustva vezana za konflikt. Podelite učesnicima/ama po 5-6
većih kartica i zamolite ih da svako na jednoj kartici napiše svoje ime. Zatim ih
zamolite da na preostalim karticama napišu po jednu reč, frazu, nacrtaju sliku
ili simbol koji izražavaju njihova lična osećanja vezana za konflikt.
Kada učesnici/ce ispišu svoje ideje na karticama, zamolite ih da se, jedan po

jedan, predstave i kažu šta je na njihovim karticama. U ovom momentu tražite
samo pitanja ili pojašnjenja. Zamolite ih da zalepe svoje kartice na zid, tako što
će na vrh postaviti karticu sa svojim imenom, a ispod nje ostale kartice.
Pitajte učesnike kakvi su im opšti utisci o idejama i slikama koje su im pred-
stavljene.
Pitanja da biste podstakli diskusiju:

Da li su vas iznenadili neki od crteža ili izjava? Šta vas je najviše iznenadilo?
Kakve su sličnosti ili razlike u načinima na koje su učesnici/e sagledavali/e i
opisivali konflikt?
Input: Konflikt takođe ima i dobru stranu. On podstiče promene. Pomaže

nam da prihvatamo nove izazove, razvijamo nove ideje, stvaramo nove odnose.
Konflikt je prirodan i nije ni pozitivan ni negativan.
cX Lični stilovi upravljanja konfliktom - Čitanje zamišljene situacije:
“Zajedno sa drugaricom iz odeljenja odlučio si se da se oprobate na konkur-

su za kratku priču, otvorenom povodom obeležavanja stogodišnjice osnivanja
škole. Nedelju dana ste se sastajali posle škole i razrađivali detalje priče. Da bi-
ste priču predali na vreme, noć uoči zatvaranja konkursa provodite prekucava-
jući različite verzije priče. Ipak ste uspeli da posao privedete kraju i da na vreme
predate priču. Na opšte iznenađenje, vaša priča je pobedila na konkursu i sa još
nekoliko radova koji su ušli u uži izbor objavljena je u školskom listu. Desetak
dana nakon školske proslave zove vas drugarica i kaže da je upravo saznala
da je vaša priča uvršćena u repertoar festivala omladinskog stvaralaštva koji se
održava na Paliću. Pošto je samo jedan od autora pozvan da pročita priču na
`he
à

književnoj večeri festivala, vaša drugarica smatra da to treba da bude ona’’.
Svako za sebe zapiše svoju reakciju u ovoj situaciji.
Prethodnu konfliktnu situaciju je pratilo određeno osećanje (ljutnja, razočare-

nje, zbunjenost, neverica...) i reakcija /ponašanje koje je zavisilo od toga kako u
datoj situaciji procenjujemo sebe i drugoga, kao i od toga koliko nam je važan
predmet sukoba. Možemo da razlikujemo četiri moguća pristupa koje jedna
strana može da zauzme u konfliktu:
-ona može da veoma malo brine i o vlastitim i o tuđim potrebama;
-može da brine o vlastitim a zanemaruje tuđe potrebe;
-može malo voditi računa o svojim interesima a puno o tuđim;
-može da pokazuje veliku brigu o svojim i o tuđim potrebama.
Podela priloga “Stilovi postupanja u konfliktima’’. Treba da navedu primere iz

sopstvenog iskustva koji ilustruju date stilove ponašanja
Diskusija: Kakav je vaš stil? Naprimer, da li nastojite da izbegnete konflikt da biste

sačuvali odnose, da li se povlačite iz konflikta, da li se suprotstavljate pitanjima/
stranama, da li se nadmećete po pitanjima da biste ‘pobedili’ u konfliktu, domi-
nirate nad drugim stranama, činite ustupke po nekim pitanjima da biste ostvarili
neke ciljeve, rešavate probleme? Ili, da li je vaš stil mešavina navedenih stilova?
Ako je vaš stil mešavina gore navedenih, pod kojim okolnostima biste mogli
koristiti jedan ili drugi određeni stil?
Kakve su prednosti/nedostatci vašeg stila kada ste strana u konfliktu? A kada
ste treća strana?
Šta se događa kada vi primenite svoj stil u situacijama u kojima ostale strane
imaju vrlo različite stilove?
Koliko vam ovo saznanje pomaže?
aX Na podu je improvizovan most – brvno pomoću dve trake zalepljene na raz-
maku od 20 cm. Učesnici/ce zamisle da je ispod mosta - brvna reka ili provalija.
Učesnici su podeljeni u dve grupe i stoje na krajevima sa obe strane. Prvih
dvoje polaze jedno prema drugom sa namerom da se mimoiđu, a da ne upadnu
u vodu. Traže najsigurnije i najkreativnije rešenje. Ostali kreću za njima tako
da ubrzo celi most bude ispunjen učesnicima koji se mimoilaze. Igra je gotova
kada grupe pređu sa jedne na drugu stranu. Posle završene aktivnosti voditelj
razgovara sa učesnicima o tome koliko je važno da u svakoj situaciji budemo
otvoreni za različita rešenja.
`hf

eX Podela papira - 7 učesnika/ca ima zadatak da zamisli neki oblik od papira.
Važno je da broj učesnika u vežbi ne bude lako deljiv (npr. 8 ili 9), kako ne
bi došlo do geometrijske podele komada papira. Zatim dobijaju veliki komad
papira, jedne makaze i sledeće uputstvo: Neka svi prvo razmisle kakav komad
papira žele da iseku za sebe. Svako sebi treba da odseče komad papira veličine
i oblika kakav je poželeo-la, a da pri tom ne ostane nijedan suvišan komad pa-
pira na kraju. Ostali iz grupe posmatraju proces. Komunikacija je dozvoljena.
Vreme 20 min.
Evaluaciona pitanja: Koliko ste zadovoljni svojim komadom papira, da li ste

ostvarili svoj interes? Ko je kakvu ulogu imao? Da li imate utisak da je bilo
dominacije? Kako ste se dogovorili o sistemu raspodele?
fX Učesnici/ce stanu u krug licem u leđa, ruke svakog učesnika položene su na ra-
mena osobe ispred sebe: voditelj govori tekst i pokazuje pokrete, učesnici opo-
našaju njegove pokrete masirajući, prema uputstvu, nežno osobu ispred sebe.
Bila jedna velika šuma (kružni pokreti po leđma), puna četinara (dlanovima
crtati grane jelke po leđima). Došle su drvoseče i posekle četinare (ivicom dla-
nova pokreti “sekirice”). Ostali su samo panjevi (kažiprstom opcrtavati krugo-
ve). Došlo je u šumu slonče i “skakutalo” s panja na panj (pesnicama oponašati
kretanje slona).
Jednog dana su došli čuvari i uhapsili ga (naglo obema rukama uhvatiti osobu
ispred za struk). Odveli su slonče u zatvor i stavili ga iza rešetaka (dlanovima
praviti rešetke). U zatvoru je slonče kucalo na mašini pismo za mamu (prstima
oponašati kucanje na mašini), onda je menjalo listove (dlanovima pomerati
gore - dole po leđima), lepilo marku (palcem pritiskati kao da lepimo marku)
i udaralo pečate (opet udarati pesnicama ali brže i sitnije) i plakalo (“gužvanje”
leđa kao da se tresu zbog plača).
`hd
à

PRILOZI
STILOVI POSTUPANJA U KONFLIKTIMA
`X Povlačenje
Ako jedna stana u potencijalnom konfliktu ne pokazuje nikakvu ili malu brigu da
zadovolji svoje interese niti brine za drugu stranu, ta strana se po pravilu neće ni upu-
štati u rešavanje konflikta i reagovaće povlačenjem iz konfliktne situacije. Ovaj stil se
slikovito može prikazati kornjačom, čija je deviza ‘’Sukob? Kakav sukob?’’ I zaista, kao
što se kornjača u nezgodnoj situaciji samo uvuče u svoj oklop, tako i neki ljudi, sve dok
je to moguće, ne žele da se suoče sa konfliktom i ponašaju se kao da nikakav sukob ne
postoji. Stalno odlaganje da o konfliktu otvoreno razgovaramo i pokušamo da ga re-
šimo je loša strategija. Od toga konflikt neće nestati ili se smanjiti, naprotiv, postajaće
sve veći i zamršeniji i kada bukne biće ga mnogo teže rešavati nego na početku. S druge
strane, povlačenjem je dobro reagovati kada je otvoreno konfrontiranje suviše opasno
i ugrožavajuće, kada predmet spora nije mnogo važan, kada treba smiriti situaciju ili
kada nam još treba vremena da se pripremimo za sukob.
bX Popuštanje
Popustljiv stil je karakterističan za ljude koji u konfliktu više vode računa o potrebama
druge strane nego o svojim vlastitim, kojima je u kontaktu sa drugim ljudima najvaž-
nije zadržati sa njima dobre odnose. Stoga su oni spremni da zanemare svoje potrebe
da bi druga strana bila zadovoljna. Njihov amblem može biti plišani meda čija je deviza
‘’Kako ti kažeš’’. Oni će insistirati na vlastitim interesima samo dotle dok su sigurni
da time neće oštetiti ili povrediti drugu stranu. Treba imati u vidu da je biti popustljiv
korisno i primereno ponašanje kada nam je odnos sa drugom osobom važniji od onoga
oko čega smo se sukobili.
cX Nadmetanje
Vođenje računa samo o svojim interesima i zanemarivanje brige o drugoj strani pod-
stiče ljude da se tokom rešavanja konflikta nadmeću sa drugom stranom. Nekada se
ovo ponašanje još zove i takmičarsko ili kompetitivno ili krut stil. Kao simbol može
da posluži ajkula i deviza ‘’ Biće po mome ili neće biti nikako’’. Ljudi koji su skloni
da se nadmeću prilikom rešavanja konflikta konflikt posmatraju kao sukob u kojem
samo jedan može biti pobednik a drugi poražen. Nadmetačka strategija nije nužno
agresivna. Izbor ovakvog stila može da bude izraz rešenosti da se čvrsto stane iza svojih
prava ili ubeđenja, ali može i da znači rešenost da se na račun nekog drugog ostvare
sopstveni interesi.
`hg

aX Rešavanje problema

Za ovaj pristup je karakteristično da se u isto vreme vodi računa i o vlastitim interesi-
ma ali i o interesima druge strane u sukobu. Simbol za ovaj stil je delfin čija je deviza
‘’Meni odgovara to i to. Šta je tvoj izbor’’? Strane u konfliktu ne gledaju jedni na druge
kao na protivnike, već kao na saradnike koji zajednički učestvuju u rešavanju proble-
ma. Ovakvo ponašanje zove se još i saradničko, kooperativno, a takođe se označava i
kao principijelni stil, ili rešavanje problema. Čovek koji u konfliktu pristupi ka reša-
vanju problema ne nastoji da pobedi drugu stranu, već želi da oni zajednički iznađu
rešenje kojim će svi biti zadovoljni i niko se neće osećati poraženim kao u nadmetanju.
eX Kompromis
To je ponašanje u kojem vodimo podjednaku, ali, polovičnu brigu i o vlastitoj i o tuđoj
strani. Rezultat će biti nastojanje da se previše ne bavimo rešavanjem konflikta već da
prihvatamo mehaničko rešenje po kojem će svaka strana odustati od nečega i naći se na
sredini. Obično se lisica koristi kao simbol za ovaj pristup, a njena deviza je ‘’Bolje pola
nego ništa’’. Mada prihvatanje kompromisnog rešenja ne mora biti loše, često se dešava
da obe strane nakon toga ostanu sa osećanjem gubitka, i što je još važnije, propušta
se prilika da se uoči rešenje koje bi bilo još bolje i za jednu i za drugu stranu. Pojedini
autori smatraju da kompromis nije poseban stil ponašanja, već da je to ishod koji se
može pojaviti kao konačni rezultat i kod svih drugih stilova postupanja u konfliktu.
PREDUSLOVI ZA KONSTRUKTIVAN PRISTUP KONFLIKTU
U Institutu za pedegogiju mira u Tübingen-u formulisano je 10 pravila za konstruk-

tivan pristup konfliktu:
1. Odreći se upotrebe sile 6. Poverenje

Kada konflikt preti da će eskalirati ili je već Prevazilaženje konflikta zahteva poverenje.
eskalirao, najvažnija zapovest ostaje odricanje Zato je važno da se ne prave nikakvi jedno-
od upotrebe fizičke sile i pretnji upućenih strani potezi, već da se sopstveno delovanje
suparniku. učini transparentnim i jasnim.
2. Promijeniti tačke gledišta 7. Pravila fer-pleja

Međusobno okrivljivanje u velikoj meri spre- Za pristup konfliktu dogovaraju se zajednič-
čava konstruktivan pristup konfliktima. Ako ka pravila. Ova pravila se tiču svih aspekata
se konflikt prihvata kao zajednički problem ophođenja jedne strane u konfliktu sa
sukobljenih strana, otvaraju se nova gledišta. drugom. Poverenje je neophodno za obradu
konflikta, a ono raste ako se sukobljene
strane drže pravila fer-pleja.
`hh
à

3. Biti spreman na razgovor 8. Empatija

Bez kontakta sa drugim stranama u konflik- Uz pomoć dijaloga ili posrednika konflik-
tu zatvoreni su svi putevi ka razgrađivanju tnim stranama uspeva da razumeju gledišta,
eksplozivnog potencijala konflikta. Razgovor potrebe i interese suprotne strane, te da ih
omogućava prvu definiciju predmeta uzmu u obzir pri određivanju sopstvenog
konflikta. Šansa: umanjuje se opasnost od delovanja. Istovremeno raste spremnost da se
pogrešnog razumevanja i tumačenja namera prihvati odgovornost za prouzrokovani dio
suparnika. konflikta.
4. Biti spreman na dijalog 9. Zajednička stanovišta
Putem dijaloga sukobljene strane uče da Konfliktne strane sve više prepoznaju zajed-
shvate namere i interese suparnika. To nička stanovišta, a ne koncentrišu se samo
pozitivno utiče na spremnost da se nađe na razlike. Dolazi do približavanja različitih
zajedničko rešenje. vrednosti i ubeđenja.
5. Posredovati 10. Usklađivanje interesa i pomirenje

Ako ne dođe do dijaloga, situacija nije Razvija se novi odnos između sukobljenih
beznadežna. U ovakvim slučajevima pomaže strana. U idealnom slučaju dolazi do prona-
“treća strana” koja ima ulogu posrednika. laska rešenja kojim su delimično zadovoljni
svi učesnici konflikta. Otvara se put ka
pomirenju.
Tipično konfliktno i alternativno ponašanje
Metode pritiska Alternativne metode

Napadam drugu osobu. Bavim se problemom.
Pregovore smatram takmičenjem. Pregovore smatram putem ka zajedničkom

pronalasku rešenja.
Čvrsto stojim na nekoj od ranijih polaznih Otvoren sam za nove argumente.
tačaka.
Imam svoje čvrsto stanovište. Pokušavam da shvatim i interese druge
strane.
Ograničavam se na opcije “ili-ili”. Predlažem mnogo opcija.
Pokušavam da slomim volju drugih. Pokušavam da druge ubedim argumentima.
Druge stavljam pod pritisak i oduzimam im Nudim mogućnost usklađivanja.

mogućnosti izbegavanja odgovora.
b__

7. MEDIJACIJA
Role play - medijacija
Učesnici/e su podeljeni u tri grupe. Svaka grupa ima zadatak da podeli međusobno
uloge: sukobljene strane (2 učesnika/ce na osnovu priče), medijator/ka i posmatrači.
Sukobljenim stranama se daje scenario za njihovu ulogu. Uloga medijatora/ke je da
pokuša da posreduje između sukobljenih strana tokom njihovog sastanka. Posmatrači
imaju mogućnost da zamene medijatora/ku i sami se okušaju u toj ulozi. Medijatoru/
ki se uopšte ne predočava priča unapred dok osobe u ulogama sukobljenih strana ima-
ju uvid samo u svoj deo scenarija.
Scenario: Otac i sin
Sin:
Želim da studiram vajarstvo. Otac mi priča kako od toga nema hleba, hoće da on vodi moj
život umesto mene. I sam znam da se teško živi, a on mi stalno priča kako je on kad je bio
mlad radio itd. Stalno me gnjavi kojekakvim pričama o tome da treba da se uozbiljim, pa
ne sviđa mu se moje društvo, pa me propituje kuda izlazim, kao da sam ja malo dete. Cela
situacija me dovodi do očajanja, najradije bih se iselio, ali kako? Zavisnost od roditelja je
nešto najgore što postoji, a pogotovo kad oni to još žele da iskoriste. Najviše me boli što se ne
osećam prihvaćenim i ozbiljno shvaćenim.
Otac:
Sin hoće vajarstvo da studira! Pa čemu studije uopšte u ovo doba, što ne nađe neki posao,
to je sigurno, a ako već hoće da studira nek studira nešto konkretno a ne vajarstvo, pa od
toga nema hleba. Od čega će sutra da živi kad ja odem u penziju, neće ni za mene biti, a
kamoli još i njega da hranim. Neće da ide sa mnom na pecanje, neće da bere šljive, neće da
trese tepih, pa dokle on misli da izigrava dete - neodgovoran je. Skita se kojekuda, društvo
mu je čudno, bojim se da ne počne da se drogira, a sa mnom neće da razgovara kao što bi
sin sa ocem trebalo da razgovara. Još me i psuje, nazvao me matorim kretenom. Sve sam u
njega uložio, sve njemu, a on mi tako vraća!
U ulozi medijatora/ke se može više ljudi isprobati, tok razgovora i posredovanja se

ponavlja u tu svrhu. Evaluacija u malim grupama zajedno sa jednim trenerom/icom.
Glavna pitanja:
* Šta vam čini poteškoću a sa čim se dobro osećate u odnosu na medijatora/ke?
* Koje su glavne poteškoće u ulozi medijatora/ke?
b_`
à

PRILOZI
O MEDIJACIJI
* medijacija je jedna od tehnika rešavanja konflikta koja ima sve bitne karakteri-
stike tehnika za rešavanje problema: definisanje problema, izlistavanje mogućih
rešenja, izbor rešenja, donošenje odluke, sprovođenje odluke i procena uspeš-
nosti odluke/rešenja
* medijator/ka pomaže stranama u sukobu da reše problem, ne rešava problem
umesto njih
* učešće u medijaciji je dobrovoljno za obe strane
* razmena tokom medijacije je poverljiva, tj. ono što je rečeno ostaje između
medijatora/ke i strana u sukobu
* komunikacijske veštine koje su neophodne u medijaciji su veštine aktivnog slu-
šanja i veštine izražavanja svojih potreba bez optuživanja, kritikovanja i etike-
tiranja drugih.
* Medijator/ka se usmerava na ono što može da se uradi (konstruktivno rešenje),
a ne na ono što je bilo, optužujući jednu ili drugu stranu
* čak i kada u toku medijacije strane u sukobu govore isključivo o onome što je
bilo, medijator/ka to prevodi na jezik “sada i ovde”: šta je to što obema strana-
ma treba (potrebe) i na koji način možemo sada da ih zadovoljimo (zahtevi i
moguća rešenja)
PREDUSLOVI:
* dobrovoljnost;
* prihvatanje posrednika od strane sukobljenih strana;
* sukobljene strane su same odgovorne za rešenje;
* uzdržavanje od ličnih napada;
* spremnost/otvorenost.
OSNOVNE TEHNIKE:
* aktivno slušanje;
* “ja“ poruke;
* pitanja, radi razjašnjavanja pozadine, osećaja...;
* zatražiti jasnoću u izražavanju (izbegavanje ambivalentnosti);
* ćutanje (kada dođe do izliva agresivne energije);
* eho-odgovori (ponavljanje dela iskaza koji nam se čini posebno važnim);
* drastificirano slušanje (potvrda da su agresivne izjave primljene ka znanju i uzete za
* ozbiljno);
* konkretiziranje (kroz naivne pretpostavke u cilju dobijanja jasnijeg iskaza);
* obratiti pažnju na govor tela;
b_b

* metafore, slikovitost u izražavanju;

* provera slušanja druge strane;
* parafraziranje;
* poverljivost;
* brainstorming (oluja ideja);
* pojedinačni razgovori.
PRI SVEMU TOME: Autentičnost
ULOGA MEDIJATORA/KE
* mora biti prihvaćen/a od sukobljenih strana;
* ne sme biti direktno umešan/a u konflikt;
* nepristranost;
* ne sme donositi sudove - sva viđenja, interesi i osećaji se moraju uzeti za ozbiljno;
* medijator/ka je odgovoran/na za proces, a sukobljene strane za sadržaj. Medija-
tor/ka nije odgovoran/na za rešenje;
* treba pomoći da se iskažu interesi i osećanja sukobljenih strana;
* treba paziti na održavanje ravnoteže moći izmežu sukobljenih strana;
* poverljivost;
* treba da pazi da dogovoreno rešenje bude realno i korisno;
* može prekinuti proces.
8. LJUDSKA PRAVA, PARTICIPACIJA

`X Učesnici stoje ili sede u krugu. Voditelj/ka objasni da sledi davanje poklona,
gde svaki učesnik/ca rukama oblikuje poklon po svom izboru i predaje ga osobi
do nje, služeći se neverbalnim pokretima. Osoba koja je primila poklon kao
znak prepoznavanja poklona, treba da učine nešto sa njim, takođe samo putem
gestova i mimike.
bX Učesnici/e se podele u četiri manje grupe. Svaka grupa dobija veliki papir, a
svaki član/ica grupe olovku. Nakon ovoga voditelj/ka daje sledeću instrukciju:
“Neka svaka grupa nacrta na svom papiru obris svoje zamišljene države i neka
svaka grupa ovoj zamišljenoj državi da ime. Zatim neka svaka grupa, ispod
konture zamišljene države, napiše nedovršenu rečenicu: Zato što živim u svojoj
državi..., treba da mi se obezbedi... Svaki član/ica u grupi treba da zapiše na pa-
piru pet stvari koje on/ona misli da treba da mu se obezbede, a zatim da zalepi
svoje odgovore na veliki papir.”
b_c
à

Voditelj/ka sada uzima veliki pak papir i pravi tri kolone u kojima zapisuje: 1)
u svakom trenutku; 2) uglavnom; 3) samo ponekada. Zatim zamoli učesnike/
ce da svako pročita svoj nastavak nedovršene rečenice: “Zato što živim u svojoj
državi..., treba da mi se obezbedi...” i da svoj odgovor stavi u jednu od tri po-
nuđene kolone.
Voditelj/ka podstiče učesnike/ce na razmišljanje i zajedno sa njima učestvuje

u razvrstavanju odgovora u neku od kolona. Na primer, ukoliko je odgovor:
“novi diskmen”, voditelj/ka treba da uputi učesnike/ce na razmišljanje da li
je to nešto što treba da im se obezbedi u svakom trenutku ili samo ponekada.
Slično je i sa drugim odgovorima, npr: “uvažavanje”, ili “dobro i kvalitetno
školovanje” i sl.
Kada se završi sa razvrstavanjem po kolonama, učesnici/e uzimaju odgovore

koji se nalaze u koloni 1) u svakom trenutku; i prave zajednički poster na veli-
kom papiru u koji upisuju ove odgovore.
Svi učesnici/e sede u krugu i razgovaraju o teškoćama s kojima su se susreli

u prethodnoj aktivnosti, razlikama u načinu razvrstavanja njihovih odgovora,
eventualnim nesuglasicama oko stavljanja pojedinih odgovora u kategorije. Vo-
ditelj/ka podstiče diskusiju pomažući učesnicima/ama da uvide razliku između
pojmova želje – potrebe. Voditelj/ka zatim uvodi pojam – prava, kao osnovu za
uređenje odnosa u nekoj zajednici.
Kao pomoć može koristiti neka od navedenih pitanja.

* Da li ste imali teškoća u razvrstavanju vaših odgovora?
* Kako biste nazvali jednim imenom vaše odgovore koji se nalaze u koloni:
U svakom trenutku? (Odgovor za voditelja/ku: Potrebe.)
* Kako bi ste nazvali jednim imenom vaše odgovore koji se nalaze u koloni:
Uglavnom;
Samo ponekada? (Odgovor za voditelja/ku: Želje.)
* Koja je veza potreba koje ljudi imaju, sa životom u nekoj državi ili društvu?
* Da li postoji još nešto na osnovu čega se mogu urediti međusobni odnosi u
nekom društvu?
* Da li svaka zajednica mora imati definisana pravila za uređenje međusobnih
odnosa?
cX Akcenat na pravu učešća/participacije: pravo na slobodno izražavanje sopstve-

nog mišljenja i pravo da se vaše mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i po-
stupcima koji vas se neposredno tiču.
b_a

Da se sete situacije u kojoj se nije poštovalo ovo njihovo pravo. U malim gru-
pama da prodiskutuju. U velikoj diskusija o mogućim rešenjima. Povezati sa
aktivizmom.
9. FORUM TEATAR
Zagrevanje:
Zagrevanje: grupa je raspoređena u krug. Facilitator/ka započinje igru “šaljući” osobi

do sebe “lice” kojim izražava neku emociju. To “lice” se prenosi po krugu u datom
smeru dok neko od učesnika ne promeni smer igre saljući drugačije lice osobi od koje
je primio. Igra se moze odvijati i slanjem neke ekspresije u koju je involvirano čitavo
telo, ili slanjem uzvika!
Interaktivno stvaranje grupe
`X Guranje jednih protiv drugih, koristeći parove i jednu zamišljenu ili stvarnu li-
niju, gde parovi odmeravaju snagu gurajući se prvo šakama, zatim leđima, a za-
tim licem u lice gledajući se u oči. Cilj igre je odmeravanje snaga, a ne pobeda.
bX Hipnoza, parovi stoje jedan nasparam drugog i prvo jedan vodi tako da stavi
drugome ruku ispred lica (ne previše blizu), a zadatak drugog je da bude vođen,
odnosno da prati šaku lidera/ke, zatim se uloge promene i na kraju se razgovara
o iskustvu i osećanjima tokom vežbe. Igra se razvija tako što kasnije ulazi i treći,
pa jedan vodi oboje, zatim se menjaju.
cX Slepi automobili, takođe imamo parove i to jedan je vozač, a jedan auto. Vozač
daje komande autu kako da se kreće kroz prostor i to tako što kada mu dodirne
vrh glave on ide napred, levo rame levo, desno rame desno, a kada mu dodirne
kičmu on ide unazad. Cilj igre je da automobili budu u gužvi ali da ne dođe do
sudaranja, nakon toga zamene uloge i na kraju razgovor.
aX Završite sliku, jedan igrač uđe u centar kruga i napravi zamrznut prizor radnje
koje želi dok sledeći uđe i dopuni taj imidž, sledeći zameni drugog tako da prvi
uvek ostaje, treći drugog i tako redom kako kome pada na pamet.
eX Vajanje u parovima, jedan je skulptor, a drugi glina, skulptor vaja pomera
delove tela dok ne napravi figuru koju želi, zatim zamene uloge i na kraju stanu
onako kako im odgovara u paru.
fX Atomi, svi se kreću po prostoru tako da ne smeju da dodirnu jedni druge,
izgovaraju se brojevi do šest tako da kada se kaže recimo tri treba što pre da se
nađu u parovima od po tri.
b_e
à

dX Šetanje po prostoru i pokazivanje raznih osećanja koja govori voditelj/ka. Ose-
ćanja se smenjuju velikom brzinom, potom sporije pa brzo. Osećanja se poka-
zuju celim telom, a ne samo licem. Na kraju statue osećanja, potom gledaju
jedni druge.
gX Štit i bomba - svako od učesnika/ca zamisli jednu osobu kao štit, a jednu kao
bombu i nikome ne priča koje su to osobe. Na znak voditelja/ke trčimo i treba
da se trudimo da uvek budemo što dalje od bombe, a što bliže, odnosno iza
našeg štita.
hX Prati vođu - Grupa je podeljena na više manjih grupa (do četiri osobe u jed-
noj). Jedan od članova manje grupe je “vođa puta”. On zamišlja da se kreće kroz
određeni predeo (pliva, penje se uz planinu, hoda krčeći put kroz šumu itd.).
Ostali članovi/ice manje grupe ga slede imitirajući njegove pokrete. Igra traje
dok svaki član male grupe ne bude barem jednom vođa.
Podeljeni u grupe mogu da osmisle scene nasilja u školi. Prvo kao zamrznute slike,
statue. Nakon svake slike se razgovara šta se vidi. Grupa po grupa kasnije izvodi svoju
scenu i to sa glasom pokretom, rekvizitom i kostimom ako je potrebno. Vodi se razgo-
vor o svim scenama, pre svega koja je scena najaktuelnija po njihovom mišljenju, koja
je najrealnije predstavljena, a zatim se bira jedna ili dve koja će biti izvedena za Forum
teatar. Ta scena se izvodi ponovo i to sporije kako bi publika mogla da reaguje. Džoker
ili voditelj/ka dalje preuzima ulogu posrednika između scene i publike.
10. AKTIVIZAM I PLANIRANJE AKCIJE

`X Mali novinari/ke – dobiju razne dnevne novine i imaju zadatak da otkriju
neki problem iz zajednice koji je njima važan i u čije rešavanje bi voleli/e da
se uključe. Ili da analiziraju koliko su mladi prisutni u novinama i u kakvom
kontekstu se pojavljuju.
bX Kolaž aktivizam – isecaju slike iz novina da naprave kolaž koji predstavlja akti-
vizam. Mogu da ubace i citate itd. Diskusija šta je za njih aktivizam.
cX Vođena fantazija – da zamisle sebe za trideset godina, kakva je situacija u vašoj
zajednici uopšte i kakva je situacija sa problemom kojim žele da se bave, gde ste
vi, šta radite, da li ste uključeni u rešavanje problema?
Diskusija o tome.
aX Sa jedne strane napišu sve šta ne žele da se dešava a sa druge strane sve šta žele.
Izvući jednu od toga kao moguću ideju za javnu akciju.
eX Da se sete jedne aktivne osobe iz svoje okoline i nabroje 10 njenih osobina,
napisati na flipchartu.
b_f

fX Izrada gantograma – akcionog plana
Krajnji rok Potrebni resursi

Vreme Odgovorna
Aktivnost za (materijal, pro-
realizacije osoba
realizaciju stor, oprema...)
1.
2.
3.
Tokom izrade akcionog plana učesnike/ce ohrabrivati da osmisle logo svoje akcije,
slogan ili parolu, da kažu koja bi po njihovom mišljenju javna ličnost trebala da podrži
njihovu akciju itd.
PORUKA ZA VODITELJE/KE RADIONICA
Verujemo da ćete svojom energijom, posvećenošću i entuzijazmom, uz pomoć ove

skripte, radionice sprovoditi sa lakoćom i radošću.
Uvek uz vas...
Tim projekta
b_d
FORMA ZA PRIPREMU RADIONICE
Mesto rada:
Datum:
Vreme:
Br. radionice:
Učesnici/e radionice / grupa:
Voditelji/ke radionice:
Cilj radionice:
Plan radionice:
b_g
EVALUACIJA
1) Molim vas da ocenite sledeće elemente radionice koristeći
skalu od 1 do 6
1 2 3 4 5 6
veoma loše osrednje dobro veoma izvrsno
loše dobro
a) Sadržaj ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
b) Aktivnosti ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
c) Stil trenera/ica ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
d) Znanje trenera/ica ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
2) Šta vam se NAJVIŠE svidelo na ovoj radionici ?
3) Šta mislite kako bi ova radionica mogla biti POBOLJŠANA ?
4) Koja je NAJVAŽNIJA stvar koju ste naučili u toku radionice ?
5) Da li imate još nešto da dodate ?
HVALA !
b_h
BELEŠKE SA RADIONICE
Mesto rada:
Datum: Vreme:
Br. radionice:
Voditelji/ke radionice:
Zapažanja o radu sa
grupom, o saradnji Analiza događaja Intervencija Buduće akcije
voditelja/ki
Sledeća radionica sa ovom grupom:

b`_

ÒÞ i
`X Educational drama for today’s schools, R.Baird Shuman, The Scaresrow Press
Inc. Metuchen, N.J&London, 1978
bX Development through Drama, Brian Way, Longman, London 1967
cX Mijenjajmo naše škole, Loise Stoll i Dean Fink, Educa, Zagreb, 1996
aX Let’s improvise- becoming creative, expressive&spontaneous throug Drama,
Milton E.Polsky, University press of America, Lanham, New York, London,
1980
eX Nacionalni standardi u vršnjačkoj edukaciji za mlade, grupa autora, YuMSIC,
Beograd, 2006.
fX Play against violence, Chrissie Tiller, European cultural foundation, Amster-
dam, 1999
dX Kreativno aktivni priručnik, Vladimir Radojković i dr., Save the children, Pro-
gram za Srbiju, Kragujevac- Zlatna knjiga, 2006
gX Ne raspravljaj, igraj!, grupa autora, Hrvatski centar za dramski odgoj – Pili
Poslovi d.o.o, Zagreb, 2007
hX Bolje biti vetar nego list, Dubravka Miljković, Majda Rijavec, Legenda, Ča-
čak, 2007
`_X Moć dijaloga, Marija Gajić, Ronald Matthijssen, Formaat ( Workplace for
participatory drama), Beograd, 2007
``X Vodič za unapređenje interkulturalnog obrazovanja, grupa MOST, Fond za
otvoreno društvo, Beograd 2007
`bX Young people new theatre, a practical guide to an intercultural process, Noel
Greig, Routledge, London, 2008
`cX How to improvise a full- length play, Kenn Adams, Allworth press, New
York, 2007
àX Imagine, intraducing your child to the arts, National Endowments for the
arts, Washington, 2004.
èX The Art in peacemaking, A guide to integrating conflict resolution education
into youth arts programs, Russell Brunson, Zephryn Conte and Shelley Masar
for the National Center for Conflict Resolution Education, Washington, 2002
`fX Na putu ka odraslosti, Zavod za uđbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2007
`dX Preparing for Peace, Conflict Transformation across cultures, John Paul Le-
derach, Stracuse university press, 1995
`gX Dobro, bolje, najbolje- etika za mlade, etički leksikon ( o životnim, građan-
skim i moralnim vrednostima, Bajka, Niš, 2003
`hX http://znanje.infostud.com/saveti/Asertivnost-kako_ljubazno_reci_ne/201
b_X sr.wikipedia.org/wiki/Asertivnost
b``
b`X PP prezentacija ASERTIVNOST: Što je to i kako nam može pomoći? Prof.
Tamara Sremec Nebić www.knjiznicari.hr
bbX PP prezentacija Asertivni_knjiznicar.ppt, www.knjiznicari.hr
bcX Asertivnost – magična reč bez magije, Veštine vladanja sobom (kada vam
neko ide na živce), Jezdimir Zdravković, Zograf, Niš, 2005
baX Neformalno obrazovanje, Marjanović Marija, organizacija Hajde da...
beX Jelena R. Jovanović, organizacija Hajde Da...
bfX VOLONTERI U IZGRADNJI MIRA I ZAJEDNICE, Centar za mir, ne-
nasilje i ljudska prava Osijek
bdX Kako razumeti omladinski rad, Vanja Kalaba, praktični priručnik, CZOR,
Novi Sad, 2008.
bgX Rat i mir. 2. deo – Mir: Mirovne i humanitarne organizacije i Nobelova
nagrada za mir, Mile Ignjatović, Vojnomedicinska akademija, Klinika za abdo-
minalnu i endokrinu hirurgiju, Beograd
bhX Nikola Rot, Psihologija ličnosti, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 1994
c_X Nasilje u školama – izazov lokalnoj zajednici Grupa autora, Zagreb, Ibis gra-
fika, 2004.
c`X SINOPSIS ZA PREDAVANJE NA TEMU “ZNAČAJ I FUNKCIJE NE-
VLADINIH ORGANIZACIJA”, Žarko Paunović, Centar za razvoj neprofit-
nog sektora, Beograd
cbX Radni materijal Tima TRI Građanskih Inicijativa
ccX Sinopsis predavanja Milana Miloševića “Mesto i uloga nevladinih organiza-
cija u razvoju civilnog društva”, www.logincee.org
caX organizacija hajde da... Jelena Ranković, “Cjeloživotno učenje“
ceX Jasminka Maravić, http://edupoint.carnet.hr/casopis/17/clanci/5
cfX http://en.wikipedia.org/wiki/Lifelong_learning
cdX http://www.brookes.ac.uk/services/ocsd/2_learntch/theories.html#sensory
cgX “Evropski mirovni pokreti i raspad Jugoslavije sa osvrtom na Kosovsku kri-
zu“ diplomski rad, Zoran Zlatković, Fakultet političkih nauka, 2006
chX “Pojedinac i konflikt iz Gandijeve perspektive“, Tomas Weber, IK Kiša, Novi
Sad
a_X “Globalizing God”, Johan Galtung i Graeme MacQueen, Religion, Spiritu-
ality and Peace, Kolofon Press 2008
a`X “Preparing for Peace“, Conflict Transformazion Across Cultures, John Paul
Lederach, Syracuse University Press, 1996.
abX “Buiding Peace“, Sustainable Reconciliation in Divided Societies, John Paul
Lederach, United States Institute of Peace, 1997.
acX http://www.hck.hr/doc/novosti/Prirucnik_Za_Voditelje_Mladezi.pdf
b`b

Never doubt that a small group of thoughtful, committed citizens can change the world.
Indeed, it is the only thing that ever has.
Margaret Mead
In our work with young people, the most common issue we deal with is the expansion
of violent behaviour among young people. We are constantly faced with the fact that
they lack the knowledge about non-violent communication techniques, and therefore
they can not implement them. We find that the culture of non-violence is not suffici-
ently present and promoted among young people. Our aim is to offer the non-violent
behaviour techniques to them, so they are able to choose and to react in a way which
would be more satisfying; furthermore, this will start the changes in prevalent value
system where violence is tolerated.
For these reasons, we decided to create and print Manual for non-violence, in order
to collect basic knowledge and values connected with themes from the projects “We
must become the change we want to see in the world“ and “Serbia, nonviolent
zone”.
Basic goal of this project was: minimizing aggression and violence among young peo-
ple in 10 high schools in Serbia and contributing to creation of much safer surroun-
ding for young people in order to question their activism, throughout the promotion
and appliance of non-violent communication techniques and constructive way of re-
solving conflicts.
The Manual presents results of the research about violence in secondary schools that
included more than 1000 young people. Also, it contains scenarios for sessions that
can be used in work with young people to raise non-violent culture. In the theore-
tical part, it deals with the values of non formal education and with the need for its
recognition as life-long learning methodology. It explains basic values of non-violen-
ce through clarifying the term violence, non-violent communication techniques and
assertivity. It is followed by highlighting youth activism, youth and volunteer work in
community and in school environment. Next part offers practical techniques and stra-
tegies for making changes in schools as institutions where children spend most time
during the day. In this part, special attention is paid to art and its potential value for
organized leisure activities and for changes in society. Finally, we stress the importance
of creating partnerships in order to solve problems of violence inside schools and in
other environments where young people live and learn.
b`c
It was a great challenge and, at same time, an immeasurable satisfaction to work on
this book. We have found the inspiration for it in each day, in the communication
with young people, with volunteers, professors, supervisors, evaluator, in daily events,
relationship with media…
We are sincerely grateful to all our allies on the path of non-violence. We believe in
the essential unity of all man, and even more, of all living beings. We follow the idea
of Mahatma Gandhi that if one man gains spiritually, the whole world gains with him
and, if one man falls, the whole world falls to that extent. The school and family are
the best places for learning.
Our wish is that these pages become additional support for all who strive to create safe
environment for young people, environment that supports non-violence and youth activism.
Zoran Zlatković
Milisav Milinković
Jelena Vukičević
Sanja Batić
bà
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Prirucnik Za Nenasilje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Prirucnik Za Nenasilje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za Nenasilje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

à

Organizacija kreativnog okupljanja “OKO”

Štampa: West, Novi Sad

Novi Sad, mart 2010.

Ilustracija na koricama urađena je po uzoru na skulpturu švedskog umetnika Karla Fre-

 Ô  

W X  [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[e`

  à [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[fh

à   [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`b`

  ]   [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`ch

U prvom delu priručnika iznosimo najnovije rezultate istraživanja o prisutnosti i obli-

Veliki je izazov, a neizmerno zadovoljstvo stvarati ovakvu knjigu. Inspiraciju za pisanje

Svima veliko hvala za savezništvo na putu nenasilja. Verujemo u suštinsko jedinstvo

Svrha projekta je smanjenje agresije i nasilja među mladima i doprinos stvaranju

Ovaj cilj se ostvarivao kroz sledeće aktivnosti:

Nosilac projekta “Srbija, zona NEnasilja“ je Organizacija kreativnog okupljanja OKO

Projekat je realizovan uz podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, na

Zahvaljujemo se svima koji su svojom saradnjom, otvorenošću i razumevanjem dopri-

Ovaj cilj se ostvarivao kroz:

Škole uključene u projekat su:

Projekat je realizovan uz podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, na

 Ô  

Tabela Rodna struktura ispitanika

frekvencija procenat % valjan procenat %

Ispitanici su uglavnom u fazi srednje adolescencije, 99.4% ispitanika je u intevalu od

Tabela Uzrasna struktura ispitanika

frekvencija procenat valjan procenat kumulativni

Tabela Deskriptivni pokazatelji za uzrast

Statistički pokazatelji uzrast

Tabela Bračni status roditelja

frekvencija procenat valjan Kumulativni

Tabela Nivo obrazovanja oca

frekvencija procenat valjan Kumulativni

Tabela Nivo obrazovanja majke

frekvencija procenat valjan Kumulativni

Tabela Školski uspeh ispitanika

grad frekvencije procenat

Što se tiče prisustvovanja u nekom od vidova nasilja, utvrđeno je da je 78,8% prisu-

ANALIZA ODGOVORA NA STAVKE

Ispitanici izveštavaju o prisustvu fizičkog nasilja, 48.7% ispitanika ocenjuje da agresiv-

Indikativan podatak je da bi se 76.9% ispitanika bojalo prijaviti nasilje zbog straha od

9. U školi postoje grupe f 208 123 311 130 200

7. Neki učenici kao da f 128 87 168 217 373

5. U našoj školi postoje f 165 108 186 165 349

12. Lako se potučem. f 614 147 79 57 74

4. Želim da pokažem ko je f 595 135 113 69 60

19. Mladi koji se tuku f 150 103 338 256 119

29. Škola bi trebala pre- f 66 27 85 145 653

35. Učenici koji trpe f 60 33 133 231 521

8. Pomogao bih učenicima f 70 55 190 230 424

u potpu- ne slažem nisam slažem se u potpu-

14. Nazivanje drugih f 364 151 214 88 143

20. Nazivanje po- f 136 76 225 167 362

7. Neki učenici kao f 128 87 168 217 373

3. Često se posvađam se f 442 277 132 58 72

ZLOSTAVLJANA DECA /BULLIED CHILDREN

Ispitanici izveštavaju da su prisutna deca koja su često zlostavljana i maltretirana (bulli-

u potpu- ne slažem nisam slažem se u potpu-

à

Ô

W X [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[e`

à [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[fh

à [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`b`

] [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[`ch

Ô