1. Trulež korena maline; prouzrokovač: Phytophthora spp .

Pojava, rasprostranjenost i štetnost. Trulež korena maline je prvo konstatovana

u Škotskoj 1937. godine od strane Watersona, odakle je proširena u mnoge krajeve sveta

(Južna Amerika, SAD, Australija i mnoge zemlje Evrope). Kod nas je najpre zapažena od

strane Koprivice na području Zapadne Srbije. Ova bolest je zapretila našim malinjacima i

pobudila pažnju naučne i stručne javnosti. Pretpostavlja se da je u našu zemlju uneta

zaraženim sadnim materijalom. Ako se zna da je malina za nas važna izvozna kultura,

svako ugrožavanje njene proizvodnje, pa i ovo koje dolazi od prouzrokovača truleži

korena, je od posebnog značaja.

Simptomi bolesti. Osnovni simptom bolesti je naglo sušenje biljaka maline, koje

se najpre ispoljava na rodnim izdancima. Mladi izdanci po izbijanju u proleće naglo

venu, suše se i propadaju. Na njihovoj osnovi mogu se primetiti vodenaste pege. Ponekad

je razvoj bolesti usporen, kada dolazi do blagog uvenuća, žućenja i postepenog sušenja

letorasta, mada je moguće da se na njima i ne primete simptomi bolesti. Zaraženi rodni

izdanci se slabije granaju, lišće im je hlorotično, vene i suši se. Izdanci se obično suše pre

sazrevanja plodova. Oboleli koren se slabije razvija, nekrotira i poprima mrku boju.

Slični simptomi mogu se uočiti i na korenovom vratu. Zbog truleži korena dolazi do

naglog sušenja maline. Simptomi sušenja maline se najčešće uočavaju na nižim

(vlažnijim) delovima parcele.

Osobine patogena. Po nizu osobina prouzrokovač ove bolesti je sličan drugim

gljivama roda Phztophthora. Micelija je razgranata, prozračna i sa starenjem stvara septe.

Na hranljivoj podlozi slabo fruktificira i formira konidije (sporangije). U zemljištu se u

oosporama obrazuju zoosporangije, a u njima zoospore. U pogledu veličine vegetativnih i

reproduktivnih organa prouzrokovača truleži korena maline postoje izvesne razlike. Za

oslobađanje, kretanje i ostvarenje infekcije zoosporama neophodna je povećana vlažnost

zemljišta. Zoospore P.fragariae se formiraju i oslobađaju pri temperaturi 4-33°C sa

optimumom od 22 do 25°C.

Krug domaćina patogena zavisi od vrste. Tako, na primer, P. Megasprema ima

veoma širok krug domaćina, što nije slučaj sa P. Fragariae. Kod P. Fragariae postoji veći
broj rasa.

Ciklus razvoja. Patogen se održava u zemljištu i veoma se uspešno širi obolelim

sadnicama. Na manja rastojanja se može preneti tekućom vodom i kontaminiranim

zemljištem. Po dospevanju u zemljište on u njemu ostaje veoma dugo, bez obzira što se

malina na njemu ne gaji. U zemljištu se održava micelijom i zoosporama. Po sadnji

sadnica malina zoospore dospevaju do njihovog korena i ostvaruju infekciju kroz povrede

i direktno kroz koru. Micelija svojim fermentnim sistemom ubija ćelije korenovog

sistema i izaziva trulež. Pri povoljnim uslovima ona formira novu generaciju zoospora,

koje ostvaruju sekundarne infekcije. Patogen se u zasadu malina koncentrično širi od

mesta primarnih infekcija. Intenzitet razvoja bolesti i širenje zaraza su u direktnoj

zavisnosti od vlažnosti zemljišta.

Mere zaštite. U cilju sprečavanja daljeg širenja bolesti neophodno je za podizanje

novih malinjaka koristiti zdrave sadnice. Zasade treba podizati na ocednim terenima i na

zemljištima gde nema zaraze. Teška i vlažna zemljišta se moraju drenirati. Izbori sorte

treba pokloniti posebnu pažnju, jer postoje velike razlike u otpornosti prema ovom

patogenu. U SAD izvestan stepen otpornosti su pokazale sorte Meeker, Chillewack,

Sumner, Newburg i Latham. S obzirom na postojanje razlika u virulentnosti gljive,

neophodno je ispitati otpornost sorti prema našim izolatima. U uslovima slabijih zaraza i

manje povoljnih uslova za razvoj patogena, preporučuje se primena fungicida na bazi

metalaksila i fosetil aluminijuma.

2. Plamenjača vinove loze; prouzrokovač: Plasmopara viticola

Pojava, rasprostranjenost i štetnost. Plamenjača vinove loze je jedna od

najštetnijih bolesti ove gajene biljke. Rasprostranjena je širom sveta i pričinjava ogromne

štete. Prouzrokovač bolesti (Plasmopara viticola) je američkog porekla. U Evropu je

preneta 60-tih godina XIX veka i veoma brzo se proširila, jer se evropska loza pokazala

osetljivom. Prvi jači napad patogena je zabeležen 1878. godine u Francuskoj u okolini

Bordoa. Ubrzo potom se proširila po celoj Evropi i pričinila ogromne štete. Danas je

rasprostranjena širom sveta, svude gde se gaji vinova loza.

Na području Srbije patogen je najpre zabeležen 1884. godine. U svim našim

vinogorjima prouzrokovač plamenjače pričinjava ogromne štete. U „godinama

plamenjače“ je zabeleženo smanjenje prinosa grožđa i do 100%. Štete nastaju usled

parazitiranja lišća i direktnog napadanja grozdova.

Simptomi bolesti. P. Viticola se razvija na svim zeljastim delovima vinove loze:

lišću, cvasti, bobicama i lastarima.

Na licu lista se najpre uočavaju kružne zelenožute pege, nejasnih kontura, često

vrlo krupne. U okviru ovih lisno tkivo postaje providno i one podsećaju na pege nastale

od rasutog ulja na hartiji, zbog čega se i nazivaju „uljane pege“. Sa naličja lista za 2-3

dana u okviru pega se obrazuje ozobilna bela prevlaka, koju čine konidiofore sa

konidijama. Micelija je endofitna, a konidiofore i konidije u vidu buketića izbijaju na

površinu kroz stomine otvore. Širenje pega se zaustavlja na većim nervima, zbog čega

poprimaju nepravilan oblik. U povoljnim uslovima za ostvarenje infekcije broj pega na

listu može biti jako veliki. Osim toga dolazi do njihovog spajanja i pokrivanja čitave lisne

površine. Tkivo u okviru pega brzo nekrotira, lišće izgleda kao da je sprženo plamenom,

odakle i naziv bolesti plamenjača. Obolelo lišće opada, što se negativno održava na

dozrevanje grožđa i lastara. Lišće je najosetljivije u fazi intenzivnog porasta (krajem maja

i početkom juna) i ponovo pri kraju vegetacije. Na starijem lišću se uočavaju simptomi u

vidu mozaika, to su sitne brojne poligonalne pege. Simptomi mogu da se jave i na lisnim

peteljkama i viticama.

Cvet može da bude inficiran pre nego što se otvori. Krunična kapica, koja pokriva

cvet pocrni i osuši se. Takvi cvetovi potpuno izumiru, suše se i opadaju. Ako je

zahvaćena peteljka cela cvast se suši i opada. U vlažnoj sredini na njima se obrazuju

sporonosni organi gljive, u vidu beličaste navlake, koju čine konidiofore i konidije.

Vinova loza je najosetljivija u fenofazi cvetanja.

Bobice su osetljive od zametanja do početka zrenja (šarka), a najosetljivije su dok

se sa njih ne skinu cvetne kapice. Na mladim bobicama i šepurini javlja se bela prevlaka

od konidiofora i konidija. Kasnije bobice pocrne, sasušuju se i opadaju. Ukoliko patogen

zahvati jače razvijene bobice one se smežuravaju i postaju mrke, ali se na njima ne javlja
beličasta prevlaka. Šepurina može da bude potpuno ili delimično zahvaćena, što dovodi

do sušenja dela ili celog grozda.

Vrhovi lastara, takođe, mogu biti inficirani i na njima se obrazuje bela prevlaka

od konidiofora i konidija patogena. Zaraženi lastari se uvijaju u vidu slova “S“, dobijaju

mrku boju i suše se.

Osobine patogena. P. Viticola je obligatni parazit. Micelija se razvija

interćelijski, a iz ćelija koristi hranljive materije pomoću okruglastih haustorija. Hife su

cilindrične, bez poprečnih pregrada i na njima se formiraju konidiofore. Konidiofore se

višestruko granaju pod pravim uglom. Zoospore se oslobađaju iz sporangije kroz otvor na

papili ili direktno performacijom zida sporangije i obezbeđuju bespolno razmožavanje

gljive. Ova gljiva ima i polno razmnožavanje, koje se ostvaruje spajanjem anteridija i

oogonija i obrazovanjem oospora. Oospore su obavijene dvema membranama i pokrivene

smežuranim zidom oogonije.

P. viticola za svoj razvoj ima specifične ekološke zahteve. Konidije se obrazuju

pri temperaturi 13-30°C i relativnoj vlažnosti vazduha 75-100%. Optimalna temperatura

za ostvarenje infekcije je 15-20°C. Pojava konidiofora i obrazovanje konidija je

najintenzivnije u svitanje, jer su tada vlažnost vazduha i temperatura najpovoljniji.

Konidije klijaju u kapi vode pri temperaturi 3-30° (a optimum je 22°C). Infekciona hifa je

jako osetljiva na isušivanje i ako je nakon njene pojave niska relativna vlažnost vazduha

već pri 25°C one se osuše i propadaju. Brzina njihovog klijanja je uslovljena visinom

temperature i kraća je od jednog časa ako je ona optimalna, dok na 10-12°C traje 2-3

časa. Pri optimalnim uslovima konidije ostvare infekciju za 2, a zoospore za 1-1,5 čas.

Oospore mogu da klijaju samo ako je temperatura zemljišta +8°C i kada je ono dovoljno

vlažno. Od temperature zavisi i dužina inkubacionog perioda, koji može biti 4-28 dana, a

najčešće je 7-10 dana. Utvrđeno je da svetlost inhibira sporulaciju ove gljive.

Ciklus razvoja. U našim uslovima P. Viticola prezimljava oosporama u opalom

lišću. Oospore u zemljištu mogu da sačuvaju sposobnost klijanja više od 5 godina. U

toplim krajevima ovaj patogen može se održati i micelijom u zaraženom lišću,

pupoljcima ili zeljastim lastarima. U proleće, kada je temperatura iznad 11°C, oospore u
toku kišovitog i oblačnog vremena u trajanju od najmanje 2-3 dana proklijaju obrazujući

sporangiju u kojoj se diferencija oko 50 zoospora. Zoospore se šire kišnim kapima i

dosprevaju na naličje lista gde klijaju u začetak hife, koja kroz stomine otvore prodire u

unutrašnjost biljke. Izuzetno lišće može biti inficirano i preko rana. Zbog toga, infekcija

nije moguća pre nego što list dostigne 2 cm, odnosno kada je dužina lastara 10 cm.

Za pojavu bolesti veoma su značajne primarne infekcije, koje nastaju od zoospora

iz zemljišta, jer one predstavljaju početak ciklusa razvoja. Da bi se ostvarile primarne

infekcije moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: oospore na površini zemljišta moraju imati

obrazovane sporangije, kišno vreme sa jačim vetrom koji će omogućiti dospevanje

zoospora na listove, koji moraju biti veći od 2 cm i vlažni nakon kontaminacije najmanje

10 sati. Micelija se razvija inercelularno, a iz ćelije domaćina loptastim haustorijama

uzima vodu i hranljive materije. Ona se u mladom tkivu vinove loze razvija veoma brzo i

za nekoliko dana ga kolonizira. Pošto dostigne određen porast, počinje sa obrazovanjem

konidiofora i konidija, koje izbijaju na površinu lista kroz stomine otvore. Sporulacija

ove gljive je veoma izražena, jer na 1 cm2 obrazuje oko 300000 konidija. Zato se i bela

prevlaka, karakteristična za plamenjače, može naći samo na onim delovima biljke na

kojima se nalaze stomini otvori (lišću, vrhovima lastara i mladim bobicama). Nakon toga

micelija vrlo energično parazitira ćelije domaćina i dolazi do sušenja i opadanja lišća. U

konidijama, koje imaju ulogu sporangija, obrazuju se zoospore. Oslobođene zoospore

plivaju u kapi vode pomoću treplji, dospevaju do stominih otvora, prepokrivaju se

tankom membranom i proklijaju u začetak hife, čime se ostvaruju sekundarne infekcije.

Sekundarne infekcije omogućavaju kišne kapi, koje se na osetljivim delovima vinove

loze zadržavaju najmanje jedan čas. Rasejavanje suvih spora na veća rastojanja (više

stotina kilometara) ostvaruje se vetrom. Međutim, od suvih spora ne preti velika

opasnost, jer je njihova klijavost niska. Tokom vegetacije loze može nastati veći broj

sekundarnih infekcija. Za održavanje patogena posebno su značajne sekundarne infekcije

koje se ostvaruju na listovima letnjih zaperaka, jer se u njima obrazuje ogroman broj

oospora, koje služe za obnavljanje zaraza početkom sledeće vegetacije.

Mere zaštite. Najuspešnija zaštita vinove loze od prouzrokovača plamenjače se

postiže primenom fungicida. S obzirom na visoke cene fungicida i troškove njihove

primene, zaštita bi trebala da se bazira na prognoziranju pojave bolesti. Prognoze se

zasnivaju na poznavanju biologije patogena, klimatskih prilika i osetljivosti vinove loze.

Veoma je značajno odrediti vreme primarnih zaraza, a zatim se na osnovu dužine

inkubacije prognoziraju sekundarne infekcije. Za ostvrenje primarnih infekcija moraju

istovremeno biti ispunjeni sledeći uslovi: da se u prirodi nalaze klijave oospore, da je

srednja dnevna temperatura vazduha iznad 11°C, da je lišće vinove loze najmanje 2-3 cm

u prečniku i da kišni period traje 2-3 dana sa najmanje 10 mm padavina.

Od fungicida za suzbijanje prouzrokovača plamenjače vinove loze mogu se

koristiti preparati na bazi azoksistrobina, bakra, bakar-oksihlorida, bakaroksihlorida+

cineba, bakar-oksihlorida+cinkkarbonata, cimoksanila+famoksadona,

cimoksanila+mankozeba, cineba, cirama, folpeta, folpeta+iprovalikarba, kaptana,

mankozeba+cineba, metirama, penkonazola...

Protektivni fungicidi obezbeđuju zaštitu vinove loze oko 7-10 dana, a sistemični

oko 14 dana. Zadnje tretiranje se obično izvodi preparatima na bazi bakra, koji pozitivno

utiče na dozrevanje lastara.

U zaštiti vinove loze fungicidima veoma je značajno pravilno odrediti vreme

njihove primene. Pravilo je da se vinograd nikada ne štiti od primarnih infekcija, koje

ostvaruje P. Viticola. Zaštita od prve sekundarne infekcije se izvodi samo u lokalitetima

čestih primarnih infekcija. Vinovu lozu treba obavezno zaštiti pred ostvarenje druge

sekundarne infekcije (obično krajem maja). Dalja zaštita se izvodi protiv treće i svih

sledećih neparnih infekcija. Međutim ako je vreme kišovito u dužem periodu i patogen

zahvati grozd zaštitu treba vršiti i protiv parnih sekundarnih infekcija. U cilju suzbijanja

prouzrokovača plamenjače zadnje prskanje se izvodi na desedak dana pred šarak.

Protektivnim preparatima vinova loza mora biti štićena pre, a ne posle kiše, kako se to

često u praksi čini. Sistemični fungicidi se mogu primeniti do 2 dana po ostvarenoj

infekciji. Po pravilu oni se koriste u najosetljivijim fenofazama razvoja vinove loze,

cvetanju i zametanju plodova.

Danas se intenzivno radi i na stvaranju otpornih sorti vinove loze prema P.

Viticola, a kao donori Pv gena u oplemenjivanju se koriste Vitis californica, V.girdiana,

V. Aeizonica i V.treleasei.

Sorte Cabernet Franc, Cabernet Souvignon, Catawba, Chancellor, Chardonnaz,

Delaware, Fredonia, Gewurytraminer, Ives, Merlot, Niagara, Pinot Blanc, Pinot Noir,

Riesling, Rougeon, Sauvignon Blanc su veoma osetljive prema ovom patogenu.

4. Pepelnica vinove loze; prouzrokovač: Uncinula necator

Pojava, rasprostranjenost i štetnost. Pepelnica koju prouzrokuje Uncinula

necator, je jedna od najštetnijih bolesti vinove loze i bez njene zaštite proizvodnja grožđa

nije moguća. Patogen je prenet iz Amerike u Evropu, gde je najpre utvrđen u Engleskoj

1845. godine. Bolest je veoma brzo zahvatila Francusku 1847. i Italiju 1850. godine, kao

i ostale zemlje Sredozemlja u kojima se gaji vinova loza. Konidije gljive su nađene na

herbarskom materijalu u Parizu. Širenje ovog patogena iz Amerike je išlo preko Azije i

da je do 1851. godine zahvatila Francusku, Nemačku, Italiju, Alžir, Španiju, Austriju i

neke druge zemlje.

Pepelnica vinove loze je kod nas prvi put zabeležena 1903 godine u Sićevačkom

vinogorju. Danas je prisutna u svim našim vinogorjima i pričinjava velike štete, a u

nekim je uništila 60-80% roda. Slično je bilo i u Župskom, Topolskom i Nišavskom

vinogorju.

Simptomi bolesti. U. Necator se razvija na svim zeljastim delovima vinove loze,

ali su simptomi najtipičniji na grozdovima, posebno bobicama. Prvi simptomi u proleće

se zapažaju na mladom lišću u vidu pojedinačnih belosivih, pepeljastih navlaka, koje se

češće razvijaju na licu nego na naličju lista. Na mestima razvoja micelijske prevlake lisno

tkivo se nepravilno razvija i deformiše, a ređe se suši i opada.

Bobice mogu biti zaražene od samog formiranja pa do šarka. Mlade bobice su

pokrivene sivom prevlakom, koju čine vegetativni organi gljive. Većina zaraženih mladih

bobica puca, suši se i opada. Međutim, ako obole starije bobice epidermalne ćelije

izumiru, pokožica ne može da prati porast bobica i one usled unutrašnjeg pritiska pucaju.

Pukotine mogu biti veoma duboke tako da se na bobicama vide semenke, a moguće je i
curenje soka. Pri jakim zarazama grozdovi mirišu na pokvarenu ribu. Na bobicama koje

su dostigle svoj normalan razvoj zaraza ostaje lokalizovana, a zrele bobice ne oboljevaju

od prouzrokovača pepelnice.

Lastari bivaju zaraženi dok su još zeleni i na njima se obrazuje pepeljasta

prevlaka. Posle zdrvenjavanja lastara na njima se uočavaju tamnomrke pege sa

karakterističnim končastim ivicama, koje ostaju do naredne vegetacije. Ovakvi lastari se

ne smeju koristiti za dobijanje vioka za kalemljenje. Zaraza cvetova nastaje posle

oplodnje i na njima se u početku može videti beličasta micelijska prevlaka, a kasnije

dolazi do njihovog sušenja i opadanja. Patogen se može razviti i na šepurini koja se,

takođe, suši i opada.

Osobine patogena. U. Necator je obligatni parazit sa višećelijskim septiranim

hifama. Infekcione hife formiraju apresorije pomoću kojih probijaju kutikulu i dospevaju

u epidermalne ćelije, gde obrazuju loptaste haustorije. Na miceliji, koja se horizontalno

razvija po površini biljke, formiraju se uspravne konidiofore, a na njima u nizovima 2-10

jednoćelijskih, prozračnih eliptičnih konidija.

Kleistotecije se formiraju tokom leta i jeseni. Loptastog su do slabo eliptičnog

oblika. Svaka kleistotecija sadrži 2-8 ovalnih askusa sa ili bez drške. U askusima se

razvija 4-7 jednoćelijskih, elipsoidnih bezbojnih askospora. Askospore, kao i konidije,

klijaju sa jednom ili više kličnih cevi.

Temperatura je osnovni faktor za razvoj U. Necator. Blaga i topla zima

omogućava uspešnije prezimljavanje patogena.

Micelija počinje da se razvija u proleće pri temperaturi 5-6°C (opt.20-27°C).

Konidije klijaju pri temperaturi 4,5-35°C sa optimumom od 25-28°C, kada klijanje traje

oko 5 časova. Konidije ne klijaju iznad 35°C, ali ostaju vitalne do 40°C, dok micelija

zadržava životnu sposobnost do 43°C. Inkubacioni period na 24-25°C traje 7, a na 7°C 32

dana. Micelija ne obrazuje konidije pri temperaturi iznad 29°C, dok se na 33-35C slabo

razvija. Kratkotrajno rashlađenje konidija do -16,5°C nema nikakav uticaj na njihovu

životnu sposobnost, dok na -21°C za 5 časova sve uginjavaju. Kleistotecije se obrazuju za

25-36 dana od infekcije pri 16-25°C. Oboleli lastari ne dozrevaju i lakše izmrzavaju
tokom hladnih zima.

Vlažnost se ne javlja kao ograničavajući faktor za razvoj, a u kapi vode ne klijaju.

Slaba difuzna svetlost pospešuje razvoj patogena, dok direktna sunčeva svetlost sprečava

klijanje konidija. Kiša negativno utiče na razvoj epidemija U. Necator, jer vrši spiranje

konidija i smanjuje inokulum. Broj generacija gljive isključivo zavisi od temperature. Na

10°C ciklus njenog razvoja traje 8, na 18°C 4,5 i na 25°C 3,5 dana.

U. necator parazitira sve Vitiaceae, ali su samo neke Vitis vrste vrlo osetljive,

posebno azijske i evropska.

Ciklus razvoja. U. Necator može da prezimi na dva načina: zadebljalom

micelijom ispod ljuspica obolelih okaca ili kleistotecijama. Uloga kleistotecija u

prezimljavanju ovog patogena kod nas je nedovoljno poznata, ali je utvrđeno da se one

obrazuju.

Prezimela micelija u okcima se u proleće aktivira i iz nje izrastaju „beli lastari“,

koji su prepokriveni micelijom na kojoj se obrazuju konidije. Konidije se rasejavaju

vetrom i ostvarju najpre primarne, a zatim i veći broj sekundarnih infekcija. Toplo vreme

potpomaže klijanje konidija i ostvarenje sekundarnih infekcija.

Primarne infekcije u nekim slučajevima mogu da nastanu i od askospora, koje se

oslobađaju iz prezimelih kleistotecija. Oslobađanje askospora iz kleistotecija traje od

otvaranja pupoljaka do cvetanja. Za njihovo oslobađanje neophodna je voda, kako bi

kleistotecije nabubrele i iz njih se pod pritiskom izbacili askusi sa zrelim askosporama.

Na mestima primarnih infekcija ostvarenih od askospora razvija se micelija, koja

reprodukuje masu konidija. Tokom vegetacije vinove loze broj konidijskih generacija

može biti veći, jer se U.necator javlja od ranog proleća do kasne jeseni. Pred kraj

vegetacije micelija se priprema za prezimljavanja, jer u okcima dolazi do njenog

zadebljavanja.

Mere zaštite. Sa zaštitom vinove loze od prouzrokovača pepelnice, mora se

početi znatno ranije nego od prouzrokovača plamenjače. Ne sme se dozvoliti pojava ovog

patogena na cvetovima i grozdovima, jer onda štete mogu biti jako velike. Pri rezidbi

treba ukloniti i spaliti obolele lastare, koji se prepoznaju po tamnomrkim pegama. Posle
njihovog uklanjanja treba obaviti sterilizaciju čokota prskanjem 0,3% rastvorom

kalijumpermanganata.

Fungicidi imaju najvažniju ulogu u suzbijanju U. Necator. Veoma dugo su u

upotrebi bili preparati na bazi sumpora, koji se i danas dosta koriste. Treba imati u vidu

da su preparati na bazi sumpora na temperaturi od 28°C fitotoksični. Osim fungicida na

bazi sumpora, za suzbijanje prouzrokovača pepelnice mogu se koristiti i mnogi drugi, kao

što su azoksistrobin, dinikonazol, dinokap, propikonazol, triforin i mnogi drugi. Veoma je

važno da se sa primenom fungicida otpočne blagovremeno, kada lastar, dostigne 5-10

cm, odnosno kada je na njemu razvijen treći list. Drugo prskanje se obično obavlja pred

cvetanje, a treće kada bobice dostignu dve trećine ukupne veličine. U slučaju jakih zaraza

sa primenom fungicida može se nastaviti, uz potpuno poštovanje karence. Po pravilu

treba kombinovati sistemične i kontaktne fungicide, kako bi se sprečila pojava

rezistentnosti.

U slučaju da U.necator zahvati grozdove moraju se preduzeti energične mere

suzbijanja. Grozdovi se najpre moraju okupati 0,125% rastvorom kalijumpermanganata, a

potom treba primeniti jedan od sistemičnih fungicida.

Vrste i sorte vinove loze pokazuju različit stepen otpornosti prema ovom

patogenu. Otporne su vrste Vitis aestivalis, V.cinerea, V.labruska i V.rupestris, a osetljive

V.vinifera, V.berlandieri i V.riparia. Bujne sorte sa većom vegetativnom masom i gustim

i zbijenim habitusom su osetljive prema prouzrokovaču pepelnice (Župljanka, Prokupac,

Kardinal, Muskat hamburg, Cabernet Franc i dr.). Srednju otpornost su ispoljile sorte

White Riesling i Merlot.

Ova gljiva se može suzbiti i korišćenjem hiperparazita Cicinnobolus cesatii, što

još uvek nije našlo širu primenu u proizvodnji.

5. Sušenje cvetova, grančica i mrka trulež (monilioza) plodova koštičavih voćaka;

prouzrokovač: Monilinia laxa

Pojava, rasprostranjenost i štetnost. M.laxa je danas jedan od najznačajnihih

patogena koštičavih voćaka, posebno višnje, trešnje, kajsije, breskve i šljive. Česte
epidemije se javljaju u zemljama umerene i suptropske klime, kada u potpunosti može da

iskompromituje proizvodnju ovih veoma značajnih voćnih vrsta. Posebno velike štete

nastaju u godinama obilnih kiša u vreme cvetanja.

Prouzrokovač monilioze je najdestruktivniji patogen koštičavih vrsta voćaka u

SAD, Evropi, Australiji, Novom Zelandu. Kod nas je M.laxa jedan od najznačajnijih

patogena koštičavih vrsta voćaka. Višegodišnjim oboljevanjem cvetova voćaka dolazi do

njihovog iznurivanja, opšteg slabljenja i do sušenja.

Simptomi bolesti. M.laxa parazitira cvetove, mladare, grane, grančice i plodove.

Cvetovi bivaju parazitirani od otvaranja do precvetavanja. Prvi vidljivi simptomi na

njima se manifestuju sušenjem prašnika i kruničnih listića, a kasnije i ostalih delova

cveta. Poslednji izumiru čašični listići. Čitav cvet i buketići poprimaju čokoladnu boju,

suše se i opadaju. Ovaj tip simptoma je poznat kao palež cveta. Oboleli cvetovi izgledaju

kao da su od mraza sprženi, što može navesti na pogrešan zaključak o uzročniku bolesti.

U vlažnim uslovima na obolelim cvetovima formira se sivkasta prevlaka od micelije i

reproduktivnih organa gljive.

Na obolelim granama, grančicama i letorastima javljaju se ugnute, eliptične,

nekrotične pege, koje mogu da ih prstenasto obuhvate. Na mestima zaraza nastaju

zadebljanja grana, usled formiranja kalusnog tkiva. Prvi simptomi ispoljavaju se u vidu

uvenuća cvetova i lišća, a kasnije dolazi i do njihovog potpunog sušenja.

Plodovi mogu biti parazitirani od samog zametanja do pune zrelosti. Oboleli

mladi plodovi se sasušuju i opadaju. Na kasnije zahvaćenim plodovima javljaju se kružne

mrke pege, koje su u početku glatke, a kasnije dolazi do pucanja pokožice ploda i na

njima se obrazuju sivkaste, jastučaste gomilice od konidiofora i konidija, koje

predstavljaju sporodohije. Karakteristično za M.laxa je da su sporodohije difuzno

razmeštene po plodu, za razliku od M.fructigena kod koje su one poređane u vidu

koncentričnih krugova.

Osobine patogena. Micelija gljive je sivomaslinaste boje, razgranata i veoma

obilno formira mikro i makrokonidije na kratkim dihotomo razgranatim konidioforama.

Konidije se formiraju u nizovima blastično tako da je donja najmlađa.

M.laxa izuzetno retko formira apotecije. One su levkastog oblika, tamnomrke

boje, sa dugim drškama. Apotecije se razvijaju na stromama u grupama. U njima se

između dugih parafiza formiraju hijalinski, cilindrični askusi. U svakom askusu ima po 8

jednoćelijskih askospora, poređanih u jednom redu.

M.laxa se od srodnih vrsta M.fructigena i M.fructicola razlikuje po tome što na

hranljivoj podlozi formira režnjast obod kolonije i nešto slabije fruktificira. Razvija se u

kiseloj sredini pri pH 1,4-5,8. Ukoliko je pH 6,8 apotecije ostaju sterilne.

Kišno i prohladno vreme, posebno u vreme cvetanja, doprinosi intenzivnijem

razvoju M.laxa. Micelija još tokom zime pri sumi temperatura od 0°C u toku 2-4 dana

počinje da obrazuje konidije. Međutim, optimalna temperatura za sporulaciju je 15-20°C

i relativna vlažnost vazduha 100%. Broj generacija zimskih konidija je 3-11, tako da je u

vreme cvetanja voćaka formiran ogroman infekcioni potencijal. Infekcija može da se

ostvari pri temperaturi iznad 0°C. Minimalna temperatura za razvoj konidija je 5°C, a

maksimalna 30°C. Zahvaljujući kratkom inkubacionom periodu 23°C je 2-4 dana, pri

15,2°C 5 dana i pri 13,5°C 7 dana i policikličnosti patogena dolazi do brzog

nagomilavanja inokuluma i pojava epidemija.

M. laxa parazitira oko 30 vrsta biljaka rodova Prunus, Malus, Corylus, Mespilus,

Pyrus, Cydonia.

Ciklus razvoja. M.laxa prezimljava u obliku micelije u rak-ranama na obolelim

granama i u obolelim plodovima, koji se nalaze u kruni ili na zemljištu. Prezimela

micelija još tokom zime, a naročito početkom proleća, se aktivira i obrazuje masu

konidija. Konidije se na kraćem rastojanju rasejavaju kišnim kapima, a na većim vetrom i

insektima. Infekcija se ostvaruje preko tučka cveta, stominih otvora, lenticela, rana i

povreda. Retko se dešava direktno prodiranje kroz kutikulu, ali je ono moguće kod sorti

sa tankom pokožicom. Infekciona hifa se iz parazitiranog cveta širi kroz cvetnu dršku do

grančica i grana. Infekcija ploda najčešće nastaje preko povreda od grada ili oštećenja od

insekata. Konidije dospevaju na rane, proklijaju i infekciona hifa prodire u plod. Micelija

se difuzno širi od mesta ostvarene infekcije i u potpunosti prožima plod. Na svim

obolelim biljnim organima micelija reprodukuje ogroman broj konidija, koje ostvaruju i
sekundarne infekcije. Micelija koja sa mumificiranim plodovima dospeva u zemljište

može da održi vitalnost preko 10 godina.

Mere zaštite. Suzbijanje M.laxa se može ostvariti na više načina, ali nije

jednostavno, posebno u povoljnim godinama za njen razvoj. Pri izboru terena i

određivanju gustine sadnje treba voditi računa o aeraciji, kako bi se sprečilo duže

zadržavanje kapi vode posle kiše ili rose na voćkama.

Od mehaničkih mera za smanjenje inokulum potencijala veoma je značajno

sakupljanje i uništavanje obolelih plodova zakopavanjem ili dubokim zaoravanjem. Ne

treba dozvoliti da mumificirani plodovi ostanu u krošnji tokom zime, već ih treba sakupiti

i uništiti. Pri orezivanju voćaka sve sasušene grane, grančice i mladare treba odstraniti i

spaliti.

Suzbijanje M.laxa hemijskim putem je veoma značajno. Hemijska zaštita

započinje zimskim prskanjem voćaka fungicidima na bazi bakra (bakar-oksihlorid, bakaroksisulfat,

bakar-hidroksid, bakar-sulfat+kalcijum-hlorid). Tokom vegetacije se mogu

primeniti preparati na bazi bakar-hidroksida, iprodiona, prohloraz-manganhlorida,

triforina, benomila, ciprodinila, karbendazima, miklobutanila, vinklozolina ili

vinklozolina+karbendazima. Broj tretiranja tokom vegetacije zavisi od rasporeda

padavina. Smatra se da se sa 3-4 prskanja višnje može ostvariti uspešna zaštita. S

obzirom da je cvetanje kritična fenofaza za ostvarenje infekcija, to se najuspešnija zaštita

tada postiže. Preporučuje se prskanje višnje fungicidima u fazi belih kokica.

U cilju izbegavanja pojave rezistentnosti gljive u zaštiti koštičavih vrsta voćaka

od M.laxa, treba kombinovati sistemične i protektivne fungicide.

6. Sušenje cvetova, grančica i trulež plodova jabučastih voćaka, prouzrokovač:

Monilinia fructigena

Pojava, rasprostranjenost i štetnost. M.fructigena je jedan od najranije poznatih

patogena. Najveće štete pričinjava na jabuci i kruški. Za razliku od M.laxa, ovaj patogen

prevashodno napada plodove, dok zarazu cvetova i drugih biljnih organa retko ostvaruje.

M.fructigena je rasprostranjena u mnogim delovima Evrope, Azije, Afrike, Amerike,

Australije i Novog Zelanda. Smatra se jednim od najštetnijih patogena jabučastih vrsta

voćaka. Zabeležene su brojne epidemije ove bolesti, kada je došlo do smanjenja prinosa

iznad 80%.

Veoma velike štete pričinjava i kod nas, posebno na jabukama i kruškama koje se

neredovno štite. Za M.fructigena je još specifično da svoj razvoj nastavlja i tokom

skladištenja. U dodiru zdravih i zaraženih plodova ovaj patogen se sa zaraženih prenosi

na zdrave, koji u neadekvatnim uslovima skladištenja za kratko vreme propadaju.

Simptomi bolesti. M.fructigena najtipičnije simptome prouzrokuje na plodovima,

mada može da parazitira cvetova, grane i lišće. Plodovi mogu biti zaraženi od zametanja

do same upotrebe. Oboleli mladi plodovi nekrotiraju i opadaju. Kod odraslih plodova,

posebno onih koji su skoro ili sasvim zreli, na mestima ostvarenih zaraza javljaju se

kružne pege smeđe boje. Pege nastaju usled delovanja micelije patogena fermentnim

sistemom na ćelije mezokarpa. Pege se veoma brzo uvećavaju i micelija za nekoliko dana

u potpunosti prožima čitav plod. Ovakvi plodovi predstavljaju vrlo dobar supstrat za

ishranu i razvoj micelije i ona ubrzo počinje da obrazuje konidiofore. Konidiofore su

skupljene u manje grupice i na površini ploda se uočavaju kao svetlosive jastučaste

gomilice, koje predstavljaju sporodohije. Sporodohije su na plodu razmeštene u vidu

koncentričnih krugova. Obrazovanje sporodohija i pojava koncentričnih krugova

odgovaraju smenjivanju dana i noći. Svaki koncentrični krug nastaje formiranjem novih

sporodohija u toku jednog dana. Parazitirane plodove mogu da nasele mnoge saprofitske

gljive i bakterije i da izazovu potpunu trulež.

Usled daljeg intenzivnog razvoja micelije, koja koristi velike količine vode i

mineralnih materija, dolazi do postepenog sušenja plodova. Konačno, oni postaju suvi,

čvrste konzistencije, mrke boje i u suštini predstavljaju stromatičnu tvorevinu gljive.

Masa mumificiranih plodova može se videti na zemljištu ispod voćke ili u krošnji čvrsto

prilepljeni uz grane i grančice i tu ostaju tokom cele zime.

Na plodovima je karakterističan i simptom crne truleži. On nastaje prilikom

skladištenja plodova u tami, jer u takvim uslovima ne dolazi do fruktificiranja patogena.

Osobine patogena. Micelija M.fructigena se razvija intercelularno i ispod kore

obrazuje strome, a na površini konidiofore i konidije. Makrokonidije se blastično

formiraju u nizovima, prozračne su, ovalnog oblika. Konidiofore su sakupljene u grupe i

zajedno sa makrokonidijama predstavljaju gomilice sporodohija.

Apotecije se formiraju na stromama mumificiranih plodova. One su tamne boje,

levkastog oblika, spljoštene po ivici, imaju dugu dršku prečnika 3-5 mm i na vrhu su

peharasto proširene. Na jednom plodu se obrazuje 1-20 apotecija. Maksimalno

obrazovanje apotecija na hranljivoj podlozi je pri pH 2,5. u apotecijama se formiraju

askusi, koji su cilindrični. Spajanjem askogena i anteridija nastaje po 8 askospora u

svakom askusu.

Vlažnost je najznačajniji faktor za razvoj M.fructigena. Konidije se rasejvavaju

kišnim kapima, a u njima klijaju pri temperaturi iznad 0°C (optimum je 24-27°C).

Svetlost stimulativno deluje na sporulaciju gljive. Tokom dana formiraju se konidije, a

tokom noći raste micelija. Konidije mogu da podnesu -40°C i da u suvim uslovima

sačuvaju klijavost do 6 meseci.

Jabuka i kruška su osnovni domaćini M.fructigena, ali se ona još javlja i na dunji,

šljivi, višnji, breskvi, kajsiji, nektarini, ribizli, leski, ogrozdu i dr. Kod nas je ovaj patogen

utvrđen i na bobicama nekih sorti grožđa.

Ciklus razvoja. Patogen se održava micelijom u mumificiranim plodovima ili na

drugim obolelim biljnim delovima. U zemljištu na mumificiranim plodovima ona može

da očuva vitalnost 2 i više godina, jer je ne parazitiraju zemljištni organizmi. Pri

povoljnim ekološkim uslovima micelija se aktivira još krajem jeseni, tokom zime i/ili

početkom proleća obrazujući konidije. U proleće nastaju primarne infekcije preko cveta,

stoma, lenticela i rana. Na mestima primarnih infekcija micelija reprodukuje novu

generaciju konidija, koje ostvaruju sekundarne infekcije. Konidije se rasejavaju kišnim

kapima na manja rastojanja i vetrom na veća. M.fructigena je policiklični patogen, koji

posle više generacija formira ogroman inokulum potencijal spreman da pri povoljnim

uslovima izazove epidemiju.

Masovne infekcije plodova nastaju na mestima njihovog oštećenja od insekata

koji prouzrokuju crvljivost (Cydia pomonela). U izvesnim slučajevima infekcija može

nastati i direktnim prodiranjem infekcione hife u plod, što se posebno dešava kod sorti sa

tankom pokožicom. Do ovakvih infekcija dolazi i ako se konidije nađu u kapi vode

između dva ploda. Ovaj patogen se razvija i posle berbe voća, tokom transporta,

skladištenja i prodaje.

Mere zaštite. Mere zaštite voćaka od M.fructigena su iste kao i od M.laxa, s tim

što posebnu pažnju treba posvetiti suzbijanju štetočine C.pomonela, koja oštećuje

plodove.

Bacillus subtilis ima visok antagonistički efekat prema M.fructigena.

7. Čađava pegavost lišća i krastavost plodova jabuke, Prouzrokovač: Venturia

inaequalis

Pojava, rasprostranjenost i štetnost. Čađava pegavost lišća i krastavost plodova

je jedna od najznačajnijih bolesti ove voćne vrste. U mnogim zemljama sveta predstavlja

ograničavajući faktor u njenoj proizvodnji. Prouzrokovač ove bolesti je pravi kosmopolit,

jer se sreće svuda gde se gaji jabuka. Najveće štete pričinjava u hladnim i humidnim

klimatima, ali je prisutan i u toplijim.

Prouzrokovač čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova jabuke je široko

prisutan i u našoj zemlji i svake godine pričinjava velike štete. U zapuštenim zasadima,

gde se ne primenjuju nikakve mere zaštite, može doći do potpunog propadanja lišća i

plodova.Štete koje prouzrokuje V.inaequalis mogu da budu indirektne, koje nastaju usled

propadanja lišća, i direktne, kao rezultat oboljevanja plodova. Pored smanjenja rodnosti

ovaj patogen prouzrokuje i pogoršanje kvaliteta i umanjenje tržišne vrednosti plodova

jabuke. Štete nastaju i tokom skladištenja, jer patogen nastavlja sa razvojem i posle berbe.

Na obolelim mestima se razvijaju mnogi mikroorganizmi, koji prouzrokuju trulež

plodova jabuke.

Simptomi bolesti. V.inaequalis se razvija na svim zeljastim delovima jabuke, a

najkarakterističniji simptomi se ispoljavaju na lišću i plodovima. Prvi simptomi se

javljaju na mladom lišću rano u proleće. Na njemu se u početku obrazuju sitne, manjeviše

okruglaste, maslinastozelene pege. Nešto kasnije pege poprimaju karakterističnu

boju čađi, uvećavaju se i međusobno spajaju, tako da mogu pokriti čitav list. Tkivo ispod
pege gubi hlorofil, nekrotira i suši se. Zbog neujednačenosti porasta obolelog i zdravog

tkiva lišće se deformiše, žuti i prevremeno opada. Zaraze na lišću nastaju tokom cele

vegetacije, ali su najtipičniji simptomi na rano obolelom lišću, dok sa starenjem ono

postaje otporno. Simptomi sekundarnih infekcija se više ispoljavaju sa naličja lišća.

Plodovi oboljevaju od zametanja do berbe, pa čak i za vreme skladištenja.

Najveće štete nastaju ako dođe do masovnih infekcija mladih plodova, od formiranja do

veličine oraha. Na površini plodova se razvijaju mrkozelene pege u okviru kojih tkivo

izumire. Oboleli delovi ploda slabije rastu, što ima za posledicu njihovo neravnomerno

razviće i pojavu većih ili manjih pukotina u obolelom mezokarpu. Obolela mesta dobijaju

izgled čađavih krasta, odakle i naziv bolesti. Širenje pega se zaustavlja formiranjem

plutnog sloja ispod zaraženog mesta. U slučaju poznih zaraza plodova pege su sitnije,

slabo uočljive i na njima se kraste obično ne formiraju.

Cvet može biti zaražen još u fazi otvaranja cvetnog pupoljka. Prvi simptomi

bolesti uočavaju se na čašičnim listićima, cvetnoj loži i peteljkama. Na inficiranim

cvetovima se obrazuje prevlaka maslinaste boje, zatim oni potamne, suše se i opadaju.

Na letorastima patogen se ređe javlja i to samo kod nekih sorti. U takvim

slučajevima, na kori lastara obrazuju se mali plikovi, čijim pucanjem nastaju mrke plitke

ranice.

Osobine patogena. Micelija V.inaequalis je septirana i razvija se subkutikularno.

Mlada micelija je svetla, a kasnije postaje mrke boje. Između kutikule i epidermisa

formira kratke, uspravne, smeđe konidiofore. Na temenu konidiofora najčešće nastaju

jednoćelijske, a ređe i dvoćelijske konidije.

U opalom lišću micelija, spajanjem askogena i anteridija, formira pseudotecije.

Broj pseudotecija u jednom listu može biti do 2000. Pseudotecije su uronjene u tkivo,

kruškastog oblika sa malim vratom i jasno izraženim otvorima na vrhu, koji su pokriveni

dlačicama i izbijaju na površinu lista. One su tamne maslinastozelene do mrke boje. U

svakoj pseudoteciji formira se 50-100 askusa, a u ovima po 8 askospora. Askusi su

dvoslojni, cilindričnog oblika. Askospore se sastoje iz dve nejednake ćelije (inaequalisnejednak)

od kojih je gornja kraća i šira. Askospore su u početku hijalinske, kasnije sa

dozrevanjem postaju mrke boje, imaju 7 hromozoma u haploidnom jedru. Askospore u

askusu su poređane u vidu lanaca. Broj askospora koji se formira na 1cm2 lisne površine

može biti 20-32000.

Prohladno i kišovito vreme potpomaže razvoju patogena. Pseudotecije počinju da

se formiraju pri 8-12°C, dok se askusi i askospore obrazuju samo ako je temperatura 0-

15°C. Već na 17°C njihovo obrazovanje se prekida. Askospore ostvaruju infekciju pri

temperaturi 6-26°C. Infekcija pri 6°C traje 28 časova, pri 10°C 14 časova, pri 18-24°C 9

časova i pri 26°C 12 časova. Micelija se razvija pri temperaturi 6-31°C, a konidije se

obrazuju u temperaturnom intervalu 5-31°C. Konidije zadržavaju vitalnost 18, a

askospore 19 dana. Za oslobađanje askospora i njihovo klijanje neophodna je kap vode i

temperatura 5-26°C. Pri temperaturi 5°C neophodno je da se kap na listu zadrži 15-18

časova, pri 9°C 9-11 časova, a pri 20-24 stepena 4-6 časova. Inkubacioni period traje 8-

17 dana i njegova dužina je u zavistnosti od temperature. V.inaequalis pored vrsta roda

Malus parazitira i vrste rodova Pyrus, Sorbus, Pyracanta, kao i Cotoneaster intergrrima,

Crategus oxyacantha, Viburnum i dr.

Ciklus razvoja. U životnom ciklusu V.ineaqualis postoje dve faze: saprofitska i

parazitska. Saprofitska faza nastaje po opadanju lišća jabuke i odvija se tokom jeseni,

zime i proleća. U ovoj fazi dolazi do formiranja pseudotecija, a potom i askusa i

askospora u njima. Fiziološko sazravanje askospora se ostvaruje početkom proleća, kada

počinju sa oslobađanjem. Masovno oslobađanje askospora pada u vreme listanja jabuke i

traje 7-9 nedelja. Askospore se izbacuju na udaljenost 0,1-13,2 mm. Oslobođene

askospore zahvataju vazdušna strujanja i raznose ih do osetljivih biljnih organa,

proklijaju u kapi vode, formiraju apresorije, a potom infekciona hifa probija kutikulu i

ostvaruje infekciju.

Sa klijanjem askospora i ostvarenjem primarnih infekcija započinje parazitska

faza gljive, koja traje tokom celog vegetacionog perioda jabuke. Subkutikularna micelija

formira konidiofore, a na ovima i konidije, koje se rasejavaju kišnim kapima na kraća

rastojanja. Kada dospeju na mlado lišće, konidije ostvaruju sekundarne infekcije. Ovaj

patogen je policikličan i ima više generacija tokom vegetacije jabuke. Kod sekundarnih
infekcija potrebno vreme vlaženja je za trećinu kraće nego za klijanje askospora. Za

sekundarne infekcije je karakteristično da je areal širenja konidija ograničen, najčešće u

okviru krune istog ili susednog stabla.

Mere zaštite. Zaštita jabuke od prouzrokovača čađave pegavosti lišća i

krastavosti plodova se može ostvariti na više načina. Najvažnije su hemijske mere zaštite.

S obzirom da ovaj patogen ima veći broj generacija tokom vegetacije jabuke i da se

oslobađanje askospora i primarne infekcije ostvaruju u dužem periodu, neophodno je

pravilno odrediti vreme tretiranja.

Za određivanje ostvarenja primarnih i sekundarnih infekcija i vremena primene

fungicida danas se koriste kompjuterizovani programi, koji se zasnivaju na

međuzavisnosti temperatura, količina padavina i dužine vlaženja lista sa vremenom

potrebnim da patogen ostvari infekciju.

V.ineaqualis se može uspešno suzbiti velikim brojem veoma efikasnih fungicida.

Od protektivnih, mogu se koristiti fungicidi na bazi bakra, cineba, folpeta, kaptana,

mankozeba, propineba, tirama, ditianona, a od sistemičnih na bazi benomila, dodina,

kresoksim-metila, triforina i dr. S obzirom da ovaj patogen razvija rezistentnost prema

sistemičnim fungicidima, to ih treba ograničeno primenjivati i kombinovati tretiranja sa

protektivnim.

Druga veoma značajna mera zaštite jabuke od V.inaequalis je gajenje otpornih

sorti. Međutim, problem stvaranja i gajenja otpornih sorti je vezan sa genetičkom

varijabilnošću patogena.

8. Kovrdžavost lišća breskve, Prouzrokovač: Taphrina deformans

Pojava, rasprostranjenost i štetnost. Kovrdžavost lišća breskve je najpoznatija

bolest ove voćne vrste. Prisutna je u svim krajevima sveta u kojima se breskva gaji i često

predstavlja ograničavajući faktor u njenoj proizvodnji. Poreklom je iz Kine, postojbine

breskve. Bolest je rasprostranjena u Evropi, Americi, Aziji, Africi, Australiji i Novom

Zelandu.

Kod nas se smatra jednom od najrasprostranjenijih i najštetnijih bolesti breskve.

Štete nastaju usled prevremenog opadanja lišća i slabljenja vitalnosti voćaka, smanjenja
rodnosti i pogoršanja kvaliteta plodova.

Simptomi bolesti. Gljiva T.deformans se razvija na svim zeljastim delovima

breskve (lišću, mladarima, cvetu i plodu). Najtipičniji simptomi se javljaju na lišću, koje

biva inficirano odmah nakon oslobađanja iz pupoljaka. Obolelo lišće zadebljava,

deformiše se, nabora i kovrdža, a ako je zahvaćeno u celosti potpuno izgubi hlorofil i

postaje zeleno-žuto. Sa porastom lišća simptomi postaju izraženiji, ono se sve više

kovrdža i poprima ljubičastocrvenu boju. Tada se na njemu javlja sivkasta prevlaka, koju

čine reproduktivni organi gljive. Obolelo lišće se sasušuje i opada. Na voćkama se nakon

toga javlja mlado lišće, zbog čega se iznuruju, slabe i prevremeno suše. Letorasti ostaju

kraći, a cvetovi se deformišu i opadaju. Plodovi se, takođe suše i opadaju.

Osobine patogena. Micelija patogena se razvija ispod kutikule (subkutikularno),

interćelijski i stimulativno deluje na parazitirane ćelije. Kod T.deformans postoje

vegetativne i sporonosne hife. Vegetativne hife su končaste sa dugim ćelijama i

uglavnom se nalaze u mladarima. Sporonosne hife se sastoje od kraćih ćelija i nalaze se u

lišću. Svaka ćelija gljive se deli uzdužnom pregradom na dve, od kojih se spoljne

razvijaju u askuse, koji izdižu kutikulu i izbijaju na površinu lista.

Vlažno i hladno vreme u početku vegetacije pogoduje razvoju patogena.

Obrazovanje askospora se dešava pri relativnoj vlažnosti vazduha 95-100%. Pri vlažnosti

95% one se obrazuju za 10, pri 96% za 3, a pri 97-100% za 2 dana. Kišne kapi imaju

ulogu u rasejavanju askospora na manja rastojanja. Optimalna temperatura za klijanje

askospora je 15,5-21°C.

T.deformans, pored breskve, parazitira nektarinu, nešto ređe se javlja na bademu i

vrlo retko na kajsiji.

Ciklus razvoja. Ciklus razvoja ove gljive nije do kraja razjašnjen. Poznato je da

patogen prezimljava askosporama ili konidijama, u pupoljcima ili pukotinama ispod kore.

Rano u proleće dolazi do njihovog klijanja i ostvarenja zaraza mladih listova direktnim

probijanjem kutikule ili kroz stome. Micelija gljive dospeva u tkivo mladog lišća i

ostvaruje infekciju. Ona vrlo brzo raste interćelijski ispod kutikule i stimulativno deluje

na ćelije, zbog čega dolazi do povećanja porasta lista i pojave tipičnih deformacija
(kovrdžavosti). Na površini deformisanog lišća obrazuju se askusi, koji kada dozre

pucaju i iz njih se oslobađaju askospore. Askospore se rasejavaju kišnim kapima na kraća

rastojanja i dospevajući u pupoljke ili pukotine kore pupljenjem formiraju masu konidija.

Askospore i konidije imaju zadebljane zidove što im omogućava duže održavanje tokom

leta i zime. Pretpostavlja se da ova gljiva može da prezimi i micelijom u letorastima ili

pozno zaraženim pupoljcima, koja početkom vegetacije obrazuje askuse čije askospore

inficiraju mlado lišće.

Mere zaštite. U zaštiti breskve od T.deformans najvažnija su preventivna

prskanja. Primenom bakarnih fungicida u jesen po opadanju lišća ili rano u proleće pre

otvaranja pupoljaka (zimsko plavo prskanje), postiže se veoma uspešna zaštita.

Preventivna prskanja tokom vegetacije breskve mogu se izvesti preparatima na bazi

bakra, cirama, ditanona i tirama. Ukoliko patogen prodre u tkivo i ostvari infekciju,

zaštita breskve više nije moguća. Na intenzitet infekcije može se uticati i pravilnim

đubrenjem, a ako dođe do povremenog opadanja lišća treba obaviti i pravilnim

đubrenjem, a ako dođe do prevremenog opadanja lišća treba obaviti obilno zalivanje

voćaka. Postoje razlige u otpornosti sorti prema ovom patogenu.

Synchitrium endobioticum se razvija na svim organima biljke, osim na korenu. Najtipičniji

simptomi su na krtolama. Na njima se iz okaca razvijaju bradavičasti izraštaji (tumori različitih
veličina). Tumori nastaju hipertrofijom zaraženih ćelija usled delovanja toksina gljiva na njih.
Oni u početku imaju boju organa na kome se nalaze a kasnije postaju tamni. Tumori mogu biti
različite veličine od jedva vidljivih do jako krupnih kada su čitave krtole napadnute i pretvorene
u bezobličnu masu. Površina tumora na krtolama je hrapava a tkiva postaju sunđerasta i podložna
truljenju. Nadzemni delovi biljaka neometano rastu i retko se na njima može formirati tumor.

Epidemiologija : Synchitrium endobioticum ima ograničene mogućnosti prirodnog širenja.

Patogen se održava u zemljištu zimskim sporangijama i do 30 godina. Bolest se
uglavnom prenosi zaraženim krtolama, zemljištem koje sadrži sporangije ili mašinama i oruđem
za obradu. Gljiva nema formirane micelije već formira generativne organe zoosporangije sa
zoosporama pomuću kojih vrši infekciju. Na razvoj i širenje bolesti utiče vlažnost zemljišta. U
proleće kada je zemljište vlažno (iznad 90%) zoosporangije proklijaju dajući veliki broj
zoospora. Zoospore se uz pomoć flagela kreću u vodi i inficiraju epidermalne ćelije krtola koje
se ubrzano dele formirajući rozetu. Zaražene ćelije rastu nesrazmerno, raspadaju se i oslobađaju
sporangije u zemljište.Ceo ciklus razvoja gljive traje 10-12 dana i može se ponoviti više puta u
toku leta. Gljivom Synchitrium endobioticum može se preneti X-virus krompira.
Suzbijanje : Osnovne mere zaštite su preventivne mere. Jednom kada se ustanovi prisustvo
patogena na nekom polju, na njemu se ne može ništa gajiti duži niz godina (najmanje 10), niti se
može koristiti za bilo koje druge namene osim kao pašnjak.

POLEGANJE RASADA I PALEŽ KLIJANACA – PYTHIUM SPP.

To su fakultativni paraziti i obično žive u zemljištu bogatom organskim materijama. Parazitiraju veliki
broj biljnih vrsta, a najveće štete nanose povrtarskim biljkama. Najosetljivije su mlade biljke u fazi
klijanja i nicanja, dok je za starije biljke ova gljiva bezopasna. Štete su utoliko veće ukoliko spoljni činioci i
loš kvalitet semena produžavaju vreme od setve do nicanja biljaka. Pythium vrste se redovno javljaju
širom sveta i pričinjavaju velike štete. Poznati su primeri potpunog uginuća klijanaca.

Tkivo klijanaca je jako osetljivo i na njemu se u početku javljaju vodenaste pege, koje se brzo povećavaju
i biljka propada. Na izniklim biljkama oboljeva koren ispod zemlje ili stablo u prizemnom delu, koji
dobijaju mrku boju i nekrotiraju. Obolele biljke poležu i na njima se javlja beličasta micelija, koja se širi i
po površini zemljišta u vidu paučinaste mreže. Ova površinska micelija predstavlja samo nastavak
unutrašnje micelije, koja se nalazi u stablu. Polegle biljke brzo uginjavaju, a pri većoj vlažnosti i toploti
gotovo na očigled se istope. Poleganje klijanaca odakle je i naziv bolesti “topljenje rasada”. Propadanje
rasada u toplim lejama ili u usevu se javlja u obliku koncentričnih krugova, poznata kao “gola” ili “ćelava
mesta”. Starije biljke po pravilu slabije oboljevaju i na njima se mogu naći pege na stablu, a kao rezultat
patološkog procesa zaostaju u porastu i javlja se uvelost. Treba znati da slične simptome mogu da
prouzrokuju i druge vrste gljiva (Fusarium spp., Rhizoctonia spp., Phytophthora spp. i dr.).
Svi spoljni faktori koji negativno utiču na klijanje i nicanje sejanaca pospešuju razvoj Pythium vrsta. To su
teška i slabo drenirana zemljišta, visoka vlažnost i temperatura, slabo provetravanje, niske temperature
posle setve i sl. Patogen se razvija u temperaturnom intervalu 4-40°C (opt. 20-28°C) i pri kiselosti
zemljišta 4,7-7,3.
Vrste roda Pythium parazitiraju veliki broj biljaka. Javljaju se na klijancima i mladim biljkama gotovo svih
povrtarskih i ratarskih vrsta, cveću, travama, ali i kod nekih voćnih vrsta. Posebnu osetljivost ispoljavaju
paradajz, paprika, krastavac, kupus, salata, šećerna repa, duvan, grašak, uljana repica, ječam, detelina,
kukuruz, krompir, čičoka, lan, tikve, mrkva, ovas, proso, pirinač i mnoge druge.

Epidemiologija : Gljiva prezimljava u zaraženim krtolama krompira. Inokulum (zarazni materijal) se sa

obolelih krtola krompira u narednoj godini prenosi vetrom, na usev paradajza.Prouzrokovač plamenjače
(Phytophthora infestans) formira dve vrste spora: kod bespolnog razmnožavanja zoosporangije, a polnog
oospore. Učestalije je bespolno razmnožavanje gljive stvaranjem spora koje se šire vetrom i vodenim
kapima. One klijaju na dva načina. Prvi način je direktno klijanje u začetak hife. Drugi način je da
zoosporangija klijanjem daje oko 8 zoospora. Pri nižim temperaturama (optimum 12-13oS i maks. 24oS)
dolazi do indirektnog klijanja pri čemu se oslobađaju zoospore. Do direktnog klijanja dolazi pri višim
temperaturama (optimum 24oS, a maks. 30oS) Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim tkivom klijaju
kroz stome ili direktno kroz kutikulu. Oospore su rezultat polnog razmnožavanja gljive i postoje tamo
gde su prisutna oba polna tipa.
Za optimalan rast micelije potrebna je temperatura od 21oS, a minimalna od2oS. Pri temperaturi od oko
29oS rast micelije se zaustalja. Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj vlažnosti vazduha
od 100% i temperaturi od 21oS. Obrazovanje konidija prestaje ispod 3oS i iznad 26oS. Optimalna
temperatura za indirektnu sporulaciju je 12oS, a za direktnu sporulaciju 24oS. Za indirektno klijanje
potrebno je 1-3 sata, a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte potrebno je vreme od 2 sata. Simptomi
na listu su vidljivi za 3-5 dana posle infekcije.
Konidije rasejane vetrom dospevaju na zdravu biljku. Na listu, u kapi vode, konidije klijaju direktno ili
indirektno dajući prvo zoospore. Kod indirektnog klijanja, kako je gore opisano, iz zoosporangija
oslobađaju zoospore čime se infecioni potencijal uvećava. Oslobođene zoospore u kapi vode klijaju
ostvarujući zarazu kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. Konidije pri višim temperaturama klijaju
u začetak micelije zaražavajući biljku na isti način kao i zoospore.U sušnim uslovima praćenim visokim
temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno zaustavljena.

Suzbijanje : Ukoliko se pojave simptomi bolesti upotrebiti sistemične fungicide, sa kojima se zaustavlja
širenje infekcije i obezbeđuje trajnija zaštita. Ne preporučuje se primena sistemičnih fungicida više od
dva puta.

Hemijsko suzbijanje plamenjače se izvodi tretiranjem useva fungicidima za tu namenu. Fungicid

primeniti kada se ostvare uslovi za zarazu, na bazi prognoze pojave bolesti (umerene temperature,
oblačnost, kiša ili obilne rose).
Pored pravilnog izbora preparata i momenta tretiranja veoma je važna i za uspeh zaštite neophodna
pripremljenost i podešenost aplikatora (prskalica), pravilno, ujednačeno nanošenje preparata na
površinu lišća, i potrebna količina tečnosti da bi se preparat rasporedio na celu lisnu površinu.
Samo preventivna aplikacija fungicida može osigurati zaštitu od zaraze i tako sprečiti razvoj bolesti.
Primena fungicida mora biti u saglasnosti sa prognozom plamenjače: da se obavi tretman kada postoji
rizik od infekcije, odnosno da se ne tretira kada nema rizika.
Kod nas su do sad registrovani brojni preparati na bazi sledećih aktivnih
materija: metalaksil, bakarni oksihlorid, mankozeb, bakarni hidroksid, propineb, cimoksanil, folpet, hlorot
alonil, fentin acetat, maneb, fentin hidroksid, dimetomorf, azoksistrobin, fosetil, famoksadon i metiram.
Strogo voditi računa, kod zaštite paradajza, o vremenu primene fungicida u odnosu na upotrebu plodova
paradajza za ishranu. Drugim rečima strogo voditi računa o karenci. Ovo posebno podvlačimo u slučaju
zaštite paradajza jer su delovi biljke (plodovi) paradajza koji se koriste za ishranu direktno izloženi
fungicidu. Da bi zaštitili sebe i drugoga od unošenja preparata u organizam, strogo voditi računa o
karenci. Plamenjača paradajza se suzbija preventivno!
To znači da fungicid mora biti prisutan na listu da ne dođe do infekcije. Kada se bolest pojavi (vidljivi
simptomi) već je kasno sa zaštitom. Samo visoke temperature mogu da zaustave napredovanje bolesti. U
uslovima sušnog perioda praćenog visokim temperaturama nema uslova za pojavu plamenjače i nema
potrebe za tretmanima.

PLAMENJAČA KROMPIRA – PHYTOPHTHORA INFESTANS

Prvi simptomi se javljaju na lišću na mestu ostvarene zaraze posle perioda inkubacije. Simptomi su u
početku u obliku vodenastih pega tamnozelene boje. Boja pega prelazi u žutu, posle čega se tkivo u
okviru pega suši odnosno nekrotira. Ukoliko se nastave povoljni uslovi za razvoj bolesti, nekroza lisnog
tkiva se povećava sve dok ne zahvati celu lisnu masu. Pege su sa naličja lista oivičene beličastim oreolom
(micelija, konidiofore i konidije). Prisustvo beličastog oreola oko oboljelog i uginulog tkiva je
karakteristično za plamenjaču. Na stablu se javljaju tamne pege koje se meђusobno spajaju tako da
čitava stabljika bude zahvaćena bolešću. U uslovima veće vlažnosti i umerenih temperatura micelija sa
konidioforama i konidijama oko nekrotiranog tkiva je uočljivija.

Ukoliko beličasti oreol nije vidljiv, a nismo sigurni da li se radi o plamenjači, to možemo vrlo jednostavno
proveriti na sledeći način. List sa nekrotičnim pegama se stavi na vlažan filter papir ili običan novinski
papir u petri kutiju ili običnu čašu koja mora biti poklopljena. Ako se radi o plamenjači za oko jedan dan
će se na rubnom delu pege na naličju lista javiti beličasti oreol. Bolest može da se proširi i zahvati krtole.
Na preseku krtole se uočava zaraženo tkivo u njenom površinskom delu, dubine do oko 15 mm. Boja
oboljelog tkiva je crvenkasto mrka, rђastog izgleda. Ukoliko su uslovi povoljni za razvoj bolesti kod
masovne infekcije gde nije primenjena adekvatna zaštita i na vreme, bolest zahvata celu biljku i čitav
usev krompira može biti uništen.

Prva žarišta bolesti se najčešće nalaze na mestima gde su najpovoljniji uslovi za njen razvoj. To su uvale,
zaklonita, neprovetrena mesta, na kraju njiva neposredno uz šumski pojas, u hladu ispod drveća i sl.
Drugim rečima, tamo gde se dugo zadržava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti visoka vlažnost
vazduha kao i u uslovima sa velikom nadzemnom masom isforsiranom prevelikom količinom azota.
Posebno je kritično za pojavu plamewače kišno vreme, umerene temperature, oblačnost i sl.

Epidemiologija : Prouzrokovač plamenjače (Phytophthora infestans) formira dve vrste spora: kod
bespolnog razmnožavanja zoosporangije, a polnog oospore. Učestalije je bespolno razmnožavanje gljive
stvaranjem spora koje se šire vetrom i vodenim kapima. One klijaju na dva načina.

Prvi način je direktno klijanje u začetak hife.

Drugi način je da zoosporangija klijanjem daje oko 8 zoospora. Pri nižim temperaturama (optimum 12-
13°C i maks. 24°C) dolazi do indirektnog klijanja pri čemu se oslobaђaju zoospore. Do direktnog klijanja
dolazi pri višim temperaturama (optimum 24°C, a maks. 30°C). Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim
tkivom klijaju kroz stome ili direktno kroz kutikulu. Oospore su rezultat polnog razmnožavanja gljive i
postoje tamo gde su prisutna oba polna tipa A1 i A2.

Za optimalan rast micelije potrebna je temperatura od 21°C, a minimalna od 2°C. Pri temperaturi od oko
29°C rast micelije se zaustalja.Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj vlažnosti vazduha
od 100% i temperaturi od 21°C. Obrazovanje konidija prestaje ispod 3°C i iznad 26°C. Optimalna
temperatura za indirektnu sporulaciju je 12°C, a za direktnu sporulaciju 24°C. Za indirektno klijanje
potrebno je 1-3 sata, a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte potrebno je vreme od 2 sata. Simptomi
na listu su vidljivi za 3-5 dana posle infekcije.

Konidije rasejane vetrom dospevaju na zdravu biljku. Na listu, u kapi vode, konidije klijaju direktno ili
indirektno dajući prvo zoospore. Kod indirektnog klijanjа, kako je gore opisano, iz zoosporangija
oslobaђaju zoospore čime se infecioni potencijal uvećava. Osloboђene zoospore u kapi vode klijaju
ostvarujući zarazu kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. Konidije pri višim temperaturama klijaju
u začetak micelije zaražavajući biljku na isti način kao i zoospore.

U sušnim uslovima praćenim visokim temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno
zaustavljena. Treba znati i to da su pospešujući uslovi za razvoj plamenjače su:

a) noćne temperature ne manje od 7°C

b) temperature izmeђu 15 i 21°C pospešuju razvoj pega i sporulaciju, dok se pri temperaturama iznad
29°C patogen ne razvija

c) vlažnost lišća (rosa ili kiša) više od 6 časova pospešuje nove infekcije

d) vlažnost lišća više od 8 časova je veoma kritična.

Masovna pojava bolesti može biti kada su uslovi za razvoj plamenjače pospešujući i od tada treba
startovati sa tretmanima.

Suzbijanje : U uslovima koji pospešuju pojavu plamenjače, gomile izbačenog, zaraženog krompira,
predstavljaju početni inokulum za širenje bolesti. Radi uspešnog suzbijanja plamenjače, potrebno je
početni inokulum držati na niskom nivou koliko je to moguće. Mere redukcije početnog inokuluma
podrazumevaju sledeće:

a) proizvodnja i korišćenje semenskog krompira bez plamenjače

b) uklanjanje gomila izbačenog krompira iz skladišta odnosno njihovo prekrivanje čvršćom folijom

c) uništavanje samoniklih biljaka krompira

d) suzbijanje plamenjače na drugim biljkama kao što je paradajz i sl.

Merama u tehnologiji proizvodnje.

1. izbegavanje plamenjače na sledeći način:

а) ranija sadnja

b) naklijavanje sadnog materijala

c) korišćenje ranijih sorti

2. kraći period vlaženja lista na sledeći način:

a) uzgoj krompira na većem rastojanju vrsta

b) izbegavanje ђubrenja visokom dozom azota

c) izbegavanje uzgoja krompira u hladu ili od vetra zaštićenim mestima

d) korišćenje navodnjavanja u brazdu

e) navodnjavanje u delu dana koji ne omogućava duže zadržavanje vode na listu.

Prognoza pojave plamenjače, na bazi praćenja meteoroloških parametara potrebnih za razvoj g. o. P.

infestans, infekciju i razvoj bolesti, ima izuzetan značaj za efikasnu zaštitu. Za klijanje konidija potrebna
je voda, (kiša ili rosa) kao osnovni činilac. Za pojavu bolesti i njen razvoj optimalma temperatura je
izmeђu 15-21oC, a za sporulaciju visoka relativna vlažnost vazduha i temperatura izmeђu 10 i 25oC. Na
bazi merenja temperature, relativne vlažnosti vazduha i padavina na odreђenim punktovima u državi,
savetodavna služba daje preporuku za početak tretmana, nastavak i završetak.

Do sada je bilo pravilo da se počinje sa zaštitom od plamenjače krompira u vreme kada se lisna masa
razvije da se biljke susednih redovi dodiruju (ili kako se kaže kada doђe do sklapanja redova) i ponavlja
se svakih 7 dana do 14 dana zavisno od uslova koji pospešuju razvoj bolesti. Pojavom agresivnijih
populacija P. infestans to pravilo se menja. Početak tretiranja, ako su uslovi za razvoj bolesti optimalni
mora biti znatno ranije, a vreme između dva uzastopna tretmana kraće.

Početak tretiranja protiv plamenjače uslovljavaju:

Infekcioni pritisak. Ako je zaraza u regionu slaba i nema rizika od zaraze oosporama, početak tretiranja
može biti kasniji.

Osetljivost sorte. Osetljivije sorte treba češće tertitati nego sorte sa višim nivoom otpornosti.
Razvoj biljaka. Usev sa bržim razvojem cime treba češće tretirati u odnosu na usev sa sporijim razvojem
nadzemne mase. Lišće koje se kasnije razvija je nezaštićeno. U vreme intezivnog porasta nadzemne
mase, cime, preporučuju se sistemični fungicidi.

Vremenske prilike. U uslovima koji pospešuju razvoj plamenjače treba tretirati češće. Nekolika sata
suvog vremana su potrebna da se fungicid zadrži na listu. U zavisnosti od vremenskih uslova, suvi period
posle tretmana od 1,5-7 časova je dovoljan za dobru zaštitu (zavisno od brzine sušenja lišća). Ako je suv
list tretiran fungicidom i ako se posle list može osušiti garantuje dobru zaštitu. U jako suvim uslovima
usev je suv za jedan sat posle tretmana, dok u uslovima slabog sušenja (oblačnost, visoka relativna
vlažnost vazduha bez vetra) sušenje može da traje i 6-7 časova. Tretiranjem vlažnog lišća, fungicid se
spira sa lišća i efekat je slabiji. Šta se dešava u slučaju kiše posle tretmana? Ako kiša počne 1,5 časova
posle tretmana ili pljusak prelazi 4 mm tretman se može smatrati beskorisnim. Očekivanjem kiše nije
opravdano odlaganje tretiranja u kritičnim slučajevima.

Hemijsko suzbijanje plamenjače se izvodi tretiranjem useva fungicidima za tu namenu. Fungicid

primeniti kada se ostvare uslovi za zarazu, na bazi prognoze pojave bolesti (umerene temperature,
oblačnost, kiša ili obilne rose). Pored pravilnog izbora preparata i momenta tretiranja veoma je važna i
za uspeh zaštite neophodna pripremljenost i podešenost aplikatora (prskalica), pravilno, ujednačeno
nanošewe preparata na površinu lišća, i potrebna količina tečnosti da bi se preparat rasporedio na celu
lisnu površinu.

Ukoliko bolest zahvati lisnu površinu da bi se sprečilo zaražavanje krtola neophodno je uništiti nadzemnu
masu pre vađenja krompira da bi se sprečilo da inokulum sa lista dospe do krtola. Za tu svrhu se mogu
koristiti herbicidi desikanti.

Samo preventivna aplikacija fungicida može osigurati zaštitu od zaraze i tako sprečiti razvoj bolesti.
Primena fungicida mora biti u saglasnosti sa prognozom plamenjače: da se obavi tretman kada postoji
rizik od infekcije, odnosno da se ne tretira kada nema rizika.

Napomena : Plamenjača krompira i paradajza se suzbija preventivno! Šta to znači? To znači da fungicid
mora biti prisutan na listu da ne dođe do infekcije. Kada se bolest pojavi (vidljivi simptomi) vi ste
zakasnili sa zaštitom. Nemojte u tom slučaju tretirati jer nema efekta. Samo visoke temperature mogu
da zaustave napredovanje bolesti. U uslovima sušnog perioda praćenog visokim temperaturama nema
uslova za pojavu plamenjače i nema potrebe za tretmanima.

PLAMENJAČA LUKA – PERONOSPORA DESTRUCTOR

Plamenjača luka je jedno od najštetnijih oboljenja luka u našoj zemlji. U godinama povoljnim za razvoj
plamenjače štete mogu biti i 80%. P. destructor parazitira veliki broj vrsta iz roda Allium. Najveće štete
pričinjava na crnom luku, ali je njena pojava zabeležena i na praziluku i belom luku. Nije poznato da
postoje fiziološke rase ovog patogena.

Simptomi : Na obolelim biljkama luka P. destructor izaziva dva tipa simptoma: sistemične i lokalne. U
proleće, tokom aprila i početkom maja, u usevu se mogu uočiti žarišta u kojima pojedinačne biljke imaju
bledu boju lišća i zaostaju u porastu. U uslovima visoke vlažnosti i povećane toplote na lišću ovih biljaka
oučava se prljavo sivoljubičasta prevlaka, koju čine konidiofore i konidije patogena. Na mestima infekcije
lisno tkivo nekrotira, pa nastaju manje ili veće izdužene pege, koje se šire od vrha ka osnovi lišća.
Obolelo lišće gubi turgor, počinje da vene, a kasnije se i suši. Na suvom lišću se može naknadno razviti
gljiva Stemphylium botryosum koja stvara tamne konidije. Plamnjača se u usevu brzo širi i zahvata celu
površinu. Micelija iz obolelog lišća prelazi u lukovice i na unutrašnjim ljuspama javljaju se zagasite pege,
a u slučaju sistemične zaraze dolazi do truleži cele lukovice.

Prvi simptomi u slučaju lokalnih infekcija su bledozelene ili žućkaste ovalne ili izdužene pege različite
veličine. One se nalaze pretežno na vršnom delu lista ili duž cvetonosnog stabla. U okviru njih parazit
sporuliše, pa se obrazuje sivoljubičasta prevlaka od konidiofora i konidija. Zaraženo lišće vene i na kraju
se potpuno osuši, a cvetonosno stablo se povija i lomi na mestu infekcije.

Epidemiologija : Patogen prezimljava u obliku micelije u zaraženim lukovicama – izvodnicama za seme ili
arpadžiku, zaraženim biljnim ostacima, višegodišnjim varijetetima luka koje se često gaje u baštama,
samoniklim ili divljim lukovima. Takođe, može da prezimi i u obliku oospora koje mogu sistemično da
zaraze ponike luka. Zaraženi ponici predstavljaju mesta masovne produkcije konidija kojima se patogen
dalje širi u usevu. Konidije nastaju tokom noći (4-25°C) sa visokom relativnom vlažnošću vazduha.
Optimalna temperatura za sporulaciju je 13°C. Konidije sazrevaju rano ujutro i šire se vetrom tokom
dana. Ostaju vitalne oko četiri dana i za klijanje im je potrebna slobodna voda i temperature od 1-28°C
(optimum 7-16°C). Za ostvarivanje infekcije nije potrebna kiša ukoliko je konstantno prisutna rosa tokom
noći i jutra. Ciklus razvića P. destructor tokom vegetacije traje od 11 do 15 dana tako da u povoljnim
uslovima se može ostvariti nekoliko uzastupnih sekundarnih infekcija.

Suzbijanje : U cilju što ranijeg uočavanja pojave prvih simptoma oboljenja, potrebno je pregledati usev
luka jednom nedeljno, tj. 5-10 mesta po parceli po „W” obrascu. U slučaju povoljnih klimatskih uslova za
razvoj plamenjače, useve treba pregledati i češće. Kombinovanjem agrotehničkih i hemijskih mera kao i
gajenjem tolerantnih sorti i hibrida luka, može se uspešno suzbiti P. destructor. Uništavanje samoniklih
biljaka luka i biljnih ostataka su osnov sanitarnih mera. Za izvodnice koristiti nezaražene lukovice iz
provereno zdravog useva. Koristiti ocedno zemljište i osunčane terene, a setvu ili sadnju izvršiti tako da
postoji veće rastojanje u redu ili između redova. Gajenje manje osetljivih sorti luka značajna je mera
zaštite. Izbegavati gajenje arpadžika ili merkantilnog luka u blizini useva semenskog luka. Primenom
dvogodišnjeg plodoreda prekida se ciklus razvića patogena i smanjuje se mogućnost zaraze novog useva.
U našoj zemlji su registrovani samo nesistemični fungicidi na bazi neorganskih jedinjenja bakra,
hlorotalonila i propineba za suzbijanje P. destructor. U svetu se još primenjuju i azoksistrobin,
piraklostrobin, boskalid+piraklostrobin, cimoksanil+famoksadon, dimetomorf, fluopikolid,
mandipropamid, mefenoksam, fosetil–aluminijum. Hemijske mere zaštite treba kada god je moguće
izvoditi prema preporukama programa za prognozu pojave plamenjače, kao što su DOWNCAST,
ENVIROCASTER i MILIONCAST.

ALTERNARIJSKA LISNA PEGAVOST JABUKE – ALTERNARIA MALI

Glavni domaćini A. mali je jabuka (Malus domestica), M. pumila i M. sylvestris. A. alternata ima znatno
širi krug domaćina, gde su zastupljene mnoge biljne familije.

Simptomi : U početku na zaraženom lišću se uočavaju sitne, ovalne pege, ljubičaste do crne boje, veličine
1,5-5 mm u prečniku, sa obodom ljubičasto-smeđe boje. Sa napretkom oboljenja može doći do spajanja
pega ili do njihovog uvećavanja kada poprimaju nepravilan oblik ili izgled „žabljeg oka”. Ukoliko se pege
jave na peteljci lišća, lišće žuti i javlja se defolijacija, i to ponekad i preko 50%. U uslovima intenzivne
defolijacije dolazi do prevremenog opadanja plodova. Alternarijska pegavost lišća se javlja uglavnom na
sortama iz grupe Delišesa ali je ne treba mešati sa pegama koje nastaju nepravilnom primenom kaptana
(kaptanove pege), crnim rakom jabuke (simptomi na lišću) ili sa nekrotičnom pegavošću lišća koja se
javlja na Zlatnom Delišesu. Kaptanove pege na lišću javljaju se kada se preparati na bazi kaptana
primenjuju u uslovima vlažnog vremena; obično su veća oštećena na lišću koja su bila izložena većem
depozitu preparata (bliže atomizeru). Obično se ovakve promene javljaju na lišću iste straosti i to na
terminalnim letorastima. Slični simptomi na lišću koje izaziva patogen B. obtusa javljaju se na proleće i
povezani su sa prisusutvom mumificiranih plodova i izumrlih stabala u voćnjaku. U uslovima velikih
oscilacija zemljišne vlage tokom jula i avgusta na lišću sorte Zlatni Delišes javljaju se nekritične pege kao
posledica fiziološkog stresa biljaka. Ponekad, u ekstremnim uslovima, A. mali prouzrokuje pojavu pega i
na plodu jabuke koje su često neupadljive i slične pegama koje nastaju kao posledica nedostatka
kalcijuma. Obično je intenzitet zaraze na plodu relativno nizak, ali u voćnjacima gde je došlo do jake
defolijacije, procenat inficiranih plodova može biti i preko 60%.

Epidemiologija : Gljiva A. mali prezimljava u vidu micelije na opalom lišću, oštećenim mladarima ili u
pupoljcima. Primarne zaraze se obično dešavaju u precvetavanja i prvog opadanja plodova. Bolest se
brže razvija u uslovima vlažnog vremena, pri temperaturama od 25-30°C. Do infekcije dolazi kada su
prisutne optimalne temperature i vlaženje lišća u trajanju od 5,5 sati, a prve pege se mogu uočiti dva
dana nakon infekcije. Patogen proizvodi specifičan toksin koji pospešuje intenzitet zaraze i razvoj
oboljenja na osetljivim sortama.

Suzbijanje : Treba redovno pratiti zastupljenost i brojnost grinja i održavati je na manje od 6-8 jedinki po
listu u voćnjacima gde alternarijaska pegavost predstavlja problem u proizvodnji jabuke. Veliko prisustvo
ovih štetočina prouzrokuje stres kod napadnutih biljaka a time i veću osteljivost na A. mali. Zlatni Delišes
je najosetljivija sorta jabuke te je neophodno pratiti pojavu oboljenja mesec dana nakon precvetavanja.
Takođe, potrebno je da odrediti procenat zaraženog lišća u delovima voćnjaka gde su štete od grinja
najintenzivnije. Obezbeđivanjem optimalnih uslova za razvoj jabuke značajno se može smanjiti napad
ove gljive. Uklanjanje opalog zaraženog lišća iz voćnjaka može pomoći u smanjenju inokuluma za
narednu sezonu.
U lokalitetima i na sortama gde se pojavljuje A. mali treba izvršiti suzbijanje fungicidima. U našoj zemlji
nema registrovanih fungicida za suzbijanje A. mali, ali u svetu dobru efikasnost su ispoljili fungicidi na
baz i iprodiona, kresokoksim-metila i trifloskistrobina. Prvo tretiranje treba obaviti mesec dana posle
precvetavanja, a u povoljnim uslovima za razvoj oboljenja tretiranje ponoviti za 14 dana.

CRNA PEGAVOST LUKA – ALTERNARIA PORRI

Crna pegavost luka je značajno oboljenje crnog luka. Posebno je štetno pri gajenju semenskog luka, jer
se cvetonosno stablo lako lomi, usled čega seme ne dozri.
Oboljenje se najčešće prvo javlja na starijem lišću. Prvo se uočavaju lokalne pege, najpre žućkaste a
potom tamnomrke boje, izduženog oblika i često se razvijaju po celoj dužini lista ili cvetonosnog stabla.
Pege se vremenom uvećavaju, ali se uvećava i njihov broj, pa tako pokrivaju veliki deo lisne površine. U
središnjem delu pege, u uslovima vlažnog vremena, formira se crna prevlaka od konidiofora i konidija
patogena.

Epidemiologija : Patogen se održava u obliku micelije u inficiranim biljnim ostacima, samoniklim biljkama
i srodnim vrstama iz fam. Alliaceae. U nekim slučajevima, gljiva se prenosi i semenom ili izvodnicama za
seme i tada se javljaju rane infekcije na ponicima luka. Zaražene mlade biljke luka predstavljaju izvor
zaraze odakle se patogen dalje širi u usevu. Konidije se šire kišom ili vetrom. Infekcija se najčešće
ostvaruje u uslovima toplog i vlažnog vremena (obilne rose i vlaženje lišća). Otpimalna temperatura za
rast A. porri je 25°C. Patogen pored lišća, može da zarazi i lukovice preko lisnog rukavca ili tokom
vađenja.

Suzbijanje : Pregled useva, višegodišnji plodored, uklanjanje biljnih ostataka doprinose sprečavanju
pojave oboljenja. Primena dvogodišnjeg ili trogodišnjeg plodoreda takođe je značajna mera zaštite. U
cilju smanjenja pojave truleži u skladištu, izvoditi vađenje lukovice po suvom vremenu i potom ih
prosušiti na vazduhu. Lukovice čuvati na temperaturi od oko 1°C i relativnoj vlažnosti <70%. U svetu se
koriste fungicidi na bazi azoksistrobina, piraklostrobina, propikonazola, azoksistrobin+propikonazol,
imoksanil+famoksadon, tebukonazola, bakarhidroksida, fenamidona, boskalida, boskalid+piraklostrobin,
hlorotalonila, ciprodinila, ciprodinil+fludioksonil, iprodiona, mankozeba i pirimetanila.

CRNA PEGAVOST MRKVE – ALTERNARIA RADICINA

Simptomi crne pegavosti se vide u fazi klijanja gde klica pocrni, trune, a biljka propada. Na razvijenom
lišću i peteljkama vide se izdužene ili okruglaste pege koje menjaju boju od žućkaste do crne. Na glavi
korena se vide crna plitka udubljenja.Ukoliko je zemljište vlažnije može doći i do trulenja korena.
Do zaraze moe doći preko semena kada stradaju klijanci ili preko korena preko biljnih ostataka.

Suzbijanje :

četverogodišnji plodored

na manjim površinama treba pokupiti i spaliti bolesno lišće

sejati zdravo i tretirano sjeme

CRNA PEGAVOST PARADAJZA – ALTERNARIA SOLANI

Crna pegavost je veoma rasprostranjeno oboljenje paradajza. U slučaju visokog intenziteta zaraze, listovi
prevremeno propadaju, što se u značajnoj meri odražava i na prinos. U godinama kada su klimatski
uslovi uslovi povoljni za razvoj oboljenja, troškovi suzbijanja A. solani mogu iznositi i preko 10% ukupnih
troškova proizvodnje.

Simptomi : A. solani se razvija na svim nadzemnim delovima paradajza. Na starijim biljkama simptomi se
prvo pojavljuju na donjem lišću. U početku su pege okrugle, sivomrke boje, i sitne (do 2 mm). Kasnije se
povećavaju, postaju crne i na njima se ističu zone u vidu koncentričnih krugova, što je specifičan simtom
oboljenja. Oko pega na lišću se javlja hloroza u vidu oreola žute boje kao posledica razgradnje hlorofila.
Kada se pege uvećavaju i spajaju, često su ograničene većim lisnim nervima. Ponekad, kada se pege
spoje, dolazi do propadanja cele lisne površina prouzrokujući uvijenost lista. Ovakvo lišće ne opada, već
ostaje na stablu.

Na stablu se javljaju pege izduženog, ovalnog oblika, znatno krupnije od pega na listu. U slučaju jake
zaraze, mogu da zahvate i celu internodiju i prestenasto da obuhvate stablo, naročito kod mladih biljaka.
Pege na plodovima se po pravilu formiraju oko peteljke, crne su boje i sa ugnutim središnjim delom.

Epidemiologija : Tokom zime se održava na obolelim biljnim ostacima i krtolama krompira u vidu
micelije, konidija, hlamidospora i stromatičnih tvorevina. U proleće, u povoljnim uslovima spoljne
sredine, micelija se aktivira i počinje sa reprodukcijom konidija. Umerene temperature, visoka vlažnost
vazduha, i produženo vlaženje listova zbog rose ili navodnjavanja pogoduju razvoju patogena. Kiša nije
neophodna za razvoj ove bolesti. Periodi vlažnog i suvog vremena takođe pospešuju razvoj crne
pegavosti. Konidije se prenose i šire na druge biljke kišom, vetrom i insektima. Po dospevanju na biljno
tkivo konidije proklijaju dajući mnogobrojne infekcione hife, koje dalje prodiru ili kroz stomine ovore ili
kroz kutikulu. Povećani rizik od infekcije javlja se kod biljaka koje pate od disbalansa hranljivih materija,
biljaka sa virusnom infekcijom i oštećenjima od insekata. Do sekundarnih infekcija dolazi kada u okviru
nekrotičnih površina na listovima dođe do sporulacije, a spore se prenose do susednih, neinficiranih
biljaka. Crna pegavost se može pojaviti nešto ranije od plamenjače, ali uglavnom se prvo uočava
sredinom leta. Najveću štetu najčešće prouzrokuje u povoljnim uslovima kasnije u sezoni, u našim
uslovima tokom jula i avgusta.

Suzbijanje : Jednom nedeljno potrebno je pregledati polje u cilju utvrđivanje nivoa zaraze. Pregled se
vrši po ’’W’’ putanji, i u zavisnosti od veličine parcele intenzitet zaraze se ocenjuje na pet do 10 mesta.

Uništavanje zaraženih biljnih ostatatka, najmanje dvogodišnji plodored, upotreba sertifikovanog semena
i proizvodnja zdravog sadnog materijala predstavljaju osnovne preventivne mere zaštite paradajza.
Velika je verovatnoća da se na infestiranim poljima iz prethodne godine nalazi velika količina prezimelog
inokuluma. Ipak, s obzirom da se konidije prenose vetrom, plodored samo odlaže pojavu bolesti. Treba
izbegavati prekomerna i česta navodnjavanja koja listove održavaju duže vremena u vlažnom stanju.
Takođe, u cilju smanjenja izlaganja biljaka stresnim situacijama, potrebno je sprovesti adekvatno
suzbijanje ostalih patogena i insekata.
Postoji mali broj hibrida paradajza koji su otporni ili tolerantni na A. solani. Od hibrida niskog rasta
tolerantan je Florida 47 F1, a od visokih Beg beef F1 i Maraton F1.

Primena fungicida je najvažnija mera suzbijanja A. solani. Sa zaštitom treba početi pre pojave bolesti i u
ovu svrhu koristiti fungicide sa širokim spektrom delovanja. U svetu odavno postoje kompjuterski
programi za praćenje brzine razvoja A. solani. Zahvaljujući ovim podacima proizvođač može da odredi
interval između dva tretiranja i godišnje uštedi jedan do tri tretmana. Podatke o brzini razvoja A. solani
imaju pojedine Poljoprivredne savetodavne stručne službe (PSSS).
Prema navodima FRAC, A. solani je patogen niskog rizika za razvoj rezistentnosti na fungicide.

CRNA PEGAVOST KUPUSA – ALTERNARIA BRASSICAE, ALTERNARIA BRASSICICOLA

Oba patogena prouzrokuju crnu pegavost lišća bez bitnih razlika.

Pege su mrke boje, okruglaste i sa hlorotičnim oreolom, prečnika do 1 cm, sa karakterističnim

koncentorvanim krugovima. U središnjem delu pega obrazuje se crna prevlaka od konidiofora i konidija.

Usled nekroze zaraženih delova liske, kao i propadanja jače zahvaćenih listova, smanjuje se asimilaciona
površina biljaka, što dovodi do smanjenja prinosa i pogoršanja njegovog kvaliteta.

Ova bolest napada i karfiol, gde osim lista napada i cvat, što za posledicu ima umanjivanje tržišne
vrednosti proizvoda.

Epidemiologija : A.brassicae obrazuje krupne tamno obojene konidije, najčešće pojedinačno ili u kraćim
nizovima. Gljive prezimljavaju u stadijumu micelije i konidija na semenu, na zaraženim biljnim ostacima,
u izvodnicama za seme i na preostalim neizmrzlim biljkama u polju. U proleće, na izvodnicama za seme i
prezimelim zaraženim biljkama se nastavlja razviće parazita.
Konidije se raznose vetrom, vodom, insektima ili prilikom rada na odeći i rukama radnika. Tokom
vegetacije se ostvari više ciklusa zaraze, naročito u uslovima čestih kiša i obilne rose.

Suzbijanje :

višegodišnji plodored

uklanjanje biljnih ostataka

uništavanje korova

preventivno – fungicidi kontaktnog dejstva

pri pojavi prvih simptoma – sistematični fungicidi

Kod proizvodnje semena se preporučuje folijarna primena fungicida tokom vegetacije. Ukoliko postoji
opasnost od širenja bolesti, potrebno je prskati biljke svakih 10-14 dana sa fungicidima na bazi cineba,
mankozeba ili tirama.

UVEUĆE IZDANAKA – VERTICILLIUM ALBO-ATRUM I VERTICILLIUM DAHLIAE

Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na lišću koje se uvrće na gore, žuti, vene i na kraju opada. Bolest
prvo zahvata donje delove izdanaka, a potom se proširuje na gornje delove. Izdanci se suše počevši od
zemlje. Često se simptomi javljaju samo na jednom delu izdanka, ili na nekolicini izdanaka u žbunu.
Većina sorti crvene maline je u izvesnom stepenu otporna na ovu bolest, a Villamet je vrlo osetljiv.
Patogen se nalazi u zemljištu na dubini do 30 cm.

Suzbijanje : Jedini način borbe protiv ovog patogena su preventivne mere, dok primena hemijskih
preparata ne daje rezultate nakon pojave oboljenja. Nega i održavanje malinjaka je od primarnog
značaja u suzbijanju ovog oboljenja. Treba izbegavati sadnju jagodastih vrsta i drugih vrsta domaćina
ovog oboljenja, kao što su jagoda i vrste iz roda Cucurbitaceae (krastavac, tikva, lubenica, dinja).
Mnoge vrste korova mogu biti domaćini ovog patogena, pa je pre sadnje obavezno adekvatno suzbijanje
korova. Primena fumigacije dazometom (Basamid granulat) pre sadnje može umanjiti pojavu ovog
oboljenja, ali se ovaj postupak ne koristi često.

ZELENO (VERTICILIOZNO) UVENUĆE PARADAJZA – VERTICILLIUM ALBO-ATRUM, VERTICILLIUM DAHLIAE

Zeleno uvenuće je oboljenje koja može prouzrokovati ozbiljne gubitke pri gajenju povrtarskih biljaka iz
familije Solanaceae. U prodručjima gde se ove biljke dugo gaje, naročito u monokulturi, može doći i do
potpunog propadanja useva. Intenzitet uvenuća i gubitak prinosa zavise od nivoa inokuluma u zemljištu,
uslova spoljašnje sredine i osetljivosti sortimenta. Patogen ima širok krug domaćina, preko 200 vrsta
zeljastih i drvenastih biljaka. Od gajenih, to su vrste iz familije Solanaceae (paprika, paradajz, krompir,
plavi patlidžan), Cucurbitaceae (krastavac, dinja, lubenica) i druge. Gajene biljne vrste koje nisu osetljive
na ovog patogena su kukuruz i strna žita.

Simptomi : Parazit može da zarazi biljke u svim fazama razvića. Mlade biljke i sejanci mogu veoma brzo
propasti neposredno posle ostvarene infekcije, ali mnogo češće se javljaju kasnije zaraze. Prvi simptomi
se uočavaju na donjem lišću zaraženih biljaka u vidu blagog uvenuća. Tkivo lišća zahvaćeno uvenućem
omekša i obezboji se počev od ivice liske prema njenom središnjem delu. Lišće međutim zadržava zelenu
boju, pa se zato i naziva „zelen” uvenuće. Sa razvojem oboljenja, lišće sve više gubi turgor, suši se i na
kraju otpada. Pored lišća, mogu biti zahvaćene pojedine grane pa i cele biljke. Na uzdužnom preseku
korena i prizemnog dela stabla može se uočiti nekroza ksilema. Obolelo tkivo je mrko obojeno, čime se
jasno razlikuje od okolnog zdravog tkiva. U početnim fazama oboljenja, pre nego što patogen u
potpunosti zahvati sprovodne sudove, zaražene biljke se mogu privremeno oporaviti tokom noći.
Zaražene biljke imaju skraćene internodije i žbunast izgled. Na paradajzu, su međutim spoljni znaci
bolesti nešto drugačiji nego kod opisanih na paprici. Nema pojave uvenuća biljaka, niti se remeti njihov
porast. Tek na starijem lišću nastaju hlorotične pege koje potom nekrotiraju. Mrka obojenost sudovnog
sistema, uočljiva na uzdušnom preseku prizemnog dela stabla, karakterističan je znak zelenog uvenuća
paradajza.

Epidemiologija : Patogen se u prirodi održava trajnom micelijom (V. albo-atrum) ili mikrosklerocijama (V.
dahliae). ikrosklerocije u odsustvu domaćina mogu se održati u zemljištu u poljskim uslovima i više od 14
godina, ali najveća količina mikrosklerocija uspeva da preživi u zemljištu najviše dve do četiri godine.
Međutim, čak i veoma mala količina je dovoljna da inficira veliki broj osetljivih biljaka. Za uspešno
ostvarenje infekcije dovoljno je od dve do tri mikrosklerocije. Mikrosklerocije imaju i delimičnu
sposobnost da se formiraju u ostacima biljnog materijala i da na taj način povećaju svoju brojnost u
zemljištu. Zbog velike prilagodljivosti uslovima spoljne sredine i perzistentnosti mikroslerocija, patogen
se u zemljištu može održati gotovo neograničeno dugo. Uslovi spoljne sredine, a naročito temperatura
zemljišta, utiče na zastupljenost određene vrste patogena. V. dahliae je više prisutan u toplijim
klimatima, gde je optimalna temperatura zemljišta (23-25°C), a V. albo-atrum u nešto hladnijim (21°C).

Za klijanje mikrosklerocija potrebno je da u zemljištu ima dovoljno vlage, da je temperatura u intervalu

od 20-25oC, i da su prisutne stimulativne materije koje luči koren prilikom rasta. Gljiva prodire kroz rane
ili direktno kroz epidermis korena do ksilemskog tkiva, u kome se dalje sistemično razvija. Rastom
parazit u sprovodnom tkivu otežava transport vode i mineralnih materija ka nadzemnom delu biljke. U
uslovima visoke relativne vlažnosti vazduha i temperature, iz sudovnog dela micelija se probija na
površinu lista, obrazujući duž lisnih nerava konidiofore sa konidijama. Kišne kapi spiraju konidije sa
zaraženih biljaka u zemljište gde dolaze u dodir sa
korenom, klijaju i prodiru u biljku i na taj način vrše sekundarne zaraze. U povoljnim uslovima zaraza se
sa lokalnih žarišta može proširiti na ceo usev. Parazit se u prirodi prenosi površinskom vodom, zaraženim
biljnim ostacima i zaraženim semenom.

Suzbijanje : U cilju određivanje nivoa prisutnog inokuluma korisno je uzeti uzorke zemljišta u jesen, pre
sadnje biljaka paradajza naredne godine. Uzorci se uzimaju sa dubine od 10-15 cm prohodom po W
obrascu. Ako se utvrdi da je količina inokuluma veća od 10 mikrosklerocija po cm³ zemljišta, treba izbeći
tu parcelu za zasnivanje useva paradajza. Primena plodoreda, uklanjanje biljnih ostatatka i korovskih
biljaka koje su domaćini patogena, dezinfekcija supstrata pri proizvodnji rasada može pomoći u
smanjenju zaraze. Povrtarske biljke iz fam. Solanaceae na istoj površini gajiti tek svake pete godine, a u
plodosmenu uvoditi biljne vrste koje nisu domaćaini opisanom patogenu, pre svega žitarice, kukuruz,
soja, šećerna repa, a od povrća pasulj, boranija, grašak i kupus. Zemlju za gajenje biljaka u zatvorenom
prostoru termički ili hemijski dezinfikovati. U tu svrhu može se primeniti pregrejana vodena para (60-
70°C u trajanju od 30 min), sunčeva toplotna energija (solarizacija – prektivanje zemljišta folijom tokom
najtoplijih meseci) i dezinficijens na bazi dazometa.

Od fungicida, u svetu se protiv prouzrokovača zelenog uvenuća najčešće koriste sisitemični fungicidi iz
grupe benzimidazola – benomil, karbendazim, fuberidazol i tiabendazol. Međutim, navedeni fungicidi
imaju ograničeno delovanje na parazita. Nisu u stanju da spreče infekcije, već samo zaustavljaju razviće
gljive dok traje delovanje fungicida. U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje
Verticillium spp. Do sada nije utvrđena rezistentnost V. dahliae i V. alboatrum na fungicide.

U svetu se sve intenzivnije proučava i mogućnost primene alternativnih metoda u

suzbijanju prouzrokovača zelenog uvenuća biljaka. Značajna istraživanja usmerena u pravcu
biološkog suzbijanja Verticillium spp., uglavnom se zasnivaju na primeni antagonističkih sojeva bakterija
iz rodova Alcaligenes, Bacillus, Pseudomonas, Paenibacillus, Serratia,
Sphingobacterium,Stenotrophomonas, Yersinia i gljiva – Glomus spp., Pythium olygandrum, Trichoderma
viridae i Talaromyces flavus.

Sušenje lastara maline i kupine – Didymella applanata

Simptomi bolesti: Bolest se u našim uslovima javlja krajem juna, kada započinje zaraza lišća
jednogodišnjih izdanaka koja počinje od ivice liske i šri se prema glavnom nervu. Nekroza lišća izmedju
nerava je u vidu slova “V”. Ređe se dešava infekcija lišća dvogodišnjih izdanaka. Kroz lisnu dršku zaraza
se širi na noduse. Zaraženo lišće se prevremeno osuši. Na izdancima oko pazušnih listova i duž
internodija se javljaju kestenjaste pege, koje se spajaju usled čega biva zahvaćen veći deo izdanka.
Tokom zime dolazi do izbeljavanja izdanaka, a u njima se uočavaju sitne, male pseudotecije i kasnije
piknidi. Tokom proleća i leta, u okviru pega dolazi do nekroze, pucanja i odvajanja kore. Parazit oštećuje
samo primarnu koru, dok sudovno tkivo izdanka ostaje zeleno. Gljiva u pupoljke retko prodire.

Ciklus razvoja: Parazit tokom zime prezimljava u vidu micelije, pseudotecija i piknida na obolelim
lastarima. Kada je vreme vlašno stvaraju se askospore i konidije koje vrše zarazu lišća jednogodišnjih
izdanaka. Patogen iz lista, kroz peteljku zahvata koru lastara oko pupoljka. Usled zaraze ćelije uginjavaju
i formiraju se kestenjaste pege. Piknospore se formiraju od juna do kraja jula. Početkom avgusta lastari
dozrevaju i manje su osetljivi na zarazu kada dolazi do zaražavanja lišća

Štetnost: Patogen pričinjava velike ekonomske štete na malini i kupini, dolazi do smanjenja porasta
izdanaka, oštećenja lišća i pupoljaka, izdanci su osetljiviji na niske temperature i lakše dolazi do
izmrzavanja. Na obolelim izdancima pupoljci ne kreću.

Suzbijanje: Odmah nakon berbe poželjno je ukloniti dvogodišnje izdanke koji su radjali. Ne treba
praktikovati da se ova mera orezivanja sprovodi na proleće.Treba redovno uklanjati korove, i
orezivanjem smanjiti bujnost biljaka. Od hemijskih preparata nakon brebe i od početka kretanja
vegetacije preporučuje se primena preparata na bazi bakra Cuprozin 35-WP (0,35 %), Blauvit tečni (0,3-
0,4 % tretiranjem tokom faze intenzivnog porasta izbojaka do početka cvetanja rodnih grana), a tokom
faze intenzivnog porasta fungicid Quadris (0,075 % preventivnim tretiranjem, od faze kada su lastari
visine oko 60 cm (od kraja maja meseca) .

BOTRYTIS CINEREA

Kod zaraženosti jagode sivom plesni karakteristična je skramna siva masa plesni koja seformira na
plodovima. Gljivice se brzo šire i od samo jednog zaraženog ploda može se zaraziti čitav rod.

Epidemiologija : Infekcija može nastupiti u periodu cvetanja. Nakon zaraze latica i naseljavanja gljive na
prašnike dolazi do sporulacije. Konidije gljive počinju klijati u infekcijsku hifu koja raste prema
receptaculumu odakle pomoću penetracijske hife prelazi u plod. Proces prodora infekcijske hife od tučka
do ploda traje u povoljnim uslovima oko nedelju dana. Budući da u okolini uvek ima konidija gljive B.
cinerea, infekcija ploda može nastupiti i direktno. Direktna zaraza ploda najčešće se događa pred berbu.
Spore ove bolesti klijaju u širokom rasponu temperatura, s optimumom od 20 do 23 °C.

Suzbijanje : Suzbijanje sive plesni zahteva integrisanpristup i obuhvata obavljanje svih mera nege
iodržavanja kojima se omogućava dobra cirku-lacija vazduha među izdancima, redovno branjezrelih
plodova (kao i zaraženih plodova, kakobi se smanjio stepen izazivača primarne zaraze),kao i primenu
fungicida tokom perioda cveta-nja sa više padavina. Višestruki fungicidi, kaošto su fenheksamid, kaptan,
mešavina kaptana i fenheksamida, tiram, tiopanat-metil, mešavinaciprodinila i fluidoksomila, iprodion,
mešavinapiraklostrobina i boskalida, i pirimetanil obez-beđuju kontrolu ovih gljivica. Prvo tretiranje(5 –
10%) obavite tokom perioda početka cve-tanja. Tretiranje ponovite još jednom posle 10dana, naročito
ukoliko je period cvetanja praćenvećom količinom padavina. Ne zaboravite da ro-tirate preparate, kako
se kod gljivica ne bi razvilarezistentnost.

BOTRYTIS CINEREA

Prouzrokovač sive truleži se verovatno sreće svuda gde se gaji paradajz. Gljiva Botrytis fuckeliana je
veoma rasprostranjen i štetan patogen, naročito u umerenim i suptropskim klimatima. Mnogo je
poznatiji konidijski stadijum gljive Botrytis cinerea koji je opisan na mnogim biljnim vrstama. U
našoj zemlji, ova gljiva predstavlja problem pri gajenju paradajza u zaštićenom prostoru. Štete najšečće
nastaju u objektima u kojima nije pravilno regulisana temperatura i vlažnost vazduha. Tada se ispoljava u
veoma štetnim razmerama.

Simptomi : Pri infekciji mladih biljaka ova gljiva prouzrokuje simptome poleganja ili topljenja rasada.
Tada se na prizemnom delu stabla sejanaca uočava vodenasta nekrotična pega, koja zahvata nežno tkivo
stabla sa svih strana. Slične simptome prouzrokuju i drugi patogeni, tako da lako može doći do pogrešne
dijagnoze oboljenja. Pojava vodenaste pege na odraslim biljkama dovodi do sušenja gornjih delova
biljaka. Karakteristični su simptomi na zelenim plodovima paradajza. Na spojnom mestu ploda i peteljke
nastaje vodenasta zona. Tada dolazi i do opadanja plodova. U uslovima obilne vlažnosti vazduha na
površini zaraženog tkiva razvija se obilna sivopepeljasta prevlaka koju čine sporonosne tvorevine gljive.
Na lišću se pojavljuju vodenaste pege, koje se u uslovima veće vlažnosti brzo šire i nekrotiraju sa
razvojem obilne karakteristične sporulacije.

Epidemiologija : Gljiva se u prirodi održava micelijom i sklerocijama u obolelim biljnim organima. U

proleće, pri povoljnim uslovima za razvoj gljive, micelija se aktivira i počinju da se formiraju konidije.
Konidije se rasejavaju kišnim kapima na kraća i vetrom na duža rastojanja. Pri dospevanju na biljku
proklijaju u uslovima potpune zasićanosti vazduha vlagom ili u kapi vode i tako ostvaruju zarazu.
Infekcija se oglavnom ostvaruje preko rana, ali je moguća i direktnim prodiranjem micelije u osetljivo
tkivo domaćina. Gljiva je policiklični parazit tako da tokom vegetacije ostvari više ciklusa zaraze.

Suzbijanje : Regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u objektima zaštićenog prostora

predstavlja osnovnu meru sprečavanja pojave sive truleži. Tokom prohladnih i oblačnih dana smanjiti
zalivanje biljaka i tako sniziti vlažnost vazduha i zemljišta, uz istovremeno intenzivno provetravanje.
Obolele plodove redovno odstranjivati. Pri proizvodnji rasada obavezno dezinfikovati supstrat. U našoj
zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje B. cinerea. U svetu se koriste preparati na bazi
iprodiona, hlorotalonila, propineba, fenheksamida, boskalida, ciprodinil+fludioksonil. Pri primeni
fungicida voditi računa o broju tretiranja istim preparatom zbog brzog razvoja rezistentnosti patogena.
Zbog toga, neophodno je kombinovati preparate različitog mehanizma delovanja i poštovati preporuke o
maksimalnom broju tretiranja u toku gofine istim fungicidom.

Siva trulež ( prouzrokovač: Botryotina fuckeliana) Simptomi: Najtipičniji simptomi se pojavljuju na

plodovima u vidu pjega uglavnom svijetlomrke sive boje. Osobine patogena: Fakultativni je parazit sa
dobro razvijenom višećelijskom micelijom maslinaste boje. Konidije ove gljive klijaju na temperaturi 1-
33°C (opt.: 18-21°C) u kapi vode ili potpunoj zasićenosti vazduha. Ciklus razvoja: Održava se micelijom i
sklerocijama u oboljelim biljnim organima. U proljeće pri povoljnim uslovima micelija se aktivira i počinje
da formira konidije. Konidije se rasijavaju kišnim kapima na kraća i vjetrom na duža rastojanja. Infekcija
se ostvaruje preko rana, a moguća je direktnim prodiranjem micelije u osjetljivo tkivo domaćina. Na
oboljelim biljnim tkivima micelija obrazuje ogroman broj konidija koje se rasijavaju tokom vegetacije i
ostvaruju veći broj sekundarnih zaraza. Mjere zaštite: Gajenje otpornih sorti, izbalansirana ishrana,
primjena fungicida.

COLLETOTRICHUM SPP.

Antraknoza je u uslovima velike vlažnosti često oboljenje dozrelih plodova paradajza. Ovo je značajno
oboljenje paradajza gajenog za indusatrijsku preradu koji duže ostaje u polju. Ukoliko se bolest
zanemari, dolazi do značajnog gubitka prinosa i kvaliteta plodova.

Simptomi : Karakteristični simptomi oboljenja ispoljavaju se na zrelim plodovima. Infekcija može da se

ostvari i na mladim, zelenim plodovima, ali simptomi se ne javljaju sve do njihovog zrenja. Na plodu, kao
posledica infekcije, nastaju kružne, neznatno udubljene pege, u prečniku i do 2 cm. Centralni deo pege je
obično mrke boje, a kasnije sa njenim sazrevanjem javljaju se i sitne crne tačkaste tvorevina patogena
(mikrosklerocije). Površinski sloj napadnutog tkiva ispod pokožice može biti beličast i suv, a centrlni deo
tamniji. Napadnuto tkivo često naseljavaju sekundarni mikroorganizmi ubrzavajući proces propadanja
ploda.

Epidemiologija : Patogen se održava u biljnim ostacima u vidu sklerocija, a može se preneti i semenom.
Prezimele sklerocije klijaju u hifu koja vrši infekciju direktnim prodiranjem u biljno tkivo. Takođe, na
površini sklerocija mogu nastati acervule na kojima se obrazuju konidije. U uslovima visoke vlažnosti one
se raznose vodom za zalivanje, kišnim kapima, insektima, mehanizacijom ili odećom radnika. Infekcija
ploda se dešava i kada na njemu nema vidljivih oštećenja. Na vrhu infekcione hife koja nastaje klijanjem
konidije gljiva formira apresoriju i prodire direktno kroz tkivo ploda. Na zaraženim biljnim delovima
formiraju se sekundarne konidije koje obavljaju novi ciklus zaraze.

Suzbijanje : Nedeljno pregledati parcele po „W” obrascu, počevši od sredine sezone do momenta zrenja
plodova. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored, vršiti uklanjanje biljnih ostataka i korovskih biljaka,
dezinfikovati zemljište u lejama za proizvodnju rasada, uzimati seme samo iz nezaraženih plodova,
redovno provetravati objekte gde se gaje biljke. Izbegavati gustu sadnju i povređivanje korena biljaka u
cilju smanjenja zaraze. Malčiranje useva sa slamom ili plastikom takođe može pomoći u smanjeju
gubitaka od antraknoze. Primena fungicida predstavlja značajnu meru u suzbijanju patogena. Posebno je
značajna njihova primena u fenofazi početka zrenja plodova. Međutim, zbog postojanja latentnih
infekcija koje se javljaju i na zelenim plodovima, tretiranja se moraju izvoditi praktično tokom cele
sezone. U našoj zemlji nema registrovanih fungicida za suzbijanje prouzrokovača antraknoze plodova
paradajza. U svetu se uglavnom primenjuju preparati na bazi metirama, propineba, hlorotalonila,
mankozeba, azoksistrobina, difenokonazola i dr. Do sada nije utvrđena rezistentnost prouzrokovača
antraknoze plodova paradajza na fungicide.

FUZARIOZNO UVENUĆE – FUSARIUM OXYSPORUM F. SP. CEPAE

Prouzrokovač fuzarioznog uvenuća luka je gljiva koji se dugo održava i prenosi zemljištem. Najveće štete
pravi tokom letnjih meseci, kada su česti periodi vremena sa povišenim temperaturama.

Simptomi : Infekcije ostvarene u ranim fazama razvoja biljke, posle sadnje i nicanja, dovode
do potpunog propadanja biljaka. Biljke žute, venu i suše se. Lukovice zaraženih biljaka koje su kasnije
zaražene mogu izgledati normalno, iako je unutrašnje tkivo meko. Na celoj ili delu površine bazalnog
dela lukovice razvija se suva trulež. Starije lišće vene, postaje tamno i izumire. Ubrzano propadanje celih
biljka može se javiti širenjem zaraze sa starijeg na mlado lišće. U vlažnim uslovima na donjem delu
zaraženih lukovica može se javiti bela trulež. Takođe, i drugi patogeni mikroorganizmi, kao što su
bakterije, mogu naknadno naseliti već inficirane lukovice prouzrokujuću vlažnu trulež.

Epidemiologija : Gljiva se održava u vidu spora u zemljištu i biljnim ostacima i po nekoliko godina.
Patogen se širi vodom, česticama zemlje, insektima, mehanizacijom i obućom radnika. Najintenzivnije
zaraze se javljaju u toplom (25-28°C) i vlažnom zemljištu. Pri povoljnim uslovima spore u kontaktu sa
korenom biljke domaćina proklijaju u infekcione hife koje se probijaju kroz epidermis i parenhim kore,
odakle prodire u ksilem. Preko korena patogen dospeva do donjeg dela lukovice pruozrokujući njeno
propadanje. Gljiva takođe prodire i preko povreda nastale ishranom larvi lukove muve, neracionalnom
primenom đubriva, mehanizacijom ili
prilikom vađenja lukovica.

Suzbijanje : Izbegavati oštećenja lukovica tokom izvođenja mera nege i zaštite useva. U cilju smanjenja
gubitaka, pažljivo sortirati lukovice pre čuvanja. Prostorije u kojima se čuvaju lukovice je potrebno
održavati čistim i dobro provetrenim. Primeniti najmaje trogodišnji plodored i gajiti useve koji nisu
domaćini patogenu. Gajiti sorte i hibride luka koji su tolerantni. Za sada se ne postoje hemijske mere
suzbijanja prouzrokovača fuzarioznog uvenuća.

Bijele noge krompira i trulež biljaka ( prouzrokovač: Thanatephorus cucumeris) Simptomi: Najčešći
simptomi kod većine biljaka su propadanje klijanaca, trulež korijena i prizemnog dijela stabla ili
pjegavost lišća. Kod krompira na prizemnom dijelu stabla formira se bijela micelijska navlaka koja ga
kružno obuhvata, ovaj simptom je poznat pod nazivom „Bijele noge“ po kome je bolest dobila ime.
Osobine patogena: Micelija T.cucumeris je višećelijska, u početku bezbojna, a kasnije mrke do
tamnomrke boje sa hifama. Plodonosna tijela gljive nastaju u

osnovi stabla na mjestu pojave „bijele noge“. Pogoduju joj visoka vlažnost, temperatura i kiselost
zemljišta. Ciklus razvoja: T.cucumeris se održava u krtolama i zemljištu u vidu sklerocija, u biljnim
ostatcima i sjemenu u vidu micelije. U proljeće pri povoljnim uslovima sklerocije klijaju u miceliju, koja
prodire u koleoptile ili korijen biljaka. Iz korijena micelija se širi u prizemni dio stabla. Zaraze mogu
nastati i od micelije iz zemljišta ili sjemena. Ona se u zemljištu razvija saprofitski na mrtvim biljnim
ostatcima i u kontaktu sa biljkom domaćinom ostvaruje infekciju. Mjere zaštite: Dezinfekcija zemljišta za
proizvodnju rasada i gajenje povrća, popravak pH vrijednosti i dreniranje, višegodišnji plodored,
korišćenje zdravog sjemena i sadnog materijala.

Krastavost plodova paradajza i pjegavost lišća paprike ( prouzrokovač: Xanthomonas campestris pv.
vesicatoria) Simptomi: X.vesicatoria se razvija na svim nadzemnim dijelovima paradajza i paprike, ali se
najtipičniji simptomi javljaju na lišću i plodovima. Na lišču se uočavaju sitne vodenaste pjege nepravilnog
oblika. Na plodovima se javljaju sitne, manje-više okrugle pjege koje podsjećaju na ospice. Osobine
patogena: X.vesicatoria je štapićasta, gramnegativna, aerobna, asporogena bakterija koja obrazuje
kapsule i ima jednu polarnu ciliju. Vlažno i toplo vrijeme pogoduje razvoju i širenju patogena. Razvija se
pri temperaturama 5-40°C (opt.: 30°C). Prirodni domaćini bakterije su različite vrste rodova Capsicum,
Solanum, Lycopersicum, ali i Nicotiana rustica, Datura stramonium... Ciklus razvoja: X.vesicatoria se
održava sjemenom i na biljnim ostatcima. Infekcija kotiledona, pravih listova i stabla nastaje uglavnom
preko stoma, a plodova preko povreda. Po ostvarenju infekcije bakterija se razvija u intercelularnim
prostorima. Na mjestima infekcije obrazuje se bakterijski eksudat koji se širi tokom vegetacije uz pomoć
kišnih kapi i vjetrom. Iz zaraženih plodova bakterija dospijeva na površinu sjemena gdje ostaje do
naredne sjetve. Mjere zaštite: Upotreba zdravog sjemena za proizvodnju rasada, dezinfekcija sjemena
fungicidima ili potapanjem u toplu vodu (60°C; 10min). Plodored, uništavanje biljnih ostataka,
dezinfekcija zemljišta za proizvodnju rasada.

Crna trulež (crna noga) prizemnog dijela stabla krompira ( prouzrokovač: Erwinia carotovora ssp.
altroseptica) Simptomi: Najtipičniji simptomi javljaju se na stablu. Na prizemnom dijelu stabla najprije se
uočavaju tamne pjege koje kasnije postaju crne. Ovakve pjege kružno obuhvataju prizemni dio stabla.
Parazitirano biljno tkivo izumire biljke poliježu i ne formiraju krtole. Osobine patogena: E.carotovora je
štapićasta, gramnegativna, asporogena bakterija po čijem cijelom tijelu su raspoređene cilije. Razvija se
u temperaturnom intervalu 1-36°C ( opt.: 25°C). Ova bakterija je prevashodno patogen krompira. Ciklus
razvoja: Bakterija se održava i prenosi krtolama krompira. Duže se održava u hladnom, vlažnom i
sabijenom nego u suvom, toplom i rastresitom zemljištu. Zaraza se ostvaruje najčešće preko povreda
krtola. Sadnjom manje zaraženih krtola u proljeće patogen prelazi na prizemni dio satbla prouzrokujući
crnu trulež. Kišnim kapima ili vodom pri zalivanju bakterija sa stabla preko stolona dospijeva na mlade
krtole krompira i preko uvećanih lenticela ostvaruje infekciju, čime se njen ciklus razvoja završava. Mjere
zaštite: Upotreba zdravih krtola, višegodišnji plodored, pri vađenju krtola treba paziti da ne dođe do
povrede.

MRKA TRULEŽ KRTOLA KROMPIRA I BAKTERIJSKOG UVENUĆA KROMPIRA I PARADAJZA – RALSTONIA

SOLANACEARUM

Ovaj patogen je odgovoran za bakterijsko uvenuće preko 200 biljnih vrsta, pa ipak najosetljiviji domaćini
su biljke iz roda Solanum među kojima su krompir, paradajz, plavi patlidžan, paprika i duvan.

Simptomi na krompiru

Biljke krompira. Početna faza infekcije u polju prepoznaje se po uvenuću vršnih listova biljke na
visokim temperaturama tokom dana, koji se oporavljaju tokom noći. U ranim fazama uvenuća lišće
ostaje zeleno ali kasnije počinje da žuti i razvija se smeđa nekroza. Takođe dolazi i do pojave epinastije.
Ubrzo dolazi do nepovratnog uvenuća izdanka ili cele biljke što rezultira propadanjem i odumiranjem
biljke. Poprečni presek sprovodnog tkiva uvenule stabljike obično je smeđe boje, a iz presečenog mesta
se lako može iscediti mlečni bakterijski eksudat. Kad se presečena stabljika stavi uspravno u vodu, iz
sprovodnih sudova ističe bakterijski eksudat.

Krtole krompira

Krtole krompira treba preseći poprečno ili uzdužno u blizini pupka krtola. Početna faza infekcije
prepoznaje se po promeni boje sprovodnog prstena od staklasto-žute do svetlosmeđe iz kojeg
se spontano, nakon nekoliko minuta, pojavljuje bledi kremasti bakterijski eksudat. Kasnije, sprovodno
tkivo postaje izrazito smeđe i nekroza se može proširiti na parenhimsko tkivo. U uznapredovalim fazama
infekcije.

Simptomi na paradajzu
Biljke paradajza. Prvi vidljivi simptom je uvelost najmlađih listova. U uslovima koji su povoljni za
patogena (temperatura zemljišta oko 25°C; zasićenost vlagom) u roku od nekoliko dana dolazi do
epinastije i uvenuća samo jedne strane ili cele biljke što dovodi do potpunog propadanja biljke. U manje
povoljnim uslovima (temperatura zemljišta manja od 21°C) uvenuće se ređe pojavljuje, ali se na stabljici
može razviti veliki broj adventivnog korenja. Moguće je uočiti pruge koje izgledaju kao natopljene
vodom i protežu se duž stabljike, od njene baze, a dokaz su nekrotiranja sprovodnog tkiva. Ako se
stabljika preseče iz sprovodnog tkiva čija je boja promenjena u smeđu, curi beli ili žućkasti bakterijski
eksudat.

Simptomi na drugim biljkama domaćinima (Solanum dulcamara, S. nigrum…)

Kod ovih biljaka domaćina se, u prirodnim uslovima retko uočavaju simptomi uvenuća, osim ako
temperatura zemljišta prelazi 25°C ili ako je nivo inokuluma izuzetno visok (npr. S. nigrum koji raste blizu
obolele biljke krompira ili paradajza). Ako dođe do uvenuća, simptomi su isti kao i kod paradajza. Biljke
S. dulcamara rastu sa stabljikama i korenjem u vodi i na njima nije vidljivo uvenuće, ali je na poprečnom
preseku osnove stabljike ili delovima stabljike koji su pod vodom vidljiva svetlosmeđa obojenost
sprovodnog tkiva. Ukoliko presečenu stabljiku uspravno stavimo u vodu, iz sprovodnog tkiva na mestu
preseka može curiti bakterijski eksudat, čak i ako nema simptoma uvenuća.

Epidemiologija :

Zaražene krtole semenskog krompira predstavljaju najopasniji izvor inokuluma i glavni način širenja
patogena. Krtole mogu da imaju očiglednu infekciju u slučaju kada se vide simptomi, ili latentnu infekciju
u slučaju kada nema vidljivih simptoma. Ovaj drugi tip infekcije (latentna infekcija) predstavlja sigurno
najveću opasnost. Sečenje semenskih krtola može da pomogne širenju inokuluma. Upotreba zaraženih
semenskih krtola, osim što odmah izaziva ekonomsku štetu na usevima jer dovodi do ispoljavanja
bakterijskog uvenuća, prouzrokuje i buduću štetu zbog kontaminacije zemljišta, jer R. solanacearum
može da preživi veoma dugo na mnogim samoniklim biljkama iz roda Solanum, u zemlji i na ostacima
zaražene vegetacije. Osim toga bakterije se mogu širiti i preko vode za navodnjavanje (kanali) i
površinskih voda. Znači da pojava bolesti na krompiru može da predstavlja ozbiljnu pretnju za buduće
uzgajanje ne samo krompira već i paradajza, paprike i plavog patlidžana.

Suzbijanje:

Veliki broj biljaka domaćina patogena i odsustvo hemijskih i bioloških sredstava čine da bakterijsko
uvenuće, predstavlja veliku opasnost. Sa posebnim osvrtom na krompir primarno je da se u borbi protiv
bakterioze upotrebljavaju semenske krtole bez prisustva R. solanacearum. Isto tako je važno rano
utvrđivanje prisutnosti patogena, jer je samo pravovremenim intervencijama moguće suzbiti štetu i
ograničiti širenje bakterije. Preventivne mere moraju da obuhvate sve faze premeštanja krtola: potrebno
je da se dezinfikuju sredstva transporta, kontejneri i prostori gde se skuplja krompir, posebno kada se
otkrije trulež u pojedinim partijama. Osim toga, postupak pripreme krtola za sadnju treba da se obavlja
pazeći da se različite partije drže odvojeno jedna od druge i da se često vrši dezinfekcija alata koji se
koristi za seču (uključujući mašine). Najbolje je za setvu koristiti cele krtole. Važna je i
dezinfekcija stolova, sanduka, i svega drugog što dolazi u kontakt sa semenskim krtolama.

Na mestima proizvodnje gde je došlo do pojave ove bakterioze treba intervenisati uništavanjem
zaraženih biljaka i krtola; naizgled zdrav krompir može biti predviđen za industrijsku preradu samo u
slučaju kad postrojenja imaju sisteme koji onemogućavaju širenje patogena u okolinu. Na delovima
zemljišta gde se pojavi bolest ne sme se uzgajati bar 5 godina ni krompir ni druge biljke iz roda Solanum;
posebna pažnja mora da se obrati na uništavanje samoniklih biljaka krompira. Prostorije, mašine, alat,
privatni predmeti i sve ostalo što je došlo u kontakt s zaraženim krtolama i/ili zaraženim biljkama mora
da bude adekvatno dezinfikovano.

24. Virus mozaika duvana –Tobacco mosaic virus- Siptomi bolesti: Prvi simptomi na duvanu se javljaju
na mladim biljkama u vidu blagog prosvjetljavanja lisnih nerava. Kasnije na lišću nastaju mozaične
površine sa

Mario Stanojević- Zaštita bilja-skripta- novembar.2012.

hlorotičnim i zelenim zonama različitog oblika i veličine. Oboljele biljke zaostaju u porastu i jedva dostižu
polovinu visine zdravih. Osobine patogena: Čestice virusa mozaika duvana su štapićastog oblika. Ciklus
razvoja: Ovaj virus se održava u zaraženim biljkama i njihovim ostatcima u zemljištu. Prenosi se
mehanički. Mehaničko prenošenje je moguće neposredno i posredno. Preko plazmodezmi virus
dospijeva do provodnog sistema domaćina i u njemu se brzo širi. Mjere zaštite: Preventivne mjere: za
proizvodnju rasada treba koristiti nekontaminirano zemljište i sjeme, zato treba izvršiti njihovu
dezinfekciju. Od agrotehničkih mjera preporučuje se trogodišnji plodored. Značajna mjera je gajenje
otpornih ili tolerantnih sorti.

25. Virus crtičastog mozaika krompira, „Y“ virus krompira- Potato virus Y, PVY- Simptomi bolesti:
Primarne infekcije se ispoljavaju u vidu mozaika najmlađeg lišća. Oboljelo lišće se kasnije blago
deformiše i dolazi do njegovog postepenog sušenja. Sekundarne infekcije izazivaju sasvim blagi mozaik,
koji može ostati neprimijećen. Osobine patogena: Čestice ovog virusa su končastog oblika, sastoji se od
jednospiralne RNK i proteinskog omotača. Ciklus razvoja: Ovaj virus se održava iz vegetacije u vegetaciju
u krtolama krompira. Sadnjim zaraženih krtola nastaju sistemično zaražene biljke krompira. Tokom
vegetacije virus se prenosi lisnim vašima i mehanički. Vaši unose u svoje tijelo virus za 0,5-5min, a
njihova infektivnost traje do 24 časa. Mjere zaštite: Sadnja zdravih krtola, suzbijanje lisnih vaši
odgovarajućim insekticidima, sjemenski krompir gajiti na većim nadmorskim visinama, sadnjom
naklijalih krtola se ublažuju štete od ovog virusa.

VIRUS MOZAIKA KRASTAVACA NA PARADAJZU – CUCUMBER MOSAIC VIRUS

Virus mozaika krastavca je široko rasprostranjen virus, patogen velikog broja povrtarskih biljaka. Broj
obolelih biljaka paradajza ovim virusom retko prelazi 15%. Međutim, rast i razviće obolelih biljaka u toj
meri su poremećeni da ne daju nikakav rod ako su zaražene početkom cvetanja.

Simptomi : Virus mozaika krastavaca na paradajzu prouzrokuje veoma teške patološke promene. Prvi
simptomi se ispoljavaju u vidu blagog šarenila koje sa razvojem bolesti postaje sve upadljivije.
Razvijeni izdanci podležu dubokim morfološkim promenama dobijajući končast izgled poznat kao
„nitavost paradajza”. Obolele biljke zaostaju u porastu, kržljave su a kolenca su im često zbijena.
Virulenti sojevi izazivaju nekrozu duž lisnih nerava, crtičaste nekrotične pege duž stabla i plodova.
Ponekad dolazi do izumiranja lastara. U združenoj zarazi sa virusom mozaika duvana prouzrokuje
sterilnost cvetova. Formirani plodovi su sitniji čvrsti, slabog kvaliteta.

Epidemiologija : Ovaj virus se održava u velikom broju jednogodišnjih i višegodišnjih domaćina, među
kojima se nalaze gajene i korovske biljke. Među povrtarskim biljkama domaćini su krastavac, dinja, tikva,
spanać, salata. Od višegodišnjih biljaka domaćini i izvori zaraze su lucerka, crvena i bela detelina. Sa
zaraženih na zdrave biljke virus se može širiti sokom, što je značajno kod rasada, kao i biljnim vašima na
neperzistentan način. Virus se održava i prenosi ostacima zaraženih biljaka u zemljištu. Ovaj način
prenošenja je od posebne važnosti u proizvodnji rasada i biljaka u zaštićenom prostoru. Ne prenosi se
semenom.

Suzbijanje : Rasad proizvoditi na zemljištu u kojem nema ostataka zaraženih biljaka. Proizvodnja rasada
treba da je udaljena od višegodišnjih leguminoza koje su najčešće zaražene ovim virusom. Redovno
suzbijati korovske biljke i vaši. Zaražen rasad počupati i spaliti. Za proizvodnju u polju primeniti plodored
sa predkulturama koje nisu osetljive na ovaj virus (pšenica, ječam).

VIRUS BRONZAVOSTI PARADAJZA

Velike štete može da pričini, kako pri gajenju paradajza na otvorenom tako i u zatvorenim prostorima. U
područjima u kojima se intenzivnije razvija štete mogu da iznose 30-50%, a pojedinih godina čak i 90%.
Štete nastaju zbog toga što virus ometa zametanje plodova, izaziva sušenje grančica i rano propadanje
biljaka. U periodu 1967-1969. godine su registrovane velike štete na duvanu u Srbiji, kada je broj
zaraženih biljaka bio 50-90%.

Početni simptomi bolesti se ispoljavaju u vidu prstenastih pega na mladom lišću paradajza. Vremenom
se ove pege spajaju i nastaju najrazličitiji oblici koncentričnih krugova. Na obolelom lišću dolazi do
zadebljavanja nerava, što dovodi do njegovog uvijanja prema licu ili naličju. Sa naličja lista se javlja
karakteristična bronzasta boja, koja se širi od osnove liske i koja ima dijagnostički karakter.

Obolelo lišće nekrotira i ostaje da visi na stablu. Nekroza može zahvatiti i stablo. Obolele biljke zaostaju u
porastu i manje su rodnosti. Na zaraženim plodovima se javljaju bledocrvena, žućkasta a ređe i bela polja
različitog oblika, oivičena koncentričnim prstenovima. Oboleli zreli plodovi gube normalnu crvenu boju i
upotrebnu vrednost.
Virus bronzavosti paradajza ima veoma širok krug domaćina, preko 950 biljnih vrsta iz 44 familije. Grupi
veoma osetljivih prirodnih domaćina pripadaju paradajz, paprika, plavi patlidžan, salata, pasulj, grašak,
duvan i dr.

Epidemiologija : Virus bronzavosti paradajza se održava u brojnim prirodnim domaćinima i prezimelim

zaraženim tripsima. Tokom vegetacije paradajza prenosi se tripsima na perzistentan način. Larve tripsa,
hraneći se na zaraženim biljkama, usvajaju virus za najmanje 10 minuta. Međutim, infektivan je jedino
imago, kojim se virus prenosi u prirodi.
Da bi se virus mogao preneti mora ostati u telu tripsa najmanje 5-6 (nekada 22) dana. Posle
inkubacionog perioda on postaje infektivan u vremenu do 23 dana, a nekada i duže. Virus se ne prenosi
na potomstvo tripsa. Aktivnost tripsa je najveća tokom proleća i leta, kada se virus i najintenzivnije
prenosi. Toplo i suvo vreme pogoduje razvoju tripsa i prenošenju virusa. Zbog toga je virus bronzavosti
paradajza štetan jedino u godinama kada dođe do prenamnožavanja tripsa, što se kod nas često dešava
u južnim krajevima. U biljci domaćinu kolonizira parenhimske ćelije i multiplicira se u njihovoj citoplazmi.
Ovaj virus se ne prenosi semenom paradajza, mehanički i zaraženim biljnim ostacima. Virus se može
preneti sokom sa zaraženih biljaka duvana na paradajz.

Suzbijanje : Virus bronzavosti duvana se može suzbiti kombinovanjem različitih mera zaštite. Veoma je
značajna proizvodnja zdravog rasada. Zbog toga tople leje paradajza i duvana treba da budu izolovane.
Hemijska zaštita rasada i odraslih biljaka od tripsa je obavezna mera, kako bi se sprečilo njihovo
prenamnožavanje. Sa primenom insekticida treba početi kada je rasad veličine 5-8 cm, a u polju po
rasađivanju i kada se primete prve jedinke tripsa. Od koristi može biti i uništavanje biljnih ostataka i
korovskih biljaka, kao i gajenje manje osetljivih sorti.

VIRUS ŠARKE ŠLJIVE – PLUM POX VIRUS

Glavni drvenasti domaćini su vrste voćaka roda Prunus – šljiva, kajsija, breskva, nektarina, badem,
trešnja, višnja. Mogu biti zaražene i divlje i ukrasne vrste roda Prunus koje imaju značaj s epidemiološkog
stanovišta, pošto predstavljaju potencijalni „rezervoar“ prirodne zaraze, koji teško može da se otkrije.
Mnoge gajene i korovske jednogodišnje biljke mogu biti nosioci potencijalne zaraze, ali prirodno
prenošenje sa takvih zeljastih biljaka na biljke roda Prunus nije dokazano.

Simptomi : Simptomi se mogu javiti na listovima, plodovima i cvetovima. Oni variraju u zavisnosti od
vrste i sorte Prunus- a, starosti biljke, soja virusa, i često se mogu zapaziti samo na nekom od delova
biljke. Takođe, zavise i od spoljašnjih uslova kao što su temperatura, način i intenzitet nege voćaka.
Nekada simptomi mogu biti prikriveni ili se gube tokom sazrevanja.

ŠLJIVA

Listovi– Prvi vidljivi simptomi bolesti se javljaju u proleće neposredno nakon potpunog razvitka lista. Na
lišću se uočava opšti simptom u vidu mozaičnog šarenila lociranog između nerava lista. Javljaju se i pege
prstenastog oblika sa hlorotičnim oreolom i zelenim unutrašnjim delom. Ovakve pege smartaju se vrlo
karakterističnim za šarku. Broj pega na listu je različit. U toku leta simptomi postaju manje jasni, a u
jesen se skoro potpuno gube.

Plodovi – Dok su plodovi još zeleni simptomi bolesti su slabo vidljivi. U toku sazrevanja na plodovima se
pojavljuju karakteristične polukružne i prstenaste pege zatvoreno plave boje. U ovoj fazi razvoja zaraze
oboleli plodovi pokazuju na svojoj površini razne nabore, udubljenja, pliće i dublje brazde raznog oblika.
Naboranost plodova je utoliko jače izražena ukoliko je sorta osetljivija prema virusu. Ispod naboranih
površina meso ploda ima zagasito-žutu ili rđasto-crvenu boju. Kod mnogih sorti na površini koštice mogu
se videti prstenaste pege tamno-ljubičaste boje. Promene na plodovima dovode do njihovog izmenjenog
oblika, pogoršanog ukusa (povećanje količine kiselina i smanjenje ukupnog šećera) i
prevremenogopadanja (30-40 dana pre berbe). Nisu za upotrebu u

svežem stanju, niti za preradu.Kod tolerantnih sorti, kakva je Stenley, simptomi na lišćui plodovima su
manje izraženi. Kod njih tokom letnjih meseci simptomi mogu biti maskirani, a postoje i takve sorte kod
kojih su simptomi maskirani i 2-3 godine i one su skriveni nosilac virusa.

KAJSIJA

Listovi – Odmah po listanju kajsije zapažaju se svetle hlorotične površine u obliku krivudavih linija
između lisnih nerava, a kasnije se javljaju i prstenaste, a zatim i nepravilne hlorotične pege. Simptomi
slabe za vreme letnjih vrućina.

Plodovi – Simptomi virusa šarke šljive na plodu kajsije se ispoljavaju u vidu površinske deformacije i
prstenastog udubljenja ploda. Pojavljuju se u procesu sazrevanja i mogu prouzrokovati prerano
opadanje plodova. Zahvaćeni deo mesa ploda sazreva sa zakašnjenjem ili u nekim slučajevima postaje
sunđeraste ili sluzaste konzistencije. Za kajsiju je karakteristično je prisustvo tipičnih okruglastih pega na
košticama, koje su svetle boje i jasno definisane forme.

BRESKVA

Cvetovi – Na nekim sortama breskve šarka se prepoznaje već tokom cvetanja. Cvetovi su obezbojeni, a
krunični listići prekriveni tamno-roze prugama. Ovaj simptom može da se vidi samo na cvetu koji ima
krunicu u obliku ruže, a ne na zvonastim cvetovima. Virus može da zahvati sve cvetove na biljci ili, češće,
samo one na jednoj ili na manjem broju grana.

Listovi. Simptomi virusa šarke šljive na lišću breskve se ispoljavaju u vidu prosvetljavanja lisnih nerava.
Zaraženi delovi nerava zaostaju u porastu, zbog čega je lišće nesimetrično i kovrdžavo. Ponekad se mogu
javiti i prstenaste pege ili nepravilne hlorotične pege. U jesen hlorotične pege mogu da dobiju
crvenkasto-braon boju koja je u kontrastu sa, još uvek, zelenom bojom listova. Simptomi na listovima
najčešće se javljaju na jednoj ili manjem broju grana, čak mogu da zahvate samo neki list jednog izdanka.
Vrlo retko se ispoljavaju na celoj kruni. Najizraženiji simptomi bolesti se javljaju na najnižim i listovima iz
srednjeg dela krune, koji se ublažavaju tokom leta, na visokim temperaturama.
Plodovi. Na plodovima se javljaju tipične prstenaste pege različitih dimenzija, raspoređene po celoj
pokožici ploda ili samo na jednom njegovom delu. Simptomi mogu da budu uočljivi samo na nekim
plodovima i javljaju se pre sazrevanja, da bi kako plod sazreva postali sve izraženiji. Na nektarinama
simptomi se ispoljavaju kroz deformacije na plodu kao izbočine crvenkaste

boje, koje su u kontrastu sa zeleno-žutom pokožicom još nezrelog ploda.

Epidemiologija : Za sada je u svetu utvrđeno šest sojeva virusa šarke šljive, dok je u Republici Srbiji
potvrđeno prisustvo grupa sojeva D, M i Rec. M-soj smatra se posebno opasnim jer se dosta brzo širi
prirodnim putem. Potrebno je naglasiti da jedino soj C napada trešnju i višnju. U našoj zemlji nije
izolovan, ali je pronađen u Mađarskoj, Rumuniji i Moldaviji. Virus se prenosi vegetativnim
umnožavanjem zaraženih biljaka i lisnim vašima. Prenošenje na veće udaljenosti vrši se preko zaraženog
sadnog materijala (podloga i kalem pupoljaka uzetih sa bolesnih matičnih biljaka). Na ovaj način se virus
proširio u mnoge krajeve gde ga ranije nije bilo. Lisne vaši su odgovorne za širenje virusa na manjoj
udaljenosti u oblastima koje su već zaražene i gde se nalaze žarišta infekcije. Pored širenja bolesti u
komercijalnim zasadima, postoji velika mogućnost zaraze među biljkama koje se gaje u rastilima, čemu
pogoduje izuzetna blizina biljaka, kao i činjenica da insekti, kao vektori, više vole mlade biljke. Zaražena
stabla ne propadaju, ona i dalje rađaju ali slabije i daju plodove lošijeg kvaliteta. Šarka je kao virusna
bolest neizlečiva, tj. jednom zaraženo stablo ostaje čitavog života zaraženo i nema mogućnosti izlečiti ga.

Suzbijanje : S obzirom da se biljni virusi ne mogu suzbiti hemijskim preparatima, neophodne su

preventivne mere koje podrazumevaju:

1 Proizvodnju bezvirusnog sadnog materijala. Da bi se to postiglo neophodna je provera podloga i

kalem grančica na prisustvo virusa

2 Izbor odgovarajuće lokacije, ne samo s povoljnim agroekološkim uslovima za gajenje koštičavih

voćaka,već i sa odgovarajućom prostornom izolacijom

3 Suspenzija prometa sadnog materijala sa mesta proizvodnje gde je utvrdjeno prisustvo virusa
šarke šljive

4 Gajenje vrsta koje nisu domaćini šarke (jabučasto voće, orah) po obodu proizvodnih zasada, koje
tako mogu poslužiti kao zaštitni pojas od lisnih vaši i infekcija

5 Suzbijanje biljnih vaši, vektora virusa šarke šljive

6 Gajenje otpornih ili tolerantnih sorti

Karantin – Najbolji način za sprečavanje unošenja virusa u zemlju je putem kontrole celokupnog
uvezenog biljnog materijala. Proizvođači voća i sadnog materijala bi trebalo da koriste samo sertifikovani
bezvirusni (virus- free) sadni materijal koji je bio testiran na prisustvo virusa šarke šljive. Isključivo
laboratorijskom analizom sumnjivog biljnog materijala može se potvrditi prisustvo virusa. Svako
zaraženo stablo se mora uništiti. Krčenje i uništavanje moraju biti obavljeni u što kraćem roku, da bi se
izbeglo sekundarno širenje virusa biljnim vašima. Veoma je važno uništiti i izdanke iz korena iščupanog
stabla, pošto su i oni nosioci zaraze.

Suzbijanje insekata – Tretiranje zasada insekticidima može smanjiti broj biljnih vaši. Potpuno uništenje je
praktično nemoguće.

BAKTERIOZA KRUŠKE – PSEUDOMONAS SYRINGE PV. SYRINGE

Ova bakterijska bolest izuzetno je opasna za krušku jer može uzrokovati sušenje grana i čitavog stabla.
Često se menja s bakterijskom plamenjačom kruške.

Simptomi : Ova bakterijska bolest ima slične simptome kao i bakterijska plamenjača pa se mogu lako
zameniti. Simptomi bakterijskog raka jesu rak kore i nekroza pupoljaka, dehidracija i venuće cvetova
počevši od peteljke. Uvenuli cvetovi ostaju pričvršćeni za stablo. Zaraza se iz cvetova se širi kišom na
grane i to na koru koja menja boju, a zatim i nekrotizira. Te nekroze mogu obuhvatiti celu granu ili stablo
zbog čega su provodni snopovi prekinuti pa dolazi do sušenja. Nakon toga, izboji i grane potamne.

Epidemiologija : Niske temperatura i povećana vlažnost u fazi početka vegetacije pogoduju razvoju ove
bolesti. Ova bakterija spada u epifitsku floru stabla kruške (može živeti na površini kore). Za tu
bakteriozu utvrđeno je da se vrlo brzo širi i izaziva štetu samo nakon godina s mrazovima već kod -1 °C.
Stoga, još se naziva i „ice-nucleating“ organizmom što znači da uzrokuje smrzavanje vode u biljnim
tkivima na ili blizu niskim temperaturama. Dovoljno je samo nekoliko sati mraza pri takvim
temperaturama pa da kora na stablu kruške bude oštećena malim pukotinama koje su golom oku
nevidljive. Uklanjanje epiderme mrazom te napukla kora omogućuju prodiranje bakterije u unutrašnjost
tkiva gde izaziva rak-rane. Rezultat su teže povrede od povreda izazvanih smrzavanjem.

Suzbijanje : Od agrotehničkih mera preporučuje se odstranjivanje kontaminiranih izboja i grana iz

voćnjaka. Kod hemijske zaštite, kao i druge bakterijske bolesti, tako i bakterijski rak se suzbija prskanjem
bakrenim sredstvima. Tretiranje se vrši u jesen nakon opadanja lišća, pred početka vegetacije i u vreme
kretanja vegetacije. Bakrenim sredstvima se preporučuje dodati ulje (Belo ulje, Kunilent i sl.).

BAKTERIOZNA NEKROZA SRŽI PARADAJZA – PSEUDOMONAS CORRUGATA

Prvi simptomi bolesti uočavaju se u početku zrenja paradajza. Najtipičniji su na stablu i ispoljavaju se u
vidu uvelosti i nekroze. Obolela srž stabla nekrotira i suši se, odakle i naziv bolesti “nekroza srži”.
Na poprečnom preseku stabla vidi se tamna i vlažna srž i nekroza u zoni sprovodnih sudova. Iz obolelih
biljnih tkiva ističe bakterijski eksudat, što može imati dijagnostički karakter. Usled delovanja bakterija na
srž dolazi do njenog uzdužnog pucanja i pojave šupljina. Na površini stabla se formiraju tamnomrke
pege, koje se spajaju i mogu da dostignu dužinu do 30 cm (sl. 10). Pege vremenom pucaju i iz njih se
izliva bakterijski eksudat. U zoni pega formiraju se adventivni koreni u vidu proliferacijskih izraštaja.
Kasnije, obolele biljke mogu da se oporave i da daju donekle normalan rod.

Visoka vlažnost i niska temperatura pogoduju razvoju patogena. Razvija se na 37°C. P. corrugata je usko
specijalizovana vrsta i za sada je poznato da se jedino razvija na paradajzu, kako u polju tako i u
zatvorenom prostoru gde je najpre i uočena.

Epidemiologija : Održava se u ostacima obolelog stabla paradajza. U zatvorenom prostoru se najčešće

prenosi kapima vode pri zalivanju i rukama radnika, a u polju kišnim kapima i vetrom. Po dospevanju u
biljku naseljava srž stabla, koju dezorganizuje. Iz srži bakterija dospeva u sprovodno tkivo, na koje deluje
fermentnim sistemom i toksinima. Bakterijskim eksudatom vrši zapušavanje sudova, zbog čega se javlja
uvelost. Na površini stabla i lišća, koje je mehanički povređeno, javlja se obilan bakterijski eksudat.
Bakterija se njime rasejava tokom vegetacije i ostvaruje sekundarne infekcije. Iz staklare patogen može
da dospe u polje i da ostvaruje infekciju paradajza sve do kraja berbe.

Suzbijanje : Proizvodnjom zdravog rasada sprečavaju se primarne infekcije i širenje zaraze. Dezinfekcija
zemljišta, pribora za rad i ruku radnika treba da bude stalna. Opšta higijena u zatvorenom prostoru je
veoma važna za sprečavanje i širenje bolesti. Posle rasađivanja rasada važno je da ne dođe do naglog
pada temperature i da biljke ne budu neprekidno vlažne, pa zato treba izbegavati prekomerna zalivanja.

RAK KORENA I KORENOVOG VRATA – AGROBACTERIUM TUMEFACIENS

Po ostvarenju infekcije, pojedine bakterije ovog roda izazivaju pojačano umnožavanje biljnih ćelija
(hiperplazija) pri čemu dolazi do formiranja izraslina i tumora, ili stimulišu razvoj adventivnih korenova
prouzrokujući tzv. kosmatost korena. Tokom razvoja bolesti dolazi do u prirodi jedinstvenog primera
razmene genetskog materijala između bakterije i biljne ćelije, pri čemu dolazi do genetske
transformacije biljne ćelije i pojačanog stvaranja hormona. Posledica ovih poremećaja su nenormalno
umnožavanje i porast biljnih ćelija i stvaranje tumora.

Simptomi : Tumori se najčešće uočavaju na korenu i korenovom vratu, tj. na prelazu između korena i
debla, pri površini zemljišta. Bolest se ređe uočava na nadzemnim biljnim delovima, deblu i granama.
Bakterija uglavnom prodire kroz povrede, što najčešće i određuje mesto pojave tumora. Izrasline mogu
biti različite veličine i oblika. Na početku, teško ih je uočiti i razlikovati od grumena zemlje pričvršćenih za
žile. Međutim, detaljnim pregledom ili spiranjem supstrata sa korena uočavaju se izrasline svetlo smeđe
boje i nepravilnog oblika, veličine lešnika ili oraha. U početnim fazama razvoja tkivo tumora je mekano i
glatke površine. Kasnije narasta, postaje naborano, grubo i odrvenjeno. Dobija tamno mrku boju i
raspada se, oslobađajući inokulum za nove infekcije.

Epidemiologija : Bakterija se održava dugo u zaraženom zemljištu bez prisustva domaćina i može se
preneti na susedne parcele mehanizacijom na kojoj se nalaze ostaci zemlje. To je tipičan parazit rana,
odnosno najčešće prodire u biljku kroz povrede nastale kao posledica izmrzavanja, agrotehnike,
transporta, kalemljenja, orezivanja, grada, ishrane insekata, itd. Period od ostvarenja zaraze do
uočavanja prvih simptoma može trajati 5 dana do nekoliko nedelja, u zavisnosti od biljke, faze razvoja i
ishrane. Tumori se brže pojavljuju i razvijaju na mlađim biljkama u intenzivnom porastu. Infekcija nastala
kasno u jesen ostaje neprimetna do naredne sezone. Na veću udaljenost i u nova područja najčešće se
širi zaraženim sadnim materijalom. Sadnice bivaju zaražene tokom kalemljenja, upotrebom materijala
poreklom od zaraženih matičnih biljaka, zaraženim alatom za kalemljenje, ili preko korena ako su
sadnice utrapljene u zaraženi supstrat. Zdrave sadnice pak mogu biti zaražene sadnjom u kontaminirano
zemljište, kada bakterija prodire kroz povrede na korenu nastale prilikom vađenja sadnica, transporta i
sadnje. Kasnije povrede nastale ishranom larvi insekata, glodara, mehaničkom obradom zemljišta,
negom zasada, ili usled niskih temperatura tokom zime, takođe predstavljaju ulazna vrata za ostvarenje
infekcije.

Suzbijanje :

Obzirom da je proces genetske transformacije, koju obavlja bakterija nad biljnom ćelijom, nepovratan,
ne postoje mere kojima se bolest može lečiti nakon ostvarene zaraze i ispoljavanja simptoma. Stoga je
najbolje rešenje kombinacija različitih metoda sprečavanja nastanka infekcije ili izbegavanja parazita.
Unos i širenje bakterije u nezaražena područja ili parcele treba sprečiti upotrebom zdravog sadnog
materijala. Da bi se proizveo kvalitetan sadni materijal potrebno je sprovesti stroge mere kontrole
zdravstvenog stanja podloge i matičnih biljaka sa kojih se uzimaju plemke. Dezinfekcija noževa i ruku
tokom kalemljenja je neophodna mera kojom se sprečava širenje zaraze na veći broj biljaka. Zaražene
sadnice prilikom vađenja ukloniti i spaliti. Biljke saditi u dobro pripremljeno zemljište, uz što manje
manipulacije i mehaničkog oštećivanja korena. Za sadnju birati parcele gde nije bilo pojave bakterioznog
raka. Birati ocedno zemljište i parcele koje nisu izložene ekstremno niskim temperaturama tokom zime.
Gajenje žitarica nekoliko godina pre sadnje može doprineti smanjenju inokuluma i pročišćenju zemljišta.
Zaražene biljke, sa simptomima bakterioznog raka, zaostajanja u porastu i opšteg slabljenja, potrebno je
što pre i sa što manje kontakta sa okolinom, ukloniti i spaliti. Vegetativne podloge mogu ispoljavati
različitu osetljivost prema patogenu. Vegetativna podloga M 9 se smatra veoma osetljivom.
Pre sadnje utvrditi brojnost štetočina i preduzeti mere za kontrolu njihove populacije kako bi se
mogućnost povređivanja podzemnih organa svela na najmanju meru. Ovo se naročito mora raditi u
prvim godinama od zasnivanja zasada kada su biljke i najosetljivije.
Potapanje korena pre sadnje u rastvor baktericida ne obezbeđuje potpunu zaštitu. Fumigacija zemljišta
na stalnom mestu sadnje se ne preporučuje zbog nedovoljne efikasnosti i problema sa negativnim
delovanjem na druge organizme i zagađenje životne sredine. U slučaju pojave simptoma jačeg
intenziteta, ometanja funkcije korena ili stabla usled razvoja tumora koji uslovljava opšte slabljenje
zaražene biljke, takve biljke ukloniti iz zasada, a prazna mesta popuniti novim sadnicama, uprkos riziku
da i one budu zaražene. Iskustvo govori da je procenat prirodnih infekcija ipak mali i da daleko najveći
rizik predstavlja zaražen sadni materijal.

BAKTERIOZNA PLAMENJAČA – ERWINIA AMYLOVORA

Patogen napada sve delove voćaka: cvet, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren.
CVET – rano u proleće već posle 2-3 nedelje od otvaranja cvetova uočava se pojava mrke, a potom crne
boje cvetova. U početku su cvetovi vlažni i venu, a potom se suše i izumiru.
LIST – sa cveta kroz cvetnu dršku parazit dospeva na mladare i lišće. Obolelo lišće dobija crnu boju, suši
se i izumire, ali ne otpada, već ostaje na granama.
MLADARI – oboleli mladari venu, dobijajući prvo mrku, a potom crnu boju, pa zajedno sa crnim
osušenim listovima izgledaju kao zahvaćeni plamenom, otuda i naziv ”fire blight”.
Parazit postepeno prelazi i na deblje grane i plodove. Promene na debljim granama se uočavaju na kori,
na kojoj se pojavljuju manje ili veće površine mrke boje. Obolela kora postaje mekša, bubri i nabira se, a
potom i puca. Inficirani delovi se suše i ljušte.
Iz obolelih delova kad je vlažno pojavljuje se mnoštvo kapljica bakterijskog eksudata ćilibarnožute, posle
mrke boje. Iz tih bakterijskih eksudata se širi zaraza insektima, kapljicama vode, vetrom i sl. (česticama
peska na peskovitim zemljištima). Biljke domaćini : jabuka, kruška, dunja.

Epidemiologija : Osnovni izvor zaraze su obolele biljke u zasadu, u okviru okućnice ili spontanoj flori. Iz
njih se bakterije pojavljuju u vidu zamućenih kapi beličastog bakterijskog eksudata koji ističe iz rak rana,
povreda i pukotina na kori. Osim toga, bakterije se mogu održati u zaraženim pupoljcima ili na površini
drugih nadzemnih delova biljaka (epifitna populacija), ne prouzrokujući simptome, da bi pri povoljnim
uslovima ostvarile infekciju ili bile prenete kišom, vetrom, insektima, pticama i dr. na okolne zdrave
biljke. Osim pomenutih prenosilaca inokuluma, značajnu ulogu može imati i čovek, koji nepažnjom i
neznanjem može doprineti širenju patogena tokom nege zasada. Tako se zaraza može efikasno raširiti,
od zaraženog stabla na susedne zdrave biljke ili iz voćnjaka u voćnjak, nedezinfikovanim priborom za
rezidbu, ili u udaljena područja zaraženim sadnim materijalom, ređe plodovima i ambalažom. Infekcija se
najčešće ostvaruje preko cveta, ali i preko drugih biljnih organa, kroz prirodne otvore ili povrede tkiva.
Temperatura i povišena vlažnost vazduha imaju značajnu ulogu u ostvarenju infekcije. Od mesta
prodora, bakterije se šire kroz biljno tkivo, zahvatajući ostale delove krošnje. Iz zaraženih organa
pojavljuju se kapi eksudata i tako započinje novi ciklus infekcija, koji traje do kraja vegetacije. Intenzitet
zaraze zavisi od osetljivosti domaćina i uslova spoljne sredine.

Suzbijanje : Erwinia amylovora je patogen koji se mora što pre staviti pod kontrolu, sa ciljem trajnog
smanjivanja područja rasprostranjenja. Međutim, nijedan metod pojedinačno nije dovoljno efikasan za
zaštitu od bakteriozne plamenjače. Zato je uspešna zaštita jedino moguća integracijom nekoliko mera,
pravovremeno i dobro izvedenih, i to na širem području, sa ciljem da se prvenstveno uklone izvori
infekcije i smanji rasprostranjenost patogena.

U našim uslovima potrebno je redovno pregledati voćnjake i okolinu kako bi otkrili zaražena stabla tj.
rezervoar infekcije. Ranijim otkrivanjem prisustva patogena u voćnjaku i okolini, veće su mogućnosti da
se uklanjanjem i uništavanjem ovih izvora infekcije spreče totalne štete. Potrebno je administrativno
izolovati površine na kojima je bolest utvrđena i zabraniti distribuciju sadnog materijala i kalem grančica
osetljivih voćaka iz tog područja. Ukoliko je intenzitet zaraze krošnje niži od 30%, rezidbom odstraniti
zaražene delove odsecanjem obolelog i naizgled zdravog tkiva najmanje 20 cm ispod vidljivih promena
na kori, tj. od mesta zaraze prema zdravom tkivu. Pri jačem intenzitetu zaraze treba odstraniti stablo u
celini, a ukoliko je zahvaćen veći broj stabala u voćnjaku, kao što je slučaj pri širenju infekcije rezidbom ili
posle olujne kiše praćene gradom, iskrčiti voćnjak u celini. Zelenom rezidbom treba odstranjivati sve
zaražene delove, izneti van zasada i spaliti. Pažljivo orezivati osetljive sorte kako se ne bi previše
stimulisao novi prirast što povećava rizik od nove infekcije. Stabla gloga i divlje kruške u blizini zasada
obavezno treba iskrčiti. Tako se eliminišu pojedinačni izvori infekcije ili čitavo žarište koje može ugroziti
zasade u širem području. Veoma je značajno da se svi odstranjeni delovi zaraženih biljaka uklone iz
voćnjaka odmah i spale. Upotrebljeni pribor (makaze, noževe, testere) i transportna sredstva koja su bila
u kontaktu sa zaraženim materijalom moraju se dezinfikovati alkoholom ili natrijum-hipohloritom
(varikina). Tokom rezidbe savetovati rezače da u rizičnim područjima dezinfekciju pribora obave svaki
put pri prelasku na novo stablo. Na iskrčenim površinama ne podizati zasad iste ili osetljive vrste voćaka,
pojačati kontrolu i ograničiti distribuciju sadnog materijala iz područja žarišta infekcije.

Gajenje otpornih sorti i podloga je takođe veoma značajno u zaštiti jabuke od bakteriozne plamenjače.
Među sortama zastupljenim u nas, u manje osetljive spada Zlatni Delišes, dok su osteljive Jonatan i
Ajdared. Podloge M 26 i M 9 su veoma osetljive. Prihrana biljaka mora biti izbalansirana kako bi se
održavao umeren porast. Višak azota utiče na bujan prirast i produženje vegetacije, što biljke čini
podložnim infekciji.
Preventivno se koriste baktericidi na bazi bakra, pre i tokom cvetanja, u saglasnosti sa sistemom
prognoze pojave baketriozne plamenjače. Primenjuju se manje doze preparata zbog opasnosti od
fitotoksi čnih efekata. Nekontrolisana primena baktericida ima za posledicu razvoj otpornosti bakterije
na primenjene preparate.
Iako su insekti označeni kao prenosioci zaraze, naročito u fazi cvetanja, njihovo suzbijanje se ne
preporučuje zbog uloge u oprašivanju. Od suzbijanja insekata, mnogo je efikasnija mera uklanjanje
izvora zaraze i pojedinačnih zaraženih stabala u bližoj okolini zasada odakle bi insekti mogli da prenesu
inokulum.