II godina 8.

Kom tipu tkiva pripadaju

peharaste }elije?
- vezivnom
- `lezdanom epitelu
Tkiva - ~ulnom epitelu
- nijednom od navedenih tkiva
1. Biolo{ka disciplina koja se bavi
izu~avanjem tkiva naziva se:
- citologija
- histologija 9. Potporna tkiva se sastoje od:
- embriologija - potpornih }elija
- potpornih }elija i
2. Najmanje diferencirano tkivo je: medju}elijske supstance
- epitelijalno koju lu~e }elije okolnog tkiva
- nervno - potpornih }elija i ne`ive
- vezivno medju}elijske supstance koju
- mi{i}no lu~e te }elije

Epitelijalna tkiva Vezivna tkiva

3. Kod kojih je od navedenih oblika 10. Kod riba i vodozemaca eritrociti

epitel jednoslojan? se stvaraju u:
- žabe - jetri
- ribe - slezini
- amfioksusa - limfnim ~vorovima
- čoveka - ko{tanoj sr`i

4. Bazalna membrana se nalazi 11. Eritrociti se stvaraju u ko{tanoj

ispod poko`ice: sr`i:
- beski~menjaka - {arana
- ki~menjaka - `abe
- hordata - gu{tera
- davde`njaka
5. Povr{inu telesnih {upljina
prekriva: 12. Za koje je od krvnih }elija
- `lezdani epitel karakteristi~no ameboidno
- endotel kretanje?
- trepljasti epitel - eritrocite
- trombocite
6. Trepljasti epitel obla`e: - leukocite
- jednjak - ni za jedne
- kanal srednjeg uha
- srednje crevo 13. Eritrociti nemaju jedro kod:
- riba
7. Koji tip epitela obla`e disajne - vodozemaca
puteve? - ptica
- plo~ast - sisara
- trepljast
- kockast 14. Koje }elije od navedenih spadaju
- cilindri~an u leukocite?
- fagociti
 - granulociti
- agranulociti 23. Koja je od navedenih funkcija
- ni jedne karakteristi~na za krv?
- sve - preno{enje kiseonika
- za{tita organizma od
15. Koje }elije sisara imaju krvarenja
segmentisano jedro? - izbacivanje {tetnih produkata
- limfociti metabolizma
- monociti
- granulociti 24. Zaokru`ite ta~an odgovor
- eritrociti - vezivna }elija je nosilac
funkcije vezivnog tkiva
16. Koje se od navedenih }elija - medju}elijski matrix je nosilac
stvaraju u ko{tanoj sr`i ni`ih f unkcije vezivnog tkiva
ki~menjaka? - kolagena vlakna su tanka i
- eritrociti razgranata
- limfociti - kolagena vlakna ispunjavaju
- trombociti citoplazmu vezivnih }elija
- sve
- nijedna 25. Masti se nagomilavaju u:
- rastresitom vezivnom tkivu
17 Koje se od navedenih }elija - ~vrstom kolagenom tkivu
stvaraju u ko{tanoj sr`i sisara? - ~vrstom elasti~nom tkivu
- eritrociti - ni u jednom
- limfociti
- trombociti 26. Elasti~no vezivno tkivo je:
- veza izmedju mi{i}a
18. [ta je ta~no? - u plu}ima
- eritrociti se kod vodozemaca - vezivo ispod ko`e
stvaraju u ko{tanoj sr`i
- eritrociti sisara nemaju jedro 27. Hijalinska rskavica izgradjuje:
- krv je te~no, vlaknasto vezivo - skelet riba
- rskavicu zglobova
19. Krv beski~menjaka sadr`i: - rskavicu du{nika
- eritrocite i leukocite u - rskavicu nosa
priblo`no i stom odnosu - sve navedene
- ve}i broj leukocite od eritrocita - samo pod 3 i 4
- samo leukocite
28. Ta~no je:
20. Trombociti nastaju u: - osnovna supstanca Hijalinske
- slezini rskavice je `u}kasta
- ko{tanoj sr`i - osnovna supstanca elasti~ne
- jetri rskavice je bela
- vlaknasta rskavica sadr`i
21. Krvna plazma je: kolagena vlakna
- bezbojna - u Hijalinskoj rskavici
- tamnocrvena preovladjuju elasti~na vlakna
- svetlocrvena
29. Kod kojih se od navedenih
22. U krvnoj plazmi ima oko: organizama nalazi hrskavica?
- 55% vode - insekata
- 65% - crva
- 85% - morskih je`eva
- 95% - riba
 37. Glatke mi{i}ne }elije
30. Ligamenti povezuju: - su najkrupnije telesne }elije
- mi{i} za mi{i} - omogu}avaju gr~enje
- mi{i} za kost materice
- kost za kost - ~ine 40% ukupne te`ine tela

31. Tetive su: 38. Ta~no je:

- ~vrsto vezivno tkivo - popre~no prugaste mi{i}ne }
- elasti~no vezivno tkivo elije su du`ine oko 1mm
- vlaknasto vezivno tkivo - popre~no prugasti mi{i}i
omogu}avaju kretanje i pod
32. Ta~no je: uticajem su volje
- Izmedju pr{ljenova se nalazi - popre~no prugasti mi{i}i su
vlaknasta hrskavica nedovoljno snabdeveni krvlju pa
- u ligamentima se nalazi samo se “umaraju”
elasti~na hrskavica
- skelet riba je uvek hrskavi~av 39. Sr~ani mi{i}
- vezivne }elije imaju uvek - je specifi~an i razlikuje se po
ovalan oblik gradji i funkciji od ostalih
- ima funkciju kao glatki mi{i}i
33. Haverzovi kanali a strukturu kao popre~no prugasti
- su opkoljeni elasti~nim mi{i}i
vlaknima - ima funkciju kao popre~no
- se nalaze u Hrskavici prugasti mi{i}i a strukturu kao
- omogu}avaju prolaz vezivnih glatki mi{i}i
vlakana
- omogu}avaju ishranu ko{tanih 40. Kontrakcije sr~anog mi{i}a
}elija - su brze
- su ritmi~ke
34. Ko{tano tkivo - su automatske
- ~ine osteoklasti - sve je ta~no
- je karakteristi~no za sve vi{e - ni{ta nije ta~no
beski~menjake i ki~menjake
- ima medju}elijsku masu sa
oseinom
- ima mineralne materije a Nervno tkivo
najvi{e fosfata

41. Neuroni su:

- visoko specijalizovane }elije
Mi{i}ino tkivo - tela nervnih }elija bez
nastavaka
- }elije koje se intenzivno dele
35. Za }elije glatkih mi{i}a va`i: - potporne }elije
- izdu`ene su, bez nastavaka
- vi{ejedarne su 42. Nervna }elija
- imaju samo jedno jedro - je vi{ejedarna
- Pokre}u se pod uticajem volje - ima jedno jedro sa jedarcem
- ima jedno jedro bez jedarca
36. Najve}e }elije su:
- }elija vlaknastog veziva 43. Osnovni delovi neurona su:
- epitelijalne }elije - telo nervne }elije
- mi{i}ne }elije - dendriti
- neurit
 - svi navedeni delovi
44. Dendriti
- prenose nadra`aj od CNS-a do
e fektora
- primaju nadra`aj od receptora
- prenose nadra`aj od receptora
do efektora
45. Aksoni su:
- tela nervnih }elija
- dugi nastavci nervnih }elija
- kratki nastavci nervnih }elija
- nervne }elije sa svojim
nastavcima
46. Unipolarne nervne }elije su
karakteristi~ne za:
- sva ~ula i mozak ki~menjaka
- za ganglije glista
- za morske pu`eve
- za spinalne ganglije
ki~menjaka
47. Bipolarni neuroni su:
- kod difuznog nervnog sistema
- kod beski~menjaka
- kod lestvi~astog nervnog
sistema
- u spinalnoj gangliji
ki~menjaka
48. Multipolarne }elije se nalaze:
- samo kod ki~menjaka
- u ~ulu mirisa ~oveka
- u CNS-u ~oveka
- u ganglijama kopnenih pu`eva
49. [vanova opna je;
- oko mi{i}ne }elije
- oko nervne }elije
- oko neurita koji su van CNS-a
50. [vanova opna
- obavija neurite u nervnim
centrima
- se nalazi iznad neurilema
- ne sadr`i }elije
- nije isto {to i mijelinska opna
51. Kod dupljara nervni impuls se
prenosi:
- u svim pravcima
- od receptora do efektora
- od receptora preko mo`dane
ganglije do efektora
- od prednjeg ka zadnjem delu
tela
52. U sistemu ABCD zaokru`ite slovo
pod kojim je naveden tip nervne }
elije specifi~ne funkcije
a) senzitivni neuron
b) efektorni neuron
c) asocijativni neuron
d) neuraglijske }elije
- prenos nadra`aja od
senzitivnih do motornih neurona
- podporna uloga
- prenos nadra`aja od mesta
prijema do nervnog centra
- prenos nadra`aja od nervnog
centra do mesta reagovanja
Simetrija organizama
1. Sundjeri su asimetri~ni
- radijalne simetrije
- bilateralni organizmi
2. Radijalno simetri~ni organizmi
imaju
- sagitalnu i uzdu`nu osu
- uzdu`nu osu
- sagitalnu i longitudinalnu osu
- sagitalnu osu
3. Horizontalna ravan kod
bilateralno simetri~nih organizama
odvaja:
- levu od desne strane
- ledjni i trbu{ni deo tela
- prednji i zadnji deo tela
4. Koja je osa karakteristi~na za
bilateralnu simetriju:
- longitudinalna
- sagitalna
- homopolna
-. ransverzalna
5. Bodljoko`ci su:
- sferi~ni
- asimetri~ni
 - bilateralne simetrije 5. Mikronukleus i makronukleus su
- radijalne simetrije jedra:
- amebe
6. Koji tip simetrije odgovara kom - paramecijuma
organizmu: - euglene
a) asimetri~ni - radiolarije
b) sferi~ni
c) radijalno simetri~ni
d) bilateralni
- `aba 6. Autotrofni organizmi su:
- dupljari - neki bi~ari
- radiolarije - sporozoa
- sundjeri - trepljari

7. Kojoj simetriji odgovara dati broj 7. Autotrofne protozoe imaju:

osa? - hloroplaste
a) bilateralna - hromoplaste
b) radijalna - tilakoide postavljene paralelno
c) sferi~na uz membranu
d) asimetri~na
- nijedna 8. Protozoa di{u:
- bezbroj - preko vakuole
- sve ravni preko uzdu`ne ose - pomo}u kontraktilne vakuole
- tri ose - difuzijom preko povr{ine tele

9. Ciri su organele za kretanje:

- bi~ara
Protozoa - trepljara
- sporozoa

1. Radiolarije imaju: 10. Koje su od navedenih organela

- pelikulu karakteristi~ne za bi~are?
- lju{turu od mineralnih materija - pseudupodije
- ogoljenu citoplazmu - treplje
- bi~evi
2. Telo sporozoa je: - undulentna membrana
- gola citoplazma
- obavijeno pelikulom 11. Prilikom binarne deobe trepljari
- sme{teno u lju{turu se dele:
- uzdu`no
3. Ektoplazma protozoa - popre~no
- sadr`i kontraktilnu vakuolu - prva deoba je uzdu~na a
- je zrnaste strukture druga popre~na
- redja je od endoplazme
12. Multipnom deobom se dele;
4. Vegetativno i generativno jedro - vi{ejedarne protozoe tako {to
kod protozoa imaju: se podele jedra a zatim citoplazma
- bi~ari - protozoe sa vegetativnim i
- sporozoa generativnim jedrom
- trepljari - }elije protozoa od kojih }e
- foraminifere nastati polne }elije

13. Plazmotomijom se bespolno

razmno`avaju:
 - sarkodine - trepljar
- trepljari
- plakozoe 20. Bolest spavanja izaziva:
- plazmodijum
14. Koji pojam ne odgovara ovom - tripanozoma
skupu re~i: - sporozoe
- {izogonija
- gamogonija 21. Uzro~nik malarije je:
- spermatogonija - plazmodijum
- sporogonija - sporozoa
- tripanozoma

15. U kom se procesu odigrava

redukciona deoba?
- linearna deoba
- {izogonija Metazoa
- autogamija
- plazmotomija

16. Singamija je: Poreklo

- vid bespolnog razmno`avanja
protozoa
- spajanje dva izogameta 1. Hekel je postavio teoriju porekla
izmedju dve jedinke protozoa metazoa od:
- na~in bespolnog - kolonijalnih bo~ara
razmno`avanja sarkodina i - vi{ejedarnih trepljara
trepljara - vi~ejedarnih protozoa
17. Protozoa se autogamijom 2. Po Hekelovoj teoriji porekla
razmno`avaju tako {to: metazoa dupljari su:
- jedna ista jedinka stvara obe - preci svih metazoa
vrste polnih }elija ~ijim spajanjem - nastali regresivnom
nastaje zigot evolucijom od zajedni~kog
- od jedne jedinke ~ije jedro pretka
ulazi u mejozu nastaju ~etiri } - nastali progresivnom
erke sa rekombinovanim evolucijom od zajedni~kog
gemeti~kim materijalom pretka
- obrazuju sinkarion koji nastaje
spajanjem dva jedra iste jedinke 3. Turbelarijsku teoriju
poreklametazoa je dao:
18. Redukciona deoba prilikom - Hekel
konjugacije kod protozoa de{ava se - Had`i
prilikom: - Mendel
- deobe sinkariona
- deobe mikronukleusa 4. Had`ijeva teorija porekla
- diferenciranja sinkariona na metazoa se zasniva na:
vegetativno i generativno jedro - uporedjivanju ontogenetskog i
filogenetskog razvoja vrste
19. Koja protozoa izaziva bolest - pra}enja embrionalnog
spavanja? razvitka metazoa i njihovih
- ameba predaka
- bi~ar
- sporozoa
 - sli~nosti odraslih stupnjeva - igli~asti skelet dupljara
metazoa i njihovih predaka sa~injen od organske materije
- spongina
5. Prema Hekelovoj teorijiporekla - skelet sundjera sa~injen od
metazoa mineralnih jedinjenja
- od radijalno simetri~nih - skelet foraminifera u obliku
organizama su nastali iglica poredjanih bez reda u
bilateralno simetri~ni mre`astu strukturu
- od bilateralno simetri~nih su
nastali radijalno simetri~ni 12. Gemule
regresivnom evolucijom - su grupe spora povezane
- od asimetri~nih organizama hapterama u grudvice radi
su se razvili bilateralni na jednoj a lak{eg rasejavanja
radijalno simetri~ni na drugoj - slu`e za bespolno
strani, razmno`avanje sundjera
- su pupoljci na slatkovodnoj
6. Plakozoe pripadaju: hidri koji slu`e za prezimljavanje
- pra`ivotinjama
- eumetazoa-ma 13. Sundjeri
- metazoa-ma - se razmno`avaju samo
bespolno
7. Kroz oskulum sundjera: - su hermahroditi
- ulazi voda - imaju mu{ke i `enske jedinke
- izlazi voda - obrazuju izogamete
- ulazi voda sa hranjivim
materijama u jednom pravcu a 14. Polne }elije sundjera nastaju:
izlazi sa ekskretima u drugom - od specijalizovanih }elija
pravcu endoderma
- od }elija parenhima
8. Hoanocite sundjera “sikon” tipa: - iz ameboidnih }elija u
- obla`u gastrovaskularnu mezogleji
duplju
- nalaze se samo u specijalnim 15. Dupljari su:
komorama - radijalno simetri~ni organizmi
- obla`u radijalne kanale - bilateralno simetri~ni
- sferi~ni
9. Najizdiferencijanija mezoglejaje - asimetri~ne gradje
kod kod sundjera po tipu gradje:
- leukon 16. Kod hidre mezogleja je:
- sikon - ne}elijska masa
- askon - diferencirana na }elije
poredjane u jednom sloju
10. Hoanocite su: - diferencirana na }elije
- }elije za bespolno poredjane u dva sloja
razmno`avanje dupljara
- }elije koje obla`u unutra{nje 17. Kod hidre epidermis je:
zidove {upljina kod seundjera - jednoslojan neizdiferenciran
- specijalne }elije sa bi~evima - jednoslojan - sadr`i `arne }
koje obla`u gastrovaskularnu elije
duplju hidre i poma`u joj u - vi{eslojan i u njemu se nalaze:
ishrani epitelomi{i}ne, `arne i
nervne }elije
11. Spikule su:
18. Bespolno razmno`avanje hidre - lju{turu koja prekriva telo iz
je: koje i zlaze protoplazmati~ni
- regeneracija izra{taji za kretanje
- fragmentacija
- pupljenje 25. Nervni sistem rebrono{a je:
- gemulama - vrp~ast
- difuzni
19. Kod hidre: - ganglionaran
- iz oplodjene jajne }elije se
razvija slobodnoplivaju}a larva 26. Koji je organ razvijen kod
koja se pri~vrsti za dno i iz nje pljosnatih crva?
se razvija nova jedinka - sistem za varenje
- oplodjena jajna }elija se - ~ula
obavija opnom i prezimljuje - organi za razmno`avanje
- oplodjena jajna }elija pada na - organi za disanje
dno i iz nje se direktno razvija
mlada hidra 27. Pljosnate gliste - platelmintes
imaju izdiferencirano crevo na:
20. Nervni sistem dupljara je: - prtednje, srednje i zadnje koje
- vrp~ast se otvara analnim otvorom 2/3
- difuzan du`ine tela
- ganglionaran - prednje i srednje crevo koje se
- cevast slepo zavr{ava
- redukovano crevo jer
21. Bespolna generacija Obelije adsorbuju hranjive materije
- je polip pri~vr{}en za dno ~itavom povr{inom tela
gradjen kao hidra
- sastoji se od dve vrste jedinki 28. Parenhim se prvi pu javlja kod:
koje se razlikuju po gradji i - dupljara
funkciji - nemertina
- je slobodno plivaju}a meduza - metilja
- valjkastih glista
22. Meduza Obelije je;
- hermafrodit ali ne dolazi do 29. Planarija je:
samooplodjenja - larva Obelija
- odvojenih polova - slobodnoplivaju}a Tulbelarija
- hermafrodit ali se mu{ki i `e - larva meku{aca
nski gameti ne razvijaju u
isto vreme 30. Kod planarija
- je nediferencirana mezogleja
23. Larva planula je karakteristi~na izmedju ektoderma i mezoderma
za: - mezogleja je izdiferencirana
- sve dupljare na }elije koje preuzimaju razne
- hidru funkcije
- Obeliju - ispod epidermisa su glatka
- pljosnate crve mi{i}na vlakna poredjana u
slojeve
24. Rebrono{e - ctenophora imaju:
- na povr{ini tela kutikulu, 31. Protonefridije se prvi put
izdiferenciranu na plo~ice za javljaju:
kretanje u obliku ~e{lja - planarije
- `elatinozno providno telo - obelije
- Askaris-a
32. Vrp~ast nervni sistem se prvi
put javlja kod: 40. Metilj ne prolazi kroz larveni
- Turbelaria stupanj:
- metilja - cerkarije
- Nemertina - sporociste
- trohofore
33. Planarija - redije
- se razvija direktno iz oplodjene
jajne }elije 41. Pantlji~are imaju:
- prolazi kroz stupanj larve - - celom
planule - pseudocelom
- prolazi kroz stupanj Milerove - parenhim
larve
42. Telo pantlji~ara prekriva:
34. Kod metilja izmedju creva i - trepljasti epitel
telesnog zida je: - polupropustljiva kutikula
- celom - citoplazmati~ni sloj sa
- pseudocelom trnolikim izra{tajima
- parenhim
43. Nervni sistem pantlji~ara je;
35. Metilji - vrp~ast
- imaju prednje, srednje i zadnje - lestvi~ast sa popre~nim
crevo sa analnim otvorom vrpcama u svakom proglotisu
- prednje i srednje crevo koje se - redukovan usled parazitskog
slepo zavr{ava na~ina `ivota
- redukovano crevo jer
adsorbuju hranjive materije 44. Najmanje razvijeni proglotisi
~itavom povr{inom tela pantlji~are su u nivou:
- vratnog regiona
36. Ekskretorni organi metilja - polovine tela
- su protonefridije - dve tre}ine tela
- su metanefridije - na kraju tela
- ne postoje
45. Svinjska pantlji~ara - tenia
37. Krvni sistem pljosnatih glista je: solium `ivi:
- otvoren bez srca - u crevu svinje
- otvoren sa pulsiraju}im - u organima svinje (jetra,
bo~nim krvnim sudovima mi{i}i, plu}a)
- zatvoren - u crevu ~oveka
- nemaju krvni sistem
46. Echinococcus granulosus `ivi u:
38. Metilji imaju: - crevu ~oveka
- difuzni nervni sistem - organima ~oveka (plu}a,
- lestvi~ast mozak)
- vrp~ast - mi{i}ima i jetri svinje
- ganglionaran - crevu psa

39. Miracidija je: 47. U toku evolucije zadnje crevo i

- larva metilja koja se razvija u analni otvor se prvi put javljaju kod:
plu}ima barskog pu`a - `arnjaka
- larva pljosnatih crva - - metilja
parazitskih vrsta - pantlji~ara
- trepljasta larva metilja koja se - nemertina
razvija u vodi
48. Nemertina su pljosnati crvi koji - od blastocela
`ive: - evaginacijom creva
- kao paraziti - razmicanjem mezodermalnih }
- u morima elija
- u slatkoj vodi i vla`noj zemlji
3. Pseudocelom je:
49. Proboscis je organ za hvatanje - okru`en }elijama mezoderma
plena kod: - okru`en pritoneumom,
- helicerata viscelarnim prema crevu,
- nemertina parijetalnim prema epidermisu
- anelida - izmedju creva i telesnog zida

50. Nemertina 4. Sekundarna telesna duplja je:

- nemaju razvijeno crevo usled - celom
parazitskog na~ina `ivota - perikardijum
- imaju prednje i slepo srednje - pseudocelom
crevo
- imaju prednje, srednje crevo 5. Celom nemaju:
sa analnim otvorom - prstenaste gliste
- valjkaste gliste
51. Krvni sistem nemertina - meku{ci
- je redukovan - pijavice
- ne postoji
- je otvoren 6. Celom nastaje {izocelno:
- zatvorenog je tipa - od blastocela
- razmicanjem }eloja
52. Nemertina mezoderma
- nemaju ekskretorni sistem - evaginacijom creva
- imaju protonefridije
- imaju metanefridije 7. Celom je nastao enterocelno
kod:
53. Nemertina imaju: - meku{aca
- difuzni nervni sistem - zglavkara
- vrp~ast nervni sistem - bodljoko`aca
- ganglionaran nervni sistem
- lestvi~ast nervni sistem 8. U celomata spadaju:
- ehinodermata
54. Pilidijum larva je kod: - nematoda
- valjkastih glista - rotatorija
- nemertina - nemertina
- poliheta
- meku{aca

Pseudocelomata

Telesne duplje
9. Kod valjkastih glista
- razlikujemo glaveni region i
1. Primarna telesna duplja je: duga~ko telo
- arhenteron - skoleks, vratni region i strobilu
- celom - ne razlikujemo regione tela
- pseudocelom
10. ^ove~ija glista `ivi:
2. Pseudocelom nastaje: - u tankom crevu ~oveka
 - u debelom crevu ~oveka
- oko analnog otvora 18. U protostomije spadaju:
- mollusca
11. Kod Ascaris lumbricoides - pisces
izmedju creva i telesnog zida je: - cephalochordata
- parenhim - echinodermata
- mezogleja
- celom 19. Pla{t meku{aca:
- pseudocelom - je modifikovan dorzalni deo
ko`e
12. Pseudocelomata imaju: - nastaje od mezoderma i
- difuzni nervni sistem formira pla{tanu duplju
- vrp~ast nervni sistem - je nastao od nabora
- ganglionaran nervni sistem epidermisa

13. ^ove~ija glista - Ascaris 20. Utrobna kesa meku{aca:

megalocefala je: - je u pla{tanoj duplji
- hermafrodit - je obavijena pla{tom
- odvojenih polova - uop{te nije u kontaktu sa
- mladi se razvijaju pla{tom
partenogenezom
21. U pla{tanoj duplji meku{aca su:
14. Trihinozu izaziva: - utrobna kesa
- bakterija - srce
- protozoa - {krge
- valjkasta glista
- virusi 22. Ro`nu lju{turu meku{aca lu~i:
- epidermis
15. Trichinella spiralis `ivi u: - ko`a
- crevu svinje - pla{t
- mi{i}ima ~oveka
- krvi pacova 23. Radula je deo usnog aparata:
- nemertina
16. Slonovsku bolest izaziva: - ni`ih insekata
- plazmodijum - nekih meku{aca
- valjkasta glista
- bakterija 24. Polni sistem meku{aca je u:
- pra`ivotinja - celomu
- utobnoj kesi
- pla{tanoj duplji

Celomata 25. Ekskretorni organi meku{aca

su:
- protonefridije
17. Celomske protostomije - metanefridije
- imaju determinisano razvi}e a - boumenova ~aura
od blastopora nastaje analni otvor
- imaju nedeterminisano razvi}e 26. Ekskretorni sistem meku{aca je
a celom nastaje {izocelno u:
- od blastopora nastaje analni - utrobnoj kesi
otvor a razvi}e celoma je - celomu
enterocelno - pla{tanoj duplji
- celom nastaje {izocelno a
razvi}e je determinisano 27. Nervni sistem meku[aca je:
 - difuzni 36. Pigidijum je:
- vrp~ast - prvi ~lanak kod prstenastih
- lestvi~ast glista
- ganglionaran - zadnji ~lanak poliheta
- kokon za poleganje jaja kod
ki{ne gliste
28. Vinogradarski pu` di{e pomo}u:
- {krga 37. Polycheta se kre}u:
- plu}a - trepljama koje su na
- ima {krge i plu}a parapodijama
- ~ekinjama
29. Vinogradarski pu` - parnim ko`nomi{i}nim
- prolazi kroz stupanj larve naborima telesnog zida koje su na
trohofore svakom segmentu
- ima larve trohoforu i veliger
- ne prolazi kroz larveni stupanj 38. Ekskretorni organi ki{ne gliste
su:
30. Kod Scaphopoda redukovan je: - protonefridije
- pla{t - metanefridije
- glaveni region - malpigijeve cev~ice
- stopalo - koksalne `lezde

31. Slikarska {koljka 39. Ki{ne gliste su:

- ima direktno razvi}e - odvojenih polova
- prolazi kroz stupanj larve - hermafroditi
glohidije
- prolazi kroz stupanj larve 40. Pijavice
veliger - nisu segmentisane
- imaju la`nu segmentisanost
32. Glavono{ci nemaju: - imaju 33 segmenta
- glavu
- trup 41. Pijavice imaju:
- stopalo - prednje i slepo srednje crevo
- pla{tanu duplju - cevasto crevo izdiferencirano
na prednje srednje i zadnje sa
33. Lignja je: analnim otvorom
- glavono`ac - prostrano crevo sa izra{tajima
- meku{ac sa spolja{njom - divertikulumima
lju{turom podeljenom na komore
- {koljka 42. Pretpostavlja se da su prvi
zglavkari postali od:
34. Sipa ima: - prstenastih glista
- {est ru~ica - glavono`aca
- osam - meku{aca
- dvanaest
43. Prokutikula je:
35. Prstenaste gliste su: - spolja{nji hitinski sloj kutikule
- homonomno segmentisane insekata
- heteronomno segmentisane - unutra{nji hitinski sloj kutikule
- heteronomno segmentisane zglavkara
tako da se na prednjem delu tela - sredi{nji sloj kutikule insekata
obrazuje prostomijum a na i zglavkara
zadnjem pigidijum
44. Tergit je:
 - bo~na plo~a kutikule - imaju direktno razvi}e
zglavkara - prolaze kroz larveni stupanj
- jedjna plo~a kutikule - prolaze kroz metamorfozu
zglavkara - imaju hemimetabolno razvi}e
- grudni region zglavkara
54. [korpije imaju:
45. Telesna duplja zglavkara je: - otvoren krvni sistem
- pseudocelom - zatvoren krvni sistem
- miksocel - razvijeno srce
- celom
55. Koji krpelj izaziva {ugu?
46. Najstariji suvozemni zglavkari - Ixodes
su: - Sarcoptes
- pauci - Argas
- rakovi - nijedan od njih
- stonoge
- {korpije 56. Rakovi
- imaju jedan par antena
47. Helicere imaju: - imaju dva para antena
- pauci - nemaju antene
- rakovi
- neki insekti 57. Kod rakova su:
- ne~lankoviti ekstremiteti
48. Pedipalpi su: - ra~vasti ekstremiteti
- prvi par ekstremiteta pauka - pokretno zglobljeni
- drugi par ekstremiteta ekstremiteti
{korpija
- ekstremiteti za hvatanje plena 58. Glaveni region rakova je
kod rakova i ulaze u sastav usnog izgradjen od:
aparata insekata - 6 segmenata
- 4 segmenta
49. Ekstremiteti za hodanje kod - nesegmentisan je
pauka su na:
- grudnom regionu 59. Rakovi nemaju:
- trbuhu - perion
- glaveno-grudnom regionu - pleon
- pedipalpe
50. Prozoma pauka se sastoji od:
- 4 segmenata 60. Epimere su:
-6 - dorzoventralne plo~e lju{ture
- 13 raka
- ledjni {tit kod rakova
51. Ekskretorni organi {korpija su: - bo~n eplo~e hitinskog skeleta
- protonefridije insekata
- malpigijeve cev~ice
- metanefridije 61. Ekstremiteti raka nemaju:
- parapodit
52. Nervni sistem pauka je: - egzopodit
- difuzan - peropode
- vrp~ast - maksilopode
- ganglionaran
- cevast 62. Grudni ekstremiteti vi{ih rakova
su sa~injeni od:
53. [korpije
 - parapodita, egzopodita i
endopodita 71. Insekti nemaju:
- parapodita i endopodita - cefalotoraks
- parapodita - kaput
- parapodita i egzopodita - abdomen

63. Ekstremiteti za hodanje kod 72. Glava insekata

rakova su: - se sastoji od {est segmenata
- maksile - nesegmentisana je
- maksilopode - nosi dva para antena
- pereopode
- mandibule 73. Slo`ene o~i insekata
- nazivaju se omatidije
64. Skelet rakova je: - vide mozai~ni lik
- endodermalnog porekla - sadr`e ~epi}e i {tapi}e
- mezodermalnog porekla ali je
spolja{nji 74. Insekti nemaju
- ektodermalnog porekla - mandibule
- maksile
65. Telesna duplja rakova je: - maksilopode
- pseudocelom
- miksocelom 75. Ekstremiteti se kod insekata
- celom nalaze na:
- trbu{nim segmentima
66. Ekskretorni organi rakova su: - grudnim segmentima
- malpigijeve cev~ice - trebu{nim segmentima i
- metanefridije abdomenu
- protonefridije
- antenalne `lezde 76. Krila insekata se nalaze na:
- drugom i tre{em grudnom
67. Nervni sitem rakova je: segmentu
- vrp~ast - prvom trbu{nom segmentu
- lestvi~ast - tre{em grudnom segmentu
- ganglionaran - prvom i drugom trbu{nom
segmentu
68. Stonoge:
- su insekti sa homonomnom 77. Krila insekata su:
segmentacijom ali se razlikuje - endodermalnog porekla
glaveni region - ektodermalnog porekla
- su heteronomno segmentisane - mezodermalnog porekla
- imaju telo homonomno
segmentisano i na svakom 78. Legalica insekata
segmentu se nalazi jedan ili dva - predstavlja izmenjene
para ekstremiteta ekstremitete trbuha
- nalazi se na toraksu
69. Stonoge di{u pomo}u: - nastala je od rudimenta
- {krga ~etvrtog para nogu
- traheja
- primitivnih plu}a 79. Epikutikula insekata je:
- sredi{nji hitinski sloj
70. Insekti su: - unutra{nji debeo vo{tani sloj
- homonomno segmentisani - spolja{nji vo{tani veoma
- heteronomno segmentisani tanak sloj
- nesegmentisani organizmi
80. Insekti nemaju:
- tergit 89. Presvla~enje insekata je pod
- pleure uticajem:
- epimere - endokrinih `lezda
- egzokrinih `lezda
81. Pleura je: - uzajamnog dejstva endokrinih
- ledjna hitinska plo~a kod i egzokrinih `lezda
insekata
- bo~na plo~a 90. Koja hemijska materija uti~e na
- trbu{na plo~a skeleta rakova pona{anje ~lanova
visokoorganizovanih dru{tava
82. Telesna duplja insekata je: insekata?
- pseudocelom - ekdizon
- celom - atraktanti
- miksocel - juvenilni hormon
- feromoni
83. Traheje su:
- ektodermalnog porekla 91. Koju bolest prenose insekti:
- mezodermalnog porekla - malariju
- endodermalnog porekla - pegavi tifus
- bolest stavanja
84. Ekskretorni organi insekata su: - sve navedene bolesti
- protonefridije
- metanefridije 92. Bodljoko`ci su:
- antenalne `lezde - redijalno simetri~ni organizmi
- malpigijeve cev~ice - bilateralno simetri~ni
- sferi~ni
85. hemimetabolni insekti
- nemaju postembrionalne 93. Skelet bodljoko`aca je:
stadijume - mezodermalnog porekla
- su sa potpunom - ektodermalnog porekla kao
metamorfozom kod svih ostalih beski~menjaka
- imaju nepotpunu metamorfozu - ekto-mezodermalnog porekla

86. Tokom potpune metamorfoze 94. Madreporna plo~a

insekti prolaze kroz: - povezuje bo~ne plo~e
- dve faze hitinskog skeleta insekata
- tri - povezuje skelet bo~nih plo~a
- ~etiri insekata s a ledjnom plo~om
- pet - povezuje ambulakralni sistem
bodljoko`aca sa spoljnom
87. Protorakalne `lezde insekata sredinom
lu~e:
- feromone 95. Kod bodljoko`aca
- ekdizon - skelet je ko{tan i nalazi se na
- hormon koji inhibira povr{ini tela
presvla~enje - skelet je kre~nja~kog porekla
- juvenilni hormon - skelet je bogat oseinom

88. Da bi larva pre{la u lutku 96. Na povr{ini tela Echinodermata

potrebno je dejstvo: je:
- ekdizona - skelet mezodermalnog porekla
- juvenilnog hormona - trepljasti epidermis
- feromona - skelet ektodermalnog porekla
 - bodljoko`cima
97. Telesna duplja bodljoko`aca je: - meku{cima
- pseudocelom
- celom 106. Morski krastavci su:
- miksocel koji se javlja kao - jedini slobodnoplivaju}i
posledica regresivne bodljoko{ci
evolucije - sesilni organizmi
- bodljoko`ci koji ne prolaze
98. Bodljoko`ci di{u larveni stupanj
- pomo}u {krga
- preko za~etaka plu}a
- preko ambulakralnog sistema
koji je u vezi sa Chordata
spolja{njom sredinom

99. Bodljoko`ci 1. Koja od navedenih

- ne prolaze kroz larveni stupanj karakteristika zajedni~ka hordatima
- su hermafroditi i nekim beski~menjacima?
- su odvojenih polova - celom
- tri klicina lista
100. Larva bodljoko`aca je: - bilateralna simetrija
- trohofora
- pluteus 2. Horda je sa~injena od:
- miracidija - vlaknastog veziva
- nemaju larveni stupanj - hrskavi~avog veziva
- elasti~nog veziva
101. Skeletne plo~e morskog je`a
poredjane su u: 3. Hordu imaju:
- osam nizova - samo hemihordata
- dvadeset nzova - svi ki~menjaci u toku
- {esnaest nizova embrionalnog `ivota
- svi ki~menjaci osim sisara
102. Usta morske zvezde su:
- okrenuta ka podlozi 4. Nervna cev Chordata je:
- na aboralnom polu organizma - ispod horde a iznad su krvni
- okrenuta na suprotnu stranu sudovi
od podloge - iznad horde
- u centralnoj {upljini ki~menog
103. Morski je`evi stuba
- nemaju zube
- imaju pet zubi}a 5. Hordati
- imaju deset zuba - nemaju telesnu duplju
- nemaju jednjak - imaju sekundarnu telesnu
duplju
104. Morske zvezde - telesna duplja je ostatak
- po~inju da vare hranu van blastocela
tela
- nemaju diferenciran sistem za 6. Za razliku od beski~menjaka
varenje na `eludac i crevo ki~menjaci imaju:
- imaju dugo izuvijano crevo - {krge
- plu}a
105. Morski krastavci pripadaju: - {kr`no crevo
- dupljarima
- sundjerima
7. Kod Ascidija:
- osovinski skelet je horda 15. Kod amfioksusa:
- horda je samo u repnom - nervni sistem je
regionu nediferencirana nervna cev
- horda se javlja samo u toku - na prednjem delu nervna cev
embrionalnog razvi}a je pro{irena u mo`dani mehur
- prednji deo nervne cevi je
8. Horda tunikata je: izdiferenciran na protocerebrum
- ektodermalnog porekla i deuterocerebrum
- endodermalnog porekla
- mezodermalnog porekla 16. Kod amfioksusa krv cirkuli{e:
- pulsiranjem srca koje je na
9. Larva hemihordata je: ventralnoj strani bli`e prednjem
- planula delu tela
- trohofora - preko kontraktilnih krvnih
- tornarija sudova
- glohidija - tako {to kroz trbu{ni krvni sud
krv ide ka zadnjem a kroz ledjni
10. Ta~no je: krvni sud ka prednjem delu
- svi ki~menjaci su slobodni i tela, prave}i kru`ni sistem
pokretljivi oblici
- svi ki~menjaci osim tunikata 17. Telesna duplja pla{ta{a je:
su pokretljivi oblici - miksocel
- svi ki~menjaci osim - celom
cefalohordata su pokretljivi oblici - pseudocelom
- redukovana
11. Po tunikatnoj teoriji postanka
hordata njihovi preci su: 18. Tunikata ne obuhvataju:
- sesilni oblici kao dana{nji - ascidije
tunikata - plakozoe
- slobodnoplivaju}i oblici - salpe
- nastali od neoteni~ne
slobodnoplivaju}e larve

12. Amfioksus
- nema hordu
- nema glaveni region
- ima hordu samo u zadnjem
delu tela

13. Na povr{ini tela amfioksusa

- su krlju{ti kao kod riba
- je vi{eslojni epidermis
- je jednoslojna poko`ica

14. Ta~no je:

- srce amfioksusa potiskuje krv
kroz zatvoren sistem sudova
- cns amfioksusa nije
izdiferenciran
-u krvi amfioksusa nema
crvenih krvnih zrnaca
- kod amfioksusa jetra jo{ nije
izdiferencirana

KI^MENJACI
1. Ki~menjaci vode poreklo od:
- Cephalochordata
- Tunikata
- Hemichordata
2. Preci ki`menjaka su bili:
- morski organizmi
- slatkovodni organizmi
- kopneni organizmi
3. Ki`menjaci ~ine:
- 20% `ivoti njskog sveta
- 3%
- 30%
- 8%
4. Ki~menjaci su:
- nesegmentisani organizmi
- organizmi sa unutra{njom
segmentacijom
- organizmi sa unutra{njom i
spolja{njom segmentacijom
KO@A
5. Uloga ko`e u razmeni gasova
je kod:
- vodozemaca
- gmizavaca
- riba
- amfioksusa
6. Ko`a ima ulogu kretanja kod:
- nekih ptica
- larve vodozemaca
- tripanozome (u obliku
undulentne membrane)
7. ]elije pko`ice ki`menjaka
- se dele u toku ~itavog `ivota
- ne dele se
- dele se , odbacuju periodi~no a
tajproces se naziva perutanje
8. Germinativni sloj je:
- donji sloj }elija krzna
ki`menjaka
- donji sloj }elija poko`ice
ki`menjaka
- sloj }elija ispd ko`e ki~menjaka
9. ]elije germinativnog sloja
ko`e:
- su raspore|ene u jednom sloju
- dele se samo do polne zrelosti
- nastaju od mezoderma
- su deo epidermisa
10. Krzno ki`menjaka sadr`i:
- glatka mi{i}na vlakna
- kolagena vezivna vlakna
- ~vrsta vezivna vlakna
11. Glavnu masu ko`e ~ini:
- rastresito vezivo
- masno tkivo
- vlaknasto vezivo
- ni jedno od navedenih
12. U krznu ko`e se nalaze:
- vlaknasto vezivo
- glatka mi{i}na vlakna
- krvni i linfni sudovi
- svi navedeni elementi
- samo pod tri
13. Masne naslage se
talo`e:
- ispod ko`e ki~menjaka
- u donjem sloju krzna ki`menjaka
- ispod poko`ice ki`menjaka
14. Kod sisara pigmentne }
elije su:
- u epidermisu
- u poko`ici i krznu
- u krznu
15. Od ro`nog sloja poko`ice
ne poti~u:
- kljun ptica
- dlaka sisara
- krlju{ti riba
- nokti
16. Perje je poreklom od:
- epidermisa
- krzna
- potko`nog kolagenog tkiva
17. Krlju{ti gmizavaca su
poreklom od:
- poko`ice
 - ko{tanog tkiva 25. Tokm filogenetskog
- krzna, ali oko{tavaju na povr{ini razvitka skelet ki~menjaka
tela prolazi krozslede}e stupnjeve:
- vezivni, hrskavi`av, ko{tani
18. Dlka je derivat: - hrskavi`av i ko{tan
- krzna - hrskavi`av kod embriona a
- epidermisa kasnije oko{ta
- epikutikule
26. U toku ontogenetskog
19. ^ekinje su derivati: razvitka ki`menjaka skelet
- ko`e prolazikroz slede}e stupnjeve:
- krzna - vezivni, hrskavi`av, ko{tani
- hrskavi`avog vezivnog tkiva - hrskavi`av i ko{tan
- hrskavi`av kod embriona a
20. U ko`ne `lezde ne kasnije oko{ta
spadaju:
- sluzne 27. Ko`ni skelet:
- znojne - je derivat poko`ice
- lojne - nastaje u krznu i le`i ispod
- suzne epidermisa
- je mezodermalnog porekla
21. Mle~ne `lezde su:
- endokrine 28. Krlju{ti riba:
- ko`ne - su ektodermalnog porekla
- podko`ne - su izgra|ene od hrskavice
- tokom embrionalnog razvitka
22. Dojka: nikada ne prolaze kroz hrskavi`av
- sadr`i mle~ne `lezde stupanj
- je nabujali deo tkiva iznad
mle~ne `lezde na ~ijem se vrhu 29. Krlju{ti riba
izliva kanal `lezde - nastaju od germinativnog sloja
- se razvijaju samo na grudnom poko`ice
regionu placentnih sisara - nastaju u krznu
- ektodermalnog su porekla

SKELET 30. Ko{tani oklop kornja~a

23. Skeletni sistem je:
- ektodermalnog porekla
- endodermalnog porekla
- mezodermalnog porekla
24. Ta~no je:
- celokupni skelet ki~menjaka
tokom embrionalnog razvi}a
prolazi kroz vezivni, hrskavi~av i
ko{tani stupanj
- skelet ki~menjaka poti~e od
mezoderma
- savremeni ki~menjaci imaju
samo ko{tani skelet
- organizacioni plan skeleta varira
od klase do klase ki~menjaka
je:
- endodermalnog porekla
- mezodermalnog porekla ali se
nalazi na povr{ini tela
-ektodermalnog porekla
31. Krlju{ti krokodila su:
- ro`ne tvorevine ko`e
- nastale u krznu
- ko{tane tvorevine
mezodermalnog porekla
32. Osovinski skelet ~ine:
- glava i ki~menica
- glava, ki~menica, rebra i
grudnica
- glava, ki~menica, rebra,
grudnica i karlica
33. Kod ajkula osovinski - riba
skelet je: - gu{tera
- vezivne prirode - ptica
- hrskavi~av
- oko{tao 40. U srednjem uhu
vodozemaca:
34. Mmandibularni luk je: - ne nalazi se ni jedan ko{tani
- ko{tani luk koji sadr`i kvadratnu deo
kost - nalazi se jedna slu{na ko{~ica
- vili~ni luk - nalaze se dve slu{ne ko{~ice
- jezi~ni luk
41. Lobanja ptica:
35. Koji je {kr`ni luk - je nepokretna
sastavljen od dva ko{tana - je za ki~menicu vezana preko
elenenta: dva potilja~na gle`nja
- drugi - je za ki~menicu vezana preko
- tre}i jednog potilja~nog gle`nja
- ~etvrti
- peti 42. Kod riba kolousta
ki~menica:
36. Koji je od navedenih - nije u podpunosti razvijena
{kr`nih lukova sastavljen od ~etri - je hrskavi~ava
ko{tana elementa: - je oko{tala
- prvi
- drugi 43. Ki~meni pr{ljeni
- tre}i ki~menjaka se ne sastoje od:
- svi - tela pr{ljena
- ni jedan - le|nih lukova
- hrskavi~avih lukova
37. Koji ki~menjaci imaju - trbu{nih lukova
slede}e karakteristike: - trnolikih nastavaka
- vili~ni zglob izme|u kvadratne i
artikularne kosti 44. Kod riba ki~menica se
- tri slu{ne ko{~ice sastoji od:
- lobanja pokretno spojena za - jednog regiona
ki~menicu - dva regiona
- hrskavi~ava lobanja - tri regiona
A) kolousti - ~etiri regiona
B) ribe
C) kopneni ki~menjaci 45. Ki~mena mo`dina
D) sisari prolazi kroz:
- telo ki~menog pr{ljena
38. Kod krokodila: - le|ne luke ki~menog pr{ljena
- zglob izme|u donje vilice i - trbu{ne luke ki~menog pr{ljena
lobanje je pokretan
- zglob izme|u donje vilice i 46. Vratni regon ki~menice
lobanje je nepokretan ~oveka sadr`i
- na povr{ini tela su ko{tane - 5 pr{ljenova
plo~e ektodermalnog porekla -7
- 12
39. Kod kojih ki~menjaka se
u srednjem uhu nalazi jedna 47. Ki~menica kopnenih
ko{~ica: ki~menjaka se sastoji iz:
- vodozemaca - 4 regiona
-5 56. Karli~ni pojas je:
-6 - sna`no razvijen kod riba
- pokretan kod svih ki~menjaka
48. Slabinski region - kod suvozemnih ki~menjaka
ki~menice ~oveka se spojen za krsta~ni deo
sastoji iz: ki~menice
- 5 pr{ljenova - kod svih ki~menjaka otvoren
-7
- 12 57. Karli~ni pojas riba:
- je bolje razvijen od ramenskog
49. Koliko neparnih - je redukovan
eksremiteta imaju ribe? - nije pri~vr{}en za ki~menicu
-3
-2 58. Na le|noj strani
-5 karli~nog pojasa suvozemnih
ki~menjaka nalazi se:
50. Ramenski pojas: - bedrenja~a
- kod riba vezan je za grudnu kost - bedrenja~a i sednja~a
- kod sisara je nepokretan - sednja~a i preponja~a
- kod kopnenih ki~menjaka se - sednja~a
sastoji od lopatice, korakoidnih
kostiju i klju~nih kostiju 59. Karli~ni pojas je otvoren
kod:
51. Koja kost ne prida - ptica
ramenskom pojasu? - gu{tera
- lopatica - vodozemaca
- ramenja~a - ~oveka
- korakoidna
- klju~nja~a 60. Golenja~a:
- se nalazi na prednjem delu
52. @bica ulazi o sastav: zadnjih ekstremiteta
- osovinskog skeleta - se nalazi na zadnjem delu
- parnih peraja riba zadnjih ekstremiteta
- prednjih udova sisara - je vezana za karli~ni pojas

53. Na prednjoj strani kolena

~a{icu imaju: 61. Zglavkari se kre}u:
- `aba - pokretima slojevite muskulature
- koko{ka - mi{i}ima pri~vr{}enim za
- krokodil unutra{nju stranu skeleta
- majmun - mi{i}ima pri}vr{}enim za
spoljnu stranu mezodermalnog
54. Kod papkara su skeleta
razvijeni:
- drugi i tre}i prst 62. Muskulatura oka je:
- tre}i i ~etvrti prst - popre~no prugasta
- ~etvrti i peti prst - glatka
- kombinovana
55. Kod kopitara su
razvijeni: 63. Muskulatura dijafragme
- tre}i i ~etvrti prst je:
- tre}i prst - popre~no prugasta
- drugi i tre}i prst - glatka
- drugi prst - ko`na
64. Muskulatura krvnih - sa~injena od tri sloja mi{i}a
sudova je: - vi{eslojna
- popre~no prugasta
- glatka 73. Visceralna muskulatura
- endodermalnog porekla je:
- popre`no prugasta
65. Od bo~nog - glatka
mezodermalnog lista embriona - delom popre~no prugasta a
nastaje: delom glatka
- le|na muskulatura
- visceralna muskulatura 74. Za mimiku je zadu`ena:
- muskulatura udova - somatska muskulatura
- grudni mi{i} ptica - viscelarna muskulatura
- ko`na muskulatura
66. Svaki mi{i} je inervisan: - potko`na muskulatura
- jednim nervom
- sa dva nerva 75. Koji od navedenih
- sa vi{e nerava ki~menjaka imaju najrazvijeniju
potko`nu muskulaturu:
67. Skeletni mi{i}i su vezani - ribe
za kost: - vodozemci
- tetivama i ligamentima gmizavci
- tetivama - sisari
- ligamentima
76. Potko`na muskulatura
68. Po~etnim delom mi{ii}a kopnenih ki~menjaka je
smatramo sa~injena od:
- deo koji je srazmerno - glatkih mi{i}a
nepokretan - popre~no prugastih mi{i}a
- najpokretniji deo mi{i}a - oba tipa mi{i}a
- deo mi{i}a pri~vr{}en tetivom
za kost 77. Za izraz lica zadu`ena
je:
69. Troglavi mi{i} (triceps) - viscelarna muskulatura
je: - potko`na muskulatura
- mi{i} koji se sastoji iz tri dela - oba tipa muskulature
- mi{i} ~iji je po~etni deo
podeljen na tri kraka
- mi{i} ~iji je zavr{ni deo
podeljen na tri kraka

70. Mi{i}i antagonisti:

- pokre}u mi{i} ka telu
- pokre}u mi{i} od tela
- su mi{i}i sa suprotnim dejstvom

71. Mi{i}ni sistem je:

- endodermalnog porekla
- ektodermalnog porekla
- mezodermalnog porekla

72. Trbu{na muskulatura

ki~menjaka je:
- jednoslojna