MEHANIČKA MERILA

1.1 LENJIRI
Lenjiri su merila sa crticama koje sačinjavaju skalu. Izrađuju se od čeličnih šipki ili traka.
Merenje se vrši upoređivanjem na taj način, što se predmet prisloni uz lenjir (ili obratno), a mera
se očita na skali. Mogućnost pojave greške očitavanja usled paralakse je velika.
Lenjiri mogu biti:
• radionički,
• probni i
• uporedni.
Radionički lenjiri (sl.1a) se koriste u radionicama. Mogu se izrađivati sa jednostrukom ili sa
dvostrukom skalom, do dužine od 5m. Poprečni presek im je pravougaoni od 5 x 25 do 14 x70
mm.

Slika. 1 Lenjiri : radionički (a), probni (b) i uporedni (c)

Probni lenjiri (Slika.1.b) služe za kontrolu radioničkih lenjira. Izrađuju se do 2 m dužine,

kvadratnog poprečnog preseka
15 x 15; 20 x 20 ili 25 x 25 mm.
Uporedni lenjiri (Slika 1.c) se primenjuju za kontrolu probnih lenjira. Izrađuju se u četiri dužine:
100; 200; 500 i 1000 mm,
preseka "H", "I" ili "X". Skala treba da leži u neutralnoj ravni, gde po čitavoj dužini lenjira
prolaze dve međusobno paralelne linije, na rastojanju od 0,3 mm. Očitavanje skale se vrši
pomoću lupe ili odgovarajućeg mikroskopa.
Čelina traka u kutiji od čelika ili veštačkog materijala, koriste se za orijentaciona merenja.
U prometu se obično nalaze u dužinama od 1; 2; 3 ili 5 m. Imaju vrednost po-deoka od 1
mm, po čitavoj dužini.

1
1.2. MERILA SA NONIJUSOM
Nonijus je pomoćna skala koja umesto procenjivanja, omogućuje tačno očitavanje manjih
delova od vrednosti podeoka osnovne skale. Pronalazač je bio matematičar Peter Vernier (ili
Werner) 1631.g, ali je naziv dobio pogrešno po portugalcu Pedro Nunez-u. Dve skale, osnovna i
nonijus, postavljaju se paralelno, jed-na do druge, najbolje u istoj ravni, jer u protivnom postoji
opasnost od pojave grešaka očitavanja usled paralakse. Ako se skale ne mogu postaviti u istu
ravan, najveće dozvoljeno
odstojanje može iznositi 0,3 mm. Nonijus je obično pokretna skala. Nonijus redovno
ima manje veličine podeoka od osnovne skale. Ako se početna oznaka nonijusa poklapa sa
jednom oznakom osnovne skale, mora se i zadnja oznaka nonijusa
poklopiti sa nekom oznakom osnovne skale.

Slika 2: Odnos osnovne i nonijusne skale

Na osnovu slike 2. može se napisati:

m⋅ a n⋅ b (1)
gde je:
a -veličina podeoka osnovne skale (obično je a = 1 mm),
b - veličina podeoka nonijusa,
m - broj podeoka osnovne skale između poklopljenih oznaka,
n - ukupan broj podeoka nonijusa.
U praksi se obično koriste vrednosti za "m" i "n" koje su date u tablici 1.

Tablica 1. Vrednosti za "m" i "n"

Razlika između veličina podeoka skala predstavlja tačnost očitavanja.

𝑚 𝑛−𝑚
𝑎−𝑏 =𝑎𝑛𝑎 =𝑎 𝑛 (2a)

2
 𝑚
Jer iz jednačine (1): 𝑏 = 𝑎
𝑛

Ako je 𝑛 − 𝑚 = 1 𝑖 𝑎 = 1; bice:
1
𝑎−𝑏 =𝑛 (2b)

Merila tačnosti očitavanja 0,1 i 0,05 mm se koriste uglavnom u radionicama, dok merila veće
tačnosti očitavanja se više primenjuju u laboratorijumima, jer zbog malih veličina podeoka
slobodnim okom se merne veličine teško mo-
gu pravilno očitati, pa se zbog toga preporučuje korišćenje lupe.
Očitavanje mere se sastoji iz dva dela (slika 3)

Slika 3 Očitavanje merne veličine pomoću nonijusa

Prvo se očita vrednost L', što odgovara oznaci osnovne skale koju je nulta oznaka nonijusa
prešla. Posle se očita
vrednost L", što je razmak između krajnje oznake osnovne skale za L' i nulte oznake nonijusa i
iznosi:
𝐿′′ = 𝑘. 𝑎 − 𝑘. 𝑏
gde je "k" redni broj oznake nonijusa koja se poklapa sa nekom oznakom osnovne skale.
Merna veličina prikazana na slici 3., ima vrednost :
𝐿 = 𝐿′ + L′′
𝐿′ = 5
𝑎
𝐿′′ = 𝑘𝑎 − 𝑘𝑏 = 𝑘(𝑎 − 𝑏) = 𝑘
𝑛
𝑎 = 1𝑚𝑚, 𝑛 = 10, 𝑘 = 7
1
𝐿′′ = 7 = 0,7
10
𝐿 = 5 + 0,7 = 5,7𝑚𝑚
U grupu merila sa nonijusom spadaju:
• pomična (kljunasta) merila,
• dubinomeri i
• visinomeri.

3
1.2.1 Pomična merila
Pomično (kljunasto) merilo je najviše rasprostranjeno merilo sa nonijusom koje se koristi u
radionicama. Osnovni oblik ovih merila je prikazan na slici 4. Izrađuje se od legiranog čelika,
koji ne sme da bude magnetisan. Merne površine su kaljene na 503 HRC, lepovane.

Elementi pomičnog merila su:

• merni lenjir 1 sa osnovnom, nepokretnom skalom i sa nepokretnim kljunovima,

• klizač 2 sa nonijusom, pokretnim kljunovima i zavrtnjem za fiksiranje 6,
• donji merni kljunovi 3, za određivanje spoljnih mera,
• gornji merni kljunovi 4, za određivanje unutrašnjih mera
• produžetak (šip) 5, za određivanje dubinskih mera.

Slika 4 Osnovni oblik pomičnog merila

Merna oblast ovih merila je 150 mm, a tačnost očitavanja je obično 0,1 ili 0,05 mm
Postoje i drugačiji oblici pomičnog merila. Kod preciznijih merila (Slika 5) se izostavlja
produžetak za merenja dubina i obično postoji samo donji par mernih kljunova, čiji je vrh, širine
5 mm sa spoljne strane zaobljen i predstavlja mernu površinu za određivanje unutrašnjih
mera, i u tom slučaju očitanoj vrednosti treba dodati i dimenzije vrha kljunova, tj. 10
mm. Ako postoje gornji kljunovi, oni su nožastog oblika i služe za određivanje spoljnih
mera. Tačnost očitavanja je redovno 0,02 mm i pridodat je mikropodešivač za finu
regulaciju.

Slika 5 Pomično merilo tacnosti očitavanja 0,02mm sa mikropodešivačem N

4
Firma Karl Mar izrađuje jedno specijalno merilo sa nonijusom za određivanje
osnih rastojanja dvaju kružnih otvora pod nazivom "centri-metar" Merni
pipci su cilindričnog oblika, prečnika 1,5 ili 5mm, pričvršćeni na posebne
klizače, od kojih je desni sa nonijusom.

Merenje se vrši na sledeći način:

1. Fiksira se levi klizač u nultom položaju i pomeranjem desnog klizača

izmeri se naj-veća mera -Slika.6.1. Na skali se očita vrednost "A".
Najveća mera je: L 1 = A + d (d je pečnik mernog pipka)
Rastojanje osa otvora:
𝐿 = 𝐿_1 − (𝐷1 + 𝐷2 )/2 = 𝐴 + 𝑑 − (𝐷1 + 𝐷2 )/2 (1)
𝐷1 + 𝐷2 su prečnici otvora.
Slika 6 Način merenja centri-metromi

2. Posle prvog merenja pomeri se levi klizač do desnog (Slika 6), fiksira se i ponovnim
pomeranjem desnog klizača određuje se najmanja mera -Slika.6.3. Na skali se očita vrednost "B"
(ustvari vrednost "A + B").
Najmanja mera je : 𝐿2 = 𝐵 − 𝑑, a rastojanja osa otvora:
(𝐷1 +𝐷2 )
𝐿 = 𝐿2 + = 𝐵 − 𝑑 + (𝐷1 + 𝐷2 )/2 (2)
2
Jednačine (1) i (2) se saberu:
2𝐿 = 𝐴 + 𝑑 − (𝐷1 + 𝐷2 )/2 + 𝐵 − 𝑑 + (𝐷1 + 𝐷2 )/2 = 𝐴 + 𝐵
Odavde je rastojanje osa:
𝐿 = (𝐴 + 𝐵)/2 (3)

Sa dva pomeranja desnog klizača dobijena je mera "A + B", a da ne bi trebalo vršiti deljenje,
vrednost podeoka
skale iznosi 2 mm. To znači, da drugi put očitana vrednost predstavlja traženu veličinu, tj.
rastojanje između osa
otvora. Merna oblast ovih merila iznosi 100; 200 ili 300 mm.
Centri-metar je prikazan na Slici 7

Slika 7 Centri – metar firme MAR

5
Elektronska pomična merila. Najnoviji tip pomičnih merila je elektronski. Snabdeven je
digitalnim pokazivačem (tečni kristal) koji pokazuje 5 cifara, od kojih su poslednje 2 decimalne.
To znači da je tačnost očitavanja 0,01 mm. Izmerene vrednosti se pamte i mogu se pojaviti u mm
ili u colovima, što zavisi od položaja preklopnika za izbor sis- tema mera. Moguće je nulovanje u
celoj oblasti merenja, što znači da merilo može da registruje i razliku i zbog toga mogu se
vrednosti pojaviti i sa negativnim predznakom. Merna oblast je 115 mm. Ovo merilo je
prikazano na Slici 8.

Slika 8 Elektronsko pomično merilo Mitutojo

1.2.2. Dubinomeri
Dubinomer (Slika 10.) služi za merenje dubina otvora, visina ispusta, stepenastih prelaza i sl.
Sastoji se od mernog mosta 3 sa izmenljivim naslonom 4 (samo kod tačnijih merila postoji) i
lenjira 2 sa osnovnom skalom. Most obezbeđuje pravilan položaj merila. U njemu klizi lenjir u
pravcu upravnom na oslonu površinu. U mostu je napravljen jedan otvor, kroz koji se
očitava izmerena veličina. Tu je postavljen i nonijus 1 koji je kod ovog merila nepokretan i
obezbeđuje tačnost očitavanja od 0,1; 0,05 ili 0,02 mm. Dužina lenjira obično se kreće od
150...300 (500) mm, dok dužina naslona iznosi 150...320 mm. Zavrtanj 6 služi za fiksiranje
položaja lenjira. Precizniji dubinomeri imaju i mikropodešivač 5, koji obezbeđuje fino
podešavanje po- moću navrtke 7. Pre finog podešavanja mikropodešivač treba fiksirati
posredstvom zavrtnja 8.

Slika 9 Dubinomer

6
Postoji specijalan dubinomer za određivanje dubine žle- bova za klin u vratilima i
osovinama, odnosno drugih elemenata kružnih poprečnih preseka (Slika 10.).
Merni most je izlomljen i krakovi mosta međusobno zaklapaju prav ugao (1). U mostu klizi
nosač (2) lenjira sa prozorom (3), gde je postavljen nonijus. Most se naslanja na vratilo gde
nema žleba (ali je istog prečnika kao i deo vratila gde se žleb nalazi), pa se nosač lenjira pusti do
vratila, čime se dobija nulti položaj nonijusa. Nosač se fiksira u ovom položaju pomoću
zavrtnja 4. Zatim se most prisloni na deo vratila sa žlebom tako, da vrh lenjira bude iznad
žleba, pa se lenjir spusti do njegovog dna, i u tom položaju se fiksira zavrtnjem 5. Tada je
merilo spremno za očitavanje. Kod dubinomera Abeov princip merenja je ispunjen. Mernu silu
obezbeđuje operator, pritiskom ruke na merni most.

Slika 10 Dubinomer za žljebove

1.2.3. Visinomeri
Visinomeri služe za određivanje i obeležavanje visinskih mera. U pojedinačnoj proizvodnji (na
odlivcima)
visinske mere se obeležavaju pomoću ovih merila, kada se za držač mernog pipka pričvrsti
igla za obe-
ležavanje. Od visinomera sa nonijusom najviše se primenjuju merilo sa postoljem (Slika 11),
čija debljina iznosi 40 mm.
Lenjir može da ima dve skale. Jedna počinje sa nulom, za određivanje mere "a", dok druga
počinje sa 40, za određivanje mere
"l". Ako se koristi izlomljeni merni pipak, sa visinom stepenice od 40 mm,
lenjir je snabdeven samo jednom skalom. Merilo ima mikropodešivač za fino
podešavanje. Dužina lenjira može biti 300; 500; 750 ili 1000 mm, a tačnost
očitavanja je 0,1; 0,05, ili 0,02 mm.

Slika 11 Visinomer sa stalkom

7
1.2.4 Merilo za rupe
Služi za određivanje veličine prečnika kružnih otvora, kao i drugih unutrašnjih mera. Na Slici 12.
prikazano je merilo sa nonijusom za rupe, proizvod švajcarske firme Tehnika A.G., koje je
snabdeveno sa dva merna pipka, jedan nas- pram drugog.Jedan pipak je nepokretan, ali je
izmenljiv, dok je drugi pokretan i vezan sa staklenim lenjirom, na kojoj se nalazi osnovna
skala, vrednosti podeoka od 0,1 mm. Nonijus je čvrsto ugrađen u mernu glavu, a očita-
vanje merne veličine se vrši pomoću lupe koja uvećava 23 puta. Tačnost očitavanja je 5m (na
Slici 12. - vrednost je 46,055 mm). Oblast merenja se kreće između 5 i 25 mm, u zavisnosti od
veličine merila. Izmenom nepokretnog mernog pipka merna oblast se povećava na 30...150
mm. Prilikom merenja merilo se iskosi, postavlja se merna glava u otvor i pritiskom na dugme 1
kočnice oslobađa se pokretni merni pipak. Kada je glava u otvoru, odpusti se dugme kočnice
(kočnica je klinastog oblika i sprečava samo
izlaz mernog pipka, dok je njegov ulaz slobodan) i izvrši se jedno klaćenje. Najmanja mera
predstavlja traženi prečnik otvora i pokretni pipak, pod dejstvom kočnice, ostaje u tom položaju,
koji je zauzeo, kada je osa pipaka bila up-
ravna na osu otvora. Nakon vađenja merila iz otvora očitava se izmerena veličina.

Slika 12 Merilo za rupesa nonijusom (a) I način očitavanja izmerene veličine (b)

1.3. MIKROMETRI
Prilikom merenja mikrometrom, merne veličine se određuju pomoću precizno izrađenog
navojnog vretena (mikrometarskog zavrtnja), koje obezbeđuje veću tačnost mere-nja od merila
sa nonijusom. Korak navoja vretena obično iznosi 0,5 mm, ili ređe 1mm. Prvi ima merni doboš
sa 50 podeoka, a drugi sa 100 i zbog toga oba tipa merila imaju tačnost očitavanja od 0,01 mm.
Pored ovih običnih, proizvode se i neki specijalni mikrometri kod kojih tačnost očitavanja
iznosi 0,001 mm.
Postoje mikrometri za određivanje:
• spoljnih mera,
• dubinskih mera,
• visinskih mera i
• unutrašnjih mera.

8
1.3.1. Mikrometri za određivanje spoljnih mera
Ova merila (Slika 13) imaju telo 3 u obliku potkovice (merna račva) sa velikim otpornim
momentom da bi se što manje deformisalo u toku merenja. Obloženo je pločicama,
presovanih od veštakih materijala radi toplotne izolacije u toku upotrebe. Na krajevima merne
račve su ugrađeni merni pipci. Jedan je nepokretan (merni oslonac) 11, dok je drugi pokretan
(1) i izrađen je izjedna sa mernim vretenom. Merne površine pipaka mogu biti različito
oblikovane, što zavisi od namene mikrometra i od materijala mernog predmeta. Za kontrolu
metalnih delova najčešće su ravne, u obliku kruga, prečnika 6,5 (ređe 8) mm. Kod kont-
role uzanih delova one su smanjene, dok kod mernih predmeta izrađenih od mekanih materijala,
primenjuju se pipcisapovećanom mernom površinom. Za kontrolu debljine savijenih delova,
merne površine su sferične ili zašiljene. Kod modernijih merila merne površine su redovno
obložene tvrdim metalom, što obezbeđuje duži radni vek.

Slika 13. Mikrometar za odredjivanje spoljnih mera

Na merno vreteno u srednjem delu je navučena čaura 4 sa dvostrukom osnovnom skalom. Ona
je smeštena pored jedne uzdužne crte (indeksa) koja prostire u pravcu izvodnice čaure. Iznad te
linije su oznake za cele mm, a ispod za pola mm. Kod gornjeg dela skale, početak i svaki peti
podeok je označen brojkom. Doboš 6 ima 50 podeoka koji određuju desete i stote delove mm-a u
preseku sa indeksom na čauri. Fino podešavanje se vrši posredstvom točkića 12 koji je u vezi sa
uređajem za regulisanje veličine merne sile. Ta regulacija se ostvaruje ilipreko mehaničke
spojnice sa oprugom (skakavica, čegrtaljka), ili preko konusa trenja. Ovo je potrebno zbog
sprečavanja pojave nepotrebnih prevelikih deformacija - otvaranja potkovičastog tela
mikrometra. Veličina merne sile treba da bude od 5.. ..10 N. Kočnica 10 služi za fiksiranje
mernog vretena u željenom položaju. Radi smanjenja veličine greške usled paralakse, doboš se
završava konusno, a debljina pri kraju ne sme da bude veća od 0,4mm. Merna oblast
mikrometara je 25 mm do 500 mm mernih veličina, a preko toga je 50 mm. Tako postoje
mikrometri za mere od 0...25, od 25...50, od 50...75, mm itd. Oblik merne račve se
prilagođava mernoj oblasti merila. "Prava" potkovica je za oblast od 0...25 mm (Slika 13),
"duguljasta" potkovica je kod većih mernih oblasti (Slika 14a), dok kod mikrometara za
mere preko 500 mm telo je izrađeno u obliku lake konstrukcije (Slika 14b).

9
Oblik i dubina merne račve moraju biti takvi da omogućuju merenje cilindričnog predmeta,
čiji prečnik odgovara gornjoj granici merne oblasti mikrometra.

Slika 14 Oblici tela mikrometra

Regulisanje mikrometra se vrši tačnim podešavanjem na vrednost donje granice merenja. Za

oblast od 0...25 mm, merni pipci se priljube kod oznake skale "0", dok je kod ostalih
mikrometara pridodata jedna tačno izrađena merka veličine donje merne granice, koja se kod
regulisanja postavlja između mernih pipaka.
Na slici 15 je prikazan elektronski mikrometar japanske firme Mitutojo, tzv. DIGIMATIC.
Tačnost mu je 0,001 mm. Nulovanje se može izvršiti po celoj mernoj oblasti i zbog toga je
omogućeno i merenje razlike. Postoji priključno mesto za štampač.

Slika 15 Elektronski mikrometar DIGIMATIC

10
Mikrometar sa komparatorom. Ako se na mesto nepokretnog mernog pipka ugradi jedan komparator,
dobija se merilo koje je jako pogodno za kontrolisanje tolerisanih mera u maloserijskoj proizvodnji.
Nazivna mera se podešava na mikrometru, a na komparatoru se očitava odstupanje. Pomoću pokretnih
tolerancijskih oznaka nameste se granična odstupanja, pa kontrolu može da vrši i priučeni radnik.
Takvo merilo je prikazano na Slici 16., proizvod firme Karl Mar koje se obično izrađuje za merne
veličine od 0...25 i 25...50 mm. Tačnost očitavanja zavisi od osetljivosti ugrađenog komparatora, što
redovno iznosi 0,002 ili 0,001 mm.

Slika 16 Mikrometar sa komparatorom

Kod upotrebe mikrometra u maloserijskoj proizvodnji, oni se obično stavljaju u specijalan

držač (Slika 17) koji umnogome olakšava rad. Stezač se može zaokrenuti u postolju, što
omogućuje postavljanja mikrometra u optimalni položaj za merenje. Mikrometri za velike
mere treba da se okače da ne bi uticaj njihove mase ometao pravilno rukovanje.

Slika 17 Držač mikrometra

Mikrometar sa ugradjenim komparatorom (Slika 18) liči na običan mikrometar. Umesto

nepokretnog mernog pipka, ugrađen je pokretan pipak 1, potisnut oprugom 2 i vezan sa
prenosnim elementima komparatora: zupčanim segmentom 3, koji pokreće zupčanik 4 i sa
njim zajedno i kazaljku 5. Mrtvi hod odstranjuje spiralna opruga 6. Pre merenja se pritiskom na
dugme isključnog mehanizma 7 povlači se merni pipak 1, da bi merni predmet nesmetano mogao
postaviti u merni položaj. Ovo merilo firma Cajs izrađuje u dve veličine, i to sa gornjom
granicom merenja od 25, odnosno 50 mm. Vrednost podeoka skale komparatora
je 0,002 mm, dok merna oblast iznosi 0,020 mm. Prilikom podešavanja priljube se merni pipci
(kod većih merila se postavlja kontrolni kalibar između pipaka) kod položaja "0" i posmatra se
kazaljka komparatora koja takođe treba da pokazuje nulu. Ovaj mikrometar je pogodan za
kontrolu tolerisanih mera u maloserijskoj proizvodnji, kada može zameniti čitav niz
račvi. Postavljanjem tolerancijskih indeksa na granične mere, kontrolu može vršiti i priučeni
radnik. Predhodno merilo treba podesiti na nazivnu meru, pomoću uporednih merki, odnosno
primenom skala mikrometra, a komparator služi za određivanje odstupanja od te nazivne mere.

11
Zbog olakšanja rada, merilo se postavlja u držač. Ovo merilo, za razliku od običnih mikrometara,
nema uređaj za ograničavanje veličine merne sile, već mernu silu obezbeđuje opruga 2.

Slika 4.18. Mikrometar sa ugradjenim komparatorom

Pasametar, proizvod firme Karl Cajs (Slika 19.), liči na predhodno merilo, ali navojno merno
vreteno nije snabdeveno skalom i dobošem i zbog toga se ne može primeniti za određivanje neke
mere, već samo za njeno odstupanje koje se čita na skali komparatora. Izrađuje se u šest veličina,
sa mernim oblastima od po 25 mm, tako da cela garnitura merila pokriva oblast merenja od
0...150 mm. Za merenje do 100 mm, oblast pokazivanja skale je 0,080 mm, a vrednost
podeoka 0,002 mm; dok za merenje od 100..- ..150 mm merna oblast je 0,160 mm, a vrednost
podeoka 0,005 mm. Pre merenja merilo se mora podesiti na nazivnu
meru, pomoću etalona ili uporednih merki. Pokretanje mernog vretena 1 se vrši navrtkom 2,
a posle nameštanja se fiksira posredstvom kontra navrtke 3. Pomoćni pipak 4, koji je izmenljiv,
služi za oslanjanje mernog predmeta

Slika 19 Pasametar, proizvod firme Karl Cajs

12
1.3.2. Dubinomer sa navojnim vretenom
Dubinomer sa navojnim mernim vretenom (sl.4.21.) služi za kontrolu dubina otvora i žlebova,
visina ispusta, mera stepenastih elemenata, i sl. Sastoji se iz tela (deo sa mernim vretenom,
čaurom i dobošem), mernog mosta i garniture izmenljivih mernih pipaka. U garnituri
postoji četiri pipka, dužina od 25...100 mm, sa skokovima od po 25 mm, čime je obezbeđena
ukupna veličina merne oblasti od 0...100 mm. Merni pipci se vežu sa mernim vretenom
pomoću navojnog spoja, kada se navojni završetak pipka uvrne u navojnu rupu vretena. Merna
sila iznosi 3...7 N, koja se obezbeđuje pomoću skakavice, s tim da se merni most mora
priljubiti uz merni predmet silom koja je veća od merne sile. Ovo merilo ima obrnuto
postavljene skale u odnosu na mikrometar za merenje spoljnih mera, jer se uvrtanjem
doboša mera povećava. Kontrola podešenosti dubinomera, kod merne oblasti 0...25 mm,
vrši se naslanjanjem mernog mosta na ravnu podlogu, a kod većih mernih oblasti, pomoću
specijalnih kontrolnih kalibara

Slika 20 Mikrometar - dubinomer

1.3.3. Mikrometar - visinomer

Ovo merilo se koristi za podešavanje određene mere, koja se može pomoću komparatora,
privršćenog na držač (Slika 21b), preneti na merni pedmet, odnosno sa predmeta na merilo. Za
direktna merenja se ne mogu primeniti. Na slici 21a je prikazan visinomer, proizvod firme
Mitutojo, nazvan HEIGHTMASTER.

Slika 21 Mikrometar - visinomer Mitutojo (a) i držač sa komparatorom (b)

13
Postoji više tipova ovih merila. Mogu biti sa jednostrukim ili sa dvostrukim stubom uporednih
merki. Kod jednostrukog stuba merke su razmaknute za veličinu, koliko iznosi i mogućnost
visinskog pomeranja stuba pomoću navojnog mernog vretena. U slučaju dvostrukog stuba,
merke su jedna pored druge, ali se susedne merke nalaze u različitim stubovima. Merke su
obično 10 ili 20 mm nazivnih mera, a mogućnost visinskog pomeranja merki posredstvom
navojnog vretena iznosi 20 ili 25 mm. Glavne
skale se nalaze pored stubova merki, vrednosti podeoka 10, 20 ili 25 mm. Grubo podešavanje se
vrši u odnosu na glavne skale, preko mehaničkog ili elektronskog pokazivača, a fino podešavanje
može pokazati hiljadite ili stote delove milimetara. U dru-
gom slučaju, hiljaditi delovi se očitavaju na skali doboša mikrometra. Merna oblast je od 5
(6)...300 mm, koja se garniturom specijalnih postolja može povećati do 900 mm. Korišćenjem
specijalnih mernih kljunova, koji se montiraju na merke, ova merila se mogu osposobiti za
podešavanje drugih preciznih merila, uglavnom za određivanje, odnosno kontrolu unutrašnjih
mera.

1.3.4. Mikrometri za određivanje unutrašnjih mera

Oblik im može biti veoma različit, u zavisnosti od veličine prečnika kontrolisane
rupe. Najmanji prečnik koji se može odrediti mikrometrom, iznosi 2 mm.
Vrednost podeoka skale je 0,01, 0,002 ili 0,001 mm. Prečnici otvora malih
vrednosti se određuju pomoću mikrometra, nazvan MINI - HOLTEST, proizvod
firme Mitu tojo, koji je prikazan na slici 22. Izrađuje se u 5 veličina,
mernih oblasti: 2...2,5; 2,5..3; 3...4; 4...5 i 5...6 mm, vrednosti podeoka 0,001
mm. Kontrolni prstenovi za ova merila su prečnika rupe 2,5; 4 i 5 mm.
U mernoj glavi 1 mikrometra, kuglica 2 od tvrdog metala se naslanja na čiviju 6,
takođe od tvrdog metala, koji je uglavljen u merni čep7, u čiji drugi kraj je
učvršćena igla 4 sa konusnim završetkom. Obrtanjem mernog vretena, čep 6
se aksijalno pomera, zajedno sa iglom 4 i njihovi konusni završeci raširiće merne
površine 5, pomoću opruga za vođenje 3.
Slika 22 Mikrometar MINIHOLTEST

Za merenje prečnika otvora koji se nalaze u mernim oblastima od 3...30 i od 25...50 mm,
primenjuju se kljunasti mikrometri, od kojih je jedan, proizvod firme Cajs, prikazan na slici 23.

Slika23 Kljunasti mikrometar

14
Kljun 1 je nepokretan, a kljun 2 je pokretan i spojen sa čaurom 3 koja se pri povećanju merne
veličine uvlači u doboš 4, pa je osnovna skala postavljena obrnuto, u odnosu na mikrometre za
spoljne mere. Zajednička debljina vrhova mernih kljunova, gde su formirane merne površine od
tvrdog metala, iznosi 3, odnosno 5 mm (u zavisnosti od merne oblasti koja može biti 3...25
ili5...30 mm), što je kod merenja nije potrebno dopunsko računanje. Međusobni položaj
kljunova obezbeđuje čep za vođenje 5 koji je u nepokretan kljun čvrsto ugrađen, dok u žlebu
pokretnog kljuna klizi sa malim zazorom. Fiksiranje pokretnog kljuna
je moguće posredstvom zavrtnja 6. Merna sila se obezbeđuje preko skakavice 7. Kod ovih
mikrometara Abeov princip merenja nije ispunjen, dok kod ostalih jeste.
Otvori većih prečnika se određuju pomoću štapastih mikrometara (Slika 24). Kod njih je
konstrukcija mernog vretena i doboša je ista kao i kod ostalih mikrometara, ali je bez skakavice.
Vrlo važan element ovih merila je kočnica kojom se merno vreteno fiksira u mernom položaju,
da se ono ne bi pomeralo u toku vađenja merila iz rupe, jer kod dubljih rupa nije moguće
očitavanje mernih veličina, dok se merilo ne izvadi.

Merna oblast je obično 8; 13 ili 25 mm, počevši od veličine 30, odnosno 38 mm. Vrednost
podeoka iznosi 0,01 mm. Oblast merenja se može povećati pomoću produživača. U
garnituri firme Karl Cajs se nalaze produživači šest različitih veličina: 13; 25; 50; 100 (2
kom); 150 i 200 (2 kom), koji povećavaju mernu oblast do 900 mm. Postoje i specijalne
garniture koje mogu povećati mernu oblast do 3000 mm.
Nakon izbora potrebnih produživača, sa mikrometra se skine zaštitna navrtka zajedno sa
mernim pipkom i na njeno mesto se navrne produživač, a na njegov drugi kraj se postavljaju
delovi, koji su bili ranije skinuti sa mikrometra.

Slika 24 štapasti mikrometar (a) i produživač (b)

15
 Sadržaj:

1.1 Lenjiri..................................................................................................1
1.2Merila sa nonijusom.............................................................................2
1.2.1Pomična merila.............................................................................4
1.2.2Dubinomeri...................................................................................6
1.2.3Visinomeri.....................................................................................7
1.2.4Merila za rupe.............................................................................8
1.3 Mikrometri.......................................................................................8
1.3.1 Mikrometar za određivanje spoljih mera...................................9
1.3.2 Mikrometar sa navojnim vretenom............................................13
1.3.3 Mikrometar – visinomer............................................................13
1.3.4 Mikrometar za određivanje unutrasnjih mera............................14

16