SVETA GORA

Na svakom koraku čeka vas iznenađenje, ali ništa vas neće toliko iznenaditi kao razgovori sa
monasima. Ukoliko steknete njihovo poverenje, otkriće vam bogato životno iskustvo i ispričaće
vam o tajnama i o svetovima za koje ni u najfantastičnijim pričama niste čuli. Otkriće vam nov
čaroban svet u kojem jedna ljudska duša vredi više nego sva blaga sveta, ali i tajne o budućnosti
sveta.

Sveta Gora je za sve pravoslavne narode kolevka duhovnosti i ognjište vera i vrlina. U njenim
raskošnim vrtovima Sveti Sava i Sveti simeon Nemanja podigli su svetu srpsku Carsku Lavru -
Hilandar.
Stići u Svetu Goru nije ni malo lako. Potrebno je obezbediti nekoliko ulaznih viza u Beogradu,
Konzulatu u Tesalonikiju i Ministarstvu za severnu Grčku, naoružati se strpljenjem i, ukoliko je
moguće, pronaći dobrog vodiča.

VREME SE MERI VEKOVIMA

U Svetu Goru stižemo brodićem posle dva sata vožnje, kao zejtin mirnim morem. Posetiocu prvo pada u
oči široko, zlatnom bojom prošarano Savino polje, i visoka kula stražara kralja Milutina, podignuta
1303. godine. Nekada je čuvala pravoslavlje od pirata, a danas dočekuje putnike namernike. Sa desne
strane na blagim padinama vinograd, a putem, kojim su mnogi kraljevi, carevi, svetitelji... prošli,
ostavljamo masline iz pre hrišćanskog perioda. Jednu od tih maslina, milenijum mlađu, zasadio je
svojom rukom car Stefan Dušan, kada je sa svojom ženom, caricom Jelenom, uprkos kanonskoj zabrani,
posetio Svetu Goru 1347. godine, ali o ovom presedanu u istoriji ćemo nešto kasnije više reći. Na
svakom metru očekuje nas poneko iznenađenje. Česma od mermera kralja Aleksandra Obrenovića,
maslina kralja Petra, krst cara Dušana iz 1347.godine, crkvica - paraklis koja je podignuta u čast
čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Trojeručice, koja se na magaretu vratila iz Srbije, posle poraza
Srpske vojske 1389. godine. Sa leve strane, u kamenu na kojem se nekada odmarao Sveti Simeon,
urezana je figura svetitelja, a odmah preko puta, u zajedničkoj kosturnici, na policama počivaju lobanje
monaha koji su kroz vekove služili Bogu i narodu srpskom.
Ovde se vreme meri vekovima, ovde se razgovara sa Bogom i moli neprekidno. Na ovom se mestu nije
niko nikada rodio, ali su se mnogi u večnost preselili.
Razmišljajući o tome, potpuno neočekivano ukazale su se pred nama, u svoj svojoj lepoti, zidine Cveta
Božijeg. Kroz trostruka teška vrata ulazimo u portu manastira. Dočekuje nas monah Vasilije. Pozdravlja
nas srdačno i u gostinskoj sobi, uz ratluk, kafu i uzo, priča nam o manastiru. Ono što nas je iznenadilo,
to je da nam je monah Vasilije skrenuo pažnju da smo u manastiru u svojoj rođenoj kući i da treba tako i
da se ponašamo - kao domaćini.
Sam manastir je jedan veliki grad, koji je u vreme procvata srpske države imao oko 400 monaha u
samom manastiru i još toliko u malim kelijama - isposnicama, širom poluostrva Atosa. Na samom
poluostrvu, dužine oko 50 i širine tri do dvanaest kilometara, nalazi se 20 manastira i oko 600 kelija, a
na kraju ostrva uzdiže se iznad mora vrh Mont Atos, visine 2033 metara. Zidine manastira Hilandara,
čuvaju neprocenjivo duhovno blago. Pored riznice, sale sa ikonama, biblioteke sa knjigama starim i po
10 vekova, prva svetinja manastira su deo časnog krsta na kojem je raspet Gospod naš Isus Hristos,
čudotvorna loza Svetog Simeona Mirotočivog, mnogobrojne mošti svetih i čudotvorna ikona
Trojeručica. Po predanju ovu ikonu je živopisao Sveti Apostol i jevanđelist Luka, na dasci stola, na
kojem su ručavali Majka Božija i Isus Hristos. Pesnik, sveti Jovan Damaskin, dodao joj je treću ruku od
srebra, u znak zahvalnosti što mu je Presveta iscelila i vratila odsečenu šaku. Ikonu je pesnik poneo u
Palestinu, gde se u Lavri svetog Save Osvećenoga kod Jerusalima smirio i proveo ostatak života. Posle
pesnikove smrti, ikona je ostala u manastiru, odmah do čudotvorne Bogorodične ikone Mlekopitateljice,
koju je sveti Sava Osvećeni zaveštao, osnivajući u 6. veku manastir, onome strancu koji posle njega
bude od carske loze, a pod njegovim imenom došao sa Zapada da pohodi Palestinu. Taj stranac, mnogo
vekova kasnije, bio je naš Sveti Sava.
Ikona Bogorodice Mlekopitateljice sada se nalazi u svetogorskoj isposnici u Kareji, a Trojeručica, od
kada se čudesno vratila iz Studenice, na igumanskom prestolu Bogorodične crkve u Hilandaru. Veruje
se da će se u Srbiju kao blagovesnik ponovo vratiti, kada zavladaju mir i sloga.

ČAROBAN SVET

U nezaboravnom sećanju ostalo nam je 13 malih - parklis crkvica koje se nalaze oko Matične crkve
kralja Milutina. U svojim oltarima one čuvaju svete mošti Jovana Damaskina, svetog Jovana Preteče,
Jovana Zlatoustog, proroka Isaije, koji je živeo 700 godina pre Hrista... hiljade njih. Posebno su nas
zadivile suze Presvete Bogorodice koje su sakupljane sa plačuće ikone u albanskoj pravoslavnoj crkvi u
Čikagu. Čuvao ih je, i kraj njih sate provodio u molitva, pre svoje končine otac Agaton u oltaru svoga
paraklisa posvećenog Četrdesetorici mučenika . Još uvek se oseća božanstveni miris koji nije ništa
izgubio od svoje jačine posle toliko desetina godina.
U Svetoj Gori sve ima svoju vrednost i značaj. Koriste se stvari vekovima stare, moli se bez prestanka,
razgovara i održava kontakt sa duhovnim svetom. Na svakom koraku čeka vas iznenađenje, ali ništa vas
neće toliko iznenaditi kao razgovori sa monasima. Ukoliko steknete njihovo poverenje, otkriće vam
bogato životno iskustvo i ispričaće vam o tajnama i o svetovima za koje ni u najfantastičnijim pričama
niste čuli. Otkriće vam nov čaroban svet u kojem jedna ljudska duša vredi više nego sva blaga sveta, ali
i tajne o budućnosti sveta. U svetu su poznati svetogorski starci Josif Spileot, blaženoupokojeni Rus
otac Tihon iz Kapsale i njegov učenik proslavljeni Grk o. Pajsije, koji se nekada u mladostipodvizavao i
na Sinaju. Upokojio se pre nekoliko godina.

Veliki duhovnik i iguman manastira Grigorijata, otac Gergije, ispričao nam je svoju želju da se svi
pravoslavni narodi ujedine, na duhovnim načelima, u jednu jedinstvenu državu. Tako ujedinjeni bili bi...
ali to je teme za neku drugu priču. Ipak, ostala mi je neobično dugo u mislima. Dok je pramac broda
sekao talase, vraćajući nas sa poluostrva gde caruju Vera, Nada i Ljubav, u svet gde svega toga ima, ali
mnogo manje, razmišljao sam o duhovnim poukama oca Agatona, Grigorija, Vasilija, Serafima,
Jefrema... koliko bi svet bio lepši kada bi smo ih bar malo slušali i svoje bližnje više razumeli i voleli.