Vantonalne D i VII

Vantonalni akordi su akordi D funkcije pozajmljeni iz drugih tonaliteta koji proširuju tonalitet
stvarajući nove odnose u njemu. Svaki konsonantni trozvuk u lestvici postaje trenutna tonika
ukoliko se ispred njega nađe odgovarajuća D.

Vantonalne D i njihovi zamenici sadrže vođicu nove privremene tonike i stoga su istupanja
pomoću njih veoma ubedljiva.

Osim DD i VIID koji se javljaju u dijatonskom i hromatskom vidu, ostale vantonalne D i njihovi
zamenici u klasicizmu su alterovani akordi dijatonskog tipa, tj. vantonalne D su mali durski
7, a njihovi zamenici – umanjeni 7. Ovi akordi se ređe koriste kao trozvuci.

Vantonalni VII se nalik vođičnom 7 u duru može javiti kao poluumanjeni, ali samo ispred
privremene durske tonike (izuzetak je VIID – uvek umanjeni 7!)

Uvođenje i razrešavanje

Kretanje glasova treba da je što postupnije, alterovani tonovi se uvode otvorenom

hromatikom, postupno iz susednog tona ili mnogo ređe skokom.

Ukoliko je ton koji se hromatski menja udvojen, zvuk unakrsnice se reguliše suprotnim
kretanjem udvojenog tona – tercni skok izbegavati u sopranu.

Udvajanje tonova u privremenoj tonici podudara se sa udvajanjem tonova u toničnom

trozvuku koji sledi posle D7 i njegovih obrtaja.