Истраживачки рад

СТАВОВИ ВАСПИТАЧА О ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ

2018.
 Ставови васпитача о инклузивном образовању

1. УВОД

Идеје инклузивног образовања деце са сметњама у развоју и инклузијеуопште,

тек последњих деценија суприсутне у нашој јавности. Развој инклузивног образовања у
Србији одликује отпор, спорост у примени промена, недовољна обавештеност актера
овог процеса, на шта указују и досадашња истраживања. И данас, после десет година
инклузивног образовања неки ставови и пракса се нису променили.
Законом о основама система васпитања и образовања донетом у августу
2009.године, створени су услови развој и примену инклузивног образовања и
обезбеђивање доступности образовања деци из различитих осетљивих група, која су до
тада углавном остајала ван система. Тада су започете корените промене у правцу
инклузивног развоја наше земље, а у образовању догодиле су се корените и темељне
промене. Како би се подржао развој и образовање деце којој је потребна додатна
подршка, од 2010.године развија се систем пружања додатне образовне, здравствене и
социјалне подршке усвајањем подзаконских аката, спровођењем обука и других
активности.
Пре ових промена образовање деце са сметњама у развоју имало је доста
ограничења, представљао је вид сегрегације и дискриминације и представљао је
интеграцију, односно прихваћеност, образовање и васпитање деце у интегрисаној
средини у редовним школама/вртићима, тачније у извојеним одељењима/васпитним
групама.

Инклузивно образовање

Преглед међународних докумената на које се ослања инклузивно образовање:

1948. Универзална деклерација о људским правима (право на образовање сваком детету,

без дискриминације по било ком основу)
1989. УН Конвенција о правима детета (право на образовање свој деци, без
дискриминације по било ком основу)
1990. Светска Деклерација о образовању за све (први међународни документ који
садржи радиклане идеје о промени образовног система)
1993. Стандардна правила УН о изједначавању могућности за образовање за ометене
особе
1994. Саопштење из Саламанке (прекретница у разматрању питања образовања деце са
сметњама у развоју, увођење промена у постојеће политику образовања) и Оквирни
принцип за деловање (школе треба да образују сву децу независно од њихових
физичких, интелектуалних, социјалних, емоционалних, језичких и других
карактеристика)

2
 Ставови васпитача о инклузивном образовању

2000. Светска декларација о образовању за све и Оквир за деловање, Дакар

(неопходност да се подрже маргинализоване групе)
2001. Education for All (EFA)/ Образовање за све
2004. Национални план акције за децу.

Према Закону о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ,2009),

један од основних циљева образовањаје пун интелектуални, емоционални, социјални,
морални и физички развојсваког детета, у складу са његовим узрастом, развојним
потребама и интересовањима. ЗОСОВ уводи једнако право на образовањеи обезбеђује
његову доступност без дискриминације и издвајања деце из маргинализованихи
осетљивих друштвених група, укључујући и децу са сметњама у развоју и
инвалидитетом (члан 3). У први разред основне школе уписује се свакодетекоје до
почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и погодина (члан 98.
став 1.).
Према Закону о предшколском васпитању и образовању (2010, члан 34), деца са
сметњама у развоју и инвалидитетом остварују право на предшколско васпитање и
образовање у васпитној групи, у васпитној групи уз додатнуподршку и индивидуални
васпитно-образовни план и у развојној групи на основу индивидуалног васпитно-
образовног плана.
Према Закону о забрани дискриминације (2009, члан 19), свако има право на
предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под
једнаким условима, у складу са законом. Забрањено је да се лицуили групи лица, на
основу њиховог личног својства, отежава или онемогућаваупис у васпитно-образовну
установу или да се искључе из те установе, као ида им се отежава или ускраћује
могућност праћења наставе и учешћа у другимваспитним, односно образовним
активностима. Забрањено је разврставањеученика по личном својству, злостављање и
други начини неоправданог прављења разлике и неједнаког поступања према њима.

Појам инклузивног образовања

Када се говори о инклузији обично се мисли на укључивање деце са сметњама у

развоју у образовни систем. Под инклузијом се подразумева потпуно учешће у
друштвеном животу свих особа без обзира на пол, национално, верско и социо-
економско порекло, способност и здравствено стање. Инклузија се ослања на
поштовање права на образовање. Свако дете има право на квалитетно обрзовање у
складу са својим могућностима и способностима. Инклузија маргинализоване деце у
образовни систем је дуготрајан и етапни процес. Тако се у приручнику „Индекс за
инклузију“ овај појам дефинише као „процес повећања учешћа ученика са сметњама у
развоју и смањења искључености из културе, програма и заједница локалних школа“,
„ инклузија је процес, ане стање“. Инклузија се може сагледавати и као реформа
образовања и школства, повећање квалитета и уређености .образовног система
Под инклузивним образовањем подразумевамо образовни систем који је отворен
за сву децу, а пре свега за ону која су искључена из система образовања или им тај

3
 Ставови васпитача о инклузивном образовању

систем не пружа адекватну подршку. Инклузивно образовање значи да вртићи и школе

треба да се прилагоде образовним потребама деце, а не да се образују само она деца
која могу да се уклопе у постојећи образовни процес. Инклузивно образовање пружа
свој деци могућност да будудео предшколске и школске заједнице и да се тако
припреме за равноправно учешће у друштвеној заједници.
Оно што не треба губити из вида јесте чињеница да инклузивно образовање
задире у суштину образовног процеса, да је потребно доста времена да се све жељене
промене остваре и да се виде ефекти одређених промена у образовном систему. Дете
постаје централни актер образовања, а образовање треба дапостане флексибилније и да
се у већој мери прилагоди појединачном детету, чак и у случајевима када оно нема
наглашену потребу за додатном образовном подршком. Другачијеречено, свако дете
има потребу за образовањем које је прилагођено његовим потребама.
Први међународни документ који се посебно и искључиво бави правима деце је
Конвенција о правима детета, коју је наша земља ратификовала 1990.године. Основни
принципи Конвенције, који се примењују увек, у свакој ситуацији и односе се на свако
дете, су:

- Право на живот, опстанак и развија

- Недискриминација
- Принцип најбољег интереса детета.

Конвенција гарантује деци многа права, али ћемо се овде фокусирати на право
на образовање. Држава има обавезу да сваком детету осигура бесплатно и обавезно
основно образовање. Законодавство Србије углавном је усаглашено са наведеним
одредбама Конвенције, али није довољно само да постоје одређене законске одредбе,
већ и да постоји обезбеђена и адекватна примена закона.По дефиницији инклузије коју
даје УНЕСКО потиче са Конференције у Саламанки (1994), стављајући нагласак на то
да је инклузија покрет који је у директној вези са побољшањем образовног система као
целина:

„Инклузија је процес решавања и реаговања на разноврсност потреба свих

ученика преко све већег учествовања у учењу, културама и заједницама и све мање
искљученоати у оквиру образовања и из изван њега. Он обухвата промене и измене
садржаја, приступа, структура и стратегија, са заједничком визијом која обухвата
сву децу децу одговарајуће старосне доби и са убеђењем да је редовни образовни
систем одговоран за образовање све деце.“

Сви кључни међународни и домаћи документи могу се кратко сумирати на следећи

начин:

- Сва деца могу да уче и имају право на образовање и васпитање

- Деца најбоље уче у природној вршњачкој групи. Зато им треба омогућити
образовање у редовним предшколским, основним и средњим школама
- Васпитачи и вртићи, наставници и школе треба да прилагоде начин рада тако да
излазе у сусрет потребама деце

4
 Ставови васпитача о инклузивном образовању

- Некој деци, због сметњи у развоју и инвалидитета, специфичних тешкоћа у учењу или
живота у социјално нестимулативној средини потребна је додатна подршка у
образовању.

Инклузивно образовање подразумева да је образовни систем:

- отворен за свудецу, без обзира на пол, национално, верско и социо-економско

порекло, способности и здравствено стање или неко друго лично својство

- у стању да сваком дететупружи квалитетно образовање – да је у стању да се

прилагоди образовним потребама деце која до сада нису могла да се уклопе у
постојећи образовни процес.

Инклузивно образовање у ПУ „Дуга“

Предшколска установа као почетна станица у систему образовања, због

организације рада и програма, има највећу отвореност према реализацији инклузије,
али је и даље суочена са различитим потешкоћама које варирају од установе до
установе. Да би инклузија заиста заживела у образовном систему потребно је
осигурати различите и бројне претпоставке, а најтеже промене дешавају се у
субјективним претпоставкама о инклузији и променом мишљења и уверења
непосредних актера.
У циљу достизања инклузивног образовања, у ПУ „Дуга“предузимале су се
различите мере и активности, како би се пракса у раду прилагодила потребама и
могућностима сваког детета. Предузимале су се мере уклањања препрека и
обезбеђивања услова за несметано кретање и активно учешће деце у животу вртића.
Примена закона, подизање свести код запослених кроз стручна тела, предавања,
едукацију путем акредитованих семинара, радом тима за инклузивно образовања,
учешће у пројектима на националном нивоу, у потпуности поштовање правилника о
упису деце, као и планско распоређивање у васпитне групе и добру сарању са
родитељима, обезбеђибање услуге личног пратиоца детета. Радило се и на подизању
квалитета сарадње са родитељима деце са сметњама у разговору кроз саветодавни рад
и индивидуалне разговоре, разматрало о текућим потешкоћама и препрекама на
стручним органима и телима, и тимски се приступало налажем најбољег решења.
ПУ „Дуга“ учествовала је у три пројекта везана за инклузивно образовање и
унапређење квалитета рада : РЕФ „Проширење приступа припремног предшколског
програма ромској деци“; ДИЛС „Тестирање инклузивног програма у 25 партнерских
установа у Србији“ и ИМПРЕС „Унепређење предшколског вапитања и образовања у
Србији“. Реализован акредитовани семинар за запослене „Деца са сметњама у развоју у
ПУ и школи“, узето учешће на стручној трибини „Образовање за све“, присуствовано
састанцима Мреже за инклузивно образовање који су се одржавали у градским
школама.

5
 Ставови васпитача о инклузивном образовању

Унапређивање рада установе

Унапређење рада установе може се вршии и кроз унапређивања инклузивног

образовања у установи. Неке мере унапређивање инклузивног образовања у ПУ
„Дуга“могле би бити следеће:

Мењање ставова запослених о инклузивном образовању кроз адекватну

информисаност путем презентација, радионица, организованих дискусија на стручним
телимаи стручним ораганима у установи;
Мењање ставова о инклузивном усавршавању кроз квалитетну и континуирану
обуку за рад са децом са сметњама у развоју;
Мењање ставова о инклузивном образовању кроз додатне едукације поједоних
запсолених, као и оних запослених који непосредно раде са децом са сметњама у
развоју;
Обезбеђивања тимског рада и праћења инклузивног обрауовања и рада са децом
са сметњама у развоју у устнови;
Обезбеђивање едукација за родитеља све деце у вртићу о инклузивном
образовању;
Обезебеђивање континуираног прихватања деце са сметњама у развоју кроз
радионице са свом уписамом децо у групе;
Јасно разрађени модели укључивања сваког појединачног детета са сметњама у
развоју у предшколску установу
Поштовање норматива броја деце у грпама са децом са сметњама у развоју.

6
 Ставови васпитача о инклузивном образовању

2. ЛИТЕРАТУРА

1. „Колико је инклузивна наша школа?“, Приручник за самоевалуацију и

спољашњу евалуацију инклузивности школе, Центар за образовне политике,
уредник Витомир Јовановић, 2013
2. Збирка примера инклузивне праксе, приредила Биљана Јањић, 2010
3. Приручник за инклузивни развој школе (употреба Индекса за инклузију за
развој инклузивне културе, политике и праксе), уредник Гордана Чупић, 2010
4. Билтен ВеликиМали, уредница Косана Бекер, 2010
5. Инклузивно предшколско васпитање и образовање, Вебинар 9, Стручни
пруручник, УНИЦЕФ, 2014.
6. Водич за унапређивање инклузивне образовне праксе, Фонд за отворено
друштво, 2007
7. Истраживање – Образована, здравстевна и социјална подршка деци са
сметњама у развоју и инвалидитетеом, Центар за интерактивну педагогију, 2013
8. Станичић, М, Станисављевић-Петровић, З.(2013). Мишљење васпитача о
користима од инклузије и начинима њеног остваривања. Специјална едукација и
рехабилитација, 12 (3), 353-369.
9. Ђевић, Р. (2009). Спремностнаставника основне школе да прихвате ученике са
тешкоћама у развоју. Зборник Института за педагошка истраживања, 2, 367-
382.