Racunari

SAOBRAĆAJ I TRANSPORT
4. Semestar
RAČUNARI
- TEORIJA –
Miloš Spasić
Marijana Devčić
4. semestar 2014. godina
Računari – teorija za ispit
SADRŽAJ
ISPITNA PITANJA ZA JUNSKI I JULSKI ROK 2014. GODINE ....................................................................................... 4
INFORMATIKA ....................................................................................................................................................... 5
PODATAK I INFORMACIJA ...................................................................................................................................... 5
LANAC VREDNOSTI, INFORMACIJA ........................................................................................................................ 6
DEFINISANJE POJMA – SISTEM............................................................................................................................... 6
DEFINISANJE POJMA – INFORMACIONI SISTEM ..................................................................................................... 7
 „ATRIBUTI“ INFORAMCIONOG SISTEMA .........................................................................................................7
ISTORIJA RANOG RAZVOJA RAČUNARSKIH ALATA I MAŠINA ................................................................................. 7
 BLAISE PASCAL (1623 – 1662) ..........................................................................................................................7
 CHARLES BABBAGE (1791 – 1871) ...................................................................................................................7
 AUGUSTA ADA KING – LEDI LOVELACE (1815 – 1852) ......................................................................................8
 KERMAN HOLLERITH (1860 – 1929) .................................................................................................................8
 ALAN TURING (1912 – 1954) ............................................................................................................................8
 JOHN VON NEUMANN (1903 – 1957) ..............................................................................................................8
 KONRAD ZUSE ..................................................................................................................................................9
 HOWARD HATHAWAY AIKEN ...........................................................................................................................9
ENIAC ................................................................................................................................................................... 10
EDVAC ................................................................................................................................................................. 10
UNIVAC ................................................................................................................................................................ 10
GENERACIJE RAZVOJA RAČUNARA ....................................................................................................................... 11
 RAČUNARI 1. GENERACIJE .............................................................................................................................11
KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA ......................................................................................................... 14
 HARDWARE ...................................................................................................................................................14
 SOFTWARE.....................................................................................................................................................14
 DATAWARE ....................................................................................................................................................14
 LIVEWARE ......................................................................................................................................................14
 ORGWARE .....................................................................................................................................................14
 NETWARE ......................................................................................................................................................14
BAZE PODATAKA.................................................................................................................................................. 15
RAZVOJ SISTEMA ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA ...................................................................................... 15
TRANSAKCIJA ....................................................................................................................................................... 16
AUTOMATIZACIJA ................................................................................................................................................ 16
4. semestar / 2014 2
 KLJUČ .............................................................................................................................................................16
ČETVRTA GENERACIJA SISTEMA ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA ............................................................... 16
 POJAM SISTEMA BAZE PODATAKA ................................................................................................................17
UPRAVLJANJE TRANSAKCIJA ................................................................................................................................ 19
TRIGERI BAZE PODATAKA .................................................................................................................................... 19
 OBLASTI PRIMENE TRIGERA ...........................................................................................................................20
STORED PROCEDURE ........................................................................................................................................... 20
REPLIKACIJA BAZE PODATAKA ............................................................................................................................. 20
ARHIVIRANJE BAZE PODATAKA............................................................................................................................ 21
SAVREMENI RAČUNARSKI SISTEMI ...................................................................................................................... 21
 RAČUNARSKI SISTEM .....................................................................................................................................21
 TAKSONOMIJE SAVREMENIH RAČUNARA .....................................................................................................21
HARDVER RAČUNARSKOG SISTEMA..................................................................................................................... 24
OSNOVNE FUNKCIJE RAČUNARA.......................................................................................................................... 25
RAČUNARSKI SISTEM HARDVER KOMPONENTA .................................................................................................. 25
 KUĆIŠTA I NAPAJANJA ....................................................................................................................................25
 MATIČNA PLOČA............................................................................................................................................25
 CENTRALNA PROCESORSKA JEDINICA ...........................................................................................................26
 RAČUNARSKE MEMORIJE ..............................................................................................................................26
SOFTVER RAČUNARSKOG SISTEMA ...................................................................................................................... 27
 OPERATIVNI SISTEM ......................................................................................................................................28
 APLIKATIVNI SOFTVER ...................................................................................................................................29
RAČUNARSKE MREŽE ........................................................................................................................................... 30
 ELEMENTI RAČUNARSKE MREŽE ....................................................................................................................30
 MREŽNA OPREMA .........................................................................................................................................30
 MODEL KOMUNIKACIONOG SISTEMA ...........................................................................................................31
 MREŽNI PROTOKOLI ......................................................................................................................................32
 KATEGORIZACIJE RAČUNARSKIH MREŽA .......................................................................................................32
 MODELI SLOJEVITE RAČUNARSKE KOMUNIKACIJE ........................................................................................34
 ISTORIJAT INTERNETA ....................................................................................................................................36
 INTERNET TEHNOLOGIJE I SERVISI .................................................................................................................37
 INFRORMACIONE TEHNOLOGIJE ...................................................................................................................38
 POSTOJEĆI INFORMACIONI SISTEMI ..............................................................................................................39
 SISTEMI ZA UPRAVLJANJE RESURSIMA PREDUZEĆA ......................................................................................40
 SISTEMI ZA UPRAVLJANJE TRANSPORTOM....................................................................................................41
 SAVREMENE INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U SAOBRAĆAJU .......................................................................42
 TELEMATSKI SISTEMI .....................................................................................................................................43
ISPITNA PITANJA ZA JUNSKI I JULSKI ROK 2014. GODINE

1) Podatak
2) Informacija
3) Lanac vrednosti informacija
4) Znanje – o njemu i skica dobijanja znanja
5) Sistem – šta je i skica
6) Informacioni sistem
7) Informacione tehnologije
8) Von Nojmanova arhitektura računara (skica i objašnjenje)
9) Razvoj digitalnih računarskih sistema (svih 6 generacija – nabrajanje, po čemu su
karakteristične, zbog čega su potisnute prethodne generacije) – u pitanju na ispitu mogu
biti pojedine generacije, ne sve od jednom.
10) Komponente informacionog sistema (nabrajanje svih i o njima osnovne stvari)
11) Baze podataka – uopšteno o njima
12) Razvoj sistema za upravljanje bazom podataka (opis kroz 3 modela)
13) Tabela, slog i polje
14) Ključ i sekundarni ključ
15) Sistem baze podataka
16) Hijerarhija podataka
17) Taksonomija savremenih računara (podela)
18) Ugradivi i priručni računari
19) Hardware – opšte o njemu i podela
20) Hardware – komponente i o njima
21) Software – šta sve spada tu i o tome
22) Operativni sistemi – šta su i koji postoje
23) Aplikativni software – paketi i aplikacije
24) Računarske mreže – opšte o nijma i slika
25) Mrežna oprema (pasivna, aktivna i protokoli) – šta je i podela
26) Pasivna mrežna oprema
27) Modeli komunikacionog sistema (objašnjenje i šema)
28) Mrežni protokoli
29) Kategorizacije računarskih mreža – podele i o njima
30) Modeli slojevite računarske komunikacije – o njima i skica
31) TCP/IP modeli – o njemu i podela
32) Internet tehnologije i servisi i WWW tehnologije
33) Kategorije informacionog sistema – nabrajanje i o njima
34) Sistemi za upravljanje resursima preduzeća (ERP)
35) Sistemi za upravljanje transportom – opšte o njima i funkcionalnost
36) Transport i savremene informacione tehnologije – o njima i skica
37) Savremene informacione tehnologije – o tome i G3
38) Telemetrija
INFORMATIKA
Mlada naučna disciplina. Naziv je formirao naučnik Philip Dajfus koji je 1962 godine spojio
dva dela od kojih je ova reč nastala: prva dva sloga francuske reči information i poslednja dva
automatique. Iz naziva se vidi da su dva ključna aspekta u ovoj i sada vrlo značajnoj nauci:
informacija i auomatizacija.
PODATAK I INFORMACIJA
Podatak je kodirana predstava neke osobine, nekog koncepta, objekta, činjenice ili događaja
u realnom sistemu.
Proučavanjem različitih znanja izraza informacija može se naći mnogo različitih definicija
ovog izraza, od kojih su neke karakteristične sa:
1. da kazuje nešto što je predhodno nepoznato primaocu,
2. da utiče na količinu ili strukturu „znanja“ primaoca,
3. da bude upotrebljivo za primaočevo odlučivanje,
4. da primaocu smanji neizvesnost i
5. da primaocu pomaže da identifikuje kontekstualna značenja reči u rečenici.
Podaci su elementarni opisi stvari, događaja, aktivnosti i transakcija koji su zabeleženi,
klasifikovani i sačuvani, ali nisu organizovani i ne nose nikakavo konkretno značenje. Mogu biti
brojevi, slova, oblici, zvuci ili slike.
Informacije čine podaci koji su organizovani na takav način da imaju značenje i vrednost za
primaoca. Informacija je protumačeni podatak, odnosno ono što se može izvući iz podatka. Znači
da podatak predhodi informaciji.
Podatak odslikava činjenice, on je nosliac informacija. Informacija je podatak kojeg je
subjekat koji ga prima protumačio. Uočavamo da je podatak objektivna, a informacija
subjektivna kategorija iz čega proizilazi i sledeća definicija: informacija je sve što odražava
subjektivni model objektivne stvari. Za informaciju je najbitniji primalac.
Atributi informacija definišu se kao karakteristike koje su značajne korisniku za svaku
pojedinačnu stavku informacija.
 Tačnost – da li ili ne informacija odslikava situaciju ili status.
 Oblik – razlika između kvalitativne i kvantitativne, numeričke ili grafičke, odštampane ili
prikazane, rezime ili detalja informacija.
 Frekfencija – mera koliko često su informacije potrebne, dinamika prikupljanja i
proizvodnje.
 Širina – obim informacija, uski ili veliki.
 Poreklo – da li informacija potiče iz ili izvan organizacije.
 Vremenski horizont – da li je informacija usmerena ka prošlosti, prema trenutnim
događajima ili prema budućim aktivnostima ili događajima.
LANAC VREDNOSTI INFORMACIJA
struktura transforamacija
PODATAK INFORMACIJA ZNANJE
Pod transformacijom se podrazumeva: analiza, interpretacija i modelovanje.

Kada se podaci (ograničenog znanja) strukturiraju, a subjekt koji ih je primio protumači,
onda postaje informacija i može da služi za komuniciranje. U ovom obliku informacija može biti
analizirana, interpretirana ili modelovana. Rezultat ove transformacije je znanje.
Znanje je informacija koja od strane korisnika dobija svoje značenje kroz analizu,
interpretaciju ili modelovanje.
Progresivni lanac – stalno dolaze podaci i transformišu se u znanje.
Znanje se sastoji od podataka i/ili informacija koji su organizovani i određeni tako da
omogućavaju primenu ranijeg razumevanja problema, iskustva, akumuliranog učenja i stručnog
snanja na konkretan poslovni problem.
DEFINISANJE POJMA – SISTEM

Sistem (slika 1) je funkcionalni skup objekata i njihovih veza. Objekti u sistemu i njihove
međusobne veze se opisuju preko svojih svojstava koji se nazivaju obeležje ili atributi.
Sistem predstavlja određenu ili funkcijsku izolaciju jednog dela iz celine. Deo celine koji nije
sistem nazivamo okolina sistema.
Dejstvo okoline sistema predstavljeno je sa ulazima, a dejstvo sistema na okolinu sa
izlazima. Svrha delovanja sistema je postizanje određenog cilja koji se ostvaruje produkcijom
određenoih izlaznih veličina.
Vezu između objekata u sistemu i dejstvo okoline na sistem se ostvaruje na 3 načina:
razmenom materije, energije i informacija.
Slika 1. Prikaz sistema
DEFINISANJE POJMA – INFORMACIONI SISTEM

Povezujući definicije pojmova sistema i informacija može se izvesti sledeće opšta definicija
informacionog sistema: informacioni sistem (IS) je sistem u kojem se veze između objekata i
veze sistema sa okolinom (i ulaz i izlaz) ostvariju razmenom informacija.
Informacioni sistem tehnološkog i/ili oragnizacionog (poslovnog) sistema jeste onaj deo tog
sistema koji stalno obezbeđuje potrebne informacije za sve nivoe upravljanja i odlučivanja i sa
tog aspekta može mu se pridružiti atribut „upravljački“. Nivo upravljanja može biti operativni,
tehnički i strateški.
Internacionalan federacija za obradu podataka (IFIP) definiše informacioni sistem na sledeći
način: informacioni sistem je sistem koji prikuplja, čuva, obrađuje i isporučuje informacije važne
za oragnizaciju i društvo, tako da budu dostupne i upotrebljive za svakoga ko se želi njima
koristiti, uključujući poslovodstvo, klijente, zaposlene i ostale.
Inforamcioni sistem aktini je društveni sistem koji ne mora, ali i može, korititi informacione
tehnologije.
 „ATRIBUTI“ INFORAMCIONOG SISTEMA

Upravljački informacioni sistem (MIS) je sistem koji prenosi, čuva i obrađuje podatke i
informacije potrebne za upravljanje.
Može mu se pridružiti atribut podrška odlučivanju: sistem za podršku odlučivanju (DSS) je
interaktivan na računaru zasnovan informacioni sistem pomaganja, potkrepljivanja
strukturiranog, polustrukturiranog i nestrukturiranog odlučivanja.
Inforamcione tehnologije (IT) definisane su od ITAA i ta definicija glasi: proučavanje,
izučavanje, dizajniranje, razvoj, implementacija, podrška i upravljanje komjuterski zasnovanih
informacionih sistema, zasnovanih na softverskim aplikacijama i kompjuterskog hardvera.
ISTORIJA RANOG RAZVOJA RAČUNARSKIH ALATA I MAŠINA

Abakus je najstariji (4000 godina pre nove ere u Vavilonu) mehanički alat za računaje.
 BLAISE PASCAL (1623 – 1662)

Francuski matematičar i fizičar. 1642 je konstruisao mehanički kalkulator, koji radi sa
osmocifrenim brojevima.
 CHARLES BABBAGE (1791 – 1871)

Britanski matematičar i pronalazač. „Otac računara“. Dao je fundamentalno rešenje osnova
savremenog digitalnog računara. U toku 1820 počeo je razvoj Diferencijalne mašine, ali je nije
završio. 1991 godine britanski naučnici su rekonstruisali ovu mašinu, na osnovu detaljnih crteža i
specifikacija. Mašina je radila bez zastoja, automatski računajući isključivo sabiranje brojeva sa
tačnošću do 31 cifre. Početkom 1830 razvijale su se analitičke mašine. Izdao je 1832 knjigu koja
je inicirala razvoj nauke, pod nazivom operaciona istraživanja.
 AUGUSTA ADA KING – LEDI LOVELACE (1815 – 1852)

Ćerka Lorda Bajrona. Interpretator i promoter Babbage-ovih vizionarskih radova. Poznata je
po opisu analitičke mašine. Danas se smatra „prvim programerom“, pošto je napisala program, tj.
manipulaciju simbola prema pravilima, za mašinu koja nije bila igrađena. U njenu čast nazvan je
kompjuterski jezik ADA, kreiran u Ministarstvu odbrane SAD-a, 1980. godine.
 KERMAN HOLLERITH (1860 – 1929)

Nemačko-američki statističar. Razvio je sistem kodovanja podataka na bušenim karticama i
mehanički tabulator na bazi bušenih kartica.
- Bušene kartice
Korišćene su u XIX i XX veku u tekstilnoj industriji i drugim industrijskim granama, a
tokom XX veka za unos, procesiranje i skladištenje podataka. Prvi savremeni računari koristili su
bušene kartice za offline unos programa i podataka.
 ALAN TURING (1912 – 1954)

Otac savremene računarske nauke. Prvi je definisao principe modernih računara. Formulisao
je formalni koncept algoritma i računarstva sa Turingovom mašinom. Sa Turingovim testom,
napravio je značajan i karakteristično provokativan doprinos razvoju debate o veštačkoj
inteligenciji: da li će ikad biti moguće izmisliti mašinu koja je svesna i može misliti. U toku
Drugog svetskog rata izmislio je mašinu enigma za dešifrovanje i šifrovanje poruka. 1948 godine
odlazi na Univerzitet u Mančesteru.
 JOHN VON NEUMANN (1903 – 1957)

Rođeno Janas Lajos Neumann. Smatra se jednim od najuspešnijih matematičara XX veka,
dao je veliki doprinos u brojnim oblastima nauke: teorija skupova, funkcionalnoj analizi,
kvantnoj mehanici, teorija igara, računarskoj nauci, numeričkoj analizi i drugim oblastima. 1930
emigrirao je u SAD, radi kao profesor matematike na Prinstonskom Univerzitetu od njegovog
formaranja 1933 do kraja svog života.
 Rad
Radi na hidrogenskoj bombi. Razvio je simulaciju na digitalnim računarima za
hidrodinamičke proračune. Pošto je korišćenje liste potpuno slučajnih brojeva u eniac mašini
bilo suviše sporo, on je razvio način generisanja pseudoslučajnih brojeva, korišćenjem metoda
među-kvadrata. U svom nekompletiranom radu pod nazivom „First Draft of a Report on the
EDIAC“ opisao je arhitekturu računara, gde su podaci i programi uskladišteni na jedan
memorijski prostor.
 Arhitektura računara
Razvio je koncept računara opšte namene sa mogućnošću modifikovanja programa.
Jednomemorijska arhitektura računara (slika 2) je postala standard. Nasuprot njoj, u Hardverskoj
arhitekturi računara su podaci i programi skladišteni u različitim memorijskim prostorijama.
Savremeni kućni računari, mikroračunari, mini računari, mainframe računari koriste arhitekturu
jedinsvene memorije.
Slika 2. Jednomemorijska arhitektura računara
/primer/ Ako sabiramo 2 broja, onda kontrolna jedinica na osnovu softvera koji se nalazi u
memoriji, aktivira memorriju i u akumulator se unosi broj. Kada dodamo „+“, u drugi
akumulator se iz drugog dela memorije uzima drugi broj. Oni se sabiraju iz ovih akumulatora i
dobija se rezultat, koji se ostavlja u aritmetičku logičku jedinicu i u jednom od akumulatora.
Kada je vrednost upisana u aritmetičku logičku jedinicu, kontrolna jedinica rezultat prebacuje u
memoriju, a u aritmetičkoj logičkoj jedinici ostaje drugi sabirak i rezultat. Njih je moguće
predstaviti korisniku preko izlaza. Kontrolna jedinica određuje šta se radi, a aritmetičko logička
jedinica upisuje brojeve.
 KONRAD ZUSE
Kompletirao je prvi programabilni digitalni računar opšte namene (1939). Mašina je izrađena
na bazi električnih releja za stvaranje binarnih stanja (ima-nema električnog imulsa) i
automatizaciju procesa inženjerskih proračuna.
 HOWARD HATHAWAY AIKEN

Profesor je sa Harvarda. Konstruisao je elektro-mehanički računarski uređaj ,,Automatic
Servence Controlled Calculator“ za numeričko rešavanje diferencijalnih jednačina. Uređaj je
kasnije nazvan IMB Harvard MARK 1 i smatra se prvim elektro-mehaničkim računarom opšte
namene, sa kompletnim Turingovim konceptom računara. MARK 2, MARK 3 i MARK 4 su prvi
potpuni elektronski računari sa oko 18.000 elektronskih cevi, magnetnom disk memorijom i
magnetskim jezgrom.
ENIAC
John Mauchky i J. Presper Elkert na Univerzitetu Pensilvania SAD, konstruišu ENIAC
(Electronic Numerical Integrator And Computer) u toku II Svetskog rata.
ENIAC je prvi elektronski, digitalni, kompletirani Turing-ov računar opšte namene, velike
brzine i sa mogućnošću reprogramiranja i rešavanja brojnih računarskih problema. Specifično je
namenjen za računanje tabela, trajektorija za nove topove armije SAD (1943). Računar je posle
nadogradnje memorije 1946, radio neprekidno od 1947 do 1955.
ENIAC je sadržao 17.468 vakumskih cevi, 7.200 kristalnih dioda, 1.500 releja, 70.000
otpornika, 10.000 kondenzatora i oko 5 miliona ručno lemljenih spojeva. Težio je 27 tona, sa
dimenzijama 2,6x0,9x26 metara. Zauzimao je prostor od 63m2 i imao potrošnju od 160KW.
Ulazni podaci su unošeni preko IMB čitača kartica, a na izlazu je korišćen IMB bušač kartica. Za
skladištenje podataka korišćen je kružni brojač sa 10 položaja i za svaki bit je korišćeno 36 cevi,
od kojih 10 dualnih trioda za pravljenje Flip-flopova kružnog brojača.
Aritmetika se izvršavala brojanjem impulsa sa kružnim brojačem i generisanjem nosećih
impulsa ako se brojač blokira. 20 desetocifrenih akumulatora je moglo izvršavati 5.000 operacija
sabiranja ili oduzimanja u sekundi. Mašina je mogla računati 500 puta brže od postojećih
elektro-mehaničkih kalkulatora. Pouzdanost računara bila je niska, zbog otkaza nekoliko cevi
dnevno, uglavnom u prelaznom periodu zagrevanja ili hlađenja. Najduži period rada bez
otkazivanja, trajao je oko 5 dana.
EDVAC
EDVAC je računar koji je imao veću primarnu i sekundarnu memoriju od prethodnih rešenja.
Koristio je binarni brojni sistem i serijsku aritmetičko-logičku jedinicu (ALU)
UNIVAC
Univac 1 (Universal Automatic Computer) mašine (1951), prvi komercijalni računar opšte
namene.
Primarno je namenjen za statistički biro SAD, a korišćen je za obradu podataka sa
predsedničkih izbora SAD, 1952.
Glavna memorija se sastoji od rezervoara tečne žive koji je implementirao linijske memorije
sa kašnjenjem (delay line memory), aranžiranje u 1.000 binarnih reči, svaka od po 12
alfanumeričkih karaktera.
UNIVAC II (1958) i Univac III (1962), poslednja od serije originalne mašine.
Zatim je razvijena serija UNIVAC 110x računara sa vakumskim cevima. UNIVAC 1100/2200
serijom računara počinje proizvodnja 36-bitnih tranzistorskih računara. UNIVAC 1108 (1964) je
prva multiprocesorska mašina, sa mogućnošću proširivanja do tri CPU i do dve ulazno – izlazne
kontrolne jedinice (IOC).
Istorijski razvoj računara su definisali šest generacija u evoluciji računara, a to su:
1) Elektronske cevi su se koristile u prvim računarima (računari 1. generacije).
4. semestar / 2014 10
2) Tranzistori zamenjuju elektronske cevi počevši od 1956 (računari 2. generacije), zatim

tranzistori i štampane beze kada se računari počinju masovnije koristi na univerzitetima i
među naučnicima.
3) Od sredine 60. godina tranzistore zamenjuju integrisana kola (računari 3. generacije),
koja su omogućila povećanje pouzdanosti, smanjenje dimenzije, veću brzinu, veću
efikasnosti i niže cene.
4) Prvi mikroprocesor razvijen je 1971. godine u Intelu i označava početak razvoja računara
4. generacije (1972 – 1984). Mikroprocesori su izazvali radikalnu promenu u izradu,
kapaciteti i dostupnost računara.
5) Računari 5. generacije razvijeni su u periodu od 1984 do 1990. godine umesto težišta na
povećanje broja logičkih elemenata u jednom CŠU kod 3. i 4. generacije računari 5.
generacije su usmerili pažnju na povećanje broja CPU.
6) Računari 6. generacije razvijeni su u periodu od 1990 do danas. Tehnologija računara je
tesno povezana sa paralelnim procesiranjem, ali i sa boljim razumevanjem algoritma za
potpunije korišćenje paralelnih arhitektura.
GENERACIJE RAZVOJA RAČUNARA

 RAČUNARI 1. GENERACIJE
Period trajanja ove generacije je od 1951 do 1958. Izgrađeni su na bazi vakumskih
elektronskih cevi. Tipičan predstavnik je UNIVAC 1, a poznati su: EDSAC, VINAC,
Whirlwind, SEAC, SWAC, IAS i IBM 701.
Računari su bili veliki, skupi i nepouzdani. Zahtevali su klimatizaciju i obučeno osoblje za
rad i programsko upravljanje. Bili su dostupni velikim organizacijama i državnim agencijama, ali
su postali i nezamenljivi alat za naučnike, inženjere i druge profesionalce. Imali su spore ulaze i
izlaze.
Koristili su mašinski jezik za programiranje. Podaci i instrukcije su unošeni preko bušenih
kartica. tehnologija za izradu memorije postepeno je poboljšavala i zaslužuje posebnu pažnju.
Poslednje otkriće u istoriji računara 1. generacije napravio je Jag II right Forrester,
pronalaskom memorije sa magnetskim jezgrom, takozvane memorije sa feritnim jezgrom.
Testirana u računaru 1953, a uvedena u upotrebu u prvoj simulaciji neuronske mreže 1954.
Funkcionalan zamena elektronskih vakumskih cevi sa tranzistorom razvijenim 1948
omogućila je razvoj računara 2. generacije, koja traje od 1958 do 1964. godine.
Tranzistor je mogao izvršiti sve funkcije kao vakumske cevi, transformišući električni navoj
kroz tanki silicijumski ili poluprovodnički sloj. Prva primena tranzistora u računaru registrovana
je 1956. godine kada počinje primena 22. generacije računara, znatno: manji, pouzdaniji i
jeftiniji od računara 1. generacije.
Istovremeno sa razvojem hardvera, razvija se i poboljšava softver računara i računari su
postali mnogo lakši i brži za programiranje.
Uvedeni su viši programski, asemlerski jezici: FORTRAN (Formula Translator – 1956),
ALGORL (Algorithmic Language – 1958), COBOL (Common Business – Oriented Language –
1959), koji su zamenili dugo i teški, šifrovani binarni kod.
4. semestar / 2014 11
Sadržali su: štampače, magnetske trake, magnetske diskove za skladištenje, memorije i

uskladištene promene. Imaju širu upotrebu u poslovnim sistemima, inženjerskim poslovima i
naučnim istraživanjima).
Uspeh sovjetskog satelitskog programa iz 1950-tih inicirao je ubrzan razvoj još manjih i
bržih računara u SAD. Razvijena je tehnologija projektovanja i pakovanja stotine tranzistora u
jedno integrisano kolo (IC) ili mali silicijumski čip.
Do sredine 1960-tih, računari zasnovani na tranzistorima zamenjeni su sa manjim, moćnijim
računarima B. generator (1963 – 1972) izgrađenim na bazi IC kojih su tranzistori zamenili
vakumske cevi.
Karakteristike:
 Pouzdanosti (IC su otporniji na greške, pošto su se čipovi mogli rigorozno testirati pre
svake upotrebe),
 Veličine (jedan IC čip je mogao zameniti celo strujno kolo koje je omogućilo izgradnju
znatno malih računara) i
 Brzine (manji računari su postali neuporedivo brži od prethodnih jer elektroni u IC čipu
imaju znatno kraću distancu kretanja.
Postoje 5 elemenata koji utiču na računare treće generacije:
1) Pouzdanost – IC su otpornija na greške, pošto su se čipovi rigorozno testirali pre svake
upotrebe;
2) Veličina – jedan IC čip je mogao zameniti celo strujno kolo, što je omogućilo izgradnju
znatno manjih računara;
3) Brzine – manji računari su postali neuporedivo brži od prethodnih, jer elektroni u IC čipu
imaju znatno kraću distancu kretanja;
4) Efikasnost – IC čipovi troše znatno manje energije, imaju manju dilataciju (širenje)
toplote
5) Cene – masovna proizvodnja jeftinih čipova, veća dostupnost računara
Razvoj IC je tekao postepeno od niskog stepena integracije sa 10 elemenata po čipu do
srednjeg stepena integracije (MSI) sa 100 elemenata po čipu i razvoja višeslojno štampanih
ploča.
Računar CDC6600 (napravljen 1964) sa 10 miliona instrukcija u sekundi. Računar je imao
brzinu od 1 miliona pokretnih zareza u sekundi. CDC7600, prvi Cray-ov vektorski procesor sa
brzinom od 19 Mflopsa razvijen je 1969.
Razvijen je 8-bitna ALU (aritmetičko logička jedinica) i akumulator.
Ova tehnološka rešenja iskoristio je IBM za prelazak sa tranzistora na IC i sa bušenih kartica
na elektronske računarske sisteme, serijom IBM Szstem\360.
Operativni sistemi su omogućili rad računara sa više različitih programa odjednom, sa
centralnim programom koji kontroliše i koordinira memoriju računara (Honey well – 6000
serija).
Razvijen je UNIX operativni sistem (1969, Kenneth Thompson i Dennis Ritchie).
Prvi mikroprocesor, razvijen 1971 u Intel-u, označava početak razvoje 4. generacije računara
(1972 – 1984). Mikroprocesori su izazvali promenu u izgledu, kapacitetu i dostupnosti računara.
4. semestar / 2014 12
Mikroprocesorska revolucija počela je kasnih 1970-ih pojavom jeftinih računara veličine

klasične mehaničke pisaće mašine, kao što su računari Apple, Tandy i Commodore.
Novi računari su nazvani personalni, preuzeli su većinu poslova Mainframe i Super računara
iz perioda institucionalnog računarstva.
Računari 4. generacije koristili su tehnologiju visokog stepena integracije (LSI) sa 1.000
elemenata po čipu i vrlo visokog stepena integracije (VLSI) sa 10.000 i više elemenata po čipu.
Memorija sa feritnim jezgrom zamenjena je sa poluprovodničkim jezgrom.
Došlo je do razvoja novih, viših programskih jezika PRILOG, PASCAL, BASIC i C. C postaje
jezik programiranja UNIX operativnog sistema.
Tipični predstavnici ove generacije računara su Apple I i Apple II sa 2 disketne jedinice i
monitorom i IBM PC.
Početak razvoja procesora je bio od strane INTEL-a sa izdavanjem prva dva procesora:
INTEL 4004, koji je izdat 1971, koji je bio četvoro-bitni, a nakon njega 1972 izdat je INTEL
8008 koji je bio osmo-bitni procesor.
Od 1981 do 1982 pojavljuje se ZX81 sa primarnom memorijom od 8 do 16 KB i Spectrum sa
48 KB. Doug Engelbart je osmislio human-computer interaction. GUI je razvio hypertext. Prvi je
uveo u upotrebu kursor kontrolisan mišem i multiple windows – WIMP (windows, icons, menus
and pointers).
Steve Jobs je razvio Macintosh (1984) primenio GUI, ikone i razvio Desktop-radnu površinu,
upotrebu miša, kao i Double click i click and drag funkcije za podršku pokazivača.
Razvijeni su u periodu od 184 do 1990. Projekat je iniciralo japansko Ministarstvo
međunarodne trgovine i industrije (1982), sa ciljem izrade računara za širu upotrebu sa
performansama super računara i korišćenjem sposobnosti veštačke inteligencije.
Umesto težišta na povećanju broja logističkih elemenata u jednom računaru, računari 5.
generacije je usmerilo pažnju na povećanju broja CPU. Većina projekata nije uspela, potrošena
su ogroman sredstva bez velikog rezultata, jer su jeftinije radne stanice (SUN i Entelx86) ubrzo
premašile brzinu računara sa paralelnom arhitekturom.
U periodu od 1990 do danas. Tehnologija računara je povezana sa paralelnim procesiranjem i
boljim razumevanjem algoritama. Cilj ove generacije računara je da se postigne brzina reda
Teraflopsa, tj. 1012 aritmetičkih operacija u sekundi, što se može postići izgradnjom sistema sa
više od 1000 procesora. Savremeni procesori su konstruisani kao kombinacija RISC arhitekture i
paralelnog procesiranja.
Mrežna tehnologija se širi veoma brzo, posebno WAN mreže i WLAN – bežične lokalne
mreže.
Apple je uveo iPod – digitalni muzički plejer 23.10.2001. do 9.4.2007. prodato je 100
miliona jedinica. Ipod classic portable media player uveden 2001 sa 80 i 160GB. IPod nano
portabl media player uveden 2005, sa 4 i 8GB. Ipod shuffle digital audio player 2005 sa 1, 2 i
4GB. Ipod touch portable media player uveden u septembru 2007, sa 8, 16 i 32GB.
4. semestar / 2014 13
KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA

Osnovne komponente informacionog sistema su:
1) Hardware
2) Software
3) Dataware
4) Liveware
5) Orgware
6) Netware
Sa aspekta sistema pristupa, strukture i osnovnih komponenata informacionog sistema mogu
se sagledati na sledeći opisani način.
 HARDWARE
Hardware računarskog sistema čini materijalno-tehnička komponenta informacionog
sistema, odnosno fizičke jedinice računarskog sistema namenjene procesiranju i prenosu
podataka.
 SOFTWARE
Software računarskog sistema predstavlja nematerijalnu komponentu informacionog sistema
u vidu računarskih programa koji su ugrađeni u hardware.
 DATAWARE
Dataware obuhvataju podaci, informacije i znanja, koja se shvataju kao informacioni resursi
i predstavljaju izuzetno vrednu imovinu svake organizacije.
 LIVEWARE
Liveware ili kadrovska komponenta čine ljudi koji na bilo kojoj funkciji učestvuju u radu sa
informacionom tehnologijom, bilo kao profesionalni informatičari, bilo kao korisnici rezultata
obrade podataka.
 ORGWARE
Orgware ili organizaciona komponenta, obuhvata organizacione postupke, metode i načine
kojima se usklađuje, tj. koordinira rad svih komponenata informacionog sistema, kako bi one
činile skladnu i funkcionalnu celinu.
 NETWARE
Netware ili mrežna komponenta se odnosi na računarsku mrežu za povezivanje računara u
cilju razmene podataka ili komunikaciju između fizički udaljenih računara. Može se reći da čestu
komponentu informacionog sistema čine telekomunikaciona sredstva i veze za prenos podataka
na daljinu.
4. semestar / 2014 14
BAZE PODATAKA
Informacioni sistem ima jedan neizostavan deo, a to je sistem baze podataka, koji čuva sve
informacije obrađuje ih i obezbeđuje pristup tim informacijama. Baze podataka su ključna
komponenta kod svih standardnih informacionih sistema, kako starijih, tako i novijih.
Baza podataka je strukturirana kolekcija podataka organizovanih za brzo pretraživanje i
pristup, zajedno sa sistemom za administriranje, organizovanje i memorisanje tih podataka.
Administrator dodeljuje pravo svima.
Pojam baze podataka pojavio se krajem šezdesetih godina i označavao je skup međusobno
povezanih podataka koji se čuvaju zajedno. Među njima ima samo onoliko ponavljanja koliko je
neophodno za njihovo optimalno korišćenje pri višekorisničkom radu.
Podaci se skladište tako da budu nezavisni od software programa koji ih koriste i
strukturiraju se tako da je omogućen nesmetan porast baze. Posle svake aktivnosti nad bazom
podataka, koja predstavlja jednu logističku celinu posla, stanje baze podataka mora biti
konzistentno, a to znači da podaci u bazi podataka i odnos među njima moraju zadovoljavati
unapred zadate uslove.
Za efikasan rad sa podacima i održavanje konzistentnosti stanja baze, koristi se specifični
software proizvod – sistem za upravljanje bazom podataka (SUBP). Baza podataka zajedno sa
sistemom za upravljanje bazom podataka čini sistem baze podataka.
RAZVOJ SISTEMA ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA

Prvi sistemi za upravljanje bazom podataka razvijeni su početkom šezdesetih godina, a
začetnik na tom polju bio je Sharles Bachman. Osnovna razlika među sistemima ovih generacija
je razlika u modelu podataka, koja se u implementaciji (izvršavanju) odgovarajućih sistema za
upravljanje bazom podataka, a reflektuje na efikasnost pristupa podacima i obrade podataka te
produktivnost korisnika, funkcionalnost sistema i podrška raznovrsnim aplikacijama.
Tako se u prve dve generacije svrstavaju:
1) Mrežni modeli – koji su zasnovani na idejama Charles Bachmana i čiju su
najkarakterističniji CODASYL sistemi;
2) Hijerarhijski modeli – koje je razvila kompanija North American Rockwell.
Ovi sistemi su potpuno prevaziđeni, osamdesetih godina XX veka primenom trećom
generacijom sistema za upravljanje bazom podataka, baziranih na primeni relacionih sistema za
upravljanje bazom podataka (RSUBP). Relacioni model podataka, na kome su zasnovani
racionalni sistemi za upravljanje bazama podataka predložio je Edgar F. Codd 1970. godine
(sadrži 13 pravila – 12 + „0“). Osnovna komponenta relacionog sistema za upravljanje bazama
podataka koju korisnih vidi jeste relacioni upitni jezik. To je sredstvo kojim korisnik ostvaruje
svoju komunikaciju sa relacionim bazama podataka, kojim izražava i zadovoljava sve zahteve u
vezi sa bazom podataka. Zato se, sa korisnikove tačke gledišta upitni jezik često identifikuje sa
kompleksnim relacionim sistemima za upravljanje bazama podataka, koji u stvari te zahteve
izvršava, korektno i efikasno.
Structured querz language (SQL) je standard relacionih upitnih jezika i najzastupljeniji u
relacionim sistemima iako ima svoje nedostatke.
4. semestar / 2014 15
TRANSAKCIJA
Sredstvo kojim sistem za upravljanje bazama podataka omogućava većem broju korisnika
istovremeni pristup podacima, uz punu bezbednost i korektnost podataka jeste transakcija.
Transakcija je logička jedinica posla i može da se sastoji od jedne ili većeg broja radnji nad
bazom podataka, pri čemu obezbeđuje uslov da podaci i odnosi među njima posle završetka
transakcije, korektno odražavaju realnost koja se tim podacima modeluje.
Upravljanje transakcija omogućuje da se svi zahtevi korenito izvršavaju, a realizuje se
posebnim komponentama koje koristi sistem za upravljanje bazama podataka.
AUTOMATIZACIJA
Funkcija sistema za upravljanje bazom podataka, kojom se regulišu prava pristupa pojedinih
korisnika pojedinim objektima, podacima i drugim resursima, kao i prava izvršenja određenih
operacijama nad tim objektima naziva se automatizacija. Ona se delom realizuje specifičnim
podsistemom autorizacija i prava korisnika.
Baza podataka se sastoji od jedne ili više dvodimenzionalnih tabela, koje međusobno mogu
biti povezane (relacije). Svaka tabela čuva istovrsne podatke. Svaki red u tabeli predstavlja i
opisuje jedan slog u tabeli, što predstavlja najmanju grupu podataka u bazi, koja u potpunosti
opisuje neki koncept, koje baza podataka modeluje. Svaka kolona je jedno polje unutar tog sloga.
Slog može biti grupa podataka koja opisuje neku osobu, a polja unutar sloga mogu sadržati ime,
prezime, adresu, datum rođenja. Slog se u literaturi još naziva i entitet, a polje se naziva atribut.
 KLJUČ
Svaki slog tabele se može jednostavno identifikovati putem jedne ili kombinacijom vrednosti
nekoliko polja tog sloga. To polje ili kombinaciju polja tada nazivamo primarni ili osnovni ključ.
Neku osobu može jednostavno identifikovati njen matični broj ili kombinacija vrednosti
polja imena i prezimena. U jednoj tabeli može postojati više polja ili kombinacija polja, koja
mogu biti kao primarni ključ. Primarni ključ ima značajnu ulogu u povezivanju tabela. Strani
ključ je referencijalno ograničenje između dve tabele. Ovakav način povezivanja nazivamo
relacioni model baza podataka.
U nekim slučajevima da bi se locirao određeni zapis, mora se koristiti sekundarni ključ.
Sekundarni ključ je drugo polje koje sadrži identifikacione informacije, ali za njega je
karakteristično da može, a ne mora da identifikuje zapis sa stopostotnom tačnošću.
Smer na fakultetu može da bude sekundarni ključ, ako korisnik želi da sazna koji su studenti
fakulteta izabrali taj smer studija. Smer fakulteta u tabeli STUDENT ne treba da bude primarni
ključ jer se mnogo studenata opredelilo da studira isti smer.
ČETVRTA GENERACIJA SISTEMA ZA UPRAVLJANJE BAZOM

PODATAKA
Ograničenja relacione tehnologije odnose se na neadekvatnu podršku aplikacijama nad
podacima koji su kompleksniji od podataka koji se koriste u poslovnoj obradi, kao što su
4. semestar / 2014 16
prostorni ili tekstualni podaci. Zato se relacioni model podataka, 90-tih godina prošlog veka
proširuje konceptima objektno orjentisanim modelima, koji na adekvatniji način apstrahuje (ne
uzima nešto u obzir; suprotno od konkretno) svojstva kompleksnijih objekata.
Istovremeno relaciona tehnologija se integriše na objektnom gradeći novu četvrtu generaciju
sistema za upravljanje bazom podataka. Objektno orjentisana tehnologija je još u fazi
istraživanja, mada postoje i prototipske i komercijalne implementacije sistema za upravljanje
bazom podataka. Čvrste teorijske osnove objektne tehnologije još nisu postavljenje, što važi i za
sam objektni model.
Na početku 2000-te godine pomalo pomodno istraživačko područje postale su ML baze
podataka. XML baze podataka teže da uklone tradicionalnu podelu između dokumenata i
podataka, dopuštajući svim organizacionim i informacionim resursima da se drže na jednom
mestu bez obzira da li su visoko strukturirani ili ne XML-Extensible Markup Language (1996,
Standard 2008).
 POJAM SISTEMA BAZE PODATAKA

Sistemi baze podataka su organizovani tako da skup softver programa – sistema za
upravljanje bazom podataka – omogućava svim korisnicima da pristupe svim bazama podataka,
odnosno svim podacima.
Ovaj sistem minimizira sledeće probleme:
 Redundantnost podataka – kada se podaci čuvaju na više mesta, omogućava da nema
bespotrebnog ponavljanja podataka
 Izolovanost podataka – kada aplikacije ne mogu pristupiti podacima koji su povezani
sa drugim aplikacijama
 Nekonzistentnost podataka – kada se razne kopije podataka ne podudaraju
Sistem baze podataka maksimizira:
 Bezbednost podataka
 Integritet podataka – podaci moraju ispuniti određene kriterijume (ne postoje slova u
polju gde se nalazi JMBG)
 Nezavisnost podataka – aplikativni softver i podaci ne zavise jedni od drugih
Aplikacije i podaci nisu međusobno povezani, što znači da različite aplikacije mogu pristupiti
istim podacima.
Sistem za upravljanje bazom podataka omogućava pristup svim podacima u bazi podataka.
4. semestar / 2014 17
Informacije o studentu
Uprava
Nastavni softver
fakulteta Podaci o studentima
Sistem za
Služba Računovodstveni upravljanje Podaci o zaposlenima
računovodstv softver bazom
a podataka Podaci o departmanu
Studentska Studentska Podaci o katedrama

služba služba softver
Podaci o nastavnom planu
Podaci o upisu
Slika 3. Primer Sistema baze podataka
Podaci su organizovani u hijerarhiju čiji se najmanji element zove bit, a nastavlja se sve do
najvećeg elementa baze podataka.
BAZA PODATAKA
BAZA PODATAKA BAZA PODATAKA
SLOG SLOG SLOG SLOG
POLJE POLJE POLJE POLJE POLJE
BAJT BAJT BAJT BAJT
BIT BIT BIT BIT BIT BIT BIT
Slika 4. Hijerarhija elemenata
4. semestar / 2014 18
Bit (binarna cifra) je najmanja jedinica podatka koju računar može da obradi. Pojam binarna
označava da bit može da se sastoji od 0 ili 1.
Niz od 8 bita čini bajt (byte) i predstavlja jedan alfanumerički znak. Bajt može biti broj,
slovo ili simbol.
Logičko grupisanje karaktera u reč, grupu reči ili identifikacioni broj naziva se polje (field) –
ime, JMBG, adresa, mesto.
Logičko grupisanje srodnih polje, naziva se slog (zapis – record) – student koji pohađa
nastavu, naziv predmeta, datum ispita, ocena.
Logičko grupisanje srodnih slogova (zapisa) naziva se tabela, datoteka (table – file) – naziv
predmeta, ime profesora, ime studenta, ocena.
Logičko grupisanje srodnih tabela čine bazu podataka (database) – podaci o studentu,
finansijski podaci o studentu.
UPRAVLJANJE TRANSAKCIJA
Zaključavanje podataka u toku transakcije:
 Mehanizam očuvanje konzistentnosti podataka u višekorisničkom režimu rada –
podaci u bazi podataka predstavljaju deljeni resurs u vremenu.
 Način zaključavanja podataka u sistemu upravljanja bazom podataka:
o Implicitno – automatski, obezbeđuje minimum paralelizma
o Eksplicitno – realizuje ga programer transakcionim programom
Implicitno zaključavanje:
 Automatsko
 Realizuje ga sam sistem za upravljanje bazom podataka
 Obezbeđuje minimum smanjenja paralelizma u radu koji obezbeđuje očuvanje
konzistentnosti u bazi podataka u višekorisničkom režimu rada
 SELECT naredba – ne izaziva zaključavanje
 Data Manimupation Language (DML) naredbe – izazivaju ekskluzivno zaključavanje
torki koje su predmet ažuriranja
INSERT, UPDATE, DELETE, LOCK TABLE
Naredbe za upravljanje transakcijom

COMMIT WORK – Zahtev za potvrđivanje transakcije i oslobađanje resursa
ROLLBACK WORK – Zahtev za kompletno poništavanje transakcije i oslobađanje resursa
TRIGERI BAZE PODATAKA

Triger prestavlja mehanizam koji se pokreće na događaj, koji je vezan za manipulaciju
podataka, ili samo bazom podataka i pokreće ga SQL program.
Događaji:
 AFTER LOGON – vreme (nešto se startuje nakon samog ulaska)
 BEFORE LOGOFF – vreme (nešto se desi pre samog izlaska)
 INSERT – pokretač
4. semestar / 2014 19
 UPDATE – pokretač
 DELETE – pokretač
INSERT, UPDATE i DELETE su kaskadno menjanje
 OBLASTI PRIMENE TRIGERA

 Realizacija kontrole ograničenja podataka na nivou sistema za upravljanje bazom
podataka.
 Realizacija pravila poslovanja, koja rezultuju u obavezama primene određenih operacija
nad bazom podataka, u zahtevanom redosledu u okviru iste transakcije
 Realizacija zaštite baze podataka od neovlašćenog pristupa
 Praćenje aktivnosti (izvršenja operacija) nad podacima u bazi podataka
 Automatsko prosleđivanje podataka ili poruka, ili pokretanje programa, kao rezultat
ažuriranja baze podataka
 Osvežavanje materijalizovanih pregleda (replikacionih kopija) u distribuiranim bazama
podataka
STORED PROCEDURE
Stored procedure predstavljaju skup SQL iskaza koji su sačuvani u trenutku njihovog
kreiranja. Mali kratki SQL programi.
Uskladištene funkcije imaju istu sintaksu, kao i uskladištene procedure, osim što uskladištene
funkcije vraćaju neku vrednost.
REPLIKACIJA BAZE PODATAKA

Replikacija baze podataka je skup procesa koji omogućavaju kopiranje i distribuciju
podataka između dve baze podataka koje mogu biti i fizički razgraničene, njihovo međusobno
upoređivanje i sinhronizovanje radi postizanja identičnog sadržaja u obe baze podataka.
Replikacija je dinamičan proces sinhronizacije podataka između primarnog (master) servera
baze podataka i jednog ili više sekundarnih (slave) servera baze podataka u realnom vremenu.
Najprikladnije su jednosmerne replikacije, gde imamo jedan master server i jedan ili više
slave servera.
Razlozi za replikaciju baze podataka:
1) Kreiranje rezervnog (stand buy) servera baze podataka. Ako primarni server prestane da
radi, stand buy server može da uskoči kao rezervni i preuzme aktivnost master servera.
2) Da bi se obezbedilo pravljenje sigurnosne kopije, bez potrebe za zaključavanjem (ili
gašenjem) primarnog servera. Nakon replikacije, slave server može izvršiti back up bez
uznemiravanja master servera. *Sa aspekta baze podataka ne možemo da otkačimo
korisnika, samo sa aspekta operativnog sistema, ali onda ga prekinemo u database
transakcijama.
3) Čuvanje podataka na više lokacija. Ukoliko postoji nekoliko ekspozitura velike
organizacije, a sve treba da rade sa istom kopijom baze podataka.
4. semestar / 2014 20
4) Uravnotežiti opterećenje više servera. Da ne bi došlo do opterećenja jednog servera i

usporavanja procesa obrade, replikacija može pomoći ublažavanju tih problema deleći
upite između više servera, a da svaki bude pokrenut na posebnom hardveru.
ARHIVIRANJE BAZE PODATAKA

Back-up predstavlja formiranje kopije i trajno arhiviranje kompjuterskih podataka.
Gubljenje podataka zbog hardverskog ili softverskog problema operativnog sistema ili
sistema za upravljanje bazom podataka.
Restore – vraćanje podataka sa sigurnosnih kopija na aktivni sistem baze podataka.
SAVREMENI RAČUNARSKI SISTEMI

Današnji računari i dalje slede osnovni plan analitičke mašine Charles Babbage-a, 1930. god.
Savremeni računar je višenamensko, prilagodljivo sredstvo, gotovo neograničene namene. To je
mašina koja menja podatak iz jednog oblika u drugi, informacija, uzimajući neke podatke i
informacije sa ulaza i dajući druge podatke i informacije na izlazu.
Svaki računar se u osnovi može posmatrati kao jedan sistema sa ulaznim veličinama,
procesima, izlaznim veličinama: koji transformišu ulazne veličine u izlazne veličine.
 RAČUNARSKI SISTEM
U računarskom sistemu ulazi su ulazni podaci, koje unose korisnici računara. Centralna
jedinica (CPU) koja procesira, kontroliše i transformiše ulazne podatke u izlazne, vrši obradu, a
izlazne informacije, na monitoru, štampaču ili zvučniku prestavljao izlazne veličine računarskog
sistema.
 TAKSONOMIJE SAVREMENIH RAČUNARA

Savremeni čovek radi sa različitim tipovima računara: super računarima,
mainframe, radnim stanicama, PC desktop, prenosnim (notebook), džepnim
(palmtop) i ugrađenim računarima. Ove vrste računara su bazirane na istoj
tehnologiji, ali ipak imaju značajne razlike.
Uobičajena klasifikacija računara je na bazi računarske moći: super računara,
mainframe računare, mini računare – servere, radne stanice, mikro računare (PC) i
ugradive računare.
o SUPER RAČUNARI
Za brojne istraživačke zadatke i intenzivne proračune zahteva se velika računarska moć
(brzina rada i kapacitet primarne memorije). Za takve zadatke koriste se najmoćniji računari:
super računari (silicon, Graphic – Cray).
Oni koriste skupu, najmoderniju tehnologiju za simulacije i modelovanje kompleksnih
fenomena, kao što su: hemijske reakcije, nuklearne eksplozije, vremenska prognoza, hemijski i
fizički procesi, kosmička istraživanja, vojne potrebe, kripto analiza. U super računaru svaki CPU
ima hlađenje.
4. semestar / 2014 21
o SUPER RAČUNARI ILI MAINFRAME

Danas je teško odrediti razliku između super i mainframe računara. Super računari su
najčešće prilagođeni određenom korisniku i zadatku (kastomizovani). Usmereni su na veliku
procesorsku snagu i izvršavanje jednog zadatka.
Mainframe računari su namenjeni za izvršavanje brojnih operacija sa podacima, uključujući
manja računanja, obezbeđuju dosta veliku procesorsku snagu i usmereni su na protok podataka.
o MAINFRAME RAČUNARI
Mainframe računari su vrlo skupe mašine, sobne veličine. Danas ih koriste samo velike
organizacije, za kritične aplikacije i obradu masovnih podataka, različitih statičkih podataka,
obradu poslovnih podataka, ERP, finansijske transakcije.
Sam termin potiče od prvobitnog izgleda – velikih metalnih sanduka ili okvira, a kasnije da
bi se razlikovao od manje moćnih PC računara. Ime se često odnosi na računare čija je
arhitektura kompatibilna sa arhitekturom uspostavljenom u toku 1960-tih. IBM System/360
serijom uvedenom prvi put 1965.
Većina glavnih karakteristika mainframe računara iz 1960-tih idalje se razvija i usavršava.
Savremeni mainframe računari su znatno manjih dimenzija, koštaju oko 1 milion dolara, veličine
su rashladnog uređaja i obavezno rade u klimatizovanim prostorijama.
Brzina mainframe računara je reda miliona operacija u sekundi i mogu lako i brzo upravljati i
obrađivati veliku količinu podataka. Mainframe računari su višekorisnički, komuniciraju sa
korisnicima koristeći tehniku deljenja resursa u vremenskom domenu (time shoring).
Ulaz podataka i izlazne informacije izvršavaju preko desktop terminala ili prenosivih
terminala za unos podataka – PDET (portable data entry terminals), priručnih uređaja koji
kombinuju tastaturu i displej i transformišu informacije od i prema računaru (čitač bar koda,
optički čitač oznaka, skener).
o SERVERI
Za brojne savremene aplikacije klasa mini računare – manjih i jeftinijih od mainframe, ali
moćnijih od PC računara. Od nedavno je zamenjena serverima – računarima dizajniranim da
obezbede programe i druge resurse ostalim umreženim računarima.
Iako se gotovo svaki savremeni računar može koristiti kao server, neki računari su specifično
dizajnirani za serverske funkcije: skladištenje i obezbeđivanje velike količine podataka i deljenje
drugih resursa umreženim korisnicima.
 Vrste servera
Veliki računar posvećen samo bazi podataka može biti:
 Server baze podataka
 File serveri upravljaju velikim skupom fajlova
 Web serveri procesiraju web stranice i web aplikacije
Ove funkcije razlikuju servere od mainframe računara, koji su generalno namenjeni za
izvršavanje brojnih zadataka. Kada su personalni računari preuzeli ulogu stvarnog procesiranja
podataka, neki mainframe računari su dobili ulogu servera.
Većina manjih servera su, u stvari, personalni računari namenjeni za skladištenje podataka
drugih personalnih računara. U drugim slučajevima brojni mali računari (u suštini specijalizovani
PC) dizajnirani su da vrše serverske funkcije u klaster režimu: najčešće paralelnoj, hijerarhijskoj
ili mrežnoj vezi malih računara, zavisno od postavljenih zadataka.
4. semestar / 2014 22
o RADNE STANICE
Termin mini računari nastao je u vreme kada je većina računara bila veličine radnog stola
slično mainframe računara. Za naučnu analizu obimnih podataka i druge slične aplikacije mini
računari su zamenjeni savremenim radnim stanicama – desktop računarima visokih performansi
namenjenih masovnim i intenzivnim proračunima. Koriste ih naučnici, inženjeri, analitičari,
dizajneri, računarski animatori. Iako većina radnih stanica može podržati simultan rad više
korisnika, praktično ih koristi samo jedno lice u dato vreme.
Sam naziv radna stanica različito se tumači. Mnogi nazivaju radnom stanicom sve desktop i
terminalne računare. Kako se povećava računarska moć savremenih 32 ili 64 – bitnih desktop
računara, to se razlika između radnih stanica i moćnih desktop računara individualnih korisnika
sve više gubi.
Radne stanice su najčešće povezane na veliki računarski sistem i namenjene su za zahtevnije
aplikacije kao što su 3D grafika, dizajn, projektovanje. Imaju moćniji hardver koji se ne nalazi u
običnim PC. Koriste operativne sisteme koje normalno upotrebljavaju mainframe računari,
obično jednu od varijanti UNIX-a.
Radne stanice imaju procesore i grafički displej visokih performansi, lokalno skladištenje
velikog kapaciteta, mrežne kapacitete i operativne sisteme za više zadataka (multitasking
operating system).
Radne stanice se još uvek koriste za dizajniranje pomoću računara (computer – aided desin
CAD), intenzivne naučne i inženjerske proračune, procesiranje slika, modelovanje arhitekture,
računarsku grafiku za animaciju i filmske.
o PERSONALNI RAČUNARI
Termin mikro ra;unari, uveden sa pronalaskom čipa procesora sa LSI tehnologiji. Ova
kategorija savremenih računara naziva se personalni računari, a uključuje sledeće klase računara:
 Stoni (desktop PC)
 Prenosni (laptop, notebook)
 Priručni (PDA, palmtop, iPod, iPhone)
PC su namenjeni za individualnu primenu, kao što je obrada teksta, računovodstvo.
Savremeni PC, daleko su moćniji od nekadašnjih mainframe računara u vreme njihove
dominacije. Termin PC (personal computer) ima dva značenja:
 IBM kompatibilni personalni računari
 Personalni računar opšte namene za jednog korisnika
Oba značenja se ravnopravno koriste, a pravo značenje se otkriva iz konteksta. Termin PC se
često koristi samo za računare koji koriste Microsoft Windows operativni sistem.
 KLASE PERSONALNIH RAČUNARA

Stoni (desktop) računar je nezavisan personalni računar, nasuprot manjim oblicima PC, kao
što je mobilni laptop računar.
Termin ‘desktop’ se odnosio primarno na horizontalno orjentisano kućište sa monitorom
postavljenim na kućište računara radi uštede prostora na stolu korisnika.
Većina savremenih desktop računara imaju odvojene ekrane i tastature, a proizvode se u
raznim oblicima kućišta, počevši od tower (vertikalno orjentisanog), do malih kućišta koja se
mogu nalaziti iza LCD monitora.
4. semestar / 2014 23
Personalni računari nisu vezani za stolove i imaju najbrži razvoj u kategoriji PC. Sam termin
prenosni je relativan. Prvi prenosni računari težili su oko 9 Kg i bili smešteni u čvrstom koferu,
sa izdvojenom tastaturom i malim displejom sličnim TV ekranu.
Savremeni prenosni računari, tipa laptop, namenjeni za mobilni rad, teški su oko 2 – 3 Kg i
često se nazivaju notebook računari, a performanse su im gotovo identične desktop računarima,
sa kojima se mogu povezivati i koristiti nedostajuće performanse. Laptop, notebook i tablet PC.
o PRIRUČNI RAČUNARI
Priručni računari (hand held computers) su namenjeni za mobilni rad. Primeri su PDA
(personal digital assistent), palmtop, iPod i iPhone uređaji. Bez obzira na veličinu, svi priručni
računari su izvedeni na bazi sličnog mikroprocesora, kao desktop računari, ali su skuplji.
Osnovni nedostatak im je nemogućnost nadogradnje. Ultra – mobilni PC (UMPC) je tablet
PC uređaj razvijen udruženim naporom Microsoft, intel i samsung. Windows operativni sistem
Tablet PC Edition, ili Linux operativni sitem i nisko naponski Pentium.
o UGRADIVI I NAMENSKI RAČUNARI

Svi računari nisu dizajnirani za opštu namenu. Neki računari su strogo namenski i izvršavaju
specifične zadatke od kontrole temperature do upravljanja velikim građevinskim mašinama, ili
kontrolu rada srca.
Za razliku od desktop PC, ugrađeni računari imaju program koji se ne može menjati (učitan u
mikroprocesor, tzv. firmware), namenjen za upravljanje specifičnom mašinom ili jednom
funkcijom te mašine.
Sva potrošačka elektronika, automobili, industrijske mašine, sadrže ugrađene savremene
mikro računare.
HARDVER RAČUNARSKOG SISTEMA

Hardver računarskog sistema čine sve fizički opipljive komponente kao što su čvrsti diskovi,
jedinice za napajanje, kućište računara, monitor, štampač. Hardver računara obuhvata interne i
periferijske komponenta.
Interne komponente uključuju CPU – procesor, čipove, kontrolere i memorije, matičnu
ploču, posebne eksterne kartice (zvučna, video, mrežna, memorijska). Konektore (serijske,
paralelne, video, audio, USB, mrežne, telefonske), hladnjake (pasivni i aktivni) i izvor napajanja
– ispravljač. Periferijski obuhvataju memorijske uređaje za skladištenje (HD, CD, DVD, USB,
fleš memorije), izlazne uređaje (štampače, monitore, zvučnike), ulazne uređaje (tastatura, miš,
touch screen, tableti – sa integrisanim elementom koji može da se koristi, olovke, skeneri,
mikrofon).
Hardver računarskog sisteme obuhvate dve glavne grupe fizičkih komponenti samog
računara:
 CPU (centralne procesorske jedinice)
 Periferijski uređaji
4. semestar / 2014 24
OSNOVNE FUNKCIJE RAČUNARA

U suštini računar izvršava samo 4 osnovne funkcije:
 Prima ulazne podatke i informacije iz fizičkog okruženja
 Obrađuje podatke i informacije, izvršavajući aritmetičko – logičke operacije nad
ulaznim podacima i informacijama
 Proizvodni izlazne podatke i informacije za okruženje – korisnike i druge računare
 Skladišti podatke i informaciju u memorijske uređaje
RAČUNARSKI SISTEM HARDVER KOMPONENTA

Sa aspekta funkcionalnosti računara i osnovne definicije sistema, računar je sistem. Svaki
računarski sistem sadrži hardverske komponente, fizičke delove računara, koji su specijalizovani
za izvršavanje neke od navedenih funkcija. Računarski hardver je platforma za obradu podataka i
informacija i na osnovu tog kriterijuma hardver se deli na:
 Ulazne uređaje: tastatura, uređaje za pokazivanje (miš, touchpad, touchpen), skenere,
čitače bar kodova, mikrofone, koji primaju ulazne informacije iz okruženja i
predstavljaju interfejs između korisnika i CPU računara
 Procesor (CPU): „mozak“ računara koji obrađuje podatke i informacije izveštavajući
aritmetičke proračune i logičke operacije i donosi osnovne odluke na bazi poređenja
vrednosti podataka
 Matična ploča, sadrži: primarnu memoriju (RAM), jedinicu za napajanje i dodatne
namenske kartice
 Izlazne uređaje: monitore koji u okruženje šalju vizuelne izlazne informacije i
zvučnike – tonske informacije
 Memorije i uređaje za skladištenje podataka i informacija:
o Memorija računara često se naziva primarna memorija ili glavna, najčešće
RAM (random access memory) tipa, koriste se skladištenje programa i
podataka kojima CPU neposredno treba da pristupi
o Uređaji za skladištenje uključuju čvrst disk (hard drive), interna, sekundarna,
zatim CD, DVD, USB i drugi spoljni sekundarni uređaji za skladištenje –
diskovi magnetne trake i fleš.
 KUĆIŠTA I NAPAJANJA
Kućišta računara je struktura koja sadrži glavne komponente računara, obično izgrađeno od
čelika, aluminijuma, plastike, drveta, pleksiglasa. Kućišta mogu imati različite veličine i forme,
koji su u glavnom određeni faktorom forme glavne (matične) ploče, pošto je najveća
komponenta računara.
 MATIČNA PLOČA
Glavna ploča je osnovni deo računara koja povezuje sve komponente računara u jednu
funkcionalnu celinu. Memorijska kartica, grafička kartica i procesor su postavljeni na glavnoj
ploči: procesor preko stocket utičnice, a RAM memorija preko ekspanzione slot utičnice. Slot 1
utičnica predstavlja fizičku i električnu specifikaciju konektora za spajanje mikroprocesora.
4. semestar / 2014 25
Matična ploča obično sadrži jedan ili više CPU integrisanih kola (IC) za podršku koja
obezbeđuju interfejs između CPU, memorije i I/O (imput/output) periferijskih kola, primarne
memorije i CMOS i BIOS kola za inicijalno podizanje (Butovanje) sistema neposredno posle
uključivanja računara.
Matična ploča može da uključuje integrisane komponente, kao što su: kontroleri za zvuk,
grafiku, LAN čip, USB priključak, flopy kontroler.
 CENTRALNA PROCESORSKA JEDINICA

Centralna procesorska jedinica ili CPU je komponenta računara koja izvršava jednostavne
programske zadatke koji se nazivaju instrukcije i transformaciju ulaznih podataka u izlazne
podatke i informacije. Pojedinačne instrukcije izvršavaju male zadatke: „pročitaj sadržaj
memorijske lokacije x i dodaj mu broj y“.
Veličina CPU ima rečnik manji od 1000 različitih instrukcija. Svi računarski programi se
sastoje od instrukcija napisanih iza ovog rečnika. Tipični računarski program sadrži milione
instrukcija, a CPU može izvršiti milione instrukcija svake sekunde.
IBM kompatibilni PC računari koriste x86 kompatibilne procesore, koje proizvode intel,
AMD, VIA Technologies ili Transmeta, Apple Macintosh računari inicijalno su pravljeni sa
Motorola 680x0 familijom procesora, koji su zajedno razvili Apple computer, IBM i motorola.
Od 2006 Apple je ponovo prešao na 680x0 kompatibilne procesore.
CPU sadrži nekoliko funkcionalnih jedinica: kontrolnu, ALU, dekoder, magistralu ili BIU
(bus interface unit) koja komunicira podatke, adrese i kontrolne informacije.
Sa svakim CPU nisu kompatibilni svi programi, tj. program pisan za jedan procesor ne mora
raditi sa drugim procesorom. Svaki CPU ima ugrađen set mikro instrukcija – rečnik instrukcija
koje procesor može izvršiti. CPU jedinice iz iste familije, generalno su dizajnirane tako da noviji
procesor može procesirati sve instrukcije ranijih modela. Ova kompatibilnost CPU naziva se
kompatibilnost u nazad.
Na primer: Pentijum 4 procesor je kompatibilan sa prethodnim procesorima: Pentijum 3 ili 2,
Pentijum PRO, Pentijum 486, 386 i 286, tako da može raditi sa većinom programa pisanih za ove
starije tipove CPU.
Međutim, programi pisani Power PC familijom procesora u Macintosh računarima ne mogu
raditi sa intelovim procesorima, koji su ugrađeni u većinu IBM komptatibilnih PC računara i
obrnuto – Intelovi procesori ne mogu čitati programe pisane za Power PC procesor.
Za prevođenje instrukcija programa pisanih za jedan CPU, da bi mogli raditi sa drugim
nekompatibilnim CPU, koriste se posebne vrste programa, tzv. emulacioni programi (emulatori).
 RAČUNARSKE MEMORIJE
Glavni deo CPU je da sledi instrukcije kodirane u programima. Međutim, CPU u isto vreme
može manipulisati samo sa jednom instrukcijom i nekoliko podataka.
Računar mora imati mesto gde će uskladištiti ostatak programa i podataka dok CPU ne bude
spreman za njih. Ovo skladište treba da bude što bliže ili u samom CPU i da omogućava
dovoljno brzo učitavanje i očitavanje programskih instrukcija i podataka.
4. semestar / 2014 26
o BRZINA PRISTUPA I KAPACITET
CPU
KAPACITET
BRZINA REGISTRI
CACHE
RAM
SEKUNDARNA MEMORIJA
Slika 5. Brzine pristupa i kapacitet pojedinih memorija
o CPU registri
CPU registri su privremene lokacije za među rezultate i tekuće instrukcije u samom
procesoru, velike brzine pristupa i malog kapaciteta od svega nekoliko bajta. Registri se mere
brojem bita koje mogu držati (npr. 8-bitni ili 32-bitni registri). Registri se mogu realizovati
hardverskim korišćenjem individualnih flip-flop digitalnih elektronskih kola, memorije
magnetnog jezgra (core momory) velike brzine pristupa, memorije tankoslojnog filma (thin
film).
- Vrste registara
 Registri opšte namene – GPR (general purpose registar) privremeno čuvaju podatke i
adrese (memorijske adrese)
 Registri za instrukcije – IP (instruction pointer registar) registar posebne namene, koji
sadrži adresu, sledeće instrukcije koju prenosi iz memorije u procesor
 Registri podataka – DR (data ragistars) se koriste za držanja numeričkih vrednosti kao
što su celobrojne vrednosti (indeger) i vrednosti pokretnog zareza (floating – point
valoes): u starijem CPU poznati su kao akumulatori.
 Registar pokretnog zareza
 Registar konstantnih vrednosti
SOFTVER RAČUNARSKOG SISTEMA

Softver računarskog sistema podrazumeva fizički neopipljive komponente, odnosno
instrukcije koje upravljaju hardverom i vrše transformacije nad prikupljenim ulaznim podacima i
informacijama, sa ciljem da se dobiju željene izlazne podatke i informacije.
4. semestar / 2014 27
Program računara je opšti termin koji se koristi za opisivanje skupa računarskih programa,
procedura i dokumentacije koji izvršavaju neke zadatke u računarskom sistemu. Programi
računara obuhvataju:
 Sistemske programe (operativni sistem), koji skriva kompleksnost hardvera od
korisnika
 Aplikativne programe sa kojim korisnici interaktivno rade putem korisničkog
interfejsa
 Kompajlerske programe koji prevode tekst pisan u jednom računarskom sistemu
(izvornom kodu) u drugi ciljni jezik (izvorni kod) i druge uslužne programe
(interpreteri)
Program kontroliše svaki proces u računarskom sistemu od početka do kraja.
Osnovne operacije koje računarski sistem izvršava su:
 Ulazne operacije (podaci i instrukcije)
 Aritmetičke operacije (sabiranje, množenje)
 Logičke operacije (AND, OR, NOT)
 Izlazne operacije (video, štampa, zvuk)
 Skladištenje i čuvanje podataka (podaci i programi)
 OPERATIVNI SISTEM
Operativni sistem (OS) upravlja resursima računara i obezbeđuje korisnicima interfejs za
pristup ovim resursima. Operativni sistem obrađuje sistemske podatke i ulazne podatke koje
unosi korisnik i odgovara tako što alocira (označava) i upravlja zadacima i internim resursima.
Operativni sistem izvršava bazične zadatke kao što su: kontrola i alokacija memorija,
određivanje prioriteta, zahteva za servisima sistema, kontrola ulaznih i izlaznih uređaja,
upravljanje fail sistemom (sistemom datoteka) i omogućava lakše umrežavanje računara.
Uobičajeni savremeni desktop operativni sistemi su Microsoft Windows, Linux, Mac OSX i
Solaris. Mac, Linux i Windows imaju verzije za serverske i personalne računare.
Sa izuzetkom Microsoft Windows, dizajn ovih operativnih sistema inspirisan je ili direktno
nasleđen iz UNIX operativnog sistema razvijenog u Bell laboratorijama početkom kasnih 1960-
tih. UNIX je inicirao razvoj brojnih operativnih sistema kao što su: Palm operativni sistem,
Windows Mobile, Familijar Linux, The Angstrom Distribution i iPhone operativni sistem, koji se
nalaze u mobilnim uređajima.
o Microsoft Windows
Microsoft Windows je ime za nekoliko familija operativnog sistema. Microsoft je prvi put
uveo operativni sistem pod imenom Windows u novembru 1985, kao dodatak MS-DOS. To je
bio odgovor na porast interesovanja za GUI interfejsom (graphical user interface).
Zatim, operativni sistemi:
 Win 3.0 i Win 3.1 – 1990/92, 16/32-bitni operativni sistemi
 Win 3.11, Win 95, Win 98, Win Me – 32-bitni operativni sistemi
 Win NT 64-bitni i Win XP, Windows Server, Windows Vista – 64-bitni operativni
sistemi, Windows server 2008
4. semestar / 2014 28
o Mac OSX
Mac OSX je linije grafičkih operativnih sistema koju je razvio, reklamira i prodaje
kompanija Apple, naslednik originalnog Mac OS iz 1984. Serverska verzija Mac OSX server po
arhitekturi je vrlo slična desktop varijanti, ali radi na Macintosh serveru. Uključuje upravljanje
radnom grupom, administrativne softverske alate, agente za transfer pošte, samba server, LDAP
server, DNS (domain name server).
o Linux operativni sistem

Linux operativni sistem, sličan UNIX-u, najpoznatiji je primer besplatnih operativnih sistema
sa otvorenim izvornim kodom, koji se slobodno može modifikovati, koristiti i redistribuirati. Ime
dolazi od Linux Kernel kojeg je razvio Linus Torvalds (1991). Sistemski uslužni programi
(utilities) i biblioteke obično dolaze iz GNU operativnog sistema, objavljenog 1983 (Richard
Stallman). Zato se Linux često naziva GNU/Linux operativni sistem.
Linux operativni sistem je pre svega poznat po upotrebi sa serverima. Podržavaju ga
kompanije kao što su Dell, Hewlett – packard, IBM, Novell, Oracle corporation, Red Hat i Sun
Microsystems.
Koristi se kao operativni sistem u brojnim varijantama računara uključujući desktop i super
računare, sisteme za video igre (PlayStation 3). Ugrađen je u razne uređaje kao što su mobilni
telefoni, ruteri. Istraživanje zastupljenosti različitih operativnih sistema na tržištu u maju 2008,
pokazuju dominaciju Windows operativnog sistema 92%, Linux 4%, Mac 2%.
 APLIKATIVNI SOFTVER
Aplikativni programi, nasuprot sistemskim, koriste kapacitete računara direktno i potpuno za
zadatak koji korisnik želi da izvrši. Termin aplikativni, odnosi se na sam program i njegovu
implementaciju. Tipični primeri aplikativnih programa su tekst procesori (Word processors),
pregledne tabele (Sprendsheets), medija plejeri.
o APLIKATIVNI PAKETI
Više aplikativnih programa često se vezuju u jednu celinu i nazivaju se aplikativni paketi
(aplication suite). Tipičan primer su Microsoft Office, OpenOffice, koji povezuju tekst procesor,
spreadsheet i nekoliko drugih.
Posebne aplikacije u paketu obično imaju korisnički interfejs koji omogućava korisniku lakšu
primenu i da nauči kako se koristi svaka aplikacija (Visio u Microsoft Office). Često sve
aplikacije u paketu imaju zajedničke funkcije, na primer u Excelu-u može biti ugrađen tekst
procesor.
o PROGRAMSKE APLIKACIJE
Uobičajene programske aplikacije su za:
 Procesiranje – obrada teksta
 Pretraživanje Interneta, slanje e-pošte
 Reprodukciju multimedijalnog sadržaja
 Kompjuterske igre
 Za programiranje
Većina programa je pisano za prosečnog korisnika. Ovi programi uključuju templejte za
tabele, makroe tekst procesora, naučne simulacije, grafičke i animacione skriptove.
4. semestar / 2014 29
RAČUNARSKE MREŽE
Počeci umrežavanja vezuju se za prve telegrafske i telefonske linije kojima su se prenosile
informacije do udaljenih lokacija. Dostupnost i fleksibilnost tehnologija današnjih savremenih
računarskih mreža, omogućava da se korisnik sa bilo koje tačke na planeti može povezati na
mrežu i doći do željenih informacija.
Računarska mreža u svojoj osnovi je skup dva ili više računara, koji su povezani medijumom
za povezivanje i koji međusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Koristi se za prenos
digitalnih i analognih podataka, koji moraju biti prilagođeni odgovarajućim sistemima za prenos.
Računarski podaci: govor, slika, video – prenos u realnom vremenu.
Elektronska pošta, prenos datoteka – prenos nije u realnom vremenu.
 ELEMENTI RAČUNARSKE MREŽE

Kao osnovni elementi računarske mrežne komunikacije su:
 Komunikacioni vod (kanal)
 Hardver računara
 Operativni sistem
 Korisničke aplikacije
Računar Računar
Korisnički procesi Mrežni uređaji Korisnički procesi
Operativni sistem Operativni sistem Operativni sistem
Hardver Hardver Hardver
KOMUNIKACIONI VOD
Slika 6. Elementi računarske mreže
Softver za komunikaciju je u operativnom sistemu. Služi za povezivanje više hardvera.

Mrežni uređaj može biti i računar koji ima Linux.
 MREŽNA OPREMA
Komunikacioni kanali i elementi koji ih povezuju sa mrežnim interfejsima računara ili
uređaja nazivaju se pasivnom mrežnom opremom.
o Aktivna mrežna oprema

Mrežni uređaji, koji u sebi pored hardvera, sadrže i firmver ili softver sposoban za analizu i
modifikaciju nosećih signala nazivaju se aktivnom mrežnom opremom.
Pravila po kojima se komunikacija vrši na svim pomenutim nivoima jesu protokoli.
Aktivni imaju sopstveno napajanje i ruter, dok pasivni nemaju.
4. semestar / 2014 30
IP je internet protokol, a http je osnovni protokol (hardver tekst transfer protokol) – www.
o Pasivna mrežna oprema
Pasivna mrežna oprema predstavlja najjednostavniju komponentu računarskih mreža. Atribut
„pasivna“ potiče od ciljne karakteristike komponenata ove kategorija da nad mrežnim
saobraćajem ne izvrše nikakvu izmenu.
Pasivne komponente čine:
 Utičnice
 Kablovi
 Paneli za prespajanje i za završavanje kablova (patch panel) – metalni nosači za držanje
kablova
 Kablovi za prespajanje (patch cabel)
 Rek ormani – ormani za mrežnu opremu
 Kanalice za vođenje kabla
 MODEL KOMUNIKACIONOG SISTEMA

Računarska mreža se može posmatrati kao komunikacioni sistem gde se informacija
generisan na predajnoj stanici (izvorište poruke) dostavlja željenom odredištu.
SISTEM
IZVOR PREDAJNIK PRIJEMNIK ODREDIŠTE
PRENOSA
Osnovni elementi komunikacionog sistema:

 Izvor (source) – generiše podatke za prenos
 Predajnik (transmitter) – transformiše generisane podatke u oblik pogodan za prenos
(modem, digitalne podatke iz računara transformiše u analogni signal koji se može
preneti preko javne telefonske mreže)
 Prenosni sistem (tramission sistem) – može biti jednostavna linije ili kompleksna mreža
koja spaja izvor i odredište
 Prijemnik (reciver) – prihvata signal iz prenosnog sistema i transformiše ga u oblik
pogodan za odredište
 Odredište (destination) – prihvata prenete podatke
o Sistem sa posrednicima u komunikaciji
SISTEM
IZVOR PREDAJNIK PRIJEMNIK
PRENOSA
SISTEM
PRIJEMNIK PREDAJNIK
PRENOSA
SISTEM
PREDAJNIK PRIJEMNIK ODREDIŠTE
PRENOSA
4. semestar / 2014 31
 MREŽNI PROTOKOLI
Prenos podataka kroz mrežu obavlja se po protokolima – utvrđenim pravilima, koja su
poznata svim učesnicima u komuniciranju. Protokol predstavlja standard (konvenciju) za
ostvarivanje i kontrolu veze i prenos podataka između dve krajnje tačke.
Komunikacioni protokol je skup standardizovanih pravila za predstavljanje
podataka, signalizaciju, proveru autentičnosti i kontrolu grešaka, neophodnih za
prenos informacija komunikacionim kanalom.
Ključni elementi protokola kojim se dogovara spremnost za slanje, spremnost za prijem,
format podataka i slično su:
 Sintaksa – format podataka i nivoi signala
 Sistematika – kontrolne informacije u prenosu i kontrola grešaka
 Tajming – brzina prenosa
 KATEGORIZACIJE RAČUNARSKIH MREŽA

Današnje računarske mreže su u stadijumu razvoja u kome ne postoji samo jedan tip mreža
ili samo jedno pravilo po kome se one realizuju i koriste. Prepoznavanje računarskih mreža kao
komunikacione infrastruktura jedinstvenih mogućnosti uslovilo je različita tehnička rešenja, da
bi se one omogućile i u najrazličitijim uslovima. Podelu računarskih mreža je moguće vršiti po
više kriterijuma.
o Kategorizacija računarskih mreža prema medijumima koji se koriste

U skladu sa medijumom koji se koristi za prenos podataka, računarske mreže mogu biti:
 Kablirane mreže (žičane)
 Bežične mreže
o Po topologiji računarske mreže mogu biti:

 Mreže sa topologijom magistrale (bus)
 Mreže sa topologijom zvezde
 Mreže sa mesh topologijom
 Mreže sa kombinovanom tehnologijom
PRSTEN MESH ZVEZDA
4. semestar / 2014 32
POTPUNA STABLO LINIJA

POVEZANOST
MAGISTRALA
Slika 7. Primeri topografije
o Kategorizacija prema prostoru računarskih mreža

Po rasporedu na kome se prostiru računarske mreže mogu biti:
 Personal Area Netwok (PAN)
 Local Area Network (LAN)
 Metropolian Area Network (MAN)
 Wide Area Network (WAN)
 Global Area Network (Internet)
o Kategorizacija prema arhitekturi računarskih mreža

Po arhitekturi (funkcionalnom odnosu između članova) računarske mreže mogu biti:
 Host-Based (Ni jedan od računara ne može da funkcioniše samostalno, mora uvek da
komunicira sa serverom, sve je podređeno serveru)
 Klijent-Server (Svaki računar može samostalno da radi, ali za sve veće zahteve
komunicira sa serverom. Server određuje prioritete uključivanja na mrežu)
 PEER-TO-PEER (Kombinovana mreža, svi su ravnopravni i može da komunicira svako
sa svakim)
4. semestar / 2014 33
Host-Based PEER-TO-PEER Klijent-Server
 MODELI SLOJEVITE RAČUNARSKE KOMUNIKACIJE

Krajem 70-tih godina prošlog veka Internacionalna Organizacija za Standardizaciju (ISO),
objavila je razvijanje modela za komunikaciju između raznorodnih sistema. Model je objavljen
1984 godine, a nazvan je Open System Intercconection Basic Reference Model (OSI Model),
model je ponudio fazno prevođenje formata podataka kroz sedam slojeva, pa se stoga naziva i
OSI sedmoslojni model. Prihvatanjem ISO standarda, proizvođači su bili u mogućnosti da
ostvare potpunu komunikaciju sa sistemima bez uvida u njigovu internu specifikaciju i format
podataka.
o OSI i TCP/IP modeli

Jedna od glavnih mana OSI modela jeste nepotrebno zalaženje u interne delovu računarskih
sistema, tj. definisanje komponenti koje nisu direktno zadužene za međusistemsku komunikaciju.
Ovakva tendencija je rezultovala pojavljivanjem jednostavnijeg Internet modela (TCP/IP)
koji daje veću slobodu pri izboru arhitekture aplikativnog softvera.
OSI TCP/IP
(OPERACIJE)
KORISNIČI
SLOJ APLIKACIJE
SLOJ PREZENTACIJE SLOJ APLIKACIJE PROSTOR

SLOJ SESIJE
TRANSPORNI SLOJ TRANSPORTNI SLOJ

OPERATIVNI
SISTEM
MREŽNI SLOJ MREŽNI SLOJ
SLOJ VEZE
SLOJ VEZE
FIZIČKI SLOJ
Slika 8. Razlike između OSI i TCP/IP modela
4. semestar / 2014 34
o OSI referentni model

- Fizički sloj
Fizički sloj OSI modela je zadužen za prenos bitova (nula i jedinica) putem komunikacionog
kanala. Ovaj sloj definiše pravila po kojima se bitovi prenose, koji električni napon je potreban,
koliko bitova se šalje po sekundi i fizički format korišćenih kablova i konektora.
- Sloj veze podataka
Ovaj sloj upravlja prenosom putem fizičkog sloja i omogućava prenos oslobođen grešaka na
ovom i fizičkom sloju. Zadatak sloja veze jeste da zaštiti slojeve viših nivoa od grešaka nastalih
pri prenosu podataka. Takođe, s obzirom na to da je jedinica fizičkog prenosa bit, sloj veze
upravlja i formatom poruka (definiše početak i kraj poruke).
- Mrežni sloj
Zadatak mrežnog sloja jeste određivanje jedne ili više putanja kojima će poruka biti
prosleđena od izvorišta do odredišta. Mrežni sloj je zadužen da u svakom čvoru mreže (stanici do
odredišta) odredi koji je sledeći računar kome poruka treba biti prosleđena.
- Transportni sloj
Zadatak ovog sloja jeste obrada poruka na krajnjim tačkama – izvorištu i odredištu. Ovaj sloj
uspostavlja, održava i prekida virtualne veze za prenos podataka između izvorišta i odredišta.
Transportni sloj je zadužen za nabavku mrežne adrese odredišta, podelu podataka i segmente
potrebne za slanje, prilagođavanje brzine prenosa mogućnostima strane sa slabijim
performansama, osiguranje prenosa svih segmenata, eliminisanje dupliranih segmenata i slično.
Takođe, ovaj sloj može izvršiti i dodatnu kontrolu grešaka pri prenosu (dodatnu u smislu da je
ona već izvršena u sloju veze).
- Sloj sesije
Sloj sesije je zadužen za uspostavljanje, održavanje i prekid logičkih sesija između krajnjih
tačaka. Svrha sesije jeste definisanje stanja (ili faza) svakog dijaloga radi definisanja validnih
akcija u svakom od stanja. Na osnovu toga se vrši upravljanje transportnim slojem i provera
podataka dobijenih od njega. Provera uloga sesije jeste i obračunavanje sesije.
- Sloj prezentacije
Sloj prezentacije formatira podatke za prezentaciju korisniku. Zadatak ovog sloja jeste da
uskladi format podataka između učesnika u komunikaciji i sloju aplikacije dostavi ove podatke u
formatu koji on zahteva. Na primer, sloj prezentacije može originalne podatke dobijene od sloja
aplikacije kompresovati radi efikasnijeg prenosa. Ovakve podatke sloj prezentacije na strani
drugog učesnika ne može direktno proslediti sloju aplikacije već je pre toga neophodno izvršiti
dekompresiju.
- Sloj aplikacije
Sloj aplikacije predstavlja interfejs mreže ka korisniku. Osnovna uloga sloja je da omogući
pristup mreži korisničkim aplikativnim programima.
o TCP/IP model
Nasuprot OSI modelu koji je formalno standardizovan, internet model (TCP/IP) je de facto
standard. Ovaj model je razvijen za potrebe interneta i jednostavniji je od OSI modela.
Jednostavnost ovog modela se ogleda u apstraktnom gledanju sa najviša tri sloja osi modela.
Tako da internet model propisuje samo aplikacije naspram slojeva aplikaciji, prezentacije i sesije
kod OSI modela. Takođe, fizički sloj i sloj veze podataka su kod ovog modela objedinjeni u sloj
pristupa mreži. Funkcije slojeva su identične, kao i kod OSI modela. Današnje implementacije
mrežnog softvera uglavnom koriste internet model kao referentni.
4. semestar / 2014 35
Funkcionalna reprezentacija TCP/IP model

Korisnički servisi Web i e-mail
Transport podataka TCP
Međumrežno povezivanje IP
Pristup mreži LAN i WAN
 ISTORIJAT INTERNETA
Istorija interneta počinje 1961. godine sa teorijom paketnog prenosa podataka. Leonard
Kleinrock iz Massachusets Institute of Tehnology (MIT) objavio prvi naučni rad u kojem
obrazlaže svoje teorijske mogućnosti računarskih komunikacija korišćenjem paketnog prenosa
podataka.
1965. prvi put su povezana dva računara, jedan u Masačusetsu, a drugi u Kaliforniji
korišćenjem spore telefonske linije. Tako je nastala prva mreža širokog područja – Wide area
network (WAN) – iako je ona imala ograničene sposobnosti. Ovim se pokazalo da računari
mogu uspešno da rade u „raspoređenom vremenu“ i da po potrebi izvršavaju programe i
prezentuju podatke na udaljenim računarima. Takođe se pokazalo da je telefonski sistem
zasnovan na tadašnjem tehnološkom razvoju potpuno neadekvatan. To je potvrdilo potrebu za
uvođenje sistema sa paketskim prenosom podataka.
Rad na uspostavljanju mreže ARPANET (Advansed Research Project Agency Network)
počeo je 1966. godine. Razvoj je finansirala DARPA (Defense Advansed Research Project
Administration), ogranak ministarstva odbrane SAD.
Oduvek se smatralo, premda nije javno rečeno, da je interes za stvaranjem ovakve mreže
ležalo u izgradnji računarske mreže koja može da izdrži eventualni nuklearni rat. Realizatori
mreže priznaju da je kao rezultat istraživanja dobijena jaka i otporna mreža, koja je u stanju da
podnese i gubitak velikog dela mrežne infrastrukture.
o Razvoj ARPANET-a
Kao prvi čvor ARPANET, 29. oktobra 1969. godine izabran je računar u University of
California at Los Angeles (UCLA), a kao drugi računar Stanford Research Institute (SRI).
Istraživači u SRI bavili su se pitanjima iz oblasti veštačke inteligencije, pre svega kroz razvoj
sistema. Natural Language System (NLS) koji je bio prototip hipertekstualnog sistema.
Ovoj računarskoj mreži, decembra 1969. godine, priključila su se još dva čvora University of
California of Santa Barbara (UCSB) i University of Utah. Na oba univerziteta radilo se na
razvoju aplikacija koje su vezane za vizuelizaciju na mreži (prikaz matematičkih funkcija, 3D
grafiku). Na SRI je organizovan Network Information Centar, koji je bio zadužen za obavljanje
funkcije administriranja računarske mreže. U narednim godinama drugi računari su se ubrzano
priključivali na ARPANET, a tehnološki razvoj se nastavljao na izradi modifikovanog i potpuno
funkcionalnog protokola. Time je omogućen razvoj mrežnih aplikacija. Prva aplikacija koja je
vremenom postigla visoku popularnost e-mail (elektronska pošta), a promovisana je 1972.
godine. Kao što je već rečeno ARPANET je prvobitno zamišljen kao vojni projekat. Početna
ideje je bila da se povežu američke vojne baze. Kasnije, uvidevši mogućnost ovog projekta, ideja
o povezivanju samo vojnih baza je prerasla u ekonomski isplativu investiciju. Ona se danas
naziva jedinstvenim imenom Internet.
4. semestar / 2014 36
o Aspekti razvoja interneta

Faze razvoja:
- Tehnološka evolucija – koja je otpočela različitim istraživanjima za paketskim
prenošenjem podataka računarskom mrežom ARPANET
- Aspekt upravljanja u okviru globalne i kompleksne infrastrukture što predstavlja aspekt
operatibilnosti
- Socijalni aspekt – podrazumeva društvo istraživača koji zajedno rade na kreiranju i
usavršavanju tehnologije
- Komercijalni aspekt, koji ne treba zanemariti, a čiji je ishod izuzetno efikasan prenos
rezultata istraživanja u široko rasprostranjenu i dostupnu infrastrukturu.
o Internet tehnologije i servisi (OVO SPADA U RAZVOJ – nije odgovor na pitanje

internet tehnologije i servisi)
Internet u ovom trenutku predstavlja globalnu informatičku infrastrukturu. U samoj osnovi
pojam internet je mreža svih mreža, ili interna konekcija više računara.
Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju i time čine ovu strukturu. Internet se
sve više naziva globalnom mrežom informacija i danas je vrlo teško tačno proceniti ukupan broj
korisnika interneta.
o Pojam internet
Federal Networking Couneil:
 Koji je logički povezan
 Koji je u stanju da podrži računarski kompatibilne komunikacione protokole
 Koji omogućava, koristi ili čini pristupačnim bilo javno ili privatno, usluge visokog
nivoa, koje počivaju na komunikacijama i pratećoj infrastrukturi
o TCP/IP
Internet ne čine komunikacioni kablovi i uređaji, već komunikacioni protokol. Tehnologija se
može menjati na najrazličitije načine, ali sve dok standard komunikacija ostane isti internet se
suštinski neće menjati.
Procvat interneta počinje 1. januara 1983. godine kada se usvaja Transmission Control
Protocol/Internet Protocol (TCP/IP) kao glavni mrežni protokol. Promena standarda –
komunikacionog protokola je izuzetno komplikovan i skup proces, pa se može pretpostavljati da
će internet još dugo zadržati formu koja je i sada poznata.
 INTERNET TEHNOLOGIJE I SERVISI

Svoj prelomni trenutak doživljava ugradnjom multimedijalnih sadržaja i primenom web
tehnologije. Time on od mreže namenjene računarskim profesionalcima, prerasta u mrežu
namenjenu najširem krugu korisnika. Tokom dugog vremena korišćenja interneta razvilo se
mnoštvo servisa a neki su dostigli izuzetno veliku primenu:
 E-mail (elektronska pošta)
 World Wide Web (WWW, pristup datotekama i informacijama)
 File Transfer Protocol (FTP, preuzimanje izabranih datoteka)
 Telnet (korišćenje udaljenih računara na mreži)
4. semestar / 2014 37
o World Wide Web (WWW)

Od svih navedenih servisa, najdinamičniji razvoj doživljava World Wide Web koji je tako
izrastao da se danas internet poistovećuje sa Web-om. Zbog toga se razvoj Web tehnologije
može posmatrati kao potpuno samostalna tehnologija. Pojava Web tehnologije znači i pojava
osnovnog Web protokola Hyper Text Transport Protocol (HTTP) i programskog jezika Hyper
Text Markup Language (HTML) za opis i pristup kreiranog sadržaja sa osobinom prenosivosti
na različite platforme.
o WWW tehnike i programski jezici

Razvoj Web tehnologije omogućio je pojavu novih Web orijentisanih tehnika i programskih
jezika.
I to sledeće programske jezike:
 JavaScript
 Common Gateway Interface (CGI)
 Perl
 Java
 Active Server Pages (ASP)
 Personal Home Page (PHP)
 Extensible Markup Lnguage (XML)
 INFRORMACIONE TEHNOLOGIJE
Informacione tehnologije (IT) definisane od „The Information Tehnology Association of
America“ (ITAA) je: proučavanje, izučavanja, dizajniranje, razvoj, implementacija, podrška i
upravljanje kompjuterski zasnovanih informacionih sistema, zasnovanih na softverskim
aplikacijama i kompjuterskom hardveru.
o Trendovi razvoja informacionih tehnologija

Dug vremenski period eksploatacije, promena organizacione strukture i načina poslovanja
organizacije uslovili su pojave koje se odražavaju na funkcionalnost i efikasnost informacionog
sistema, a to su:
 Problemi eksploatacije informacionog sistema:
- Zastarevanje delova informacionog sistema
- Potreba za obezbeđenjem veće funkcionalnosti
- Poboljšanje brzine obavljanja poslova
- Smanjenje troškova održavanja
- Smanjenje troškova stručne konsultantske podrške
 Zahtevi korisnika informacionog sistema:
- Zahtevi upravljačke strukture (menadžmenta)
- Zahtevi krajnjih korisnika
 Pojava novih tehnologija:
- Brži i efikasniji algoritmi
- Nove metode i metodologije
- Raspoloživost superiornih arhitektura
4. semestar / 2014 38
 POSTOJEĆI INFORMACIONI SISTEMI

Postojeći informacioni sistem predstavlja svojstvo organizacionog sistema, a ne njegov deo.
Ni jedan organizacioni sistem ne može se opisati bez adekvatnog informacionog sistema.
Pod pojmom informacioni sistem, najčešće se podrazume deo poslovnog sistema koji
permanentno snabdeva informacijama sve nivoe upravljanja i odlučivanja.
Pod pojmom automatizovani informacioni sistem podrazumeva se informacioni sistem za
čiju implementaciju se koriste automatizovana (nemanuelna) tehnička sredstva. U današnje
vreme od interesa su jedino automatizovani informacioni sistemi oslonjeni na računarske sisteme
kao tehnička sredstva za implementaciju.
Savremeni informacioni sistemi spadaju u kategoriju na računarima baziranih sistema
(Computer-based system – CBS).
o Kategorije informacionih sistema

Informacioni sistemi se mogu kategorizovati kao:
 Sistemi za obradu podataka
 Klasični upravljači informacioni sistem
 Interaktivni (on-line) upravljački informacioni sistem
 Informacioni sistemi za podršku odlučivanju
 Inteligentni informacioni sistemi
o Sistemi za obradu podataka

U današnje vreme sistemi za obradu podataka predstavljaju, samo istorijsku fazu
transformacije informacionih sistema, budući da se, sa aspekta savremenih naučnih stavova u
domenu razvoja informacionih tehnologija, gotovo i ne mogu smatrati informacionim sistemima.
o Klasični upravljački informacioni sistemi
Osnovna karakteristika klasičnih upravljačkih informacionih sistema je grupisanje oko
„proizvodnje“ informacija koje su neophodne upravljačkom delu složenog poslovnog sistema i
predstavljaju osnovu za planiranje sprovođenje planova i kontrolu izvršenja planskih zadataka.
U sklopu ovih informacionih sistema izvršena je integracija funkcija i obezbeđeno je
racionalno korišćenje podataka u svim segmentima organizacione strukture sistema, ali kao
oslonac u procesu upravljanja koriste produkte „istorijskih događanja“, što predstavlja
upravljanje po posledicama.
o Interaktivni (on-line) upravljački informacioni sistem

Interaktivni (on-line) upravljački sistemi poseduju sve dobre karakteristike klasičnih
upravljačkih informacionih sistema ali se u podršci većini funkcionalnih transformacija oslanjaju
na direktnu interakciju čovek – računar. Ovaj vid informacionih sistema unosi značajne promene
na nivou operativnih funkcija poslovnog sistema kroz obezbeđenje distribucije propusne moći na
mestu nastajanja podataka i direktnog operativnog korišćenja produkta obrada (informacije).
Ova forma informacionih sistema nedovoljno razmatra potrebe viših nivoa upravljanja, kao i
neophodnost postojanja raznih formi i agregiranih informacija bez kojih se, na višim nivoima
upravljanje ne može zamisliti proces donošenja odluka.
4. semestar / 2014 39
o Informacioni sistem za podršku odlučivanju

Informacioni sistemi za podršku odlučivanju predstavljaju savremenu formu informacionih
sistema, razvijenu kao logičko unapređenje koncepta interaktivnih upravljačkih informacionih
sistema.
Ogromna masa analitičkih podataka i iz njih obradom izvedenih informacija, nije pogodna za
brzo donošenje odluka i vođenje „politike“ poslovnog sistema u skladu sa njegovom osnovnom
misijom, ako nije udružena sa funkcijama agregacija, semantičke interpretacije i automatizovane
podrške generisanju različitih varijanti mogućeg prenošenja upravljanog sistema.
o Inteligenti informacioni sistemi

Inteligentni informacioni sistemi objedinjuju brojne tehnologije, koje su, u raznim fazama,
izolovano korišćene ili se uopšte nisu koristile. Sa aspekta alata neophodnih za implementaciju
inteligentnih informacionih sistema mogu se uočiti sledeće grupe:
 Alati za otkrivanje znanja
 Alati za očuvanje integriteta i kontrolu kvaliteta
 Alati za rukovanje hipermedijima
 Alati za podršku prezentaciji i prikazivanju sematntičkih formi znanja
 Alati za podršku donošenju odluka i analizi scenarija
 SISTEMI ZA UPRAVLJANJE RESURSIMA PREDUZEĆA

Sistem za upravljanje resursima preduzeća potiče od engleskog izraza Enterprise Resource
Planning (ERP) i praktično predstavlja nastavak i proširenje koncepta MRP II.
Godine 1990, Gartner Group kompanija za istraživanje informacionih tehnologija, prva je
počela da koristi akronim ERP kao skraćenicu za integrisane informacione sisteme. Oni
predstavljaju nastavak razvoja MRP, kao i daljeg usavršavanja u MRP II sisteme za planiranje
proizvodnih resursa u kompjuterski integrisanoj proizvodnji.
MRP – Materijal Resource Planning → Manyfactoring Resource Planning
o Osnovni modeli ERP sistema
BI
SCM FRM
ERP
HRM MRP
CRM
Slika 9. Povezanost ERP-a sa ostalim elementima
4. semestar / 2014 40
U ERP spadaju sledeći modeli:

 Upravljanje finansijama (Finance Resource Management – FRM)
 Planiranje proizvodnih resurse (Manyfacturing Resource Planning – MRP)
 Upravljanje odnosa sa potrošačima (Customer Relationship Management – CRM)
 Upravljanje ljudskim resursima (Human Resource Management – HRM)
 Upravljanje lancem snabdevanja (Supply Chain Managemet – SCM)
 Poslovna inteligencija za informacije neophodne prilikom donošenja poslovnih odluka
(Business Intelligence – BI)
o ERP
Integrisani su tako da mogu da zadovolje opšte poslovne potrebe integrisanog i umreženog
preduzeća. ERP predstavlja softver rešenje. Ovakav softver pomaže menadžerima i zaposlenima
u preduzeću da upravljaj svim svojim vitalnim resursima koristeći samo jedan softver paket.
Softver pomaže kontrolu upravljanja poslovanja i prati svaki proces tako da se svi raspoloživi
ali i ograničeni resursi koriste na najekonomičniji način.
ERP II sistemi za upravljanje resursima preduzeća su omogućili povezivanje sa internet
tehnologijama i povezivanje sa elektronskim prenosom podataka.
 SISTEMI ZA UPRAVLJANJE TRANSPORTOM

Transport predstavlja jedan od najznačajnijih aktivatora logističkih procesa i lanaca
snabdevanja. Primena informacionih komunikacionih tehnologija i informacionih
komunikacionih sistema u procesu transporta značajno može da optimizuje transportne procese i
integriše ih sa ostalim procesima kao što je skladište. Organizacijom transportnih proces
optimizuju se i logistički procesi.
Internet bazirani sistemi za upravljanje transportom TMS (Transportation Management
System) pružaju rešenja koja automatizuju i optimizuju rad provajdera logističkih usluga,
usklađenost više prevoznika, praćenje ruta i pošiljki, praćenje tekućih stopa carinskih taksi,
analizu troškova i procesa analize nakon isporuke.
o Funkcionalnosti TMS
 Planiranje i optimizacija kopnenih transportnih ruta
 Ulazni i izlazni režim transporta i odabir provajdera transporta
 Upravljanje kopnenim, železničkim vazdušnim i morskim transportom
 Praćenje transporta u realnom vremenu
 Kontrolu kvaliteta usluga u obliku KPI (Key Performace Indicators)
 Izveštajima i statističkim analizama
 Optimizacijom tovara i ruta
 Šemom grupisanja poslatih porudžbina
o Transport i savremene informacione tehnologije

Transport Management System (TMS) predstavlja kategoriju softvera koji se bavi
planiranjem i transportom, odnosno spoljnim fizičkim pomeranjem dobara i proizvoda duž lanca
snabdevanje.
4. semestar / 2014 41
Konsolidacija tovara
Planiranje i
optimizacija Planiranje rute i vremena isporuke
Izbor režima i prevoznika
Provera i plaćanje pošiljke

Transport menadžment
Izvršenje Nabavka pošiljke
sistem (TMS)
Multimodalni transport
Praćenje i lociranje pošiljke
Vidljivost i upravljanje
Vidljivost i upravljanje događajima
učinkom
Analiza
Slika 10. Elementi transport menadžment sistema
 SAVREMENE INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U SAOBRAĆAJU

Tu spadaju: Internet, RFID, bar-kod, EDI, GSM-SMS-GPRS, GPS, GIS
o Pojam G3 sistema
Struktura G3 sistema integriše sve 3 savremene informacione tehnologije:
 Globalni sistem mobilnih komunikacija (Global System for Mobile communication –
GSM)
 Globalni sistem pozicioniranja (Global Positioning System – GPS)
 Geografski informacioni sistem (Geographic Information System – GIS)
U cilju stvaranja visoko funkcionalnog i efikasnog sistema, sa mogućnostima praćenja i
upravljanja transportnih sredstava, procesa transporta robe i putnika.
- GSM – Globalni sistem mobilnih komunikacija je međunarodni standard mreža mobilne
telefonije. Ovaj sistem podrazumeva digitalni format prenosa podataka, veliku brzinu, visok
kvalitet zvuka i mogućnost slanja kratkih teksutalnih poruka. SMS – Short Message Servis
predstavlja servis koji se koristi za slanje kratkih teksutalnih poruka između korisnika
mobilne telefonije. Predstavlja osnovni deo GSM. GPRS – General Packet Radio Servis je
tehnologija za prenos podataka kroz mrežne mobilne telefonije. Omogućava slanje i primanje
informacija. Razmena informacija je moguća u hodu, sve dok je mobilni aparat u dometu
GPRS signala.
4. semestar / 2014 42
- GPS – Globalni sistem pozicioniranja, sastoji se od 24 satelita raspoređenih u orbiti zemlje.

GPS prijemnici na osnovu ovih radio signala mogu da odrede svoju tačnu poziciju –
nadmorsku visinu, geografsku širinu i geografsku dužinu na bilo kom mestu na planeti, danju
i noću, po svim vremenskim uslovima.
- GIS – Geografski informacioni sistem je sistem koji sa skupom svojih softvera omogućava
upravljanje prostornih podataka i njima pridruženih osobina. To je računarski sistem
sposoban za integrisanje, skladištenje, uređivanje, analizu i prikaz geografskih informacija.
GIS prikuplja i ažurira u specijalizovanu bazu podataka atributne informacije kao skup
tematskih nivoa povezanih prostornim informacijama. GIS predstavlja proširenje za
upravljanje bazom podataka, proširuje funkcije. Omogućuje memorisanje prostornih slika.
Sistem omogućava primenu standardnih funkcionalnosti nad postojećom bazom podataka,
kao što su: postavljanje različitih upita, primene statističkih metoda u cilju analize postojećih
podataka, pregled rezultata, pretrage na geografskim mapama.
 TELEMATSKI SISTEMI
Telematika je nauka o slanju, primanju i čuvanju informacija uz pomoć telekomunikacionih
uređaja i predstavlja vezu između informacionih tehnologija i najnovijih dostignuća u oblasti
telekomunikacija. Telematski sistemi danas predstavljaju sastavni deo informacionih sistema, a
značajan doprinos u širenju upotrebe ovih sistema doveo je razvoj bežične komunikacione
tehnologije i smanjenje cena elektronskih komponenti.
o Telematski sistemi u transportu i logistici

Telematika u transportu predstavlja korišćenje računara za kontrolu i nadzor udaljenih
uređaja ili sistema u drumskom transportu (solo, vučna i priključna vozila) radi dobijanja
informacija u realnom vremenu za svako vozilo dok obavlja dnevne aktivnosti.
Osnovna uloga transportnih telematskih sistema:
 Obezbeđenje i analiza podataka vezanih za transportni proces ili za rad vozila i vozača
 Memorisanje, obrada i prenos tih podataka do korisnika
o Telematski sistemi u transportu robe

Telematski sistemi u drumskom saobraćaju i transportu robe (vehicle i telematics – VT)
predstavlja kombinaciju složenih informacionih tehnologija, ali u najopštijem smislu koriste GPS
i GSM/GPRS tehnologije.
Oblasti u kojim VT sistem najviše doprinosi su:
 Automatizacija procesa transporta
 Smanjenje potrošnje goriva
 Smanjenje troškova održavanja
 Smanjenje emisije CO2
 Regulisanje radnog vremena vozača
o Funkcionalna podela telemetaskih sistema

Na osnovu funkcionalnosti telematski sistemi u transportu robe mogu se podeliti na:
 Telematski sistemi za upravljanje vozilima (Vehicle Management)
 Telematski sistemi za logistički menadžment (Logistics Menagement)
 Telematski sistemi za vremenski menadžment (Time Menagement)
4. semestar / 2014 43
Komponente telemetrijskog sistema u vozilu:

 Komunikacijski modul
 GPS antena
 GSM antena
 GSM primo-predajni uređaji
 Telemetrijske kontrolne jedinice
 Računar povezan sa terminalom vozača
 Touch screen
o Telemetrijski sistem za upravljanje vozilima

Ovaj sistem omogućuje:
 Smanjenje potrošnje goriva
 Manje habanje vozila usled lagane vožnje
 Motivisan rad vozača
 Osnovu za sistem podsticaja
Ovaj sistem vrši analizu i ocenu stila vožnje kao i analizu snimljenih podataka za celu flotu.
Sistem beleži podatke kao što su: ukupni pređeni put, broj i intenzitet kočenja, ubrzanja i
zaustavljanja, prosečnu potrošnju goriva.
SREĆNO NA ISPITU…
4. semestar / 2014 44

Racunari

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Racunari

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SAOBRAĆAJ I TRANSPORT

ISPITNA PITANJA ZA JUNSKI I JULSKI ROK 2014. GODINE

LANAC VREDNOSTI INFORMACIJA

Pod transformacijom se podrazumeva: analiza, interpretacija i modelovanje.

DEFINISANJE POJMA – SISTEM

Slika 1. Prikaz sistema

DEFINISANJE POJMA – INFORMACIONI SISTEM

 „ATRIBUTI“ INFORAMCIONOG SISTEMA

ISTORIJA RANOG RAZVOJA RAČUNARSKIH ALATA I MAŠINA

 BLAISE PASCAL (1623 – 1662)

 CHARLES BABBAGE (1791 – 1871)

 AUGUSTA ADA KING – LEDI LOVELACE (1815 – 1852)

 KERMAN HOLLERITH (1860 – 1929)

 ALAN TURING (1912 – 1954)

 JOHN VON NEUMANN (1903 – 1957)

Slika 2. Jednomemorijska arhitektura računara

 HOWARD HATHAWAY AIKEN

2) Tranzistori zamenjuju elektronske cevi počevši od 1956 (računari 2. generacije), zatim

GENERACIJE RAZVOJA RAČUNARA

Sadržali su: štampače, magnetske trake, magnetske diskove za skladištenje, memorije i

Mikroprocesorska revolucija počela je kasnih 1970-ih pojavom jeftinih računara veličine

KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA

RAZVOJ SISTEMA ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA

ČETVRTA GENERACIJA SISTEMA ZA UPRAVLJANJE BAZOM

 POJAM SISTEMA BAZE PODATAKA

Studentska Studentska Podaci o katedrama

Slika 3. Primer Sistema baze podataka

BAZA PODATAKA BAZA PODATAKA

SLOG SLOG SLOG SLOG

POLJE POLJE POLJE POLJE POLJE

BAJT BAJT BAJT BAJT

BIT BIT BIT BIT BIT BIT BIT

Slika 4. Hijerarhija elemenata

Naredbe za upravljanje transakcijom

TRIGERI BAZE PODATAKA

 OBLASTI PRIMENE TRIGERA

REPLIKACIJA BAZE PODATAKA

4) Uravnotežiti opterećenje više servera. Da ne bi došlo do opterećenja jednog servera i

ARHIVIRANJE BAZE PODATAKA

SAVREMENI RAČUNARSKI SISTEMI

 TAKSONOMIJE SAVREMENIH RAČUNARA

o SUPER RAČUNARI ILI MAINFRAME

 KLASE PERSONALNIH RAČUNARA

o UGRADIVI I NAMENSKI RAČUNARI

HARDVER RAČUNARSKOG SISTEMA

OSNOVNE FUNKCIJE RAČUNARA

RAČUNARSKI SISTEM HARDVER KOMPONENTA

 CENTRALNA PROCESORSKA JEDINICA

o BRZINA PRISTUPA I KAPACITET

Slika 5. Brzine pristupa i kapacitet pojedinih memorija

SOFTVER RAČUNARSKOG SISTEMA

o Linux operativni sistem

 ELEMENTI RAČUNARSKE MREŽE

Korisnički procesi Mrežni uređaji Korisnički procesi

Operativni sistem Operativni sistem Operativni sistem

Hardver Hardver Hardver

Slika 6. Elementi računarske mreže

Softver za komunikaciju je u operativnom sistemu. Služi za povezivanje više hardvera.

o Aktivna mrežna oprema

 MODEL KOMUNIKACIONOG SISTEMA

Osnovni elementi komunikacionog sistema:

o Sistem sa posrednicima u komunikaciji

 KATEGORIZACIJE RAČUNARSKIH MREŽA

o Kategorizacija računarskih mreža prema medijumima koji se koriste