GLOBALIZACIJA I GRADOVI

Osnovni cilj ovoga rada je prikaz najvažnijih koncepata o prostornoj idruštvenoj

transformaciji gradova tokom savremene globalizacije i njhova primenjivost u različitim
socio-ekonomskim kontekstima.
Posebna pažnja poklonjena je činjenici da promenu uloge i značaja pojedinih gradova u
okvirima nacionalnih urbanih sistema, kao i u svetskim razmerama, treba posmatrati
ukontekstu tranzicije od internacionalne ka globalnoj ekonomiji. U perioduinternacionalne
ekonomije proizvodnja i trgovina odvijale su se preko nacionalnihgranica, ali je nacionalna
država imala značajnu ulogu posredovanja izmeđuuključenih ekonomskih aktera. U eri
globalne ekonomije, međutim, oligopolističkamreža globalnih korporativnih struktura
umanjuje ulogu nacionalnih državaistovremeno jačajući značaj lokalnih, regionalnih i
supranacionalnih ekonomskih i političkih nivoa regulacije (Knox, 1995: 3). Tokovi kapitala,
tržišta rada, robe,informacija, sirovina, upravljanja tek sada su suštinski međupovezani na
područjučitave planete. Urbani efekti ovih promena proučavaju se u dva aspekta: prvo,
takošto se gradovi posmatraju kao čvorišta pomenutih tokova, što bitno određuje poziciju
određenog grada u globalnim i nacionalnim okvirima i, drugo, fokusom nasamostalnost i
fleksibilnost gradova kao potencijalnog nivoa regulacije ovih tokovau prostornim okvirima
(lokalni, regionalni). Ovaj rad ima za cilj i da odgovori na pitanje može li se u eri globalne
ekonomije govoriti o potencijalu gradova (kao sveznačajnijih socio-ekonomskih aktera) da
doprinesu prevazilaženju razvojnihnejednakosti kreiranih u periodu internacionalne
ekonomije i jake nacionalne države.

Saskija Sasen: Čiji je to grad?

- globalna ekonomija, globalni gradovi
- nova geografija centralnosti: globalna ekonomija je materijalizovana mrezom gradova
kao strateskih centara + aglomeriranje centralnih funkcija u gradovima, uporedo sa
prostornom disperzijom, omogućenom telekomunikacijama
- različiti sektori ekonomije (nejednaka profitabilnost i valorizacija): 1. novi ekspanzivni
sektori (uslužni i finansijski), 2. tradicionalni ekonomski sektori (industrija)
- gradovi kao mjesta kontradikcija – sukobi dva glavna transnacionalna aktera, globalnog
kapitala i deprivilegovanog stanovništva (žene, imigranti, obojeni),
- glavni akteri nameću gradovima nove zahteve ali i formiranje novih prava
- pitanje: čiji je to grad?
- globalni gradovi su mesta ogromne koncentracije ekonomske i komandne moći
- ogromna teritorija postaje u sve većoj meri periferna
- deregulacija je tu središnji mehanizam pegovaranja globalnog i nacionalnog, čija je
posledica: denacionalizacija nacionalnog prostora
- država, stoga nije homogena tvorevina, njene različite službe su često u otvorenom
sukobu, s obzirom na to da li su povezane sa globalnim kapitalom ili se bave socijalnim
pitanjima
LUIS MAMFORD – TEHNIKA I CIVILIZACIJA
“Prikazujuci tehnicki razvoj u okviru opstije drustvene ekologije izucavao sam aktuelnu
predrasudu da se on predstavi kao dominantan i najvazniji factor, kao sto se to danas jos cini
kada se nas period naivno karakterise kao mlazno doba, atomsko doba, doba raketa ili
svemirsko doba.”
Tokom proteklih hiljadu godina, materijalnu osnovu i oblike kulture zapadne civilizacije
duboko je oblikovao razvoj mašine. Kako se to desilo? Gde se desilo? Koji su glavni motivi
podstakli tu korenitu transformaciju okruženja i načina života: koje su se posledice mogle
predvideti, kakva su bila sredstva i metode, kakve su se neočekivane vrednosti pojavile
tokom tog procesa? To su neka od pitanja na koja ova studija pokušava da odgovori.
Mada su ljudi naš period često zvali „doba mašine“, vrlo malo njih je sagledalo razvoj
moderne tehnike ili imalo bilo kakav jasan pojam o njenom poreklu.
Ljudi su postali mehanizovani pre nego što su usavršili složene mašine da bi izrazili svoj novi
zaokret i interes, a želja za organizacijom prvo se pojavila u manastiru i vojsci i
knjigovodstvenoj kancelariji, pre nego što je konačno našla izraz u fabrici. Iza svih tih velikih
materijalnih izuma prošlog jednog i po veka ne stoji samo dug unutrašnji razvoj tehnike –
postojala je i promena uma. Pre nego što su se novi industrijski procesi u većoj meri ustalili,
bila je neophodna preorijentacija želja, navika, ideja i ciljeva.
“do sada, prigrlili smo masinu a da je nismo potpuno razumeli, ili, poput slabijih
romantika, odbacili smo masinu a da prvo nismo sagledali koliko je mozemo smisleno
asimilovati” (15)