III Nedelja

ELASTIČNOST
Cenovna elastičnost tražnje

Elastičnost ponude
Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

Elastičnost ...
• … nam omogućava da analiziramo ponudu i

tražnju sa mnogo većom preciznošću.
• … koristimo da bi izmerili kako prodavci i
kupci reaguju na promenu tržišnih uslova.

Elastičnost tražnje
• Cenovna elastičnost tražnje je mera koja
pokazuje koliko tražena količina nekog dobra
reaguje na promenu cene tog dobra.
• Cenovna elastičnost tražnje je procentualna

promena tražene količine u odnosu na
procentualnu promenu cene.

Cenovna elastičnost tražnje i njene
determinante
• Raspoloživost bliskih supstituta – dobra koja imaju bliske
supstitute imaju elastičniju tražnju.
• Neophodna dobra nasuprot luksuznim dobrima

– neophodna dobra imaju neelastičnu tražnju (struja), dok luksuzna dobra
imaju elastičnu tražnju (cena jahti). Da li je neko dobro osnovno ili luksuzno
zavisi od preferencija kupca.
• Širina tržišta – usko definisana tržišta imaju elastičniju tražnju od

široko definisanih (hrana je široko definisana kategorija i teško je naći
zamenu za hranu, sladoled je uža kategorija, a sladoled od čokolade ima
veoma elastičnu tražnju jer se može zameniti sa drugim ukusima).
• Vremenski horizont – tražnja je elastičnija na duži rok (odmah

po rastu cena nafte, tražnja se smanji, ali vremenom kupci prelaze na druge
izvore grejanja-gas). Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning
Kada tražnja postaje elastičnija?
• Tražnja postaje elastičnija:

• Kada postoji veći broj bliskih supstituta,
• Kada su dobra luksuzna (kavijar),
• Kada je tržište uže definisano (hrana vs sladoled),
• Na duži vremenski horizont (prelazak sa gasa na
druge izvore grejanja).

Izračunavanje cenovne elastičnosti tražnje
• Cenovna elastičnost tražnje se dobija kada

procentualnu promenu tražene količine
podelimo sa procentualnom promene cene.
Procentualna promena tražene kolicine

Cenovna elastičnost tražnje =
Procentualna promena cene

Primer: Problem sa pravcem promene
cene i količine
• Primer: Ukoliko cena korneta sladoleda
• poraste sa $2.00 na $2.20,
• količina koju Vi kupujete opadne sa 10 na 8 komada,
• onda elastičnost Vaše tražnje računamo:
(10  8)
 100 20%
10  2
(2.20  2.00)
 100 10%
2.00
Ali, ako gledamo sa druge strane – cena se promeni sa 2,2 na 2, a količina
sa 8 na 10 dobićemo: (200/8) : (20/2,2) = 25% : 9,09% = 2,75!

Metod aritmetičke sredine je bolji način računanja
procentualnih promena i elastičnosti
• Metod aritmetičke sredine je dobar za računanje

cenovne elastičnosti tražnje jer se koristi bez
obzira na smer promene!
(Q2 - Q1) / [(Q2 + Q1 )/2]
Cenovna elastičnost tražnje =
(P2 – P1) / [(P2 + P1 )/2]

Metod aritmetičke sredine: bolji način računanja
procentualnih promena i elastičnosti
• Primer: Ukoliko cena 1 komada sladoleda
poraste sa $2.00 na $2.20, te količina koju
kupujete opadne sa 10 na 8 komada, tada
elastičnost tražnje računamo, koristeći metod
aritmetičke sredine, na sledeći način:
(10  8)
(10  8) / 2 22%
  2.32
(2.20  2.00) 9.5%
(2.00  2.20) / 2
Raznovrsnost krivih tražnje
Karakteristike Neelastične tražnje:
• Tražena količina se menja proporcionalno manje od
cene i
• Cenovna elastičnost tražnje je manja od 1.
Karakteristike Elastične tražnje:
• Tražena količina se menja proporcionalno više od
cene i
• Cenovna elastičnost tražnje je veća od 1

Primer: Izračunavanje cenovne
elastičnosti tražnje
Raznovrsnost krivih tražnje
• Savršeno neelastična (elastičnost = 0)
- tražena količina ne reaguje na promenu cene.
• Savršeno elastična (elastičnost je beskonačna)
- bilo koja promena cene dovodi do beskonačnih
promena tražne količine.
• Jedinična elastičnost (elastičnost je 1)
- količina se menja u istom procentu kao i cena.

Raznolikost krivih tražnje
Cenovna elastičnost tražnje meri koliko tražena
količina reaguje na promenu cene tako da je
blisko povezana sa nagibom krive tražnje.
POMOĆ:
ELASTIČNA
NEELASTIČNA
Slika 1 Cenovna elastičnost tražnje
(a) Savršeno neelastična tražnja: elastičnost jednaka 0
Cena
Tražnja
$5
4
1.
povećanje
cene . . .
0 100 količina
2. . . . ostavlja traženu količinu nepromenjenom.
Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

(b) Neelastična tražnja: elastičnost manja od 1
cena
$5
4
1. za 22% tražnja
se poveća
cena . . .
0 90 100 količina
2. . . . što vodi smanjenju tražene količine za 11%

(c) Jedinična elastičnost tražnje: Elastičnost jednaka 1

cena
$5
4
1. povećanje tražnja
cene za
22% . . .
0 80 100 količina
2. . . . vodi smanjenju tražene količine za 22%

(d) Elastična tražnja: elastičnost veća od 1

Cena
$5
4 tražnja
1. povećanje
cene za
22% . . .
0 50 100 količina
2. . . . vodi ka smanjenju tražene količine za 67%.

(e) Savršeno elastična tražnja: elastičnost teži beskonačnosti

cena
1. Po bilo kojoj ceni

iznad $4, tražena
količina je jednaka nuli.
$4 tražnja
2. Po ceni od $4,
potrošači će kupiti
bilo koju količinu.
0 količina
3. Po ceni ispod $4,
tražena količina je beskonačna.
SLIKA 2 Ukupan prihod
cena
Ukupni prihod je iznos koji plaćaju
kupci, a primaju prodavci nekog dobra.
Računa se tako što se cena dobra
pomnoži prodatom količinom.
UP = P x Q
$4
P × Q = $400
P (prihod) tražnja
0 100 količina
Q
SLIKA 3 Kako se menja ukupni prihod kada se menja cena:
neelastična tražnja
cena cena
Rast cene sa $1 … vodi povećanju ukupnog
na $3 … prihoda sa $100 na $240
$3
prihod = $240
$1
prihod = $100 tražnja tražnja
0 100 količina 0 80 količina
U slučaju neelastične krive tražnje, povećanje cene vodi ka

proporcionalno manjem smanjenju tražene količine pa se
povećava ukupan prihod.
SLIKA 4 Kako se menja ukupni prihod kada se menja cena:
elastična tražnja
cena cena
Rast cene sa $4 … vodi ka smanjenju

na $5 … ukupnog prihoda sa $200 na
$100
$5
$4
tražnja
Tražnja
prihod = $200 prihod = $100
0 50 količina 0 20 količina
U slučaju elastične krive tražnje, povećanje cene vodi ka

proporcionalno većem smanjenju tražene količine pa se ukupni
prihod smanjuje. Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning
Elastičnost linearne krive tražnje
– nacrtajte grafikon i objasnite!
Cena Količina Ukupni prihod Procentualna Procentualna Elastič- Opis
u$ (P x Q) u $ promena promena nost
cene količine
7 0 0 15 200 13,0 elastična

6 2 12 18 67 3,7 elastična
5 4 20 22 40 1,8 elastična
4 6 24 29 29 1,0 jedinično
elastična
3 8 24 40 22 0,6 neelastična
2 10 20 67 18 0,3 neelastična
1 12 12 200 15 0,1 neelastična
0 14 0

Dohodna elastičnost tražnje
• Dohodna elastičnost tražnje je mera koja pokazuje
kako reaguje tražena količina nekog dobra na
promenu dohotka potrošača.
• Izračunava se tako što se procentualna promena
tražene količine podeli sa procentualnom promenom
dohotka.
Procentualna promena tražene količine

Dohodna elastičnost tražnje =
Procentualna promena dohotka

Dohodna elastičnost
Tipovi dobara - normalna i inferiorna dobra
• Veći dohodak povećava traženu količinu kada su u
pitanju normalna dobra, ali je smanjuje kada su u
pitanju inferiorna dobra (vožnja gradskim prevozom).
• Dobra koja potrošači smatraju neophodnim imaju malu
dohodnu elastičnost (npr. hrana, gorivo, odeća, lekovi).
• Dobra koja potrošači smatraju luksuznim obično su
dohodno elastična (npr. sportski automobili, nakit,
krzno).

Unakrsna elastičnost
• Unakrsna elastičnost tražnje je mera koja
pokazuje kako tražena količina nekog dobra
reaguje na promenu cene nekog drugog dobra.
• Izračunava se tako što se procentualna promena
tražene količine jednog dobra podeli sa
procentualnom promenom cene drugog dobra
Procentualna promena tražene količine dobra 1

Unakrsna elastičnost tražnje =
Procentualna promena cene dobra 2

ELASTIČNOST PONUDE
• Cenovna elastičnost ponude meri koliko

ponuđena količina nekog dobra reaguje na
promenu cene tog dobra.
• Cenovna elastičnost ponude je odnos
procentualne promene ponuđene količine i
procentualne promene cene.

Slika 6 Cenovna elastičnost ponude
(a) Savršeno neelastična ponuda: elastičnost jednaka 0

cena
ponuda
$5
4
1.Povećanje
cene
...
0 100 količina
2. . . . ostavlja ponuđenu količinu nepromenjenom

(b) neelastična ponuda: elastičnost manja od 1

cena
ponuda
$5
4
1. povećanje
cene za 22%
...
0 100 110 količina
2. . . . vodi povećanju ponuđene količine za 10% .

(c) Jedinična elastičnost ponude: elastičnost jednaka 1

cena
ponuda
$5
4
1. povećanje
cene za 22%
...
0 100 125 količina

2. . . . vodi povećanju ponuđene količine za 22%

(d) Elastična ponuda: elastičnost je veća od 1

cena
Ponuda
$5
4
1. Povećanje
cene za 22%
...
0 100 200 količina
2. . . . izaziva porast ponuđene količine za 67% .

(e) Savršeno elastična ponuda: elastičnost teži beskonačnosti

cena
1. Po bilo kojoj ceni

iznad $4 ponuđena
količina je beskonačna.
$4 Ponuda
2. Po ceni od tačno $4,

proizvođači će ponuditi
bilo koju količinu.
0 količina
3. Po ceni ispod $4,
ponuđena količina je jednaka nuli.

Determinante elastičnosti ponude
• Sposobnost prodavca da promeni količinu
dobra koje nudi:
• Zemljište uz more je neelastično.
• Knjige i automobili su elastični.
• Vremenski period - ponuda je elastičnija u
dugom roku.

Izračunavanje cenovne elastičnosti ponude
• Cenovna elastičnost ponude se izračunava tako
što procentualnu promenu ponuđene količine
podelimo procentualnom promenom cene.
Procentualna promena ponuđene količine

Cenovna elastičnost ponude =
Procentualna promena cene

Pitanje: Kako primenjujemo elastičnost u praksi?
• Može li dobra vest za poljoprivredu predstavljati lošu vest za
farmere?
• Šta se dešava sa proizvođačima pšenice i na tržištu pšenice
kada agronomi otkriju novi hibrid pšenice koji je
produktivniji od postojećih sorti?
Primena ponude, tražnje i elastičnosti:
1. Prvo, utvrđujemo da li se pomera kriva tražnje ili kriva
ponude.
2. Drugo, utvrđujemo u kom smeru se ta kriva pomera.
3. Treće, koristimo dijagram ponude i tražnje da bismo videli
kako se menja tržišna ravnoteža.

SLIKA 8 Povećanje ponude na tržištu pšenice
Cena
pšenice 1. Kada je tražnja neelastična,
2. .vodi ka većem povećanje ponude ...
padu S1
cene S2
..
. $3
tražnja
0 100 110 Količina

pšenice
3. . . . i proporcionalno manjem
povećanju prodate količine. Kao rezultat,
prihod pada sa $300 na $220.
Rezime
• Cenovna elastičnost tražnje pokazuje u kojoj meri tražena
količina reaguje na promene cene.
• Cenovna elastičnost tražnje izračunava se kada se procentualna
promena tražene količine. podeli procentualnom promenom
cene.
• Kada je kriva tražnje elastična, ukupan prihod opada sa rastom
cena.
• Kada je kriva tražnje neelastična, ukupan prihod raste sa rastom
cena.
• Dohodna elastičnost tražnje pokazuje u kojoj meri tražena
količina reaguje na promene dohotka potrošača.
• Unakrsna elastičnost tražnje pokazuje u kojoj meri tražena
količina nekog dobra reaguje na promene cene nekog drugog
dobra. Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning
Rezime
• Cenovna elastičnost ponude pokazuje u kojoj meri
ponuđena količina reaguje na promene cene.
• Na većini tržišta, ponuda je elastičnija na dugi, nego
na kratki rok.
• Cenovna elastičnost ponude izračunava se kada se
procentualna promena ponuđene količine podeli
procentualnom promenom cene.
• Instrumenti ponude i tražnje mogu da se primene na
različite vrste tržišta.

PONUDA, TRAŽNJA I
TRŽIŠNA RAVNOTEŽA

Ponuda, tražnja i politika vlade
• Na slobodnom, neregulisanom tržištu, tržišne sile

uspostavljaju ravnotežne cene i količine.
• I dok ravnotežni uslovi mogu biti efikasni, postoji
mogućnost da takvi uslovi ne odgovaraju svima
(suprostavljeni interesi kupaca i prodavaca).
• U toj situaciji interveniše država odnosno, kreiraju se
određene javne politike koje imaju za cilj da postignu
opšti interes društva.

Kontrola cena
• Kontrola cena se obično primenjuje kada kreatori
ekonomske politike veruju da je tržišna cena
nepravedna za prodavce ili kupce.
• Kontrola cena predstavlja oblik regulacije
(intervencije) države na tržištu i javlja se u obliku:
• Maksimiranja cene kada država određuje najvišu tzv.
gornju cenu (plafon cena) po kojoj može da se prodaje neko
dobro.
• Utvrđivanje najniže (donje) cene kada država odredi najnižu
cenu (prag) po kojoj može da se prodaje neko dobro.

Kako maksimiranje cena utiče na tržišne ishode?
• Dva ishoda su moguća kada država uvede

maksimiranje cena :
• maksimiranje cena nije obavezujuće ukoliko se cena formira
iznad ravnotežne cene,
• maksimiranje cena jeste obavezujuće ukoliko se cena
formira ispod ravnotežne cene, što dovodi do manjka
(nestašice) proizvoda.

Slika 1 Tržište sa maksimiranjem cene
(a) Maksimiranje cena nije obavezujuće
Cena
Pošto je gornji limit iznad ravnotežne cene od 300$,
nema uticaja na tržište!
Ponuda
$400
Maksimirana cena
300
Ravnotežna
cena
Tražnja
0 100 količina
Ravnotežna
količina
Slika 1 Tržište sa maksimiranjem cena
(b) Maksimiranje cene je obavezujuće
Cena
Ponuda
Ravnotežna
cena
$300
200 Maksimirana
nestašica cena
Manjak od 50 jedinica!
Tražnja
0 75 125 količina
ponuđena tražena
količina količina
Kako maksimiranje cena utiče na tržišne ishode?
Efekti maksimiranja cena - neefikasnost i moguća nepravednost
Obavezujuće maksimiranje cena dovodi do:
• manjka poizvoda jer je QD > QS
Primer: nestašice benzina 1970-tih godina. Prazni rafovi u
samoposlugama tokom 1990-tih .
• razni mehanizmi za uspostavljanje trgovine
Primer: usled nestašice kupci dolaze i stvaraju duge redove,
prodavci određuju kome će prodati proizvod (rođacima i
prijateljima), siva ekonomija, korupcija, itd.
Iako je nametanje gornjeg limita cene trebalo da pomogne
kupcima, nemaju svi koristi od toga!

Primer: Rast cena nafte 1973. je izazvao
ekstremne gužve na pumpama
• Nafta predstavlja najvažniji input za proizvodnju benzina, tako
da su veće cene nafte smanjile ponudu benzina.
• Ekonomisti krive propise američke vlade kojima je ograničena
cena po kojoj su naftne kompanije mogle da prodaju benzin.
OPEK, koji kontroliše oko 40% ponude svetske

nafte, menjajući obim proizvodnje diktira cene
nafte na svetskom tržištu. Npr. 1973. (Arapsko-
Izraelski rat) cena je porasla sa 3 na 12 USD!

Slika 2 Tržište benzina sa maksimiranjem cena
Maksimiranje cena zbog promene ponude

postaje obavezujuće
Cena S2
benzina 2. . . . ali kada
ponuda opadne . . .
S1
P2
maksimirana cena
P1 1. U početku
3. . . . maksmiranje cene
to dovodi nije bilo obavezujuće
do nestašice
benzina. Tražnja
0 QS QD Q 1 količina
benzina
Primer maksimalne cene zakupa stana ili lokala?
Kontrola zakupnina predstavlja maksimiranje iznosa zakupnine
koju stanodavci mogu da zahtevaju od zakupaca.
Cilj je da se pomogne siromašnima, ali se pokazalo da je
neefikasan način:
• Na kratak rok, ponuda i tražnja su relativno neelastične.
• Na duži rok, plafon cena dovodi do nestašice stanova u ponudi
(npr. ne grade se novi stanovi, ne održavaju postojeći).
• Dodatni efekti-administrativni troškovi, mladi se odvajaju od
roditelja, odlazak u gradove, itd.
Postavlja se pitanje da li je država
postigla prvobitni cilj?

Slika 3 Kontrola zakupnina u kratkom roku
(a) Kontrola zakupnina u kratkom roku

(ponuda i tražnja su neelastične – zatečeno stanje)
Visina zakupa
(kirije) za stan
Ponuda
Kontrolisana visina zakupa
manjak
Tražnja
0 Broj
stanova
Slika 3 Kontrola zakupnine u dugom roku
(b) Kontrola zakupnine u dugom roku

Ponuđena količina stanova
(ponuda i tražnja su elastične)
znatno opada, a tražnja
Visina zakupa raste...stanodavci prave
(kirije) za stan diskriminaciju, smanjuju
kvalitet usluge
Ponuda
Kontrolisana zakupnina
manjak Tražnja
0 Broj stanova

Kako utvrđivanje donje (najniže) cene utiče na
tržišne ishode?
• Dva ishoda su moguća kada država nametne

najnižu (donju ili prag) cenu:
• Donja cena nije obavezujuća ukoliko se formira
ispod ravnotežnog nivoa.
• Donja cena jeste obavezujuće ukoliko se formira
iznad ravnotežnog nivoa, što dovodi do viška
proizvoda.

Slika 4 Tržište sa utvrđenom donjom cenom
(a) Prag cena nije obavezujuća
Cena
kvadrata
Ponuda
Ravnotežna
cena
$3
najniža
cena
2
Pošto je prag cena ispod

ravnotežne, nema efekta . Tražnja
0 100 Kvadrati lokala

Ravnotežna
količina
Slika 4 Tržište sa utvrđenom donjom cenom
Kada je MIN cena koju
država odredvi znatno viša
(b) Prag cena je obavezujuća od tržišne, proizvođači
smanjuju proizvodnju...
Cena Npr. prolivanje mleka.
kvadrata
Ponuda
višak najniža cena koju država
nameće
$4
Ravnotežna
cena
Tražnja
0 80 120 Veličina lokala

Tražena Ponuđena
količina količina
Kako utvrđivanje donje cene utiče na tržišne
ishode
• Obavezujuća donja cena dovodi do. . .

• Viška proizvoda jer QS > QD
• necenovnog racionisanja
• primeri: minimalna najamnina, najniža cena
poljoprivrednih proizvoda...

Primer donjeg limita cene: Minimalna zarada
Primer propisane donje cene jeste minimalna zarada koja određuje

najnižu cenu rada koju poslodavac sme da isplati.
• Minimalna zarada nije obavezujuća za radnike koji imaju
visoke kvalifikacije, ali kakav je efekat na tržište
niskokvalifikovane radne snage (da li restorani brze hrane mogu
da povećaju cene zbog rasta min zarade ili će doći do
otpuštanja...)?
• Zagovornici minimalne zarade – smanjuje se siromaštvo
• Protivnici – ukazuju na problem nezaposlenosti
• Primer: iz ugla privrede, uvećanje minimalne zarade najteže pada
poslodavcima koji isplaćuju minimalne zarade. Minimalna cena radnog
sata u Srbiji u 2018. godne iznosi 143 RSD po satu, odnosno oko 24.000
neto (32.000 bruto).
Slika 5 Slobodno tržište rada
najamnina
Situacija bez minimalne nadnice
ponuda
rada
ravnotežna
najamnina
Tražnja za
radom
0 Ravnotežna Količina rada
zaposlenost

Slika 5 Kako minimalna zarada utiče na tržište rada?
Zarada
Ponuda
Višak radne snage rada
(nezaposlenost)
Minimalna
zarada
Tražnja za
radom
0 Tražena Ponuđena Količina rada
količina količina

Kako porezi utiču na tržišne ishode?
 Sve vlade koriste poreze da bi

sakupile javne prihode.
 Porezi destimulišu tržišnu
aktivnost.
 Kad se oporezuje neko dobro
prodata količina tog dobra u
novoj ravnoteži je manja.
• Kupci i prodavci zajednički
snose poresko opterećenje.

Elastičnost i poresko opterećenje
• Poresko opterećenje označava način na koji se
teret poreza raspodeljuje među učesnicima na
tržištu.
• Proučavanje poreskog opterećenja pokazuje ko
snosi teret poreza.
• Porezi dovode do promene u tržišnoj ravnoteži.

Šta je efekat poreza koji je nametnut kupcima?
• Da bi dobili odgovor neophodno je da
utvrdimo:
1. na koju krivu porez deluje?
2. u kom se smeru kriva pomera?
3. kako to utiče na ravnotežu?
• Kupci plaćaju više, a prodavci dobijaju manje,
nezavisno od toga kome je nametnut porez.

Slika 6 Porez nametnut kupcima
Cena
korneta
sladoleda
Ponuda,S1
2 Cena koju plaćaju
kupci
$3.30 Ravnoteža bez poreza

Porez ($0.50)
Cena bez 3.00
poreza 2.80
1 Porez nametnut kupcima pomera

krivu tražnje na dole za iznos poreza
Ravnoteža sa
3 Cena koju dobijaju
porezom
prodavci
D1
D2
0 90 100 Količina korneta

sladoleda

Slika 7 Porez nametnut prodavcima
Cena
korneta Porez nametnut
Cena sladoleda Ravnoteža S2 prodavcima pomera
koju plaćaju sa porezom krivu ponude
kupci na gore za iznos
$3.30 S1
porez ($0.50) poreza ($0.50).
Cena 3.00
bez 2.80 Ravnoteža bez poreza
poreza
Cena koju
dobijaju
prodavci
Tražnja , D1
0 90 100 Količina korneta

sladoleda
Slika 8 Porez na plate
Plata
Ponuda rada
Iznos koju plaća firma
Plata bez Umetak u vidu poreza i doprinosa

poreza i
doprinosa
Plata koju primaju

radnici
tražnja za radom
0 Količina rada

Pa, kako se deli teret poreza ?
Ko snosi više poreskog terata?

- opšte pravilo o raspodeli poreskog tereta:
porez se prevaljuje na onu stranu tržišta
koja je manje elastična

Slika 9 Raspodela poreskog opterećenja
(a) Elastična ponuda, neelastična tražnja
Cena
1. Kada je ponuda elastičnija
od tražnje . . .
Cena koju plaćaju
kupci Ponuda
porez 2. . . . poresko
opterećenje više
Cena bez poreza pada na potrošače
Cena koju ...

prihvataju
prodavci
3. . . . nego
Tražnja
proizvođače
.
0 Količina

Slika 9 Raspodela poreskog opterećenja
(b) Neelastična ponuda, elastična tražnja
Cena
1. Kada je tražnja elatičnija od ponude
..
Cena koju plaćaju Ponuda
potrošači
Cena bez poreza 3. . . . nego na kupce
.
Porez
2. . . . poresko
Tražnja
Cena koju opterećenje
prihvataju više pada na
prodavci prodavce
...
0 količina

Rezime
• Kontrola cena obuhvata maksimiranje cena i
utvrđivanje donje cene.
• Maksimirana cena je najviša zakonom
određena cena nekog dobra ili usluge (kontrola
zakupnina).
• Utvrđena donja cena je najniža zakonom
određena cena nekog dobra ili usluge
(minimalna nadnica).

Rezime
• Porezi služe za finansiranje javnih rashoda.
• Kad vlada uvede porez na neko dobro, ravnotežna
količina tog dobra se smanjuje.
• Porez na neko dobro „umeće“ se između cene koju
plaćaju kupci i cene koju primaju prodavci.
• Poresko opterećenje ne zavisi od toga da li je porez
nametnut kupcima ili prodavcima.
• Raspodela poreskog opterećenja zavisi od cenovnih
elastičnosti ponude i tražnje.
• Poreski teret obično snosi ona strana tržišta koja je
manje elastična!

III Nedelja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

III Nedelja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ELASTIČNOST

Cenovna elastičnost tražnje

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

• … nam omogućava da analiziramo ponudu i

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

• Cenovna elastičnost tražnje je procentualna

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

• Neophodna dobra nasuprot luksuznim dobrima

• Širina tržišta – usko definisana tržišta imaju elastičniju tražnju od

• Vremenski horizont – tražnja je elastičnija na duži rok (odmah

• Tražnja postaje elastičnija:

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

• Cenovna elastičnost tražnje se dobija kada

Procentualna promena tražene kolicine

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

• Metod aritmetičke sredine je dobar za računanje

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

(a) Savršeno neelastična tražnja: elastičnost jednaka 0

2. . . . ostavlja traženu količinu nepromenjenom.

Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

(b) Neelastična tražnja: elastičnost manja od 1

2. . . . što vodi smanjenju tražene količine za 11%

(c) Jedinična elastičnost tražnje: Elastičnost jednaka 1

2. . . . vodi smanjenju tražene količine za 22%

Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

(d) Elastična tražnja: elastičnost veća od 1

2. . . . vodi ka smanjenju tražene količine za 67%.

(e) Savršeno elastična tražnja: elastičnost teži beskonačnosti

1. Po bilo kojoj ceni

0 100 količina 0 80 količina

U slučaju neelastične krive tražnje, povećanje cene vodi ka

Rast cene sa $4 … vodi ka smanjenju

prihod = $200 prihod = $100

U slučaju elastične krive tražnje, povećanje cene vodi ka

7 0 0 15 200 13,0 elastična

1 12 12 200 15 0,1 neelastična

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

Procentualna promena tražene količine

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

Procentualna promena tražene količine dobra 1

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

• Cenovna elastičnost ponude meri koliko

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

(a) Savršeno neelastična ponuda: elastičnost jednaka 0

2. . . . ostavlja ponuđenu količinu nepromenjenom

Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

(b) neelastična ponuda: elastičnost manja od 1

0 100 110 količina

2. . . . vodi povećanju ponuđene količine za 10% .

Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

(c) Jedinična elastičnost ponude: elastičnost jednaka 1

0 100 125 količina

Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

(d) Elastična ponuda: elastičnost je veća od 1

0 100 200 količina

2. . . . izaziva porast ponuđene količine za 67% .

Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

(e) Savršeno elastična ponuda: elastičnost teži beskonačnosti

1. Po bilo kojoj ceni