in 11. Omazavanje kvalieta povrtinske hrapavostt IL. OZNACAVANJE KVALITETA. POVRSINSKE HRAPAVOSTI ovis predmet i delovamatina obra erat klitctom pvriske taps. Ors porn ped, ee ns edn nage ce ta ee ihtaens a6 sel tome ura edanne Eee ls doe ac fale, ako bs ninjlo tej, Powine redmeta hoje se dean en isin poiitame mogs se obi “ga. Kuler pores wees ee tu, Soe fe ain dt, tamo ge eto neophadea an eee ee 8 inate poetnse espa "asi" obnde pon je, edna pod mites, vo hnapun, Sports rofl sas i boi I ude 1111), Gana roma he Sete wae pons Pol ings sah eran pon, 1m Sede inj proilaCzrena rede pos), 1 Reterenna dina (odbran sandra dus godt poi na ojo} se mer ona rane Yi Vn Yq ~ Odstojanja profita (odstujanje ate Protila od srednje linije), e-Srethearinetho cafe prof edie ednat eth taka pol od sei ig), our Nerve ering (stan emedu nae nani te profla ra eteentg zn SLI Poutinske hrgpavost parame oj je definite Povtsinska:brapavost kojom su obradeni delovi Hratiteta koji se nazivaja: Mase f omagavaju'sa NI, 2 ‘rednascu-sredniee aritmetigkog ‘dstupanja profia Ry izrazena u pi (labela 11-1) ina, podelens je’ ngh't2 'NI2"Kissa je odredena 1. Oznatavanje kualteta povsinske hrapaves 11 Ganatavanje bvatiera wpe Tabela Hl: Klase povitinskehrspavost (SUS M..20) Biajeine rapes Naja dno Kyu STMT STS Ta Ta TT Te Or ae oa ie) aa ar pags = Te] Irednost srednjeg aitmetichog odstojnje profile odreduje se na osnov jecnadine: Le Sop Beet n-brojpodelika na refeentn| din Reterentra dutin tusraja se i ie brojva: 0.08: 0,2; 0425; 825 m n: 12, bis kalitet povina predmeta omadio na ete arisen ‘eakica koja ima Seatac 142. Osnomna kaki je prikacone na S11 2 cee keoristit ako je pow, pot iain u napomeni. Zavoreaakukica Gl 2b) se koret za one Fear e eS tad skidanem matctnls (stugane, rendisanje,.). Kukica sa Gem (8.11.26) se kos za one povedine koje se ne Obreduju skidanjem materiale (iste, Pesan.) il 2a pone koje se ne obraduje wee ‘stain anave lave au Seblete preihnom bred hoje Je mogle bil f aksheen ‘materijal. Ako se Zell fit) eM 84s, onda se koristt produzena hovsonaion Tinija na kukieh (9111.2, a) b) e 4) SLL2: Obie kaukica 20 cxnatavane lualets powtina sre ule $4 pod uslom od 60 (6.11.3). Linje tukice su linje ipa B, Teena kikee cave od vsine vais shah Debjen Hinja kukice jednaka je ‘coin tn pa Bt debi slova, Visine kaka su date abe 12, ‘Tabele 11.2: Dimenzije i debljinalinija kukica Tana Teche Via ish sna Desa alice (4) Vise Wasa % "Dena ia tabele 11.2 edaose nas,174 1. Ornatavanje koaleta powsinske hrapavostt ‘Same kukice ne defini kvalitet povtSng, ese za to koriste podac ji stoje ma trict oko nj. Podaci se upisuju na mestima 2 «© if (SLL) g aN wt SL11.3: Dimenaife kukice SLL: Mesta 2a podatke o kvalitet povrina Na mesta oznaéenom sa a daje s¢ viednost srednjeg aritmetitkog odstojanj profila Ry drazena w jm ili odgovarajuti bro} klase (.1..). Ako je kvalitet povesina ‘piegu oenazava se kao na sl.11. na primer od 1,5 d06,3 ym il N7 do N9. vye¥wv¥uivuwy ‘ Ii brej Hove hyapavost na kukici [Na mestu 6 daje se postupak izzade (iveno, kovano, brunirano.. itd.) (311.6) ‘Referentna duina izrazena u mm daje se na mestuc (s1.11.7) vee a Le ef Std oral gle SL11,6: Oznaéavanje postupkasizrae na kuici dudine na kukich [Na mestu d daje se oznaka za pravac prostiranja neravnina (brazdi) koje ost rnakon obrade (3L11.8). Te oznake su: =, 1, X,M, Ci R. Znagenje ovih oznaka dato je w abel 113. uk uvuMMM SLIL8: Oznatavanje pravca prostiranja neravnina na kukici 11. Omnaéavanje kvalitet powrtinske hrapavosti 15 ‘Tabela 11.3: Znatenje cznaka za pravac prosttranja neravnina (JUS M.AD065) Trak "Tamatene Paralelno ravni projekcije w ojo} je anak postaviien Upraymo na ravan projekeiie 41, | #kejoj je znak postavien ‘Ukeiteno u dva kosa pravea x_| relativno prema ravni projekcije u kojoj je anak postarljen M__ |B vBe pravaca Priblizno kruéno prema sediétu povetine na koju je ‘mak primenijen RJ Pabliéno radijalno prema | srediftu powrdine ma koja je ‘zak primenjen. [Na mestu ¢ se daje vrednost dada 2a maginsku obradi izraZeno w mmm (3.11.9). Za ova} primer znati da treba skuniti 5 mm do kote koje stoi na erteda, Nx mest Cenacencmn suf éajs se vednosti drugih parametara hropavosti,najteSée Rac izrazend jum (s111.10). ‘Na kukici se obavezno daje vrednost srednjeg aritmetickog odstojanja profile ‘Ry ili Kinsa povrdinske hrapavosti Na jednom crtedu moze da se korst samo jedna _alterativa, vednost Ry i Kas rapavost Osa podeci of stoje na mest «d+ if mogu se dat ali nisu obavezni : Sc ot —11. Omatavanje kvaitete povrtinske hrapavost ard of (Rae) of Roach S110: Oznatavanje najvece vsine rneravnina na kukici 8111.9 Omnatavanje dodatka xa ‘madinslx obradu na kukict ‘Kakica mofe da stoji ne konturnoj lini, pomoénoj kotnoj, pekszne, osnoj {na lini tipa B koja oznatava zavojnic (s.11.11)- Kada kukics stoi na pokaznoj lini, tada se ona zavibava za strelicom. SLILL. Mesta na Kojima mogu da stoje hukice Kukica se uvek eta # poloiaju da je na levoj strani kraéi kak, kada se stane ispred Konturne linje na koja} stoji. Kukica stoji na spoljnoj stcani poviSine koja se lobraduje (asoeira na polotaj noZa-alata pri obradi te povttine). Podatak na kukici stoji tako da se mote profitati u skladu sa pravilom posmatranja i okretenja creda (Kotiranja) (6111.12). Kada teeba dati sve podatke na kukici, a nema dovoljno prostora tamo gde ‘ona stoji na erteze, mote se dati kao na s.11.13, $6, rendisano V. N9/25{Rmex=100) 2 ‘2 = 1) SLILI2: Polofoji kukicainazin Pisanja na njoj SLILI3: Moguénost za davanja podataka 0 Ivalitets porrlinske hrapavosti ‘Da na ertetu ne bi bilo previ kukica (poste svaku poveSinu treba omnatiti), ona} kvalitet koji je zajednitki 2a najyvesi broj povisina. predmeta ne omaéava se na pogledime, veé-kakicom u gorajem desnom ght crtefa J u rubrici zagiavlja za, crtez 11, Oznatavanje kvaiteta povrinske hrapavosti 177, “Klasa kevalteta poveSinske hrapavosti", Ova) kvalitet povrlinske hrapavosti je opi il aajednithi kvalitet. Kvalitet obrade ostaih povsSing koji se razikuju ox! opiteg kvaliteta ‘ounaGava se na pogledima. Te pojedinatne kukice stojeu gornjem desniom ugha crteza u ‘zapradiiza op&te kukice ($11.14). Na datom primeru kvalitet N9 je zajedaighi, a kvalitet NT INS odnosi se samo na povesinu na kojoj stoi Koji ge se kvalitet povrSina za pojedine matinske defove i elemente usvojit,zavisi od uloge,funkcie inaleganja dela u sklopu, od Feljene cene, natina ierade itd, Ako seta citedu wopite ne oznati kvalitet povetina, podrazumevase se da je to onsj koji se mode postiti predvidenom metodom i postupkom jzrade. U tabeli 1.4. dati su opsezikvaliteta povrlinske hrapavest wzavisnosti od postupkaizrade, ai TT ‘Zaglavije za konstrukcioni cred predmeta SLILM4: Ozraéavanje powinske hrapavost na ertefu