: 6.. FUNDIRANJE Botidar Furundzié, dipl. int. Nauka o fundiranju je nauka o gradenju temelja gradevina. Zbog ti nauke o fundiranju i organitenosti prostora u ovoj knjizi, unosimo samo elemente koji ukazuju na vaznost fundiranja i na put kojim ‘treba i¢i pri izgradnji temelja ma koje vrste gradevine. Ova predznanja umnogome ée Posluziti da se re8e prostiji slutajevi fundiranja, ali se nikako ne bi smelo shyatiti da su i dovoljna za re8avanje sloZenijih slutajeva fundiranja. Da bi se jedna gradevina dobro fundirala, tj. da bi se izradili solidni temelji gradevine, potrebno je da temelji budu izradeni tako da oni sav teret gradevine i sopstveni teret prenesu na zemijiite. Ovako preneSeni teret mora biti u granicama dozvoljenog opterecenja temeljnog tla, na koje se fundira ‘Upravo zbog toga treba znati: a) na kakve sve vrste zemljigta nailazimo u praksi i koja su zemljista dobra a koja réava za fundiranje ina; b) kako se vrii ispitivanje zemljiSta i kako se odreduje dozvoljeno opte- reéenje temeljnog tla; ©) o emu sve treba voditi ratuna pri projektovanju temelja neke grade- vine i kako se projektuju temelji kod raznih vrsta ‘ina; d) Poznavati sve vrste radova, koji dolaze u obzir pri izradi temelja L ZEMLJISTE 1. Vrste zemijiita a) Dobro zemljiste Dobrim zemijistem nazivamo ono zemijiste na Koje se sme neposredno fundirati. Tu dolaze: a) zdrava kompaktna stena u pribliZno horizontalnim slojevima debljine 3,00 do 4,00 m; b) Gist Sljunak, bez primesa koje se u vodi rastvaraju, u kompaktnom iGvrstom sloju debljine 3,00 — 4,00; ©) Gist pesak ili pome¥an pesak i Sijunak, bez primesa koje se u vodi Yastvaraju, u kompaktnom i évrstom sloju debljine 3,00—4,00 m; ovakyo je zemljiste opasno za fundiranje ako se pri kopanju jame i erpljenju vode ne sprevi erpljenje peska, jer u tom slutaju ovakav pesak postaje ,,2ivi** ili »Plivajuci 4) glina bez vode u'sloju od 3,00—4,00 m (kaolin, grnéarska glina, uma i ilovata) je dobro zemljiste. 639Les u sloju od 3,00—4,00 m smatra se dobrim zemljistem; sastoji-se od kropaih zrnaca gline i praSine, pomeSanih $3 sitnim zrnevijem kvarca, Zu¢kaste je boje. b) Rdavo zemijiite Réavim ‘zemljistem nazivamo ono zemlji8te na koje se sme fundirati tek posle prethodnog osposobljavanja. Tu dolaze: a) raspadnute stene ili podloZne raspodanju; ove treba otistiti i za%tititi od daljeg raspadanja; b) jako ispucane stene; ove treba ili otistiti ili prsline ispuniti betonom; c) stene s kosim slojevima; na njima se ne sme fundirati ako postoji moguénost prodiranja vode, jer ce nastupiti klizanje; ) slabiji stenoviti banci ispod kojih su ‘mekani slojevi; na njima nikad ne fundirati, i ©) humus, treset jam i nasuto zemijiste, zbog prisustva humusa i drugihi Stetnih kiselina temelji od d betona j armiranog betona se ne smeju izvoditl Jer se vezivna moé cementa uniita’ 2. Grafevinska Klasiftkaci{a xemijanih materijala Privremenim tehnitkim propisima (PTP-11*), za obitno gradevinsko [undiranje i fundiranje na sipovima, izvrSena je kod nas gradevinska klasifi- kacija zemljiinih izdeljen je najpre u dve katego- Zemijani material za potrebe fundiranj rije: a) Prirodna zemiljiSta i b) Nasuta zemiji8ta. a) Prirodna zemljitta Prirodna zemijista su izdeljena na $ grupa: I — stene, 11 — nevezani (nekoherentni materijali), III — les (samo primarni eolski les), IV — vezivni (oherentni) materia iV —organski mujev i treset Ove grupe se dalje dele ~ — Stene na: 1 — monolitne, 2 — nemonolitne (sa pukotinama, Suplji- nama, u blokovima) i 3 — troSne (jate izdubljene stene zahvacene procesom hemijskih raspadanja). AI — Nevezani (nekoherentni) materijali na : 1 — drobine, 2 — Sljunak Krupan sa zrnima od 30 do 60 mm, i sitan Sijunak sa zrnima od 2 do 30 mm, i3 — pesak krupan sa zrnima od 1 do 2 mm, srednji sa zmnima od 0,2. do 1 mm. sitan sa zrnima od 0,1 do 0,2 mm, i praSinasti sa zrnima od 0,02 do 0,1 mm. Nevezani zemljani materijali, koji sadrze i cija, nazivaju se po najjate izrazenoj kateg primese: npr. Biinovitt sitni pesak, pekorit Sijunak, glinoviti Shuma weit vatiae pesak pomedan sa sitnim peskom itd. Nevezani materijali se dele dalje: a) prema viaZnosti na: 1) malo viazne, 2) vrlo viazne, 3) zasiéene vodom; b) prema sloZenosti (gustoéi, zbijenosti) na: 1) dobro slozene (vrlo guste), 2) srednje slodene (srednje guste), 3) loSe sloZene (malo guste). * PTP-I1 su najpre objavijeni kao PTP-I bez Uputstva o primeni PTP-1, pa kada donsto Upuistvo i ove Rampuns vajedne = PIE, data je oznaka publikaciji PYP-1i- *® 640 HI — Les se definige na slede¢i natin: Pravi eolski les je izrazito praSinasta, neslojevita, Supljikasta masa, tutkaste ili Zuckasto-sive boje koja se kada je suva, dosta lako troSi uu prah i tada daje pod prstima opip sli¢an onome koji daju peskovite gline. Suva masa dobro se drzi i u vertikalnim usecima, ili se vertikalno odvaljuje. Cesto sadrZi sitne uvojite suvozemne puziée. Jako kipi prelivena sonom. kiselinom. razblazenom do 50%. Zbog dobro izrazene makroporoznosti les je jako sti8ljiv narotito kad je zasicen vodom. Manja grudva potopljena u vodu raspada se za _nekiliko minuta. Izmenjeni les (koji je izgubio CaCOs) tretira se kao glinoviti materijal, IV — Vezivie (koherentne) zemiljane ‘materijale treba na terenu, u cilju Taspoznavanja, ispitivati_ primenom ¢etiri razlitita postupka navedena u tablici 196. Tablica 196. — POSTUPCI ZA RASPOZNAVANJE ZEMLJANIH, MATERIJALA b) Pod lupom ‘ili okom, Tig are! amma ead Pega ‘prasku vor mun jaano 80 ne rae gma imad 1/5 mm ©) Razbijanjem grudve su- | Grudva se ne raspada u| Grudva se raspada u sitne ‘vog materijalz bokom | sitne komade komade Gnjetenjem i valjanjem | Materijal je lepljiv. U pla- | Materijal je plastitan a pri sede dlanovima viatnog | stitnom anit 2 mots | valjanju do 1 mm pretnika materijala, raspadaju se _valjulke u Tae delover Delowt ovil valjulaka mogu se zgnje~ iti w kuglicu; jage pesko- vite ” cline dobijaju, pri tome, na povriini puko- tine,’ a manje peskovite prskaja na povrsint V— Organski muljevi i treset su definisani u PTP — 11 na slede¢i natin: Organski muljevi razlikuju se od neorganskih (mineralnih) po tome sto sadrée znatan procenat zapaljive organske truleZi (organske materije zahvaéene procesom bitumenizacije). Oni su mrke (samo smede) do crne boje, obitno zasiéeni vodom i Zitki, ljigavi pod prstima, jako porozni i sti8ljivi Treset se sastoji iz delova moévame vegetacije, jate ili slabije zahvacenih. Pprocesom ugljenisanja (karbonisanja). b) Nasuto zembjiste Kod nasutog zemljista razlikujemo: a) Homogeno zemlji8te nasuto od nevezanog zemljanog materijala i b) Nehomogeno zemljiste nasuto od vezivnog ili meSanog materijala. 41 Tehnitar 2 641_ Nehomogeno nasuto zemljiSte iz vezivnog ili meSanog materijala treba tretirati kao sumnjivo zemljiste ¢ija se otpornost mora, usvakom konkretnom slugaju, utvrditi na osnovu laboratorijskih ispitivanja i probnih optereéenja., O postanku zemljista i njihovim osobinama izlozeno je detaljno u poglav- ju ,,Mehanika tla“. Klasifikacija i identifikacija’ tla prema najnovijim pro} © tehnitkim normativima za projektovanje i izvodenje radova na temeljenju gradevinskih objekata — ,,Shuzbeni list SFRJ" br, 34/74, — Propisi za fundiranje) se razlikuje od navedene sgradevinske klasifikacije prema PTP-11, pa navodimo tekstove iz Pravilnika:. »Prema vistama tla, prirodai zemljani materijali svrstavaju se u sledece osnovne grupé: 1) stena — monolitna, raspucala (a pukotinama, zdrobljena) ili tro’na Gate zdrobljena, Procesom raspadanja); . 2)'nevezani (nekoherentni)’ mat — drobina ili obluci (pretnika preko 60. mm), ‘Hjunak (60 — 20 mm), Ujunak srednji (20 — 6 mm), iljunak sitni (6 — 2 mm), pesak krupai @.— 0,6 mm), pesak srednji (0,6 — 0,2 mm) i ‘pesak sitni (0,2 —.0,06 mm); 3) vezivni (koherentni) materijali — prah krupni (pretnika 0,06 — 0,02'mm), prah srednji (0,02 — 0,006 mm), prah sitni (0,006 — 0,002 mm), glina (manji od 0,003 mm), organska glina sa primesom organskih supstancija (manji od 0,002 mm) i treset. zemljani materijali sastoje se, po pravilu, od meSavine osnovnih gripa navedenih w stava 1. ovog diana. Glan 46). »Nevezani w pojedinim osnovnim grupama iz tana 46. ovog pravilnika razvrsta- pisima za fundiranje (Pravilniku ‘aju se, prema granulometrijskom sastavu, u: dobro granulirane (ako su u materijalu zastup- Jjena zmna svih veligina), slabo granulirane (ako materijalu nedostaje neka grupa za) i jed- noliéne (ako je odnos izmedu pretnika najveceg i najmanjeg zrna mali). _Vezivni materijali, prema plastitnosti, razvrstavaju se u materijale male, srednje i visoke Plastifnosti.* Glan 47). »Osnovne vrste zemijanih materijala i njihove smese oznatavaju se simbolima, i to: -1) Nevezani materijali' — drobina i obluci (nema simbola); i =,GW; Bjunak slabo granuliran — GP; Sijunak jednoliéan — GU; Sijunak Yitim vezivom — GC; Sijunak slabo granuliran s vecim sadrtajem praba ili gl GPe; pesak dobro granuliran — SW; pesak slabo granuliran — SP; pesak jednolitan — SU; glinovitim vezivom — SC; pesak slabo granuliran s prekomerno praha ili gline — SF o i 2) Vezivai materijali — prah male plastitnosti — ML; praiinasta glina male plastitnosti — CL; organski prab i glina male plastitnosti — OL; prah srednje plastiénosti — M7; glina srednje glastitnosti — C7; organska glina sredaje plastitnosti — OJ; prah visoke p lasticnostt — MH; glina visoke plastitnosti — CH; organska glina visoke plastitnosti — OH; treset =P. _Smese vite grupa materijala nazivaju se imenom gripe koja je u smesi najjaée zastupljena. ‘Materijali na granici izmedu dve grupe oznatavaju se simbolom tih grupa (npr. CL/CT) (lan 48), wNevezani materijali, prema viaznosti, razvrstavaju se u suve, malo viaine i zasiéene vodom. jen ozani material, prema porozitetu, razvrstavaju seu vrlo zbijene, zbijene, srednjo zbijene i rastresite. + ___Na osnovu rezultata standardnog penetracionog sondiranja, nevezani materijali, prema - bijenosti, dele se na vrlo zbijene (N veée od 50), zbijene (N izmedu 30 i 50), srednje zbijene Q izmedu 10 i 30), rastresite (N izmedu 4 i 10) i vrlo rastresite (N manje od 4), gde je ,N" broj udaraca prema tlanu 26. ovog Pravilnika.* (lan 49.), pVezlval material, proma viaznosti | konzisteniji, razvrstavaju se u twrde, polutvrde, tetko prema koeficijentu pora, razvrstavaju se u vrlo malo porozne, malo porome, srednje porozne, jaée porome i vrlo poroze." (Clan 50.). 3. Ispitivanje zemijista a) Sondiranje Sondiranje terena je neophodno potrebno za pravilno projektovanje ‘temelja, pa ga treba svuda gde nedostaju podaci o karakteristikama zemlji8ta i geoloskim slojevima. Sondiranje se vrsi sondaZnim iskopima i son- daZnim buSenjem. Broj sondi zavisi od vaZnosti i velitine objekata, od homoge- nosti i nchomogenosti tla, od kvaliteta tla i od predvidenih opteredenja tla. Iako u principu sondiranja treba vr&iti na svim karakteristinim tatkama objekta i tla, definitivan broj i polozaj sondi se utvrduje tek poSto se na osnovu prvih orijentacionifi sondi dobije op8ta slika o karakteristikama zemljista, Prva orijentaciona sonda treba bas zato da postigne najvecu prakti¢no moguéu lubinu. Kad je ret o dubini sondiranja treba imati u vidu da dubina zavisi od: opterecenja temeljnog tla, od dimenzija osnove objekta i temelja, od vaznosti 642 fancija objekata, od raspolozivih podataka o sondiranju, podataka o fun- diranju i sleganja oblignjih objekata, od kvaliteta slojeva zemijista i, najzad, od predvidenog natina fundiranja. . 7 . Odredena dubina sondiranja ratuna se, po pravilu, od dna temelja nanize. Kod temelja na Sipovima vazi kao dno temelja ravan vrhova Sipova, a kod temelja na kesonima ili bunarima, dno kesona ili bunara. Polozaj sondi treba odabrati da izvrSeni sondazni-iskopi' ili sondaZne buSotine ne utiéu Stetno na izvodenje i stabilnost temelja, Gde bi veé izvrSena sonda mogla Stetno da utite na izvodenje i stabilnost temelja, treba je zatrpati na takav natin da se time svako 8tetno dejstvo iskljui. Prilikom sondiranja treba, u cilju uporedivanja, koristiti sve podatke o zemijistu, do kojih se moze do¢i (npr. od preduzeca koja su gradili obliznje objekte, od geoloskih zavoda,.od mesnih bunardzija). . Pri vrenju sondiranja putem sondaznih iskopa treba se pridrZavati datih uputstava u PTP-11, gde izmedu ostalog stoji: SondaZni iskopi se izvode: a) kao'sondazne jame, b) kao sondazZna okna, i ©) ‘kao sondazni zaseci. . | es eee Coe da su pri dau bar 2m duge i 1m Xiroke, U- osip- Jjivom vrlo viaznom i- izayom materijalu treba sondaZnu jamu razupreti. Sonda%a okna imaju fratnu ili u OsnOvU. . . Presek okna mora biti dovoljno velik, da bi se omoguéio pravilan rad na dou okna. SondaZni zaseci kopaju se na nagnutom terenu. . Pri kopanju sondaznih iskopa ispod nivoa podzemne vode vr8i.se crpljenje vode, ako se time ne ugroZava stabilnost obliZnjih objekata. . Iz svakog sloja treba uzeti neporemecene (intaktne) uzorke zemljanog: materijala, a kod neizrazitih slojeva sa svakog metra dubine. _ Pretnik neporeme¢enih uzoraka treba da je najmanje 125.mm a visina jmanje 250 mm. _. man Za nevezan materijal treba svuda, gde je to moguce, ustanoviti:poroznost prirodn: ja sloj ri uzimanja uzoraka. . Tavadene uzorke treba, u Bto kraéem vremenu, neodtesene i zastiéene od -isugenja, propratnim aktom dostaviti geotehnitkoj laboratoriji. Svaki uzorak treba snabdeti oznakom prema sondainom.protokolu. Unutrazayi pretnik najdublje zaStitne cevi u buSotini treba da iznosi jmanje: 150 mm. 7 . = Informativne i dopunske sonde mogu se buxiti s manjim’ pretnikom. Za zatvaranje vise leZecih vodonosnih slojeva treba upotrebiti zaStitne ‘i veéih dimenzija oko najdublje zaStitne cevi. on ‘Neporemeéeni uzorci tla vade se iz sondaZnih busoti kod sondazaih iskopa, i dostavljaju geotehnitkoj laborato Ako-iz opravdanih razloga nije moguée uzimati potpuno neporemeene uzorke, treba ipak uzorke pets materijala vaditi tako da se iz njih moze no utvrditi prirodna viaZnost tla. a . Pow armnekeavanis slojeva s vodom u svrhu olakSanja buSenja nije dozvoljeno, ukoliko se iz tih slojeva uzimaju intaktni uzorci ili uzorci s prirodnom viagom. U cilju pravilnog evidentiranja podataka o svakoj sondi i svakom sloju zemfjikta PTP-11 propisuju da se vode sondaini protokoli u koje treba unositi: a) podatke o sondi: 1) opis mesta (poloZaja) sonde, 2) svrha sondiranja, 3) vrsta sonde, 4) broj sonde, ae - 643 kako je opisatio