2014

OSNOVANO
1947
FOUNDED

БРОЈ–NUMBER

5–6
МАЈ–ЈУНИ
MAY–JUNE
ГОД. 68. YEAR
 ČASOPIS UDRUŽENJA INŽENJERA GRAĐEVINARSTVA,
GEOTEHNIKE, ARHITEKTURE I URBANISTA „IZGRADNJA“
11000 Beograd, Kneza Miloša 7a, Srbija

JOURNAL OF THE ASSOCIATION OF CIVIL ENGINEERS,

GEOTECHNICAL ENGINEERS, ARCHITECTS AND
TOWN PLANERS „IZGRADNJA“
11000 Beograd, Kneza Miloša 7a, Serbia

Broj 5–6 Number 5–6

Мај–juni, 2014. May–June, 2014
SADRŽAJ CONTENTS
Urbanizam i terorizam – tema o eksproprijaciji, porezu i dr., Glavni i Urbanism and Terrorism – Theme on Expropriation, taxes, etc.,
odgovorni urednik, Branko BOJOVIĆ,dipl.inž.arh. 187 Editorial Branko BOJOVIĆ,Arch. 187
Akademician prof. Miha TOMAŽEVIČ, Civ. Eng., Ph. D.: Renewal of
Akademik prof. dr Miha TOMAŽEVIČ, dipl.inž.građ.: Obnova postojećih
Existing Masonry Buildings in Seismic Regions: Experience and
zidanih zgrada u seizmičkim područjima: iskustva i pravila
Rules
Pregledni rad
Review paper
Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) str. 193-208
193 Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) pp 193-208 193
Prof.dr Veronika SHENDOVA, dipl. inž. građ., Prof. dr Predrag Prof. Veronika SHENDOVA, Civ.Eng., Ph.D , Prof. Predrag GAVRILOVIĆ,
GAVRILOVIĆ, dipl. inž. građ., Dino BERGINC, dipl. inž. tehnolog.: Civ.Eng., Ph.D., Dino BERGINC, Technology.: Experimental Verification
Eksperimentalna verifikacija inovativnih tehnika za povećanje of Inovative Technique for Seismic Retrofitting of Traditional
seizmičke otpornosti tradicionalnih zidanih zgrada Masonry Building
Orginalni naučni rad Orginaly scientific paper
Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) str. 209-225 209 Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) pp 209-225 209
Prof.dr Mihailo D. TRIFUNAC, dipl. inž. građ., Prof. dr Marjan HERAK,dipl. Prof. Mihailo D. TRIFUNAC, Civ.Eng., Ph.D., Prof. Marjan HERAK,
geofiz.: Povredljivost konsturkcija od zemljotresa i inženjersko Geophysics, Ph.D.: Earthquake Vulenrability and Engineering
obrazovanje Education
Originalni naučni rad Originaly scientific paper
Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) str. 226-238 226 Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) pp 226-238 226
Prof. Đorđe LAĐINOVIĆ,Civ.Eng.,Ph.D., Prof. Vlastimir RADONJANIN,
Prof.dr Đorđe LAĐINOVIĆ, dipl. inž. građ., Prof.dr Vlastimir
Civ.Eng.,Ph.D., Prof. Mirjana MALEŠEV, Civ.Eng., Ph.D.: Assessment,
RADONJANIN, dipl. inž. građ., Prof.dr Mirjana MALEŠEV, dipl. inž. građ.:
Strengthening and Repair of Masonry Buildings According to
Procena stanja, ojačanje i sanacija zidanih zgrada prema Evrokodu 8
Eurocode 8
Stručni rad
Professional paper
Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) str. 239-248
239 Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) pp 239-248 239
Prof.dr Ratko SALATIĆ, dipl. inž. građ., Prof. dr Rastislav MANDIĆ, Prof. Ratko SALATIĆ, Civ. Eng. Ph. D., Prof. Rastislav MANDIĆ, Civ.Eng.,
dipl. inž. građ., Marko MARINKOVIĆ, mastr.građ.inž.: Metodologija Ph.D., Marko MARINKOVIĆ, Master Civ.Eng.: Design Methodology of
projektovanja nadogradnje zidanih objekata Vertical Extension for Masonry Buildings
Stručni rad Professional paper
Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) str. 249-256 249 Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) pp 249-256 249
Prof.dr Boško STEVANOVIĆ, dipl. inž. građ., Str.sar. Drago OSTOJIĆ, Prof. Boško STEVANOVIĆ, Civ.Eng., Ph.D., Drago OSTOJIĆ, Civ.Eng.,
dipl. inž. građ., Ass.mr Branko MILOSAVLJEVIĆ, dipl. inž. građ.: Ass. Branko MILOSAVLJEVIĆ, Civ.Eng.,M.Sc.: Walls Storey Structures
Aseizmičko projektovanje i izvođenje ojačanja zidova, međuspratnih and Foundations Aseismic Strengthening Design and Construction
konstrukcija i temelja nadograđenih zidanih zgrada in Masonry Building Extension
Stručni rad Professional paper
Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) str. 257-267 257 Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) pp 257-267 257
Prof.dr Veronika SHENDOVA, dipl. inž. građ., Prof.dr Golubka NEČEVSKA- Prof. Veronika SHENDOVA,Civ.Eng., Ph.D., Prof. Golubka
CVETANOVSKA, dipl. inž. građ., Prof.dr Živko BOŽINOVSKI, dipl. inž. NEČEVSKA-CVETANOVSKA, Civ. Eng., Ph.D., Prof. Živko
građ., Ass.mr Goran JEKIĆ, dipl. inž. građ., Elena GJORGJIEVSKA, dipl. BOŽINOVSKI, Civ.Eng.,Ph.D., Ass. Goran JEKIĆ,Civ.Eng., M.Sc.,
inž. građ., Ass.mr Blagojče STOJANOSKI, dipl.inž.građ., Mr Aleksandar Elena GJORGJIEVSKA,Civ.Eng., Ass. Blagojče STOJANOSKI, Civ.
ZLATESKI, dipl. inž. građ.: Analitička i eksperimentalna verifikacija Eng., M.Sc., Aleksandar ZLATESKI, Civ.Eng., M.Sc: Analitical and
seizmičke stabilnosti stambene zgrade posle izvođenja nadgradnje Experimental Verification of Seismic Stability of Residential Building
– karakterističan primer After Construction of Additional Stories – Case Study
Stručni rad Professional paper
Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) str. 267-276 267 Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) pp 267-276 267
Prof.dr Živko BOŽINOVSKI, dipl. inž. građ., Prof.dr Veronika SHENDOVA, Prof. Živko BOŽINOVSKI, Civ.Eng. Ph.D., Prof. Veronika SHENDOVA,
dipl. inž. građ., Ass.mr Blagojče STOJANOSKI, dipl. inž. građ.: Seizmičko Civ.Eng., Ph.D., Ass. Blagojče STOJANOSKI, Civ.Eng., M.Sc.: Seismic
ojačanje zgrade Parlamenta Republike Makedonije: potreba, rešenje Strenthening of the Parlament Building of Republic of Macedonia:
i izgradnja Necessity, Solution and Construction
Stručni rad Professional paper
Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) str. 277-288 277 Biblid: 0350-5421,5-6 (2014) pp 277-288 277
POGLEDI I MIŠLJENJA
• Ministarstvo vodoprivrede – nekoliko marginalija – Branko
BOJOVIĆ,dipl.inž.arh. 289
• O idiotiji eksperata i diletanata – Branko BOJOVIĆ, dipl.inž.arh. 291
KNJIGE, ČASOPISI, MONOGRAFIJE....
• Zbornik radova u čast Nikole Hajdina – Povodom devedesetog
rođendana, Prof. dr Živojinin Praščević,dipl.građ.inž. 294
• Lepota Hajdinovih mostova, Miro Vuksanović,dopisni član SANU 300
VESTI I SAOPŠTENJA
• 14.kongres Društva građevinskih konstruktera Srbije (DGKS) i
Međunarodni naučno-stručni skup, Novi Sad, 24-26- septembra
2014.g. 301
 Časopis „Izgradnja“ izlazi Organizovanje VIII naučno-stručnog skupa
uz finansijsku podršku pomogli su
Inženjerske komore srbije
11000 Beograd,
Bulevar vojvode Mišića 37
Fax 2648 523
www.ingkomora.org.rs Graditi po sistemu
E-mail: info@ingkomora.org.rs
Institut za arhitekturu RÖFIX AG
i urbanizam Srbije Badstrasse 23, 6832 Röthis
11000 Beograd, Tel.: +43 (0)5522 41646-0
Bulevar kralja Aleksandra 73/2 Fax: +43 (0)5522 41646-6
Telefon: 011/3370 091
www.iaus.ac.rs
office.roethis@roefix.com
E-mail: iaus@iaus.ac.rs
RÖFIX d.o.o.
SRB-35254 Popovac
Redakcioni odbor: Tel. +381 (0)35 541 044
Predsednik: Dragan Lukić, Potpredsednik: Aleksandra Đukić, office.popovac@roefix.com
Članovi: Đorđe Lađinović, Zlatko Marković, Živojin Praščević, roefix.com
Slobodan Ćorić, Petar Santrač, Nebojša Gadžić, Predrag Milošević,
Miodrag Nestorović, Milica Joksić, Jasna Petrić
Glavni i odgovorni urednik:
Branko Bojović
Uređivački odbor:
Mirko Aćić, Milan Maksimović, Igor Marić, Snežana Marinković,
Melanija Pavlović, Aleksandar Prokić, Vesna Zlatanović-Tomašević JKP Beogradski vodovod
i kanalizacija
Organizator skupa
Deligradska 28, Beograd
Udruženje „Izgradnja“ Beograd, Kneza Miloša 7a
Tel: +381 11 36 06 620
Organizacioni odbor Mob: +381 64 813 10 03
Prof. dr Boško Stevanović, dipl.inž.građ., predsednik
Faks: +381 11 36 12 123
Prof. dr Miodrag Manić, dipl.inž.građ.
Prof. dr Stanko Brčić, dipl.inž.građ. www.bvk.co.rs
Prof. dr Mira Petronijević, dipl.inž.građ. E-mail: info@bvk.rs
Dr Borko Bulajić, dipl.inž.građ.
Drago Ostojić, dipl.inž.građ.
Branko Bojović, dipl.inž.arh.
Naučno-stručni odbor skupa
Prof. dr Mirko Aćić, dipl.inž.građ., predsednik
Prof. dr Miodrag Manić, dipl.inž.građ.
Prof. dr Mihailo Trifunac, dipl.inž.građ., USA
Prof. dr Predrag Gavrilović, dipl.inž.građ., Makedonija Institut za vodoprivredu
Prof. dr Đorđe Lađinović, dipl.inž.građ.
Dr Borko Bulajić, dipl.inž.građ.
„Jaroslav Černi“ a.d.
11226 Pinosava, Beograd,
Sekretar Redakcije: Jaroslava Černog 80
Svetlana Urošević
Tel: 011/3906 450
Marketing: Faks: 011/3906 481
Slavica Andrijević www.jcerni.org
Priprema za štampu: e-mail: headoffice@cerni.co.rs
Kvartet V
Izdavač:
Časopis Udruženja inženjera građevinarstva, geotehnike,
arhitekture i urbanista „Izgradnja“,
11000 Beograd, Kneza Miloša 7a/ll,
Tel/fax: +381 (0) 11 3243-563
E-mail: izgradnja@sezampro.rs, PMC INŽENJERING
tekući račun: 205-206955-23, kod Komercijalne banke a.d., Beograd 11000 Beograd,
Štampa: Bulevar umetnosti br. 2.
Anagram studio d.o.o., Zemun Tel. +381.11.30.12.398
+381.11.30.12.398 FREE
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
Fax +381.11.30.12.399
624+71/72(05) +381.11.30.12.399 FREE
ISSN 0350-5421 = lzgradnja www. pmcinzenjering.dom
COBISS.SR-ID 55831 E – mail: yupmc@eunet.rs
 УРБАНИЗАМ И ТЕРОРИЗАМ
– тема о експропријацији, порезу и др.
URBANISM AND TERRORISM – theme on expropriation, taxes, etc.

Текст који Вам се ставља на увид је трећи уводник посвећен поткрадању

грађана. Текст ће, укратко, обухватити четири тематски сличне приче.

1. ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА – ЈАВНА И НЕЈАВНА

Градови Србије били су изложени огромном таласу миграција, међурепулич-
ким и интерним. Масовне миграције становништва почеле су као ратне мигра-
ције, углавном Срба од 1941-1945. године, као интерне миграције од 1945-1990. го-
дине, па опет као ратне миграције 90-тих и коначно као интерне миграције ка
великим градовима због лоше, тачније речено, никакве политике регионалног раз-
воја. У периоду од 1940. до око 1960. године стамбени проблем решаван је углав-
ном прерасподелом постојећег стамбеног фонда, јер у целом том периоду масовне
стамбене изградње није било – грађени су углавном тзв. кадровски станови који
нису битно побољшали квалитет стамбеног фонда и квалитет становања.
Масовна стамбена изградња почиње тек око 1960. године. Концептуална ос-
нова политике масовне стамбене изградње је систем социјалистичке солоидар-
ности. Стамбене потребе су стављене у ранг општег интереса, односно у сферу
заједничке потрошње. Законски основ те активности је био Закон о национали-
зацији градског грађевинског земљишта поред осталога, а организациони оквир
је обухватио формирање великих фондова за стамбену изградњу, организовање
грађевинске оперативе за масовну стамбену изградњу и развијање система урба-
нистичког планирања за те потребе. У релативно кратком времену изграђено је
много станова у разним облицима стамбене изградње – битно је побољшан стам-
бени фонд у смислу квалитета и квантитета, унапређени су комунални фондо-
ви градова, градови су се развијали Демографски, територијално и на друге начи-
не, тј. променили су своју структуру, форму и све битне капацитете у функција-
ма и изграђеним фондовима.
Тај велики напор трајао је све до 1990. године када у Југославији и Србији по-
чињу да се одвијају многи бурни догађаји, па и у домену становања и стамбене из-
градње. После око тридесет година укинути су државни стамбени фондови, ста-
ноградња је из сфере заједничких потреба, односно општег интереса измештена
у сферу индивидуалних потреба, односно личног интереса што је темељно проме-
нило целокупну праксу стамбене изградње, од планирања па на даље.
У исто време у политички живот Србије уведен је вишестраначки политич-
ки систем, односно наступила је грађанска уместо социјалистичке деомократије.

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 187–191 187

 Тада се у Србији сходно политичким околностима и у Србији и у свету
отворена два паралелна процеса експропријације.
Први процес експропријације обухватио је распродају до тада друштве-
ног стамбеног фонда који су користили грађани – носиоци станарског права.
У врло кратком времену распродато је око 650 хиљада станова који су тиме
постали приватно власништво ранијих носилаца станарског права. Експро-
присани су сви који до тог времена нису добили станове, а јесу плаћали допри-
нос за стамбену изградњу. Прва идеја у распродаји стамбеног фонда била је да
се од добијених новчаних средстава формира фонд за даље кредитирање ста-
ноградње. То се, међутим, није десило. Настале су нове околности, условље-
не углавном међународним положајем Србије због чега је настала галопирајућа
инфлација, а станови су продавани по номиналној динарској вредности без
девизне клаузуле. Тако су настале ситуације да се стан исте величне у истој
згради на почетку распродаје стамбеног фонда продаје за 15 хиљада мара-
ка и за 30 немачких марака на крају распродаје. На тај начин грађани су ве-
ома неравноправно третирани јер су са једне стране много боље прошли они
који су своје станове откупили у време галопирајуће инфлације него они који
су те станове откупили пре тога, са друге стране, оваквом распродајом екс-
проприсани су сви они који су уплаћивали доприносе за стамбену изградњу, а
нису добили ни право на стан, ни право на стамбени кредит. Сва њихова пра-
ва су поништена тихо, у кризи државе, политике и привреде, нејавно и без
ларме удављене су све наде ових грађана да реше свој стамбени проблем. У ха-
осу у коме се држава нашла, неорганизовани грађани нису могли да се боре за
своја права у сфери становања. Ипак, реакција је било. Они који нису могли
да дођу до стана на легалан начин и они који су били учесници ратних мигра-
ција које су биле усмерене ка Србији, одговорили су масовном бесправном из-
градњом, али то је тема за неку другу прилику.
Друга јавна експропријација обухватила је активности које је регулисао
Закон о експропријацији који се припремао током 1993. године. Иако је ста-
ноградња изведена из сфере заједничке потрошње и општег интереса у сфе-
ру индивидуалне потрошње и личног интереса, станоградња за тржиште је
и даље третирана као општи интерес, што је својеврстан правни и сваки
други парадокс. Као илустрацију реакције јавности на тај Закон наводим ци-
тат из „Новости” од 11. јула 1993. године. Наслов чланка гласи „Руши – у
име закона”, а у поднаслову стоји: „Највише полемике изазвала је одредба по
којој ће се убудуће стамбена изградња сматрати општим интересом. Влас-
нику ће се за експроприсану кућу давати стан у својини у истом насељу. Нов-
чана накнада не сме бити нижа од тржишне цене квадрата.” Једина корист
од овог Закона је била у томе што ранији власници неће бити расељавани
у Овчу, Борчу или под Авалу, него ће бити враћени на место ранијег стано-
вања. Али свима је било јасно да ће неправична експропријација због општег
интереса (а експропријација је увек неправична) бити замењена неправдом
за интерес приватника – предузимача.
Једини рационалан разлог за овкву одлуку могао је бити у наслеђеном си-
стему финансирања комуналне привреде, односно развоја и изградње кому-
налне инфраструктуре у градовима. Наиме, сав развој комуналних фондова
финансиран је из стамбене и друге новоградње јер су деценијама комуналне ус-
луге функционисале у систему неекономских цена. У том систему финанси-
рања комуналне привреде који је у временима релативног економског проспе-
ритета био неправедан, неекономским ценама комуналија прикривено су

188IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 187–191

 били експроприсани купци нових станова грађених у време интензивне ста-
ноградње у периоду од око 1960. до око 1990. године. Једном речи, да смо имали,
у систему комуналне привреде, цене које обезбеђују бар просту репродукцију
комуналних фондова, саградили би смо знатно више станова.

2. „МЕКА” ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА
Када више не буде ни вас, ни ваше славе и
привилегија, ваша деца ће продавати Дедиње
деци фудбалера, певача, трговаца и накупаца.
После краће паузе, Дедиње ће поново постати
оно што је некад било.
Душко Радовић

Велики српски песник и урбаниста – Душко Радовић, имао је велику со-

цијалну имагинацију и врло је добро схватао социјалне процесе и појаве у Бео-
граду и Србији његовог времена.
У вишестраначком систему, у време доношења овог Закона о експроприја-
цији, тадашња опозиција је била против доношења и примене тог Закона. А
пошто у Србији, деценијама не важе закони него њихова тумачења, измишље-
ни су, и у овом случају, механизми нежније, „меке” експропријације.
У држави у којој су потрошени скоро сви ресурси један од ретких преоста-
лих ресурса било је градско грађевинско земљиште. Ради експлоатације јед–
ног ексклузивног простора у Београду створена је интересна коалиција две
највеће и најжешће супротстављене странке – прве на власти и друге у опо-
зицији чиме је у пракси показано да су економски интереси изнад сваке идео-
логије. Ево примера.
У том ексклузивном градском простору један грађанин има рецимо 40 ари
земљишта. Он је то земљиште купио пре рата, подигао воћњак и направио
кућицу од 20-так квадрата за боравак од 1-2 дана, углавном у рекреатив-
не сврхе. Кућица има струју и воду и WС са септичком јамом. Том грађанину
као предратном капиталисти одузети су станови, фабрике и остала имо-
вина, он је смешетен у тај свој кућерак, трајно. Његово земљиште је нацио-
нализовано и он га никако не може економски валоризовати. Од 1945. године
он стрепи да ће неки шпански борац, првоборац, генерал или адмирал да упре
прст у то земљиште које је некада било његово и да ће он да добије гарсоњеру
од 20 квадрата негде богу иза ногу, на територији града Београда.
Међутим, наступило је ново време у коме се поштују грађанска, па са-
мим тим и власничка права грађана. Власт у надлежној општини инсисти-
ра на томе да се уместо ригидне експропријације постигне договор са власни-
ком и инвеститор се упућује у процес договарања са власником. Инвеститор
нуди грађанину стан од 100-120 m2 у власништво и коју десетину хиљада ма-
рака на руке да уступи своје право коришћења тог ексклузивног земљишта.
У првом тренутку грађанин је згранут понудом, сутра је отишао код адво-
ката, а прексутра је потписао уговор и уступио сва своја права будућем ин-
веститору.
Даља технологија је врло једноставна. Земљиште од 40 ари дели се на 8
парцела по 5 ари, на свакој працели од 500 m2 земљишта гради се 500 m2 стам-
беног простора, тј. 3-4 стана, што је 24-32 стана, односно 4000 m2 на при-
марној парцели од 40 ари. Те стамбене куће граде се по правилу уз обиље архи-
тектонског кича – венце, балустраде, употребу гипсаних штукатура, мер-

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 187–191 189

 мера и др. Производна цена не прелази 750 DEM/m2, најмања продајна цена
је 1500 DEM/m2, што значи да је укупна вредност станоградње око 6 милио-
на DEM.Ту суму треба умањити за максимално 20%, тј. за 1,200.000 хиљада
DEM колико износе трошкови комуналног уређења, што значи да преостаје
4,8 милиона DEM. Трошкови ранијег власника те локације су стан од 100-120
m2, који је некада припадао СИВ-у, РИВ-у или ЈНА и који је откупљен за 5-6
хиљада марака и 50-60 хиљада DEM које је власник добио на руке. Изграђени
станови се продају на тржишту – половина, половину добија страначка ели-
та.
У овом моделу станоградње највећу вредност станова чини њихова лока-
ција коју грађанин због национализованог земљишта не може да ревалоризује
у целости. Али, грађанин као бивши власник, а потом корисник ове локације
од 40 ара није експроприсан, са њим је постигнут договор у обостраном инте-
ресу, његова грађанска права су испоштована. Једном речју – Демократија је
чудо.

3. ПРАВА НА ЗЕМЉИШТЕ
Обећања из 2000. године о брзом повраћају имовине као изразу пошто-
вање власничких права нису се испунила одмах. Надања старих власника од–
ложена су бар за десетак година. Једноставно, није речено чија ће се права по-
штовати – старих или будућих, долазећих власника. Наиме, још десетак и
више година после Демократских промена земљиште није враћено грађанину.
Грађанин, бивши власник, остао је корисник национализованог земљишта и
тим земљиштем, у његово име, управљале су градске власти. Ево како је то
изгледало.
Замислите грађанина, бившег власника који је корисник парцеле на Вра-
чару и живи у приземној кућици, у једном стану, а има двоје деце којима не
може да обезбеди стан. Он своју кућу може да догради у режиму привремене
дозволе тј. без права на надокнаду што за њега није решење, а нема инвести-
циони капацитет да прави кућу са 8, 10, 12 станова, спратности П+4 +Пк.
Грађанин не може да ревалоризује највећу вредност коју користи, а то је ло-
каицја, односно грађевинско земљиште јер он не може да бира инвеститоре с
којим ће да се споразуме, већ за њега инвеститора бирају градске власти, ру-
ковођене, разуме се, интересима који са интересима грађанина скоро да не-
мају везе. У најбољем случају, грађанин је могао да добије до 25% новоизграђене
квадратуре, што је ових дана пало на 10-12%, а ако добије 15% може да сма-
тра да је добио премију. На први поглед, све изгледа нормално, Демократско и
европејски. Истина, у Европи је то мало другачије. У озбиљним европским гра-
довима цена нормалног стана не прелази 1500 евра по 1 DEM, али цена 1 DEM
земљишта не пада испод 20 хиљада евра. Зато што је стан за 100 година, а
земљиште заувек. Тако да сад разумемо зашто је грађанин који је добио 25%
од стамбене новоградње на некада његовом земљиште „добро” прошао. Једно-
ставно, стално се измишљају све новији и новији облици прикривене експро-
пријације.

4. ПОРЕЗА, ИЛИ КА ТЕРОРУ

Па ипак, многи стари власници нису се навукли на повољности које су им
нудили од града одабрани нови инвеститори. Нису пристајали чак ни на 30%
власништва новоизграђеног фонда. То су они просвећени, урбанизовани, пра-

190IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 187–191

 ви грађани, који су често држали најбоље локације. А врло често се дешавало
да тим грађанима није било могуће, као случајно, угрозити имовину оштећи-
вањем или урушавањем њихових објеката како је приказано у уводнику броја
1-2 нашег часописа за ову годину.
Тада је наступила стручна памет градских функционера. Они су смишља-
ли начине како да непослушне старе власнике приведу новом реду ствари.
Требало је отворити пут новим инвеститорима јер они су светиња којој
треба уклонити све административне и друге препреке. Градски функцио-
нери у домену урбанизама су нашли пут да остваре жеље нових инвестито-
ра да дођу до најповољнијих локација. Идеја је просто генијална. У зонама где
предстоји замена старог стамбеног фонда од ниских и неквалитетних згра-
да, новим зградама са неколико спратова, грађани који не пристају да уђу у
договоре са новим инвеститорима плаћаће порез не на имовину којом ствар-
но располажу, него на имовину коју немају, тј. на стамбене зграде које се на
њиховим парцелама могу изградити. Идеја је разуме се лансирана незванич-
но, преко медија. У тој идеји све је незаконито, али је њено лансирање обје-
китно притисак на старе власнике, а није ми познато да је било ко од ауто-
ра ове злочиначке концепције одговарао за узнемиравање јавности и злу на-
меру према грађанима.
Ипак, знам људе који су продали своје куће, рецимо на Врачару и који су
отишли у подстанаре да избегну овај облик урбанистичког тероризма који
су неки припадници градске власти пре само коју годину јавно преко медија
најављивале.

Главни и одговорни уредник

Бранко Бојовић, дипл. инж. арх.

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 187–191 191

 Osmi naučno-stručni skup

NADOGRADNJA ZIDANIH ZGRADA U SEIZMIČKI AKTIVNIM

PODRUČJIMA – KONSTRUKTERSKI ASPEKTI
Beograd, 20. jun 2014. g.

Akad. prof. dr Miha Tomaževič, dipl.inž.građ.

Obnova postojećih zidanih zgrada u seizmičkim područjima: iskustva i pravila

Prof. dr Veronika Šendova, dipl.inž.građ., Prof. dr Predrag Gavrilović, dipl.inž.građ.,

Dino Berginc, dipl.inž.tehn.
Eksperimentalna verifikacija inovativnih tehnika za povećanje seizmičke otpornosti
tradicionalnih zidanih zgrada

Prof. dr Mihailo Trifunac, dipl.inž.građ., Prof.dr Marijan Herak,dipl.geofizičar

Otpornost konstrukcija na zemljotrese zavisi od tehničkog znanja njihovih graditelja

Prof. dr Đorđe Lađinović, dipl.inž.građ., Prof. dr Vlastimir Radonjanin, dipl.inž.građ.

Prof. dr Mirjana Malešev, dipl.inž.građ.
Rekonstrukcija, ojačanje i sanacija zidanih zgrada prema Evrokodu 8

V. prof. dr Ratko Salatić, dipl.inž.građ., V. prof. dr Rastislav Mandić, dipl.inž.građ.

Marko Marinković, dipl. inž.građ. master
Metodologija projektovanja nadogradnje zidanih zgrada

Prof. dr Boško Stevanović, dipl.inž.građ., Drago Ostojić, dipl.inž.građ., Dr Ivan Glišović, dipl.inž.građ.
Aseizmičko projektovanje i izvođenje ojačanja temelja, zidova i međuspratnih
konstrukcija nadograđenih zidanih zgrada

Prof. dr Veronika Šendova, dipl.inž.građ., Prof. dr Golubka Nečevska-Cvetanovska, dipl.inž.građ.

Prof. dr Živko Božinovski, dipl.inž.građ. Ass. mr Goran Jekić, dipl.inž.građ., Elena Đorđievska, dipl.inž.
građ., Ass. mr Blagojče Stojanoski, dipl.inž.građ., Mr Aleksandar Zlateski, dipl.inž.građ.
Analitička i esperimentalna verifikacija seizmičke stabilnosti stambene zgrade posle izgradnje dodatnih
spratova - primer studija

Prof. dr Živko Božinovski, dipl.inž.građ., Prof. dr Veronoka Šendova, dipl.inž.građ., Ass. mr Blagojče
Stojanoski, dipl.inž.građ.
Seizmičko ojačanje zgrade parlamenta Republike Makedonije: potreba, rešenje i izgradnja

192IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 187–191

OBNOVA POSTOJEĆIH ZIDANIH ZGRADA
U SEIZMIČKIM PODRUČJIMA: ISKUSTVA I PRAVILA
RENEWAL OF EXISTING MASONRY BUILDINGS
IN SEISMIC REGIONS: EXPERIENCE AND RULES
UDK: 699.841
Pregledni rad

Akademik prof. dr Miha TOMAŽEVIĆ, dipl. inž. građ.

REZIME
U poslednjim decenijama istraženi su uzroci za neadekvatno ponašanje postojećih zidanih
zgrada. Na osnovu istraženih mehanizama, razvijene su metode i tehničke mere za poboljšanje
seizmičke otpornosti. Pored klasičnih tehnoloških rešenja i metoda, na raspolaganju danas stoje
i metode, bazirane na upotrebi modernih materijala. Razvijene su nove terenske i laboratorijske
nedestruktivne i poludestruktivne metode potrebne za ocenu stanja konstrukcije i računski mod-
eli za ocenu seizmičke otpornosti. Pripremljeni su i standardi, koji propisuju postupke i vrednosti
parametara za preprojektovanje. Uprkos tome potrebno je uložiti napore da se smanje greške
učinjene prilikom obnove postojećih zgrada, kako na području tehničkog zakonodavstva tako i
na području obrazovanja projektanata i pripremljenosti na zemljotres.
Ključne reči: postojeće zidane zgrade, seizmička otpornost, obnova, preprojektovanje,
ojačanje
SUMMARY
In the past decades, causes of inadequate seismic behavior of existing masonry buildings
have been investigated. On the basis of the observed mechanisms, technical measures for the
improvement of seismic resistance have been developed. Besides traditional techniques, contem-
porary strengthening measures, based on the use of modern materijals are available. In-situ and
laboratory non-destructive and semidestructive methods for structural assessment have been
developed and mathematical models for structural evaluation proposed. Standards for rede-
sign, structural assessment and retrofitting have been also developed. However, efforts should be
made to reduce the errors made during renewal of existing buildings by enforcing the technical
codes and taking care of seismic awareness and contionuos edication of designers.
Key words: existing masonry buildings, seismic resistance, renewal, redesign, strengthen-
ing methods

1. UVOD kulturnu baštinu neprocenjive vrednosti, a i zidane zgra-

Doslovce uzeto, postojeće su zgrade sve zgrade, ko-
je u datom trenutku postoje u datom području. Međutim,
u vezi sa ponašanjem u seizmičkim uslovima, kao posto-
jeće podrazumevaju se sve zgrade koje nisu projektovane
na zemljotresno dejstvo u smislu današnjeg stanja struke,
dakle zgrade kod kojih u slučaju jakog zemljotresa oče-
kujemo probleme. Drugim rečima to su zgrade kod kojih
bi kod dejstva projektnog zemljotresa, na koji se zgrade
danas projektuju, moglo doći do značajnih oštećenja ili
čak rušenja.
Zidane zgrade još uvek u većini zemalja predstav-
ljaju značajan deo građevinskog, posebno stambenog
fonda. To su istorijska gradska i seoska jezgra sa zgra-
dama građenim od kamena ili opeke, koja predstavljaju
Adresa autora: Zaovd za gradbeništvo Slovenije, 1000 Ljubljana,
Dimičeva
E-mail: miha.tomazevic@zag.si
de izgrađene u novije vreme. Nekada se smatralo, da se
kao opšta granica između postojećih, seizmički povred-
ljivih, i novih, seizmički otpornih zgrada može postaviti
godina uvođenja prvih seizmičkih propisa. Na području
nekadašnje Jugoslavije to je godina 1964. kada su stupili
na snagu prvi jugoslovenski seizmički propisi (Pravilnik,
1964). Godinu ranije, malo pre skopskog zemljotresa,
izašli su propisi u Sloveniji (Odredba, 1963), koji su bili
dobra osnova za kasnije savezne propise. Međutim, isku-
stva posle većeg broja zemljotresa u poslednjih nekoliko
decenija pokazuju da na ovakav način postavljena grani-
ca ne prikazuje stvarnu situaciju. Na jednoj strani uvek
se može ustanoviti, da nisu sve stare zgrade, koje nisu
projektovane na zemljotres, seizmički neotporne, dok
se na drugoj strani uvek nađu zgrade, koje su se tokom
zemljotresa zbog različitih uzroka ponašale neadekvatno
odnosno su se srušile. Zbog toga se danas u kategoriju
postojećih pored zgrada koje su bile građene u prošlo-

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208 193

Slika 1. Tipična seoska kuća u Posočju
(zid od kamena)
Slika 2. Stambeni blokovi, izgrađeni pre
2. svetskog rata (nearmirana zidarija,
opeka; Ljubljana)
Slika 3. Jedan od 10-spratnih stambenih
solitera, izgrađenih u 50-tim i 60-tim
godinama prošlog stoleća (nearmirana
zidarija, šuplji betonski blokovi, zaliveni
betonom; Ljubljana)

sti na tradicionalan način (spomeničke zgrade – slika 1),
svrstavaju i zgrade, po projektima izgrađene u novije
doba, koje ne odgovaraju zahtevima današnjih standarda
za projektovanje seizmički otpornih konstrukcija (slike
2 i 3). Drugim rečima, u kategoriju postojećih zgrada u
smislu seizmičke povredljivosti svrstavaju se sve zgrade,
kod kojih je nivo seizmičkog rizika veći od danas dogo-
vorene i prihvatljive granice, koju garantuje projektova-
nje i građenje prema danas važećim standardima.
Bilo u pogledu otpornosti i stabilnosti bilo u pogle-
du namene i funkcionalnosti postojeće zgrade odraža-
vaju stanje struke i načina te potreba života iz vremena
gradnje. Pošto su zgrade stare i prešle su danas očekivani
vek trajanja (50 godina), razumljiva je želja stanovnika
i korisnika da se zgrade obnove i rekonstruišu da bi se
prilagodile sadašnjim standardima života i zahtevima
upotrebe. Zna se da su se zgrade u gradskim jezgrima
stolećima dograđivale, nadgrađivale i adaptirale, da bi na
kraju dobile današnji izgled i postale zaštićena kulturna
baština. Međutim, iako su već decenijama poznate teške
posledice stihijskih, nestručnih zahvata na konstrukcija-
ma u seizmičim područjima, obnovi postojećih, seizmi-
čki povredljivih zidanih zgrada još se dan danas pristupa
na nestručan način. Kao posledica nestručnih zahvata
nisu retki slučajevi lokalnih rušenja elemenata čak zbog
običnog, gravitacionog opterećenja, a kamoli da bi se
vodila briga o tome da se sa nestručnim zahvatima na
konstrukciji već ionako kritična seizmička povredljivost
zgrada još poveća.
Dok ojačanje zgrada u slučaju obnove zemljotresi-
ma oštećenih područja nikad nije predstavljalo problema,
dok su bila na raspolaganju finansijska sredstva države,
preventivna ojačanja konstrukcija za vreme obnove zgra-
da u vreme, kada investitori nisu pod utiskom posledica
zemljotresa, još nisu postala svakidašnja praksa. Štaviše,
iako propisi na području nekadašnje Jugoslavije već ne-
koliko decenija propisuju kada i koje mere je potrebno
poduzeti kod obnova, rekonstrukcija i adaptacija starih
zgrada u seizmičkim područjima, oni su se veoma retko
poštovali. Naime, kriterijume za primenu određivali su
već jugoslovenski seizmički propisi iz godine 1981 (Pra-
vilnik, 1981), a kasnije i posebni propisi za rekonstruk-
ciju i revitalizaciju objekata visokogradnje (Pravilnik,
1985). Iako su kriterijumi za primenu propisa bili dosta
jasni, oni se kod obnova postojećih zgrada praktično nisu
primenivali.
Znajući da postojeće, ne samo zidane, zgrade u se-
izmičkim područjima predstavljaju značajan problem, te
u nastojanju, da bi se obnovi postojećih zgrada posveti-
la potrebna pažnja, danas je u zemljama Evropske unije
na snazi poseban standard za ocenu i ojačanje postojećih
zgrada. Kao jedan od standarda za projektovanja zgra-
da, evrokodova, taj je standard sastavni deo Evrokoda 8
za projektovanje zgrada otpornih na zemljotres, iako je
napisan tako, da se može upotrebiti i u neseizmičkim po-
dručjima (Evrocode 8-3, 2005). Nažalost, i dan danas se
upotreba tog standarda izbegava u jednakoj meri kao što
se izbegavala primena propisa u nekadašnjoj Jugoslaviji.
U ovom će radu biti ukratko predstavljeni rezultati
istraživanja i iskustva u vezi sa obnovom i seizmičkim
ojačanjem postojećih zidanih zgrada, koji su u posled-
njih nekoliko decenija dobijeni u Zavodu za gradbeništvo
Slovenije u Ljubljani.

194IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208

2. UZROCI ZA SEIZMIČKU POVREDLJIVOST naseljena i neodržavana stara zgrada propadne do stanja
Koji su uzroci za seizmičku povredljivost postoje- neupotrebljivosti za samo nekoliko godina.
ćih zidanih zgrada? U većini slučajeva konstrukcija je Obično se manjkavosti otkriju tek posle zemljotre-
građena za preuzimanje samo vertikalnih gravitacionih sa. Da bi se dobili osnovni podaci o uzrocima neadekvat-
opterećenja a ne za preuzimanje horizontalnih seizmič- nog ponašanja, oštećenja se analiziraju, dok se mehaniz-
kih sila. Osnovni nosivi elementi starih zidanih zgrada, mi ponašanja simuliraju sa laboratorijskim ispitivanjima,
zidovi, svodovi i drvene tavanice, povezane su između da bi se pripremili računski modeli i dobili ulazni podaci
potrebni za proveravanje seizmičke otpornosti.
sebe na način koji osigurava prenos vertikalnog optereće-
Od zidane zgrade koja je konstrukcija kutijastog ti-
nja. Dok je kod starih zgrada raspodela zidova i njihova
pa, očekuje se, da će kod dejstva zemljotresnog optereće-
noseća površina u oba ortogonalna pravca obično pogod-
nja raditi kao celina. Međutim, ako pojedini zidovi nisu
na, graditelji nisu pomišljali na tehničke mere sa kojima
međusobno povezani, nema uslova za njihovu saradnju,
bi mogli iskoristiti otpornost konstrukcije i poboljšati
ponašanje konstrukcija za vreme zemljotresa. U većini
slučajeva zidovi i tavanične konstrukcije međusobno ni-
su povezani na način, koji bi omogućio konstrukciji da za
vreme zemljotresa radi kao celina. Osnovni materijal, zi-
darija od kamena ili opeke je materijal koji je srazmerno
otporan na opterećenje na pritisak, dok je njegova spo-
sobnost preuzimanja napona na smicanje i napona na za-
tezanje, koji nastaju u elementima konstrukcije zbog ho-
rizontalnih seizmičkih sila, zanemarivo mala. Usled toga
u elementima konstrukcije za vreme zemljotresa nastaju
oštećenja, koja su uzrok za smanjenje kapaciteta nosivo-
sti na pritisak i posledično lokalno ili rušenje zgrade kao
celine. U tom je pogledu najkritičnija troslojna zidarija
od kamena koju sastavljaju dva vanjska noseća sloja od
većih neobrađenih kamena i središnji sloj malterom ve-
zanog sitnijeg materijala, koji međusobno nisu povezani
veznim kamenima. Zbog svoje strukture, mnoštva šuplji-
na i nepovezanosti pojedinih slojeva (slika 4), takav zid
lako može da se raspadne za vreme zemljotresa, naročito
ako je vreme trajanja zemljotresa dugačko.
Slika 5. Posočje, 1998: vertikalne pukotine u zidu nastale zbog
vibracija van svoje ravni

Slika 4. Tipična struktura zida od kamena

U mnogim slučajevima održavanju zgrada nije po-

svećena dovoljna pažnja, pa već ionako loš materijal
zbog izloženosti atmosferskim uticajima dodatno gubi na Slika 6. Budva, 1979: rušenje zida zbog vibracija van svoje
nosivosti. Poznato je da uticajima okoline izložena, ne- ravni

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208 195

 Slika 8. Neftegorsk, 1995: rušenje zgrada sa nosećim zidova
samo u poprečnom pravcu (foto G.Koff)
Slika 7. Skopje, 1963: rušenje sprata zbog nedovoljno jakih
zidova u uzdužnom pravcu (foto arhiv ZAG)

pa tako nema ni uslova da bi se iskoristio kapacitet nosi-

vosti zgrade kao celine. Na vertikalnim spojevima zidovi
se razdvajaju, počnu vibrirati svaki za sebe i zbog sila,
koje deluju ortogonalno na njihovu ravan, gube stabil-
nost (slike 5 i 6). Sledeći uzrok za teška oštećenja kon-
strukcije i rušenje zgrada kod zemljotresa je neadekvatna
osnova konstrukcije zgrade. Od zidanih zgrada očekuje
se da će raspodela zidova u oba ortogonalna pravca biti
simetrična i ravnomerna, a da se neće bitno menjati ni
krutost konstrukcije po visini zgrade. Kod starih zgrada
ovi su uslovi obično ispunjeni, dok kod novijih zidanih Slika 9. Crna Gora, 1979: klasičan primer mehanizma rušenja
zgrada to nije uvek slučaj (slike 7 i 8). na smicanje
Svakako da ni adekvatna povezanost zidova, koja
obezbeđuje rad konstrukcije kao celine, ni adekvatna os-
nova konstrukcije zgrade nisu dovoljne, ako zidovi nisu
dovoljno jaki da bi preuzeli opterećenja koja nastaju u
zidovima kod dejstva zemljotresa. Pošto je zbog meha-
ničkih karakteristika zidarije i geometrije zidova kritički
parametar nosivosti otpornost na smicanje, u zidovima
nastaju karakteristične kose pukotine (slika 9), da bi u ka-
snijim fazama ponašanja došlo do njihovog raspadanja,
naročito u slučaju zidova od kamena (slika 10). Iako su
spomeničke zidane zgrade, naročito one zidane od kame-
na, obično građene bez posebnih temelja (slika 11), ošte-
ćenja koja bi se mogla pripisati temeljima, retka su, ako
su temelji postavljeni na čvrstom tlu. Ako temeljna tla
gube stabilnost za vreme zemljotresa (klizanje, likvefak- Slika 10. Breginj: 1976: rušenje seoskog jezgra
cija), posledice za zgradu su obično teške.
Teška oštećenja i rušenja postojećih zidanih zgrada,
naročito zgrada u spomeničkim gradskim jezgrima često
su posledica adaptacija i rekonstrukcija. U starim grad-
skim kućama tipični su zahvati rađeni u prizemljima gde
su se pravile arkade sa poslovnim prostorijama, trgovina-
ma ili restoranima, dok se gornji deo zgrade podupirao sa
čeličnim nosačima na stubovima ili gredama i stubovima
od armiranog betona.
O posledicama adaptacija i rekonstrukcija stam-
benih zgrada, izgrađenih posle 2. svetskog rata pre ma-
sovnije upotrebe armiranog betona, gde su se u novije
vreme adaptirali pojedini stanovi ili poslovne prostorije,
još nema iskustava. Naime, da bi se proširile stambene
prostorije, izbacuju se vezni zidovi, koje prema današ- Slika 11. Tipični temelji seoske crkve pre ojačanja

196IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208

njim standardima za minimalnu debljinu konstrukcionih
zidova projektanti proglašavaju za pregradne zidove koji
nisu sastavni delovi sistema konstrukcije. Nisu retki ni
slučajevi, da se veći delovi unutrašnjih nosećih zidova
zamene čeličnim gredama i stubovima bez ukrućenja.
Može se samo nagađati, da će posledice takvih zahtava
u zgradama iz nearmirane zidarije, koje po visini i broju
spratova daleko premašuju danas prihvatljive gabarite i
svrstane su među seizmički najpovredljive zgrade, u slu-
čaju očekivanog jakog zemljotresa, biti kobne.
Najzad, u želji da se iskoristi sve skuplje zemljište
u gradovima, postojeće zidane zgrade su se nadziđivale
za jedan, dva ili čak više spratova, bez da bi se ozbiljni-
je proverila nosivost zidova a još manje uradila analiza
seizmičke otpornosti postojeće konstrukcije i na osnovu
analize konstrukcija prema potrebi ojačala. Kada je u
Sloveniji u 80-tim godinama prošlog stoleća zbog neod-
statka stanova postalo popularno preuređenje potkrovlja
u stanove, na nivou republike donesena je stručna prepo-
ruka, da se preuređenje dozvoli samo u zgradama, za ko-
je analiza pokazuje, da naponi u zidovima zbog poveća-
nog opterećenja nisu veći od dozvoljenih i da seizmička
otpornost zgrade iznosi barem 80 % otpornosti koju traže
seizmički propisi za novogradnju (Priporočilo, 1986). Ni
ta se odluka nije poštovala kako bi trebalo. Bilo je čak i
slučajeva, da su se prilikom preuređenja potkrovlja pre-
kidali vezni elementi drvene krovne konstrukcije, koji
prenose zatežuće sile a predstavljali su smetnju u novim
prostorijama, umesto da bi se u visini potkrovlja ugradile
barem zidne zatege.
Da bi se postojećim zgradama obezbedila tražena
seizmička otpornost, sve te manjkavosti treba otkloni-
ti. Rad konstrukcije kao celine obezbeđuje se sa pove-
zivanjem zidova zategama ili serklažima te merama za
ukručenje i povezivanje stropnih konstrukcija sa zidovi-
ma. Da bi se seizmičke sile raspodelile na zidove prema
njihovim krutostima, stropne konstrukcije treba da bu-
du dovoljno krute u svojoj ravni i adekvatno povezane
i sidrene sa zidovima. Da bi se poboljšao koncept kon-
strukcije, mogu se zazidati otvori ili dodati novi zidovi.
Upotrebljavaju se materijali sa mehaničkim osobinama,
sličnim osobinama postojeće zidarije, a novi i stari zidovi
međusobno se dobro povezuju.
Otpornost zidova na horizontalna seizmička op-
terećenja povećava se upotrebom različitih tehnika i
tehnoloških rešenja, koje su prilagođene vrsti zidarije i
traženom stepenu ojačanja. U slučaju bitnog povećanja
otpornosti zidova obavezno treba proveriti i nosivost po-
stojećih temelja, koji treba da prenesu povećana granična
opterećenja nastala u ojačanim zidovima za vreme dej-
stva zemljotresa, u temeljna tla.
3. NIVO OJAČANJA I PROJEKTNE SEIZMIČKE
SILE
Da bi se kod obnove postojeće zgrade moglo oda-
brati adekvatno tehničko rešenje za ojačanje konstruk-
cije, treba znati kolika se seizmička otpornost traži od
konstrukcije posle obnove. U tom pogledu standard
Evrocode 8-3 ne razlikuje se od zahteva koje su tražili
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208
već nekadašnji jugoslovenski propisi. Ako se zgrade ob-
navljaju, odgovarajućim merama treba da im se obezbedi
jednaki stepen sigurnosti kao za novogradnju. Zahtev va-
ži i za istorijske zidane zgrade u starim gradskim jezgri-
ma koje se koriste za stambene i radne namene. Možda
su u tom pogledu izuzetak monumentalni objekti kultur-
ne baštine koji treba da se tretiraju posebno svaki za sebe,
da bi se našlo zadovoljavajuće rešenja kako u pogledu
otpornosti tako i u pogledu zahteva zaštite kulturne bašti-
ne, koji su više puta u konfliktu sa tehnološkim rešenjima
za ojačanje.
Analogno sa novim konstrukcijama kod proverava-
nja seizmičke otpornosti ojačanih postojećih zgrada uzi-
maju se u obzir dva kriterijuma:
– kriterijum sprečavanja rušenja i
– kriterijum ograničenja oštećenja,
pa se tako kod projektovanja odnosno preprojektova-
nja govora o proveravanju konačnog graničnog stanja i
graničnog stanja upotrebljivosti. U skladu sa principima
Evrokoda 8-1 (Evrocode 8-1, 2005) pretpostavlja se, da
konstrukcija mora izdržati zemljotres sa periodom po-
navljanja 475 godina i verovatnoćom od 10 % prekora-
čenja u 50 godina (takozvani projektni zemljotres) bez
lokalnih rušenja ili rušenja kao celine. Oštećenja treba da
ostanu u granicama koje još omogućavaju sanaciju (po-
pravku). Konstrukcija treba da nastavi da radi kao celina
i da je posle zemljotresa još uvek sposobna da prenosi
stalna opterećenja za koja je projektovana (kriterijum
sprečavanja rušenja, konačno granično stanje). U isto
vreme konstrukcija mora biti projektovana tako, da će
izdržati zemljotres sa periodom ponavljanja 95 godina i
verovatnoćom od 10 % prekoračenja u 10 godina bez bit-
nih oštećenja (kriterijum ograničenja oštećenja, granično
stanje upotrebljivosti).
Istraživanja su pokazala, da za zidane zgrade nema
potrebe raditi proveru za granično stanje upotrebljivosti,
ako se njena otpornost proveri na konačno granično sta-
nje, a da se kod toga ograniči korišćenje razpoloživog
kapaciteta deformacija (Tomaževič, 2007). Prema Evro-
kodu 8, projektno konačno granično stanje definiše se
tačkom na dijagramu otpornost-deformacija, gde otpor-
nost padne na 80 % najveće vrednosti. Međutim, brojna
ispitivanja zidova i modela zidanih zgrada na seizmič-
koj platformi pokazala su, da oštećenja zidova postižu
prihvatljiv nivo (nivo kad se oštećeni zidovi još mogu
sanirati) već mnogo ranije. U proseku kod deformacije,
koja je jednaka trostrukoj deformaciji na granici nastan-
ka oštećenja. Zbog toga se predlaže, da se kao projektno
međuspratno pomeranje kod konačnog graničnog stanja
(rotacija) uzme manja od vrednosti pomeranja (rotacije)
kod pada otpornosti na 80  % maksimuma i trostrukog
pomeranja (rotacije) na granici nastanka oštećenja:
Φ du = min {Φ0,8Rmax; 3Φdam}, (1)
gde je:
Φdu – međuspratna rotacija kod projektnog konačnog
graničnog stanja,
Φ0,8Rmax – međuspratna rotacija kod pada otpornosti na
80 % najveće vrednosti,
197

Slika 12. Zavisnost spratne otpornosti od spratne rotacije sa
graničnim stanjima
Φdam – međuspratna rotacija na granici nastanka ošte-
ćenja.
Zavisnost između seizmičke otpornosti kritičnog
sprata R i međuspratne rotacije, koja se izražava kao od-
nos između međuspratnog pomeranja d i spratne visine
h: Φ = d/h (obično dat u % spratne visine), šematski je
prikazana na slici 12.
Eksperimentalna istraživanja su pokazala, da su
vrednosti spratne rotacije kod pojedinih graničnih stanja
dosta slične, bez obzira na vrstu zidarije i sistem gradnje.
Red veličine vrednosti nalazi se kod granice oštećenja
na 0.2−0.4  % spratne visine, kod maksimalne nosivo-
sti na 0.3−0.6 % te kod projektnog graničnog stanja na
1.0−1.2 % spratne visine. Rotacija kod stvarnog rušenja
je mnogo veća i može iznositi i više od 5 % spratne vi-
sine.
Za analizu seizmičke otpornosti pravilnih i jedno-
stavnih konstrukcija, u koje se mogu svrstati i zidane
konstrukcije svih vrsta i sistema, mogu se upotrebiti jed-
nostavne metode ekvivalentne statičke analize na osnovu
teorije elastičnosti. Kod tih metoda seizmičko optereće-
nje određuje se jednačinom:
Se (T)
A Ed = W (2)
q visine 3−4 sprata ispuniti zahteve standarda na područ-
gde je:
AEd – projektna seizmička sila,
Se(T) – elastična spektralna vrednost za osnovni period
vibracija konstrukcije,
W – težina konstrukcije,
q – faktor ponašanja konstrukcije.
U intervalu perioda sopstvenih vibracija, u kojem se
nalazi velika većina zidanih zgrada, 0.05 s ≤ T ≤ 0.25 s,
spektralni faktor ojačanja je konstanta (2.5, što je maksi-
malna vrednost projektnog spektra prema Evrokodu 8),
pa tako elastična spektralna vrednost iznosi:
Se(T) = 2.5 ag S, (3)
gde su:
ag – osnovno projektno ubrzanje tla (na steni), i
S – koeficijent temeljnih tla.
198IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208
Faktor ponašanja q, sa kojim se smanjuju elastične
sile, koje bi delovale na konstrukciju ako bi ona ostala
elastična za vreme zemljotresa, uzima u obzir duktilnost i
kapacitet disipacije energije pojedinih vrsta konstrukcija,
to jest sposobnost konstrukcije da preuzme seizmičke sile
sa određenim oštećenjima ali bez rušenja. Iako za zgrade
od jednostavne, nearmirane zidarije Evrokod 8 predlaže
upotrebu vrednosti u dijapazonu između 1.5−2.5, prepo-
ruka je da se upotrebljava vrednost q = 1.5.
Analiza rezultata eksperimentalnih istraživanja po-
našanja zgrada, ispitanih na seizmičkoj platformi, poka-
zala je, da se za proveravanje seizmičke otpornosti mogu
upotrebiti realnije, veće vrednosti faktora ponašanja od
preporučene, čak ako se za analizu upotrebljavaju meto-
de mehanizma, a ne metode ekvivalentne elastične ana-
lize kod kojih obično postoji velika rezerva u nosivosti.
Pošto je projektna spektralna vrednost (Sd(T) = Se(T)/q)
bezdimenzionalna, ona se može izraziti i u obliku pro-
jektnog koeficijenta smicanja u osnovi, BSCd = BSd/W,
gde je BSd projektna seizmička poprečna sila u prizemlju.
Koliko se projektne vrednosti menjaju ako se promene
vrednosti faktora ponašanja, vidi se u tabeli 1.
Tabela 1. Projektne seizmičke sile za obična tla u zavisnosti od
projektnog ubrzanja tla i faktora ponašanja
Osnovno projektno
ubrzanje ag
0.05 0.10 0.20 0.25 0.30
Intenzitet prema
VI VII VII-VIII VIII-IX IX
EMS skali*
Projektno ubrzanje
0.06 0.12 1.2 0.17 0.36
agS za S = 1.2
BSCd za q = 1.5 0.10 0.20 0.40 0.50 0.60
BSCd za q = 2.0 0.08 0.15 0.30 0.38 0.45
BSCd za q = 2.5 0.06 0.12 0.24 0.30 0.36
*Evropska makroseizmička skala (EMS, 1998).
Ako se uzme u obzir preporučena vrednost, q = 1.5,
praktično je nemoguće računski dokazati, da će seizmič-
ka otpornost aseizmički ojačane postojeće zidane zgrade
jima umerene seizmičnosti, gde osnovno projektno ubr-
zanje tla ag (ubrzanje na čvrstom tlu) iznosi 0.20 g. No
to nije u saglasnosti sa analizama oštećenja zgrada posle
zemljotresa, koje pokazuju, da ojačane zgrade takav ze-
mljotres mogu da izdrže bez problema.
Kao što je poznato, Posočje, regija u zapadnoj Slo-
veniji uz italijansku granicu, u godinama 1998. i 2004.
stradala je od dva lokalna zemljotresa intenziteta VII−
VIII stepeni prema EMS skali (šire područje regije bilo
je pogođeno zemljotresima sa epicentrom u Italiji godi-
ne 1976). Maksimalna vrednost 2004. godine izmerenih
ubrzanja tla iznosila je 0.47 g, dok projektna vrednost
ubrzanja tla u području iznosi agS = 0.27. Analiza ošte-
ćenja prethodno ojačanih zgrada pokazala je, da su po-
sle zemljotresa 1976. i 1998. godine adekvatno ojača-
ne zgrade izdržale zemljotres iz 2004. godine neznatno
oštećene ili čak neoštećene. I to uprkos tome što je nji-
hova projektna otpornost, izračunata uzimanjem o obzir koje bi mogle prouzrokovati teža oštećenja pojedinih ele-
mehaničke osobine materijala, izmerene ispitivanjima menata.
na samim zgradama, bila bitno manja od projektnih se- Numerički modeli koji se upotrebljavaju za prove-
izmičkih sila, izračunatih prema preporukama standarda ravanje seizmičke otpornosti postojećih zgrada treba da
(Tomaževič et al., 2005). Prosečna seizmička otpornost odražavaju stvarno ponašanje konstrukcije kod dejstva
grupe od 16 uglavnom dvospratnih zgrada od kamena, zemljotresa. U slučaju stambenih zgrada sa pravilnom
izražena u bezdimenzionalnom obliku sa koeficijentom osnovom konstrukcije mogu se upotrebiti modeli koji
seizmičke otpornosti SRC (SRC = R/W, gde je R = otpor- su razvijeni za moderne zidane konstrukcije. Naravno
nost zgrade u prizemlju i t W = težina zgrade iznad nivoa pod uslovom da i postojeća zgrada ispunjava sve pretpo-
terena), iznosila je SRC = 0.33 (c.o.v. = 22  %). Prema stavke modela, kao što su ponašanje tavanica kao krutih
Evrokodu 8, otpornost bi trebala biti veća ili barem jed- dijafragmi u svojoj ravni i međusobna povezanost zido-
naka projektnom koeficijentu poprečne sile u prizemlju va. U suprotnom modeli treba da se prilagode stvarnom
BSCd = 0.45 (ag = 0.225, S = 1.2, q = 1.5). Uzimajući stanju konstrukcije. U slučaju postojećih zidanih zgrada
rezultate analize oštećenja i analiza seizmičke otpornosti sa pravilnom osnovom konstrukcije seizmičko ponaša-
u obzir, može se zaključiti da se vrednost faktora po- nje obično se definiše sa mehanizmima smicanja. Zbog
našanja, koju u datoj stuaciji za određivanje projektnih specifičnih odnosa između deformacijskih modula kod
seizmičkih sila preporučuje Evrokod, može povećati od pritiska i smicanja, u zidanim konstrukcijama prevlada-
q = 1.5 na barem q = 2.0, a da se kod toga sigurnost kon- vaju deformacije na smicanje. Kao posledica, krutosti zi-
strukcije prema rušenju neće bitno umanjiti niti će se bit- dova koji prenose seizmičko opterećenje proporcionalne
no povećati obim oštećenja. Naravno da rezultati analize su površini horizontalnog preseka zida i ne zavise toliko
važe kod uslova, da je odgovarajućim merama sprečeno od uslova ukleštenja. Pre nekoliko decenija predložena
odvajanje zidova i obezbeđeno da konstrukcija preuzima ideja da se seizmička otpornost zidanih konstrukcija pro-
seizmičko opretećenja kao celina. verava sa jednostavnim modelom spratnog mehanizma i
push-over metodom (slike 13 i 14; Tomaževič, 1977) još
4. PROJEKTNA OTPORNOST I MEHANIČKE je i danas, naravno dalje razvijena i poboljšana, jedna od
OSOBINE MATERIJALA mogućnosti (Magenes et al., 2000; Cattari et al. 2005).
Za proračun seizmičke otpornosti postojećih zida- Kod postojećih zidanih zgrada, koje ne ispunjavaju
nih zgrada postoji više računskih modela i metoda, koji pretpostavke povezanosti zidova i krutih tavanica, kritič-
su razvijeni na osnovu stvarnog ponašanja zgrada za vre- ne su vibracije zidova van njihove ravni. Vibracije van
me zemljotresa. U zavisnosti od karakteristika konstruk-
cije i značaja zgrade za proveru graničnih stanja mogu
se koristiti različite metode. Za najvažnije konstrukcije
koriste se metode nelinearne dinamičke analize, dok se u
svakidašnjoj praksi i za pravilne konstrukcije koriste bilo
metode linearne elastične analize, kao što su metoda ho-
rizontalnih sila i modalna spektralna analiza, bilo neline-
arne metode tipa push-over. Kao što je već bilo rečeno, u
slučaju linearnih metoda kapacitet duktilnosti i disipacije
energije konstrukcije uzima se u obzir sa faktorom pona-
šanja konstrukcije, q. U tom slučaju, vrednost projektne
otpornosti pojedinih elemenata konstrukcije i konstrukci-
je kao celine treba da bude veća od projektnih vrednosti
opterećenja. U slučaju zidanih konstrukcija dozvoljava
se veoma ograničena mogućnost raspodele opterećenja Slika 13. Konstrukcija krive spratne otpornosti
od više na manje opterećene elemente.
Ako se upotrebljavaju push-over metode, kod ko-
jih se izračuna kriva otpornosti konstrukcije na osnovu
modela mehanizma, uzimajući u obzir preraspodelu ho-
rizontalnih sila po elementima konstrukcije-zidovima
posle njihova ulaska u nelinearno područje rada, prvi deo
provere seizmičke otpornosti sličan je kao u slučaju upo-
trebe linearnih metoda. Izračunata otpornost treba da bu-
de veća od projektne poprečne sile. Međutim, dodatno sa
otpornošću upoređuje se i kapacitet duktilnosti, koji treba
da bude veći od onoga, koji se pretpostavlja za vrednost
faktora ponašanja q, uzetu u obzir u seizmičkom računu.
Na taj način kontroliše se kriterijum ograničenja ošteće-
nja: konstrukcija se ne sme projektovati (preprojektovati
u slučaju postojeće zgrade) na projektne seizmičke sile, Slika 14. Šematski prikaz spratnog mehanizma na smicanje

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208 199

 prisustvo drugih materijala i štetnih materija,
potencijala korozije i sve ostalo, što treba
znati kod projektovanja obnove. Međutim,
ove metode ne mogu dati pouzdane podatke
u vezi mehaničkih osobina materijala. Da bi
se dobili podaci o otpornosti i deformabilnosti
materijala, potrebna su destruktivna ili polu-
destruktivna ispitivanja, bilo na samim zgra-
dama, bilo u laboratorijama na uzorcima, koji
su uzeti iz konstrukcije.

Slika 15. Parcijalni mehanizmi rušenja za analizu seizmičke otpornosti zgrada

u postojećem stanju (prema D’Ayala i Speranza, 2002)

ravni prouzrokuju odvajanje zidova i rušenje zidova, koji

stoje ortogonalno na pravac seizmičkog dejstva. Da bi
se uradila ocena seizmičke otpornosti, mogu se oceniti
vrednosti ubrzanja koja prouzrokuju početak odvajanja
pojedinih delova zgrade (Giuffre, 1990; D’Ayala i Spe-
ranza, 2002). U oceni se uzimaju u obzir stvarne vred-
nosti osobina materijala, a provera se radi za različite
moguće mehanizme rušenja (slika 15). Za seizmičku ot-
pornost postojeće zgrade kritičan je mehanizam, za čiji je
nastanak potrebno najmanje ubrzanje.
Za pouzdanu ocenu seizmičke otpornosti postojeće
Slika 16. Ispitivanje seizmičke otpornosti zida od kamena na
zgrade pored računskog modela treba imati na raspola-
terenu
ganju i sve podatke o stvarnoj konstrukciji, njenoj ge-
ometriji i materijalima pomoću kojih je izgrađena. Ako
postoji tehnička dokumentacija, na terenu se proveravaju
najvažnije dimenzije i saglasnost sistema konstrukcije
sa nacrtima, dok za ocenu kvaliteta materijala mogu po-
služiti standardi i tehnički propisi iz vremena gradnje. U
svakom slučaju vrši se vizuelni pregled stanja konstruk-
cije i temelja, gde se naročita pažnja posvećuje načinu
povezivanja tavaničnih konstrukcija sa zidovima (zidni
serklaži, zatege i slično). Konstrukcija se pregleda, da bi
se utvrdile promene i uzroci za moguća oštećenja, te da
bi se na osnovu pregleda odredila mesta, gde će se poje-
dini elementi konstrukcije detaljnije pregledati te uzeti
uzorci materijala za laboratorijska ispitivanja mehanič-
kih i drugih osobina. Ako se uzroci oštećenja ne mogu
utvrditi jednim pregledom, pre početka projektovanja
vrši se monitoring ponašanja konstrukcije u dužem vre-
menskom periodu.
Da bi se ustanovilo stanje konstrukcije i struktura
zidova danas se pored klasičnih, ručnih i mašinskih nači-
na otvaranja zidova može upotrebiti i cela vrsta modernih
nedestruktivnih metoda (radarska i mikroseizmička to-
mografija, ultrazvuk (vidi: Onsiteformasonry, 2006). Sa
tim i drugim nedestruktivnim metodama može se usta- Slika 17. Ispitivanje čvrstoće na pritisak zida od opeke sa
noviti struktura i homogenost zidarije, vlaga u zidovima, pljosnatim batovima (foto arhiv ZAG)

200IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208

 Zidarija je kompozitan, neelastičan, neizotropan i
nehomogen materijal, pa je zbog toga teško predvideti
njene mehaničke osobine samo na osnovu ispitivanja sa-
stavnih materijala, opeke, kamena i maltera. To naročito
važi u slučaju zidova od kamena, gde je struktura zido-
va i način zidanja od bitnog značaja za mehaničke oso-
bine, a ne toliko čvrstoća kamena i maltera. Zbog toga
se nastoji, da se u slučaju, kada nema na raspolaganju
podataka o zidariji, o kojoj se radi, uvek izvedu barem
osnovna ispitivanja. Iako se broj ispitanih tipova zidarije
iz godine u godinu povećava te se u literaturi već mogu
naći upotrebivi podaci, preporučuje se da se osobine zi-
darije ispitaju na terenu, naročito ako se radi o obnovi
veće grupe sličnih zgrada. Iz postojećeg zida mogu se
čak iseći dovoljno veliki uzorci, koji se ispitaju u labora-
toriji, međutim, uzimanje uzoraka i transport u laborato-
riju obično predstavljaju komplikovaniji i skuplji zahvat
od ispitivanja u samoj zgradi.
U zavisnosti od obima pregleda konstrukcije i is-
pitivanja materijala, standard Evrocode 8-3 razlikuje
tri nivoa poznavanja konstrukcije KL (“knowledge le-
vel”), koji određuju metodu za analizu stanja konstruk-
cije i ocenu pouzdanosti vrednosti mehaničkih osobina
materijala, koje se uzimaju u obzir kao ulazni podaci za
računsku analizu otpornosti konstrukcije. U zavisnosti
od nivoa poznavanja određuju se i vrednosti takozvanih
faktora pouzdanosti, CF (“confidence factor”), sa kojima
se redukuju vrednosti čvrstoće materijala, da bi se dobi-
le projektne vrednosti, koje se uzimaju u obzir u računu
projektne otpornosti. Prema standardu, vrednosti su sle-
deće:
– nivo poznavanja KL1: ograničeno poznavanje,
CF = 1.35;
– nivo poznavanja KL2: obično poznavanje,
CF = 1.20;
– nivo poznavanja KL3: potpuno poznavanje kon-
strukcije, CF = 1.00.
Detaljna definicija pojedinih nivoa poznavanja data
je u standardu (Evrocode 8-3, 2005).
Kao što preporučuje Evrocode 8-3, kod preprojekto-
vanja postojećih zidanih zgrada upotrebljavaju se srednje
vrednosti čvrstoće materijala, dobijene ispitivanjima, a
ne karakteristične vrednosti kao u slučaju projektovanja
novih zgrada. U zavisnosti od nivoa poznavanja, ove se
vrednosti smanjuju sa faktorom pouzdanja, CF. Među-
tim, pored redukcije sa faktorom pouzdanja, zadržava se
redukcija sa delimičnim faktorom sigurnosti za materi-
jale, γM, tako da projektna vrednost čvrstoće materijala
iznosi:
f dobijena vrednost se smanji za 20 %: f = ft/1.2.
fd = (4)
CF γ M
gde je:
fd − projektna vrednost čvrstoće materijala,
f − prosečna vrednost čvrstoće materijala, dobijena is-
pitivanjima,
CF − faktor pouzdanosti, koji zavisi od nivoa poznavanja
konstrukcije (KL),
γM – d elimični faktor sigurnosti za zidariju.
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208
Vrednosti faktora γM određuje Evrocode 6-1, evrop-
ski standard za projektovanje zidanih konstrukcija (Evro-
code 6-1, 2005). Ove vrednosti zavise od vrste kontrole
proizvodnje elemenata za zidanje i maltera te nadzora na
gradilištu i kreću se od 1.5 (za optimalnu kontrolu pro-
zvodnje i strogi nadzor na gradilištu) do 3.0 (nema doka-
za o kontroli prozvodnje, bez nadzora na gradilištu). U
seizmičkoj situaciji vrednosti se mogu smanjiti za 1/3, no
ne mogu biti manje od 1.5.
Pošto ni kod postojećih novijih, a kamoli istorij-
skih zidanih zgrada obično nema podataka o kontroli
proizvodnje i nadzoru na gradilištu (u najviše slučajeva
kontrole proizvodnje i nadzora na gradilištu u današnjem
smislu reči uopšte nije bilo), kod seizmičkog preprojek-
tovanja u računskim analizama vrednosti dobijene sa
ispitivanjima stvarnih materijala, trebale bi se smanji-
ti sa faktorom 2.0, dakle prepoloviti. Pošto bi rezultati
analiza sa polovinom stvarne vrednosti čvrstoće mate-
rijala bili nerealni i tražili bi nepotrebne skupe zahvate
u konstrukciju, predlaže se, da se za određivanje pro-
jektnih vrednosti čvrstoće materijala, vrednosti dobije-
ne ispitivanjima redukuju samo sa faktorom pouzdanja
CF, a ne još i delimičnim faktorom sigurnosti za mate-
rijal. Da ovakav predlog ima realnu osnovu, dokazuju i
ranije spomenute analize ponašanja ojačanih zgrada za
vreme realnih zemljotresa. Ako bi se u analizi upotrebio
delimični faktor sigurnosti za materijale γM = 2.0, pro-
sečna vrednost seizmičke otpornosti smanjila bi se od
SRC = 0.33 (bez redukcije čvrstoće: CF = 1.0, γM = 1.0)
na SRC = 0.21 (CF = 1.0, γM = 2.0), što bi predstavljalo
samo 60 % tražene otpornosti za dato područje, i kao što
je rečeno, tražilo bi dodatne tehničke mere da bi se dobila
u standardu zahtevana seizmička otpornost.
Na osnovu ovakvih indikacija mogu se preporuči-
ti promene standarda ne samo na području određivanja
projektnih seizmičkih sila (povećanju vrednosti faktora
ponašanja q), nego i na području određivanja projektnih
vrednosti čvrstoće postojećih materijala na osnovu ispi-
tivanja.
Iako standard preporučuje, da sa kao projektne uzi-
maju prosečne vrednosti, dobijene ispitivanjima, on ne
određuje broj uzoraka koji treba da se ispitaju. Na osnovu
iskustva i uzimajući u obzir očekivanu disperziju rezul-
tata, koja se kod terenskih ispitivanja iste vrste postojeće
zidarije kreće u dijapazonu ± 20 %, može se preporučiti
da se prosečna vrednost uzme u obzir u slučaju, kada su
ispitana najmanje dva uzorka, f = ft,m. Međutim, ako se
indikativno ispita samo jedan uzorak, ispitivanjem neka
Vrednosti faktora pouzdanja, CF, koje preporučuje
standard, čini se da su suviše optimističke. Na osnovu
iskustava i studija oštećenja posle zemljotresa, predlaže
se, da se vrednosti promene:
– nivo poznavanja KL1: ograničeno poznavanje.
Bez ispitivanja. Vrednosti mehaničkih karakteristika zi-
darije dobiju se iz literature za zidariju sličnog tipa. Na
terenu se izvrše samo ispitivanja za identifikaciju zidarije
sa otvaranjem zidova i bušenjem: CF = 1.7;
201
 – nivo poznavanja KL2: obično poznavanje. Meha-
ničke osobine su dobijene sa ispitivanjem barem jednog
uzorka za grupu zgrada istog tipa. Identifikacija vrste zi-
darije urađena je najmanje na jednom mestu u pojedinom
spratu zgrade koja se analizira. CF = 1.35;
– nivo poznavanja KL3: potpuno poznavanje kon-
strukcije. Mehaničke osobine zidarije određene su sa
ispitivanjima na terenu ili u laboratoriji na uzorcima,
uzetima iz zgrade. Ispita se barem jedan uzorak svakog
tipa zidarije u zgradi, dok se sastav zidarije proverava na
najmanje jednom mestu u svakom spratu zgrade. Nema
redukcije, CF = 1.00.
5. PRINCIPI I METODE OJAČANJA
Pre odluke o obnovi i ojačanju postojeće zidane
zgrade treba razmotriti brojne kriterijume. Osnovni kri-
terijumi su tehničkog karaktera. Tip, mesto i obim zahva-
ta zavise od otpornosti zgrade u postojećem stanju, koja
se oceni na osnovu karakteristika zgrade i ispitivanjima
određenih vrednosti čvrstoće materijala. Tip i vrsta kon-
strukcije te kvalitet materijala najvažniji su parametri na
osnovu kojih se prave odluke u vezi metoda i tehnologija
zahvata. Bilo kakva informacija u vezi efektivnosti me-
tode ojačanja, koja dolazi u obzir u datom slučaju, isto je
od bitnog značaja kod prihvatanja odluke. Pored tehnič-
kih treba proučiti još nekoliko opštih kriterijuma, kao što
su troškovi zahvata u poređenju sa značajnošću zgrade,
tehnološka pripremljenost mogućih izvođača radova, tra-
janje zahvata i upotrebljivost zgrade. Na kraju treba da
budu na raspolaganju i efektivan sistem kontrole kvalite-
ta sa nadzorom na gradilištu.
Da bi se poboljšala seizmička otpornost treba da
se otklone nedostaci, koji su identifikovani sa analizom
i ocenom konstrukcije zgrade u postojećem stanju. Da
bi se uspostavio integritet konstrukcije i kutijasti sistem,
noseći i vezni zidovi trebaju biti međusobno adekvatno
povezani, a spratne konstrukcije trebaju biti dovoljno
Slika 18. Rušenje gornjeg ugla i raspadanje zidova modela bez
zatega
202IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208
krute u svojoj ravni da bi bile sposobne prenositi seiz-
mičke sile na zidove prema njihovim krutostima. Ako se
ukaže potreba, osnova konstrukcije, to jest raspored zido-
va u oba ortogonalna pravca zgrade treba da se poboljša
sa zatvaranjem otvora ili ugradnjom novih zidova, koji
moraju biti dobro povezani sa međuspratnim konstruk-
cijama, susednim zidovima i temeljeni na novim temelji-
ma. Za nove zidove treba da se upotrebi zidarija, čije su
mehaničke osobine kompatibilne sa osobinama postojeće
zidarije. Zidovi se po potrebi ojačaju na način koji najvi-
še odgovara datoj situaciji, pa se prema potrebi ojačaju i
temelji, da bi mogli preuzeti povećano granično optere-
ćenje ojačanih zidova i preneti ga u temeljna tla.
5.1. Rešavanja problema delovanja konstrukcije kao
celine
Da bi se u celini iskoristio raspoloživi kapacitet
otpornosti konstrukcije na seizmičko dejstvo, ona treba
da radi kao celina. Zbog toga je prvi korak seizmičkog
ojačanja postojeće zgrade ugradnja zatega odnosno ele-
menata koji međusobno povezuju zidove. U većini slu-
čajeva za postizanje monolitnog delovanja konstrukcije
dovoljno je povezivanje zidova jednostavnim čeličnim
zategama, koje se ugrađuju u visini spratnih konstrukcija
na obe strane nosećih i veznih zidova, na adekvatan način
povezanim između sebe i sidrenim na čeličnim pločama
u ćoškovima. Ponekad to nije dovoljno, pa se fleksibil-
ne drvene tavanične konstrukcije zamene sa monolitnim
punim pločama ili tavanicama od montažnih elemenata,
koje isto tako trebaju biti adekvatno međusobno poveza-
ne i sidrene u zidove. Analize oštećenja posle zemljotresa
i eksperimentalna istraživanja su već više puta dokaza-
la efektivnost ovih mera. Na osnovu eksperimentalnih
istraživanja definisani su mehanizmi delovanja zatega i
predložene jednačine za njihovo dimenzionisanje (To-
maževič et al., 1996).
Slika 19. Model povezan sa CFRP trakama izdržao je 3.5 puta
jači zemljotres

Slika 20. Zavisnost između koeficijenta poprečne sile u
prizemlju i spratne rotacije, izmerena kod ispitivanja modela
na seizmičkoj platformi
Slika 21. Krute armiranobetonske ploče prouzrokovale su
delaminacije i razdvajanje zida od kamena
Slika 22. Sličan mehanizam pokazala su ispitivanja modela
zgrada na seizmičkoj platformi
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208
Novija ispitivanja su pokazala da postoji mogućnost
da se kod povezivanja zidova klasične čelične zatege za-
mene sa trakama od polimernih laminata, ojačanih kar-
bonskim vlaknima (CFRP). Povezivanjem modela samo
na spoljašnjoj strani sa vertikalno i horizontalno naleplje-
nim trakama (slike 18 i 19), model je izdržao 3.5 puta
jači zemljotres nego model bez zidnih zatega (slika 20).
Povećani kapacitet deformacija i disipacije energije kao
posledica ponašanja konstrukcije kao celine bio je razlog
za poboljšanja (Tomaževič et al., 2009).
Teoretski gledano, zamena drvenih tavaničnih kon-
strukcija sa krutim armiranobetonskim pločama najbolje
je rešenje za postizanje ponašanja konstrukcije kao celi-
ne. Horizontalna dijafragma, kruta u svojoj ravni, pove-
zuje zidove, a ujedno brine za raspodelu seizmičkih sila
na zidove prema njihovim krutostima i sprečava pretera-
ne vibracije spoljašnjih zidova van njihove ravni. Među-
tim, analiza oštećenja zgrada, koje su bile, ojačane posle
zemljotresa, a zatim ponovo izložene jakom zemljotresu
na istoj lokaciji, pokazala je, da zamena drvenih tavani-
ca sa krutim masivnim tavaničnim konstrukcijama nije
uvek najbolje rešenje. To naročito važi u slučaju zgrada
od kamena, kada su nove ploče poduprte samo na unu-
trašnji sloj zida, a nisu dovoljno sidrene i povezane sa ce-
lokupnom površinom preseka zida. U tom slučaju krute
i masivne ploče probiju zid i uzrokuju teška ošetećenja
(slika 21), ponekad čak i rušenja zgrada, koje bi prema
projektu trebale biti dovoljno otporne na zemljotres.
5.2. Ojačanje zidova
Dok za ojačanje troslojnog zida od kamena kao
najpopularnija metoda ostaje injektiranje cementne me-
šavine u šuplje delove zida, za ojačanja zidova od ope-
ke na raspolaganju stoje brojne tradicionalne i moderne
metode, među kojima pravladava oblaganje zidova sa
armiranocementnim ili betonskim oblogama, oblogama
od torkret-betona, a na kraju i prefugovanje, to jest za-
mena dela lošeg postojećeg maltera u fugama sa novim
malterom veće čvrstoće. U mnogim slučajevima efektiv-
nost pojedinih metoda bila je čak proverena u terenskim
i laboratorijskim ispitivanjima.
Mešavina materijala za vezivanje i punioca, koja se
pod pritiskom injektira u brojne šupljine zida od kamena,
zapunjava šupljine i posle stvrdnjavanja povezuje mate-
rijale u monolitnu strukturu. Injektiranje sprečava dela-
minaciju pojedinih slojeva i raspadanje delova zida, što
kod dejstva zemljotresa predstavlja problem, a time se
povećava otpornost te kapacitet deformacija i disipacije
energije.
U početku se upotrebljavala mešavina koja se sasto-
jala od 90 % portland cementa i 10 % pucolane, dodate
da se obezbedi plastičnost i injektibilnost mešavine. Ia-
ko se injektiranje kao zahvat ne vidi posle aplikacije, što
odgovara zahtevima zaštite arhitekturne baštine, stvrd-
nuti cement u zidu od kamena predstavlja nepogodan
element. Zbog kapilarno aktivne strukture, koje se stvori
posle strdnjavanja cementa, u zid dolazi vlaga, pa se na
injektiranim zidovima javljaju svi problemi povezani sa
vlagom. Da bi se otklonili neugodni uticaji vlage, meša-
203
Slika 23. Zid od opeke, vertikalna GFRP mreža. Sidrena. Mere
u cm.
vini se dodaju repelenti, no oni smanjuju čvrstoću meša-
vine. Istraživanja, rađena da bi se utrdio uticaj čvrstoće
mešavine na otpornost injektiranih zidova na smicanje,
pokazala su, da čvrstoća mešavine za injektiranje prak-
tično ne utiče na otpornost zida. Na osnovu toga došlo se
do ideje, da se sastav mešavine može projektovati pre-
ma potrebi (Tomaževič i Apih, 1993). Danas se veći deo
cementa menja inertnim agregatima, a koriste se lokalni
materijali da bi mešavina bila što kompatibilnija sa po-
stojećim malterom u zidu (Vintzileou, 2006). Međutim,
problemi injektabilnosti mešavina i strdnjavanja mešavi-
na na osnovu kreča još nisu u potpunosti rešeni.
U poslednjih nekoliko godina klasičnu čeličnu ar-
maturu, sa kojom su se armirale cementne ili betonske
obloge u slučaju ojačavanja zidova od opeke, zamenjuju
sintetički materijali, kao što su sa karbonskim (CFRP) ili
staklenim (GFRP) vlaknima ojačani polimeri. Razvijene
su različite tehnike ojačavanja, a njihova efektivnost bila
je laboratorijski ispitana (npr. Schwegler, 1994; Trianta-
fillou i Fardis, 1997; ElGawady et al., 2006; Kontensin-
gha et al., 2010). Interes za upotrebu ovih metoda, koje
su brze i relativno čiste, u stalnom je porastu sa padom
cena materijala.
Slika 25. Zid od opeke. Dijagonalno i vertikalno položene trake
od tkanine. Obloga sidrena u uglovima. Mere u cm.
204IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208
Slika 24. Zid od opeke, dijagonalna GFRP mreža sa vertikalnim
ojačanjima, sidrena u uglovima. Mere u cm.
U studiji, koja je nedavno rađena u Zavodu za grad-
beništvo Slovenije u Ljubljani (Tomaževič et al., 2011;
Tomaževič et al., 2012), ispitan je veći broj zidova od
opeke i kamena, koji su ojačani sa različitim tipovima
obloga, armiranih sa CFRP ili GFRP mrežama i tkanina-
ma u različitim matričnim materijalima. U slučaju zidova
od opeke, ispitano je 24 zida, ojačanih sa 10 različitih
tipova obloga: GFRP mrežom u 15 ili 25 mm debelom
sa vlaknima ojačanom cementnom malteru, GFRP ili
CFRP tkaninom u 2 mm debeloj matrici od epoksi smole
i sa CFRP lamelama, nalepljenima na zidnu površinu sa
epoksi smolom. Obloge su bile sidrene na različite načine
sa specialnim karbonskim sidrima. Tipične vrste obloga
prikazane su na slikama 23−26. Kod nekih tipova oblo-
ga, zidovi su pre ojačanja ispitani do nastanka ozbiljnih
pukotina (do granice maksimalne otpornosti) pa tek posle
ojačani oblogom i ponovo ispitani. Dva zida su ispitana u
postojećem stanju do rušenja.
U slučaju zidova od kamena ispitano je 8 zidova ko-
ji su ojačani na 4 različita načina, dok su 2 zida ispitana
do rušenja u postojećem stanju. Obloga se sastojala od
armature u vidu vertikalne ili dijagonalne GFRP mreže
položene u 15−20 mm debeli sloj sa vlaknima ojačanog
Slika 26. Zid od opeke. Dijagonalno i vertikalno nalepljene
CFRP lamele. Mere u cm.
Slika 27. Zid od kamena. Dijagonalna GFRP mreža, sidrena u
uglovima. Mere u cm.
Slika 29. Zid od opeke. Dijagonala GFRP mreža sa vertikalnim
ojačanjima
cementnog maltera. Obloga, koja je bila sidrena u uglo-
vima zidova, položena je samo na jednoj ili na obe strane
zida. U jednoj varijanti, obloga je armirana sa 30 cm širo-
kim trakama od GFRP tkanine, koje su stavljene dijago-
nalno i vertikalno na rubovima na obe strane zida. Trake
od tkanine položene su u matricu od epoksi smole. Pre
nanošenja obloge, površina zida izravnata je cementnim
malterom, ojačanim vlaknima. Tipični tipovi obloga pri-
kazani su na slikama 27 i 28.
Svi su zidovi ispitani pod konstantnim vertikalnim
opterećenjem u iznosu od 25−30 % čvrstoće na pritisak
zidarije sa cikličnim horizontalnim opterećenjem u ravni
zidova. Ciklično opterećenje nanosilo se u vidu progra-
miranih horizontalnih pomeranja gornjeg serklaža zida,
koji su se kod svake amplitude tri puta ponovili, a am-
plitude pomaka su se povećavale sve do rušenja zida. U
svim slučajevima prevladavalo je ponašanje na smicanje.
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208
Slika 28. Zid od kamena. Dijagonalne i vertikalne trake od
GFRP mreže, sidrene u uglovima. Mere u cm.
Slika 30. Zid od opeke. Delaminacija CFRP lamela u graničnom
stanju rušenja
U slučaju zidova od opeke, obloge su povećale ot-
pornost za 20−130 %, u zavisnosti od vrste i načina sidre-
nja obloge. Obloga u vidu dijagonalne mreže sa rubnim
vertikalnim ojačanjima srušila se na smicanje (slika 29),
dok je u svim ostalim slučajevima došlo do delaminacije
obloge zajedno sa slojem zida i izvijanje, što je naročito
došlo do izražaja kod zida ojačanog dijagonalnim kar-
bonskim lamelama (slika 30). Prianjanje između obloge
i zidne površine nikad nije bilo problematično. Tipični
histerezni odnosi između horizontalne sile i pomaka pri-
kazani su na slikama 31 (za zid sa slike 29) i 32 (za zid sa
slike 30). U dijagramima za upoređenje ucrtani su i histe-
rezni odnosi, dobijeni na osnovnom neojačanom zidu.
Na veliko iznenađenje ojačanje zidova od kame-
na sa sličnim oblogama pokazalo je čak i bolji rezultat.
Efikasnost obloga nije zavisila u tolikoj meri od vrste
obloge, nego mnogo više od načina nanošenja obloge.
205
Slika 31. Zid od opeke. Dijagonalna GFRP mreža sa vertikalnim Slika 32. Zid od opeke. Ojačanje sa CFRP lamelama nije dalo
ojačanjima pokazala se kao najbolje rešenje. Svetlije: zid u rezultata. Svetlije: zid u neojačanom stanju
neojačanom stanju

Slika 33. Zid od kamena. Dijagonalne i vertikalne trake od Slika 34. Zid od kamena. Delaminacija pojedinih slojeva zida
GFRP mreže. Stanje u oblozi kod graničnog stanja rušenja kod graničnog stanja rušenja

Analiza rezultata ispitivanja nije pokazala razlike između

obloge, nanesene na neoštećeni ili na prethodno oštećeni
zid. Prema očekivanjima jednostrano nanešena obloga
nije bila toliko efikasna koliko ista vrsta obloga, sidrena
na jednaki način, a nanešena na obe strane zida. Još više,
jednostrana obloga nije uticala na kapacitet deformacija.
Ispitivanja su pokazala da na povećanje kapaciteta otpor-
nosti i deformacija najviše utiče način sidrenja obloge u
postojeći zid. Pošto je kod svih zidova od kamena u fazi
rušenja došlo do ozbiljne delaminacije između pojedinih
slojeva zida, pretpostavlja se da bi sidra obloga, koja bi
povezivala pojedine slojeve zida, mogla bitno poboljšati
ponašanje.
Oštećenja obloge zida, ojačanog kao što prikazuje
slika 28, u fazi rušenja prikazana su na slici 33, dok je Slika 35. Zid od kamena. Ponašanje zida sa slike 33 u poređe-
na slici 34 prikazana delaminacija pojedinih slojeva u toj nju sa ponašanjem osnovnog zida

206IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208

istoj fazi. Na slici 35 prikazani su histerezni odnosi si-
la-pomak, dobijeni za vreme ispitivanja ojačanog zida sa
slike 33. Za upoređenje u dijagram je ucrtana anvelopa
odnosa za osnovni, neojačani zid.
6. ZAKLJUČAK
U svim aspektima obnove, preprojektovanja i oja-
čanja postojećih zidanih zgrada u poslednjim decenijama
došlo je do velikog napredka. Iako se osnovni principi
nisu menjali a efikasnost nekih tradicionalnih metoda
ojačanja čak je bila proverena sa zemljotresima, koji
su se u nekim područjima ponovili posle 20-30 godina
nakon njihovog ojačanja, razvijene su nove metode za
ocenu postojećih konstrukcija, a na raspolaganju stoje
nedestruktivne i poludestruktivne metode za ispitivanje
osobina materijala, kao i bolji računski modeli i metode
za proveravanje seizmičke otpornosti. Još više, na raspo-
laganju stoji i cela vrsta novih i poboljšanih tehnologija
i metoda za ojačanje konstrukcija i elemenata konstruk-
cije, čija je efikasnost u većoj ili manjoj meri isprobana
laboratorijskim ispitivanjima. Pored toga, na raspolaga-
nju stoji i standard, koji preporučuje postupke potrebne
za realnu ocenu stanja konstrukcije i preprojektovanje, a
daje i preporuke te zahteve za postizanje odgovarajuće
seizmičke otpornosti.
Analize oštećenja zidanih zgrada posle zemljotresa i
eksperimentalna te analitička istraživanja pokazala su, da
je sa adekvatnim izborom tehničkih rešenja i brižljivim
izvođenjem radova na postojećim zidanim zgradama za
vreme njihove obnove moguće obezbediti danas traženi
nivo seizmičke otpornosti. Sve je veći broj gradova i se-
la, u kojima su ponovljeni jaki zemljotresi u poslednjih
nekoliko decenija a gde su bili potvrđeni, efektivnost
predloženih mera ojačanja ukazali su na greške, koje tre-
ba otkloniti. Prema tome, nema više nikakvih razloga i
opravdanja za greške koje danas pravimo prilikom ob-
nova, rekonstrukcija i adaptacija postojećih zidanih zgra-
da, na dejstvo zemljotresa možda najviše osetljivu vrstu
konstrukcije.
Današnji standardi kojih se treba pridržavati na tom
području projektovanja, naravno nisu perfektni, pa je po-
trebno da se neki njihovi zahtevi ili preporuke promene.
Međutim, kriterijuma i principa, koje ti standardi uvode,
treba se pridržavati da u neko vreme posle skupe obnove
ili rekonstrukcije zgrade ne bi došlo do nepotrebne kata-
strofe.
Iako nas zemljotresi u susedstvu redovno opomi-
nju, da treba seizmički hazard shvatiti ozbiljno (imajući
u vidu uopšte poznato dejstvo, da je preventiva bolja od
kurative), broj zgrada koje čekaju na zemljotresnu reha-
bilitaciju, bitno se ne smanjuje. Iako živimo na seizmički
aktivnim područjima, svest da do zemljotresa može do-
ći bilo kada, još ni izdaleka nije na prihvatljivom nivou.
Čak ni u vremenima toliko popularne energetske sanacije
niko ne pomišlja, da energetsku sanaciju uključi i mere
za povećanje seizmičke otpornosti zgrade, ako je ista kri-
tična. Kao što pokazuju iskustva, čak projektanti posle
diplome kod obnova i rekonstrukcija postojećih zgrada
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208
u velikoj meri zaborave na seizmičke probleme, uprkos
seminarima i obrazovanju, koji im stoji na raspolaganju.
7. ZAHVALNOST
U radu su sažeti rezultati istraživanja na području
seizmičke otpornosti postojećih zidanih zgrada, rađenih
na Zavodu za gradbeništvo Slovenije u Ljubljani, koje su
autor i njegovi saradnici publikovali u prošlih nekoliko
decenija. Detalji mogu se naći u navedenoj literaturi.
8. LITERATURA
[1] Cattari, S., Galasco, A., Lagomarsino, S., Penna, A.
(2005) “Analisi non-lineare di edifici in muratura
con programma 3MURI”. XI ANIDIS, Genova.
[2] D’Ayala, D. in Speranza, E. (2002) “An integrated
procedure for the assessment of seismic vulnerabili-
ty of historic buildings”. Proceedings, 12th Evrope-
an Conference on Earthquake Engineering. Else-
vier, Oxford, CD ROM: paper 561.
[3] ElGawady, M., Lestuzzi, P., Badoux, M. (2006)
“Shear Strength of URM Walls Retrofitted Using
FRP”. Engineering Structures, 28 (12): 1658−1670.
[4] Eurocode 6 (2005) Eurocode 6: Design of masonry
structures – Part 1-1: Common rules for reinforced
and unreinforced masonry structures. EN 1996-1-
1:2005. Brussels.
[5] Eurocode 8 (2004) Eurocode 8: Design of structu-
res for earthquake resistance. Part 1: General rules,
seismic actions and rules for buildings. EN 1998-1:
2004. Brussels.
[6] Eurocode 8 (2005) Eurocode 8: Design of structures
for earthquake resistance. Part 3: Assessment and
retrofitting of buildings. EN 1998-3: 2005. Brussels.
[7] EMS-98 (1998) Evropean Macroseismic Scale
1998. Grünthal, G., Ed. Evropean Seismological
Commission, Luxemburg.
[8] Giuffrè, A. (1990) “Mechanics of historical mason-
ry and strengthening criteria”. Proceedings of the
XV Regional Seminar on Earthquake Engineering.
Rome: Edizioni Kappa: 60−122.
[9] Konthesingha, C., Masia, M, Petersen, R., Mojsi-
lović, N., Simundic, G., Page, A. (2010) “Cyclic
In-plane Shear Behaviour of Unreinforced Masonry
Panels Retrofitted with Fibre Reinforced Polymer
Strips”. Proceedings of the 8th International Mason-
ry Conference, Dresden, Germany.
[10] Magenes G., Bolognini D., Braggio C. (2000) “Me-
todi simplificati per l’analisi sismica non lineare de
edifici in muratura”. CNR-Gruppo Nazionale per la
Difesa dai Terremoti, Rome.
[11] Odredba o dimenzioniranju in izgradnji objektov na
potresnih območjih. Uradni list SR Slovenije, 1963.
[12] Onsiteformasonry project. On-site investigation
techniques for the structural evaluation of historic
masonry buildings (2006). Ur. Maierhofer, C. in
Köpp, C. EUR 21696 EN, Evropean Commission,
Brussels.
207
[13] Pravilnik o privremenim tehničkim propisima za
građenje u seizmičkim područjima. Zvanični list
SFRJ, br. 39, 1964.
[14] Pravilnik o tehničkim normativima za gradnju obje-
kata visokogradnje u seizmičkim područjima. Zva-
nični list SFRJ, br. 31, 1981.
[15] Pravilnik o tehničkim normativima za sanaciju, oja-
čanje i rekonstrukciju objekata visokogradnje ošte-
ćenih zemljotresom i za revitalizaciju objekata viso-
kogradnje. Zvanični list SFRJ, št. 52, 1985.
[16] Schwegler, G. (1994) “Masonry Construction Stren-
gthened with Fiber Composites in Seismically En-
dangered Zones”, Proceedings of the 10th Evropean
Conference on Earthquake Engineering, Vienna,
Austria.
[17] Strokovno priporočilo za adaptacije in rekonstruk-
cije objektov visoke gradnje na potresnih območjih,
Republiški komite za industrijo in gradbeništvo; št.
351-01/85-16. Ljubljana
[18] Tomaževič, M. (1978) “Improvement of computer
program POR”. Report ZRMK-IK. Institute for
Testing and Research in Materijals and Structures,
Ljubljana.
[19] Tomaževič, M., Apih, V. (1993) “The strengthening
of stone-masonry walls by injecting the masonry
friendly grouts”. Evropean Earthquake Engineering.
7 (2): 10−20.
[20] Tomaževič, M., Lutman, M., Velechovsky, T. (1993)
“Aseismic strengthening of old stone-masonry buil-
dings: is the replacement of wooden floors with r.c.
slabs always necessary?” Evropean Earthquake En-
gineering. 7 (2): 34−46.
[21] Tomaževič, M., Lutman, M., Weiss, P. (1996) “Sei-
smic upgrading of old brick-masonry urban houses:
tying of walls with steel ties”. Earthquake Spectra.
12 (3): 599−622.
208IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 193–208
[22] Tomaževič, M. (1998) “Earthquake resistant desi-
gn of masonry buildings”. Imperial College Press,
London.
[23] Tomaževič, M., Lutman, M., Klemenc, I., Weiss. P.
(2005) “Behaviour of masonry buildings during the
earthquake of Bovec of July 12, 2004”. Evropean
Earthquake Engineering. 19 (1): 3−14.
[24] Tomaževič, M. (2007) “Damage as a measure for
earthquake-resistant design of masonry structures:
Slovenian experience”. Canadian Journal of Civil
Engineering. 34 (11): 1403−1412.
[25] Tomaževič, M., Klemenc, I., Weiss, P. (2009) “Se-
ismic upgrading of old masonry building by sei-
smic isolation and CFRP laminates: a shaking table
study”. Bulletin of Earthquake Engineering. 7 (1):
293−321.
[26] Tomaževič, M., Gams, M., Berset, T. (2011) “Se-
ismic strengthening of brick masonry walls with
composites: an experimental study”. Proceedings of
the SEWC 2011, Structural Engineers World Con-
gress, Como, Italy.
[27] Tomaževič, M., Gams, M., Berset, T. (2012) “Se-
ismic strengthening of stone masonry walls with
polymer coating”. Proceedings of the 15th World
Conference on Earthquake Engineering, Lisbon,
Portugal.
[28] Triantafillou, T.C., Fardis, M.N. (1997. “Strengthe-
ning of Historic Masonry Structures With Composi-
te Materijals, Materijals and Structures”, 30 (202):
486−496.
[29] Vintzileou, E. (2006) “Grouting of three-leaf stone
masonry: types of grouts, mechanical properties
of masonry before and after grouting”. Structural
analysis of historical constructions, Vol.1. MacMi-
llan India, Delhi: 41−58.
EXPERIMENTAL VERIFICATION OF INOVATIVE TECHNIQUE FOR
SEISMIC RETROFITTING OF TRADITIONAL MASONRY BUILDING
EKSPERIMENTALNA VERIFIKACIJA INOVATIVNIH TEHNIKA
ZA POVEĆANJE SEIZMIČKE OTPORNOSTI
TRADICIONALNIH ZIDANIH ZGRADA
UDK: 624.012.042.15
Originaly scientific paper

Prof. Veronika SHENDOVA1, Civ. Eng. Ph. D.,

Prof. Predrag GAVRILOVIC2, Civ. Eng. Ph. D.,
Dino BERGINC3, Graduate Eng. of Technology

SUMMARY
Traditional stone and brick masonry structures have low ductility, and, due to their stiff and
brittle structural components, are usually severely damaged during strong earthquakes. In pro-
viding the earthquake protection of existing structures, the experts are permanently challenged
by the fast development and the improved performance of new materials and techniques. How-
ever, the implementation of particular retrofitting or strengthening methodology depends on the
extent it has been investigated. Providing both the earthquake resistance and energy efficiency
of existing buildings was the triggering issue for developing an innovative technology called
System RÖFIX SismaCalce by the company RÖFIX, member of Fixit Gruppe from Austria. This
paper presents the experimental investigation of the efficiency of the newly developed technique
in repair and seismic retrofitting of existing traditional masonry structures pertaining to histor-
ical buildings.
Key words: shaking table tesingt, tradtional masonry structures, inovative technology for
retrofitting
REZIME
Klаsičnе zidаnе kоnstrukciје оd оpеkе i kаmеnа nе pоsеduјu kаpаcitеt duktilitеtа i sа
svојim kаrаktеristikаmа krutоsti i krtоsti pоdlоžnе su krupnim оštеćеnjimа zа vrеmа јаkih zеm-
lјоtrеsа. Оbеzbеđivаnjе zеmlјоtrеsnе оtpоrnоsti pоstојеćih zidаnih kоnstrukciја prеdstаvlја
stаlni izаzоv stručnjаkа zа rаzvој nоvih mаtеriјаlа i tеhnikа i njihоvu primеnu. Primеnа nоvih
mеtоdа sаnаciје i ојаčаnjа zаvisе i zаhtеvaјu nоvа istrаživаnjа. Istоvrеmеnо оbеzbеđivаnjе zеm-
lјоtrеsnе оtpоrnоsti i еnеrgеtskе еfikаsnоsti pоstојеćih оbјеkаtа zidаnih kоnstrukciја prеdstаvlја
pеrmаnеnti izаzоv zа rаzvој i inоvаtivnе tеhnоlоgiје pоd imеnоm “System RÖFIX SismaCalce”
kоmpаniје RÖFIX, člаn grupаciје “Fixit Gruppe” iz Аustriје. U оvоm člаnku prеzеntirаnа
su еkspеrimеntаlnа istrаživаnjа еfikаsnоsti nоvе tеhnikе kоd sаnаciја i sеizmičkоg ојаčаnjа
trаdiciоnаlni zidаnih kоnstrukciја zgrаdа pоsеbnо istоrijskih zgrаdа i kоnstrukciје mоnumеnаtа.
Ključne reči: tеstirаnjе nа sеizmičkој vibrоplаtfоrmi, trаdiciоnаlnе zidаnе kоnstrukciје,
inоvirаnе tеhnоlоgiје zа sаnаciјu i sеizmičkо ојаčаnjе

1. INTRODUCTION quake-prone countries, such as the countries in the Bal-

Nowadays, despite the extensive use of modern
construction materials like reinforced concrete and steel,
masonry buildings still represent a great majority of
both residential and public building stock in many earth-
Adresa autora: 1,2, Institut za zemljotresno inženjerstvo i inženjersku
seizmologiju, IZIIS, Univerzitet „Sv. Kiril i Metodij“, Skoplje,
Republika Makedonija
E-mail: 1)
 veronika@pluto.iziis.ukim.edu.mk
2) predrag @pluto.iziis.ukim.edu.mk
3 Roefix AG, Austria
E-mail: 3) dino.berginc@roefix.com
kan region.
Traditional stone and brick masonry structures,
whether or not they are historic буилдингс ор monu-
ments, have low ductility, and, due to their stiff and brit-
tle structural components, are usually severely damaged
during strong earthquakes. The main reasons for damage
or collapse are the lack of ductility of the masonry com-
ponents, high displacements that the structure cannot af-
ford, and amplification of dangerously high frequencies
due to their dynamic behaviour in response to earthquake
action making them vulnerable to those harmonies of the
ground motion. In the majority of cases, past and recent

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225 209

earthquakes have caused most of the damage to masonry
buildings, and most of the loss of human lives has oc-
curred due to the collapse of masonry buildings. As a
consequence, masonry buildings are not considered as
earthquake resistant.
In providing the earthquake protection of existing
structures, the experts are permanently challenged by the
fast development and the improved performance of new
materials and techniques. However, the implementation
of particular retrofitting or strengthening methodology
depends on the extent it has been investigated. The deli-
cate problem of proving the effectiveness of the selected
consolidation, retrofitting or strengthening system can be
successfully overcome by using the methodology of de-
sign assisted by testing, which as methodology, has been
recently codified in all Eurocodes.
For the structures which are not specially designed
with seismic rules and codes as old traditional masonry
buildings are, there is necessity to perform tests for as-
sessing their safety and for designing appropriate seismic
upgrading. To obtain the experimental values of the main
parameters (physical-mechanical and chemical charac-
teristics of the built-in material, strength and deforma-
bility characteristics, ductility capacity and energy dissi-
pation capacity of the structural elements and structures
as whole), different testing techniques are applied in
practice. The experimental investigation of models on
a seismic shaking table is the most corresponding way
of investigation from the aspect of dynamic structural
behaviour during real earthquakes. These data are of a
great importance for further analysis and development
of an appropriate methodology for seismic strengthening
or retrofitting. Extensive research activities have been
performed by IZIIS for the purpose of evaluation of a
procedure for repair and strengthening of valuable histor-
ic buildings and monuments. The particularly important
part of the IZIIS’ experience in this field are the numer-
ous shaking table testing of models for investigation of
structural behaviour of historic building and monuments
and methodologies for their repair and seismic strength-
ening, that have been carried out in the IZIIS’ Dynamic
Testing Laboratory.
Providing both the earthquake resistance and energy
efficiency of existing buildings was the triggering issue
for developing an innovative technology called System
RÖFIX SismaCalce by the company RÖFIX, member
of Fixit Gruppe from Austria. It combines the system
RÖFIX Sisma for seismic upgrading and the multilevel
RÖFIX system for termal insulation; applied together
they enable earthquake resistant and completelly termal
insulated structure. Upon a request of RÖFIX company,
the programme has been elaborated by IZIIS to provide
a rationale to the realization of scientific research pro-
ject entitled “Experimental Verification of Innovative
Technique for Seismic Upgrading of Traditional Ma-
sonry Building”, the subject of which is related to the
experimental investigation of the efficiency of the newly
developed System RÖFIX SismaCalce in repair and seis-
210IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225
mic retrofitting of existing traditional masonry structures
pertaining to historical buildings.
2. PROJECT OBJECTIVES AND PROGRAMME
The research project “Experimental Verification of
Innovative Technique for Seismic Upgrading of Tradi-
tional Masonry Building” has been realized by the In-
stitute of Earthquake Engineering and Engineering Seis-
mology (IZIIS), Skopje, in collaboration with the RÖFIX
Company, Austria and the SINTEK Company, Skopje in
the period February-September 2013. Within the frame-
works of the project ample experimental studies were
performed, the main goals of which are:
1. assessment of the vulnerability of structure of
traditional masonry building that will be representative
for the Republic of Macedonia and the Balkan region as
well;
2. testing and experimental verification of the effi-
ciency of the proposed methodology for seismic upgrad-
ing of traditional masonry buildings using innovative
System RÖFIX SismaCalce;
3. definition of the process for implementation of
the proposed methodology in real buildings.
It has been decided to choose traditional brick ma-
sonry building as prototype structure, since this type
of masonry buildings is representative for the majority
of the existing masonry building stock in Republic of
Macedonia, but also on the territory of Balkan region.
Namely, in Republic of Macedonia, the RC structural
systems (frame, shear wall or combination) have been
used dominantly after 1965, however they are still less
that 1/3 of the total building stock. According to 2002
census data the percentage of the pre-code non-resist-
ant masonry structures and post-code confined masonry
structures amounts to 34.7% and 35.8%, respectively.
Hence a hypothetical two storey brick masonry structure
with reinforced concrete floor structure was proposed as
prototype structure, representative for the large number
of residential, but also public buildings that have been
usually constructed in the second half of XX century on
the territory of former Yugoslavia and beyond in the Bal-
kan region.
The proposed experimental programme includes:
1. Laboratory testing of masonry unit (brick) and
mortar specimens for definition of their strength charac-
teristics
2. Quasi-static testing of 4 series consisting of 3 el-
ements of masonry wall samples in lime-cement mortar,
in its original and retrofitted state, for definition of me-
chanical characteristics and failure mechanism
3. Design and construction of the model to a scale
1:2 of hypothetical 2-storey brick masonry building, for
shaking table testing,
4. Shaking table testing of the model in its original
(non-retrofitted) state, (model BM) under different levels
and frequency content of seismic excitation, to introduce
damage to the model,
5. Design of seismic upgrading of the model using
the innovative System RÖFIX SismaCalce,
 6. Shaking table testing of the model in its retrofit- (Fig. 3.1). The results of testing of brick samples are pre-
ted state, (model BM-SR) up to the level close to failure, sented on Table 3.1.
depending of the maximum capacity of shaking table.
Apart from elaboration of the realized experimen- Table 3.1. Results for mechanical characteristics of brick sam-
tal programme, analysis of the obtained results and their ples
comparison, this paper includes concluding remarks on
Date of testing f bending f compression
the efficiency of the proposed retrofitting method and fb (MPa) fc (MPa)
recommendation for further investigation.
27.02 11.30 17.00
3. LABORATORY TESTING OF BUILT-IN MATE- 07.03 11.70 22.50
RIALS 4/4/16 4/4/4
29.03 12.00 20.00
In accordance with the proposed programme, a se- (cm) (cm)
ries of laboratory static tests on prepared samples (four 12.04 12.10 21.00
trial samples of brick and a series of over 10 trial samples Mid value 11.78 20.12
of prepared lime mortar) were performed for the needs
of subsequent constructing the scaled model. Since the
considered structures have relatively low levels of axial 3.2. Testing of mechanical characteristics of mortar
stresses at the base, the “gravity forces neglected” mod- samples
elling principle was adopted, which impose the use of the In accordance with the proposed programme, labo-
same materials as in the prototype structures. ratory testing of mortar specimens proportioned 4cm/4c-
m/16cm, taken during the construction of both wall el-
3.1. Testing of mechanical characteristics of masonry ements and model, were realized for definition of their
units strength characteristics. Since it is characteristic for the
Considering the fact that industrially produced masonry buildings form the second half of XX century,
bricks are available in Macedonia, it was decided to the lime-cement mortar was used with lime: cement:
procure the required number of bricks and prepared the sand ratio equal to = 1: 1: 3. The river sand with fraction
bricks for model construction in the required dimen- 0-2 cm was used as filler.

Figure 3.1. Testing of bending and compression strenght of brick samples

sions by cutting. Namely, the dimensions of the procured
bricks are 25/12/6.5 cm, and that of the bricks for model
construction are 12.5/6/3.25 cm, since the adopted ge-
ometrical scale is 1:2. The bricks that were used for con-
struction of the wall elements and the scaled model were
procured from the “Elenica” factory, Strumica. Testing
of the brick samples was performed in the Laboratory
of the company SINTEK, Skopje according to standard-
ized procedures for testing of mechanical characteristics,
Testing of the mortar samples was performed in the
Laboratory of the company SINTEK, Skopje accord-
ing to standardized procedures for testing of mechani-
cal characteristics, (Fig. 3.2). Three samples were taken
from each of the phases of construction of wall elements,
walls form first and second story and tested after 7 and 28
days respectively. The results of testing of bending and
compression strength of mortar samples are presented on
Table 3.2.

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225 211

 Figure 3.2. Testing of bending and compression strength of mortar samples

Table 3.2. Results for mechanical characteristics of mortar 4.1. Characteristics and Instrumentation of Wall El-
samples ements
Date Compressive strength Two basic types of wall element were tested in the
of fc (MPa) considered case: wall elements of type W1 subjected to
testing Sample pro- axial compression test and wall element of type W2 sub-
7 days 28 days
portion jected to diagonal compression test.
27.02 10.10 15.60 The tests were performed up to initial occurrence
07.03 11.10 15.90 of cracks or up to failure of the elements. Apart from the
29.03 4/4/4 11.10 14.90 total force, recorded was also the total displacement of
12.04 (cm) 9.80 15.80 the actuator in the direction of force application as well
29.04 9.90 15.40 as other quantities of interest which was done by a corre-
Mid value 10.40 15.52 sponding instrumentation. All the wall elements are pro-
portioned 58 cm x 58 cm x 12.5 cm, (Fig. 4.1).
The instrumentation of the wall elements was done
by use of corresponding types of instruments in accord-
4. EXPERIMENTAL QUASI-STATIC TESTS ON
ance with the programme and the objectives of the tests,
MASONRY WALL ELEMENTS W1, W2, W2R,
(Fig. 4.1). One channel was used to measure the size of
W2S
the applied force, while the other channels were used to
To define the mechanical characteristics of ma- measure relative displacements (LVDT-s). In that way,
sonry, the bearing capacity and the failure mechanisms, information on the behaviour of the elements was ob-
quasi-static tests on four series, each of them consisting tained through the relative displacements at characteris-
of 3 wall elements constructed in the same way as the tic points and experimental values of strength character-
walls of the model, were performed in addition to the istics were obtained.
static ones. For that purpose, before starting with the
model construction, total of 12 wall elements were con- 4.2. Testing of wall elements
structed in the IZIIS’ Dynamic Testing Laboratory. The In accordance with the adopted programme and
wall elements were built over a period of 20 days and scheme of testing, these were classified into six testing
then were left to dry for a minimum of 28 days. The ad- groups as follows:
vantage of these tests is the possibility of precise control – First group: 3 wall elements of type W1, (W1-1,
during the experiment and detailed monitoring of differ- W1-2, W1-3) under axial pressure by cyclic application
ent phenomena. The only shortcoming is the absence of of axial force up to failure for obtaining the compression
dynamic effects. strength,(Fig, 4.2a)

212IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225

 – Second group: 3 wall elements of
type W2, (W2-1, W2-2, W2-3), under diago-
nal pressure by cyclic application of force up
to failure for obtaining the tensile and shear
strength, (Fig. 4.2b);
– Third group: 3 wall elements of type
W2, (W2-4, W2-5, W-6) under diagonal
pressure by cyclic application of force up to
occurrence of initial cracks;
– Fourth group: the 3 wall elements
from previous testing, repaired and retrofit-
ted by the system RÖFIX SismaCalce, (W2-
4R, W2-5R, W2-6R) under diagonal pressure
by cyclic application of force up to failure.
Retrofitting was done by applying the layer
of RÖFIX SismaCalce NHL– based mortar,
applying of RÖFIX SismaProtect anti seis-
mic eq-grid on both sides of the element, fol-
lowed by applying of the RÖFIX SismaDur
mortar for facade finishing, (Fig. 4.3)
The obtained failure mechanism for all
elements was very similar and consists of
several phases, (fig. 4.4):
– occurrence of first vertical crack in
the middle of the wall’s face on much higher
load level in comparison with the results for
non-retrofitted wall elements;
– further widening of the initial crack
followed by occurrence of other vertical
cracks in its vicinity;
– failing of parts of the surface mortar;
– breaking of some of the glass fibres of
eq-grid accompanied by sound;
– crushing of masonry inside the wall.
Figure 4.1. Instrumentation of the wall elements W1 and W2 On the end, on the load level of about
30% of the maximum force which induce
large displacements, although the element
was not capable any more to resist load due
to crashed masonry inside the wall, (except
by friction), we cannot speak about the “fail-
ure”, since the element is still in one peace
and is very stable. This
means that in case of
earthquake damaged ret-
rofitted masonry build-
ing, even the walls can
be completely crashed
inside, they will not
fail off, because of the
presence of the eq-grid,
which results in saving
the humans life.
Given on Figure 4.5
is the typical force-dis-
placement relationship
for each of the tested
element W2-4R, W2-5R
and W2-6R in compari-
Figure 4.2. Characteristic failure mechanism of wall elements of type W1 and W2 son with that one for the

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225 213

 Figure 4.3. Repair and retrofitting of wall elements, W2-4R, W2-5R, W2-6R

Figure 4.4. Developing of failure mechanism of retrofitted wall elements

214IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225


Figure 4.5. Typical force-displacement relationships for original and retrofitted
wall elements
Figure 4.6 Force-displacement relationships for retrofitted wall elements W2-
7S, W2-8S, W2-9S
non-retrofitted wall elements W2-4, W2-5,
W2-6, respectively. The main outcome from
this comparison of the results is that the ap-
plied retrofitting significantly increases both
the bearing and deformability capacity of
the wall elements.
– Fifth group: 3 wall elements of type
W2, retrofitted at the very beginning by
RÖFIX SismaCalce system on both sides
of the wall (W2-7S, W2-8S, W2-9S) under
diagonal pressure by cyclic application of
force up to failure. The failure mechanism
and the results on bearing and deformation
capacity for all elements are very similar,
which can be seen from the comparison of
the force-displacement relationships of test-
ed element as well, (Fig, 4.6).
– Sixth group: 2 wall elements from
the reserve one, of type W2, retrofitted at
the very beginning by RÖFIX SismaCalce
system on only one side of the wall (W2-
10S, W2-11S) under diagonal pressure by
cyclic application of force up to failure. The
aim of this testing is to have an insight of
the efficiency of the technology if the wall
is retrofitted on only one side. The obtained
failure mechanism of both elements is simi-
lar to previously tested retrofitted elements,
meaning occurrence of vertical crack on the
non-retrofitted face of the wall, but with
significant inclination of the element from
vertical plane due to absence of eq-grid as
well as with lower ductility capacity of wall
elements, (fig. 4.7).
These results from these quasi-static
testing are prerequisite as input parameters
for correct analysis of the model not only
from the aspect of application of seismic ef-

Figure 4.7. Characteristic failure mechanisms of wall elements W2-10S, W2-11S

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225 215

fect by a shaking table (for the retrofitted and the existing
model) but also for interpretation of the model behaviour.
4.3. Summary of the results from quasi-static testing
Based on the performed and presented experimen-
tal quasi-static tests on wall elements performed within
the IZIIS-RÖFIX project for experimental verification of
the innovative retrofitting methodology, the following is
concluded:
– The agreed programme of quasi-static tests has
thoroughly been realized and the necessary results have
been obtained.
– The experimentally obtained results on the com-
pressive strength sc of the masonry walls ranges with-
in 4.20 MPa to 5.30 MPa, while that of tensile strength
ranges within 0.26 MPa to 0.31 MPa which is in compli-
ance with the regulations and the recommendations on
the tensile strength/compressive strength ratio of mason-
ry, i.e., ft = (0.03 – 0.08) sc.
– The proposed and applied retrofitting contributes
to increase of elastic limit, bearing and deformation ca-
pacity. Thus tensile strength of retrofitted elements rang-
es within 0.77MPa to 0.976Mpa, which is three times
greater than that for original ones. The ductility capacity
was increased with retrofitting three times too.
– As to the type of loading, slightly greater values
were observed during monotonic application of load.
– The observed differences in the values obtained
within the testing group could be explained by quality of
built-in materials, the human factor connected with the
quality of construction, quality of filling the joints and
application of eq-grid, as well as to imperfection of the
testing equipment.
5. EXPERIMENTAL SHAKING TABLE TESTS ON
1:2 SCALED MODEL
To experimentally verify the methodology for seis-
mic retrofitting of traditional masonry structures per-
Figure 5.1. 3D view of the model to a scale 1:2
216IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225
taining to historic buildings, a model of a hypothetical
prototype structure was constructed and tested on the
seismic shaking table in the Dynamic Testing Labora-
tory of IZIIS. As it was previously mentioned, the hypo-
thetical two story brick masonry structure with RC floor
structure was proposed as prototype structure, (Fig. 5.1),
representative for the large number of residential, but al-
so public buildings that have been usually constructed in
the second half of XX century on the territory of former
Yugoslavia and beyond in the Balkan region.
5.1. Design and construction of the 1:2 scaled model
of traditional brick masonry model – BM
The geometrical scale of the model was selected on
the basis of the characteristics of the seismic shaking ta-
ble and the precisely defined objectives of testing, i.e.,
based on the following criteria:
K1 – proportions of the shaking table (4.5 m x 4.5
m)
K2 – allowed total height of the model (10m)
K3 – allowed total weight of the model (400 kN)
K4 – realistic reproduction of nonlinear behaviour
K5 – realistic reproduction of the failure mecha-
nisms
Satisfying these criteria, the following three main
scales were adopted:
– geometrical scale Ir = 1:2,
– scale for the bulk density of the material rr = 1,
– scale for the stresses Er = 1.
Computed were the scales of all the remaining
physical quantities in model analysis of problems on
dynamics of structures. The considered structures have
relatively low levels of axial stresses at the base which
justifies the adoption of a model with neglected gravity
forces (gr ¹ ar, gravity acceleration cannot be simulated).
In such a case, the scales of all the quantities of interest
are expressed only in relation to the geometrical scale lr
adopting a material identical to that of the prototype.
The comparison between the character-
istics of the model and the hypothetical pro-
totype, i.e., the comparison of the designed
and the obtained scales is given in Table 5.1.
By satisfying the scale for the bulk density in
constructing the model to a scale of 1 : 2, used
were original construction materials with
physical-mechanical characteristics of ma-
terial almost equal to those of the prototype
that were prepared according to the designed
proportions. Scanning the main characteris-
tics, it is clear that almost ideal similarity be-
tween the model and the prototype has been
achieved by modeling. Thus, conditions were
created to interpret the results obtained from
testing of the dynamic response of the model
relating them directly to the prototype, and
further to the large number of such buildings
Table 5.1. Main characteristics of the model and the prototype in the considered region, which is the main pur-
Characteristics Unit of Proto- Model Design pose of the performed investigations.
type On the basis of the designed model of hypo-
measure Xp Xm Xp/Xm scale thetical prototype and using the parameters de-
Proportions at plan, L / W m 8.49/6.11 4.24 /3.06 2 2 scribed in the previous items, a model to a scale
Total height m 6.60 3.30 2 2 of 1 : 2 was constructed. Bricks with designed
Total volume proportions of 12.5 x 6 x 3.25 cm have been used
– walls m3 39.50 4.93 8 23=8 for the construction of the walls. It was decided to
– plates 14.50 3.15(+3.3) 4.5 (2.3)
procure the required number of bricks with stand-
Bulk density
-masonry kN/m3 18.50 19.50 0.94 1 ard dimensions, 25 x 12 x 6.5 cm, and prepared
-concrete 25.00 25.00 1 the bricks for model construction in the required
Total weight kN 1093.2 256.5 4.2 22=4 dimensions by cutting. Lime-cement mortar which
Area of the walls at plan m2 8.45 2.11 4 22=4 is the main bonding material for the structures that
Average o for the walls kN/m2 129.4 121.6 1.06 1 represents the hypothetical structure has been pre-
Total mass pared with lime: cement: sand ratio equal to 1: 1:
-masonry
kNs2/m
74.5 9.8 7.6
23=8 3. The river sand with fraction 0-2 cm was used
-concrete 36.9 8 (+8.4) 4.6 as filler.
(2.25)
In accordance with the designed proportions,
Compressive strength of:
the model was constructed in the Dynamic Testing
– mortar MPa - 15.50 - 1
– brick - 20.10 - 1
Laboratory of IZIIS using a traditional technology
Bending strength of:
of construction of masonry structures particularly
– brick MPa - 11.80 - 1 simulating the walling pattern in constructing the
– mortar - 11.40 - 1 walls. A reinforced concrete platform with propor-
Frequency in E-W direc- 11.0 - tions of 3.26 m x 4.76 m and a thickness of 0.30m
tion Hz - 16.5 2-1 =0.5 was constructed as a foundation for the model for
Frequency in N-S direction the purpose of its construction and transport, (Fig.
5.2). The required number of holes was left for an-
choring the model with the shaking table.
Dimension of the model are as follows:
length 4.24m, width 3.06m and height 3.30m.
Structural system of the model consists of five
bearing walls, four facades and one middle wall.
The walls were constructed in a running bond,
(Fig. 5.3). The thickness of the walls is 12.5 cm,
while the thickness of the vertical and horizontal
mortar layers is 0.5 cm. The floor and roof struc-
Figure 5.2. Reinforced concrete foundation of scaled model during ture are constructed as reinforced concrete one,
construction with the thickness of 15 cm. Additional 12 cm of
RC plate was constructed because of satisfying the
criteria for normal stresses, (sr=1). The additional
12cm thick plate is constructed in such a way that
it is not connected to the walls and has a role of
additional load. Thus the level of normal stress in
the walls is very similar as that in the prototype
structure, (Table 5.1).
The construction of model was finished in
three weeks. After being completed and dried for
a period of 30 days on the place where it was con-
structed, the model was transported and connected
to the shaking table by 90-tons auto crane, (Fig.
5.3). A total of 26 anchors were used for anchor-
ing the model with the shaking table.
The model response was monitored by high
speed data acquisition system consisting of 12 ac-
celerometers (ACC), 20 displacement transducers
(LVDT) and 6 linear potentiometers (LP), provid-
Figure 5.3. Construction and transportation of the brick masonry ing information about accelerations at different
model, BM levels and points, relative displacements, defor-
mations at selected points, (Fig. 5.4).

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225 217

 5.2 Testing of the non-retrofitted model BM
Definition of dynamic properties of the original
model was first step of experimental testing, which
enabled acquiring of important information about the
achieved stiffness (natural frequencies) of the model.
Natural frequencies were defined for both orthogonal di-
rections of the model, N-S and E-W by applying ambient
vibration measurements, (Table 5.2).

Table 5.2. Natural frequencies for original model BM

direction type of excitation Frequency
(Hz)
ambient vibration 10.95
E-W
random excitation 10.18
N-S ambient vibration 17.00

The main objectives of experimental shaking table

testing of model BM simulating the existing state of the
hypothetical prototype structure can be summarized as
Figure 5.4. Instrumentation of the BM model follows: (1) evaluation of the vulnerability of the consid-
ered buildings, i.e., damages under different earthquake
The shaking table tests of 1:2 scaled model BM re- intensities, and (2) investigation of effectiveness of the
quired special testing program consisting of several test proposed retrofitting methodology. In order to achieve
phases, considering the expected information about the the upper stated goals, a programme was adopted for
dynamic behaviour of the prototype and the effective- experimental testing under earthquake excitations per-
ness and justification of applied strengthening method formed by gradual increase in intensity for the purpose
of monitoring the progressive development of cracks, the
and technology. The same testing procedure was applied
modification of the dynamic characteristics, the phases
for original, (BM) and for retrofitted model (BM-SR), of behaviour and the failure mechanisms as well as de-
consisting of two main phases: termination of the elasticity limit, i.e., the occurrence of
– Tests for definition of dynamic characteristics of the first cracks.
the model, before and after performing seismic tests at The model has been subjected in its W-E direction
each phase, in order to check stiffness degradation of the to three characteristic earthquake effects (El Centro,
model produced by micro or macro cracks developed 1940; Petrovac N-S, 1979, and Northridge, 1994). The
during the tests; selection of these time histories has been performed from
– Seismic testing by selected earthquake record until the aspect of both seismic hazard and structural response,
i.e., simulated are two main types of earthquake: local
heavy damage. The tests are performed in several steps,
(Northridge) earthquake and distant (El Centro and Pet-
increasing the input intensity of the earthquake in order rovac) earthquakes. The application of the earthquake
to obtain the response in linear range, as well as to define effect was done gradually, increasing the peak ground
the initial crack state, development of failure mechanism acceleration (PGA) and using the three time histories
and possible collapse of the model. scaled in compliance with the principles of model analy-
sis. Table 5.3 shows the select-
Table 5.3. Specification of selected experimental test on the non-retrofitted model BM
ed experimental tests starting
Earthquake span % aссmaxinput (g) accmax top (g) LPtop (mm)
LP top-LPfoun.
damage with moderate to destructive in-
(mm) tensities. The dynamic response
El Centro 50 0,14 0,22 10,5 0,494
- of the model is given through
Petrovac 36 0,16 0,26 6,4 0,34
the maximum accelerations and
Northridge 16 0,18 0,34 13,5 0,26
relative displacements recorded
El Centro 65 0,18 0,26 13,7 0,89 -
Petrovac 40 0,18 0,29 6,9 0,58
for the second story.
El Centro 75 0,21 0,35 16,4 0,91 The first visible cracks
Petrovac 45 0,20 0,32 7,8 0,77 initial occurred during the applica-
Northridge 20 0,21 0,42 17 0,98 cracks tion of the Petrovac earthquake
El Centro 80 0,27 0,52 11,6 1,2 with accmax = 0.20g, (while in-
development
Northridge 25 0,23 0,47 21 1,04 terpreting the results for proto-
Petrovac 50 0,22 0,41 8.9 1,14 of type structures, the values for
Petrovac 70 0,32 0,61 12,2 1,29 cracks acceleration should be divided
Petrovac 75 0,35 0,71 13,9 1,54 by 2). Visible horizontal crack

218IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225


Figure 5.5. Damage to the North and East façade
Figure 5.6. Damage to the South facade
occurred along the contact of the foundation slab with
the west and east wall due to overstressing the tensile
strength. The rest of the masonry was without any visible
crack. The state of stresses, deformations and damages
can be estimated as a state of initial nonlinearity of the
principal structure.
With next several tests the existing cracks became
wider and initial fine diagonal cracks occurred on the
north and south window corners. After this loading
phase, only the time history of the Petrovac earthquake
was applied with an intensities of accmax = 0.22-0.35 g,
which resulted in heavy damages to the building, (Figs.
5.5, 5.6). Analyzing the induced damages, it may be con-
cluded the main failure mechanism is transferred in the
lower zone and in the final stage it results in occurrence
of typical shear cracks of the order of 0.5 – 2.5 cm due
to dominant shear stresses. Damages are further on ex-
panded to the bearing walls, mainly the north and the
south, but also the middle wall which are in the direction
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225
of the main dynamic effect. Considerable local damage
occurred in the North-East corner which is manifested
by large diagonal cracks running from the window to the
floor structure, and resulting in dislocation of the wall
mass in the final test, (Fig. 5.5). The west and east facade
suffered minimal damage. No visible cracks have been
observed in the walls of upper story.
Considering the general behaviour of the model
under dynamic effects and under the last applied effect
inducing considerably large cracks (Petrovac 75, accmax=
0.35 g), it is concluded that the building behaves as a
rigid body in the elastic range. At the state of occurrence
of the first shear cracks, the loads acting on the walls in
the excitation direction are considerably increased which
results in larger cracks occurring in these walls, (in plane
failure mechanism) and development of damages up to
a state close to failure. This was proved also by the de-
crease in natural frequency (stiffness degradation) from
219
 Figure 5.7. Retrofitting using System RÖFIX SismaCalce, bearing walls

10.95 to 8.7 Hz and form 17.0 to 12.2Hz for E-W and

N-S direction respectively, (Table 5.4).

Table 5.4. Natural frequencies for original model BM after test-

ing
direction type of excitation Frequency
(Hz)
ambient vibration 8.7
E-W
random excitation 6.5
N-S ambient vibration 12.2

5.3. Testing of the retrofitted model BM-SR

After testing of model BM was carried out on a
shaking table and the expected damage observed, re-
pair and seismic retrofitting of the damaged model was
undertaken using System RÖFIX SismaCalce. For safe
transportation back to the place in the IZIIS’ Laboratory
were the model has been constructed, North-East Corner
was stabilized, and the model was transported from the
shaking table by 90-tones auto crane.
The model was first repaired by injection of lime-ce-
ment based mixtures. Then the model was retrofitted by
the innovative technique that was originally developed,
and for this particular case designed and applied, by the
RÖFIX Company.
The chronology of retrofitting consists of:
– applying of the layer of RÖFIX SismaCalce NHL–
based mortar as primer,
– applying of RÖFIX SismaProtect anti seismic eq-
grid on the outer side of the walls,
– applying of the RÖFIX SismaDur mortar for fa-
cade finishing.
The eq-grid was applied with 10-15 cm overlapping
in the following order: around the roof and floor slab,
then above the window and door corners, around the
Figure 5.8. Aplying the RÖFIX SismaDur mortar for facade
finishing
foundation slab, from the top of the walls to the founda-
tion with required overlapping, (Fig. 5.7).
For decreasing of the effect of rocking during seis-
mic tests, additional detailing of retrofitting methodology
was proposed to the specialists from the RÖFIX Compa-
ny. Namely, to provide anchoring of the eq-grid into the
foundation steel profile (L) was placed along the perim-
eter of the bottom of the facade walls and its anchoring
by bolts under angle of 450 on regular distances of 15-20
cm. One of the advantages of this retrofitting is that it is
very easy to apply and it does not require special skilled
workman. So in only three days, the repairing of the dam-
aged model by injection and retrofitting was completely
finished. The retrofitted model BM-SR was then left to
dry (Fig. 5.8).
After being completely retrofitted and dried for a
period of 30 days on the place where it was constructed,

220IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225

 Figure 5.9. Transportation of retrofitted brick masonry model – BM-SR

Figure 5.11. Retrofitted model BM-SR on shaking table

Figure 5.10. Instrumentation of the retrofitted BM-SR model

the model was transported to the shaking table by 90-tons The response of the retrofitted model was monitored
auto crane, (Fig. 5.9), and appropriately anchored by 26 by 12 accelerometers (ACC), 14 displacement transduc-
anchors. ers (LVDT) and 6 linear potentiometers (LP), providing
Investigations of the dynamic characteristics were information about accelerations at different levels and
points, relative displacements, deformations at selected
carried out on the repaired and retrofitted model applying
points. In this case the LVDT were placed on the inner
the available equipment for ambient and random vibra- face of the walls, were the walls are not retrofitted, ( Fig.
tions, (Table 5.5). For the repaired model a frequency of 5.10).
fE-W=11.48 – 13.7 Hz were obtained. From the compari- Repaired and retrofitted model was subjected to the
son of results it can be concluded that the repair and ret- same series of dynamic tests for the purpose of direct
rofitting slightly increased the model stiffness, however, comparison of the quantities of interest and proving the
the main mode of vibration remains unchanged. efficiency of the applied method of strengthening, (Fig.
5.11). However, due to the higher resistance of the ret-
Table 5.5. Natural frequencies for retrofitted model BM-SR rofitted model, the tests were continued under higher in-
tensities of input excitation. Table 5.6 shows the selected
direction type of excitation Frequency (Hz) experimental tests starting with moderate to damaging
ambient vibration 13.77 intensities. The dynamic response of the model is giv-
E-W
random excitation 11.48 en through the maximum accelerations and relative dis-
N-S ambient vibration 16.62 placements recorded for the second story.

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225 221

Table 5.6. Specification of selected experimental test on the retrofitted model BM-SR The response of the ret-
BM-SR
rofitted model was different
Earthquake span % aссinput (g) damage from that of the original model.
acc top (g) LPtop (mm) LPtop – LPfoun. (mm)
The building behaves as a rigid
El Centro 50 0,14 0,21 9,6 0,39
body during all the performed
Petrovac 36 0,16 0,25 5,7 0,29 -
tests. Characteristic was the
Northridge 16 0,18 0,21 12,8 0,21
increased elasticity limit and
El Centro 0,81 -
65 0,18 0,25 13,5
slight reduction of displace-
Petrovac 40 0,18 0,28 6,4 0,52
ments at the top. Although there
El Centro 75 0,21 0,32 15,9 0,86
was deterioration in bearing ca-
Petrovac 45 0,20 0,30 7,0 0,73 - pacity and stiffness of the mod-
Northridge 20 0,21 0,28 15,8 0,62 el structure under maximum
El Centro 80 0,27 0,37 10,9 1,11 very strong seismic effects, the
-
Northridge 25 0,23 0,33 20 0,79 complete stability of the model
Petrovac 50 0,22 0,36 8,4 0,94 structure was not disturbed at
Petrovac 70 0,32 0,55 11,9 1,60 initial all, while the damage was such
Petrovac 75 0,35 0,51 12,2 1,64 fine that it was repairable. Namely,
Petrovac 100 0,51 0,91 16,9 2,80 cracks during the final test with ran-
Petrovac 120 0,60 1,09 20,3 2,98 further dom excitation with amax=0.3g
El Centro 100 0,31 0,41 21,7 1,35 propagation and frequency content of 5-9
Petrovac 150 0,82 1,29 23,9 4,26 of initial cracks Hz, the rocking was intensified
Petrovac 180 0,92 1,58 28,9 11,40 and the model was completely
Petrovac 220 1,035 1,76 36,99 20,10 damage disconnected along the line of
Petrovac 260 1,22 2,1 44,7 26,40 development damages (the bottom widows
Petrovac 250 1,21 1,88 43,4 28,50 line). The structure of the ret-
rofitted model was in a state of
deep nonlinearity, which is confirmed by the decrease in
natural frequency from 11.48 to 5.9 Hz) but still far from
failure
What was different from the behaviour of the orig-
inal model is the absence of the visible rocking effect
along the vertical plane, so the intensity of induced ver-
tical acceleration was negligible. It can be explained by
modified interaction of the model with the shaking table
due to the applied retrofitting and detailing of the anchor-
ing of the eq-grid to the foundation.
The first fine cracks occurred during the application
of the Petrovac earthquake with accmax = 0.35g. Visible
horizontal crack occurred about 60 cm above the founda-
tion, i.e. along the line of the bottom of the windows on
first floor. This was characteristic for the N-E, S-E and
N-W corners, (Fig. 5.12). With gradual increase of ac-
celeration level of the Petrovac earthquake up to 0.50 g,
it is concluded from the behaviour of the model BM-SR
that the nonlinear state starts after this level. Compared to
the effects of the same time histories of the earthquakes
applied to model BM, it is concluded that the level of
elasticity, that is the linearity limit is increased for about
100%.
In order to obtain the stages of nonlinear behaviour
and estimate the damage level for higher expected earth-
quake effects, the tests were carried out applying Petro-
vac earthquake with gradual amplitude of up to amax =
1.22g. For this very high acceleration level characteristic
was further propagation of the initial cracks as well as
occurring of additional cracks along the contact line of
Figure 5.12. Damage of BM-SR model after final test, (S-E the walls with foundation (Fig. 5.12). However, stability
corner, South wall) of the complete building is preserved.

222IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225

 Table 5.7. Comparison of the results from the same tests for both models
BM BM-SR
Earthquake span % aссinput (g) LPtop LPtop – LP- LPtop LPtop – LPfoun.
acc top (g) foun. top
(mm) acc (g) (mm)
(mm) (mm)
El Centro 50 0,14 0,22 10,5 0,49 0,21 9,6 0,39
Petrovac 36 0,16 0,26 6,4 0,34 0,25 5,7 0,29
Northridge 16 0,18 0,34 13,5 0,26 0,21 12,8 0,21
El Centro 65 0,18 0,26 13,7 0,89 0,25 13,5 0,81
Petrovac 40 0,18 0,29 6,9 0,58 0,28 6,4 0,52
El Centro 75 0,21 0,35 16,4 0,91 0,32 15,9 0,86
Petrovac 45 0,20 0,32 7,8 0,77 0,30 7,0 0,73
Northridge 20 0,21 0,42 17 0,98 0,28 15,8 0,62
El Centro 80 0,27 0,52 11,6 1,20 0,37 10,9 1,11
Northridge 25 0,23 0,47 21 1,04 0,33 20 0,79
Petrovac 50 0,22 0,41 8.9 1,14 0,36 8,4 0,94
Petrovac 70 0,32 0,61 12,2 1,29 0,55 11,9 1,60
Petrovac 75 0,35 0,71 13,9 1,54 0,51 12,2 1,64

Figure 5.13. Comparison of the results for original and retrofitted model, Petrovac, amax=0.16g

5.4. Summary of test results from shaking table tests
The comparison of the main dynamic characteristics
of the original, (BM) and the retrofitted model (BM-SR)
leads to the conclusion that there is slight stiffness in-
crease of the retrofitted model, which contributes to its
less intensive dynamic response. Structural response of
the original and retrofitted model for an acceleration lev-
el of about 0.20g, shows that in the original model, non-
linear cracks occur first, while for the retrofitted model,
for same excitation level, complete elasticity without any
cracks is evident, (Table 5.7).
For an applied acceleration level of about 0.35 g,
the original model (BM) shows large nonlinear damage
and this state is considered to be similar to the state of

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225 223

Figure 5.14. Comparison of the results for original and retrofitted model, Petrovac, amax=0.50g

Figure 5.15. Results for retrofitted model, final test, Petrovac, amax=1.22 g

224IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225

ultimate load carrying capacity. For the same level of
the retrofitted model, it is the beginning of the nonlinear
state. The retrofitted model show qualitative differenc-
es in respect to dynamic behaviour. The rocking effect
along the vertical plane and high level of induced vertical
acceleration was negligible in the case of retrofitted mod-
el. It shows complete integrity and “box-like” behaviour
even during the last most intensive tests.
The comparison of the results from the tests with
Petrovac earthquake with amax=0.16g and amax=0.35g for
both models is shown on Figures 5.13 and 5.14, respec-
tively. For the first one, the both models are in complete-
ly linear state, while for the second one, the BM model
is close to failure, while the BM-SR is in initial nonlin-
earity. It is evident that both the output acceleration and
relative displacement are greater in the BM than in the
BM-SR model; the difference increases with the increas-
ing of the intensity of input excitation.
Finally, for maximum expected effects of the Pet-
rovac earthquake (amax=1.22g, Fig. 5.15), the structure of
the retrofitted model is entering deeper into the nonlinear
state, however, taking into account the complete integrity
of structure due to the retrofitting, this state is far from
the failure boundary. Comparing the levels of maximum
applied effects to the models points out that for about
triple excitation level, the damage level of the retrofitted
model is considerably smaller.
6. CONCLUDING REMARKS
Masonry buildings, dominantly with no or low-
code implemented, still represent a great majority of
both residential and public building stock in many earth-
quake-prone countries, such as the countries in the Bal-
kan region. These structures with unknown level of seis-
mic stability have high potential to be severely damaged
during strong earthquakes.
To investigate the efficiency of the innovative
methodology for seismic retrofitting of traditional ma-
sonry building using System RÖFIX SismaCalce, an
ample experimental studies were performed within the
research project “Experimental Verification of Innova-
tive Technique for Seismic Upgrading of Traditional Ma-
sonry Building”, that has been realized by the Institute
of Earthquake Engineering and Engineering Seismology
(IZIIS), Skopje, in collaboration with the RÖFIX Com-
pany, Austria and the SINTEK Company, Skopje in the
period February-September 2013.
The quasi-static tests on numbers of wall elements
showed that retrofitting contributes to significant in-
crease of elastic limit, tensile strength and deformation
capacity of the walls.
For experimental verification of the retrofitting
methodology, shaking table testing of a 1:2 scaled model
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 209–225
of a hypothetical masonry building has been performed
both in its original and retrofitted state. The both mod-
els were subjected to the same experimental programme,
however, due to the obviously higher resistance of the
retrofitted model, the tests were continued under higher
intensities of input excitation.
Comparing the levels of maximum applied effects
to the original (BM, 0.35g) and the retrofitted mod-
el (BM-SR, 1.22 g) points out that for about triple ex-
citation level, the damage level of the repaired model is
considerably smaller. The overall stability of the model
structure was not affected and the experienced damage
level is not beyond repair even for the highest intensity
of input excitation.
Taking into account the previous results a general
conclusion can be made that the proposed methodology
of repair and retrofitting of the structure using System
RÖFIX SismaCalce is very efficient and contributes to
the overall improvement of dynamic behaviour of the
masonry structures, which is verified through the exper-
imental results. It enables increasing of the load carry-
ing and deformation capacity of the structure up or even
higher than the required protection level.
However, such superior difference in the structural
response will not be the case for the full scale prototype
structure if the same system of retrofitting is applied,
since the thickness of the walls and other geometrical
characteristics in the prototype will be two times greater.
So for complete verification and future use in practice
of this methodology for repair and seismic retrofitting
further experimental investigations on full scale wall
elements are necessary, followed by the synthesis of all
previous findings, as well as analytical investigations of
the vague phenomena as firm experimental and analyti-
cal proofs of the goals set forth in this research project.
ACKNOWLEDGEMENT
The authors of this paper and the participants in-
volved in the project realization wish to extend their
gratitude to the company RÖFIX AG, member of FIXIT
GRUPPE from Austria, for the entrusted task and coop-
eration to company SINTEK, Skopje for cooperation in
construction of the model and its strengthening, as well
as to the Institute of Earthquake Engineering and Engi-
neering Seismology, IZIIS, Skopje for the realization of
this project.
REFERENCES
[1] Final Report on IZIIS-RÖFIX Scientific Research
Project: Experimental Verification Of Inovative
Technique For Seismic Retrofitting Of Traditional
Masonry Building, Report IZIIS 2013-44, October
2013, Skopje
225
EARTHQUAKE VULNERABILITY AND ENGINEERING EDUCATION
PОVRЕDLJIVОSТ KОNSТRUKCIЈА ОD ZЕМLJОТRЕSА
I INŽЕNЈЕRSKО ОBRАZОVАNЈЕ
UDK: 624:001.818“2009/2011“(497)
Originaly scientific paper

Prof. Mihailo D. TRIFUNAC¹, Civ. Eng. Ph. D.

Prof. Marjan HERAK², Geophysics, Ph. D.

If no one cites a paper, then it is as if it was never written.

(paraphrasing Latour 1987)
SUMMARY
Researchers have argued that disproportionate destruction and death from earthquakes
result from poor building practices, which are caused by lack of responsible governance, cor-
ruption, poverty, use of substandard building materials, inadequate construction methods, in-
adequacy or absence of building inspection, and lack of knowledge. In this paper, the subject of
knowledge is examined using the data in Microsoft Academic Search, which can rank the Civil
Engineering organizations in the world. These data are used to compare the academic research
performance in Croatia, Macedonia, Montenegro, Serbia, and Slovenia with that in California.
It is shown that the academic production, measured in terms of the number of citations of pub-
lished papers, is correlated with the relative wealth of the society.
Key words: ranking of organizations engaged in civil engineering education and research;
relevance of published papers in terms of citations, gross domestic income per capita, and re-
search productivity
RЕZIМЕ
Nаučnа istrаživаnjа pоkаzuјu dа nеsrаzmеrnа rаzаrаnjа i smrtnоst uslеd zеmlјоtrеsа
pоtiču оd lоših prаksi grаđеnjа zgrаdа, kоје su izаzvаnе nеdоstаtkоm оdgоvоrnоg uprаvlјаnjа,
kоrupciјоm, sirоmаštvоm, upоtrеbоm lоših grаđеvinskih mаtеriјаlа, nеаdеkvаtnim mеtоdаmа
izgrаdnjе, nеаdеkvаtnоm grаđеvinskоm inspеkciјоm ili оdsustvоm istе, kао i nеdоstаtkоm znаn-
jа. U оvоm rаdu prеdmеt znаnjа sе ispituје kоristеći pоdаtkе prikuplјеnе kоrišćеnjеm intеrnеt
pоrtаlа „Microsoft Academic Search“, pоmоću kојih mоgu dа sе rаngirајu nаučnе оrgаnizаciје
u svеtu kоје sе bаvе grаđеvinаrstvоm. Оvi pоdаci sе zаtim kоristе zа pоrеđеnjе učinkа аkаdеm-
skоg istrаživаčkоg rаdа u Hrvаtskој, Маkеdоniјi, Crnој Gоri, Srbiјi i Slоvеniјi, sа оnimа u
Kаlifоrniјi. Pоkаzаnо је dа је аkаdеmskа prоdukciја, mеrеnа u vidu brоја citаtа оbјаvlјеnih
rаdоvа, u kоrеlаciјi sа rеlаtivnim bоgаtstvоm društvа.
Klјučnе rеči: rаngirаnjе оrgаnizаciја kоје sе bаvе оbrаzоvаnjеm i istrаživаnjеm u оblаsti
grаđеvinаrstvа; rеlеvаntnоst оbјаvlјеnih rаdоvа u pоglеdu citirаnоsti, brutо dоmаći prihоd pо
glаvi stаnоvnikа i prоduktivnоst istrаživаnjа

INTRODUCTION tion, poverty, the use of substandard building materials,

Comparison of the devastation and death toll of the
Haiti earthquake (January 12, 2010, Mw = 7.0; ~220,000
deaths) with the significantly smaller damage and no
loss of life during the New Zealand earthquake (Sep-
tember 4, 2010, Mw = 7.1; no deaths) demonstrates the
serious outcome of poor building construction. It shows
the consequences of inadequate building design, which
follows from a lack of responsible governance, corrup-
Adresa autora: ¹Dept. of Civil Engineering, Univ. of Southern
California, Los Angeles, California 90089
E-mail: trifunac@usc.edu
²Dept. of Geophysics, Univ. of Zagreb, Horvatovac 95, 10000 Zagreb,
Croatia
E-mail: herak@irb.hr
inadequate construction methods, inadequate or absent
building inspection, and lack of knowledge. While it is
difficult to separate and quantify the consequences of all
these factors separately, it appears that poverty plays a
significant role in limiting and slowing the needed im-
provements in building construction.
The welfare and the ability of a society to improve
its quality of life depend on the experience, integrity,
and education of its leaders and professionals. Thus,
the formulation, adoption, and implementation of good
earthquake design codes depend on the presence in the
country of well-trained engineers who not only know
earthquake-resistant design methods but also understand

226IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 226–238

the local conditions and can create optimal regulations
to govern the local design practices. This can occur only
through well-organized and active professional organi-
zations, staffed with professionals who actively support
and lobby for needed research programs in their country
and who continuously monitor engineering design devel-
opments in the world and maintain—and when required
amend—the earthquake design regulations in their coun-
tries. An example of such an organization, which has op-
erated with considerable success for many years, is the
Structural Engineers Association of California (SEAOC).
Poor building practices are the main cause of major
disasters during earthquakes, and earthquake-resistant
construction in turn depends on responsible governance,
which can be undermined by corruption and poverty
through the use of substandard materials and construc-
tion methods (Ambraseys and Bilham 2011). Wealthy
nations that are threatened by earthquakes can afford both
to educate their population and to purchase good-quality
building materials, which means that the probability of
earthquake-related deaths depends less on geography and
more on the ability to afford earthquake-resistant con-
struction and to enforce high-quality building codes. The
structural integrity of buildings is no stronger than the so-
cial integrity and skill of the builders, and each nation has
a responsibility to its citizens to ensure adequate quality
control and inspection.
Because education is one of the key factors required
in the process of building a professional class that will
provide the design and construct earthquake-resistant
structures, in this paper we examine the indicators that
describe the research capacities and trends in education
that are relevant for earthquake engineering. We select a
region in the central and western Balkans, in Southeastern
Europe, and consider the new countries of Croatia, Mac-
edonia, Montenegro, Serbia, and Slovenia (CMMSS).
Until the 1990s, these countries were within the former
Yugoslavia, and since then they have had about 20 years
to start reforming their independent educational institu-
tions. Among many other priorities, these institutions
now also have to serve the new local needs for earth-
quake-resistant design. To provide a measure and a rela-
tive comparison of their success so far, we will contrast
their research accomplishments with the corresponding
ones in California, which lies along the San Andreas fault
system, an active transform earthquake fault that is seis-
mically more active than fault systems in the CMMSS
countries. California has well-established educational
and professional organizations with long histories of in-
volvement in all aspects of earthquake-resistant design
(Biot et al. 2007; Trifunac 2008).
Development and adoption of good design codes is
the first step in preventing material disasters and loss of
life. Wise formulation of these codes is even more impor-
tant in countries with moderate to low seismicity because
of the human tendency to belittle and ignore infrequent
hazards. Inferior design codes will result in thousands of
weak structures, which for economic reasons cannot be
replaced or strengthened in time for the next earthquake.
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 226–238
Upgrading and refining existing design codes, or adop-
tion and modification of the design codes formulated in
other countries, is a lengthy and difficult task, which can
take many years to implement. Thus, it is best to develop
the design codes wisely, starting from “first principles”
and doing so on a timely basis.
Data for This Analysis
The data for many tables in this paper have been
extracted from the database gathered and maintained by
Microsoft Academic Search (MAS). It is a free academic
search engine (http://academic.research.microsoft.com/
About/Help.htm#1) that covers more than 38 million
publications and over 19 million authors worldwide,
across a variety of domains, with updates added each
week. This large collection of data allows users to cre-
ate different ways of visualizing and exploring academic
papers, authors, conferences, and journals. The database
has been updated regularly since November 2009, and
new search capabilities are added periodically.
A particularly useful feature of MAS is that it allows
searches to be performed for three time windows—All
Years, Last 10 Years, and Last 5 Years—which allows
rough but useful analyses of the trends in time for pub-
lications, authors, and organizations, and the monitoring
of changes in the relative ranking of organizations.
MAS divides authors and their publications into
various groups and subgroups, which, depending on the
size of the cohorts and their production of publications,
can cover several classical subject areas or can repre-
sent only sub-areas of larger disciplines. For example,
at present, the field of Engineering is divided into 16
sub-disciplines: Aeronautics and Aerospace Engineer-
ing, Biomedical Engineering, Chemical Engineering,
Civil Engineering, Construction, Electrical and Electron-
ic Engineering, Energy, Industrial Engineering, Manu-
facturing Technology, Mechanical Engineering, Mining
Engineering, Nanotechnology, Nuclear Engineering,
Ocean Engineering, Reliability and Risk Analysis, and
Transportation Engineering. With Civil Engineering, at
present the MAS search associates 17,215 key words.
However, some of the classical subject areas, which
were traditionally included and which are still included
in Civil Engineering departments, such as Geotechnical
Engineering, Environmental Engineering, and Construc-
tion, are now grouped by MAS into other, large, separate
subject areas or sub-areas. Construction is analyzed as a
separate subject area of Engineering; Geotechnical Engi-
neering is a sub-area of Geosciences, which includes thir-
teen sub-areas (Atmospheric Sciences, Geochemistry,
Geodesy and Remote Sensing, Geology, Geomorpholo-
gy, Geophysics, Geotechnical Engineering, Hydrology,
Meteorology, Mineralogy and Petrology, Oceanography,
Petrology, and Seismology), and Environmental Engi-
neering is a sub-area of Environmental Sciences, which
includes 10 sub-areas (Climate Research, Environmental
Biology and Biotechnology, Environmental Chemistry,
Environmental Conservation, Environmental Engineer-
ing, Environmental Health, Environmental Medicine,
227
Environmental Physics, Environmental Planning and
Management, and Pollution). Thus, it can be seen that the
publications and citations of the faculty in a typical Civ-
il Engineering department will be separated into several
different, non-overlapping groups, and data interpreta-
tion will therefore require separate and independent anal-
yses. Consequently, the tables and data interpretations
in this work, which are derived from the MAS search
engine, will include only what MAS defines as “Civ-
il Engineering” (in terms of the associated 17,215 key
words) and will not include contributions of researchers
and faculty in Environmental Engineering, Construction,
Geotechnical Engineering, Geology, Geophysics, and
Seismology. The result of this will be that for some or-
ganizations MAS will return very low ranks. This will
occur, for example, when a Civil Engineering department
at a university has large programs in Geotechnical Engi-
neering and Environmental Sciences relative to Structur-
al Engineering.
Since the early 2000s, another prominent search en-
gine, provided by the Institute for Scientific Information
(ISI) of Thomson Reuters, or just the Web of Science
(WoS) as it is often referred to, started to offer Web ac-
cess to relative rankings of individual scientists, organ-
izations, and universities worldwide based on citation
data ISI maintains from approximately 6,000 leading
journals. Their rankings are offered as a part of their
Essential Science Indicators, which includes rankings
of individual scientists (top 1%), institutions (top 50%),
countries/territories, and journals. What distinguishes the
WoS database is that it is selective in ensuring the quality
of the cited work, by monitoring and accepting the data
only from carefully selected journals that have relatively
high impact factors (Trifunac and Lee 2004b). Thus, in
contrast to the MAS and Google Scholar databases, WoS
works with only a selected subset of published papers.
The consequence of this, for example, is that the h fac-
tor (Hirsch 2005) reported by WoS can be several times
smaller than the one reported by Google Scholar. Recent-
ly, WoS started to include in their database papers in the
Proceedings volumes of major conferences.
Institutions are ranked by (1) total citations, (2) to-
tal number of papers published in ISI journals, and (3)
citations per paper. Depending on the size of a universi-
ty, its contributions can be further itemized into different
fields, such as Chemistry, Physics, Medical Sciences,
Engineering, etc. The basic access to WoS, however, in-
cludes only the ranks of the top 50% of all institutions
that ISI monitors. It gives the ranking in terms of total
citations and citations per paper, but the standard access
does not allow separation of engineering into sub-areas
of civil engineering. In its present configuration, the ISI
Web of Science is useful for relative comparison of indi-
vidual scientists, in a cohort, which can be defined by the
user, but the analysis has to be performed manually for
each scientist separately (e.g., Trifunac 2004b; 2005a,b;
2006a,b).
It should be emphasized that for the same number
and quality (in terms of impact factors) of published pa-
228IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 226–238
pers, ISI will return a larger number of items than MAS
for researchers who publish in different fields. ISI will
yield all publications that have been published in their
approved journals, and for which the person is one of the
co-authors. In contrast, MAS ranking will be based only
on the items that fall in the sub-fields that the Microsoft
staff has defined. For example, researchers publishing in
earthquake engineering in the subject areas of Structural
Dynamics, Soil Dynamics, Engineering Seismology, and
Seismic Hazard will have to search for their ranking in
the MAS database in the categories of Civil Engineering,
Geotechnical Engineering, Seismology, and Reliability
and Risk Analysis separately, and due to the different
sizes of the databases for these sub-disciplines they will
not be able to compute their overall rank. In contrast, all
of their contributions can be accessed in one search of the
ISI database.
A third—and excellent—search engine that is avail-
able today is offered by Google Scholar (http://scholar.
google.com/). It is particularly useful for time-dependent
analyses of citations of each individual paper. It includes
a much larger database than the ISI Web of Knowledge
because it does not limit the search to the journals above
a preset threshold in terms of impact factors but instead
includes all accessible published data.
It can be seen that the different search engines that
are currently available for analysis of the productivity of
scientific and engineering research have different char-
acteristics that cannot be compared directly because both
their data coverage and their analysis algorithms differ.
The complexity of the data to be analyzed, its n-dimen-
sional characteristics, and the variety and specificity of
the desired scopes of the analysis will eventually result
in the emergence of new and different search engines.
In this paper we chose to view the available data main-
ly through the prism of the MAS search engine, but in
some examples we contrast or complement the results by
using WoS data. Thus, the reader cannot and should not
expect to see results that are accurate in a precise sense.
Instead, we present a set of different projections, hoping
that those may collectively help the reader to visualize
the overall picture, which should be viewed from consid-
erable distance, to see where the individual pieces of the
“mosaic” begin to blend into a continuum.
EDUCATED COHORTS IN CIVIL ENGINEERING
AND THEIR GEOGRAPHIC DISTRIBUTION
Civil Engineering and the Geosciences, the two
principal disciplines that cover essentially all teaching,
research, and design activities in Earthquake Engineer-
ing, are represented mostly in Asia, Europe, and North
America, with only a small number of organizations and
authors working in Africa and South America (see Table
1).
In most of the CMMSS countries, the number of
publications by professors who publish is remarkably
constant and is in the range between about 3 and 5.5 pa-
pers per author. This is probably a consequence of the
fairly uniform promotion criteria, which may have been
Table 1. World Distribution of Civil Engineering Organizations inherited from the time when all of these organizations
and Authors in the Geosciences (from MAS Database) were in the same country, the former Yugoslavia. The
Continent No. of Civil Engi- No. of Authors in data on this are summarized in Table 2a, which shows the
neering Organiza- Geosciences number of authors in organizations engaged in all fields
tions of research and study (i.e., not just in Civil Engineering)
Africa 152 239 and the number of their publications. We include these
Asia and Oceania 1,786 1,998 data to illustrate the regional background and to set the
Europe 1,716 2,121 stage for the more specific analysis that will follow.
North America 1,016 1,583 For comparison with the MAS database, the total
South America 231 389 number of researchers at Croatian universities (not all of
Table 2a. MAS Data on Distribution of Authors, Their publications, and Pub- them are authors) is given in parentheses
lications per Author in Bosnia and Herzegovina, Croatia, Macedonia, Serbia, in Table 2a. The table shows that the 3,882
and Slovenia. for the University of Zagreb is high (prob-
ably it is based on the count of all authors
Organization No. of No. of Publications
on all papers where at least one author is
Authors Publications per Author
from the University of Zagreb). For the
BOSNIA AND HERZEGOVINA
University of Rijeka, we consider the 23
University of Sarajevo 373 1,227 3.29
returned by MAS to be under-estimation.
University of Tuzla 64 178 2.78
In Tables 2b and 2c we present re-
CROATIA
lated data views based on the WoS data.
University of Zagreb 3,882(2800) 17,782 4.58
In Table 2b, we show the recent cita-
University of Rijeka 23(560) 82 3.56 tion-per-paper rates in Bosnia and Hertze-
University of Split 466(520) 3,351 4.83 govina, Croatia, Macedonia, Montenegro,
Josip Juraj Štrosmayer University 95(480) 377 3.96 Slovenia, and Serbia, and in Table 2c we
MACEDONIA provide a similar view focused on the four
St. Cyril and Methodius University 351 1,808 5.15 leading universities in the region (the Uni-
University Goce Delčev 47 187 3.98 versity of Zagreb, the University of Ri-
St. Clement of Ohrid University 39 115 2.95 jeka, the University of Belgrade, and the
SERBIA University of Ljubljana).
University of Belgrade 8,219 41,205 5.01 We note the large differences in the
University Novi Sad 2,121 8,546 4.03 total number of documents for the Uni-
Acad. Network of Subotica 41 99 2.41 versity of Belgrade and the University of
University of Kragujevac 613 3,338 5.46 Ljubljana in the two databases (WoS vs.
University of Niš 1,097 6.127 5.58 MAS: 25,844 vs. 41,205 for the Universi-
SLOVENIA ty of Belgrade, 26,209 vs. 44,473 for the
University of Ljubljana 8,334 44,473 5.34 University of Ljubljana, 27,899 vs. 17,782
Golnik 48 215 4.48 for the University of Zagreb, and 2,678 vs.
Jozef Štefan Inst. 1,146 11,929 10.41 82 for University of Rijeka). These differ-
University of Maribor 1,315 6,977 5.31 ences appear to result from the differenc-
es between the MAS and WoS
Table 2b. WoS ISI Data on Distribution of Authors, Their publications, and Publications per search engines, the databases
Author in Bosnia and Herzegovina, Croatia, Macedonia, Montenegro, Slovenia, and Serbia
they use, and, as we discussed
All doc- Only Only Total citations Cit./paper, above, how those databases are
uments, articles, articles, for papers papers interpreted.
Country 2009–2013 English, English, 2010–2011 2010–2011 However, as noted by La-
2009–2013 2010–2011 (without
tour (1987), it is not only the
auto-citation)
number of publications pro-
2738
Bosnia & Her. 2728 1953 882 3.1 duced but also the significance
(2621)
40418 of those publications (which can
Croatia 21065 15558 6290 6.4 be measured by citations) that
(38706)
2352 contribute to the further develop-
Macedonia 2147 1297 499 4.7 ment and change in the society.
(1972)
1124 Latour wrote that
Montenegro 911 731 285 3.9
(1069) …there is something still
40972 worse, however, than being ei-
Slovenia 20628 16291 6328 6.5
(38859) ther criticized or dismantled by
Serbia 27189 20974 7663
37395
4.9 careless readers: it is being ig-
(35015) nored. Since the status of a claim

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 226–238 229

Table 2c. WoS ISI Data on All Documents, Only Articles in English, Total Citations, and
Citations per Paper for Zagrab, Rijeka, Belgrade, and Ljubljana Universities
University All docu- Only arti- Only arti-
ments in WoS cles, English, cles, English, citations for
database 2009–2013 2010–2011
2010–2011
Uni. Zagreb 27899 7417 2964
Uni. Rijeka 2678 1196 481
Uni. Belgrade* 25844 10719 3609
Uni. Ljubljana 26209 8234 3147
*Since approximately 2010, all institutes in Belgrade formally became parts of the University of Bel- will gradually change with time,
grade (including Vinča, Inst. of Physics, for example). This appears to have contributed to increased as the number of organizations
productivity reflected in the MAS database for the University of Belgrade for the last 5 years (see
Table 3a)
depends on later users’ insertions, what if there are no
later users whatsoever? This is the point that people who
never come close to the fabrication of science have the
greatest difficulty in grasping. They imagine that all sci-
entific articles are equal and arrayed in lines like soldiers,
to be carefully inspected one by one. However, most pa-
pers are never read at all. No matter what a paper did to
the former literature, if no one else does anything with it,
then it is as if it never existed at all. (Latour 1987)
CIVIL ENGINEERING
Civil Engineering is the main engineering discipline
from which most engineers branch out into the specialty
of Earthquake Engineering. More recently, realization
that there is a great amount of complexity in the processes
associated with strong earthquake ground motion, which
takes the energy from an earthquake source and trans-
ports it into man-made structures, has motivated many
engineers and earth scientists to work in a cross-section
that combines expertise in Engineering with that in Geol-
ogy and Geophysics. However, the majority of the active
earthquake engineers still continue to come from an ed-
ucational background in Civil Engineering. Thus, for the
purpose of this analysis it will be assumed that the num-
ber of organizations engaged in Civil Engineering as well
as their research productivity are indicative of the coun-
try’s potential to create and to support an active group
of earthquake engineers. Because it can be expected that
the overall publication productivity of an organization is
statistically related to the size of the population and to its
relative wealth, we also summarize these parameters in
Table 3a. For a comparison with a country that is regular-
ly shaken by earthquakes and that has a large number of
engineers working in Earthquake Engineering, we chose
California, on the west coast of the United States.
Data for CMMSS
The Table 3a shows the ranking of 5,407 Civil Engi-
neering organizations in the world that were available in
the MAS database at the time of this writing (April 2014)
and includes the organizations in the CMMSS countries.
These ranks are shown for all years for which data were
available up to the present (in column one), for the period
230IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 226–238
of the last 10 years (in column two),
and for the last 5 years (in column
Total Cit./paper three). The sample size decreases
from from all years (5,407), to 10 years
papers 2010–2011 (4,513) to 5 years (3,583) because
some organizations experience
16709 5.63 lower or no productivity within
2622 5.45 shorter time windows. We note that
19459 5.39 all of the ranks and all of the data
20437 6.49 presented in the tables in this paper
fluctuates and as their productivity
evolves. The entries in the rows of
the first three columns, which are
left empty, mean that the corresponding rank has dropped
below the respective thresholds (5,407, 4,513, and 3,583,
respectively, for the all-years, 10-years, and 5-years win-
dows). For each country we also list the gross domestic
income per capita per year (GDP), in US$ (http://www.
globalpropertyguide.com/Europe/Croatia/gdp-per-capi-
ta), (which is typically available up to 2012), and the to-
tal population (POP) (typically for 2,013 census) (http://
www.nationsonline.org/oneworld/population-by-coun-
try.htm). Then for each organization we list the number
of publications (PBL) and the total citations (CT) extract-
ed from the MAS database.
The impact of the published work of individual
scientists and of their institutions are increasingly being
assessed on the basis of the number of times their work
is cited, and these quantitative measures are comple-
menting or replacing the more informal peer recognition
and esteem. By adopting the citations’ impact factors as
a de facto measure of quality, the scientific communi-
ty has turned this bibliometric measure into a measure
of scholarly performance (Trifunac 2004a,b; 2005a,b,c;
2006a,b). Even though the citations cannot be equated
with excellence, universities and many research-orient-
ed organizations have started to use citations to help
quantify the significance of their contributing members.
Furthermore, promotion and appointment committees at
universities are now increasingly using impact factors to
assess the quality of the candidates (Frank 2003).
In the early 1990s, it was shown that 55% of the
papers published in journals covered by the ISI database
did not receive a single citation in the 5 years after they
were published (Hamilton, 1991a,b). When the data were
grouped into broad categories, it was found that Phys-
ics and Chemistry had the lowest rates of uncitedness
at 37% and 39%, respectively. In Engineering, all fields
showed high rates of uncitedness, with Civil Engineering
being the highest at 78%. Next came Mechanical (77%),
Aerospace (77%), Electrical (66%), Chemical (66%),
and Biomedical Engineering (60%). Other applied fields
had similarly high rates of uncitedness: Construction and
Building Technology (84%), Energy and Fuels (80%),
Applied Chemistry (78%), Materials Science—Paper
Table 3a. MAS Database: Civil Engineering Organizations in Central and Western Balkans (there were total of 5,407 organizations
worldwide in April 2014)

SLOVENIA: GDP(2012): $25,939, POPULATION (POP) (2013) : 2,058,821

Rank during yrs. Organizations Publications (PBL) Citations (CT)
(All) 10 5
Sample size:
5,407 4,513 3,583
175 133 103 the University of Ljubljana 225 1,045
1,548 1,657 the University of Maribor 35 53
2,295 2,828 2,124 Slovene Natl. Build. & Civil Eng. Inst. 7 20
4,560 3,845 2,799 the University of Nova Gorica 3 0
Totals: 270 1,119
CT/PBL = 4.14; CIT/POP = 5.43·10–4; CIT/POP/GDP = 0.21·10–7

SERBIA: GDP(2012): $6,267, POPULATION (POP) (2013): 7,243,007

Rank during yrs. Organizations Publications (PBL) Citations (CT)
(All) 10 5
Sample size:
5,407 4,513 3,583
660 705 785 the University of Niš 54 224
856 802 472 the University of Belgrade 108 153
1,549 1,704 1,654 the University of Novi Sad 33 53
1,657 1,261 2,080 the University of Kragujevac 18 46
2,623 Fakultet za Građ. manđment, Union 2 14
3,497 Fakultet za prim. ekologiju (FUTURA) 4 4
4,312 3,461 2,242 Serbian Academy of Arts and Sciences 1 1
4,729 3,856 2,826 Mihailo Pupin Tech. Faculty in Zrenjanin 2 0
Totals: 222 495
CT/PBL = 2.23; CIT/POP = 6.83·10–5; CIT/POP/GDP = 0.11·10–7

CROATIA: GDP(2012): $14,529, POPULATION (POP) (2013): 4,475,611

Rank during yrs. Organizations Publications (PBL) Citations (CT)
(All) 10 5
Sample size:
5,407 4,513 3,583
818 1501 858 the University of Zagreb 40 165
1,662 1,422 888 the University of Split 13 46
2,370 1,707 1,049 the University of Rijeka 14 18
2,410 2,601 Institute Ruder Boškovic Zagreb 30 17
5,392 4,504 3,576 Croatian Geological Survey 1 0
Totals: 98 246
CT/PBL = 2.51; CIT/POP = 5.47·10–5; CIT/POP/GDP = 0.038·10–7

MONTENEGRO: GDP(2012): $6,668, POPULATION (POP) (2013): 653,474

Rank during yrs. Organizations Publications (PBL) Citations (CT)
(All) 10 5
Sample size:
5,407 4,513 3,583
1,219 2,356 1,561 the University of Montenegro 15 88
Totals: 15 88
CT/PBL = 5.86; CIT/POP = 13.5·10–5; CIT/POP/GDP = 0.20·10–7

MACEDONIA: GDP(2012): $5,012, POPULATION (POP) (2013): 2,087,171

Rank during yrs. Organizations Publications (PBL) Citations (CT)
(All) 10 5
Sample size:
5,407 4,513 3,583
3969 St.Cyril and Metodius, Skopje 2 2
Totals: 2 2
CT/PBL = (1.00); CIT/POP = (0.0958·10–5); CIT/POP/GDP = (0.0019·10–7)

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 226–238 231

Table 3b. WoS Database for Comparison of the University of Zagreb, the University of Belgrade, and the University of Ljubljana With
the University of Southern California for the Categories: Geochemistry and Geophysics, Geosciences Multidisciplinary, Engineering
Geological, and Engineering Civil. The table shows the number of papers in English for the period 2009–2013, per category (the
number of citations is shown in brackets).
University Geochemistry & Geosciences Engineering Engineering
Geophysics Multidisciplinary Geological Civil
University of Zagreb 66 (204) 133 (429) 9 (37) 70 (229)
University of Belgrade 34 (122) 84 (180) 5 (14) 90 (521)
University of Ljubljana 25 (84) 84 (297) 39 (167) 119 (542)
University of Southern California 284 (2,224) 239 (1,681) 48 (182) 122 (388)

Table 3c. The WoS Database for Comparison of Croatia, Serbia, Slovenia, Austria, Czech Republic, Japan, India, and China in Terms
of the Number of Published Papers, Citations, and Citations per Paper
Country Geochemistry & Geophysics Geosciences Multidisciplinary Engineering Geological Engineering Civil
papers (cit.), cit./paper papers (cit.), cit./paper papers (cit.), cit./paper papers (cit.), cit./paper
Croatia 99 (307), 3.10 240 (844), 3.52 15 (42), 2.80 116 (343), 2.95
Serbia 65 (243), 3.73 170 (740), 4.35 12 (18), 0.82 171 (864), 5.05
Slovenia 72 (259), 3.60 267 (892), 3.34 63 (205), 3.25 175 (791), 4.52
Austria 697 (3,694), 5.30 1430 (9,198), 6.43 73 (220), 3.01 294 (1,463), 4.98
Czech Republic 700 (2,438), 3.48 914 (3,973), 4.34 73 (203), 2.78 229 (1,181), 5.16
Japan 3,401 (16,211), 4.77 4327 (23,640), 5.46 733 (1,570), 2.14 1,990 (6,906), 3.47
India 1,153 (4,109), 3.56 3,590 (1,1023), 3.07 503 (1,119), 2.22 2,176 (12,244), 5.63
China 4,239 (25,049), 5.91 11,750 (no data), no data 1,793 (4,744), 2.65 9,545 (51,589), 5.40

and Wood (78%), Metallurgy and Mining (75%), and which are not included in MAS ranking in Table 3a but
Materials Science—Ceramics (73%). which can be related to Earthquake Engineering, and to
Following the presentation of data for each coun- provide another relative comparison in terms of the WoS
try, we compute the following ratios: average number of database, in Table 3b we contrast the recent productivi-
citations per publication (CT/PBL), average number of ty rates of Civil Engineering with three sub-areas of the
citations per member of population in the country (CIT/ Geological Sciences. We do this by comparing the recent
POP), and average number of citations per publication productivity rates of three leading universities in the re-
per gross domestic income CIT/POP/GDP). As will be gion with one sample from the University of Southern
seen in Table 5, CIT/POP in the CMMSS countries rang- California.
es from 0.55 to 4.53 (it is 12.4 in California) and appar- In Table 3c, for the same disciplines as used in Ta-
ently correlates with GDP, meaning that the societies ble 3b, we illustrate the publication and citation rates
with larger GDP can afford to spend more money per and citations per publication rates in Croatia, Serbia, and
capita to take advantage of the results of scientific and Slovenia, relative to Central European countries (Austria
engineering research. This in turn benefits the society, and Czech Republic) and to South and Eastern Asia (In-
enabling it to devise safer and better earthquake-resist- dia, Japan, and China). It can be seen that the citation
ant structures, which ultimately reduces and can even rates are fairly constant, in the range from about 1 to 6.5.
eliminate the disastrous outcomes following large earth- In Table 3d, using WoS search engine, we show a
quakes. As can be seen from Table 5, the typical values time-dependent view of the number of published papers
of CIT/POP/GDP are roughly constant, in the range from
in Civil Engineering for the last 58 years, the last 21
0.1 to 0.2 (10–7), with only one exception, for Croatia,
years, and the last 11 years for three leading universities
where it is smaller.
in the region, and we compare those with one example in
Nearly constant values of CIT/POP/GDP suggest
California—the University of Southern California.
that research production based on the relevant research
results (reflected through the number of citations of the
Table 3d. WoS Database for Comparison of Published Papers
published papers) is proportional to the average income in the Category “Engineering, Civil” by Years
in the society—that is, providing additional research
funding can increase this ratio. The data in Table 5 sug- All years 1992– 2002–
University
gest that different societies contribute roughly similar (1955–2013) 2013 2013
proportions of their earnings toward academic research. University of Zagreb 142 116 102
One can conclude that a well-designed and executed pol- University of Belgrade 158 138 116
icy on public safeguards can influence this outcome. University of Ljubljana 253 244 213
To illustrate the relative contribution of the disci- University of Southern
444 329 232
plines other than “Civil Engineering” to the subject areas, California

232IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 226–238

 It is seen that the production in the last 11 years is also be made based on what it calls “field rating.” How-
72 % of “total” production (1955 to 2013), for the Uni- ever, for this analysis the authors chose the ranking in
versity of Zagreb, 73% for the University of Belgrade, terms of the number of citations of the published papers,
84 % for the University of Ljubljana, and 52% for the for reasons that should be apparent from the discussion
University of Southern California. It can be seen that the in this paper.
total 419 count for All Years in MAS for the University In Table 3a, the highest rank belongs to the Univer-
of Southern California (see Table 4), is close to 444 for sity of Ljubljana (rank 175), which places it among the
the last 58 years as shown by WoS search in Table 3c. top 3.2% (175/5,407 = 0.032) universities in the world.
A very important overall trend, which can be seen in It can be seen that its rank is also increasing with time,
Tables 3a and 4, is that most organizations in California to 103 in the past 5 years, placing it among the top 2.9%.
as well as in the CMMSS counties have decreasing ranks The University of Niš is among the top 11.1%, while the
(from column one to column two and then to column University of Belgrade is among the top 15.8% and in-
three) in time for the All Years, 10 Years, and 5 Years creasing toward 13.2% in the past 5 years. The Universi-
time windows). Only a small subset has those ranks in- ty of Zagreb is among the top 15.1%, and the University
creasing (those organizations have been highlighted by of Split is among the top 30.7% in the world, with its rank
the bold letters). This decreasing trend is also present for increasing toward 24.8%. The University of Rijeka and
most leading North American universities and research the University of Montenegro have MAS samples that
organizations outside California. It appears to be caused are too small to justify such comparisons.
by rapid growth and the as-
sociated increasing ranks of Table 4. Civil Engineering Organizations in California (there were a total of 5,407 organizations
the universities in China and worldwide in April 2014)
India. With the rapid growth CALIFORNIA: GDP(2012) $44,980, POPULATION (POP) (2013) 38,332,521
of the population and of the Rank during yrs. Organizations M$ R&D Publications Citations
economic power of China Per year (PBL) (CT)
and India, the quantity and (All) 10 5
the quality of their educa- Sample size:
tional organizations are also 5,407
1
4,513
7
3,583
19 U.C. Berkeley 708 1151 10,010
increasing rapidly. The top 4 5 51 Stanford University 908 764 5,947
ranks of Civil Engineer- 11 25 113 U.C. Irvine 344 416 4,954
ing schools in the United 15 15 57 U.C. Davis 708 680 4,451
States (e.g., the University 22 122 140 Univ. of Southern California 603 419 4,062
32 81 552 Calif. Inst. of Tech. 377 392 3,455
of Illinois at Urbana, U.C. 51 69 40 U.C. San Diego 1,010 445 2,787
Berkeley, the Universi- 53 37 133 U.C. Los Angeles 982 462 2,733
ty of Southern California, 118 U.S.G.S. 180 1,517
Stanford, etc.) are being 181 138 Lawrence Berkeley Natl. Lab. 161 1,024
559 U.C. San Francisco
overtaken by the schools 252 601 995 118 733
254 252 1704 Lawrence Livermore Natl. Lab. 108 731
in China (e.g., Hong Kong 268 1,414 1,202 Cal. State Long Beach 28 683
Polytechnic University, the 272 243 333 U.C. Santa Barbara 230 141 673
Tsinghua, Chinese Acade- 273 San Diego State University 106 81 672
my of Sciences) and India 288 350 854 U.C. Riverside 132 137 625
314 452 1270 Cal. Poly State University 66 579
(e.g., the Indian Institute of 666 1,100 1077 U.C. Santa Cruz 156 42 222
Science in Bangalore, I.I.T. 812 3,697 2,713 Cal. State Northridge 33 166
Kanpur, and I.I.T. Bombay). 983 1,348 Cal. State Fullerton 32 126
If this trend continues, those 1,584 1,535 Cal. State Fresno 7 51
from China and India will 1651 1,166 Cal. Baptist University 147 46
1758 2,342 1,981 Harvey Mudd College 19 40
replace the cohorts of lead- 20,61 2,298 South. Cal. Coastal Water Res. Project 3 28
ing scientists and engineers 2,516 Pomona College 1 16
who in the past graduated 2,617 2,318 U.C. Merced 3 14
from European and North 2,642 1,874 998 San Francisco State University 10 13
2,649 2,137 1583 Cal. State University Sacramento
American universities. The 8 13
2,821 2,372 San Jose State University 14 10
Chinese and Indian compa- 3,171 2,296 San Francisco Estuary Institute 2 7
nies staffed by their capa- 3,295 Cal. Academy of Sciences 1 6
ble engineering graduates 3,335 4,280 3,318 University of San Diego 6 5
will then gradually execute 3,398 2,576 Azusa Pacific University 2 5
3,631 2,773 2,014 Cal. State University Chico 8 3
an increasing percentage of 3,641 2,789 1,437 Cal State University Bakersfield 6 3
large construction projects 4,011 Cal State University San Bernardino 1 2
in the world. 4,642 3,785 2,708 Cal State University Los Angeles 2 0
Microsoft Academic Totals: 6,096 47,412
Search allows the ranking to CT/PBL = 7.77; CIT/POP = 12.4·10–4; CIT/POP/GDP = 0.28·10–7

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 226–238 233

 In view of the above-noted trends, the administra-
tors of the leading universities in the CMMSS countries
would do well to examine what the universities in Slove-
nia are doing to achieve their high ranks and even more
importantly to continue increasing this rank with time
(e.g., the University of Ljubljana), in spite of the increas-
ing competition from the Far East.
According to MAS, California is the home of eight
of the top 100 organizations in the world in Civil Engi-
neering (Table 4). Most of the universities listed above
have advanced and very active Earthquake Engineering
programs, both educational and in research, and they
have produced many engineers who are now active in
the design of earthquake-resistant structures and design
codes. Many of these earthquake engineers write publi-
cations that bring high citation rates and that, in the long
run, determine the future course of the profession.
It can be shown that the publication rates of the lead-
ing researchers in Earthquake Engineering range from 1
to 10 publications per year. The average rates are 5.15
papers per year for full professors, 3.25 per year for as-
sociate professors, and 2.82 papers per year for assistant
professors (Trifunac 2005a). During their careers, these
professors write at least several hundred journal papers
and are cited at least several thousand times. The highest
average citation rates they receive are above 20 citations
per paper (Trifunac 2006a,b). Relative to these trends, it
can be seen that the publication and citation rates of the
faculty at the universities in the CMMSS countries are
low.
Comparison with California
The ratios CIT/POP/GDP, which are fairly compa-
rable (except for Croatia and Macedonia; see Table 5),
suggest that the scholarly output of professionals per
capita in a country is proportional to the GDP. The good
news is that this suggests that the potential of the popu-
lation in the CMMSS countries to produce advanced sci-
entific and engineering results is similar to the potential
of the engineers who live and work in the rich countries.
The bad news is that the present differences in GDP,
in Serbia ($6,267 income per capita) or in Montenegro
($6,668 per capita), for example, cannot easily or soon
enough increase many-fold to reach that of California
($44,980 per capita). This implies that while the universi-
ties do educate young engineers well and probably in suf-
ficient numbers, the CMMSS countries must find ways
to attract them and to give them opportunities to work
in the centers and institutes that specialize in all aspects
of Earthquake Engineering and in hazard reduction as-
sociated with earthquakes. Given that all of the CMMSS
countries have small populations (0.6 to 7.2 million),
perhaps attaching a small staff specializing in Earthquake
Engineering to the existing institutes engaged in related
work could be a strategy that would work.
The CT/PBL ratios in the CMMSS countries at the
leading universities are between 1.4 (the University of
Belgrade) and 4.6 (the University of Ljubljana). In Cali-
fornia, these ratios for the top six universities range from
234IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 226–238
Table 5. Comparison with California
Country CT/PBL CIT/POP CIT/POP/GDP
(10–4) (10–7)
California 7.77 12.40 0.28
Slovenia 4.17 5.43 0.21
Serbia 2.23 0.683 0.11
Croatia 2.51 0.547 0.038
Montenegro 4.88 1.35 0.20
Macedonia (1.00)* (0.00958)* (0.0019)*
* Too small a sample for a meaningful interpretation, and hence the
values are placed in brackets.
6.5 (U.C. Davis) to 11.9 (U.C. Irvine), which are 3 to
5 times higher. The cost associated with publication in
some leading international journals, and the typical re-
quirement to publish in the English language, may be
contributing factors to the smaller rates in the CMMSS
countries. However, these differences are not great and
can be reduced or eliminated by adopting more stringent
promotion requirements and performance merit evalua-
tion policies in the CMMSS countries.
Some universities in the CMMSS countries require
professors to write a textbook before they can be con-
sidered for promotion. The data presented in this paper
also show that many professors have been promoted to
the highest levels without writing a single paper in the
high-impact ISI journals. These trends can be corrected
by changing the rules for the faculty merit evaluations
and by placing more emphasis on original research rath-
er than on summaries and reviews of the work that has
been accomplished already. It is well known that writing
a good and comprehensive textbook is a very time-con-
suming process. The modern view is that the teaching
faculty should know all of the classical accomplishments
in the subject area of their lectures and that their teaching
will be better and their students will learn more if the
professors have experience in original and innovative re-
search. It is generally agreed that the production of new
science and of significant improvements in the state of
the art of existing knowledge are driven by high-impact
and highly cited papers, not by books.
However, to educate competent Earthquake Engi-
neers, a university has to offer good courses, and this
requires careful selection of good books and of other
supporting literature. In the courses, the basic knowledge
should be presented in the systematic and clear way, and
this can be done efficiently by textbooks. When the task
of the universities is also to nurish the local language, the
main textbook in the CMMSS countries should be in the
local language (Isaković 2014). The literature available
in different languages and also in the form of different
journal papers can be used as the additional literature.
The data show that the position of science in Cali-
fornia and in the CMMSS countries is still significantly
different. For instance, total spending for research and
development (R&D) in Croatia is 0.7 % of GDP, which
amounts to about 455 million USD/year. On the other
hand, the University of Southern California alone spends
603 million USD/year for R&D, U.C. Berkeley spends a single paper that would qualify for inclusion in the ISI
708 million USD, U. C. San Diego about 1 billion USD, database. Collectively, 75 citations were received by 11
and so on (see selected entries in the fifth column in Ta- authors, but almost one half of the 19 staff members in-
ble 4). So, many large California universities spend more cluded in this analysis (42%) never received a single ISI
on R&D than all Croatian universities, institutes, and citation. Relative to the production rates and the associat-
industry put together. Total spending for R&D only for ed citation rates of the leading earthquake engineers (Tri-
Californian universities in Table 4 is close to 8 billion funac 2005a), the ISI data explain, at least qualitatively,
USD/year, which is the amount that all Croatian science why IZIIS was below the threshold and not ranked by
might receive in about 18 years. If we compare the pro- MAS.
ductivity of the University of Southern California and
Croatia in the four categories above, we get: University Table 6. ISI Thomson Reuters (WoS) Data for the 19 Currently
of Southern California—693 papers (Table 3b), and Cro- Active Members of IZIIS Staff (17 Professors and 2 Geophysi-
atia—470 papers (Table 3c), which is about 1 paper per 1 cists) (Data Collected On May 3, 2014)
M$) invested both for the University of Southern Califor-
nia and Croatia. Clearly, in addition to the reorganization Faculty Papers Times Cited Cites/Paper h¹
(in journals)
of the system, significant increases in expenditures for
1 12(6) 14 1.17 2
R&D will be necessary to improve the international im-
2 5(0) 0 0 0
pact of universities and of research organizations in the
CMMSS countries. 3 6(2) 20 3.33 1
4 2(1) 0 0 0
Earthquake Engineering in Macedonia 5 1(0) 0 0 0
6 1(0) 0 0 0
Following the devastating earthquake in 1963, the
7 3(0) 0 0 0
Institute of Earthquake Engineering and Engineering
8 6(0) 0 0 0
Seismology (IZIIS) was established in Skopje in 1965.
9 3(1) 1 0.33 0
Generously supported by UNESCO and by the local and
federal governments of Yugoslavia, the institute was 10 4(1) 0 0 0
envisioned to serve as the regional center for research, 11 - - - -
education, and earthquake-resistant design in southeast- 12 10(6) 10 0.5 2
ern Europe. During the first decades of its operation, 13 3(1) 1 0.33 1
many prominent Earthquake Engineering experts came 14 2(0) 0 0 0
to IZIIS to teach and to advise the young staff on many 19 6(2) 1 0.17 1
different aspects of earthquake hazard reduction. Many 20 5(3) 0 0 0
research projects were also initiated and supported by 21 5(4) 9 1.80 2
various international groups, and many Earthquake En- 22 2(1) 1 0.50 1
gineering professors contributed their time by spending 23 7(2) 4 0.57 1
their sabbaticals in Skopje, teaching, helping launch pro-
“-“ means that this name does not seem to exist in the WoS database.
jects, and setting up local laboratories. Many members
¹ h is Hirsch index. It shows the number of papers that have received
of the institute also visited the leading Earthquake Engi-
equal or more than h citations (Hirsch 2005).
neering centers in the world to become acquainted with
their research methods and earthquake-resistant design Table 7 shows the corresponding analysis for the
philosophies. The present staff of the institute is relative- faculty in civil engineering at UKIM in Skopje. Here
ly young and is a mix of the second and third generations again, to maintain confidentiality the full professors are
of researchers and professors who started there beginning arranged randomly in a sequence from 1 to 24, associate
in 1965. Considering its many past accomplishments and professors from a to d, and assistant professors from A
the fact that IZIIS has been active for almost 50 years, the
to H.
authors were surprised to find that the MAS search did
It can be seen from Table 7 why MAS returned such
not return any ranks for this organization. To search for
low ranks for the UKIM Civil Engineering faculty. Of 24
the reasons, further analysis was undertaken using the ISI
Thomson database (WoS). Because the MAS returns for full professors 7 (29%) had no ISI publications and only
the Civil Engineering Department at St. Kiril and Meto- 8 (30%) had one or more ISI journal papers. Three of 4
dij University (UKIM) were also low, the WoS database associate professors, and 5 of 8 assistant professors also
was used in this case as well. Tables 6 and 7 summarize had no ISI journal publications. Collectively, full pro-
our findings. fessors received 112 citations, while no associate and no
To maintain confidentiality, the names of all facul- assistant professors received a single ISI citation. These
ty were replaced by numerals and arranged in a random publication rates are low, and remembering that MAS
sequence. The data in Table 6 suggest why MAS did not search and ranking in Civil Engineering publications and
return any ranks for IZIIS. Of the 19 active staff mem- citing do not include Geotechnical Engineering, Geolo-
bers included in this analysis, only 13 have published one gy, or Environmental Engineering, the results for UKIM
or more ISI journal papers and 32% have never published in Table 3a become plausible.

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 226–238 235

 Tables 6 and 7 show that large percentages of all only a negligible fraction of all items included in ISI tab-
reported ISI items were conference papers (the number ulations. It can be shown that conference papers attract
of conference papers is the number of items found, less a very small number of ISI citations (Trifunac and Lee
journal papers, which are shown in brackets)—64% for 2004b), and for that reason they are usually not counted
IZIIS and 67% for UKIM—and therefore only about one in the faculty merit-evaluation process in California.
third of all items are journal papers (those are shown
inside brackets in the second columns of Tables 6 and DISCUSSION AND CONCLUSIONS
7). This trend is very different from the trend in Cali- The impact of the published work of individual
fornia, for example, where conference papers constitute scientists and of their institutions is increasingly being
assessed by the number of times their work is cited, and
this quantitative measure, introduced by the Institute for
Table 7. Publications and Citations of Teaching Faculty in the
Department of Civil Engineering at the University St. Kiril and
Scientific Information (ISI) in 1963 (presently WoS), is
Metodij (UKIM), in Skopje, Macedonia (Extracted from WoS now complementing and occasionally replacing the more
Database on May 2, 2014) informal peer recognition. Paraphrasing Garfield (2003),
a positive consequence of the increasing use and inter-
Full Items found Total Cit./ h¹ pretation of the ISI database is not only that it may help
Professors (Journal Papers) Citations item index
weed out the culture of appearances but also that it will
1 1(0) 0 0 0
help quantify the realities. There is much to be learned
2 10(2) 5 0.62 1 from the vast ISI data on citations, and we should use
3 1(0) 2 2.0 1 them as a feedback signal to amplify individual moti-
4 1(0) 0 0 0 vation and to calibrate an important component of our
5 3(0) 0 0 0 performance.
6 0(0) 0 0 0 Research administrators need objective criteria for
7 2(2) 25 12.5 2 evaluating the past performance and the implied future
8 - - - - potential of individuals, departments, and institutions.
9 3(2) 7 2.33 1 The traditional criterion is the subjective so-called peer
10 - - - - review by committees that invariably have strong bias-
11 6(4) 10 1.67 2 es. The new and emerging trend is to use citations. Cita-
12 1(0) 0 0 0 tion analysis is not perfect, but after many years of use
13 - - - - it has achieved a level of standardization that enables us
14 4(3) 3 0.75 1 to develop informed views of the impact of individuals,
15 5(0) 0 0 0 groups, and departments. By balancing the publication
16 2(1) 0 0 0 counts (input) with the citation counts (output) we can
17 1(0) 0 0 0 get a good idea of past performance.
18 - - - - Recently, HighlyCited.com (WoS) started to collect
19 - - - - data on the work of the “world’s most cited and influen-
20 1(0) 0 0 0 tial researchers,” and it offers information about the key
21 6(1) 23 3.83 2 contributors to science and technology. Its aim is to serve
22 - - - - as “a resource for researchers, scientists, and professors,
23 - - - - to identify key individuals, departments, and laboratories
24 5(2) 37 7.40 1 that have made fundamental contributions to the devel-
Associate Professors (Vanredni Profesori)
opment of science and technology in recent decades.” It
is expected that corporations and government agencies
a - - - -
will use HighlyCited.com to locate centers of excellence,
b 1(1) 0 0 0
to make policy decisions, and to optimize the distribution
c - - - -
of funding. At present, the database of HighlyCited.com
d - - - -
includes records of only several hundred “top research-
Assistant Professors (Docenti)
ers” in each of two dozen categories, including the Life
A 2(0) 0 0 0
Sciences, Medicine, the Physical Sciences, Engineering,
B - - - - and the Social Sciences.
C - - - - Analyses of the citation rates in engineering show
D 2(0) 0 0 0 that, overall, about 80% of all published papers in engi-
E - - - - neering journals never get cited, and almost half of those
F - - - - cited never get more than one citation. The conventional
G - - - - wisdom is that citations are the glue that bonds a research
H 3(0) 0 0 0 paper to the body of knowledge in a particular field and a
“-“ means that the name is not present in the WoS database. measure of the paper’s importance. Thus, a careful analy-
¹ h is Hirsch index. It shows the number of papers that have received sis of the ISI data can offer academics, university admin-
equal or more than h citations (Hirsch 2005). istrators, and government officials a great deal to think

236IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 226–238

about. Citations are also a vehicle that places the journal
paper in the historical framework of the field and shows
how the ideas and methods evolve.
That is so when the target audience is the cientif-
ic and research community. However, this view point
changes when the target audience is the professional
community. Practicing engineers read the papers to im-
prove their knowledge, but do not cite the work. There-
fore many of these uncited papers are not useless. They
can be valuable and can have impact, leading to the im-
provements of the engineering practice. What is lacking
at present is a quantitative approach which can measure
their educational impact. Recntly some publishers have
sterted to monitor the number of times published papers
are viewed and/or downloaded by the users. Hopefully
some of the leading search engines like MAS, WoS and
Google Scholar, will soon include the number of down-
lads of a paper in their quantitative atriburtes of the pub-
lications they monitor. For the development of the civil
engineering (Earthquake Engineering) the professional
journals are as important as the highly ranked SCI scien-
tific journals. The ultimate purpose of the research is the
implementation of the results in the design practice and
the improvements of the engineering practice (Isaković
2014).
The small number of references in the papers that
were published before the publish-or-perish era resulted,
in part, from lower publication rates before the 1960s.
Today, with modern electronic information systems, the
small number of references in Earthquake Engineering
papers and books probably reflects a lack of knowledge,
hubris, or both. Those of us who teach Earthquake Engi-
neering must try to change this trend because the innova-
tion abilities of our students can grow through broad and
multidisciplinary education that requires exposure to the
history of many classical discoveries. Finally, higher ci-
tation rates will bring about more visibility to Earthquake
Engineering and deserved recognition for the many con-
tributions our profession makes to society.
The leading Civil Engineering faculties in the
CMMSS countries have a long and well-recognized rep-
utation, which is affirmed by the many cohorts of out-
standing engineers they have produced over the years.
However, to continue to grow, to be competitive, and to
be able to serve their respective populations well, they
must find ways to increase their performance thresholds
and to take advantage of the new measures of excellence
in spite of the limitations and constraints imposed by
their relatively low GDP.
When we asked why the Univ. of Ljubljana is
ranked so high Prof. Isaković explained that there were
several factors that had positive impact on the research
in Slovenia, in general, not only in the civil engineering.
First the long-term state research policy, governed by the
Research State Agency (ARRS) was to build the human
resources for the research. A programme called “Young
researchers” has been established about 30 years ago.
Young scientists have been fully financed by the state for
their research leading to the Ph.D. theseis. In this way the
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 226–238
circle of the researchers was extended and not limited to
certain small groups (e.g. family- related in-breeding was
avoided). Second, Slovenia became the member of EU,
and it is actively included in the European research net-
work. This expanded the opportunities for international
collaboration and additional research funding could be
obtained. According to the data, published by the Slove-
nian statistical agency, approximately half of the fund-
ing for the research is provided by different EU projects
(for all science disciplines). The results of the funded re-
search are regularly evaluated, and used to define the du-
ration of the funding. The successful programmes have
been funded for up to six years (the minimum period of
funding is 3 years). The evaluation is partly quantitative
and partly peer review based. The reviewers are nominat-
ed from abroad. The researchers are evaluated based on
the number of papers, number of citations and the funds
received from the industry. The papers are ranked based
on the impact factors of the journal where they are pub-
lished. Special attention is devoted to papers published in
the journals, which are ranked as the first or the second
in the respective field. The policy of Univ. of Ljubljana
is similar. Among other criteria professors are promot-
ed based on the certain number of publications, citations
and international collaboration. The result is that the re-
searchers are highly motivated to write the papers in the
highly ranked journals (Isaković 2014).
The size of the teaching staff of some of the leading
universities in the CMMSS countries is large compared
with most of the North American Civil Engineering de-
partments. In part, this is because some have their own
professors to teach mathematics and physics, a practice
that is virtually nonexistent in California. The Civil En-
gineering faculty in Belgrade has 98 professors (28 full
+ 28 associate + 42 assistant professors), who staff eight
sub-departments (6 + 6 + 4 in Mechanics and Theo-
ry of Structures; 7 + 2 + 7 in Materials and Structures;
3 + 1 + 5 in Management, Technology, and Information
Technology; 0 + 1 + 4 in Geotechnical Engineering;
5 + 2 + 11 in Hydrotechnology and Water Environmen-
tal Engineering; 3 + 2 + 3 in Roads, Airports, and Rail-
roads; 2 + 9 + 4 in Geodetics and Geoinformatics; and
2 + 5 + 4 in Mathematics, Physics, and Descriptive Geom-
etry). Department of Civil Engineering at the University
St. Kiril and Matodij (UKIM) in Skopje has 36 professors
(24 full + 4 associate + 8 assistant professors). With such
large capacities, these departments have the potential to
become world centers for educating Civil Engineers in
essentially all areas of specialization. Regarding the main
topic that is discussed in this paper, they also have the re-
quired manpower to teach all aspects of Earthquake En-
gineering. They only need to increase their relative ranks
and the associated recognition and visibility parameters,
which are used by data-mining leaders such as the Thom-
son Reuters ISI Web of Knowledge, Microsoft Academic
Search (MAS), and Google Scholar.
The ranking tools used and discussed in this paper
are based on the research productivity as measured by
the volume and relative quality of the publications of re-
237
search results in the leading journals around the world.
As such, it must be acknowledged that these indicators
reflect almost entirely the productivity of the master’s
and doctoral-level programs at the respective universities
and do not measure directly the quality and the compre-
hensiveness of their undergraduate programs. The first
author of this paper is an alumnus of the University of
Belgrade (Dipl. Ing. in 1965), and can testify, based
on his own experience, that there are no leading North
American universities that offer undergraduate engineer-
ing education as complete as that of the University of
Belgrade and other leading universities in the CMMSS
countries. Obviously, in the long run, it will be neces-
sary to develop entirely different and meaningful ranking
criteria that will be able to measure the overall acquired
knowledge and engineering capabilities of the under-
graduates from the universities in the CMMSS countries,
but in the meantime the administrators of these univer-
sities will do well to explore the organizational chang-
es that will increase the recognition and ranking of their
graduate programs as well. By increasing their interna-
tional ranking, the leading universities in the CMMSS
countries should be able to attract international students,
who will in future, in increasing numbers, be looking for
quality education at a substantially lower overall cost. At
the time of this writing the cost of attending a private
university in the United States is approaching $50,000
per year. In a few years, when the cost of an undergrad-
uate degree at such universities will be close to a quarter
of a million dollars, many parents will welcome the op-
portunity to send their children to highly ranked foreign
universities with first-rate educational programs at a sub-
stantially lower cost.
Systematic decline in the MAS ranks of many Eu-
ropean and North American organizations should serve
as a warning to trigger discussions and searches for the
aggressive new strategies on how to reverse these trends.
The size of the populations in the Far East and their
emerging economic power are rapidly creating environ-
ments in which their research and academic standards are
surpassing those of the leading European and American
institutions. The CMMSS countries will do well to join
these discussions and contribute methods and ideas on
how to reverse these trends.
ACKNOWLEDGEMENTS
We are indebted to our colleagues from leading
universities in the CMMSS countries for their excellent
and constructive comments and suggestions, which led to
many improvements in this manuscript.
REFERENCES
[1] Ambraseys, N., & Bilham, R. (2011). Corruption
kills. Nature, 469,153–155.
238IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 226–238
[2] Biot, N., Biot, M. A., & Trifunac M. D. (2007). Ear-
ly history of the response spectrum method, Dept. of
Civil Engineering, (Report CE 07-01). Los Angeles,
California: University of Southern California.
[3] Frank, M. (2003). Impact factors: Arbiter of excel-
lence? J. of the Medical Library Association, 91(1),
4–6.
[4] Garfield, E. (2003). The meaning of the impact fac-
tor. Int. J. Clin. Health Psychol., 3(2), 269–363.
[5] Hamilton, D. P. (1991a). Research papers: Who’s
uncited now? Science, Jan. 4, 1991, p. 25.
[6] Hamilton, D. P. (1991b). Publishing by and for?—
the numbers. Science, December 1991, p. 1331.
[7] Hirsch, J. E. (2005). An index to quantify an indi-
vidual’s scientific research output. Proc. National
Academy of Sciences, 102, 16569–16572.
[8] Isaković, T. (2014). Personal communication.
[9] Latour, B. (1987). Science in action, Milton Keynes.
Maidenhead, Berkshire, U.K.: Open University
Press, McGraw-Hill Education.
[10] Trifunac, M. D. (2004a). A note on publication and
citation rates of J. N. Brune, Proc. Brune Sympo-
sium. Reno, Nevada: Univ. of Nevada, November
2004, pp. 18–19.
[11] Trifunac, M. D. & Lee, V. W. (2004b). A study of
the relative ranking of twelve faculty of the USC
Civil Engineering Department—Experiments with
Science Citation Index, Report CE 04-03, Dept. of
Civil Eng. Los Angeles, California: University of
Southern California..
[12] Trifunac, M.D. (2005a). On publication rates in
Earthquake Engineering. Soil Dynamics and Earth-
quake Engineering, 25(6), 413–420.
[13] Trifunac, M. D. (2005b). Are we ignoring our own?
Proc. of Earthquake Engineering in the 21st Century
to mark 40th anniversary of IZIIS - Skopje, Keynote
Lecture, August 28–Sptember 1, 2005, Skopje and
Ohrid, Macedonia.
[14] Trifunac, M. D. (2005c). Scientific citations of M.
A. Biot, Proc. Biot centennial conference, Norman,
Oklahoma. , In Abousleiman, Y.N. Cheng, A. H., &
Ulm, F. J. (Eds.), Poromechanics III (11–17).
[15] Trifunac, M. D. (2006a). On Citation rates in Earth-
quake Engineering. Soil Dynamics and Earthquake
Engineering, 26(11), 1049–1062.
[16] Trifunac, M. D. (2006b). A note on publication and
citation rates of female academics in Earthquake
Engineering. Soil Dynamics and Earthquake Engi-
neering, 26(11), 1063–1075.
[17] Trifunac, M. D. (2008). 75th anniversary of the
response spectrum method—A historical review.
Soil Dynamics and Earthquake Engineering, 28(9),
676–685.
PROCENA STANJA, OJAČANJE I SANACIJA ZIDANIH ZGRADA
PREMA EVROKODU 8
ASSESSMENT, STRENGTHENING AND REPAIR OF MASONRY
BUILDINGS ACCORDING TO EUROCODE 8
UDK: 006.44:699.841.042.7(4)??
Stručni rad

Prof. dr Đorđe LAĐINOVIĆ, dipl. inž. građ.

Prof. dr Vlastimir RADONJANIN, dipl. inž. građ.
Prof. dr Mirjana MALEŠEV , dipl. inž. građ.

REZIME
U našoj zemlji, kao i u okruženju, stambeni objekti za individualno i kolektivno stanovan-
je najčešće su građeni kao zidane konstrukcije od nearmiranih zidova sa ili bez vertikalnih
serklaža. Zidane zgrade su se tokom dogođenih zemljotresa, kako u našoj zemlji, tako i širom
sveta, pokazale kao objekti koji su veoma “ranjivi” tokom jakih, pa čak i umerenih zemljotresa.
Oštećenja zidanih zgrada usled zemljotresa po pravilu izazivaju veliku materijalnu štetu, a često
i veliki broj broj izgubljenih ljudskih života. U radu je dat kratak prikaz evropskog standarda
EN 1998-3 koji služi za procenu stanja i ojačanje postojećih zgrada u seizmički aktivnim pod-
ručjima.
Ključne reči: zidane zgrade, zemljotres, procena stanja, oštećenja, sanacija, ojačanje
SUMMARY
In our country, as well as in neighboring countries, residential buildings for individual and
collective housing are usually built as structures with unreinforced or confined masonry walls.
Masonry buildings during the earthquakes, both in our country and around the world, shown as
structures that are very “vulnerable” during strong and even moderate earthquakes. Damage of
masonry buildings due to earthquakes typically cause great property damage and often a large
number of lives lost. The paper gives a brief overview of the European standard EN 1998-3,
which is used for structural assessment and strengthening of existing buildings in seismically
active areas.
Key words: masonry buildings, earthquake, assessment, damage, repair, strengthening

1. UVOD seizmičko dejstvo koje se razmatra. Cilj ovog standarda

Kako se u našoj zemlji uskoro očekuje uvođenje
evropskim normi (Evrokodova) kao naših tehničkih pro-
pisa za projektovanje građevinskih konstrukcija, u radu
je dat kratak prikaz osnovnog koncepta procene stanja i
ojačanja zidananih zgrada u seizmičkim područjima sa-
glasno Evrokodu EN 1998-1 [1] i EN 1998-3 [2]. Pro-
jektovanje i građenje novih zidanih zgrada u trusnim po-
dručjima se sprovodi saglasno Evrokodu 8 [3], [4], dok
se za procenu seizmičke otpornosti postojećih zgrada i
njihovo eventualno ojačanje i sanaciju dodatno prime-
njuju odredbe Evrokoda EN 1998-3.
Procena stanja nosećih konstrukcija zgrada prema
Evrokodu EN 1998-3 je kvantitativni postupak odre-
đivanja da li postojeća neoštećena ili oštećena zgrada
zadovoljava potrebno granično stanje za odgovarajuće
Adresa autora: Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka,
Departman za građevinarstvo i geodeziju, Novi Sad, Trg Dositeja
Obradovića 6,
E-mail: ladjin@uns.ac.rs
radonv@uns.ac.rs
miram@uns.ac.rs
je da obezbedi kriterijume za evaluaciju seizmičkog po-
našanja postojećih konstrukcija zgrada, da opiše pristup
pri izboru potrebnih korektivnih mera i da postavi dalje
kriterijume za projektovanje mera ojačanja kao što su
koncepcija, analiza konstrukcije uključujući i interven-
cijske mere, konačno dimenzionisanje novih delova kon-
strukcije i njihovih veza sa postojećim konstrukcijskim
elementima.
Evrokod EN 1998-3 je namenjen proceni stanja po-
jedinačnih zgrada, radi odlučivanja o potrebama za kon-
strukcijskim intervencijama i radi projektovanja mera za
ojačanje koje mogu biti potrebne. Ovaj standard nije na-
menjen proceni povredljivosti naselja ili grupa zgrada za
izračunavanje seizmičkog rizika u razne svrhe (npr. radi
utvrđivanja rizika osiguranja, radi ublažavanja rizika za
postavljanje prioriteta, itd.).
Ovaj standard se bavi samo konstrukcijskim aspek-
tima seizmičke procene i ojačanja, što čini samo jednu
komponentu šire strategije za ublažavanje seizmičkog
rizika. Ovaj standard se može primeniti nakon što se po-

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 239–248 239

stavi zahtev za procenu stanja određene zgrade. Uslovi
pod kojima je moguće zahtevati seizmičku procenu sta-
nja pojedinačnih zgrada – što može dovesti do njihovog
ojačanja – nisu obuhvaćeni ovim standardom.
2. PROCENA STANJA ZIDANIH ZGRADA PRE-
MA STANDARDU EN 1998-3
2.1. Zahtevi ponašanja i granična stanja
Osnovni zahtevi odnose se na stepen oštećenja kon-
strukcije nakon zemljotresa i definisani su preko tri gra-
nična stanja (Limit States – LS): “blizu rušenja” (Near
Collapse – NC), “značajno oštećenje” (Significant Da-
mage – SD) i “ograničenje oštećenja” (Damage Limitati-
on – DL). Ova granična stanja karakteriše sledeće:
– Granično stanje blizu rušenja (NC). Konstruk-
cija je teško oštećena, sa niskom preostalom bočnom no-
sivošću i krutošću, iako su verikalni elementi još uvek
sposobni da prihvate vertikalna opterećenja. Većina ne-
konstrukcijskih elemenata je srušena. Prisutne su velike
zaostale deformacije (drifts). Konstrukcija je blizu loma
i verovatno ne bi preživela novi zemljotres, čak i umere-
nog inteziteta.
– Granično stanje značajnog oštećenja (SD).
Konstrukcija je značajno oštećena, sa malom preosta-
lom bočnom nosivošću i krutošću, a vertikalni elementi
su sposobni da prihvate vertikalna opterećenja. Nekon-
strukcijski elementi su oštećeni, iako pregrade i ispune
nisu pretrpele lom izvan svoje ravni. Prisutne su zaostale
deformacije (drifts) srednje veličine. Konstukcija može
da pretrpi naknadne potrese srednjeg intenziteta. Kon-
strukcija će verovatno biti neekonomična za sanaciju.
– Granično stanje ograničenja oštećenja (DL).
Konstrukcija je samo lako oštećena, sa nosećim elemen-
tima kod kojih je sprečeno značajnije tečenje i kod kojih
su zadržana svojstva nosivosti i krutosti. Kod nenosećih
elemenata, kao što su pregrade i ispune, mogu se pojaviti
raspodeljene prsline, ali se oštećenja mogu ekonomično
sanirati. Trajne deformacije (drifts) su neznatne. Nisu po-
trebne nikakve mere za sanaciju konstrukcije.
Odgovarajući nivoi zaštite, za svako granično sta-
nje, postižu se izborom povratnog perioda seizmičkog
dejstva. Povratni periodi pripisani različitim graničnim
stanjima, koji treba da se primene u nekoj državi mogu
se naći u njenom Nacionalnom aneksu. Zaštita koja se
obično smatra prikladnom, ostvaruje se izborom sledećih
vrednosti za povratne periode: a) granično stanje blizu
rušenja (NC): 2.475 godina, koji odgovara verovatnoći
prekoračenja od 2% u 50 godina; b) granično stanje zna-
čajnog oštećenja (SD): 475 godina, koji odgovara vero-
vatnoći prekoračenja od 10% u 50 godina; i c) granično
stanje ograničenja oštećenja (DL): 225 godina, koji od-
govara verovatnoći prekoračenja od 20% u 50 godina.
Usaglašenost sa zahtevima ponašanja postiže se
usvajanjem odgovarajućeg nivoa seizmičkog dejstva,
metoda analize, kao i primenom odgovarajućih postu-
paka provere kapaciteta nosivosti i/ili deformacija i
konstruisanja detalja sadržanim u ovom delu EN 1998,
u skladu sa različitim konstrukcijskim materijalima u
240IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 239–248
njihovoj oblasti primene (npr. beton, čelik, elementi za
zidanje).
Pri verifikaciji konstrukcijskih elemenata, naprav-
ljena je razlika između “duktilnih” i “krtih” elemenata.
Osim u slučaju korišćenja pristupa zasnovanog na prime-
ni faktora ponašanja (q faktora), “duktilni” elementi se
verifikuju proverom da zahtevi (demands) ne prekoraču-
ju odgovarajuće kapacitete u funkciji deformacija. “Krti”
elementi se verifikuju proverom da zahtevi ne prekoraču-
ju odgovarajuće kapacitete u funkciji nosivosti.
Alternativno, može se koristiti pristup zasnovan na
primeni q faktora, u kojem se koristiti seizmičko dejstvo
redukovano pomoću q faktora. Za dokaz sigurnosti svi
konstrukcijski elementi treba da se verifikuju proverom
da veličina zahteva usled redukovanog seizmičkog dej-
stva, ne prekoračuju odgovarajuće kapacitete nosivosti.
Za proračun kapaciteta duktilnih ili krtih elemenata, kori-
ste se srednje vrednosti karakteristika postojećih materi-
jala direktno dobijenih iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih
izvora podataka, koje su podeljene odgovarajućim fak-
torima pouzdanosti (videti poglavlje 2.2), uzimajući u
obzir dostignuti nivo znanja. Za nove ili dodate materija-
le koriste se nominalne karakteristike saglasno tehičkim
propisima.
Neki od postojećih konstrukcijskih elemenata mo-
gu biti označeni kao “sekundarni seizmički elementi” u
skladu sa definicijama u EN 1998-1, deo 4.2.2 (1)P, (2) i
(3). “Sekundarni seizmički elementi” se verifikuju na isti
način kao i primarni, ali se koriste manje konzervativne
procene njihovih kapaciteta nego za elemente koji su raz-
matrani kao “primarni seizmički”.
2.2. Podaci za procenu stanja konstrukcije
Pri proceni seizmičke otpornosti postojećih kon-
strukcija prema Evrokodu EN 1998-3, ulazni podaci za
procenu stanja nekog objekta se prikupljaju iz razno-
vrsnih izvora, uključujući: a) dostupnu dokumentaci-
ju svojstvenu ispitivanoj zgradi; b) bitne izvore opštih
podataka (npr. tehnički propisi i standardi); c) terenska
istraživanja; i d) u većini slučajeva, in-situ i/ili laborato-
rijska merenja i ispitivanja. Potrebno je uraditi unakrsne
kontrole za podatke sakupljene iz različitih izvora, radi
smanjenja nepouzdanosti. Podaci za evaluaciju noseće
konstrukcije treba da obuhvate sledeće tačke:
– Određivanje konstrukcijskog sistema i njegove
usaglašenosti sa kriterijumima regularnosti datih u EN
1998-1. Podaci se prikupljaju ili terenskim istraživanji-
ma ili iz originalnih crteža projekta, ukoliko su dostupni.
U ovom drugom slučaju, podatke o mogućim konstruk-
cijskim izmenama nakon izgradnje objekta takođe treba
pribaviti.
– Određivanje tipa fundiranja zgrade.
– Određivanje kategorije tla prema klasifikaciji da-
toj u EN 1998-1.
– Podaci o sveukupnim dimenzijama i karakteristi-
kama poprečnih preseka elemenata zgrade i mehaničkim
karakteristikama i stanju primenjenih materijala.
– Podaci o nedostacima materijala koji se mogu
odrediti i o neadekvatnim rešenjima detalja.
Tabela 1. Nivoi znanja i odgovarajuće metode analize konstrukcije
Nivo
Geometrija Detalji
znanja
Simulirano projektovanje saglasno
postojećoj praksi
KL1
i i
Iz originalnih crteža iz ograničenog in-situ pregleda
konstrukcije sa Iz nepotpunih originalnih crteža
uzorkom vizuelnog detalja konstrukcije sa ograničenim
KL2 izveštaja in-situ pregledom
ili
ili iz proširenog in-situ pregleda
Iz originalnih crteža detalja kon-
iz potpunog izveštaja strukcije sa ograničenim in-situ
KL3 pregledom
ili
iz sveobuhvatnog in-situ pregleda
*) LF: Lateral Force procedure – postupak bočnih sila, MRS: Modal Response Spectrum analysis – analiza modalnog spektra odgovora
– Podaci o seizmičkim projektnim kriterijumima
korišćenim za početno projektovanje, uključujući i vred-
nost faktora redukcije sila (faktora ponašanja q), ako je
primenljivo.
– Opis trenutne i/ili planirane namene zgrade (sa
identifikacijom klase značaja prema EN 1998-1).
– Ponovna procena nanetih dejstava uzimajući u ob-
zir namenu zgrade.
– Podaci o tipu i stepenu prethodnih i prisutnih ošte-
ćenja konstrukcije, ukoliko postoje, uključujući i ranije
mere sanacije.
U cilju izbora prihvatljive vrste analize i odgova-
rajuće vrednosti faktora pouzdanosti, definisana su tri
nivoa znanja: 1) KL1 – ograničeno znanje; 2) KL2 – nor-
malno znanje; i 3) KL3 – potpuno znanje.
Faktori koji određuju odgovarajući nivo znanja (tj.
KL1, KL2 ili KL3) su: a) geometrija: geometrijska svoj-
stva konstrukcijskog sistema i onih nenosećih elemenata
(npr. pregradni zidovi) koji mogu da utiču na odgovor
konstrukcije; b) detalji: obuhvataju količinu i plan arma-
ture kod armiranog betona, spojeve između čeličnih ele-
menata, spojeve spratnih dijafragmi sa delom konstruk-
cije za bočnu otpornost, veze i malterske spojnice zidanih
elemenata i prirodu svih armiranih elemenata u zidanim
konstrukcijama; i c) materijali: mehanička svojstva ma-
terijala noseće konstrukcije.
Ostvareni nivo znanja određuje dozvoljene metode
analize (tabela 1), kao i vrednosti koje će se usvojiti za
faktore pouzdanosti CF. Vrednosti faktora pouzdanosti
za upotrebu u nekoj zemlji mogu se naći u njenom Na-
cionalnom aneksu, a preporučene vrednosti su: CFKL1 =
1,35, CFKL2 = 1,20 i CFKL3 = 1,00.
Ostvareni nivo znanja određuje dozvoljene metode
analize (videti 4.4), kao i vrednosti koje će se usvojiti za
faktore pouzdanosti (confidence factors – CF). Postupci
za dobijanje potrebnih podataka dati su u 3.4.
Nivo znanja KL1 odgovara sledećem stanju sazna-
nja o predmetnom objektu:
1) Geometrija: ukupna geometrija konstrukcije i di-
menzije elemenata su poznati ili a) iz izveštaja na osnovu
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 239–248
Materijali Analiza CF
Unapred definisane vrednosti saglas-
no standardima u trenutku građenja
LF – MRS*) CFKL1
iz ograničenog in-situ ispitivanja
Iz originalne tehničke dokumentac-
ije sa ograničenim in-situ ispiti-
vanjem Sve CFKL2
ili
iz proširenog in-situ ispitivanja
Iz originalnih izveštaja ispitivanja sa
ograničenim in-situ ispitivanjem
ili Sve CFKL3
iz sveobuhvatnog in-situ ispitivanja
pregleda objekta ili b) iz originalnih crteža konstrukcije,
korišćenih i za originalno građenje i za sve naredne mo-
difikacije. U drugom slučaju potrebno je proveriti na licu
mesta dovoljan uzorak dimenzija kako opšte geometrije
tako i dimenzija elemenata. Ukoliko postoje velika od-
stupanja od postojećih crteža konstrukcije, treba izvesti
potpunije premeravanje dimenzija.
2) Detalji: konstrukcijski detalji nisu poznati iz crte-
ža detalja konstrukcije, ali se mogu pretpostaviti na osno-
vu simuliranog projektovanja u skladu sa uobičajenom
praksom u vreme građenja; u ovom slučaju, treba sprove-
sti ograničenu kontrolu najkritičnijih elemenata radi ispi-
tivanja podudarnosti pretpostavki sa stvarnim stanjem. U
protivnom, potreban je obimniji in-situ pregled.
3) Materijali: nisu dostupni neposredni podaci o
mehaničkim svojstvima konstrukcijskih materijala ni iz
originalne projektne tehničke dokumentacije ni iz ori-
ginalnih izveštaja ispitivanja. Podrazumevane vrednosti
treba pretpostaviti u skladu sa standardima u trenutku
građenja, propraćene ograničenim in-situ ispitivanjima
za najkritičnije elemente.
Normalno znanje KL2 odgovara sledećem stanju
saznanja:
1) Geometrija: ukupna geometrija konstrukcije i
dimenzije elemenata su poznati ili a) iz proširenog izve-
štaja ili b) iz originalnih crteža konstrukcije, korišćenih
i za originalno građenje i za sve naredne modifikacije (u
ovom slučaju provera se sprovodi kao kod ograničenog
nivoa znanja – KL1).
2) Detalji: detalji konstrukcije su poznati ili iz pro-
širenih in-situ ispitivanja ili iz nepotpunih crteža deta-
lja konstrukcije. U drugom slučaju, potrebno je izvesti
ograničene in-situ preglede najkritičnijih elemenata radi
utvrđivanja podudarnosti dostupnih podataka sa stvarnim
stanjem.
3) Materijali: podaci o mehaničkim svojstvima ma-
terijala za građenje dostupni su ili iz proširenih in-situ
ispitivanja ili iz originalne projektne tehničke dokumen-
tacije. U drugom slučaju, treba izvesti ograničeno in-situ
ispitivanje.
241
 Nivo znanja KL3 odgovara sledećem stanju sazna-
nja:
1) Geometrija: ukupna geometrija konstrukcije i
dimenzije elemenata su poznati ili a) iz sveobuhvatnih
izveštaja ili b) iz kompletnog seta crteža konstrukcije
korišćenih i za originalno građenje i za sve naredne mo-
difikacije (u ovom slučaju provera se sprovodi kao kod
ograničenog nivoa znanja – KL1)
2) Detalji: detalji konstrukcije su poznati ili iz sve-
obuhvatnih in-situ istraživanja ili iz kompletnog seta cr-
teža detalja konstrukcije. U drugom slučaju, treba izvesti
ograničene insitu preglede najkritičnijih elemenata radi
utvrđivanja podudarnosti dostupnih podataka sa stvarnim
stanjem.
3) Materijali: podaci o mehaničkim svojstvima
materijala za građenje dostupni su ili iz sveobuhvatnih
in-situ ispitivanja ili iz originalnih izveštaja ispitivanja.
U drugom slučaju, treba izvesti ograničeno in-situ ispi-
tivanje.
Sakupljeni podaci treba da budu dovoljni za izvo-
đenje lokalnih provera kapaciteta elemenata i za uspo-
stavljanje proračunskog modela za seizmičku analizu
konstrukcije. Evaulaciju konstrukcije zasnovanu na sta-
nju ograničenog znanja, treba izvršiti preko linearne sta-
tičke ili dinamičke analize, dok se za normalno i potpuno
znanje, evaulacija konstrukcije može izvesti linearnim
ili nelinearnim metodama analize, bilo statičkim ili di-
namičkim.
Pri verifikaciji konstrukcijskih elemenata u EN
1998-3 je napravljena razlika između “duktilnih” i “kr-
tih” elemenata. Osim u slučaju korišćenja pristupa zasno-
vanog na primeni q faktora, “duktilni” elementi se ve-
rifikuju proverom da zahtevi (demands) ne prekoračuju
odgovarajuće kapacitete u funkciji deformacija, dok se
“krti” elementi verifikuju proverom da zahtevi ne preko-
račuju odgovarajuće kapacitete u funkciji nosivosti. Za
proračun kapaciteta duktilnih ili krtih elemenata koriste
se srednje vrednosti karakteristika postojećih materija-
la direktno dobijenih iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih
izvora podataka, koje su podeljene odgovarajućim fakto-
rima pouzdanosti CF, uzimajući u obzir dostignuti nivo
znanja. Za nove ili dodate materijale koriste se nominal-
ne karakteristike.
3. IDENTIFIKACIJA GEOMETRIJE, DETALJA I
MATERIJALA ZIDANIH ZGRADA
Za utvrđivanje materijala, geometrije i detalja kod
zidanih zgrada, sledeći aspekti treba da budu pažljivo is-
pitani:
– Vrsta elemenata za zidanje (npr. glina, beton, ošu-
pljena ili puna opeka, itd.).
– Fizičko stanje zidanih elemenata i prisustvo bilo
kakvog vida degradacije.
– Oblik zidanih elemenata i njihovih spojeva, kao i
kontinuitet prenosa sila između onih elemenata koji čine
sistem za prihvatanje bočnih sila.
– Osobine sastavnih materijala zidanih elemenata i
kvalitet spojeva.
242IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 239–248
– Prisustvo i način pričvršćivanja fasadnih obloga,
prisustvo nenosećih komponenti, rastojanje između pre-
gradnih zidova i sl.
– Informacije o susednim objektima koji potencijal-
no mogu imati uticaja na razmatranu zgradu.
Sakupljeni podaci koji se odnose geometriju zida-
nih zgrada i njenih nosećih elemenata, treba da sadrže
sledeće stavke:
– Veličina i položaj svih smičućih (nosećih) zidova,
uključujući njihovu visinu, dužinu i debljinu.
– Dimenzije elemenata za zidanje.
– Položaj i veličinu otvora u zidovima (vrata, pro-
zori).
– Raspodelu gravitacionih opterećenja na noseće
zidove.
Za procenu stanja postojećih zidanih zgrada veoma
je važno da se prikupe i odgovarajući podaci koji se od-
nose na detalje. Ovi podaci treba da sadrže sledeće stav-
ke:
– Klasifikaciju zidova na nearmirane, sa serklažima
ili armirane.
– Prisustvo i kvalitet maltera.
– Količinu horizontalne i vertikalne armature za ar-
mirane zidane zidove.
– Utvrđivanje broja slojeva za višeslojne zidove,
bitne razdaljine i položaj veznih greda (serklaža), uko-
liko ih ima.
– Za zapunjene zidove (grouted masonry – zidovi
od šupljih blokova u kojima su šupljine popunjene mal-
terom), procenu tipa, kvaliteta i mesta ispune.
– Identifikaciju tipa i stanja maltera i malterskih
spojnica; Ispitivanje čvrstoće, erozije i otpornosti mal-
tera; Utvrđivanje oštećenja kao što su prsline, unutrašnje
praznine, slabe komponente i deterioracija maltera.
– Identifikaciju tipa i stanja spojeva između uprav-
nih zidova.
– Identifikaciju tipa i stanja spojeva izmedju zidova
i tavanica i/ili krova.
– Identifikaciju prisustva i položaj horizontalnih pr-
slina u naležućim spojnicama, vertikalnih prslina u ver-
tikalnim spojnicama između elemenata za zidanje, kao i
dijagonalnih pukotina u okolini otvora.
Nedestruktivna ispitivanja mogu se koristiti kako
bi se izmerila i utvrdila ujednačenost kvaliteta izgradnje
kao i eventualno prisustvo i stepen oštećenja. Da bi se
utvrdila svojstva materijala moguće je koristiti sledeće
vrste ispitivanja:
– Ispitivanja zasnovana na brzini prostiranja ultra-
zvučnih i mehanički izazvanih talasa za otkrivanje va-
rijacije u zapreminskoj težini i modulu elastičnosti ma-
terijala za zidanje i za utvrđivanje postojanja prslina i
diskontinuiteta.
– Udarni eho test za proveru ispunjenosti armiranih
zidova.
– Radigrafska kontrola i merenje debljine zaštitnog
sloja, gde je prikladno, za potvrdu položaja čelika za ar-
miranje.
 Moguće je izvesti dodatna ispitivanja kako bi se po-
digao nivo pouzdanosti u osobine materijala za zidanje ili
procenu stanje građevine. Moguća ispitivanja su:
– Ispitivanje Šmitovim čekićem za procenu površin-
ske čvrstoće spoljašnjih zidanih zidova.
– Ispitivanja pomoću hidrauličkih presa za merenje
in-situ smičuće čvrstoće zidova. Ovo ispitivanje može
biti povezano sa presama koje nanose kontrolisano (me-
reno) vertikalno opterećenje na elemente za zidanje koji
se ispituju.
– Ispitivanja pomoću hidrauličkih presa za merenje
in-situ vertikalnog napona pritiska u zidovima. Pomoću
ovog ispitivanja obezbeđuju se podaci o raspodeli gra-
vitacionog opterećenja, o naponima od savijanja zidova
i o naponima u zidovima za oblaganje koji su pritisnuti
okolnim betonskim okvirom.
– Ispitivanje pritisnute dijagonale za proračun smi-
čuće nosivosti i modula smicanja zidova.
– Destruktivna ispitivanja u velikoj razmeri u odre-
đenim oblastima ili kod pojedinih elemenata, za poveća-
vanje nivoa pozdanosti u ukupne osobine konstrukcije ili
za pružanje određenih informacija kao što je nosivost zi-
da upravno na njegovu ravan, ponašanje spojeva i otvora,
kapacitet deformacije i nosivost u ravni zida i sl.
4. PRORAČUNSKI MODEL, METODE ANALIZE I
DOKAZ SIGURNOSTI
Projektno seizmičko dejstvo za procenu seizmičke
otpornosti postojećih zgrada kombinuje se sa odgova-
rajućim stalnim i promenljivim dejstvima u skladu sa
odredbama datim u EN 1998-1, deo 3.2.4. Uticaji od se-
izmičkih dejstava, koji se kombinuju sa uticajima od dru-
Slika 1. Određivanje projektnog seizmičkog dejstva
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 239–248
gih stalnih i promenljivih opterećenja, mogu se odrediti
koristeći jedan od narednih metoda analize:
– analiza bočnih sila (linearna),
– modalna analiza spektra odgovora (linearna),
– nelinearna statička (pushover) analiza,
– nelinearna vremenska dinamička (time history)
analiza,
– pristup zasnovan na primeni q faktora.
Na osnovu informacija sakupljenih na prethodno
opisan način, postavlja se proračunski model konstruk-
cije. Model treba da bude takav da se uticaji od dejstava
u svim konstrukcijskim elementima mogu odrediti za
odgovarajuće kombinacije seizmičkih opterećenja. Pri
postavljanju modela za analizu, treba proceniti krutost
zidova uzimajući u obzir deformacije i od savijanja i od
smicanja, koristeći krutost isprskalih preseka. Ukoliko
ne postoje preciznije procene, oba doprinosa krutosti
(koja potiču i od savijanje i od smicanja) mogu se uzeti
kao jedna polovina odgovarajućih krutosti elemenata sa
neisprskalim presecima. Zidani nadvoji mogu se u pro-
računskom modelu uvesti kao vezne grede između dva
zidna elementa.
Analiza konstrukcije primenom metode bočnih sila
(slika 1) moguća je uz zadovoljenje uslova datih u u EN
1998-1, deo 4.3.3.2.1, sa dodatkom sledećeg: označava-
jući sa ρi = Di / Ci odnos između veličine zahteva Di, do-
bijene iz analize usled kombinacije seizmičkog dejstva
i odgovarajućeg kapaciteta Ci za i-ti “duktilni” primarni
element konstrukcije i sa ρmax i ρmin maksimalne i mini-
malne vrednosti ρi svih “duktilnih” primarnih elemenata
konstrukcije sa ρi > 1, odnos ρmax / ρmin ne treba da pre-
maši maksimalno prihvatljivu vrednost u intervalu od 2
do 3. Za proračun kapaciteta Ci u proračunskom modelu
243
konstrukcije koriste se srednje vrednosti karakteristika nja (tj. “kriva kapaciteta” – “capacity curve”) treba da se
materijala. Pri određivanju kapaciteta momenata savija- odredi u skladu sa odredbama datim u EN 1998-1, deo
nja Ci vertikalnih elemenata, vrednost aksijalne sile može 4.3.3.4.
se uzeti samo od dejstva vertikalnog opterećenja. Nelinearna vremenska analiza se može primeniti
Uslovi za primenu multi-modalne spektralne meto- pod uslovima koji su dati u EN 1998-1.
de dati su u EN 1998-1, deo 4.3.3.3.1, sa dodatnim uslo- U pristupu zasnovanom na primeni q faktora (q-fa-
vima kao kod metode bočnih sila. ctor approach), primenjuje se metod opisan u EN 1998-
Nelinearna statička (pushover) analiza je nelinearna 1, deo 4.3.3.2 ili 4.3.3.3, za dve horizontalne komponente
statička analiza za konstantna gravitaciona opterećenja i seizmičkog dejstva.
monotono rastuća horizontalna opterećenja. Zgrade koje Dokaze sigurnosti za “krte” komponente/meha-
ne zadovoljavaju kriterijume za regularnost u osnovi iz nizme treba izvesti sa zahtevima izračunatim iz uslova
EN 1998-1, analiziraju se primenom prostornog modela, ravnoteže, na osnovu uticaja od dejstava koji se na krte
a analiza regularnih zgrada se može sprovesti korišće- komponente/mehanizme prenose preko duktilnih kom-
njem dva ravanska modela, po jedan za svaki glavni hori- ponenti. U ovom proračunu svaki uticaj od dejstava, pre-
zontalan pravac zgrade. Analizu treba sprovesti najmanje nesen sa duktilne komponente na razmatranu krtu kom-
za dve raspodele bočnih sila: ponentu/mehanizam, treba uzeti jednak:
– “uniformnu” raspodelu, zasnovanu na bočnim si- – vrednosti zahteva D dobijenog iz analize, ako ka-
lama koje su proporcionalne masi bez obzira na visinu pacitet C duktilne komponente, izračunat korišćenjem
(ravnomeran odgovor ubrzanja), srednjih vrednosti karakteristika materijala, zadovoljava
– “modalnu” raspodelu, proporcionalnu bočnim uslov ρ = D / C ≤ 1,
silama konzistentnim sa raspodelom bočnih sila određe- – kapacitetu duktilne komponente, procenjenim
nom u elastičnoj analizi. pomoću srednjih vrednosti svojstava materijala koja su
Bočna opterećenja treba da se nanesu na mestima pomnožena faktorima pouzdanosti CF, ceneći dostignuti
položaja masa u proračunskom modelu, uz uzimanje u nivo znanja, ako je ρ = D / C > 1.
obzir i slučajnog ekscentriciteta. Ciljno pomeranje i veza U tabeli 2 je dat pregled vrednosti karakteristika
između ukupne smičuće sile u osnovi i ciljnog pomera- materijala koje se usvajaju pri proceni zahteva i kapaci-
Tabela 2. Vrednosti karakteristika materijala i kriterijumi za analizu i dokaz sigurnosti
Linearni model (LM) Nelinearni model q-faktor pristup
Zahtev Kapacitet Zahtev Kapacitet Zahtev Kapacitet
Prihvatljivost LM (za proveru
vrednosti ρi = Di/Ci):
Iz analize. Ko- U funkciji nos-
ristite se srednje ivosti. Koristite
vrednosti svo- se srednje vred- U funkciji nos-
jstava u modelu. nosti svojstava. ivosti. Koristite
se srednje vred-
nosti svojstava
Duktilan Iz analize.
podeljene sa
Verifikacije (ako je usvojen LM): CF i parcijal-
nim faktorom
U funkciji nos-
U funkciji sigurnosti.
deformacije. ivosti. Koristite
Koristite se se srednje vred-
Tip ele- Iz analize. Iz analize. Ko-
srednje vred- nosti svojstava
menta ili ristiti se srednje
nosti svojstava podeljene sa
mehanizma vrednosti svo-
podeljene sa CF. faktorom CF
(e/m) jstava u modelu.
i parcijalnim
Verifikacije (ako je usvojen LM):
faktorom sig-
Ako je ρ i ≤ 1: urnosti.
iz analize. U funkciji nos-
ivosti. Koristite
Ako je ρ i > 1: U funkciji nos- U skladu sa
se srednje vred-
iz uslova ivosti. Koristite relevantnim
nosti svojstava
Krt ravnoteže sa se srednje vred- odeljkom iz
podeljene sa
nosivošću nosti svojstava EN1998-1:
CF i parcijal-
duktilnih e/m. podeljene sa CF 2004.
nim faktorom
Koristite se sred- i parcijalnim
sigurnosti.
nje vrednosti faktorom sig-
svojstava pom- urnosti.
nožene sa CF.

244IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 239–248

teta elemenata za sve vrste analiza, kao i kriterijumi koje
treba pratiti pri dokazu sigurnosti duktilnih i krtih eleme-
nata za sve vrste analiza.
Linearne metode analize za procenu efekata ze-
mljotresa na postojeće objekte se mogu primeniti pod
sledećim uslovima:
– Zidovi za prijem bočnog optetećenja su pravilno
raspoređeni u oba horizontalna pravca.
– Zidovi su kontinualni duž svoje visine.
– Tavanice imaju dovoljnu krutost u svojoj ravni i
dovoljno su spojeni sa zidovima da kao krute dijafragme
mogu raspodeliti inercijalne sile na zidove.
– Tavanice na suprotnim stranama zajedničkog zida
su na istoj visini.
– Na svakom spratu odnos između bočnih krutosti u
sopstvenoj ravni najkrućeg zida i najslabijeg primarnog
seizmičkog zida, procenjen uz vođenje računa o postoja-
nju otvora, ne treba da prelazi vrednost 2,5.
– Nadvoji koji su uključeni u proračunski model su
napravljeni ili od blokova koji su adekvatno spojeni sa
onima u susednim zidovima ili imaju vezne grede.
Nelinearne metode analize (statičke i/ili dinamičke)
treba primeniti u slučaju kada prethodni uslovi nisu is-
punjeni. U ovom slučaju se kapacitet definiše u funkciji
pomeranja vrha zgrade (krova). Zahtev (demand) za raz-
matrano seizmičko dejstvo, koji se upoređuje sa kapaci-
tetom, uzima se kao pomeranje vrha zgrade koje odgo-
vara ciljnom pomeranju (target displacement) saglasno
odredbama EN 1998-1.
Za procenu kapaciteta koriste se proračunski modeli
za globalnu procenu zgrade i modeli za procenu nosećih
elemenata, svaki u zavisnosti od posmatranog graničnog
stanja.
Kriterijumi procene dati u funkciji globalne oce-
ne odgovora zgrade zasnovane na primeni nelinearnih
analiza koriste se za granično stanje blizu rušenja (NC)
i granično stanje značajnog oštećenja (SD). Pri razmatra-
nju graničnog stanja blizu rušenja, za granični kapacitet
pomeranja uzima se pomeranje vrha zgrade pri kojem
ukupna smičuča sila u osnovi zgrade, usled progresiv-
nog oštećenja i loma pojedinih elemenata sistema za pri-
jem bočnog opterećenja, opadne ispod 80% maksimalne
nosivosti konstrukcije. Pri razmatranju graničnog stanja
značajnog oštećenja može se uzeti da globalni kapacitet
iznosi 3/4 graničnog kapaciteta pomeranja definisanog
za stanje blizu rušenja.
Za granično stanje ograničenog oštećenja (DL), mo-
guća su dva pristupa:
– Ako se primenjuje linearna analiza, kriterijum za
globalnu procenu definiše se u funkciji ukupne smičuće
sile u osnovi zgrade u horizontalnom pravcu seizmič-
kog dejstva. Može se uzeti da je ukupni kapacitet jednak
zbiru smičućih kapaciteta pojedinačnih zidova, pošto je
on kontrolisan savijanjem ili smicanjem za horizontalni
pravac seizmičkog dejstva. Zahtev (koji se upoređuje sa
kapacitetom) je procenjena maksimalna smičuća sila u
osnovi zgrade u tom pravcu iz linearne analize.
– Ako se primenjuje nelinearna analiza, kapacitet za
globalnu procenu definiše se kao tačka početka tečenja
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 239–248
(sila i pomeranje na početku tečenja) idealizovane elas-
tične-idealno plastične veze sila – pomeranja ekvivalen-
tnog sistema sa jednim stepenom slobode.
Procena kapaciteta nosećih elemenata sprovodi se u
zavisnosti od posmatranog graničnog stanja i stanja na-
prezanja elementa:
a) Elementi izloženi dejstvu normalne sile i momenta
savijanja:
Za granično stanje značajnog oštećenja (SD) smatra
se da je kapacitet nearmiranog zida kontrolisan savija-
njem ako je njegov smičući kapacitet, dat jednačinom
(3), manji od vrednosti date izrazom (6).
Kapacitet nearmiranog zidanog zida koji je kontroli-
san savijanjem, može se izraziti preko ugla otklona (drift)
i može se usvojiti da iznosi:
0, 008 ⋅ H 0 D za primarne zidove
dr =  (1)
0, 012 ⋅ H 0 D za sekundarne zidove
pri čemu je D horizontalna dimenzija zida u ravni (visina
poprečnog preseka zida), a H0 rastojanje između preseka
u kojem je dostignut kapacitet savijanja i prevojne tačke
(contraflexure point).
Smičući kapacitet nearmiranog zida, kontrolisan sa-
vijanjem pod aksijalnim opterećenjem N, može se uzeti
kao:
D⋅N
Vf
= (1 − 1,15 ⋅ν d ) (2)
2 ⋅ H0
gde je νd normalizovana aksijalna sila:
N
νd = (3)
D ⋅ t ⋅ fd
U izrazu (3) t je debljina zida, dok je sa fd je ozna-
čena vrednost:
fm
fd = (4)
CFm
gde je fm srednja čvrstoća pri pritisku koja se dobija iz
in-situ ispitivanja i dodatnih izvora informacija, a CFm je
vrednost faktora pouzdanosti zida za odgovarajući nivo
znanja. 
Za granično stanje ograničenog oštećenja (DL), ka-
pacitet zida kontrolisan savijanjem se može izraziti preko
ugla otklona datim izrazom (1), dok se za granično stanje
blizu rušenja (NC) može usvojiti da ugao otklona iznosi
4/3 vrednosti date jednačinom (1).
b) Elementi izloženi dejstvu smičuće sile:
Za granično stanje značajnog oštećenja (SD) smatra
se da je kapacitet nearmiranog zida kontrolisan smica-
njem ako je vrednost smičućeg kapaciteta data jednači-
nom (6), manja ili jednaka vrednosti koja je data izrazom
(2). Kapacitet nearmiranog zidanog zida koji je kontroli-
245
Slika 2. Naprezanje nearmiranih i zidova sa vertikalnim sekrlažima od seizmičkog dejstva [4]
san smicanjem, može se izraziti preko ugla otklona (drift)
i može se usvojiti da iznosi:
0, 004 za primarne zidove
dr =  (5)
0, 006 za sekundarne zidove
Smičući kapacitet nearmiranog zida koji je kontroli-
san smicanjem jednak je:
V f = fν d ⋅ D ′ ⋅ t (6)
gde je t je debljina zida, D’ visina pritisnute zone po-
prečnog peseka zida (slika 2), a fνd čvrstoća zida na smi-
canje uzimajući u obzir prisustvo vertikalnog opterećen-
ja:
N
fν d fν m 0 + 0, 4
= (7)
D′ ⋅ t
U (7) je sa fνm0 obeležena srednja čvrstoća na smi-
canje bez prisustva vertikalnog opterećenja, a fm srednja
čvrstoća na pritisak, obe dobijene iz in-situ ispitivanja i
dodatnih izvora informacija i podeljene faktorom pouz-
danosti, ceneći dostignuti nivo znanja. Za primarne se-
izmičke zidove, obe čvrstoće materijala se dalje dele sa
parcijalnim koeficijentom sigurnosti za elemente za zida-
nje u skladu sa EN1998-1, deo 9.6.
Za granično stanje ograničenog oštećenja (DL), ka-
pacitet zida kontrolisan smicanjem se uzima preko ugla
otklona dat izrazom (5), dok se za granično stanje blizu
rušenja (NC) može usvojiti da ugao otklona iznosi 4/3
vrednosti date jednačinom (5).
5. PROJEKAT KONSTRUKCIJSKE INTERVENCI-
JE
5.1. Odluka o konstrukcijskim intervencijama i pro-
jekat konstrukcijske intervencije
Na osnovu zaključaka o proceni stanja konstrukcije
i/ili o prirodi i veličini oštećenja, potrebno je doneti odlu-
ku o konstrukcijskoj intervenciji (structural intervation).
246IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 239–248
Izbor vrste, tehnike, obima i hitnosti intervencije
treba da bude zasnovan na podacima o konstrukciji sa-
kupljenim tokom procene stanja zgrade, pri čemu treba
uzeti u razmatranje sledeće aspekte:
– Sve uočene velike lokalne greške treba na odgova-
rajući način ispraviti;
– U slučaju izrazito neregularnih zgrada (i u smislu
krutosti i u smislu raspodele prekomerne nosivosti), treba
poboljšati regularnost konstrukcije što je više moguće i u
preseku i u osnovi;
– Zahtevane karakteristike regularnosti i otpornosti
mogu se postići ili izmenom nosivosti i/ili krutosti od-
govarajućeg broja postojećih komponenti ili uvođenjem
novih konstrukcijskih elemenata;
– Povećanje lokalne duktilnosti treba izvesti gde
god je to potrebno;
– Povećanje nosivosti nakon intervencije ne sme da
umanji raspoloživu globalnu duktilnost;
– Posebno za zidane konstrukcije: neduktilne nad-
vratne grede (lintels) treba zameniti, neadekvatne spo-
jeve između tavanica i zidova treba poboljšati, horizon-
talne pritiske koji deluju upravno na ravan zidova treba
ukloniti.
Tip konstrukcijske intervencije na pojedinim nose-
ćim elementima i/ili zgrade u celini se može izabrati na
osnovu sledećih pokazatelja:
– Lokalna ili celokupna promena oštećenih ili neo-
štećenih elemenata (sanacija, ojačanje ili potpuna zame-
na), uzimajući u obzir krutost, nosivost i/ili duktilnost
ovih elemenata;
– Dodavanje novih konstrukcijskih elemenata (npr.
ukrućenja ili zidovi ispune; čelični, drveni ili armirano-
betonski horizontalni serklaži u zidanim konstrukcijama;
itd.);
– Izmena konstrukcijskog sistema (uklanjanje po-
jedinih konstrukcijskih veza; proširenje veza; uklanjanje
ranjivih elemenata; izmene u cilju regularnijeg i/ili duk-
tilnijeg rešenja);
 – Dodavanje novog konstrukcijskog sistema radi
prihvatanja delimičnog ili potpunog seizmičkog dejstva;
– Moguća transformacija postojećih nekonstrukcij-
skih elemenata u konstrukcijske elemente;
– Uvođenje uređaja pasivne zaštite kroz disipativne
spregove (dissipative bracing) ili baznu izolaciju (base
isolation);
– Redukcija masa;
– Ograničenje ili promena namene zgrade;
– Delimično rušenje;
Za neki konkretan objekat se mogu izabrati jedan
ili više tipova intervencije u kombinaciji, a u svim slu-
čajevima uticaj konstrukcijskih izmena na temelje treba
uzeti u obzir. Ako je usvojena bazna izolacija, treba sle-
diti odredbe sadržane u EN 1998-1, poglavlje 10. U svim
slučajevima dokumenti koji se odnose na projektovanje
ojačanja, treba da sadrže obrazloženje izabranog tipa in-
tervencije i opis očekivanog uticaja na odgovor konstruk-
cije.
Procedura projektovanja ojačanja treba da sadrži
sledeće korake: a) konceptualno projektovanje; b) anali-
zu; i c) odgovarajuće verifikacije. Konceptualno projek-
tovanje treba da obuhvati sledeće: a) izbor tehnika i/ili
materijala, kao i tip i oblik intervencije; b) preliminarnu
procenu dimenzija dodatnih konstrukcijskih delova; i c)
preliminarnu procenu promenjene krutosti ojačanih ele-
menata.
Analiza konstrukcije na seizmička i ostala dejstva
treba sprovesti u skladu sa načelima dati u poglavlju 4
ovog teksta, uzimajući u obzir promenene karaktersitika
zgrade koje mogu nastati konstrukcijskim intervencija-
ma. Dokazi sigurnosti u načelu treba da se izvedu u skla-
du sa prethodno navedenim postupcima verifikacije i za
postojeće i za promenjene i nove konstrukcijske elemen-
te. U dokazu sigurnosti za karakteristike postojećih mate-
rijala treba koristiti srednje vrednosti iz in-situ ispitivanja
Slika 3. Primer seizmičkog ojačanja zida pomoću AB vertikalnog serklaža
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 239–248
i drugih dodatnih izvora podataka, korigovane faktorom
pouzdanosti CF. Međutim, za nove ili dodate materijale,
treba koristiti nominalne karakteristike bez korigovanja
sa faktorom pouzdanosti CF.
U slučaju da konstrukcijski sistem sačinjen od po-
stojećih i novih konstrukcijskih elemenata, može da is-
puni sve zahteve date u EN1998-1, verifikacije se mogu
izvesti u skladu sa navedenim odredbama.
5.1. Specifičnosti konstrukcijskih intervencija kod
zidanih zgrada
U najvećem broju slučajeva, u okviru seizmičke re-
habilitacije zidanih zgrada, najveća pažnja se posvećuje
metodama za ojačanje vertikalnih elemenata konstrukci-
je. Osnovni razlog za ovakav pristup je značaj koji zidovi
i stubovi imaju, kako za bočnu stabilnost, tako i za prijem
gravitacionog opterećenja.
U aneksu C dokumenta EN 1998-3 predviđene su
sledeće tehnike sanacija i ojačanja zidanih zgrada:
– sanacija pukotina,
– sanacija i ojačanje spojeva zidova,
– ojačanje i ukrućivanje horizontalnih dijafragmi
(tavanica),
– sanacija veznih greda,
– ojačanje zgrada pomoću čeličnih zatega,
– ojačanje višeslojnih zidova,
– ojačanje zidova pomoću armiranobetonskih ob-
vojnica ili čeličnih profila,
– ojačanje zidova pomoću obavijanja polimernim
mrežama.
Način sanacija pukotina zavisi od širine pukotina
i debljine zidova. Ako je širina pukotine relativno mala
(manja od 10 mm) i ako je i debljina zida relativno mala,
pukotine se mogu zapuniti malterom. Ako je širina puko-
tine mala, ali debljina zida nije, treba koristiti cementno
injektiranje. Ukoliko je moguće trebalo bi koristiti injek-
cionu masu bez skupljanja. Umesto toga, za
finije prsline, može se koristiti injektiranje
epoksidnim materijalom. Ako su pukotine
relativno široke (šire od 10 mm), oštećenu
oblast treba rekonstruisati koristeći produ-
žene (proširene) opeke ili kamen. Inače za
povezivanje ivica pukotina treba koristiti
spone (clamps) na lastin rep, metalne limo-
ve ili polimerne mreže. Šupljine treba is-
puniti cementnim malterom odgovarajuće
fluidnosti.
Na mestima gde su naležući spojevi
(bed-joints) pretežno u istom nivou, otpor-
nost zidova na vertikalne pukotine može se
značajno poboljšati postavljanjem kablova
od upletenih žica malog prečnika ili poli-
mernih mrežnih traka u naležuće spojeve.
Za sanaciju velikih dijagonalnih pukotina,
mogu se izliti vertikalni betonski serklaži
u nepravilne žljebove napravljene u zidu,
obično sa obe strane (slika 3). Takve ser-
klaže treba armirati zatvorenim uzengijama
247
i podužnim šipkama. Ako se koriste kablovi od upletenih
žica, oni treba da prolaze kroz betonske serklaže. Mogu-
će je koristiti i polimerne mreže za pokrivanje jedne ili
obe strane zida, u kombinaciji sa odgovarajućim malte-
rom ili lepkom.
Kako bi se poboljšao spoj zidova na mestu njiho-
vog ukrštanja, treba koristiti unakrsno spajanje pomoću
opeke ili kamena. Spoj se može učiniti efikasnijim na ra-
zličite načine:
– pomoću izgradnje armiranog betonskog pojasa
(horizontalnih serklaža),
– dodavanjem čeličnih limova ili mreža u naležuće
spojeve,
– pomoću umetanja kosih (nagnutih) čeličnih šipki
postavljenih u rupe prethodno izbušene u zidu i njihovim
naknadnim zalivanjem,
– pomoću naknadnog prednaprezanja.
Drvene tavanice mogu da se ojačaju i ukrute pro-
tiv nepoželjnih deformacija u ravni tavanice na sledeće
načine:
– zakucavanjem dodatnog (upravnog ili kosog) slo-
ja drvenih ploča na već postojeće,
– izlivanjem dodatnog armiranog betona sa zavare-
nom armaturnom mrežom. Dodatni sloj betona treba da
ima smičući spoj sa drvenom tavanicom i treba da bude
usidren u zidove,
– postavljanjem ukrštenih dijagonala od ravnih če-
ličnih šipki usidrenih u grede i obimne zidove.
Krovne rešetke treba da se ukrute i ankeruju u nose-
će zidove. Horizontalnu dijafragmu treba napraviti (npr.
dodavanjem spregova) u nivou donjeg pojasa rešetki.
Ako su postojeće vezne grede (tie beams) između
zidova i tavanica oštećene, treba ih sanirati ili ponovo iz-
graditi. Ako u originalnoj konstrukciji zgrade ne postoje
vezne grede, treba ih dodati gde god je to moguće.
Dodavanje čeličnih zatega, duž zida ili poprečno na
njegov pravac pružanja, sa spoljne strane ili unutar rupa
izbušenih u zidu, efikasan je način spajanja zidova i po-
boljšanja ukupnog ponašanja zidanih zgrada. Naknadno
zategnute šipke mogu se koristiti da bi se poboljšala ot-
pornost zidova na napone zatezanja.
Ako u zgradi postoje višeslojni zidovi, tada se unu-
trašnje jezgro zidova od grubog, netesanog kamena po-
stavljenog u malter (rubble core), može ojačati cemen-
tnim injektiranjem ako je prodiranje mase za injektiranje
zadovoljavajuće. Ako je verovatno da će adhezija između
mase za injektiranje i materijala jezgra biti slaba, mogu
248IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 239–248
se dodati čelične šipke postavljene kroz jezgro i usidrene
u spoljašnje slojeve zida.
Ojačanje zidova je moguće izvršiti i pomoću armi-
ranobetonskih obvojnica ili čeličnih profila. Beton treba
da se nanese torkretiranjem, a obvojnica treba da je armi-
rana zavarenom čeličnom mrežom ili čeličnim šipkama.
Može se koristiti obavijanje samo jedne ili obe površine
zida, što je poželjnije. Dva sloja obvojnice postavljena na
suprotne strane zida treba da se povežu poprečnim šip-
kama kroz zidove. Obvojnice postavljene samo na jednu
površinu zida treba da se sa zidom povežu pomoću žlje-
bova. Čelični profili se mogu koristiti na sličan način,
ukoliko su na odgovarajući način povezani na obe ili sa-
mo na jednu površine zida.
Kod zidanih zgrada se mogu koristiti i polimerne
mreže za ojačanje postojećih i novih elemenata zidova.
Ako se ojačavaju postojeći elementi, mreže treba da se
povežu za zidove sa jedne ili obe strane i da budu usi-
drene u upravne zidove. U slučaju novih elemenata, in-
tervencija podrazumeva i dodatno postavljanje mreža u
horizontalne slojeve maltere između opeke. Malter koji
prekriva polimerne mreže treba da je duktilan, poželjno
je da to bude produžni malter armiran vlaknima.
Zahvalnost
Rad je urađen u okviru naučno-istraživačkog pro-
jekta TR 36043 “Razvoj i primena sveobuhvatnog pri-
stupa projektovanju novih i proceni sigurnosti postojećih
konstrukcija za smanjenje seizmičkog rizika u Srbiji”
koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj
Republike Srbije.
LITERATURA
[1] Evrokod EN 1998-1: Proračun seizmički otpornih
konstrukcija (prevod sa engleskog), Građevinski
fakultet, Beograd, 2009.
[2] Evrokod EN 1998-3: Procena stanja i ojačanje
konstrukcija (prevod sa engleskog), Građevinski
fakultet, Beograd, 2009.
[3] Stevanović B., Lađinović Đ.: Osnovi principi i
pravila projektovanja, proračuna i izgradnje zidanih
zgrada prema Evrokodu 8. Izgradnja 67 (2013) 5-6,
str. 211-220.
[4] Salatić R., Mandić R., Marinković M.: Seizmički
proračun zidanih zgrada prema Evrokodu 8. Izgrad-
nja 67 (2013) 5-6, str. 221-234.
METODOLOGIJA PROJEKTOVANJA
NADOGRADNJE ZIDANIH OBJEKATA
DESIGN METHODOLOGY OF VERTICAL EXTENSION
FOR MASONRY BUILDINGS
UDK: 624:728
Stručni rad

Prof. dr Ratko SALATIĆ, dipl. inž. građ.

Prof. dr Rastislav MANDIĆ, dipl. inž. građ.
Marko MARINKOVIĆ, mast. građ. inž.

REZIME
Nadogradnja zidanih objekata je česta potreba u izgrađenim zonama starih delova gra-
dova. Projektovanje nadogradnje je poseban zadatak za konstruktivnog inženjera, koje se od-
likuje dodatnim specifičnostima u odnosu na standardna projektovanja konstrukcije. U radu
je predstavljena metodologija projektovanja, koja definiše sve neophodne korake za uspešnu
nadogradnju, od inicijalnog stanja objekta do programa geodetskog osmatranja. Svaki korak je
analiziran, objašnjena njegova svrha i neophodnost, kao i naglašene posledice ako se izostavi u
procesu projektovanja. Takođe, u radu su navedene i greške koje se često pojavljuju u inženjer-
skoj praksi i koje u određenim uslovima mogu dovesti do neželjenih posledica. Izložena procedu-
ra predstavlja nacrt stručnog uputstva za inženjere koje bi trebalo urediti stručnom regulativom.
Ključne reči: nadogradnja, metodologija projektovanja, zidane konstrukcije
SUMMARY
The vertical extension of masonry buildings is a common need in built-up areas of the old
city zones. The design of vertical extension is a special task for structural engineers, charac-
terized by additional specifics in relation to a standard structural design. This paper presents
a design methodology with all necessary steps for a successful design, starting from the initial
state of the building to the program of geodetic monitoring. Each step is analysed, its purpose
and necessity is explained. The consequences, if any step is omitted in the design process, are
highlighted. The paper also specifies the errors in the engineering practice, which in certain
circumstances, can lead to unexpected consequences. The presented procedure represents a draft
manual to professional engineers that should be part of design regulations.
Key words: vertical extension, design methodology, masonry buildings

1. UVOD
Nadogradnja objekata pojavljuje se kao realna po-
treba urbanističko arhitektonskih intervencija prilikom
visinske regulacije postojećih objekata u urbanim starim
gradskim zonama (slika 1). U Srbiji, u većim gradovima,
ekspanzija nadogradnje se značajno javila u vreme eko-
nomske krize. Ekonomska kriza je uslovila da su inve-
stitori insistirali na što jeftinijem rešenju, koje je veoma
često ugrožavalo i osnovna pravila struke (slika 2). Pri-
hvatanje takvih rešenja od strane projektanata je direktna
odgovornost i stručna savest inženjera.
Praksa u projektovanju nadogradnje objekata u po-
slednjih dvadesetak godina pokazala je mnoge slabosti.
Sa konstrukterskog aspekta gledišta, pravilna nadograd-

Adresa autora: Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet, Bulevar

kralja Aleksandra 73, 11000 Beograd
E-mail: s alatic@grf.bg.ac.rs
rale@grf.bg.ac.rs Slika 1. Nadogradnja kao posledica urbanističke regulacije
mmarinkovic@grf.bg.ac.rs visine objekata

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 249–256 249

nja objekata je izuzetno značajna naročito u seizmičkim
područjima. Mnoge slabosti koje su uočene u procesu
projektovanja i izvođenja mogu biti fatalne kako za poje-
dinca, tako i za širu društvenu zajednicu.
U današnje vreme pojam „nadogradnja objekata“
ima, po pravilu, negativnu konotaciju. Pozitivna i uspeš-
na rešenja, kako u arhitektonskom tako i u konstrukter-
skom smislu (slika 3 i slika 4) u potpunosti su zasenjena
preovlađujućom praksom u visokogradnji (slika 2). U
svakom slučaju, nadogradnja objekta je specifičan kon-
strukterski zadatak, pa je namera da se u radu predloži
postupak (metodologija) proračuna za potrebe projekto-
vanja nadogradnje objekata u seizmički aktivnim područ-
jima. Taj postupak prati i odgovarajući sadržaj tehničke
dokumentacije za proračun građevinske konstrukcije,
kojoj prethodi pribavljanje i definisanje neophodnih po-
dataka za proračun.
Postojeće konstrukcije planirane za nadogradnju
odražavaju praksu i saznanja u trenutku njihove izgrad-
nje sa rizikom mogućih skrivenih grešaka i defekata od
pretrpljenih prethodnih zemljotresa ili drugih incidentnih
Slika 2. Paradigma prakse nadogradnje objekata poslednjih
dvadeset godina
Slika 3. Nadogradnja zgrade Istorijskog muzeja Srbije (zgrada
bivše Agrarne banke)
250IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 249–256
Slika 4. Nadogradnja zgrade tehničkih fakulteta u Beogradu
dejstava (bombardovanje, požar i sl.). Konstruktivne
procene i intervencije su najčešće podložne drugačijem
stepenu nepouzdanosti nego pri projektovanju novih
konstrukcija. Zbog toga je potrebno definisati drugačije
skupove faktora sigurnosti za materijale i konstrukcije,
kao i drugačije postupke analize u zavisnosti od kom-
pletnosti i pouzdanosti dostupnih podataka (Evrokod 8
EN 1998-3, 2005).
2. POJAM I ZNAČENJE NADOGRADNJE OB-
JEKATA
Nadogranja objekta je vrsta rekonstrukcije objekta
pri kojoj dolazi do dogradnje objekta, to jest izgradnje
novog prostora nad postojećim objektom sa kojim čini
funkcionalnu ili konstruktivnu celinu.
Nova konstruktivna celina po pravilu ima veću visi-
nu objekta (konstrukcije) i veću masu, a samim tim i veća
vertikalna opterećenja. Nova opterećenja na većoj visini
u seizmičkim područjuma zahtevaju kompletnu seizmi-
čku analizu objekta. Veoma često rezultat te analize je
potreba za sanacijom i ojačanjem konstrukcije. Pod sana-
cijom podrazumeva se izvođenje građevinskih radova na
postojećem objektu kojima se vrši popravka ili zamena
konstruktivnih elemenata objekta. Ojačanje konstrukcije
je povećanje lokalnog ili globalnog kapaciteta nosivosti
i/ili graničnog stanja upotrebljivosti konstrukcije ili ele-
menta konstrukcije.
3. KOMENTAR AKTUELNE ZAKONSKE REGU-
LATIVE
Aktuelna domaća tehnička regulativa koja definiše
ovu oblast je izuzetno skromna, ali je definisana jasnim
stavovima. Data je samo u jednom članu 115a važećeg
Pravilnika o tehničkim normativima za izgradnju obje-
kata visokogradnje u seizmičkim područjima (u daljem
tekstu Pravilnik). Članom Pravilnika, koji se odnosi na
adaptaciju i rekonstrukciju postojećih objekata, definiše
se zahtevana seizmička otpornost postojećih objekata po-
sle adaptacije i rekonstrukcije, koja mora biti ispunjena
po jednom od dva kriterijuma:
 1. objekti kod kojih izvođenjem adaptacije i rekon-
strukcije ne nastaju bitne promene moraju posle izve-
denih radova biti seizmički otporni kao što su bili pre
izvedenih radova;
2. objekti kod kojih izvođenjem adaptacije i rekon-
strukcije nastaju bitne promene moraju posle izvedenih
radova biti seizmički otporni u smislu odredaba Pravil-
nika.
Pod “bitnim promenama”, u smislu odredbe Pra-
vilnika, podrazumeva se podizanje jednog sprata ili više
spratova, dogradnja uz postojeći objekat površine veće
od 10% površine objekta, rekonstrukcija ili adaptacija
objekta čija se postojeća površina smanjuje za 10%, i ako
se masa objekta povećava ili smanjuje za više od 10%.
Drugim rečima, ako nije ispunjen uslov “bitnih pro-
mena”, nije potreban seizmički proračun za dograđeni
objekat i seizmička otpornost objekta se zadržava na po-
stojećem nivou, ne utvrđujući da li je dovoljna ili ne za
ustanovljenu seizmičnost. U protivnom, ako je uslov is-
punjen, dograđeni objekat mora da ispuni uslove seizmi-
čke otpornosti kao da je u pitanju izgradnja novog objek-
ta, odnosno sve odredbe Pravilnika (slika 5). U drugom
slučaju, sa konstrukterskog aspekta, problem se znatno
komplikuje, jer postojeći objekat možda nije seizmički
otporan u smislu Pravilnika. Posledica je da, dogradnjom
objekta treba izvršiti rekonstrukciju tako da objekat kao
celina ispunjava zahteve seizmičke otpornosti. U slučaju
kada postojeći objekat nije izgrađen u skladu sa principi-
ma projektovanja aseizmičkih objekata, javlja se potreba
za značajnim obimom građevinskih radova na sanaciji
i ojačanju konstrukcije. Ovaj činjenica može biti odlu-
čujuća za procenu opravdanosti investicije nadogradnje
objekta.
Slika 5. Kriterijum za vrstu proračuna
Iako su odredbe Pravilnika jasne, one se često po-
grešno tumače u cilju da se izbegnu značajni troškovi
eventualne sanacije i rekonstrukcije postojećeg objekta.
Stav “da se masa objekta ne povećava za više od 10%”
se često zloupotrebljava nekorektnim računicama, kako
bi on bio osnov da se izbegne kompletan seizmički pro-
račun, odnosno da se izbegne veći obim radova koji je
relevantan za odluku o nadogradnja objekta.
Primećeno je u praksi, da projektant dokazuje da je
opterećenje postojeće tavanice manje od opterećenja ta-
vanice nakon dogradnje. Ova konstatacija, iako može biti
u određenim slučajevima tačna, nije jedino relevanta za
ponašanje celokupne konstrukcije objekta i primenu kri-
terijuma da nije došlo do “bitnih promena”. Nadograd-
nja, odnosno adaptacija objekta, samo izuzetno može
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 249–256
usloviti smanjenje ukupnog vertikalnog opterećenja, ako
je poslednja tavanica bila opterećena većim balastom i
ako se primenju savremeni izuzetno laki materijali. To
eventualno može biti u retkim slučajevima adaptacije
potkrovlja kao što je prikazano na slici 6 ili sa veoma ma-
lim nadzitkom (slika 7). Takođe, prenebregava se jasan
stav “podizanje jednog sprata ili više spratova”, odnosno
da povećanje spratnosti zahteva detaljnu i kompletnu se-
izmičku analizu integralnog objekta. U konstrukterskom
smislu reči, ovaj stav podrazumeva projektovanje bilo
koje dodatne tavanice, etaže ili međuetaže, koje su opte-
rećene korisnim opterećenjem, jer se na taj način formira
nova masa u dinamičkom proračunu.
Slika 6. Adaptacija potkrovlja sa badžama ili promenama
krovnih ravni
Slika 7. Nadogradnja potkrovlja sa nadzitkom
U okviru Evrokoda 8, Deo 3, razmatraju se kon-
strukcijski aspekti seizmičke procene i ojačanja obje-
kata. Kako se pri projektovanju nadogradnje obavezno
vrši seizmička procena objekta, a veoma često se javlja
i potreba za ojačanjem, odgovarajuće odredbe ovog pro-
pisa se mogu primeniti. Evrokod 8 u delu koji se odnosi
na seizmičku procenu stanja i ojačanja zgrada predlaže
proveru tri granična stanja za nadograđene objekte, kao
odgovor zgrade na seizmičko dejstvo:
–  granično stanje blizu rušenja;
–  granično stanje značajnog oštećenja;
–  granično stanje ograničenih oštećenja.
Pored toga, u zavisnosti od nivoa saznanja o geome-
triji objekta, detaljima objekta i materijalima, propisuje
se vrsta seizmičkog proračuna kao i faktori pouzdanosti,
koje treba primeniti u proračunu.
4. OPŠTI PRINCIPI NADOGRADNJE
Za pravilnu i uspešnu nadogradnju treba se pridrža-
vati sledećih opštih principa nadogradnje:
251
 –  nadogradnja objekta ne sme ni na koji način da
ugrožava susedne objekte i postojeću infrastrukturu;
–  nadogradnja objekta ne sme pogoršati upotre-
bljivost pojedinih delova objekta za svrhe kojima služe i
druge uslove korišćenja objekta;
–  nadogradnja objekta ne sme smanjiti seizmičku
otpornost objekta;
–  elementi konstrukcije, razmatrajući ih globalno i
lokalno, po dovršenoj nadogradnji treba da ispunjavaju
zahteve nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti.
Treba imati u vidu da za veliki broj starijih obje-
kata sa zidanom konstrukcijom, namenjenih za nado-
gradnju, nije razmatrana seizmička otpornost objekta u
vreme projektovanja i izgradnje. U seizmički aktivnim
područjima neophodno je sprovesti i analizu kriterijuma
za evaluaciju mogućnosti uspešne nadogradnje, sa as-
pekta seizmičke otpornosti postojećeg objekta. Ti prin-
cipi su zasnovani na osnovnim principima projektovanja
aseizmičkih objekata. Utvrđivanje da li su principi ispo-
štovani, sprovodi se analizom karakteristika objekta za
nadogradnju, i to:
–  analizom lokacije;
–  analizom regularnosti osnove objekta;
–  analizom regularnosti vertikalne dispozicije;
–  analizom veličine i rasporeda masa;
–  analizom diskontinuiteta krutosti objekta;
–  analizom konstruktivnog sistema. Slika 8. Kontrolna lista faza izrade tehničke dokumentacije za
Ukoliko se analizom utvrdi da se značajno odstu- nadogradnju objekta
pa od nekog principa, dogradnja objekta verovatno neće
imati ekonomsku opravdanost. dešava se preraspodela opterećenja, kako u nosećim tako
i u nenosećim elementima objekta.
5. FAZE PROJEKTOVANJA NADOGRADNJE
Pouzdanije informacije moguće je jednostavnije
Faze izrade tehničke dokumentacije nadogradnje su pribaviti samo u slučaju postojanja originalne projektne
znatno zahtevnije u poređenju sa tehničkom dokumenta-
dokumentacije. U protivnom treba to utvrditi sa detalj-
cijom sličnog novog objekta. Nemogućnost naplate pune
nim pregledom i pažljivom analizom postojećeg stanja.
cene troškove izrade projektne dokumentacije, dovodi do
loše prakse i smanjivanja obima neophodne dokumen- Često se pravi greška da je zatečeno postojeće stanje po-
tacije. Na slici 8 prikazan je pregled neophodnih faza lazna tačka za planiranu nadogradnju. Takođe, pogrešno
izrade projektne dokumentacije za nadogradnju objekta. se primenjuje kriterijum “bitnih promena”, jer se on od-
Izbegavanje nekih od faza proračuna dovodi do nekvali- nosi na inicijano projektovanu i izvedenu konstrukciju,
tetnih projektata i neženjenih posledica. Samo tehnička a ne na postojeće stanje objekta. Pored, navedenog treba
regulativa koja bi propisala minimalni sadržaj tehničke imati u vidu i mogućnost da objekat nije u potpunosti
dokumentacije nadogradnje rešila bi lošu praksu. izveden prema inicijalnom projektu, a da ne postoji neki
U projektu nadogradnje ne moraju sve faze izra- pisani dokaz o tome, kao što su građevinski dnevnik ili
de tehničke dokumentacije biti podjednako značajne za projekat izvedenog stanja.
konkretnu nadogradnju objekta, ali je izuzetno važno
svakoj fazi pristupiti temeljno i analitički. Jedan naizgled 5.2. Snimak postojećeg stanja objekta
nebitan podatak može biti odlučujući za uspešnost pro-
Snimak postojećeg stanja je obavezna podloga za
jekta nadogradnje.
projektovanje. Potrebno je uporediti pribavljenu arhiv-
5.1. Inicijalno stanje objekta sku dokumentaciju sa postojećim stanjem, i to geome-
triju elemenata konstrukcije, mehaničke karakteristike
Potrebno je utvrditi inicijalno stanje objekta, tj. ori-
ginalno projektovanu konstrukciju i inicijalno projekto- ugrađenog materijala, stvarna opterećenja i defektosko-
vano opterećenje. U svom veku objekta dešava se da se pija objekta. Ova faza je veoma zahtevna, a obim pri-
više puta interveniše na nosećim elementima konstrukci- kupljanja podataka prema podfazama je određen isku-
je, ili čak da se više puta sprovede i nadogradnja. Kon- stvom inženjera projektanta. Za manje iskusne inženjere
strukcija se nakon svih tih intervencija, ukoliko ima re- preporučuje se primena kriterijuma o identifikaciji nivoa
zerve u kapacitetu nosivosti, ponaša kao živ organizam, znanja o objektu datih u Evrokodu EN 1998-3.

252IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 249–256

5.2.1. Dimenzije i geometrija objekta
Utvrđivanje dimenzija i geometrije objekta, po-
drazumeva pribavljanje ili izradu svih osnova objekta i
karakterističnih preseka, odnosno utvrđivanje dimenzija
svih bitnih elemenata konstrukcije objekta, kako nose-
ćih tako i nenosećih elemenata. U snimanju geometrije
obično najveći problem je snimanje temelja, pa po po-
trebi treba sprovesti i kontrolna iskopavanja, jer tačnost
dimenzija temelja ima bitnu ulogu u proračunu.
5.2.2. Konstruktivni sistem objekta
Na osnovu svih podataka o geometriji i položaju
elemenata konstrukcije potrebno je utvrditi konstruktivni
sistem objekta i identifikovati kako noseće elemente tako
i nenoseće elemente. Posebnu pažnju treba obratiti i na
tip fundiranja objekta i temeljnu konstrukciju.
Slika 9. Čvrstoća na smicanje “in situ”
5.2.3 Mehaničke karakteristike ugrađenog materijala
Kao sastavni deo snimka postojećeg stanja objekta je
i utvrđivanje mehaničkih karakteristika ugrađenog mate-
rijala. Ispitivanje se može sprovesti “in situ” ili u labora-
toriji, ali u svakom slučaju treba izdvojiti finansijska sred-
stva još u proceduri projektovanja. Prilikom ispitivanja
zidanih konstrukcija prednost imaju ispitivanja “in situ”,
pre svega zbog otežanog manipulisanja uzorcima, kao i
očuvanja njihove celovitosti, u cilju dobijanja realnih
karakteristika. Na slici 9. prikazan je postupak “in situ”
ispitivanja nosivosti na smicanje zida, gde se jasno može
uočiti obim i složenost radova pri ispitivanju. U slučaju
ispitivanja temelja zidanih konstrukcija koji su izvedeni
od betona, primerenija je metoda sa razaranjem na odre-
đenom broju kernova, na mestima na kojima se svakako
vrši otkopavanje temelja sa ciljem njihovog snimanja.
Za dogradnje manjeg obima ili “značaja”, kad se ne
sprovode detaljna eksperimentalna istraživanja, karakte-
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 249–256
ristike materijala se usvajaju u preporučenim opsezima.
Kako taj postupak nije jednoznačan, treba biti iskusan
i pažljiv pri usvajanju vrednosti, jer su za zidane kon-
strukcije dosta veliki intervali mehaničkih karakteristika
primenjenih materijala. Pored toga, stepen nepouzdano-
sti podataka o karakteristikama materijala je znatno ve-
ći nego pri projektovanju novih konstrukcija. Osnovne
veličine koje treba utvrditi su: čvstoća pri pritisku zida i
čvrstoća pri smicanju zida.
5.2.4. Stvarna opterećenja
Utvrđivanje stvarnih opterećenja i definisanje inten-
ziteta korisnog opterećenja je takođe veoma bitan poda-
tak u snimku postojećeg stanja objekta. U svom veku,
koji je veoma često za zidane zgrade i preko 50 godina,
često se dešava da je došlo do prenamena prostora i slič-
no, što ima za posledicu i promenu stalnog i korisnog
opterećenja, kao i šeme opterećenja. U analizi snimka
stvarnog opterećenja, uzimajući u obzir i konstruktivni
sistem, potrebno je utvrditi i tok prenosa vertikalnog op-
terećenja.
5.2.5. Defektoskopija objekta
Posebnu pažnju treba posvetiti snimku defektosko-
pije celog objekta, tj. identifikaciji oštećenja. Snimak
defektoskopije daje najbolju sliku stanja objekta. Nakon
snimka defektoskopije treba napraviti klasifikaciju pr-
slina i pukotina i analizirati uzroke njihovog nastanka.
Defektoskopija je značajna i u pravnom smislu, kako bi
se nakon sprovedene nadogradnje tačno znalo koje su pu-
kotine nastale pre, a koje posle nadogradnje. U tom smi-
slu dokumentacija treba da bude uredna, precizna, jasna,
detaljna, sa podacima koji mogu poslužiti za eventualno
veštačenje.
Zahvaljujući razvoju tehnologije i tehnike danas
postoji veći broj metoda za izradu snimka defektosko-
pije. Sve metode mogu se podeliti u tri osnovne grupe:
destruktivne, poludestruktivne i nedestruktivne metode.
Zavisno od mogućnosti i slučaja zidane konstrukcije,
mogu se primeniti: endoskopsko ispitivanje, zvučna i ul-
trazvučna testiranja, flat-jack test, test povlačenja, sklero-
metar, dinamičko ispitivanje. Zadatak snimanja defekata
objekta kod izuzetno oštećenih zgrada može biti veoma
komplikovan, pa ga po potrebi treba prepustiti specija-
lizovanoj kompaniji koja raspolaže potrebnim praktič-
nim iskustvom i opremom za ispitivanje. Preporučuje
se kombinovana primena destruktivnih i nedestruktivnih
metoda, jer daje veću pouzdanost pribavljenih podataka.
Pretpostavka je se prikupljanje podataka i ispitiva-
nje konstrukcije ili materijala obavlja od strane iskusnog
stručnog osoblja i inženjera, koji je odgovoran za projek-
tovanje nadogradnje.
5.3. Snimak susednih objekata
Uticaj nadgradnje može biti i na susedne objek-
te. Zato se predlaže generalni snimak i defektoskopija
spoljnih zidova susednih objekata, ako su objekti jedan
do drugog, ili ako je rastojanje između njih malo. Ovaj
253
snimak može biti izuzetno koristan ako ga je potrebno
uporediti sa snimkom nakon završene nadogradnje pred-
metnog objekta.
5.4. Snimak okolne infrastrukture
Takođe treba pribaviti podatke o infrastrukturi koja
je u dodiru ili se nalazi u neposrednom okruženju objekta
planiranog za nadogradnju. Uticaj sleganja može imati
izuzetno nepovoljan uticaj, naročito na vodovodnu i ka-
nalizacionu mrežu. Eventualna havarija ove infrastukture
ima često prouzrokuje dodatna sleganja, kako na nado-
građenog objekta, tako i na njemu susednih objekata.
5.5. Geomehanički elaborat
Obavezna podloga za projektovanje je svakako i
geomehanički elaborat. Na osnovu podataka iz elaborata
određuju se bitni parametri za nadogradnju: sleganje tla i
nosivost tla. Po pravilu neophodno je sprovesti terenska
istraživanja, a ne koristiti samo podatke iz geoloških ka-
rata uže zone objekta. Nepovoljan nivo podzemne vode,
kao i opasnost od vlaženja lesnih slojeva, mogu biti odlu-
čujući faktori za stabilnost nadograđenog objekta.
5.6. Mikroseizmička rejonizacija
U zavisnosti od obima i značaja nadogradnje treba
obezbediti i mikroseizmičku rejonizaciju. Trošak izrade
ove studije je beznačajan u poređenju sa značajem pouz-
danijih ulaznih podataka za seizmički proračun. Tu se pre
svega misli da podatak maksimalnog očekivanog ubrza-
nja tla na nivou temeljne konstukcije.
da li je u dozvoljenim granicama. Kod starijih objekata,
tlo ispod postojećih temelja je završilo proces konsolida-
cije, što treba uzeti u proračunu pri određivanju nosivosti
tla, kao pri proračunu sleganja tla.
5.10. Proračun sleganja
Teoretski gledano u svakom slučaju za dodatno ver-
tikalno opterećenje pojaviće se i dodatno sleganje. Da li je
nivo dobijenog dodatnog sleganja prihvatljiv ili ne, zavisi
prvenstveno od osetljivosti konstrukcije na sleganje, kao i
da li se očekuje pojava nejednakog sleganja. Dodatno na-
prezanje usled nadogradnje po pravilu izaziva vertikalna
pomeranja konstrukcije usled sleganja, koja uslovljavaju
određene veće ili manje pukotine. Pojava pukotina je sko-
ro obavezna u malterisanim zidovima debljeg sloja. Nisu
sve pukotine “opasne”, već samo one koje se pojavljuju
u nosećim elementima. Posledice sleganja se lako se uo-
čavaju ako su veća, jer obično poremete neke elemente
objekta, zatvaranje vrata ili prozora, prouzrokuju pucanje
keramičkih pločica ili pucanje kruto zalivenih kanaliza-
cionih cevi. Kao primer takvih događaja, na slici 10 pri-
kazano je izvijanje letvica u podrumskim ostavama usled
sleganja temelja nakon dogradnje objekta.

5.7. Određivanje intenziteta dodatnih vertikalnih sila

Dogradnjom objekta dolazi do dodatnog vertikalnog
opterećenja objekta. Ovo opterećenje predstavlja stalno
i korisno opterećenje i nije ga komplikovano odrediti.
Dodatno vertikalno opterećenje deluje na sve vertikalne
elemente konstrukcije i temeljnu konstrukciju postojećih
objekta. Promena vertikalnog opterećenja (smanjenje ili
povećanje) postoji i na poslednjoj tavanici objekta posto-
jećeg objekta.

5.8. Provera nosivosti postojeće konstrukcije usled

povećanog vertikalnog opterećenja
Provera obuhvata proveru svakog vertikalnog ele-
menta postojeće konstrukcije za ukupno vertikalno opte-
rećenje, postojeće i dodatno usled nadogradnje. Na osno-
vu ove provere može se proceniti obim potrebne sanacije
i ojačanja postojećih elemenata konstrukcije za povećano
vertikalno opterećenje. Saznanje o troškovima sanacije
i ojačanje može uticati na odluku da li će se ostati pri
odluci o investiranju u nadogradnju. Uobičajena praksa
je da se razmatra investicija nadogradnje samo na osno-
vu troškova nadograđenog dela objekta, a ne i na osnovu
intervencija na postojećoj konstrukciji.
5.9. Provera nosivosti tla
Povećanje ukupnog vertikalnog opterećenja izaziva
povećano naprezanja i temeljnog tla, što treba proveriti
Slika 10. Izvijanje drvenih letvica u podrumskim ostavama
Proračun sleganja je takođe bitan za susedne objekte
i infrastrukturu. Na taj podatak treba obratiti posebnu pa-
žnju, jer eventualno pucanje cevi može dovesti do velike
materijalne štete, a posledično i do uticaja na konstrukci-
ju, pogotovo za tla koja su osetljiva na vlaženje.
5.11. Proračun novih konstruktivnih elemenata
Konstruktivni inženjer treba da utiče na rešenje ar-
hitektonskog projekta nadogradnje tako da ono bude u
skladu sa glavnim opštim principima: što lakša konstruk-

254IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 249–256

cija, jasan konstruktivni sistem, poštovanje kontinuiteta
slične horizontalne krutosti po visini objekta.
Za uobičajenu analizu opterećenja zgrada treba iz-
vršiti dimenzionisanje novih elemenata konstrukcije u
dograđenom delu objekta i proveriti njihovu nosivost i
upotrebljivost.
5.12. Seizmički proračun
Seizmički proračun je bitno složeniji od proračuna
za statičko opterećenje, pa je neophodno na početku se-
izmičkog proračuna usvojiti određene pretpostavke. To
pre svega znači definisati opštost primene proračuna (sli-
ka 11). Od prikazanih sistema koji se mogu razmatrati,
uobičajeno se u proračunima primenjuje najjednostavni-
ji “Sistem 3”, koji predstavlja objekat sa nadogradnjom
oslonjen na fiksnim (krutim) oslocima. S obzirom na či-
njenicu da su zidane konstrukcije krute konstrukcije, de-
formabilnost posloge može uticati na period oscilovanja.
Slika 11. Opštost razmatranja u seizmičkom proračunu
Seizmičko opterećenje je po svojoj prirodi dinamič-
ko opterećenje sa određenim frekventnim karakteristika-
ma (predominantni period). Odnos tih frekventnih karak-
teristika prema dinamičkim karakteristikama objekta je
važan faktor za veličinu zemljotresnog dejstva na obje-
kat. Dogradnjom objekta se menjaju i/ili dodaju spratne
mase, što utiče ne samo na intenzitet seizmičkog optere-
ćenja već i na raspored seizmičkih sila po visini. Takođe,
nagle promene međuspratnih krutosti dograđenih delova
u odnosu na postojeće, mogu da utiču na značaj viših to-
nova u ukupnom odgovoru.
Na Slici 12 dat je pregled svih delova seizmičkog
proračuna za slučaj izrade projekta nadogradnje.
Slika 12. Kontrolna lista delova seizmičkog proračuna
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 249–256
Prvi korak u seizmičkom proračunu je je provera
da li je nadograđeni objekat u saglasnosti sa odredbama
aktuelnog Pravilnika. Veoma je teško ispuniti na postoje-
ćem objektu, koji nije građen po aseizmičkim pravilima,
sve zahteve Pravilnika. Međutim, opšte, glavne odredbe
moraju biti ispoštovane. Za pojedine stavove koji se nisu
primenili, neophodno je dokazati da oni nisu od presudnog
značaja za seizmičku otpornost nadograđenog objekta.
Prvi kriterijum, koji može biti ograničavajući za pla-
niranu dogradnju, je dozvoljeni broj spratova za pojedine
vrste zidanih konstrukcija (Tabela 1). Ovako definisan
kriterijum spratnosti zidanih konstrukcije je strog i ogra-
ničavajući za veliki broj eventualno planiranih nadgrad-
nji. Ukoliko se odstupa od ovog kriterijuma, neophodno
je proračunom dokazati da je osnovni zahtev zadovoljen,
što znači: “objekti visokogradnje se projektuju tako da
zemljotresi najjačeg intenziteta mogu prouzrokovati
oštećenja nosivih konstrukcija, ali ne sme doći do ruše-
nja tih objekata”.
Tabela 1. Dozvoljeni broj spratova za zidane zgrade (Pravilnik,
1981-90)
seizmički stepen
vrsta zidane konstrukcije IX VIII VII
obične — P+1 P+2
sa vertikalnim serklažima P+2 P+3 P+4
armirane P+7 P+7 P+7
Osnovni sistem zidanih konstrukcija su noseći zi-
dovi u dva ortogonalna pravca objekta, povezani u visini
krutih međuspratnih konstrukcija horizontalnim serklaži-
ma. Međuspratne konstrukcije moraju biti krute u svojoj
ravni, a temeljna konstrukcija treba da poseduje dovoljnu
krutost u ravni temelja. Vertikalni serklaži obavezno se
postavljaju na svim uglovima objekta, na mestima suče-
ljavanja nosivih zidova, kao i na slobodnim krajevima
nosećih zidova. Sve ove zahteve, koji obezbeđuju seiz-
mičku otpornost zidanih zgrada, moguće je ispuniti samo
uz obimne intervencije na objektu.
U zavisnosti od seizmičnosti lokacije potrebno je
odrediti seizmičko opterećenje, a zatim sprovesti seizmi-
čki proračun za celovitu konstrukciju. To podrazumeva
proračun kapaciteta seizmičke otpornosti objekta i glo-
balno i lokalno, za pojedine konstruktivne elemente. Ceo
proračun zidova, što uključuje proveru nosivosti na smi-
canje, proveru nosivosti pritisnutog dela zida i proveru
bočne nosivosti zida, može se sprovesti prema Pravilniku
ili Evrokodu 6 i Evrokodu 8 (Salatić i dr., 2013). Posebnu
pažnju treba posvetiti proračunu veze dograđenog dela
objekta sa postojećim, koju treba dimenzionisati na hori-
zontalnu inercijalnu silu u nivou veze.
Kod krutih konstrukcija treba proveriti i dodatno
opterećenje tla usled rotacije konstrukcije, odnosno te-
melja, kao krutog tela.
Takođe treba proveriti i aseizmičke razdelnice sa
susednim objektima i na taj način sprečiti eventualni su-
dar objekata.
255
5.13. Predlog sanacije i ojačanja
Kriterijumi za konstruktivnu intervenciju (sanaciju
ili ojačanje) zasnivaju se na proceni stanja konstrukcije i
sprovedenom seizmičkom proračunu integralnog objek-
ta. Prema Evrokodu 8 kriterijumi se zasnivaju na razma-
tranju sledećih činjenica:
–  sve uočene velike lokalne greške treba popraviti;
–  kod izrazito neregularnih zgrada, regularnost
zgrada treba poboljšati što je više moguće i po visini i
u osnovi;
–  povećanje lokalne duktilnosti treba izvesti gde
god je to potrebno;
–  povećanje nosivosti nakon intervencije ne sme da
umanji raspoloživu globalnu duktilnost;
–  zahtevane karakteristike regularnosti zgrade mo-
gu se postići izmenom nosivosti i/ili krutosti određenog
broja komponenti ili uvođenjem novih konstruktivnih
elemenata;
–  neduktilne nadvratne ili nadprozorne grede treba
zameniti;
–  neadekvatne spojeve između tavanica i zidova
treba poboljšati;
–  eliminisati mogućnost bočnog probijanja zida.
Tip intervencije može se klasifikovati u nekoliko
vrsta:
–  lokalna ili celokupna promena (zamena) ošteće-
nih i neoštećenih elemenata uzimajući u obzir krutost,
nosivost ili duktilnost elemenata;
–  dodavanje novih konstruktivnih elemenata;
–  izmena konstruktivnog sistema u cilju dobijanja
regularnijeg i duktilnijeg sistema;
–  dodavanje novog konstruktivnog sistema za deli-
mično ili potpuno prihvatanje seizmičkih uticaja;
–  transformaciju nenosećih elemenata u noseće ele-
mente konstrukcije;
–  uvođenje pasivne kontrole ponašanja konstrukcije;
–  redukcija masa;
–  ograničenje ili promena namene zgrade;
–  delimično rušenje elemenata ili zgrade.
Kod zidanih zgrada najčešće intervencije sanacije i
ojačanja su sanacija pukotina, sanacija i ojačanje zidova,
sanacija i ojačanje spojeva zidova, ukrućivanje tavanica
i poboljšanje veze sa zidovima, sanacija ili ugradnja ser-
klaža, ojačanje horizontalne krutosti objekta i ojačanje
temeljne konstrukcije. Svaka od ovih intervencija je slo-
žena i može biti predmet posebnog rada.
5.14. Program geodetskog osmatranja objekta
Geodetsko osmatranje treba da da potvrdu celovitog
proračuna dogradnje objekta. Repere za geodetsko osma-
tranje treba postaviti pre početka izvođenja radova, kako
bi se za vreme izvođenja radova pratila pomeranja pri
različitim fazama opterećenja i po potrebi intervenisalo u
proračunu i predloženom rešenju dogradnje. Preporučuje
se praćenje sleganja i susednih objekata, dok ne dođe do
stabilizacije vrednosti ukupnog sleganja nadograđenog
objekta. Elaborat po potrebi može poslužiti i za proces
veštačenja, pa ovu činjenicu treba imati u vidu od počet-
ka njegove izrade.
256IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 249–256
6. ZAKLJUČAK
Dogradnja zidanog objekta je specifičan konstrukter-
ski zadatak pre svega zbog velikog broja nepoznatih poda-
taka neophodnih za proračun. Nepoznate veličine su posle-
dica vremenske distance u odnosu na vreme projektovanja
i izgradnje objekta, kao i istorije incidentnih događaja u
životnom veku objekta (zemljotresi, požari, bujice i sl.)
Za pravilnu i uspešnu nadogradnju preporučuje se:
–  detaljnost i sistematičnost u postupku izrade pro-
jektne dokumentacije;
–  posebna pažnja pri prikupljanju što pouzdanijih
ulaznih podataka;
–  poštovanje osnovnih principa i pravila projekto-
vanja aseizmičkih objekata;
–  obezbeđenje ponašanja celog sistema i elemenata
sistema prema pretpostavkama proračuna;
–  detaljna razrada detalja za izvođenje radova;
–  kvalitetan nadzor nad izvođenjem radova.
U našoj sredini nadogradnja objekata je dugo prisut-
na u graditeljskoj praksi. Činjenica da postoji veliki broj
nestručno izvedenih nadograđenih objekata ima poseban
društveni značaj zbog nesagledivih posledica čak i u sluča-
ju dejstva projektnog zemljotresa. Zbog toga je potrebno je
da se precizira tehnička regulativa i izdaju posebne smerni-
ce sa preciznom metodologijom za projektovanje pri nado-
gradnji. Takođe, treba da se sagleda mogućnost preventiv-
ne sanacija loše izvedenih nadograđenih objekata.
LITERATURA
[1] Aničić D., Fajfer P., Petrović B., Szavits – Nossan A.,
Tomaževič M., Zemljotresno inženjerstvo – visokogradnja,
Građevinska knjiga, Beograd, 1990.
[2] Evrokodovi za konstrukcije Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004,
Proračun betonskih konstrukcija Deo 1-1: Opšta pravila i
pravila za zgrade, Građevinski fakultet Univerziteta u Be-
ogradu, Beograd, 2006.
[3] Evrokodovi za konstrukcije Evrokod 6: EN 1996-1-1:2005,
Proračun zidanih konstrukcija Deo 1-1: Opšta pravila za
armirane i nearmirane zidane konstrukcije, Građevinski
fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009.
[4] Evrokodovi za konstrukcije Evrokod 8: EN 1998-1-1:2004,
Proračun seizmički otpornih konstrukcija Deo 1-1: Opšta
pravila, seizmička dejstva i pravila za zgrade, Građevinski
fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009.
[5] Evrokodovi za konstrukcije Evrokod 8: EN 1998-3 2005,
Proračun seizmički otpornih konstrukcija Deo 3: Proračun
seizmički otpornih konstrukcija, Građevinski fakultet Uni-
verziteta u Beogradu, Beograd, 2009.
[6] Muravljov M,, Živković S. i Kovačević T., Metodologija
ispitivanja kvaliteta materijala pri izvođenju zidanih zgrada,
Savetovanje nadogradnja stambenih i javnih zgrada, Be-
ograd, 2000.
[7] Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju objekata
visokogradnje u seizmičkim područjima Službeni list SFRJ
35/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90
[8] Salatić R. Mandić R. i Marinković M., Seizmički proračun
zidanih zgrada prema Evrokodu 8, Izgradnja, godina 67, broj
5-6, 2013
[9] Čaušević A., Rustempašić N. i Skoko M, Destruktivne i ne-
destruktivne metode ispitivanja materijala kod zidanih kon-
strukcija, VII Naučno/stručni simpozij sa međunarodnim
učešćem, Zenica, BiH, 2008.
[10] Zakon o planiranju i izgradnji, Sl. glasnik RS”, br. 72/09,
81/09, 64/10 – odluka US, 24/11 i 121/12
ASEIZMIČKO PROJEKTOVANJE I IZVOĐENJE
OJAČANJA ZIDOVA, MEĐUSPRATNIH KONSTRUKCIJA
I TEMELJA NADOGRAĐENIH ZIDANIH ZGRADA
WALLS STOREY STRUCTURES AND FOUNDATIONS
ASEISMIC STRENGTHENING DESIGN AND CONSTRUCTION
IN MASONRY BUILDING EXTENSION
UDK: 699.841:728
Stručni rad

Prof. dr Boško STEVANOVIĆ, dipl.inž.građ.1)

Str. sar. Drago OSTOJIĆ, dipl.inž.građ.2)
Asis. mr Branko MILOSAVLJEVIĆ, dipl.inž.građ.3)
Doc. dr Ivan GLIŠOVIĆ, dipl.inž.građ.4)

REZIME
U radu se razmatra projektovanje i izvođenje nadogradnje zidanih objekata u seizmičkim
područjima, polazeći od osnovnih principa. Navedeni su osnovni principi modeliranja, pro-
računa i konstruisanja elemenata, kao i osnovni načini ojačanja temelja, vertikalnih i hori-
zontalnih elemenata konstrukcije. Konstatovano je da problematika nadogradnje, način i obim
ojačanja elemenata zidanih konstrukcija nije u potpunosti definisana tehničkom regulativom.
Prilikom donošenja odluke o mogućnosti nadogradnje zidanih objekata neophodno je sagledati
i analizirati postojeći konstrukcijski sistem i stanje objekta, a prilikom izvođenja nadogradnje i
ojačanja primeniti inženjerske principe pri postupaku projektovanja i izgradnje.
Ključne reči: nadogradnja, proračun, ojačanje, temelji, zidovi, međuspratne konstrukcije
SUMMARY
Design and construction of masonry building extension in seismic active regions, based
on fundamental principles is considered in this paper. Basic principles of modeling, design and
construction of elements, as well as the principal methods of foundations, vertical and horizon-
tal elements strengthening is presented. It is concluded that masonry buildings extension issues
are not entirely covered by technical norms. It is essential to comprehend and analyze existing
structural system and building condition before reaching the structure extension decision, and to
apply engineering principles in design and construction procedures.
Key words: building extension, design, strengthening, fundations, walls, storey structure

1. UVOD da prethodi i arhitektonsko-urbanistička analiza, odno-

Nije retkost da se u toku eksploatacije, odnosno
upotrebe objekta, izvrši prenamena pojedinih njegovih
delova ili čak celog objekta. Pored toga, iz raznoraznih
razloga, ponekad se predvidi i nadogradnja jednog ili vi-
še spratova na postojećem objektu.
Principijelno gledano, problematika promene name-
ne ili nadogradnje objekta se bitno ne razlikuje od bilo
koje druge, uobičajene izgradnje. Neophodno je izradi-
ti projektnu dokumentaciju i obezbediti sve saglasnosti,
uslove i dozvole, kao i kod izgradnje novog objekta.
Nadogradnji ili promeni namene postojećeg, kao i
izgradnji novog objekta, pored ostalog, obavezno mora
Adresa autora: Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet, 11000
Beograd, Bulevar kralja Aleksandra 73, Srbija
E-mail: 1)
 bole@imk.grf.bg.ac.rs
2) drago@imk.grf.bg.ac.rs
3) brankom@imk.grf.bg.ac.rs
4) ivang@imk.grf.bg.ac.rs
sno izrada odgovarajućih projekata. Ponekad je, zbog
specifičnih uslova, problem projektovanja nadogradnje
znatno složeniji i kompleksniji od projektovanja novog
objekta. S obzirom da se nadogradnjom povećava gabarit
objekta, da se menja njegov prethodni izgled, njegov od-
nos prema susednim objektima i okolini, projektant ima
obavezu da postojeći i dograđeni deo objekta dovede u
skladnu celinu, kako međusobno tako i sa okolinom. Po-
red toga, pri projektovanju funkcije i rasporeda prostori-
ja, a često i enterijera, postoji niz ograničenja i uslovlje-
nosti, pre svega položajem stepeništa, liftova, fasadnih
otvora, ″mokrih″ čvorova i slično. U takvim poslovima
do punog izražaja dolaze znanje, sposobnost i maštovi-
tost projektanta.
U analizi opravdanosti nadogradnje, mora se poći
od činjenice da su konstrukcijski aspekti najvažniji. Na-
dogradnjom se ni u kom slučaju ne sme ugroziti stabil-
nost, nosivost, sigurnost i trajnost postojećeg objekta i

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 257–267 257

njegovog nadograđenog dela. Tek kad su ovi uslovi za-
dovoljeni može se govoriti o funkcionalnosti, estetici ili
o ekonomskoj opravdanosti, što su, naravno, nezaobila-
zni faktori.
U postupku analize mogućnosti i uslova za nado-
gradnju, sa konstrukcijskog aspekta, neophodno je, pre
svega, definisati konstrukcijski sistem postojećeg objek-
ta. Ovo se odnosi na vertikalne i horizontalne elemente
konstrukcije, krovnu konstrukciju, a posebno na način
fundiranja i tip temelja (temeljne trake, samci, šipovi
itd). Konstrukcijski sistem se najjednostavnije može sa-
gledati iz projektne dokumentacije, ukoliko ona postoji,
odnosno, ako je sačuvana i dostupna. Kako je najčešći
slučaj u praksi da ta dokumentacija ne postoji ili je nepot-
puna, podaci o konstrukciji objekta se moraju prikupiti
pregledom na licu mesta. Pri tome je obično dovoljno na
pojedinim mestima otkopati temelje, otkriti međuspratnu
konstrukciju, utvrditi tip, dimenzije i položaj vertikalnih
nosećih elemenata, tip stepeništa itd. Pregled objekta je
neophodno izvršiti uvek, čak i u slučaju kada projektna
dokumentacija postoji, sa ciljem upoređenja projektova-
nog i izvedenog stanja i, što je posebno važno, sa ciljem
otkrivanja eventualnih deformacija, oštećenja ili nedo-
stataka.
Poseban problem kod razmatranja konstrukcijskog
aspekta nadgradnje zgrada predstavlja seizmička otpor-
nost objekta nakon nadgradnje. Naime, kako su naši prvi
propisi za građenje u seizmičkim područjima doneseni
tek posle zemljotresa u Skoplju 1963. godine, to može,
na prvi pogled, da znači da ogroman broj objekata, ko-
ji su izgrađeni pre toga, automatski ne zadovoljavaju
odredbe propisa. Naravno, istina je da postoje i ranije
građeni objekti, uglavnom manje spratnosti, koji po pri-
menjenom konstrukcijskom sistemu i građevinskim ma-
terijalima u potpunosti zadovoljavaju odredbe tih novih
propisa. Međutim, postavlja se pitanje šta se dešava sa
seizmičkom otpornošću u slučaju nadogradnje i poveća-
nja mase objekta. Upravo zbog takvih dilema, u perio-
du kada je nadogradnja objekata u našoj zemlji postala
veoma rasprostranjena, u važeći ″Pravilnik o tehničkim
normativima za izgradnju objekata visokogradnje u se-
izmičkim područjima″ unesena je dopuna u vidu člana
115a. Ovim članom se propisuje da seizmička otpornost
postojećih objekata posle adaptacije i rekonstrukcije (na-
dogradnje?) mora biti kao što je bila i pre izvedenih rado-
va ili mora biti u svemu prema odredbama Pravilnika. Pri
tome je uveden pojam ″bitna promena″ koji kod velikog
broja konstruktera i dalje ostavlja nedoumice i različi-
ta tumačenja. U svakom slučaju, najispravniji put jeste
detaljna računska analiza ponašanja objekta za dejstvo
seizmičkih sila u stanju pre i posle nadogradnje. Pri tome
naravno treba uvažavati odredbe našeg Pravilnika, ali je
preporučljivo analizirati i druge propise, pre svega Evro-
kod 8 (Projektovanje seizmički otpornih konstrukcija).
U okviru glavnog projekta za nadogradnju potrebno
je izvršiti detaljnu analizu uticaja na objekat u stanju pre
i posle predviđene nadogradnje, analizu geomehaničkih
karakteristika tla i proračun dodatnih sleganja temelja
(naravno da je dodatni napon na tlo ispod temelja osnovni
258IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 257–267
parametar za analizu) i izvršiti proveru nosivosti posto-
jećih elemenata konstrukcije. Na osnovu toga se donosi
odluka o potrebi ojačanja temelja, zidova, međuspratnih
konstrukcija ili drugih delova konstrukcije. U ovom radu
će biti analizirane metode projektovanja i izvođenja oja-
čanja osnovnih elemenata konstrukcije u slučaju nado-
gradnje zidanih objekata.
U svakom slučaju, konstrukcijsko rešenje nadograd-
nje u mnogome zavisi od inženjera-konstruktera, njego-
vog iskustva, poznavanja tehnologije građenja, pozna-
vanja građevinskih normi i materijala, a često i njegove
dovitljivosti. Svaka iole ozbiljnija nadgradnja predstavlja
izazov za konstruktera i uglavnom je, u saradnji sa arhi-
tektom, investitorom i izvođačem, moguće naći prihvat-
ljivo rešenje.
2. PROJEKTOVANJE NADOGRADNJE ZIDANIH
OBJEKATA
U najvećem broju slučajeva, prilikom nadogradnje
postojećih zidanih objekata, nastaje „bitna promena“
kako je to definisano u Pravilniku o tehničkim normati-
vima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim
područjima. Tada treba pristupiti proveri nosivosti i sta-
bilnosti postojeće konstrukcije za novoprojektovano sta-
nje sa nadogradnjom i zatim, uglavnom, projektovanju
odgovarajućih ojačanja postojeće konstrukcije. Provera
nosivosti i stabilnosti se odnosi na povećano vertikalno
i horizontalno opterećenje usled nadogradnje. Povećanje
horizontalnog opterećenja, uglavnom od seizmičkog dej-
stva, nejčešći je razlog ojačanja zidanih konstrukcija pri
nadogradnji.
Izbor rešenja ojačanja postojeće zidane konstrukcije
pri nadogradnji, kao što je to već istaknuto, zavisi od više
faktora (spratnost, konstruktivni sistem, broj zidova itd.).
Osnovno polazište za projekat ojačanja konastrukcije
treba da bude jasan koncept konstrukcijskog sistema za
prihvatanje horizontalnih sila od seizmičkih dejstava. S
tim u vezi, se mogu definisati sledeći konstruktivni siste-
mi zidanih nadograđenih konstrukcija sa ili bez ojačanja:
– sistemi zidova bez vertikalnih i horizontalnih ser-
klaža (obične zidane konstrukcije),
– sistemi sa zidanim zidovima uokvirenim vertikal-
nim i horizontalnim serklažima,
– sistemi sa armiranim zidanim zidovima,
– sistemi sa zidanim zidovima i armiranobetonskim
elementima za ojačanje.
Za sve navedene sisteme osnovi uslov je da posto-
je međuspratne tavanice krute u svojoj ravni kako bi se
obezbedio zajednički rad vertikalnih elemenata kon-
strukcije na prihvatanju horizontalnih sila od seizmičkih
dejstava i njihovom sprovođenju do temelja.
Dva osnovna kriterijuma koja treba da, pri usvaja-
nju koncepta ojačanja konstrukcije, budu razmotrena su
spratnost nadograđenog objekta i količina (površina u
osnovi) zidova. Naš Pravilnik, kao i Evrokod 8, definišu
maksimalni dozvoljeni broj spratova u funkciji od seiz-
mičke zone ili ubrzanja tla i odabranog konstruktivnog
sistema. Površina zidova u osnovi je u Evrokodu defini-
sana kao procenat površine zidova u odnosu na površinu
osnove objekata, a u našem Pravilniku preko minimal-
nih međusobnih rastojanja zidova. Posebno treba istaći
da za VIII zonu seizmičnosti, na primer, koja odgovara
ubrzanju od 0.2g, za nearmirane zidove naš Pravilnik do-
pušta spratnost P+1, a Evrokod samo jedan sprat (P+0),
i to pri površini zidova od 6% površine osnove. Jasan je
zaključak da za VIII zonu, koja pokriva najveći deo te-
ritorije Srbije, praktično svaka nadogradnja nearmiranih
zidanih konstrukcija podrazumeva neku vrstu ojačanja
postojeće konstrukcije. Sa druge strane je važno uočiti da
maksimalna spratnost, pri istom ubrzanju, za konstrukci-
je ojačane serklažima iznosi P+3, po našem Pravilniku,
odnosno 2 sprata (P+1) prema Evrokodu 8, dok kod ar-
miranih zidova je to P+3 po Pravilniku, odnosno 3 sprata
(P+2) prema Evrokodu. Sledi da nadogradnja postojećih
zidanih objekata spratnosti 3 do 4 spata, za još jedan ili
dva, što je čest slučaj u praksi, ne bi trebalo da se izvodi
bez značajnih ojačanja konstrukcije, u smislu dodavanja
novih elemenata, pre svega armiranobetonskih zidova.
Pri usvajanju koncepta rešenja konstrukcije uvođe-
njem novih elementa konstrukcije treba svakako, između
ostalog, razmotriti sledeće aspekte:
– Raspored novoprojektovanih armiranobetonskih
elemenata za ojačanje konstrukcije.
Prilikom usvajanja rasporeda novoprojektovanih
elemenata konstrukcije neophodno je poštovati gene-
ralne smernice o pravilnom rasporedu zidova u odnosu
na centar mase, kao i neophodnost postavljanja eleme-
nata u oba pravca. Čest je slučaj u postojećim zidanim
objektima da zidani zidovi u pravcu upravnom na pravac
nošenja međuspratne konstrukcije imaju značajno veću
krutost od zidova iz drugog pravca, koji ne primaju verti-
kalno opterećenje od tavanica. Ukoliko bi se ojačao samo
slabiji pravac, nastala bi konstrukcija sa elementima za
prihvatanje horizontalnih sila od dejstva seizmike veoma
različitim po pomerljivosti i duktilnosti u dva ortogonal-
na pravca, što nije poželjno.
– Kompatibilnost pomeranja novoprojektovanih
(armiranobetonskih) i postojećih (zidanih) elemenata.
Pri svim oblicima ojačanja konstrukcije, a pogotovu
kada je u pitanju ojačanje dodavanjem novih armirano-
betonskih elemenata (zidova), pojedini postojeći zidovi,
koji nisu uzeti u obzir pri formiranju sistema za prihvata-
nje horizontalnih sila, prihvataju vertikalno opterećenje i
moraju biti provereni na maksimalna horizontalna pome-
ranja konstrukcije. Kompatibilnost pomeranja predstav-
lja ograničavajući faktor za duktilnost cele konstrukcije,
koji rezultuje većom zahtevanom krutošću i nosivošću
novoprojektovanih elemenata.
– Veza novoprojektovanih i postojećih elemenata.
Ova veza je od značaja po dva osnova. Prvi pred-
stavlja vezu postojeće tavanice i novoprojektovanih ele-
menata u cilju prenošenja indukovanih inercijalnih sila sa
tavanice na nove zidove, da bi se isti uključili u konstruk-
cijski sistem koji prihvata uticaje od dejstva seizmike. S
druge strane, potrebno je povezatu nove i postojeće zido-
ve kada se oni dodiruju. Veoma čest slučaj je da se novo-
projektovani zidovi formiraju betoniranjem uz postojeće
zidove. U tom slučaju, veza starog i novog elementa, po-
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 257–267
red obezbeđenja zajedničkih pomeranja, dovodi do „ak-
tiviranja“ gravitacionog opterećenja sa viših spratova u
novoprojektovanim zidovima pri velikim horizontalnim
pomeranjima, što je povoljno sa aspekta nosivosti ovih
elemenata.
– Postizanje potrebne duktilnosti konstrukcije.
Poznato je da zidane konstrukcije odlikuje slaba
duktilnost i da je to faktor, kao što je istaknuto, ograni-
čenja duktilnosti novoprojektovane ojačane konstrukcije.
Naknadno armiranje postojećih zidova u horizontalnim
fugama, torkretiranje površina zida sa odgovarajućom
mrežastom armaturom ili obrada površina zidova savre-
menim malterima ojačanim plastičnim mrežama pred-
stavljaju neke od načina da se poveća duktilnost i hori-
zontalna pomerljivost zidova. Ove mere mogu biti deo
koncepta ojačanja zidova da prihvate horizontalne uti-
caje kod manjih spratnosti, ili samo mera za povećanje
duktilnosti u kombinaciji sa drugim elementima ojačanja
konstrukcije, pre svega armiranobetonskim zidovima.
– Fundiranje novoprojektovanih elemenata.
Pri značajnim ojačanjima konstrukcije, uvođenjem
novih elemenata za prihvatanje horizontalnih sila od dej-
stva seizmike, njihovo fundiranje je poseban problem, u
smislu nosivosti i stabilnosti ojačane temeljne konstruk-
cije. O načinima ojačanja temelja biće više reči u nared-
nim poglavljima ovog rada, a ovde treba naglasiti da je
povezivanje postojećih i novoprojektovanih temelja od
posebnog značaja, između ostalog i u cilju «aktivacije“
novopojektovanih elemenata ojačanja na vertikalno op-
terećenje od postojeće kontrukcije pri velikim horizon-
talnim pomeranjima u zemljotresu.
Proračunsko modeliranje zidanih konstrukcija u ci-
lju utvrđivanja uticaja i pomeranja pri dejstvu vertikalnih
i horizontalnih opterećenja, pre svega dejstva seizmičkih
sila, zavisi od odabranog konstrukcijskog sistema pri oja-
čanju dograđenih objekata.
Ukoliko se radi od običnim zidanim zgradama, bez
dodatne armature i serklaža, svaki vertikalni element, u
skladu sa Pravilnikom, treba proveriti prema glavnim za-
težućim naponima, upoređenjem sa maksimalnim dopu-
štenim ili graničnim vrednostima.
Kod zidova sa vertikalnim i horizontalnim serkla-
žima, zidana ispuna se može modelirati kao dijagonalni
element koji prenosi pritisak, u okviru ramovske kon-
strukcije koju formiraju vertikalni i horizontalni serklaži.
Evrokod 8, kao i naš Pravilnik, između ostalog, propisuju
uslove u vidu minimalnih dimenzija i količina armature u
serklažima, kao i njihovo maksimalno rastojanje.
U slučaju ojačanja zidova armiranim malterom ili
sitnozrnim betonom u modeliranje treba uključiti pove-
ćanu krutost zida. Zatezanja koja u zidovima nastaju mo-
gu se poveriti armaturi, međutim, na pritisak se moraju
proveriti i zid i betonsko ojačanje, srazmerno krutostima.
Ojačanje konstrukcije dodavanjem novih armirano-
betonskih elemenata (zidova) kao, na prvi pogled, jasan
način ojačanja – sve nose novi elementi, može predstav-
ljati poseban problem pri modeliranju i proračunu. Mo-
deliranje samo novih elemenata je „na strani sigurnosti“
što se njihove nosivosti tiče, ali treba imati u vidu da su
259
pomeranja takvog modela nerealno velika, što može vo-
diti ka pogrešnim zaključcima o dinamičkim karakteristi-
kama konstrukcije, a time o nivou seizmičkog optereće-
nja. Kao što je ranije naglašeno, takva pomeranja obično
ne mogu da prate preostali zidani zidovi. Zajedničko
modeliranje armiranobetonskih zidova i ostatka zidane
konstrukcije se ne može prihvatiti jer se radi o potpuno
različitim mehanizmima prihvatanja i prenošenja optere-
ćenja. Može se zaključiti da, kada je neophodno ojačanje
konstrukcije većih razmera, ono treba da bude sveobu-
hvatno, u smislu ojačanja postojećih elemenata uteza-
njem seklažima ili armiranjem postojećih zidova u kom-
binaciji sa dodatnim armiranobetonskim elementima.
3. POSTUPCI I NAČINI OJAČANJA ZIDOVA U
SLUČAJU NADOGRADNJE
Ukoliko se nakon proračuna nadograđene konstruk-
cije konstatuje da je potrebno izvršiti ojačanje zidova za
prijem dodatnih vertikalnih i horizontalnih opterećenja,
od velike je važnosti izabrati metodu ojačanja koja će biti
jednostavna i ekonomična za izvođenje. Pored toga, oja-
čana konstrukcija mora da obezbedi zahtevanu sigurnost
i stabilnost za dejstvo svih verti-
kalnih i horizontalnih uticaja.
U slučaju da se zahteva oja-
čanje postojeće zidane zgrade,
primena armirane malterske ili
betonske obloge je logičan način
poboljšanja seizmičke otpornosti
konstrukcije. Kako je metod lak
za primenu i vrlo efikasan, široko
se koristi u celom svetu. Odluku
o načinu ojačanja (malterska i
betonska obloga, sa jedne ili dve
strane zida) treba da bude za-
snovana na odgovarajućem pro-
računu. Pri tome, treba težiti da
radovi na ojačanju, u najmanjoj
mogućoj meri ometaju normalan
život i funkcionisanje korisnika Slika 1. Primena armirane malterske obloge na zid od opeke
objekta.
Kada se vrši ojačanje armiranom oblogom, elemen-
te postojećeg konstruktivnog sklopa treba sistematično
ojačati. Ojačani elementi treba da budu uniformno raspo-
ređeni u osnovi i preseku zgrade. Ovi elementi poboljša-
vaju seizmičku otpornost i duktilnost sistema. U slučaju
da se ojačavaju samo pojedini elementi, treba voditi raču-
na da ne dođe do pogoršanja raspodele seizmičkih sila na
konstrukcijske elemente. Torzioni efekti ili nepravilnost
u oblicima oscilovanja, koji se javljaju u slučaju koncen-
tracije ukrućenja u jednom delu zgrade, mogu izazvati
koncentraciju oštećenja i loše seizmičko ponašanje oja-
čane zgrade.
Postupak oblaganja zidova armiranom malterskom
oblogom na početku podrazumeva skidanje maltera sa
celokupne zidne površine, sa produbljivanjem spojni-
ca između opeka u dubini 15-20 mm. Ako u zidu po-
stoje pukotine širine veće od 3 mm, potrebno je izvršiti
260IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 257–267
njihovo injektiranje masom za na bazi cementa. Zid se
dobro očisti, ovlaži vodom nakon čega se nanosi prvi
sloj cementnog maltera (marke M 10) debljine 10-15
mm. Preko maltera se postavi odgovarajuća armaturna
mreža (“gotova” zavarena mreža ili mreža formirana
od horizontalnih i vertikalnih šipki – prečnika 5-6 mm
na rastojanju 100-150 mm). Armaturne mreže u okviru
malterskih obloga treba da budu povezane sa postojećim
zidovima, a to se obezbeđuje izvođenjem horizontalih
ankera prečnika Ø6 (4-6 komada po m2 površine zida),
postavljenim u prethodno izbušene rupe u zidu. Kada se
ojačanje primenjuje unutar zgrade, što podrazumeva ar-
maturne mreže postavljene po visini od gornje površina
međuspratnih konstrukcija do površina plafona, potrebno
je ostvariti kontinuitet armature od etaže do etaže. Ovo se
postiže vertikalnim ankerima koji se sidre u koso izbuše-
nim rupama u donjem i gornjem horizontalnom serklažu.
Sidrenje svih ankera ostvaruje se primenom adekvatne
fabrički proizvedene mase za ankerisanje na bazi cemen-
ta. Pošto se armaturna mreža poveže sa ankerima, nanosi
se drugi sloj malterske obloge, tako da ukupna debljina
ne prelazi 30 mm (slika 1).
Ojačanje armiranobetonskom oblogom podrazuma-
va sličan postupak kao kod primene malterske obloge.
U zavisnosti od debljine obloge, beton marke MB 30 se
torketira u jednom ili dva sloja (30-80 mm) ili konven-
cialno izliva u oplati (80-100 mm). Za ojačanje zidova
primenjuje se, takođe, armiranje “gotovim” mrežama ili
mrežama formiranim od horizontalnih i vertikalnih ar-
maturnih šipki (prečnika 8-10 mm na rastojanju 150-250
mm). Posebnu pažnju treba obratiti na ostvarivanje kon-
tinuiteta primenjene armature. Armaturne mreže se pove-
zuju za zidove ankerima Ø8 (4-6 komada po m2 površine
zida). Betonsku oblogu treba pravilno negovati kako ne
bi ispucala.
Efekat ojačanja armiranom oblogom u velikoj meri
zavisi od stepena povezanosti mrežaste armature sa po-
stojećim zidom. Umesto ankera, veza između obloge i
zidanog zida može se ostvariti betonskim “čepovima”,

Slika 2. Ojačanje armiranom oblogom povezanom sa zidom be-
tonskim “čepovima”
Slika 3. Postavljanje vertikalnog serklaža u zid od opeke
Slika 4. Šeme ojačanja dela zida između otvora primenom
FRP kompozita
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 257–267
kao što je prikazano na slici 2. U okviru ovog alterna-
tivnog sistema opeke se vade po visini zida u pravilnom
rasporedu, a u tako kreirane “niše” u zidu postavlja se
armaturni koš. Prilikom betoniranja obloge, “niše” se is-
punjavaju betonom.
Ojačanje vertikalnim serklažima postavljenim na
svim uglovima objekta, na mestima sučejavanja kon-
struktivnih zidova, u sredini zidova većih dužina, kao i
duž vertikalnih ivica velikih otvora omogućava, inače
krtom zidu, određeni stepen duktilnog ponašanja pri ze-
mljotresu. Vertikalni serklaži ne povećavaju značajno
nosivost zida koji uokviruju (povećanje 5-15%), ali bitno
poboljšavaju njegova deformaciona svojstva. Međutim,
ojačanje zgrade vertikalnim serklažima je razumno jedi-
no u slučaju zidanih konstrukcija sa horizontalnim ser-
klažima i krutim međuspratnim konstrukcijama.
Izvođenje vertikalnih serklaža se sprovodi od naj-
niže etaže pa do nadograđenog dela zgrade. Na mestu
budućeg vertikalnog serklaža najpre se uklanjaju opeke
iz zida, jedna po jedna, tako da kontaktna zona između
zida i novog betona bude nazubljena (slika 3). Beton iz
horizontalnog serklaža se uklanja štemovanjem, kako bi
se armatura oba elementa dobro povezala, zavarivanjem
ili na neki drugi način. Vertikalni serklaži se armiraju
sa najmanje 4Ø14 i uzengijama Ø6/20 cm. Potebno je
obezbediti da se vertikalni serklaži pravilno ankeruju u
konstrukciju temelja. Po postavljanju oplate vrši se beto-
niranje serklaža. Betoniranje spoja između vertikanog i
horizontalnog serklaža predstavlja poslednji korak izvo-
đenja ojačanja na toj etaži.
Pored navedenih metoda i principa ojačanja zidanih
zidova, danas se sve češće primenjuju i drugi načini i
novi matrijali, kao npr. FRP (Fiber Reinforced Polymer)
kompoziti u okviru kojih su prisutna vlakna (najčešće
staklena ili karbonska) izraženih mehaničkih karakteri-
stika. Ovi kompozitni materijali su dostupni kao gotovi
fabrički proizvodi najčešće u obliku traka, tkanina i šip-
ki. Primena FRP kompozita svodi se na njihovo lepljenje
odgovarajućim lepkovima (najčeće na bazi epoksida) za
spoljašnje površine konstrukcijskih elemenata koji se
261
ojačavaju. Lepak koji se koristi mora biti kompatibilan sa
određenim proizvodom (trakom, tkaninom ili šipkom), a
što se skoro redovno definiše i uslovljava od strane proi-
zvođača. Primena ovog načina ojačanja zidane konstruk-
cije podrazumava odgovarajuće licence, opremu, isku-
stvo na toj vrsti radova, kao i obučenu radnu snagu.
FRP kompoziti se mogu koristiti za ojačanje zidnih
celina ili samo pojedinih segmenata zida. Na slici 4 pri-
kazani su karakteristični primeri ojačanja zidanih stubo-
va (deo zidanog zida između otvora), koji su u slučaju
nadogradne vrlo često najkritičniji deo zidane konstruk-
cije. Šeme ojačanja obuhvataju FRP trake postavljene
horizontalno, verikalno i dijagonalno, kao i kombinaciju
vertikalno postavljenih FRP traka i horizontalno postav-
ljenih FRP šipki.
4. POSTUPCI I NAČINI OJAČANJA MEĐUS-
PRATNIH KONSTRUKCIJA U SLUČAJU NA-
DOGRADNJE
Jedan od glavnih razloga lošeg seizmičkog pona-
šanja postojećih zidanih zgrada je nedovoljna krutost
međuspratnih konstrukcija u svojoj ravni i/ili nedosta-
tak pravilne veze između međuspratnih konstrukcija i
konstruktivnih zidova. U slučaju savremenih zidanih
konstrukcija, armiranobetonski horizontalni serklaži se
predviđaju duž svakog konstruktivnog zida u nivou sva-
kog sprata. Serklaži povezuju međuspratne konstrukcije
sa zidovima i konstruktivni sklop deluje kao monolitna
jedinica u toku zemljotresa. Ako su dobro ankerisane u
zidove, krute međuspratne konstrukcije i horizontalni
serklaži osiguravaju sinhrone oscilacije zidova, spreča-
vaju preterane ugibe zidova van ravni i, u isto vreme,
omogućavaju da se seizmičke sile rasporede na pojedi-
načne zidove srazmerno njihovoj krutosti. Ako između
zidova i međuspratnih konstrukcija nedostaju horizontal-
ni serklaži ili su serklaži oštećeni na pojedinim mestima
moraju se izvršiti odgovarajuće tehničke mere ojačanja
prilagođene stvarnim uslovima. Međuspratne konstruk-
cije mogu, takođe, zahtevati ojačanje u cilju povećanja
njihove krutosti i nosivosti.
Kod starijih zidanih zgrada međuspratna konstruk-
cija se obično satoji od drvenih dasaka postavljenih pre-
ko drvenih greda. Ovaj tip konstrukcije nije dobar za
horizontalna opterećenja, jer ne poseduje dovoljnu kru-
tosti u svojoj ravni. Drvene međuspratne konstrukcije se
mogu ukrutiti dodavanjem novih drvenih dasaka uprav-
Slika 5. Ojačanje drvene međuspratne konstrukcije armirano-
betonskom pločom
262IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 257–267
no na postojeće podne daske. Svaka nova daska se mora
povezati za svaku postojeću dasku preko koje prelazi sa
dovoljnim brojem eksera, kako bi ova dva sloja dasaka
radili zajedno kao horizontalna dijafragma. Značajnije
povećanje nosivosti i krutosti se može postići postavlja-
njem novih dasaka dijagonalno (pod uglom od 45°), čime
se formira ukrućenje u vidu horizontalne rešetke. Tako-
đe, moguće je ukrutiti drvenu međuspratnu konstrukciju
sa tankim slojem betona postavljenim preko postojeće
drvene konstrukcije (slika 5). Dodatna betonska ploča je
obično debljine 4-6 cm, a armirana je mrežastom armatu-
rom. Kao spojna sredstva između novog betonskog sloja
i postojećih drvenih greda mogu se koristiti ekseri, verti-
kalno ili koso zabijeni zavrtnjevi, moždanici i sl. Povezi-
vanje betonske ploče i zidanog zida ostvaruje se pomoću
čeličnih ankera injektiranih u prethodno izbušene rupe u
zidu ili horizontalnim serklažem.
Drvene međuspratne konstrukcije se mogu ukrututi
horizontalnim i dijagonalnim zategama (prečnika 16-24
mm), koje se ugrađuju neposredno ispod međuspratne
konstrukcije. Za ovakvo rešenje koriste se armaturne šip-
ke sa posebno obrađenim krajevima u obliku navoja. Šip-
ke se ankeruju preko čeličnih ankernih ploča postavljenih
na krajevima zidova. Horizontalne zatege se postavljaju
simetrično sa obe strane zida u kanale širine 4-5 cm, use-
čene u maltersku oblogu. Najčešće nije potrebno prose-
cati zid da bi se zatege ugradile. Ako su zatege dugačke,
šipke se drže u predviđenom pložaju pomoću uzengija
ugrađenih u zid na razmaku od 4-5 m. Posle postavlja-
nja i zatezanja zatege, navrtke se zavaruju za ankerne
ploče. Svi čelični delovi zatega se zaštićuju od korozije
premazivanjem, a zatim se oblažu malterom. Vidljivost
dijagonalnih zatega se sakriva izradom tzv. spuštenih
plafona. U slučaju ekstremno velikih raspona, primena
dijagonalnih zatege može biti problematična zbog mogu-
ćeg izvijanja. Kao alternativno rešenje mogu se koristiti
horizontalne metalne rešetke, koje se anker-zavrtnjima
povezuju sa zidovima.
Kao što je ranije rečeno, najvažnija karakteristika
ojačanja zidane zgrade sa drvenom međuspratnom kon-
strukcijom je obezbeđivanje adekvatne veze između
zidova i međuspratne konstrukcije, kako bi se sprečilo
oštećenje zida van svoje ravni. Postoje različite metode
postavljanja novih ili ojačanja postojećih veza između
zidanih zidova i međuspratne konstrukcije. Na slici 6a je
prikazan detalj veze postojećeg zida i drvene grede me-
đuspratne konstrukcije pomoću čelične trake. Ovaj detalj
je pogodan kada su drvene grede u okviru međuspratne
konstrukcije upravne na spoljašnji zid. Na slici 6b je pri-
kazan sličan detalj kada se drvene grede pružaju paralel-
no sa spoljašnjim zidom. U ovom detalju, trake se moraju
pružati dovoljno dugo unutar međuspratne konstrukcije
da bi se obezbedilo dobro prčvršćivanje za drvene daske.
Drvena međuspratna konstrukcija u ovom slučaju mora
imati dovoljan kapacitet nosivosti na zatezanje kako bi
se sprečilo eventualno čupanje.
Dotrajale drvene međuspratne konstrukcije se mo-
gu zameniti armiranobetonskim ili prefabrikovanim
pločama, sa izvedenim serklažina po obimu. Bez obzi-
Slika 6. Povezivanje drvene međuspratne konstrukcije sa zidanim zidom; 1 – Postojeći zid, 2 – Postojeće drvene daske, 3 – Postojeće
drvene grede, 4 – Ekseri, 5 – Nova betonska ploča, 6 – Čelična traka
Slika 7. Izvođenje nove međuspratne konstrukcije i njeno pove-
zivanje za postojeći zid; 1 – Postojeći zid, 2 – Nova međusprat-
na konstrukcija, 3 – Betonska ploča, 4 – Prefabrikovana ploča,
5 – Horizontalni serklaž, 6 – Armaturni koš, 7 – Žleb u zidu
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 257–267
ra na tip primenjene konstrukcije potrebno je obezbediti
minimalno naleganje od 15 cm na noseći zid, pri čemu
treba vezu međuspratne konstrukcije i zidova obezbe-
diti presecanjem zidova na razmaku od najmanje 1,5 m
(slika 7). U slučaju da se drvena konstrukcija zamenjuje
polumontažnom međuspratnom konstrukcijom, sačinje-
nom od prefabrikovanih elemenata, potrebno je preko nje
izvesti betonsku ploču debljine najmanje 4 cm armiranu
mrežastom armaturom.
5. POSTUPCI I NAČINI OJAČANJA TEMELJA U
SLUČAJU NADOGRADNJE
Opšte je poznato da je tlo, u poređenju sa drugim
građevinskim materijalima, mnogo podložnije promeni
svojih svojstava pod dejstvom prirodnih ili veštačkih fak-
tora. To se u mnogome može reći i za temelje – elemente
konstrukcije koji se u celom svom periodu eksploatacije
konstantno nalaze u tlu. U toku dugotrajne eksploatacije
objekta mogu se desiti i pozitivne, ali i negativne pojave
u temeljnom tlu. O ovome treba posebno voditi računa u
slučaju rekonstrukcije objekata, nadogradnje, dogradnje,
promene stalnog i/ili povremenog opterećenja itd.
263
 Kao pozitivna pojava u tlu može se smatrati dodat-
no zbijanje tla ispod temelja, najviše u slojevima nepo-
sredno ispod temelja, što dovodi do smanjenja poroznosti
tla, povećanja mehaničkih i deformacionih karakteristi-
ka, samim tim i do povećanja nosivosti. Prema nekim
podacima, ako je objekat u toku eksploatacije redovno
održavan (uglavnom da nije dolazilo do prodora vode u
zonu temelja) i na njemu nije dolazilo do promene op-
terećenja, to povećanje nosivosti može da iznosi i do
40% (“Механика грунтов, основания и фундаменты”,
под редакцией проф. С.Б. Ухова, Москва, “Высшая
школа”, 2004.).
Negativni procesi u tlu su oni koji dovode do po-
goršanja mehaničkih i deformacionih karakteristika. To
su, uglavnom, sezonsko smrzavanje tla (u slučaju male
dubine fundiranja) ili promena vlažnosti tla (usled pro-
dora vode iz instalacija, promene nivoa podzemnih voda,
poplava). U slučaju industrijskih objekata može se desiti
da, u incidentnim situacijama, dođe do prodora agresiv-
nih materija u tlo, što takođe može ugroziti temeljno tlo
i same temelje.
U svakom slučaju, pre početka radova na rekon-
strukciji, nadziđivanju, dogradnji itd., za potrebe izrade
projekta, obavezni su dodatni istražni radovi (bušotine,
otkopavanje temelja, laboratorijsko ispitivanje uzoraka).
Naravno, obim istražnih radova treba uskladiti sa kon-
kretnom situacijom i potrebama.
Posle sprovođenja dodatnih istražnih radova, a u
skladu sa predviđenim radovima na objektu, treba odre-
diti postojeće i novoprojektovano opterećenje na temelje.
Na osnovu toga, treba oceniti potrebu za ojačanjem po-
stojećih temelja, način i raspored ojačanja.
Ovde će biti navedeni samo neki načini ojačanja te-
melja, poznati iz literature ili iz prakse:
a) ojačanje postojećih temelja;
b) proširenje temelja;
c) podbetoniravanje;
d) izrada nove temeljne ploče ispod objekta;
e) ojačanje pomoću šipova.
Slika 8. Ojačanje temelja: a) injektiranjem; b) betonskom oblo-
gom; 1 – Postojeći temelj, 2 – Injektori, 3 – Betonska obloga,
4 – Ankeri
a) Ojačanje postojećih temelja se primenjuje u slu-
čajevima kada nije prekoračeno dozvoljeno naprezanje
na tlo u temeljnoj spojnici ali je sam temelj trošan, ispu-
cao ili deformisan (npr. temelji od opeke, kamena i sl.). U
takvim slučajevima se pristupa ili injektiranju postojećeg
264IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 257–267
temelja ili izradi obloge oko temelja od armiranog betona
(slika 8).
Postupak injektiranja podrazumeva bušenje rupa u
temelju, ugradnju injektora i samo injektiranje. Injekcio-
na smesa se obično spravlja od rastvora cementa i vode i
ona se pod pritiskom utiskuje u telo temelja.
Betonska obloga oko postojećeg temelja se izvodi
nakon iskopa rova oko temelja, čišćenja površine, ugrad-
nje ankera za vezu starog temelja i obloge. Debljina
obloge ne treba da bude manja od 15cm a armira se kon-
struktivno, armaturnom mrežom. U nekim slučajevima
se obloga može dodavati samo sa jedne strane.
b) Proširenje temelja se primenjuje u slučajevima
kada će dozvoljeno naprezanje na tlo u temeljnoj spoj-
nici, u slučaju povećanja spoljašnjeg opterećenja, biti
prekoračeno. Ponekad se proširenje temelja kombinuje
sa ojačanjem temelja (slika 9).
Slika 9. Kombinovano ojačanje i proširenje temelja; 1 – Oslo-
načka greda, 2 – Ankeri, 3 – Proširenje temelja
Pri ovakvom načinu ojačanja temelja treba imati na
umu činjenicu da u temeljnoj spojnici ispod postojećeg
temelja već postoji naprezanje. Dodatno opterećenje će
se prenositi na ukupnu širinu (postojeću i novu) tako da
će doći do povećenja i postojećeg naprezanja. Pored toga,
pri ovakvom postupku ojačanja, obavezno treba obezbe-
diti zajednički “rad” starog i novog dela temelja ubuši-
vanjem odgovarajućih ankera (uglavnom su to ankeri od
rebraste armature koji se pomoću smesa za ankerovanje
vezuju za postojeći temelj), slika 10.
c) Podbetoniravanje temelja se primenjuje upravo
sa ciljem da se ukupno opterećenje ravnomerno prenese
na temeljnu spojnicu. Dakle, ispod postojećeg temelja se
izvodi novi temelj od armiranog betona sa povećanom
širinom (slika 11). Logično je da se novi temelj (odnosno
potkopavanje i podbetoniravanje) ne može izvesti odjed-
nom, nego u kampadama (slika 12) Kampade su obič-
no dužine oko 1.0m i izvode se “na preskok”, pri čemu
između iskopa i betoniranja dve susedne kampade treba
da protekne najmanje tri dana. Posebno važno kod ovog
postupka je da se obezbedi intimno i potpuno naleganje
postojećeg temelja na novoizvedeni. Ugrađivanje novog
betona treba sprovesti sa posebnom pažnjom, podbi-
Slika 10. Primeri proširenja temelja
Slika 11. Primeri podbetoniravanja temelja
Slika 12. Šematski prikaz podbetoniravanja u kampadama
janjem, koristeći suvu mešavinu betona. Ukoliko se ne
izvrši kvalitetno podbijanje – ugradnja betona moguće
je da će se na zidovima objekta pojaviti pukotine usled
dodatnog sleganja.
d) Izrada nove temeljne ploče ispod objekta se mo-
že primeniti u pojedinim slučajevima, ukoliko osnova
objekta nije suviše velika i ukoliko je omogućen pristup
u podrumski ili prizemni deo objekta. Ovakav način oja-
čanja treba primeniti i onda kada je dopunsko opterećenje
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 257–267
Slika 13. Primer ojačanja temelja izradom nove temeljne ploče;
1 – Postojeći temelj, 2 – Glavne grede, 3 – Nova ploča, 4 – Se-
kundarne grede, 5 – Zbijen šljunak
na temelje suviše veliko i kada druge metode ne mogu da
se primene. Novu temeljnu ploču treba projektovati tako
da ona prihvati celokupno novo opterećenje ali je obave-
zno treba, na odgovarajući način, povezati sa postojećim
temeljima. Na slici 13 je pokazan jedan primer ojačanja
izradom nove temeljne ploče. Primenjena je ploča sa re-
brima, postavljena na dubini od oko 75 cm od donje ivice
postojećih temelja. Sama ploča je po obodu uštemovana
u zidove u dubinu ne manjoj od 30 cm. Debljina ploče,
265
Slika 14. Šematski prikaz ojačanja temelja izvođenjem “Mega” šipova; 1 – Noseći zid, 2 – Podložna greda, 3 – Hidraulička presa,
4 – Pumpa, 5 – Prvi segment cevi, 6 – Izveden šip, 7 – Podmetač, 8 – Završni element, 9 – Beton
dimenzije greda i potrebna armatura se određuju proraču-
nom, a važno je proveriti i lokalni napon pritiska na po-
stojeći zid. Ukoliko je to potrebno, s obzirom na dubinu
štemovanja zida, da ne bi došlo do narušavanja njegove
nosivosti i stabilnosti, može se primeniti i betoniranje u
kampadama.
e) Ojačanje pomoću šipova se relativno često pri-
menjuje na različite načine. Moguće je, na primer, izvesti
šipove pored postojećih temelja pa, nakon toga, pove-
zati šipove sa postojećim temeljima. Međutim, ponekad
nije moguće primeniti neku metodu izrade šipova (npr.
šipove tipa “Franki” zbog vibracija pri pobijanju). U
praksi se najčešće primenjuje metoda izrade šipova pod
nazivom “Mega” šipovi. Oni se izrađuju od segmenata
čeličnih cevi koje se pomoću hidrauličkih presa utisku-
ju u tlo neposredno ispod postojećeg temelja. Postupak
izrade ovakvih šipova, kao prvo, zahteva iskop jame is-
pod postojećeg temelja dubine oko 1.5 m, dužine i širine
oko 1.2  m (da bi se omogućio rad rukovaocu opreme).
U jamu se spušta prvi segment cevi i hidraulička presa.
Presom se cev utiskuje u tlo, strogo vodeći računa o ver-
tikalnosti. Treba napomenuti da se u slučajevima kada je
postojeći temelj trošan ili nedovoljne čvrstoće (temelji od
kamena ili opeke) iznad prese postavlja podmetač u vidu
čeličnog profila ili montažne betonske gredice. Kada je
prvi segment utisnut, postavlja se drugi segment, zavaru-
je se po obimu za prvi i presom se nastavlja utiskivanje.
Postupak se ponavlja do dostizanja potrebne dubine ili
266IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 257–267
sile u šipu. Dubina utiskivanja se određuje proračunom a
sila se kontroliše pomoću manometra. Kada je dostignuta
zahtevana dubina ili sila utiskivanja, unutrašnjost cevi se
popunjava sitnozrnim betonom. Nakon toga se vrši tzv.
“kajlovanje”, postupak koji obezbeđuje da se postignuta
sila u šipu, bez prevelikih gubitaka, prenese i na postoje-
ći temelj iznad šipa. Postoje različiti načini “kajlovanja”,
izvođači koji su prilagodili svojim tehnologijama izvođe-
nja je osnovni uslov da se postignuta sila ne izgubi nakon
uklanjanja prese. U svakom slučaju, nakon “kajlovanja”
se ceo prostor između temelja i dna prvobitno iskopane
jame popunjava betonom. Na slici 14 je šematski prika-
zan postupak izvođenja “Mega” šipa. Treba dodati da je
primena “Mega” šipova efikasan i pouzdan način ojača-
nja temelja. Svakako, potrebna je odgovarajuća oprema,
obučena radna snaga i iskustvo na ovakvoj vrsti poslova.
Pri rešavanju problema nedovoljne nosivosti temelj-
nog tla, umesto ojačanja postojećih temelja, moguće je
izvršiti ojačanje samog tla, odnosno povećati njegovu
nosivost. Ovakav postupak se sastoji u injektiranju tla u
zonama ispod i oko postojećih temelja, sa ciljem pove-
ćanja mehaničkih i deformacionih karakteristika, samim
tim smanjenja stišljivosti i/ili vlažnosti postojećeg tla.
Injektiranje se može, u zavisnosti od sastava tla, vršiti
mešavinom cementa i vode sa različitim vodocementnim
faktorom, natrijum silikatom – tečnim staklom (silikati-
zacija), bentonitom itd. Ovakvi postupci se, u našoj prak-
si, često zajedničkim imenom nazivaju “jet grouting”. Za
ove postupke je, takođe, potrebno imati odgovarajuću
opremu, obučenu radnu snagi i iskustvo na izvođenju.
6. ZAKLJUČCI I PREPORUKE
1. Zidane zgrade su, u opštem slučaju, vrlo ranji-
ve pri delovanjima zemljotresa, pogotovo ako su još i
nadzidane, što se posebno ispoljava pri delovanjima ze-
mljotresa maksimalnih intenziteta. Seizmička otpornost
postojećih zidanih zgrada se mora ocenjivati na osnovu
sagledavanja i analize postojećeg konstrukcijskog siste-
ma i stanja objekta. Ako se pokaže da postojeći objekat
nije pravilno konstruisan ili izveden, trebalo bi predvi-
deti odgovarajuće ojačanje tog objekta, bez obzira da li
predviđene intervencije formalno zadovoljavaju ili ne za-
dovoljavaju sve odredbe Pravilnika o tehničkim norma-
tivima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim
područjima (Sl. list SFRJ br. 31/80, 49/82 i 29/83).
2. Za aseizmičnost zidanih zgrada od presudnog
značaja je prisustvo „krutih“ međuspratnih konstrukcija.
Zbog toga je, ako se predviđa nadogradnja nekog objek-
ta, obavezno formiranje međuspratnih konstrukcija koje
su u stanju da obezbede ravnomernu raspodelu seizmič-
kih uticaja na vertikalne elemente konstrukcije.
3. Pri nadogradnji zidanih objekata, posebnu pažnju
treba posvetiti postojećim vertikalnim nosećim elemen-
tima konstrukcije – zidanim zidovima. U zavisnosti od
tipa zidova, kvaliteta materijala od koga su izvedeni, ni-
voa vertikalnog i horizontalnog opterećenja ili njihovih
eventualnih oštećenja, treba predvideti odgovarajuće oja-
čanje tih zidova.
4. Postojeći temelji zidanih objekta, u slučaju nado-
gradnje, moraju da prihvate, kako postojeće, tako i dodat-
no vertikalno opterećenje. To dodatno opterećenje potiče
od mase nadograđenog dela, ali i od seizmičkih uticaja.
Zbog toga se stanju temelja, proračunu i izvođenju po-
trebnih ojačanja, mora posvetiti dužna pažnja.
LITERATURA
[1] Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju ob-
jekata visokogradnje u seizmičkim područjima (Sl.
list SFRJ 31/81, 48/82, 29/83, 21/88, 52/90).
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 257–267
[2] Pravilnik o tehničkim normativima za sanaciju,
ojačanje i rekonstrukciju objekata visokogradnje
oštećenih zemljotresom i za rekonstrukciju i revital-
izaciju objekata visokogradnje (Sl. list SFRJ 52/85)
[3] Aćić, M., Aćić, V.: Procena štete na zgradama od
zemljotresa očekivanog intenziteta, Savremeno gra-
diteljstvo, naučno-stručni časopis za graditeljstvo
Republike Srpske, broj 07 – 2011. god.
[4] Ostojić, D., Stevanović, B., Muravljov, M.: Zeml-
jotresna oštećenja i primenjeni postupci sanacije i
ojačanja nadograđenih stambenih zidanih zgrada u
Kraljevu, Savremeno graditeljstvo, naučno-stručni
časopis za graditeljstvo Republike Srpske, broj 07
– 2011. god
[5] Aničić D., Fajfar P., Petrović B., Szavits-Nossan
A., Tomaževič M.: Zemljotresno inženjerstvo – vi-
sokogradnja; Građevinska knjiga, Beograd, 1990.
[6] Muravljov M., Stevanović B.: Zidane i drvene kon-
strukcije zgrada, Građevinski fakultet Univerziteta
u Beogradu, 2003.
[7] Petrović B.: Odabrana poglavlja iz zemljotresnog
građevinarstva, Građevinska knjiga, Beograd, 1985.
[8] Dimitrijević M.: Statičko konstruktivni problemi u
zaštiti graditeljskog nasleđa, Arhitektonski fakultet
Univerziteta u Beogradu.
[9] Альбрехт Р.: Дефекты и повреждения
строительных конструкций, Стройиздат,
Москва, 1979.
[10] EVROKOD 8: Proračun zidanih konstrukcija, Deo
1-1: Opšta pravila za armirane i nearmirane zidane
konstrukcije, Građevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu, 2009.
[11] Building construction under seismic conditions in
the Balkan region. Vol. 5: Repair and strengthen-
ing of reinforced concrete, stone and brick-masonry
buildings. UNDP UNIDO project rer/79/015, Vien-
na, 1983.
[12] С.Б. Ухов: Механика грунтов, основания и
фундаменты, Москва, “Высшая школа”, 2004.
[13] Ostojić, D., Pakvor, A.: Osnovni aspekti nadogradn-
je stambenih i javnih zgrada, Simpozijum JUDIMK
“Nadogradnja stambenih i javnih zgrada”, Zbornik
radova, strana 255-260, Beograd, 2000. god.
267
ANALYTICAL AND EXPERIMENTAL VERIFICATION OF
SEISMIC STABILITY OF RESIDENTIAL BUILDING AFTER
CONSTRUCTION OF ADDITIONAL STORIES – CASE STUDY
ANALITIČKA I ESPERIMENTALNA VERIFIKACIJA SEIZMIČKE
STABILNOSTI STAMBENE ZGRADE POSLE IZVOĐENJA
NADGRADNJE– KARAKTERISTIČAN PRIMER
UDK: 699.841.042.7
Professional paper

Prof. Veronika SHENDOVA, Civ. Eng. Ph. D.

Prof. Golubka NEČEVSKA-CVETANOVSKA, Civ. Eng. Ph. D.
Prof. Živko BOŽINOVSKI, Civ. Eng. Ph. D.
Ass. Goran JEKIC, Civ. Eng. M. Sc.
Elena GJORGJIEVSKA, Civ. Eng.
Ass. Blagojče STOJANOSKI, Civ. Eng. M. Sc.
Aleksandar ZLATESKI, Civ. Eng. M. Sc.

SUMMARY
For the last two decades, building of additional storeys upon existing structures has been
intensified in the area of Skopje city, particularly on existing masonry structures that, as a rule,
were built prior to the passing of the seismic regulations in the country. At the initiative of the
Karposh municipality in Skopje, the Institute of Earthquake Engineering and Engineering Se-
ismology, IZIIS, is currently realizing a project, whose purpose is definition of a methodology
for recording and monitoring of the existing state of the construction fund in the municipality
from the aspect of seismic stability. Within the frames of this project, a case study has been rea-
lized involving analysis of achieved seismic stability of a selected residential structure after its
enlarging and building of additional storeys. The main purpose of the performed analyses was
to respond to the question as to how this integral structure will behave during future earthquake
effects.
Key words: seismic stability, residential building, enlarging, additional storeys, dynamic
analysis.
REZIME
Izvođenje dodatnih sparatova na postojećim objektima (nadgradnja), znatno se intezivirala
poslednjih dvadesetak godina na teritoriji Skoplja, posebno kod postojećih zidanih zgrada koje
su po pravilu građene i/ili sanirane po postojećoj regulativi seizmičke otpornosti. Na inicijativu
Opštine Karpoš iz Skoplja, Institut za zemljotresno inženjerstvo i inženjersku seizmologiju, IZIIS,
realizovao je istrazivački projekat koji definiše metodologiju snimanja postojećeg stanja, moni-
toring i ocenu stabilnosti konstrukcije objekata sa aspekta seizmičke sigurnosti. U okviru rea-
lizacije projekta selektovani su karakteristični primeri objekata koji su detaljno analizirani sa
aspekta seizmičke stabilnosti i njihove sigurnosti posle nadgradnje dodatnih spratova. Osnovni
cilj izvedene studije je dati odgovor kakvo će biti ponašanje integralne konstrukcije u slučaju
budućih očekivanih zemljotresa.
Ključne reči: seizmička stabilnost, stambene zgrade, dogradnja, nadgradnja, dinamička
analiza.

Adresa autora: Institut za zemljotresno inženjerstvo i inženjersku seiz-

1. INTRODUCTION
mologiju, IZIIS, Univerzitet „Sv. Kiril i Metodij”, Skoplje, Republika
Makedonija The territory of the Republic of Macedonia is sit-
E-mail: v eronika@pluto.iziis.ukim.edu.mk
golubka@pluto.iziis.ukim.edu.mk
uated in a seismically active region characterized by an
zivko@pluto.iziis.ukim.edu.mk increasing seismic risk. As many other countries exposed
jekic@pluto.iziis.ukim.edu.mk to seismic hazard, Macedonia has also had its technical
elena@pluto.iziis.ukim.edu.mk
blagojce@pluto.iziis.ukim.edu.mk regulations for design of seismically resistant structures
azlate@pluto.iziis.ukim.edu.mk elaborated and adopted, (PIOVS, 1981). The main design

268IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 268–276

philosophy in these regulations is based on protection of
human lives in conditions of strong earthquakes and en-
abling partially controlled damage during the occurrence
of the so called frequent earthquakes.
In conditions of an increasing trend of building of
additional storeys and enlargements of existing struc-
tures, there inevitably arises the question about the seis-
mic stability and safety of such new “hybrid” structures.
This is even more emphasised by the fact that, in most
of the cases, the existing structures represent masonry
structures built prior to the passing of the seismic reg-
ulations in the country. After performance of works on
reconstruction, enlargement, building of additional sto-
reys, adaptations, etc. on existing structures, their struc-
tural system and dynamic characteristics are changed. If
such works are designed and realized non-professionally,
the seismic stability of the structure could be disturbed.
Building of additional storeys upon existing struc-
tures represents a complex problem that frequently re-
quires coordination of, sometimes utterly contradictory,
interests. Such a problem needs to be considered from a
number of aspects as are: sociological, legal-normative,
economic, urban-architectonic, structural, infrastructur-
al, cultural and historic. One of the very important as-
pects is certainly the seismic safety of both the existing
building on which additional storeys are built and the
integral structure after the performed construction of the
additional storeys. However, practice in the Republic of
Macedonia has shown that such an important problem is
not paid sufficient attention and that the existing seismic
resistance of such buildings could be even reduced in this
case. The valid regulations in Republic of Macedonia al-
low building of additional storeys upon structures with-
out seismic strengthening if the mass of the structure is
not increased for more than 10% regardless the seismic
resistance/non-resistance of the existing building, con-
sidering that the behavior of the structure under an earth-
quake will not essentially be changed. However, some
of the design engineers are making use of this provision,
misusing it most often by not checking the seismic resist-
ance of either the existing or the integral structure with
the built additional storeys, which is not only contrary
to professional working but also enters deeply into the
ethic codex. This is the more if one takes into account the
provision in the valid rulebook which prescribes that the
seismic resistance of the new structure must be at least
equal to the seismic resistance that the structure pos-
sessed prior to the performed works.
This current engineering practice has been the moti-
vation for the cooperation between the Institute of Earth-
quake Engineering and Engineering Seismology–UKIM-
IZIIS and Karposh municipality in Skopje within which
projects on definition of a methodology for geo-refer-
enced inventory toward seismic stability and safety of
the existing building stock in the municipality are being
realized (Necevska-Cvetanovska et al., 2012). This is
a pioneering activity at national level whose final goal
is to increase the level of seismic protection of citizens
and structures in this municipality. The final objective
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 268–276
of these projects is definition of a two-level methodolo-
gy for geo-referenced inventory toward seismic stability
and safety of the existing building stock in the Karposh
municipality, as well as upgrading of GIS of the munici-
pality with new attributes.
Presented briefly in this paper are the results from
the case study realized within the frames of this pro-
ject, i.e., from the analysis of the achieved stability of
the enlarged structure with constructed additional storey
at Blvd. Partizanski odredi 48a for gravity and external
seismic effects, whereat three individual states of the
structure were analyzed: the isolated existing masonry
structure, the isolated newly designed RC structure for
enlargement and building of other stroreys and the inte-
gral structure. Generally, the procedure consists of elas-
tic-static analysis, then analysis of elements up to ulti-
mate state of bearing and deformability capacity as well
as analysis of the dynamic response of the system to real
seismic effects with intensity and frequency content that
are expected at the considered location. For the needs of
the mentioned analyses, a complete visual inspection of
the structure, field tests for determination of the seismic
potential of the soil as well as non-destructive experi-
mental tests on the structure for the purpose of identi-
fication of the bearing system and definition of its main
dynamic characteristics, were done previously.
2. BACKGROUND OF THE PERFORMED ANAL-
YSIS
2.1. Structural Characteristics
The existing residential structure at Blvd. Partizan-
ski odredi 48a was built in 1958 with B+GF+3 storeys
and proportions at plan of 30.70m/9.50m, (Fig.1). From
structural aspects, the structure represents a massive
structure with bearing walls constructed of solid bricks
in cement lime mortar in two orthogonal directions and
finely ribbed fine-ribbed floor structure. According to
what the occupants of the building say, during the earth-
quake of 1963, the structure suffered minimal damages
that were repaired in 1964-65. The only strengthening
interventions on the structure are the reinforced concrete
elements with a height of 1.5 m constructed in the form
of buttresses in the basement of the structure and extend-
ing up to the terrain level.
The newly designed enlargement and additional
storeys consist of RC frames in both directions in com-
bination with reinforced concrete columns and walls
that “bridge” but not impose a load on the existing ma-
sonry structure (Fig. 1). The floor structure is designed
as an RC slab, while the foundation is anticipated to be
done on a foundation slab with a thickness of 80 cm. To
achieve communication between the existing masonry
structure and the additional storeys at individual levels,
certain parts of the existing masonry, parapets below the
windows and new openings, were torn down. The new
integral structure is enlarged by construction of two ad-
ditional storeys whereby its total height from the fixation
in the foundation to the top is H=23.12m.
269
Figure 1. Plan of the ground floor of the existing structure with the new RC structure
In the design documentation, during static and seis-
mic analysis, only the newly designed structure was treat-
ed whereat the obtained static quantities and the main
dynamic characteristics were Т1x-x=0.91s, T2y-y=0.65s.
Such obtained vibration periods speak for themselves
about a pronounced flexibility in the longitudinal direc-
tion of the structure arising from the position of the RC
walls in transverse direction. During the seismic analysis,
the method of equivalent static force was applied with
a total force at the plan amounting to 10% of the total
weight of the structure. The total displacements at the top
in longitudinal and transverse direction amount to Dx-
=3.60cm and Dy=1.92cm, and are less than the allowed
ones Dmax=2312/600=3.85cm. In the design documenta-
tion, the resistance of the existing structure to gravity and
seismic effects is not analyzed although this is necessary
pursuant to the Law on Construction (Article 2, Article 5
and 7 and Article 4).
2.2. Previous Investigations
In accordance with the defined methodology for
definition of the seismic stability and safety of the struc-
ture, the following activities were realized:
270IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 268–276
– Definition of the seismic potential of the consid-
ered location of the structure based on performed de-
tailed regional and local seismotectonic, geophysical and
geomechanical investigations and definition of the seis-
mic parameters for the design and maximum expected
earthquake intensity of 0.26 g and 0.34 g, respectively.
To obtain the dynamic response, three different types of
earthquakes (El Centro, N-S, 1940, Petrovets N-S 1979,
Robic N-S, 1968) were used, (Sheshov et al. 2012);
– Definition of the main dynamic characteristics of
the structure after the performed enlargement and built
additional storeys by application of the ambient vibration
technique whereat the following periods were obtained:
T1y-y=0.273s, T2x-x=0.259, Т3tor=0.228s. It is exactly the
comparison between the experimentally and analyti-
cally obtained periods made by the designer engineer
(Т1x-x=0.91s, T2y-y=0.65s) that speaks for itself that the
structure, although constructed in compliance with the
project, deviates from the designed behavior and is much
more rigid in both orthogonal directions. This means
that the reinforced concrete structure of the enlargement
and the additionally built storeys does not behave inde-
pendently, but on the contrary, it behaves along with the
existing structure in the elastic phase. This is due to the
rigid joints from the floor along with the floor base that
bridge the expansion joint between the existing and the
new floor structure of the enlargement. Hence, the im-
posed conclusion is that, in reality, a completely inde-
pendent structure cannot be constructed, which should be
taken into account in the design phase as well, (Krstevska
et al. 2012);
– The identification of the existing structural system
by control investigations done non-destructive testing
has shown that the existing masonry structure belongs to
the system of “plain masonry” with reinforced concrete
floor structure. In accordance with the valid Rulebook
on Construction of Structures in Seismic Regions, (PIO-
VS 81) in regions with Intensity of IX degrees, as is the
Skopje one, only ground floor structures are allowed for
the plain masonry system, (Shendova et al. 2012).
The knowledge gained from such investigations is
necessary in the individual phases of subsequent anal-
yses for the purpose of improving the accuracy of the
input parameters and performance of realistic analysis of
structures.
a) Existing masonry structure, PS b) Conditions after tearing down, NPS
c) Newly constructed reinforced concrete structure (AB) d) Integral structure, AB+NPS
Figure 2. Mathematical models of individual states of the structural system
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 268–276
3. ANALYTICAL INVESTIGATION OF THE
STRUCTURAL SYSTEM
3.1. Methodology for Structural Analysis
For the needs of analytical verification of the seis-
mic safety and stability of the structure, three individual
states of the structure were treated as follows:
– Existing state of the original masonry structure
prior to the tearing down (PS– existing state) and after
failure of individual parts (NPS – newly designed con-
ditions);
– Newly constructed reinforced concrete structure
by which the existing structure is bridged (AB)
– The state of an integral structure – the entire rein-
forced concrete structure with the included existing ma-
sonry structure (AB+NPS)
For each of the individual states, the following types
of analysis were performed:
(i) Elastic, i.e., static and equivalent seismic anal-
ysis by use of the finite element method and SAP 2000
computer programme (Structural Analysis Program,
UC Berekely, California). For the needs of such analy-
sis, a mathematical model was prepared for each of the
individual states, whereat SHELL elements were used
for modeling of the walls and the floor structures and
271
FRAME elements were used for modeling the reinforced potential exhaustion of the tensile strength are increased
concrete columns and beams (Fig. 2). For such modeled (Fig. 3).
structures, analysis for the dead weight effect and the ef-
fect of equivalent seismic forces calculated according to Main Dynamic Parameters
the regulations was performed. Table 1 shows comparatively the experimentally
(ii) Analysis of elements up to ultimate state of and the analytically obtained fundamental periods for the
strength, bearing capacity and deformability resulting in corresponding orthogonal directions. What can be con-
Q-d relationships for each element and cumulatively for
cluded is that the elastic state in which the structure was
each storey, displacement capacity du and ductility ca-
at the moment when the dynamic characteristics were
pacity defined as m=du/dy. Such an analysis was carried
measured experimentally, the structure, i.e., the enlarge-
out separately for the existing masonry structure, for the
state prior and after tearing down the individual parts for ment and the additional storeys did not behave separate-
the purpose of communication with the enlarged part and ly and independently of the existing masonry structure,
separately for the newly constructed reinforced concrete but on the contrary, the structure behaved as an entirety,
structure bridging the old structure. which was confirmed by the very close values of the ex-
(iii) Analysis of the dynamic response of the sys- perimentally obtained fundamental periods to those ob-
tem to actual seismic effects with defined intensity and tained from the analysis of the integrated structure (AB
frequency content expected at the considered location. + NPS).
Applying modeling by concentrated masses assuming
concentration of distributed structural characteristics of Table 1. Comparative presentation of the obtained fundamental
individual storeys, a nonlinear dynamic analysis was periods (in sec)
performed by use of a storey hysteresis model obtained Ambient
from the previously performed analysis of elements up to Direction PS NPS AB AB+NPS vibration
ultimate state. test
Longitudinal,
0.243 0.259 0.643 0.265 0.259
3.2. Selected Comparative Results for Different Struc- x-x
tural State Transverse,
0.274 0.278 0.541 0.269 0.273
In this chapter, an attempt is made to provide a com- y-y
parative presentation of the most important results ob- Torsion 0.226 0.244 0.424 0.251 0.228
tained from the performed analyses of the three different
states: (1) the newly designed state of the masonry struc- Elastic Analysis
ture itself (NPS), (2) the newly constructed reinforced
concrete structure itself (AB) and (3) the integrated struc- Presented graphically further are the selected results
ture as an entirety consisting of the newly constructed on the dynamic response of the individually analyzed
structure and the old masonry structure, (AB+NPS). The states of the structure to actual earthquake effects, where-
existing state of the structure prior to the tearing down at there were used the data from the static and equivalent
of individual parts (PS) was not compared considering seismic analysis that design engineers usually apply in
the similarity of the results from the comparison with the the phase of design of structures that are to be construct-
NPS state. Namely, with the tearing down of the parts for ed. So, presented in figures 4 to 6 are the ductilities in
the purpose of communication with the additionally built the longitudinal and transverse direction, respectively,
part, the bearing capacity of the structure in longitudinal obtained from the dynamic response of the structure in
direction is reduced for negligible 0.6%, but the zones of the three individual states under the maximum expected

Figure 3. Main tensile stresses, prior (left) and after (right) the tearing down

272IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 268–276

Figure 4. Required ductility, existing state after tearing down, NPS
Figure 5. Required ductility, only enlargement and additionally built storeys, AB
Figure 6. Required ductility, integrated structure, AB+NPS
earthquake, along with the ductilities allowed in accord-
ance with the defined design criteria.
With the exception of the Robic earthquake, after
tearing down individual parts of the structure, under the
design and maximum earthquake, the masonry structure
exhibits ductility that is greater than those allowed by
the seismic safety criteria (Fig. 4). As to the reinforced
concrete structure that bridges the masonry structure, it
exhibits a relatively good behavior in longitudinal direc-
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 268–276
tion (Fig. 5), but in transverse direction, because of the
enormous rigidity acquired due to the dimensions and the
position of the walls, it requires ductility that is much
greater than those allowed in accordance with the seismic
safety criteria, particularly in the case of the Petrovats
earthquake.
Table 2 shows the total displacements at the fifth
level, i.e., at the third storey, separately for the mason-
ry structure, (NPS) and the reinforced concrete structure
273
Table 2. Absolute displacement at the third storey (in cm)
Longitudinal direction x-x
Petrovats, 0,26g Petrovats, 0,34g
NPS AB NPS AB
1.47 5.05 1.93 6.36
Transverse direction y-y
Petrovats, Petrovats, Petrovats, Petrovats,
0,26g 0,34g 0,26g 0,34g
NPS AB NPS AB
2.12 5.51 2.12 5.51
(AB) as results from dynamic analysis performed for the
Petrovats earthquake. If such an analysis had been car-
ried out in the phase of design of the enlargement and
the additional storeys, the design engineer would have
had knowledge about the extent of displacements during
the realistically expected earthquake effects and accord-
ingly, he would have designed the anticipated expansion
joint for the bridging case. So, in this concrete case, the
width of the designed expansion joint should be greater
than 8.3cm, (1.93+6.36) in longitudinal direction, while
in transverse direction, it should be greater than 9.3cm,
(2.71+6.52), in order to prevent collision of the structures
under an earthquake of maximum expected intensity.
With the integration of the structures and their joint
behavior, the behavior is negligibly improved (Fig. 6),
i.e., the required ductility is negligibly decreased, but are
still greater than those allowed with the seismic safety
criteria. It should be mentioned that such integration is
the result of the connection of the floor base with the
floor only. If a design task assuming joint behavior of the
two structures in all phase is assigned, then it is possible
to find a solution in which the new reinforced concrete
structure will represent, at the same time, strengthening
of the existing masonry structure whereby the behavior
will be improved and the seismic safety design criteria
will be satisfied.
Analysis of Bearing and Deformability Capacity
Presented further are comments on the capacities
of the existing and the newly constructed structure sepa-
Figure 7. Q-d storey diagrams, NPS and AB taken separately
274IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 268–276
rately considering that they behave jointly in the elastic
range only, i.e., after the first earthquakes, the expansion
joints will start to behave and the structures will behave
separately. Fig. 7 shows graphically the summarized Q-d
storey diagrams obtained from the analysis of the bearing
and deformability capacity of the ground floor for both
structures taken separately.
The imposed conclusion is that there is a big dif-
ference in stiffness and strength of the existing mason-
ry structure and the newly constructed structure. At the
ground floor (level 2), the existing masonry structure
has a capacity of 2924 kN and 2070 kN in longitudinal
and transverse direction, respectively, which is less than
the necessary capacity defined by the valid regulations
(PIOVS 81) which amounts to 20% of the total weight
of the structure, or 4016 kN. Quite the contrary, at the
ground floor, the newly constructed reinforced concrete
structure has a capacity of 8544 kN and 28128 kN in lon-
gitudinal and transverse direction, respectively, which is
considerable and, at the same time, unnecessarily more
than the necessary capacity defined with the valid regu-
lations (PIOVS 81) amounting to 10% of the total weight
of the structure or 2628 kN. This big rigidity and bearing
capacity is the reason for the very small displacements of
the structure and it, in fact, remains unused even during
actual earthquakes with maximum expected intensity,
which on the other hand, speaks for itself about the se-
lected solution being not economical.
Considering that the structures will behave sepa-
rately after the trigger of the expansion joints, this dif-
ference in bearing and deformability capacity, under a
certain earthquake level, may lead to damage to the ex-
isting masonry structure (exhaustion of bearing capaci-
ty or deformability) while, at the same time, the newly
constructed part behaves completely in the elastic range.
This means that, with this design solution, the design en-
gineer does not provide the same level of designed seis-
mic protection for both structures.
Figs. 8 and 9 graphically show the comparison be-
tween the ductility capacity and the required ductility for
actual earthquake effects with intensity of amax=0.34g, for
each of the orthogonal directions and for both structures
taken separately. Hence, it is clear that the ductility of the
Figure 8. Required ductility in respect to the ductility capacity, NPS
Figure 9. Required ductility in respect to the ductility capacity, AB
masonry structure is considerably lower than the required
and vice versa, that the ductility capacity of the newly
constructed structure is considerably higher than the re-
quired ductility. This again speaks for itself about the big
differences in the behavior of both structures, which is
unfavorable because under the same earthquake intensi-
ty, the structures will behave in a different way.
4. CONCLUSIONS AND RECOMMENDATIONS
– The enlargement and the additional storeys of
the existing masonry structure are designed and mainly
constructed in such a way that the newly constructed re-
inforced concrete structure bridges the existing masonry
structure. This is realized through expansion joints, which
are not strictly defined in the project and are constructed
in situ with a different width of 0 cm, 2 cm to 5 cm.
– In the analyses, the design engineer does not treat
at all the existing structure with a rationale that, with its
bridging by the newly constructed reinforced concrete
structure, its existing seismic stability is not disturbed,
despite the anticipated tearing down of individual bear-
ing parts for the purpose of communication with the ad-
ditionally built part.
– The experimental investigations of the structure
by use of the ambient vibration technique show that,
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 268–276
in the elastic range, the structure behaves integrally, as
an entirety consisting of the existing masonry structure
and the newly constructed reinforced concrete structure,
which is due to the continuous construction of the floor
bases and the floor over the expansion joints. It is certain
that, during the first dynamic effects, these places will
suffer damage after which the structures will behave sep-
arately. The above conclusion is also confirmed analyti-
cally. The analytically obtained periods of the integrated
structure are very close to those measured experimentally
(Table 1).
– The comparative analysis of the bearing capacity
and deformability points to a drastic difference between
the stiffness and the strength of the existing masonry
structure and the newly constructed reinforced concrete
structure (Fig. 7). Namely, at the ground floor level, the
masonry structure has approximately twice lower bear-
ing capacity, while the reinforced concrete structure has
multiply greater bearing capacity than the necessary one,
which speaks for itself about the non-economical design
solution. This means that, with this design solution, the
design engineer does not provide the same level of de-
signed seismic protection of both structures.
– A similar conclusion is also drawn from the com-
parative analysis of the deformability capacity. The duc-
275
tility capacity of the masonry structure is considerably
lower and vice versa, the ductility capacity of the newly
constructed structure is considerably greater than the re-
quired ductility (Figs. 8 and 9). This again points to a
big difference in the behavior of both structures because,
under the same earthquake intensity, the structures will
behave differently.
– During reconstruction or building of addition-
al storeys upon masonry structures constructed prior to
the passing of the first seismic regulations in the country
(1964) and particularly when tearing down individual
parts of bearing walls is anticipated, the design engineer
has a professional responsibility and an obligation to
identify the bearing system (“plain” or “confined” ma-
sonry), to perform analysis of the stability and resistance
of the existing structure and to design the enlargement
and additional storeys in accordance with the results
from that analysis.
– While solving enlargements and additional sto-
reys by bridging, the design engineers do not take into
account the bearing capacity of the existing structure but
select a solution that will satisfy the requirements by it-
self in which way a non-economic structure is obtained.
This structure possesses much greater, but unnecessary
bearing capacity and deformability. If the existing struc-
ture is included in the solution, then the newly construct-
ed reinforced structure may, at the same time, have the
role of strengthening the existing structure by which a
really integrated structure with known and harmonized
behavior under future earthquakes will be obtained.
– During the design of enlargement and additional
storeys, the design engineer has a professional obligation
to provide equal level of designed seismic protection of
the existing and the newly constructed part. According-
ly, regardless whether he will use a solution involving
276IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 268–276
bridging or a solution in which the enlargement of the
structure is included, the integrated structure should ex-
hibit harmonized behavior during future earthquakes and
should enable equal level of protection of the occupants
in any part of the structure.
REFERENCES
[1] Necevska-Cvetanovska, G, Apostolska R, Sendova
V, Cvetanovska J (2012) “Methodology for Geo-re-
ferenced Inventory and Following of the State of the
Existing Building Structures in the Territory of the
Karposh Municipality, Skopje (in Macedonian)”,
IZIIS Report no. 2012-56.
[2] DOM-DIZAJN Ltd. Skopje (2001). Main Project on
Enlargement and Additional Storeys for the Structu-
re – Residential Building at Blvd. Partizanski odredi
48a, Skopje, Tech. no. 15/2001, (in Macedonian).
[3] Sheshov, V. et al., (2012). Definition of Actual Sei-
smic Parameters by Special Experimental Investiga-
tions on the Site of the Residential Building at Blvd.
Partizanski odredi 48a, IZIIS Report 2012-49/1, (in
Macedonian)
[4] Krstevska, L., Tashkov, Lj., (2012). Experimen-
tal Non-destructive Tests for Definition of Actual
Dynamic Characteristics of the Structure of the Re-
sidential Building at Blvd. Partizanski odredi 48a
by Application of the Ambient Vibration Method,
IZIIS Report. 2012-49/2, (in Macedonian).
[5] Shendova V., Cvetanovska G.N., Bozinovski Z., Je-
kic G., Gjorgjievska E., Stojanoski B., Zlateski A.,
Vitanova M. (2012) , Analytical Verification of the
Seismic Stability and Safety of the Residential Bui-
lding at Blvd. Partizanski odredi 48a, IZIIS Report.
2012-49/3, (in Macedonian).
SEIZMIČKO OJAČANJE ZGRADE PARLAMENTA
REPUBLIKE MAKEDONIJE: POTREBA, REŠENJE I IZGRADNJA
SEISMIC STRENTHENING OF THE PARLAMENT BUILDING OF REPUBLIC
OF MACEDONIA: NECESSITY, SOLUTION AND CONSTRUCTION
UDK: 725.11:624.042.7(497.7)
Stručni rad

Prof. dr Živko BOŽINOVSKI, dipl. inž. građ.

Prof. dr Veronika SHENDOVA, dipl. inž. građ.
Ass. mr Blagojče STOJANOSKI, dipl. inž. građ.

REZIME
U radu su data istraživanja o proceni stabilnosti postojeće konstrukcije objekta Sobra-
nja Republike Makedonije, u u cilju definisanja mogućnosti i uslova za njegovu nadgradnju.
Tehničko rešenje o ojačanju konstrukcije je definisano na osnovu detaljne analize stabinosti
postojećeg konstruktivnog sistema. Izvršene analize pokazuju da se konstruktivnim ojačanjem
povećava integritet i stabilnost objekta u celini i značajno se poboljšava njegovo ponašanje kod
dinamičkih dejstva.
Ključne reči: obična i uramljena zidarija, kapacitet nosivosti i deformabilnosti, seizmičko
ojačanje
SUMMARY
Presented in the paper are the investigations for assessment of the stability of the existing
Parliament Building of the Republic of Macedonia for the purpose of definition of possibilities
and conditions for building of another storey. Technical solution for structural strengthening
has been defined based on detailed analysis of the stability of the existing structural system. The
performed analyses have shown that the integrity and the stability of the structure are increased
and the dynamic behaviour is improved.
Key words: plain and confined masonry, capacity analysis approach, seismic strengthening

UVOD uslovi za dopunsko opterećenje objekta koji proizlaze iz

Nakon ukazane potrebe za povećanje prostora za vr-
šenje funkcija Sobranja Republike Makedonije, izrađen
je Idejni projekt za dogradnju, nadgradnju (izgradnju još
jednog sprata) i adaptaciju objekta. Budući da se radi o
objektu visoke kategorije u odnosu na njegovu funkciju,
izgrađen pre 70 godina i u nekoliko navrata dograđivan,
adaptiran i rekonstruisan, procena postojeće stabilno-
sti objekta Sobranja Republike Makedonije predstavlja
složen, specifičan i odgovoran zadatak. Kod realizacije
ovog zadatka korišćeni su pre svega svi raspoloživi po-
daci (tehnička dokumentacija, pisana i foto dokumenta-
cija, iskazi stručnih lica) i izvršene su neophodne istrage
postojećeg stanja objekta sa ciljem identifikacije osnov-
nog‑nosivog konstruktivnog sistema. Na osnovu preli-
minarnih analiza i primenom saznanja o ponašanju ovog
tipa objekta u seizmički aktivnim područjima, a poštujući
principe date u važečoj tehničkoj regulativi zemlje i pozi-
tivnih evropskih standarda, konstatovane su mogućnosti i
Adresa autora: Institut za zemljotresno inženjerstvo i inženjersku
seizmologiju, IZIIS, Univerzitet „Sv. Kiril i Metodij“, Skoplje,
Republika Makedonija
E-mail: z ivko@pluto.iziis.ukim.edu.mk
veronika@pluto.iziis.ukim.edu.mk
blagojce@pluto.iziis.ukim.edu.mk
planirane dogradnje, nadgradnje i adaptacije.
U okviru Projekta o ojačanju konstrukcije Sobranja
Republike Makedonije od strane stručnog tima IZIIS-a
iz Skoplja, izvršena je detaljna analiza stabilnosti po-
stojećeg nosivog sistema, dokazana je neophodnost za
konstruktivno ojačanje, predložena su i analizirana va-
rijantna rešenja o ojačanju, izabrano je najadekvatnije
moguće rešenje i na osnovu toga izvršena je analiza sta-
bilnosti ojačanog konstruktivnog sistema objekta.
PRETHODNA ISTRAŽIVANJA I OBRAZLOŽE-
NJE O NEOPHODNOSTI KONSTRUKTIVNOG
OJAČANJA OBJEKTA
Saznanja iz pregledane tehničke dokumentacije
Originalni objekt današnjeg Sobranja Republike
Makedonije izgrađen je u periodu 1936-1939. godine
kao masivna zidana konstrukcija u obliku nepravilnog
petougaonika so unutrašnjim dvorištem, (slika 1) sa sute-
renom, prizemljem i dva sprata.
Osnovni nosivi sistem objekta sastoji se od masiv-
nih zidova u oba ortogonalna pravca, pažljivo raspoređe-
nih, ali sa manjom zastupljenošću nosivih zidova u po-
prečnom pravcu. Zidovi u suterenu su betonski debljine

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 277–288 277

 Slika 1. Avionski snimak objekta Sobranja Republike Makedonije
70 cm, a na prizemlju i oba sprata od pune cigle u kreč-
nom malteru dimenzija 51 cm, 51 cm i 38 cm, odgova-
rajuće. Međuspratne i krovne konstrukcije predstavljaju
monolitnu armiranobetonsku sitnorebrastu tavanicu. U
svim pojedinim lamelama objekta postoje četiri podužna
zida iste debljine, dok noseći zidovi u poprečnom prav-
cu nalaze se redovno u uglovima objekta, i povremeno
po dužini lamele. Na svim uglovima objekta dimenzi-
ja zidova je povećana, a u liniji jednog od unutrašnjih
zidova u sredini i na kraju lamele jasno su postavljeni
stubovi. U produžetku glavnog ulaza kao sastavnog dela
originalnog objekta izvedena je Glavna sala (sala 1) koja
predstavlja armiranobetonsku okvirnu konstrukciju sa is-
punom od pune cigle.
Godine 1954. izvedena je prva dogradnja i adap-
tacija originalnog objekta. U produžetku Glavne sa-
le dograđenja je sala 2, kao zasebna armiranobetonska
konstrukcija. U istom periodu izvršena je i adaptacija na
severozapadnom i severoistočnom uglu objekta. Ostra-
njivanjem delova postojećih zidova i umetanjem novih
armiranobetonskih stubova, na delu unutrašnjeg dvorišta
izvedena je svečana (kristalna) sala, (slika 1). Na mesti-
ma gde je došlo do odstranjivanja postojeće zidarije izvr-
šeno je ojačanje zamenom horizontalnih čeličnih profila.
Za vreme Skopskog zemljotresa 1963. godine,
objekt Sobranja pretrpeo je značajna oštećenja. Kom-
pletne informacija o obimu i intenzitetu oštećenja kao i
detaljni opis primenjenog načina sanacije dat je u doku-
mentaciji GP Konstruktor iz Maribora. Bez obzira što se
nalazio u zoni najvećih oštećenja i kompletnih rušenja
objekata za vreme zemljotresa, objekt Sobranja imao je
veliki broj konstruktivnih oštećenja i to najviše u prize-
mlju, njegova je stabilnost bila narušena, ali su oštećenja
ocenjena kao popravljiva. Sanacija objekta predviđala je:
injektiranje nosećih zidova smesom na bazi cementnog
278IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 277–288
maltera i različita fluidnost u zavisnosti od širine pukoti-
na; injektiranje betonskih elemenata; sanaciju betonskih
elemenata postupkom „prepakt“ delova koji su bili zdro-
bljeni; prezidavanje zdrobljenih delova nosećih zidova;
rušenje i ponovno zidanje pregradnih zidova u produž-
nom malteru; ojačavanje pregradnih zidova sa potpunim
fugiranjem u produžnom malteru; prednaprezanje ne-
koliko zidova na prvom spratu; učvršćivanje nadzidaka
i sanacija oštećenih odžaka. Imajući u vidu izvanredne
mogućnosti uvida i pristup do osnovnih nosivih sistema,
značajna je konstatacija izvođača da se radi o „solidnim
masivnim zidovima od cigle u kombinaciji sa betonskim
serklažima i stubovima“. Kod ovih intervencija objekt
nije bio konstruktivno ojačan.
Paralelno sa realizacijom sanacije objekta, vršena
su eksperimentalna laboratorijska ispitivanja u ZRMK,
Ljubljana, sa ciljem verifikacije izabranog postupka, a
ujedno da daju elemente za analizu postojećih efekata za
sanaciju. Na osnovu ovih rezultata, kojim se pokazalo da
se uglavnom povećava nosivost na smicanje u propreč-
nim presecima zidova, (od t = 0.7 kg/cm2 do maksimuma
t  =  1.4 kg/cm2) kao i na osnovu podataka sa terena, u
izveštaju je konstatovano da objekt sa realiziranim nači-
nom sanacije ne samo što se povratio u prvobitno stanje,
već je povećana nosivost i otpornost na gravitacione i se-
izmičke uticaje. Kao dokaz prikazan je aproksimativni
proračun stabilnosti objekta na seizmičke uticaje, koja i
pored „kompleksnosti zgrade i nedostatka tačnih podata-
ka posebno armiranobetonskih elemenata, daje približnu
ali ipak dovoljno tačnu ocenu faktora sigurnosti“. Rezul-
tati ove statičke analize pokazuju da ukupna seizmička
sila, proračunata u saglasnosti sa tadašnjim propisima
kao 12% od ukupne težine objekta, globalni faktor sigur-
nosti čitavog objekta može se procenite na iznos 2.00.
 U periodu 1964-1965. godine produžava se sanaci-
ja sala objekta Sobranja novim adaptacijama. Ne postoji
tehnička dokumentacija iz koje se može precizno utvrditi
o kojim pozicijama je reč, ali iz dela građevinskih rado-
va očito je da kod sanacije sala predviđeno je ojačanje
novim armiranobetonskim horizontalnim i vertikalnim
elementima.
Iz usmenih izvora, (ne postoji dokumentacija) do-
bivena su saznanja na delu unutrašnjeg dvorišta između
istočne lamele i sale 1 i 2, u toku 1967. godine dograđe-
ne su sale 3 i 4, (slika 1), kao zasebne armiranobetonske
konstrukcije koje se oslanjanju na vidljivim armiranobe-
tonskim stubovima od suterena do nivoa prvog sprata.
Za vreme rekonstrukcije suterenskih prostorija u se-
veroistočnom uglu objekta 1996. godine, kada se imao
veći pristup do elemenata osnovnog nosećeg sistema,
izrađena je Studija tehničkih uslova za nadgradnju spra-
ta iznad objekta od AD Makedonijaproekt, Skopje. U
delu studije koji obrađuje konstruktivni aspekt, konsta-
tirano je da „globalni nosivi sistem objekta kao celinu
sačinjavaju betonski zidovi u suterenu i zidovi od cigle
na prizemlju i spratovima ojačani vertikalnim i horizon-
talnim armiranobetonskim serklažima, sistem poznat u
literaturi kao uramljena zidarija“. Pored ostalih analiza i
sagledavanja, u ovoj studiji sumirani su rezultati ispitiva-
nja kvaliteta ugrađenog betona. Ispitivanja kvaliteta ope-
ke, maltera i armature nije vršeno. U zaključnim napo-
menama autori ove studije, sagledvajući solidnu izvedbu
originalnog objekta i kasnijih dogradnja i rekonstrukcija,
pristojan kvalitet ugrađenog materijala, solidno izvedene
sanacije na objektu uvažavajući povećani koeficijent sta-
bilnosti, kao i ocenu da rekonstrukcije i adaptacije nisu
narušili stabilnost, upućuju na mogućnost i izvodljivost
nadgradnje sprata iznad originalnog dela objekta. Kod
ovog upućuje se na razgledavanje više varijantnih rešenja
koja su izvodljiva i laka bez prisustva velikih korisnih to-
vara, i isto uslovljavaju detaljnim snimanjem geometrije
i dopunskih ispitivanja ugrađenog materijala.
Na osnovu zaključka iz ove studije izrađen je Idejni
projekt za dogradnju, nadgradnju i adptaciju Sobranja
Republike Makedonije, kojim se predviđa dogradnja i
nadgradnja sale 2, nadgradnja iznad petougaonog gaba-
Slika 2. Sonde za istraživanje pilastra u hodniku (levo opeka, desno AB stub)
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 277–288
rita, Kristalne sale, sale 3 i iznad hola između sale 3 i
4. U projektu za najveći deo ove nadgradnje planira se
oslanjanje na postojeće konstruktivne elemente.
Izvršena tehnička merenja i istrage
Polazeći od suštinskih razlika između „obične“ i
„uramljene“ zidarije kod ponašanja prilikom zemljotre-
sa, pa otuda i ograničenje dozvoljene spratnosti u seiz-
mički aktivnim područjima sa jedne strane, i detaljnog
pregleda dostavljene tehničke dokumentacije sa druge
strane, osnovni cilj izvršenih tehničkih merenja i istraga
je identifikacija osnovnog konstruktivnog sistema peto-
ugaonog gabarita, ocenjen kao najkritičniji za planiranu
nadgradnju. Konkretno to znači pronalaženje i identifi-
kaciju pomenutih armiranobetonskih vertikalnih serklaža
koji bi smestile nosivi sistem postojećeg objekta u „ura-
mljenu zidariju“.
Zbog veličine objekta odlučeno je da se istraživanja
vrše samo na prizemlju i samo na jugozapadnoj lameli
koja je reprezentativna za najveći deo objekta. Uzimaju-
ći u obzir svakodnevnu funkciju objekta i nemogućnost
da se dođe do nosivih elemenata bez destrukcije enteri-
jera, odlučeno je da se najveći broj informacija dobije
primenom savremene opreme za nedestruktivno testira-
nje (Proceq Profometer 5), a zatim potvrditi indikacije
minimalnim brojem istražnih sondi koje podrazumeva
otvaranje šljicova do nosivih elemenata, (slika 2).
Za odabranu lamelu izvršeno je kompletno snima-
nje po celoj dužini, sa ciljem dobijanja što većeg broja
informacija. Na osnovu konstatacija ovih istraga i upo-
trebljenih istražnih sondi utvrđeno je mesto i položaj po-
stojećih AB vertikalnih elemenata merene jugozapadne
lamele (slika 3).
Konstatovanje postojećeg stanja objekta
I pored prisustva vertikalnih armiranobetonskih ele-
menata, koji su u većem obemu zastupljeni kod glavnog
ulaza, (severna lamela) kao i u glavnoj sali, nosivi sistem
petougaonog gabarita pripada kategoriji „obične zidari-
je“, zbog toga što obim, položaj i kvalitet ugrađenog ma-
terijala (beton i armatura) na AB vertikalnim elementima
279
Slika 3. Mesto i položaj identifikovanih AB vertikalnih serklaža jugozapadne lamele
ne može zadovoljiti uslove propisane za nosiv sistem od
„uramljene zidarije“, (član 97-102, PIOVS 81). Ova ka-
tegorizacija zidanih objekata usvojena je mnogo kasnije
u poređenju sa periodom izgradnje objekta. Ali kada se
procenjuje njegova postojeća stabilnost zbog nadgrad-
nje, neophodno je definisati nosivi sistem u saglasnosti
sa ovom kategorizacijom zbog svih uslova i ograničenja
u važečoj regulativi kod nas i evrokodova gde je direktno
povezana sa osnovnim konstruktivnim sistemom.
Kod svih kasnijih dogradnja, rekonstrukcija i adap-
tacija, (Svečana sala, sala 2, 3 i 4) korišćeni su armirano-
betonski konstruktivni sistemi. Ipak se mora sa sigurnošću
utvrditi da li ovi objekti predstavljaju zasebne konstruk-
tivne celine podeljene postojećim fugama, ili se deo njih
oslanja na postojećoj originalnoj zidariji, posebno zbog
činjenice što predstavljaju različite konstruktivne sisteme
sa različitim ponašanjem kod seizmičkog dejstva.
Kao što se može videti iz postojeće tehničke, pisa-
ne i foto dokumentacije za stanje objekta Sobranja Re-
publike Makedonije, opšti je utisak da su kod njegovog
izvođenja, dogradnje, rekonstrukcije i adaptacije korišće-
na sva saznanja o projektovanju i primeni materijala u
saglasnosti sa tadašnjim važećim regulativama. Posle ze-
mljotresa izvršena je sanacija ali ne i konstruktivno oja-
čanje objekta. Objekt je solidno i neprekidno održavan,
adaptiran i renoviran.
U izveštaju ZRMK, Ljubljana, konstatovano je da
objekat sa realizovanim načinom sanacije ima uvećanu
otpornost na gravitacione i seizmičke uticaje. Ova kon-
statacija dokazana je preko aproksimativnog statičkog
proračuna pri čemu je za globalni faktor sigurnosti do-
bijena vrednost 2. Međutim na vrednost faktora sigurno-
sti direktno utiče iznos ukupne seizmičke sile u osnovi
objekta. Ukupna seizmička sila kod proračuna 1963 go-
dine uzeta je kao 12% od ukupne težine objekta, odnosno
ukupni seizmički koeficijent je iznosio 0.12, što je bilo u
saglasnosti sa zakonskom regulativom u to vreme. Kada
bi danas proveli istu logiku, za ukupni seizmički koefici-
jent dobili bi vrednost 0.30, (član 23, PIOVS 81), odno-
sno za globalni koeficijent sigurnosti vrednost je manja
od jedinice.
280IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 277–288
Iz ovoga proizlazi da postojeći objekt Sobranja Re-
publike Makedonije ima ograničen kapacitet nosivosti i
nepoznati kapacitet deformabilnosti, parametri značajni
za procenu postojeće stabilnosti.
Mogućnosti i uslovi za nadgradnju objekta
Sa statičke tačke posmatrano, svaki se objekt može
nadgraditi, a da li će trebati i u kolikoj meri se mora oja-
čati postojeća konstrukcija, zavisi, najpre, od osnovnog
nosećeg sistema, konfiguracije i karakteristike nosivih
elemenata i kvaliteta ugrađenog materijala, kao i od oda-
branog konstruktivnog rešenja za nadgradnju.
U saglasnosti sa Zakonom za građenje, kod rekon-
strukcije, a posebno kod nadgradnje postojećih objekata,
neophodno je prvo dokazati otpornost postojećeg objekta
za gravitacione i seizmičke uticaje. Imajući ovo u vidu,
prvi uslov za nadgradnju objekta Sobranja Republike
Makedonije, jeste analiza stabilnosti i dokaz za otpornost
postojeće konstrukcije.
U pogledu mogućnosti za nadogradnju, u zavisnosti
od nosivog sistema objekta, važeći Pravilnik za izgrad-
nju objekata u seizmički aktivnim područjima definiše
dozvoljeni broj spratova u zavisnosti od stepena seiz-
mičkog intenziteta. Tako za IX stepen seizmičnosti nisu
dozvoljeni objekti od „obične zidarije“, dok je za objek-
te od „uramljene zidarije“, dozvoljena spratnost P+2,
(član 111, PIOVS 81). Obzirom na ovo, drugi uslov za
nadgradnju iznad petougaonog gabarita, jeste dosledno
konstruktivno ojačanje postojeće konstrukcije sa nivoa
temelja.
Obzirom na funkciju koju objekt Sobranja oduvek
ima, on predstavlja objekat prve kategorije (član 4, 7
PIOVS 81), gde koeficijent seizmičkog intenziteta treba
definisati posebnim istraživanjem. Ovako definisanim
seizmičkim ulazom, kao treći uslov potrebno je izvršiti
dinamičku analizu sa uključenom nadogradnjom i defi-
nisati dinamički odgovor, što je posebno važno imajući
u vidu da je reč o delovima sa mešovitim konstruktivnim
sistemom, građeni u različite vremenske periode.
ANALIZA SEIZMIČKE OTPORNOSTI KON-
STRUKCIJE
Metodologija analize konstrukcije
U analizi tretirana su tri generalna stanja objekta i
to: postojeće stanje, nadograđeno stanje i ojačano stanje
sa uključenim uticajem nadogradnje. Korišćen je postu-
pak za analizu i projektovanje stabilnih i ekonomičnih
zidanih konstruktivnih sistema razvijenih u IZIIS-u u
Skoplju, koji je u saglasnosti sa savremenim saznanji-
ma za ponašanje ovakvog tipa konstrukcija, obogaćenih
analitičkim i eksperimentalnim istraživanjima u svetu i
posebno kod nas. Generalni postupak sadrži (i) statičku
analizu, (ii) analizu elemenata do graničnog stanja otpor-
nosti, krutosti, deformabilnosti i sposobnost elemenata i
sistema u celini linearnog i nelinearnog rada da omoguće
disipaciju seizmičke energije, (iii) analiza dinamičkog
odgovora sistema za realno seizmičko delovanje, sa in-
tenzitetom i frekventnim sastavom, očekivanih na pred-
metnoj lokaciji.
Opredeljenje graničnog kapaciteta nosivosti i de-
formabilnosti konstrukcije sastoji se od opredeljenja
ultimativne spratne transverzalne sile koja upoređena sa
ekvivalentnom seizmičkom silom daje faktor sigurnosti
protiv loma. Matematički model koji se primenjuje u
analizama oslanja se na modeliranje svih pojedinih zi-
dova u posmatranom pravcu. Pojedini elementi između
otvora nosećih zidova u podrumu, prizemlju i prvom
spratu modeliraju se kao uklješteni u osnovi i na vrhu,
a zidovi drugot sprata kao vertikalne konzole uklještene
u osnovi. Interpretacija rezultata dobijenih na ovaj način
omogućavaju da se posmatra ponašanje kako svakog po-
jedinog zida, tako i same konstrukcije u celini. Za opisani
postupak izrađen je kompjuterski program SDUAMB u
kome ulazni parametri sadrže geometriju zidova, karak-
teristike materijala i seizmičke sile, dok izlazni podatci
statičke analize su faktori sigurnosti za pojavu prvih pu-
kotina i faktori sigurnosti protiv loma za svaki analizirani
zid i za konstrukciju u celini. Primenom ovog programa
analizirane su pojedine konstruktivne celine objekta i di-
menzionisani su konstruktivni elementi ojačanja. Sagla-
sno našim propisima za ukupni seizmički koeficijent u
osnovi usvojena je vrednost K = 0.30, odnosno K = 0.24,
za postojeću i ojačanu konstrukciju respektivno.
Za konstrukcije pojedinačnih lamela izvršena je i
nelinearna dinamička analiza primenjujući modeliranje
sa koncentrisanim masama, koje pretpostavljaju koncen-
triranje distribuiranih karakteristika na karakterističnim
nivoima i primenu odgovarajućeg spratnog histerezisnog
modela dobijen simulacijom elastičnih karakteristika
svakog od nosećih zidova, pri čemu kapacitet nosivosti
svakog od njih je limitiran na manju vrednost od nosi-
vosti na savijanje ili smicanje. Kao rezultat dinamičke
analize dobijaju se spratna pomeranja, odnosno duktil-
nost koju traži zemljotres i isti moraju biti u saglasnosti
sa definisanim projektnim kriterijumima.
Za predmetnu lokaciju gde je objekt izveden izvrše-
na su detaljna regionalna i lokalna seizmotektonska, geo-
fizička i geomehanička istraživanja i definisani su seiz-
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 277–288
mički parametri, sa intenzitetom i frekventnim sastavom.
Kod analize osnovnog konstruktivnog sistema objekta,
utvrđena su tri nivoa seizmičkog intenziteta, za različite
povratne periode, za koje su definisani kriterijumi za sta-
bilnost objekta:
Nivo I: Za zemljotrese slabog i umerenog intenzi-
teta, ponašanje konstrukcije je u elastičnom domenu i
domenu početne nelinernosti sa traženom duktilnošću 1<
μ < 1.5;
Nivo II: Za projektne zemljotrese, konstrukcija je
generalno u početnom nelinearnom području rada, sa
mogućim ograničenim nelinearnim deformacijama u po-
jedinim elementima sistema, što znači ograničeno opada-
nje krutosti i disipaciju energije (nelinearno ponašanje sa
traženom duktilnošću 1.5< μ < 2.5);
Nivo III: Za maksimalno očekivane zemljotrese,
konstruktivni elementi nalaze se duboko u nelinearnom
području rada, ali u granicama kapaciteta deformabil-
nosti, a krutost i otpornost objekta je značajno smanje-
na. Međutim, i ovakvi zemljotresi ne smeju da naruše u
celini stabilnost nosive konstrukcije, odnosno oštećenja
moraju biti popravljiva (duboka nelinearnost sa traženom
duktilnošću μ > 2.5).
Za predmetnu lokaciju objekta definisani su seizmi-
čki parametri sa očekivanim intenzitetom zemljotresa od
0.27 g, 0.38 g i 0.42 g za povratni period od 100, 475 i
950 godina, odgovarajuće. Za dobijanje dinamičkog od-
govora korišćeno je četiri različita tipa zemljotresa (El
Centro N-S, 1940, Petrovac N-S 1979, Bitolj N-S, 1994,
Robič N-S, 1968).
Analiza postojećeg stanja objekta
Na osnovu izvršenog detaljnog pregleda i analiza
celokupne dostupne dokumentacije za objekt, kao i na
osnovu uvida i izvršene identifikacije osnovnog kon-
struktivnog sistema, konstatirano je da se objekt general-
no sastoji od masivne zidane konstrukcije u obliku peto-
ugaonika, sastavljena od nosećih zidova od pune cigle u
krečnom malteru sa sitnorebrastom tavanicom. Naknad-
no dograđene konstrukcije su mešovite konstrukcije od
pune opeke i armiranog betona ili čisto armiranobetonske
konstrukcije. Iz postojeće dokumentacije i uvida na li-
cu mesta konstatovano je da postoje određene dilatacije
između pojedinih delova objekta, ali kolika je njihova
funkcionalnost nemogujće je precizno utvrditi.
Za potrebe budućih analiza, izvršena je podela
objekta na sedam lamela saglasno definisanih dilatacija,
(sl.4), sa aspekta povoljnosti da lamele funkcionišu po-
jedinačno.
Za postojeću konstrukcija pojedinih lamela, opte-
rećene projektiranim vertikalnim opterećenjem i ekvi-
valentnim seizmičkim silama prema propisima izvršena
je detaljna analiza saglasno opisanoj metodologiji. Kod
analize vertikalnih opterećenja uzeti su opterećenja pre-
ma geometrijskim karakteristikama međuspratnih kon-
strukcija, tip i debiljina nosećih zidova i geometrijske
karakteristike armiranobetonskih elemenata. Za kvalitet
zidarije usvojene su vrednosti: granična otpornost priti-
ska, fc = 1200– 2200 kPa, granična otpornost zatezanja,
281
 Slika 4. Pojedine konstruktivne jedinice objekta (Lamela L1 – L7)
ft = 120-220 kPa, koji su potvrđeni kontrolnim ekspe-
rimentalnim ispitivanjima na jednom primerku izvađe-
nog iz postojeće zidarije. Za armiranobetonske elemente
usvojena je marka betona MB16 do MB22 armirani glat-
kom armaturom GA240/360 i ukupan minimalan proce-
nat armiranja od 1%.
Na osnovu izvršenih analiza osnovnog konstruktiv-
nog sistema saglasno opisanoj metodologiji, konstatova-
no je sledeće stanje:
Analiza otpornosnih i deformacionih karakteristika
objekta pokazuje kapacitet otpornosti u osnovi objekta
koji iznosi od 6-18% od ukupne težine objekta dok ka-
pacitet relativnih spratnih pomeranja je značajno manji
od traženog za definisanje seizmičkog uticaja. Traženi
kapacitet otpornosti objekta za oba pravca iznosi 30%
od ukupne težine objekta. Relativna spratna pomeranja
ovog reda veličine ne zadovoljava potrebe kod pojave ze-
mljotresa koji se može očekivati na ovom području odgo-
varajućeg intenziteta i frekventnog sastava. Budući da se
objekat nadgrađuje, potreba ojačavanja objekta postaje
još aktuelnija i ekonomski opravdana.
Analiza nadgrađenog stanja objekta
Za nadgrađeno stanje pojedinih lamela, opterećenih
projektovanim vertikalnim opterećenjem nadgradnje,
gde je predviđeno, i ekvivalentne seizmičke sile prema
propisima izvršena je detaljna analiza u saglasnosti opi-
sane metodologije. Analizirana su tri moguća stanja ma-
tematičkog modeliranja i to:
–  stanje razdvojenih zidova, (RZ), gde su pojedini
elementi nosećih zidova između otvora modelirani kao
nezavisni;
282IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 277–288
–  stanje spojenih zidova, (SZ) gde su noseći zidovi
modelirani kao jedna celina zanemarujući otvore, ali po-
štujući dilatacije;
–  stanje bez dilatacija a spojenih zidova, (P-Peto-
ugaonik).
Uzimajući u obzir ponašanje ovog tipa konstrukcija
za vreme zemljotresa, u sledećim analizama kao mero-
davno usvojeno je stanje razdvojenih zidova a stanje spo-
jenih zidova uzeto je samo kao kontrola. Obzirom na to
da funkcionisanje dilatacionih fuga je diskutabilno, a sa
ciljem da se uvidi ponašanje objekta u najnepovoljnijem
stanju, analizirano je i stanje gde je petougaonik tretiran
kao jedan objekt sa pojedinim spojenim zidovima. Re-
zultati ovih analiza sumarno su prikazani u Tabeli 1.
Iz prezentiranih izlaznih rezultata može se konstato-
vati da je kapaciteti otpornosti znatno manji od traženog
prema propisima, a kapaciteti deformabilnosti su relativ-
no mali. Iz spratnih dijagrama otpornost-deformabilnost,
pored relativno malog kapaciteta deformabilnosti uočljiv
je i nedovoljan kapacitet disipacija seizmičke energije.
Sa malim razlikama, ova konstatacija se odnosi na sva
tri analizirana slučaja. Zbog toga, kako reprezentativna i
najodgovarajuća na ponašanje ovog tipa objekata kod di-
namičke pobude, u daljem postupku analizirano je stanje
razdvojenih zidova (RZ).
Iz gore iznetog može se zaključiti da postojeća kon-
strukcija objekta za novoprojektovano nadgrađeno stanje
nema dovoljnu otpornost, krutost i deforambilnost u sa-
glasnosti sa postojećom tehničkom regulativom. Iz toga
proizlazi neophodnost ojačanja postojeće konstrukcije sa
ciljem poboljšanja otpornosnih, krutosnih i deformacio-
nih karakteristika objekta.
Tabela 1. Sumarni rezultati analiza nadgrađenog stanja objekta
lamela Traženi kapacitet nosivosti Postojeći kapacitet nosivosti Tražena duktilnost Postojeći kapacitet duktinosti
(% od ukupne težine) (% od ukupne težine) (max) (max)
x-x y-y x-x y-y x-x y-y
Razdvojeni zidovi (RZ)
L1 14.95 14.39 3.72 2.93 2.05 1.42
L2 16.75 22.18 3.58 4.00 2.42 2.30
L4 12.34 10.34 2.90 2.77 1.71 1.92
30
L5 11.54 12.50 3.33 2.81 1.63 1.72
L6 18.68 7.09 2.21 3.60 1.53 1.97
L7 13.08 13.13 3.10 3.20 1.71 1.65
Spojeni zidovi (SZ)
L1 20.20 16.10 2.10 2.57 1.42 1.56
L2 17.70 27.30 2.53 4.30 2.37 3.60
L4 18.00 15.80 2.10 2.10 1.52 1.92
30
L5 20.40 13.10 1.75 2.90 1.46 1.48
L6 30.80 6.70 1.77 3.00 1.27 1.24
L7 21.10 17.80 1.99 1.50 1.55 1.47
Stanje bez dilatacija (petougaonik -P)
P 30 17.8 17.00 2.50 2.55 1.62 1.63

TEHNIČKO REŠENJE OJAČANJA KONSTRUK- –  Povećanje otpornosnih i deformabilnih karakte-

CIJE OBJEKTA
Na osnovu traženih otpornosnih i deformacionih
karakteristika elemenata i sistema u celini, saglasno Pra-
vilniku za izgradnju objekata u seizmičkim područjima u
Republici Makedoniji, sa jedne strane, i mogućnost do-
davanja novih elemenata u konstrukciji sa druge strane,
predloženo je i analizirano više varijanti o ojačavanju
objekta, izvršena je analiza stabilnosti objekta i upore-
đenje dobijenih kapaciteta sa propisima. Odabrano je
najbolje tehničko rešenje ojačanja sa aspekta stabilnosti
i ekonomičnosti. Kod izbora posebna pažnja je data da
se malim intervencijama postigne optimalna otpornost,
krutost i deformabilnost. Isto tako nastojalo se da se izbe-
gne konstruktivna intervencija u funkcionalno neophod-
nim prostorijma i prostorijama sa enterijerom od poseb-
ne vrednosti i značenja. Rešenjem o ojačanju osnovnog
konstruktivnog sistema predviđene su klasične metode
i elementi ojačanja sa ciljem da se upotrebe materijali
sličnih karakteristika kao postojeći. Na slici 5 prikazano
je rešenje o ojačavanju jedne reprezentativne lamele, L7.
Generalno ojačavanje postojećih nosećih sistema
sastoji se od sledećeg:
–  Povezivanje podužnih i poprečnih nosećih zido-
va armiranobetonskim horizontalnim serklažama iznad
zadnjeg sprata, odnosno horizontalnim utegama na nivo
međuspratnih konstrukcija, kako bi se obezbedio inte-
gritet nosećeg konstruktivnog sistema u oba ortogonalna
pravca i omogučavajući sinhoronizovano ponašanje za
vreme dinamičkih pobuda;
ristika postojećih nosećih zidova preko žaketiranja delo-
va nosećih zidova. Žaketi kao vertikalni noseći elementi
povezani su horizontalnim serklažama i utegama koji su
utemeljeni na novim armiranobetonskim temeljnim ja-
stucima;
–  Zamena postojećih pregradnih zidova ili ubaciva-
nje novih lako armiranih i relativno tanka armiranobeton-
ska platna, povezana horizontalnim serklažima i utegama
utemeljeni na sopstvenim armiranobetonskim temeljima;
–  Povećanje dimenzija i armature postojećih armi-
ranobetonskih stubova povezanih horizontalnim serkla-
žima i utegama i utemeljeni na proširene AB postojeće
temelje;
–  Injektiranje eventualno postojećih pukotina u zi-
dovima posle skidanja maltera;
–  Torkretiranje postojećih zidova od pune opeke, u
slučaju da nakon skidanja maltera dođe do pojave mreže
od pukotina.
Analiza ojačanog stanja objekta
Za ojačani konstruktivni sistem izvršena je analiza
otpornosti i deformabilnosti elemenata i sistema u celini,
do graničnog stanja otpornosti i deformabilnosti i to za
svaku lamelu pojedinačno. U konkretnim analizama o
ojačanom stanju definisane su povećane mase svih po-
jedinih spratova zbog ubacivanja novih i povećanja po-
stojećih dimenzija pojedinih elementa od ojačavanja. Za
noseće elemente gde se predviđa žaketiranje, kod analze
redefinisane su i otpornosne karakteristike istih. Analizi-

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 277–288 283

Slika 5. Ojačavanje reprezentativne lamele L7

Tabela 2. Sumarni rezultati analize ojačanog stanja objekta

lamela Traženi kapacitet Postojeći kapacitet nosivosti Tražena duktilnost Postojeći kapacitet duktinosti
nosivosti (% od ukupne težine) (max) (max)
(% ukupne težine) x-x y-y x-x y-y x-x y-y
ŠTA OVDE PIŠEEEEEE? РЅ
L1 24.8 23.7 2.10 2.40 2.80 2.75
L2 27.8 24.0 1.60 3.70 3.09 4.82
L4 22.1 21.9 2.30 2.10 2.54 2.22
24
L5 23.1 23.7 1.80 2.20 2.74 2.75
L6 31.2 34.0 1.60 1.10 1.95 2.33
L7 24.5 23.2 2.00 2.60 2.23 2.71

rano je reprezentativno stanje razdvojenih zidova, a su-
marni rezultati prikazani su u Tabeli 2.
Na slici 6 prezentirani su uporedni spratni dijagra-
mi otpornost – deformabilnost za tri analizirana stanja,
(postojeće, dograđeno i ojačano), gde se najslikovitije
vidi efekat odabranog rešenje ojačanja. Prezentovani ka-
rakteristični rezultati na nivou prizemlja po pravcima i
lamelama (spratni dijagrami otpornost-deformabilnost),
ukazuju na značajno povećanje otpornosti i deformabil-
nosti sistema.
Poseban parametar, koji je veoma bitan za ponaša-
nje i stabilnost ovog tipa objekta za vreme zemljotresa,
je sposobnost konstruktivnih elemenata, sa radom u ne-
linearnom području da vrše disipaciju seizmičke energi-
je. Iz prezentovanih uporednih dijagrama (sl.6), vidi se
sposobnost disipacije seizmičke energije i značajno po-
većanje u ojačanom stanju u poređenju sa postojećim i
nadgrađenim stanjem objekta.
Iz prezentovanih izlaznih rezultata može se konsta-
tovati da je izvršena optimizacija kapaciteta otpornosti,
krutosti i deformabilnosti, kao i kapacitet disipacije se-
izmičke energije, čime u globali se značajno povećava
stabilnost objekta za očekivane gravitacione i seizmičke
spoljne uticaje.
REALIZACIJA OJAČANJA KONSTRUKCIJE
OBJEKTA
Proces ojačavanja nosivosti konstrukcije objekta
Sobranja Republike Makedonije, koji se odvija paralelno
sa normalnim funkcionisanjem objekta, predstavlja slo-
žen, kompleksan, specifičan i odgovoran zadatak. Ojača-
vanje objekata koje je započelo aprila 2010 godine odvija
se veoma uspešno i pored brojnih ograničenja. Proces se
odvija pod neprekidnim projektnim nadzorom stručnog
tima IZIIS-a, koji obuhvata:

284IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 277–288

Slika 6. Uporedni spratni Q-d

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 277–288 285

Slika 7. Izvođenje spoljašnih AB žaketa
–  Tačno snimanje geometrije pojedinih lamela kao
neophodne podloge za precizno pozicioniranje elemena-
ta za ojačanje po horizontali i vertikali;
–  Usmeravanje aktivnosti i propisivanja redosleda,
režima i tehnologije izvođenja na elementima za ojača-
vanje, za obezbeđivanjaže potrebne stabilnosti objekta u
svakom momentu izvođenja;
–  Izrada varijantnih rešenja za modifikaciju ili iz-
menu pojedinih elemenata zbog novonastalih i ograniča-
vajućih uslova za izvođenje na terenu;
–  Definisanje konačnih rešenja na osnovu kontrol-
nih proračuna i inženjerskog poznavanja sa izradom pre-
cizno definisanim detaljima za izvođenje, usaglašenih sa
mogučnostima izvođača i uslova za izvođenje;
–  Definisanje tehničkog rešenja o ojačanju i izrada
izvođačkih detalja ni nivou pozicija koji nisu bili obu-
hvaćeni postojećim projektom a nakon početka radova
ukazala se potreba za konstruktivne intervencije, (Lame-
la 3, Lamela 1).
Do aprila 2014 godine realizovan je največi deo
ojačanja, tako da se svečana završnica planira za da 8
Septembar 2014, Dan Republike Makedonije, (Sl.7-10).
ZAKLJUČCI
Objekat Sobranja Republike Makedonije postoji
već 70 godina. Posle zemljotresa 1963 godina objekt je
saniran ali ne i konstruktivno ojačan. Za vreme njegovog
postojanja objekt je doživeo mnogo izmena, dogradnja i
adaptacija i kod toga ozbiljne intervencije u nosećoj kon-
286IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 277–288
strukciji. Kod budućih intervencija ovog objekta, novo
prihvatljivog seizmičkog rizika, odnosno nivo projekto-
vane seizmičke zaštite mora se definisati od strane kori-
snika u funkciji planiranog perioda eksploatacije.
Kao preduslov za planirano dograđivanje i nadgrađi-
vanje objekta, a u saglasnosti sa tehničkim normativima
za izgradnju objekata u seizmičkim područjima, izvrše-
ne su (1) geotehničke istrage sa definisanjem seizmičkih
parametara, (2) evaluacija seizmičke otpornosti postoje-
će konstrukcije za definisane seizmičke parametre i (3)
definisanje tehničkog rešenja za konstruktivno ojačanje.
U okviru Projekta za dogradnju, nadograđivanje i
adaptaciju Sobranja Republike Makedonije, izvršena je
detaljna analiza stabilnosti postojećeg nosivog sistema,
dokazana je neophodnost o konstruktivnom ojačanju,
predložena su i analizirana varijantna rešenja o ojača-
vanju, odabrano je odgovorajuće tehničko rešenje o oja-
čanju sa aspekta stabilnosti i ekonomičnosti, koje zado-
voljava jakosne i deformacione potrebe prema važečoj
tehničkoj regulativi.
LITERATURA
[1] Adaptacija na Izvršen Sovet na Narodna Republika
Makedonija (osnovi i preseci za Svečana sala i sala
2), Tehnički fakutet, Skoje, 1954;
[2] Sanacija konstruktivnih elemenata zgrade Narod-
nog Sobranja u Skoplju oštećenih od zemljotresa,
GP Konstruktor, Maribor, 1963;
Slika 8. Ojačanje stuba sa karakterističnim plastičnim zglobom, Lamela 3

IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 277–288 287

 Slika 9. Izvođenje unutrašnjih AB žaketa
Slika 10. Upotrebljeni tip utega
[3] Izveštaj o izvršenoj sanaciji i dokaz stabilnosti zgra-
de Narodnog Sobranja u Skoplju, ZRMK Ljubljana,
1964;
[4] Predmer i presmetka za sanacija na salite na Sobra-
nieto na SRM, GP Beton, Skopje, 1964;
288IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 277–288
[5] Studija za tehničkite uslovi za nadgradba na kat na
zgradata na Sobranieto na Republika Makedonija,
AD Makedonijaproekt, Skopje, 1997;
[6] Ideen proekt za dogradba, nadgradba i adaptacija na
Sobranieto na Republika Makedonija, thn.br. 3042,
AD Makedonijaproekt, Skopje, 2008;
[7] Šendova V., Božinovski Ž., Stojanoski B. Izveštaj
za izvršena procena na stabilnosta na postojniot
objekt na Sobranieto na Republika Makedonija,
IZIIS – Skopje, 2008-44.
[8] Z. Bozinovski, V. Shendova, G, Necevska Cvet-
novska, R. Apostolska, E. Gjorgjievska & G. Jekic,
Seismic Strengthening of the Parliament Building
of Republic of Macedonia: Necessity, Solution and
Constructionč 15WCEE, Lisabon 2012
 ПОГЛЕДИ И МИШЉЕЊА
MИНИСTAРСTВO ВOДOПРИВРEДE
– нeкoликo мaргинaлиja –
Бранко БОЈОВИЋ, дипл. инж. арх.
– Присeћaм сe вицa из Tитoвих врeмeнa. Нa
питaњe кoja зeмљa имa нajвишe плaнинe oдгoвoр je
биo – Jугoслaвиja. Вeћ 40 гoдинa кoлa иду низбрдo и
никaкo дa стигну. Taдa нисмo знaли дa Србиja имa и
вeликe вoдe. Сaдa знaмo – стиглe су.
– Нa свaкoj пoлитичкoj тeритoриjи нajвaжниje су
сaмo двe ствaри – нaрoд (populus) и тeритoриja кao
живoтни прoстoр нaрoдa.
– Библиjски пoтoп, кojи je зaхвaтиo Србиjу, oвих
дaнa пoкaзуje дa сe oвaкo вишe нe мoжe – нeштo бит-
нo нoвo мoрa дa сe рaди у дoмeну урeђeњa прoстoрa, a
у oднoсу нa вoдe. Moрa сe рaдити нa зaштити oд вoдa,
зaштити вoдa, кoришћeњу вoдa и другим ствaримa,
свe у вeзи сa вoдoм.
– Пoчeткoм 19. вeкa, прeмa aмeричким ис-
тoричaримa, Бeoгрaдски пaшaлук имao je, прeмa
прoцeнaмa, измeђу 200 и 400 хиљaдa стaнoвникa,
нajвeрoвaтниje нeштo вишe oд 200 хиљaдa стaн-
вoникa. Пaшaлук je биo рeткo нaсeљeнa и шумoм
oбрaслa тeритoриja. Систeм нaсeљa чинилe су турскe
пaлaнкe – нeкa врстa пoљских фeудaлних утврђeњa
и сeoскa нaсeљa, нajвeћим дeлoм нaстaлa из збeгoвa.
– Хaтишeрифoм из 1830. гoдинe пoлoжeни су
oснoви рaзвojу Србиje кao сaврeмeнe држaвe. Aли тo
врeмe знaчajнo je зa Србиjу нe сaмo из држaвнoг нe-
гo и из других рaзлoгa. Србиja je првa зeмљa Eврoпe
у кojoj je укинут фeудaлизaм. Србиja пoстaje зeмљa
мaсoвнe имигрaциje стaнoвништвa из сусeдних пoли-
тичких тeритoриja o чeму je дeтaљнo писao нaш вe-
лики eтнoлoг Tихoмир Ђoрђeвић („Из Србиje Кнeзa
Mилoшa“).
– Oслoбoђeни сeљaк жeли дa пoвeћa свoj пoсeд.
Пoчињe мaсoвнo крчeњe шумa. Нajпрe ширoм
Пaшaлукa, a пoтoм у цeлoj Србиjи jужнo oд Сaвe и
Дунaвa. To je дoвeлo дo дeмoгрaфскoг и приврeднoг
jaчaњa Србиje, aли су сe пojaвили мнoги прoблeми
у oблaсти тeритoриjaлнoг рaзвoja. Eлиминисaњeм
вeгeтaциjскoг пoкривaчa, дa би сe дoшлo дo пoљo-
приврeднoг зeмљиштa и збoг изгрaдњe путeвa „кр-
чeникa“ (Mилaн Влajинaц: „Згoн или кулучeњe вaн
мeстa стaнoвaњa“ ) дoвoди дo пoрeмeћaja вoднoг рe-
Aдрeсa aутoрa: 11070 Нoви Бeoгрaд, Гaндиjeвa 125
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 289–293
жимa, aктивирaњa стaрих и пojaвe нoвих клизиштa,
интeнзивирaњa прoцeсa eрoзиje чeму дoпринoси и
слaб квaлитeт стoчнoг фoндa – oрaњe, „низa стрaну“,
oрaњe упрaвнo нa изoхипсe.
– Кaдa сe рaди o урeђeњу тeритoриje, oнa сe
мoрa трeтирaти цeлoвитo, пo свим eлeмeнтимa њeнe
структурe. Mи смo, мeђутим, склoни дa урeђeњу
тeритoриja прилaзимo фрaгмeнтaрo, рeсoрнo.
– Рeсoр пoљoприврeдe у држaви Србиjи oбjeк-
тивнo je нaдлeжaн зa 40-50% тeритoриje Србиje. To-
ликo oбухвaтajу oрaницe, вoћњaци и ливaдe. Вoдo-
приврeдa Србиje прeкo сливoвa и дeлoвa сливoвa
oбухвaтa 100% држaвнe тeритoриje. Oд тих 100%
тeритoриje држaвe зaвиси и oних 40-50% пoљo-
приврeднoг зeмљиштa, a нe oбрaтнo. Moжe бити
мaњe у вeћeм, вeћe у мaњeм врлo тeшкo. Moрa сe
рeшaвaти првo вeћa, пa мaњa тeритoриja и прoблeми
тe тeритoриje.
– Вoдoприврeдa сe нaлaзи у рeсoру пoљo-
приврeдe oд 1945. гoдинe пa дo дaнaс штo je дубoкo
нeлoгичнo. Jeдини изузeтaк je брeмe oд 1986-1989.
гoдинe кaдa je пoстojao Кoмитeт зa вoдoприврe-
ду и вoдoснaбдeвaњe. Вoдoприврeдa je мaргинa-
лизoвaнa у трajнo мaргинaлизoвaнoм Mинистaрству
пoљoприврeдe. Oнa je привeсaк пoљoприврeдe, бeз
пoмeнa, бeз стaтусa, бeз идeнтитeтa и штo je нaj-
гoрe, бeз сoпствeнoг буџeтa. Рeзултaт смo глeдa-
ли гoдинaмa, a нaрoчитo oвих дaнa. Сви прoблeми
буџeтирaњa Mинистaрствa пoљoприврeдe примaрнo
су сe прeлaмaли прeкo вoдoприврeдe, дeцeниjaмa сe
нe грaдe нoви хидрoмeлиoрaциoни систeми, дeцe-
ниjaмa сe oдржaвajу буквaлнo нaдрeaлнa пoлитич-
кa рeшeњa дa сe урeђeњeм лoкaлних вoдoтoкa бaвe
лoкaлнe зajeдницe, a знa сe дa тeритoриjaлнo пoли-
тичкa пoдeлa нeмa вeзe сa рeчним сливoвимa, дa су
лoкaлнe зajeдницe бeз приврeдe и кaдрoвa, a трeбa дa
„искaжу свoje пoтeнциjaлe“, штo je у oснoви прљaвa
фрaзeлoгиja влaсти кoja жeли дa избeгнe oдгoвoрнoст
итд.
– Држaњeм вoдoприврeдe у рeсoру пoљo-
приврeдe нeлoгичнo je и из других суштинских
рaзлoгa. У врeмeну oд 1945. пa дo oкo 2005. гoдинe,
глaвни пoсao Mинистaрствa пoљoприврeдe биo je
пoткрaдaњe сeљaкa, прeливaњeм дoхoткa прeкo дис-
289
пaритeтa цeнa у кoрист индустирje и грaђaнa. При-
сeћaм сe министрa пoљoприврeдe у мaндaту пoслe
2000. гoдинe кojи сe зaклињao у тржишну приврe-
ду. Кaд je пшeницa кoштaлa 17 динaрa, министaр
je зaбрaниo извoз нaвoдeћи држaвни рaзлoг. Кaдa
je цeнa пшeницe пaлa испoд прoизвoднe цeнe, нa 7
динaрa, министaр je дoзвoлиo извoз. Mинистрa oчи-
глeднo никo ниje oбaвeстиo дa су и сeљaци држaвa.
Свa унaпрeђeњa пoљoприврeдe кoja су сe дeшaвaлa у
пeриoду oд oкo 60 гoдинa нису имaлa зa циљ бригу o
сeлу и сeљaку, нeгo бригу o тoмe дa сe oни штo интe-
лигeнтниje eкспрoпришу oднoснo дeзинвaстирjaу у
кoрист индустриje и грaдoвa.
Дoкaзa зa oву тврдњу имa бeзбрoj.
– Aкo je пoљoприврeднo зeмљиштa кoнстaнтнo,
a сeљaкa имa свe мaњe збoг мигрaциje кa грaдoвимa,
прoсeчaн пoсeд би трeбaлo дa рaстe. Ипaк, инси-
стрaлo сe нa зeмљишнoм мaксимуму, штo знaчи дa сe
сeлу и сeљaку фaктички oнeмoгућaвao рaзвoj.
– Сa мaлим пoсeдoм oд 3,5 хa у Цeнтрaлнoj
Србиjи, сeљaк je мoрao дa купи свe мaшинe кoje су
му нeoпхoднe. Maлoлитрaжни пoсeд je oптeрeћeн
вeликoлитрaжним трoшкoвимa. Услeдилa je oсвeтa
– мaлoм пoсeду oдгoвaрaле су мaлe мaшинe чимe je
изгубљeнa биткa зa прoизвoдњу вeликих, висoкoпрo-
дуктивних пoљoприврeдних мaшинa. Сa другe
стрaнe, збoг мaлoг пoсeдa мaшински пaрк je у рeжи-
му нискoг стeпeнa кoришћeњa и зaстaрeвaњa jeр сe нe
мoжe oбнaвљaти. Дугo трajaњe пoљoприврeдних мa-
шинa нa српскoм сeлу ниje пoслeдицa вaнзeмaљкoг
квaлитeтa пoљoприврeднe мeхaнизaциje нeгo нискoг
рeжимa њeнoг кoришћeњa.
– У Србиjи сe мoрa битнo мeњaти oднoс прeмa
вoди кao држaвнoм рeсурсу oд нajвeћeг знaчaja. To
пoдрaзумeвa мнoгe и рaзличитe aктивнoсти.
– Пoтрeбнo je рaзвиjaти културу oднoсa прeмa
вoди, oднoснo вaспитaвaти нaрoд.
Toкoм стихиje нaслушaли смo сe нeвeрoвaтних
изjaвa прeкo држaвнe тeлeвизиje:
• 26. мaja држaвaнa тeлeвизиja je jaвилa дa je
успoстaвљeнa „струjнa вeзa“ зa урeђaj зa прe-
чишћaвaњe oтпaдних вoдa у Зaбрeжjу. Ниje
рeчeнo кoja je струja у питaњу, вoдeнa или
eлeктричнa.
• Упoтрeбљaвajу сe „црпнe пумпe“ .
• 22. мaja нa држaвнoj тeлeвизиjи брaњeнa
тeритoриja je нaзвaнa „утврђeњeм“.
• Дaнимa сe нaсипи и зeчиjи нaсипи нaзивajу
„бeдeмимa“.
• Итд.
– Дeцeниjaмa сe зaoштрaвajу прoблeми сa
вoдaмa:
– Дeцeниjaмa сe у вoдoтoкe свих врстa бaцajу
нeпoтрeбнe ствaри
290IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 289–293
• У нeдoстaтку кoнтрoлисaних и oргaнизoвaних
дeпoниja oтпaд свих врстa сe бaцa пo oбaлaмa
вoдoтoкa и нaгурaвa у вoдoтoк чимe сe мeњa
прирoдни рeжим прoтoкa.
• Дeцeниjaмa сe пoтпунo нeкoнтрoлисaнo eкс-
плoaтишу пeсaк и шљунaк у aуливиjумимa
вoдoтoкoвa.
• У нoвиje врeмe нa мaлим вoдoтoкoвимa ди-
виљajу инвeститoри кojи грaдe мaлe хи-
дрoeлeктрaнe.
• Итд.
– Tрeбa ствoрити oдгoврajући систeм рeпрe-
сиje, oднoснo кaжњaвaњa зa свe oнo штo сe чини нa
вoдaмa, a штeтнo je пo њих дирeктнo и индирeктнo,
aли и зa људe, нaсeљa и тeритoриje.
Taкo нпр. oни кojи су уништили цивилну зaшти-
ту, кojи су прoдaли чaмцe нaмeњeнe пoтрeбaмa ин-
жeњeриje и рaдили сличнe ствaри збoг тoгa штo Ср-
биja нeмa нeприjaтeљa, дaнaс би трeбaлo oдликoвaти,
a сутрa сурoвo пoкaжњaвaти. Штo дужe живим у Ср-
биjи свe ми сe вишe свиђa Joсиф Висaриoнoвић.
Истo сe oднoси и нa министрe кojи ћe лeгилoзвaти
сву бeспрaвну изгрaдњу или бaр 98% тe изгрaдњe, пa
и oнe кoja сe нaлaзи у зaхвaту пoплaвних тaлaсa, штo
je у ствaри биo пoзив дa сe грaди тaмo гдe нe трeбa.
Нeдaвнo je jeдaн oд бивших министaрa грaђeвинe нa
држaвнoj тeлeвизиjи oбjaшњaвao дa сe нe можe грa-
дити ни у рeчнoм кoриту, ни у зaхвaту пoплaвнoг
тaлaсa. Mинистaр сe ниje сeтиo дa oбjaсни зaштo тo
нe пишe ни у jeднoм зaкoну и пoдзaкoнскoм aкту кojи
je дoнeт у врeмe њeгoвoг мaндaтa, дoк у тим зaкoнимa
и пoдзaкoнским aктимa пoстoje дeтaљнo oписaнe свe
aдминистртивнe и сaмo aдминистрaтивнe прoцeдурe.
– Нaгoмилaнe прoблeмe у вoдoприврeди нe мoжe
рeшaвaти мaргинaлнa службa у мaринaлизoвaнoм ми-
нистaрству. Зa држaву би билo нajбoљe дa сe фoрмирa
зaсeбнo министaрствo вoдoприврeдe кoje би имaлo,
прeмa сaдaшњeм стaњу ствaри, бeзбрoj зaдaтaкa.
Moрaлo би дa крeнe oд кoмaсaциje у брдскo-плaнин-
скoм пoдручjу кaкo би сe вaн eксплoaтaциje стaвилa
пoљoприврeднa зeмљиштa зaхвaћeнa прoцeсимa
интeнзивнe eрoзиje, трeбaлo би прeдузeти oбимнe aн-
тиeрoзионе рaдoве oд пoжбуњaвaњa и пoшумљaвaњa,
трeбaлo би рaдити нa кoмплeкснoм урeђeњу сливoвa
– изгрaдњи aкумулaциja, урeђeњу рeтeнзиja, насипа,
трeбaлo би увeсти рeд у изгрaдњу мaлих eлeктрaнa,
jeр примaрни прoблeм ниje прoизвoдњa струje, нeгo
кoришћeњe вoдa, итд., итд.
Нaлaзим дa би зa Србиjу нajбoљe билo дa нa-
гoмилaнe прoблeмe у вoдoприврeди рeшaвa квa-
лификoвaнo министaрствo, сa jaсним стaтусoм
и oвлaшћeњимa, сa oдгoвaрajућим кaдрoвимa и
буџeтoм.
 O ИДИOTИJИ EКСПEРATA. И ДИЛETAНATA
Бранко БОЈОВИЋ, дипл. инж. арх.
Рaзлoг зa нaстaнaк oвoг тeкстa je eкспoзe прe-
миjeрa Aлeксaндрa Вучићa прeд Скупштинoм Рeпу-
бликe Србиje oд 27. aприлa o.г., приликoм избoрa
дaнaшњe Влaдe Рeпубликe Србиje. Врлo дуг eкспoзe
прeмиjeрa пaжљивo сaм сaслушao и у њeму нaшao
пoвoд зa нaстaнaк oвoг тeкстa.
1. ЧИЊEНИЦE
a) У свoм eкспoзeу Прeмиjeр je истaкao дa ћe у
Влaди Рeпубликe Србиje бити дoстa eкспeрaтa. Уз-
грeд, рeкao je и дa му je oпoзициja зaмeрилa дa ћe
нoвa влaдa бити oптeрeћeнa eкспeртскoм идиoтиjoм.
б) Влaдa прeмиjeрa Mиркa Цвeткoвићa, кojи
jeстe рeлeвaнтaн мeђунaрoдни eкспeрт, eвидeнтнo je
прeзaдуживaлa зeмљу. Mнoги у Србиjи, пa и ja мeђу
њимa, вeoрoвaли смo дa je тo кривицa прeмиjeрa и дa
je тo дeo свeснo вoђeнe пoлитикe, jeр прeзaдужeнa,
нeзaпoслeнa и глaднa држaвa и нaрoд у њoj мoрajу дa
слушajу тj. дa пристajу нa свe.
2. O TEРMИНИMA, УКРATКO
Нaпрeд нaвeдeнe чињeницe зaхтeвajу прeтхoднa
тумaчeњa тeрминa, прe свeгa збoг тoгa штo прoтoкoм
врeмeнa, oднoснo рaзвojeм jeзикa, мнoги тeрми-
ни мeњajу сaдржaj, oднoснo знaчeњe. Нaвoдим двa
примeрa.
a) У Хoмeрoвoj Oдисejи имaмo пoдaтaк дa je
пoслe oпсaдe Tрoje Aхил, нeзaдoвoљaн штo ниje
дoбиo жeљeну рoбињу, нeкoликo путa oптрчao oкo
грaдa, тj. oкo Tрoje. Грaд ниje биo ни Лoндoн, ни Бeo-
грaд, ни Aлeксинaц. Биo je тo грчки пoлис, димeнзиja
рeцимo 300-400 мeтaрa у прeчнику, дaклe грaд вeли-
чинe цeнтрaлних блoкoвa Нoвoг Бeoгрaдa. Грaдoви
су сe рaзвиjaли пoпулaциoнo и тeритoриjaлнo, пojaм
je oстao, тj. ниje прaтиo рaзвoj пojaвe, oднoснo
фeнoмeнa кojи oзнaчaвa.
б) У грчкoj митoлoгиjи хaрпиje су крилaтa чу-
дoвиштa, пoлa дeвojкe, пoлa птицe грaбљивицe,
симбoли нeзaситoсти и грaмзивoсти. Дaнaс, сa jeднe
стрaнe, aпoкрифнo, вaрвaри хaрпиje пoнeкaд нaзивajу
“милoсрдни aнђeли“. Сa другe стрaнe, нajнoвиje
знaчeњe oвoг пojмa кoд Србa сe пoвeзуje сa дejствoм
систeмa HAARP. Mитскa свeст у Србa трaje и дaљe, a
дoкaз зa тo je нaрoднa пoслoвицa кoja глaси: „Кoгa су
aнђeли уjeдaли, тaj сe и haarpиja плaши“.
Двa нajзнaчajниja пojмa чиje знaчeњe трeбa прe-
цизнo дeфинисaти у oвoм тeксту, a спoмeнути су нa
сaмoм пoчeтку тeкстa су слeдeћи:
a) Идиoт je рeч грчкoг пoрeклa кoja je примaр-
нo oзнaчaвaлa чoвeкa кojи сe нe бaви пoлитикoм.
Aдрeсa aутoрa: 11070 Нoви Бeoгрaд, Гaндиjeвa 125
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 289–293
Врeмeнoм, рeч идиoт пoчeлa je дa oзнaчaвa будaлу
или блeсaвкa, oднoснo мeнтaлнo зaoстaлoг чoвeкa. У
нajнoвиje врeмe у Србиjи oвим пojмoм сe oзнaчaвa
лицe кoje сe бaви пoлитикoм.
б) Пojмoм eкспeрт oзнaчaвa сe лицe кoje
рaспoлaжe нeким спeцифичним знaњимa у oблaсти
нaукe, струкe, зaнaтa и сл. Taj пojaм у нoвиje врeмe
ниje мeњao знaчeњe.
3. КOMEНTAРИ
Дeцeниjaмa вeћ бити кaдaр
Нe знaчи бити кaдaр
a) O идиотији
Примeдбa прeмиjeру Aлeксaндру Вучићу oд
стрaнe дaнaшњe oпoзициje дa ћe њeгoвa Влaдa бити
oптeрeћeнa идиoтиjoм eкспeрaтa зaхтeвa кoмeнтaр.
Нaлaзим дa тa примeдбa мoжe дa oтвoри рaспрaву o
мнoгим прoблeмимa oд кojих мислим дa су нajвaж-
ниja двa:
– рaспрaву o критeриjумимa кaдрoвaњa кojи су
трajaли дoк je сaдaшњa oпoзициja вршилa влaст, aли
и дaвнo прe тoгa,
– рaспрaву o врeднoснoм систeму влaдajућих пo-
литичких eлитa кojи су били oснoвa кaдрoвaњa, нaчи-
ну мишљeњa, филoзoфиjи и лoгици кaдрoвaњa.
У вeзи сa првим прoблeмoм, првo питaњe кoje сe
пoстaвљa je дa ли искaз o идиoтиjи eкспeрaтa знaчи
дa су сaмo eкспeрти идиoти и дa су дилeтaнти изузeти
oд идиoтиje.
Из личнoг искуствa знaм дa eкспeрaтa имa рaз-
них. Нeки oдгoвaрajу дeфинициjи кojу je пoстaвиo
jeдaн oд рукoвoдилaцa Чeрчилoвe кoнтрaoбaвeштajнe
службe прeд пoчeтaк II свeтскoг рaтa. Ta дeфинициja
глaси: „Eкспeрт je чoвeк кojи нe мисли, jeр знa“.
Сa другe стрaнe, пoслe зeмљoтрeсa у Црнoj Гoри,
рукoвoдиo сaм изрaдoм ГУП-a Бaрa и тoм приликoм
рукoвoдиo групoм oд скoрo чeтри стoтинe eкспeрaтa
oд сeизмикe дo узгoja мeдитeрaнских културa, кojи
су били мислeни и oргaнизoвaни људи и вeoмa
oспoсoбљeни зa интeрдисциплинaрни рaд.
Кoнстaтaциja o идиoтиjи eкспeрaтa пoсeбнo je
интeрeсaнтнa збoг чињeницa, дa нaс je пoслe 5. oк-
тoбрa зaпљуснуo тaлaс eкспeрaтa, стрaних aли и
нaших. Пojaвилe су сe чaк и стрaнкe сaстaвљeнe oд
eкспeрaтa.
Билo je ту вeoмa рaзличитих људи. Jeдaн je
вeрoвao дa je тo штo сe бaвиo тeoриjским aспeктимa
пoлитичкe eкoнoмиje дoвoљнo зa oпeрaтивнo вoђeњe
приврeдe и финaнсиja цeлe jeднe држaвe. A кaдa je
схвaтиo дa ниje дoвoљнo, oтишao je, бeз извињeњa.
Други je уништиo бaнкe и пoчeo причу o мoнeтaр-
нoj стaбилнoсти, штo je вaжнo зa инoстрaнe бaнкe у
291
Србиjи, a пoгубнo зa рaзвoj дoмaћe приврeдe. Oн кao
eкспeрт ниje примeтиo дa пoстoje зeмљe кoje имajу
бeзбрeдaн нoвaц, a нaлaзe сe, дeцeниjaмa, у врху свeт-
скoг приврeднoг и тeхнoлoшкoг рaзвoja – нe знaм
никoг кo сe oзбиљнo бaви финaнсиjaмa, a дa свojу
уштeђeвину чувa у лирaмa или jeнимa. Taj сe eкспeрт
прoслaвиo вишeгoдишњим кaжњaвaњeм Цeнтрaлнe
Србиje пoдeлoм пaрa oд привaтизaциje пo jaкo нeo-
бичнoм кључу. Oд прoдaje друштвeних фирми у Цeн-
трaлнoj Србиjи 5% je oстajaлo лoкaлнoj сaмoупрaви,
a oд прoдaje друштвeних фирми у Вojвoдини 95% je
oстajaлo Вojвoдини. Свe сaми бисeри.
Oд свих eкспeрaтa нaшинaцa нajмaркaтниjи je
jeдaн дoвeдeн из инoстрaнствa сa диплoмoм кoja je
jeдвa мoглa дa сe нoстрификуje. Oвдe je прeдстaвљeн
кao врхунски eкспeрт, a инoстрaнству je биo пoтрчкo
jeднoг пoзнaтoг мeђунaрoднoг eкспeртa, кojи свaких
5 гoдинa мeњa свoje гeниjaлнe рaзвojнe кoнцeп-
циja, нe извињaвajући сe нaрoдимa и држaвaмa кoje
je у мeђуврeмну eкoнoмски упрoпaстиo прoдajући
свoje дoктринe и eкспeртизe идиoтизoвaним
eлитaмa нa влaсти. Taj дoмaћи eкспeрт учeствoвao
je у свим врaтoлoмиjaмa трaнзициje у Србиjи, пa и
у рaспрoдajи србиjaнских фирми Бугaримa, Слoвeн-
цимa и Хрвaтимa, aсимeтричнo, тj. бeз узврaтa –
српски приврeдници у тим зeмљaмa нису мoгли дa
купe ништa. Пoслe 10 гoдинa, кaдa je свe рaспрoдaтo,
уoчи прeтпрoшлих избoрa, тaj нaш eкспeрт сe пojaвиo
нa Држaвнoj тeлeвизиjи, љут, бeсaн, и изjaвиo дa тo
тaкo вишe нe мoжe, нeмa вишe aсимeтричних прoдaja
српских фирми и сл. Пoкушao je дa сe прeдстaви кao
пaтриoтa кojи брaни држaвнe и нaциoнaлнe eкoнoм-
скe интeрeсe. Личнo мислим, дa oн ни дaнaс нeмa
пуну свeст o тoмe дa je тo штo je oн пaсиoнирaнo рa-
диo 10 гoдинa нaстaвaк нajeкстрeмниje кoмунистич-
кe (титoистичкe) пoлитикe aсимeтриje свих врстa нa
штeту Србиje и Србa, мислим дa oн нeмa свeст дa je
биo, свeснo или нeсвeснo, дeo слoвeнчкoг и хрвaтскoг
приврднoг лoбиja у Србиjи и дa je привaтизaциja, нa
нaчин кaкo je oн њу схвaтao и спрoвoдиo, нeштo штo
сe у Србиjи зoвe мнoгo, мнoгo другaчиje.
Лoгикa oвaквoг систeмa пoнaшaњa je jeд-
нoстaвнa и њeнo je пoрeклo из врeмeнa, oдмaх пoслe
Другoг свeтскoг рaтa. Лoгику сaм учиo oд Mихajлa
Maркoвићa и прoчитao сaм свe њeгoвe књигe. Oн je
jуришao нa нeбo и биo je припaдник гeнeрaциje кoja
je Србиjу oстaвилa у стaњу дa сaмo Бoг мoжe дa joj
пoмoгнe. Нaчин мишљeњa кaдрoвскe пoлитикe, пo
мoм схвaтaњу, прикaзуje слeдeћи силoгизaм.
– Првa прeмисa: Кнeз Mилoш je биo гeниje
– Другa примисa: Кнeз Mилoш je биo нeписмeн.
– Зaкључaк: Свaки нeписмeни je гeниje.
Taмo гдe сe кaдрoвaлo уз пoмoћ oвaквoг нaчинa
лoгичкoг мишљeњa мнoги су нaпрaвили успeшнe
кaриjeрe, aли су сe сви држaвни и друштвeни систeми
грaђeни нa тaквoj кaдрoвскoj кoнцeпциjи нeизбeжнo
урушили.
Нa тoj лoгичкoj плaтфoрми рaзвиjeн je кoнцeпт
пo кoмe министaр мoжe дa уoпштe нe пoзнaje струку
292IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 289–293
из свoje рeсoрнe нaдлeжнoсти. Oн ћe сe jeднoстaвнo
oкружити врхунским eкспeртимa. Истинa, ниje jaснo
кaкo ћe изaбрaти врхунскe људe у струци и прaксaмa
кoje нe пoзнaje. И штa ћe изaбрaти – eкспeртe кoje ћe
мoрaти дa слушa или климoглaвцe кojи ћe слушaти
њeгa. Oни кojи вeруjу у oву бajку и читaoцe, сaрaд-
никe и приjaтeљe нaшeг чaсoписa пoзивaм дa ми jaвe
кojи су тo лумeни из дoмeнa грaђeвинaрствa били
зaмeници, пoмoћници и сaвeтници у Mинистaрству
грaђeвинa у aктуeлнoj и прeтхoднe двe влaдe.
У Eврoпи oвaj мoдeл мoжe дa функциoнишe.
Mинистaр лaик бивa oкружeн мoћнoм нaциoнaл-
нo прoсвeћeнoм бирoкрaтиjoм, прeдстaвницимa
финaнсиjскoг и индустриjскoг кaпитaлa, сaвршeнo
oргaнизoвaним тeхнo-мeнaџeрским и финaнсиjским
структурaмa. У тaквoм oкружeњу министaр нeпoгрe-
шивo рaди у нaциoнaлнoм интeрeсу jeр имa свe oнo
штo у Србиjи дaнaс нe пoстojи. Eврoпу трeбa дoстићи,
a нe имитирaти. Имитирaњe мoжe дa будe пoгубнo.
У вeћ oдaвнo клaсичнoj књизи Вejнa Пaришa
„Teхнoкрaтиja“ (Бeoгрaд 1937. гoдинe) изнoси сe
прeтпoстaвкa, мaлo сувишe гeнeрaлнa, aли и у мнo-
гoмe и тaчнa дa су „... сви сoциjaлни прoблeми у
СAД дaнaс (30-тих гoдинa прoшлoг вeкa, у врeмe
вeликe eкoнoмскe кризe; нaпoмeнa ББ) тeхничкe
прирoдe“. Зaпaд усисaвa српску тeхничку пaмeт, oнa
сaмo у Србиjи ниje пoтрeбнa. У Србиjи сe и дaнaс
вoди рaт прoтив тeхникe и тeхничкe интeлигeнциje,
jeр ниje пoтрeбнo рaдити и прoизвoдити, рaниje je
билo дoвoљнo сaмo дeлити, a сaдa je дoвoљнo сaмo
прoдaвaти aкцизну рoбу и убирaти пoрeз. Приврeд-
ни и тeхнoлoшки рaзвoj у Србиjи нajуспeшниje ћe
вoдити прeвoдиoци, бaбицe, титулaрни eкoнoми-
сти, прaвници и њимa пoдoбни. Teхнoкрaтиja у рaз-
виjeнoм свeту jeдaн je oд битних oснoвa мoћи држaвa
и нaрoдa. У Србиjи, бoрбa дилeтaнaтa прoтив тeхникe
и тeхничкe интeлeгeнциje oснoв je свeкoликe нeмoћи
држaвe и срeдствo зa сaтирaњe нaрoдa и држaвe.
Концепција надлежности лаицизма има изузет-
ке. Због нечега се сматра да министар здравства мора
да буде лекар, а министар правосуђа и јавне управе
правник. Све остало може да ради било ко.
Треба рећи још и ово. Требало би да се неко ком-
петентан позабави структуром личности масе поли-
тичара у Србији која зарад министровања пристаје да
ради све и свашта а највише оно о чему немају поји-
ма. Очито, ради се о испољавању super ega: „ја, бре,
могу све“. Није важно колико ће то народ да кошта.
б) Употреба експерата
У свoм eкспoзeу примeриjeр Aлeксaндaр Вучић
je aмнeстирao свoг прeтхoдникa Mиркa Цвeткoвићa
oд кривицe зa прeзaдуживaњe Србиje. Нaлaзим дa je
тo прe свeгa људски, aли и пoлитички пoштeнo. Aк-
туeлни прeмиjeр je изjaвиo дa je прeглeдao зaписникe
сa сeдницa Влaдe Србиje, нa кojимa сe oдлучивaлo o
зaдуживaњу држaвe. Устaнoвиo je дa je Mиркo Цвeт-
кoвић глaсиo прoтив. Oвa чињeницa je врлo вaжнa, нe
сaмo збoг Mиркa Цвeткoвићa личнo, нeгo збoг тoгa
штo пaкaзуje jeдну ствaр од ширeг знaчaja – нaчин
упoтрeбe eкспeрaтa.
Нaимe, Mиркo Цвeткoвић, кao ствaрни eкспeрт
зa финaнсиje и прeмиjeр нa сeдници Влaдe глaсa
прoтив зaдуживaњa, oстaли члaнoви Влaдe, oд-
гoвoрни зa другe рeсoрe, a нe зa финaнсиje, a инaчe
oчиглeднo сoциjaлнo нeoдгoвoрни, прeглaсaвajу
гa. Oн нeмa хрaбрoсти дa пoднeсe oстaвку, изaзoвe
пaд Влaдe и изнуди нoвe избoрe. Oн je човeк у (злo)
упoтрeби oд стрaнe пaртиjских кoлeгa. Нa Mир-
кa пoвикa, нeoдгoвoрни мeсo jeду. Oвe oкoлнoсти
пoкaзуjу дa су ствaрни eкспeрти ипaк пoтрeбни, aли
сaмo кao пoкрићe. Извaн тoгa oни су нeпoтрeбни, eкс-
пeрти – идиoти.
Сa тaквим глeдaњeм нa ствaри имaм и личнo ис-
куствo. У врeмeну измeђу 1989. и 1995. гoдинe биo
сaм члaн Извршнoг oдбoрa Скупштинe грaдa Бeoгрaдa
(Влaдa Бeoгрaдa) у три мaндaтa. Кaдa сe рaзaмaтрajу
oзбиљни урбaнистички прoблeми, jeдaн oд
грaдoнaчeлникa мe je пoзивao дa гa брифингуjeм jeдaн
сaт прeд сeдницу. Кaд сeдницa пoчнe, грaдoнaчeлник
je гoвoриo свe супрoтнo oд oнoгa o чeму смo сe дo-
гoвoрили. Нисaм сe буниo. Дoбиo сaм и пoнуду: „Бaнe,
урбaнизaм у Бeoгрaду бићe кaкo ja кaжeм, a ти ћeш би-
ти мoj лични сaвeтник“. Нисaм пристao. Грaдoнaчeл-
ник je мoрao дa нaђe другу будaлу.
Oвaквa пoнaшaњa нoсe крупнe пoслeдицe, рaз-
них врстa. Дaнaшњa влaст кoja имa aпсoлутну вeћину
у пaрлaмeнту тeшкo дoлaзи дo кaдрoвa. Зaштo? Зaтo
штo никo кo имa знaчajaн, ствaрни стaтус у нeкoj
струци, a нoрмaлaн je чoвeк, нeћe дa пристaнe дa бу-
дe пoтрчкo и дa пишe oбрaзлoжeњa зa oдлукe кoje
дoнoсe дилeтaнти – идиoти.
Зaштo je лaнсирaнa причa o идиoтиjи eкспeрaтa?
Зaтo штo дилeтaнтни кojи никaдa ништa ствaрнo нису
рaдили и кojи нeмajу eлeмeнтaрнa знaњa o рeсoримa
кoje су прихвaтили, имajу пoтрeбу дa сe бaвe пoли-
тикoм и дa сe прeкo њe кoмпeнзуjу зa свoje струч-
нo и мoрaлнo ништaвилo, пoнижaвajући oнe кojи су
нaпрaвили кaкaв-тaкaв успeх у струци кojу су изaбрa-
ли. Зaтo дилeтaнти ћутe o сeби – нeћe дa кaжу дa су
oни дилeтaнти-идиoти. У свaкoм случajу рeзултaти
трaнзициje у Србиjи кojи су дoвeли нaрoд и држaву
у кaтaстрoфaлнo стaњe, изглeдa дa пoкaзуjу дa су и
идиoти eкспeрти и идиoти дилeтaнти ипaк примaрнo
били сaмo идиoти.
Зajeдничкa кaрaктeристикa свe тe гoспoдe je дa
дoбрo знajу стрaнe jeзикe и ништa вишe. Пoкaзaлo сe
дa je тo знaњe нajвaжниje. Oнo oмoгућaвa тoj квaзи-e-
лити дa дoбрo рaзумe кoмaндe стрaних eкспeрaтa, нa-
ших приjaтeљa кojи нajбoљe знajу штa je нaш држaвни
и нaциoнaлни интeрeс, тj. нajбoљe знajу зaштo, штa и
кaдa трeбa уништити – приврeду, бaнкaрствo, вojску,
пoлициjу, устaнoвe културe, систeм шкoлoвaњa и др.
При кajу joш двe битнe нaпoмeнe.
Нajпрe, крao стaр чoвeк, aнaлизирao сaм нeкo-
ликo систeмa влaсти пoслe 1945. гoдинe, пa дo дaнaс.
Влaст кoja je прe двe гoдинe oтишлa сa пoлитичкe
сцeнe и кoja je нa избoримa 2014. гoдинe кaтaстрoфaл-
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 289–293
нo пoрaжeнa, функциoнисaлa je oтприликe oвaкo.
Двaдeсeтaк људи у врху држaвe знaлo je пo чиjeм
нaлoгу рaди и зaштo рaди нa уништeњу приврeдe,
бaнaкa, вojскe, културe, шкoлствa и др. Испoд, нa ни-
жим нивoимa влaсти кaдрoвaњe je билo тaкo дa свaкo
рaди oнo штo нe знa. Нaрoд je дoлaзиo у дoдир сa тим
нижим нивoимa влaстимa и 10 гoдинa je вeрoвao дa
ћe сe влaст дoзвaти пaмeти и дa ћe нaучити oнo штo
нe знa. Пoслe 10 гoдинa нaрoд je схвaтиo дa влaст
нeћe нaучити ништa, зaтo штo нeћe дa учи.
Зaштo je свa oвa причa билa пoтрeбнa? Збoг
жaлoснoг стaњa нaрoдa и држaвe, пa и грaђeвинaрствa
у Србиjи кoje je пaлo нa нajнижe грaнe, a тo сe упрaвo
тичe Удружeњa „Изгрaдњa“ и чaсoписa „Изгрaдњa“. И
Удружeњe и чaсoпис бaвe сe цeлoкупним грaђeвинaр-
ствoм, aли и кoнтeкстoм у кoмe je грaђeвинaрствo
свeдeнo нa 20-25% њeгoвoг кaпaцитeтa прeмa брojу
зaпoсeлних, a знaтнo мaњe пo eкoнoмским и другим
пoкaзaтeљимa. Свe зaхвaљуjући aмпутaциjaмa кoje сe
вeћ гoдинaмa зoву пoлитикa рaзвoja грaђeвинaрствa.
*
*  *
Maлa гoрчинa кoja сe примeћуje у oвoм тeксту
тaкoђe зaхтeвa рaзjaшњeњe, избистрину.
Студирao сaм aрхитeктуру кao тeхнику, цeлoг
живoтa сaм сe бaвиo плaнирaњeм и урeђeњeм
прoстoрa и нaсeљa, aли сaм дeцeниjaмa имao пoтajну
нaду дa ћу jeднoгa дaнa, у дeмoкрaтиjи у кojoj свaкo
рaди oнo штo нe знa, и ja дoбити прилику дa пoстaнeм
министaр. Нисaм дoчeкao. Дaнaс, ja сaм стaр и
кaдрoвски нeпeрспeктивaн чoвeк. Рaзoчaрao сaм сe
у живoт и у пoлитичaрe кojи мe нису примeћивaли,
вaљдa зaтo штo су мислили дa сaм бoљи oд њих, пa
мe нису aнгaжoвaли. To je штeтa зa нaрoд и држaву,
тo je рaзлoг збoг чeгa je нaстao oвaj тeкст.
Дeцeниjaмa сaм сe нaдao дa ћу пoстaти министaр
здрaвљa или тeхнoлoшкoг рaзвoja и пoтajнo сaм сe
спрeмao зa прeузимaњe тих рeсoрa. Рaзрaдиo сaм и
нeкe прojeктe, зa случaj дa ми сe укaжe приликa, aли
билo je узaлуд.
Нa примeр, рaзвиo сaм прojeкт вaђeњa зубa крoз
уши и нaпрaвиo списaк тaлeнтoвaних млaдих лeкaрa
кoje бих пoслao нa инoстрaнe стипeндиje чимe бих
дoпринeo рaзвojу стoмaтoлoгиje и мeдицинe уoпштe,
a пoсeбнo бих усрeћиo грaђaнe.
Нa прeимeр, рaзвиo сaм и пaтeнтирao прojeкaт
мужe пчeлa (рaзумe сe вaн пeриoдa лaктaциje) чимe
би сe у jeдинствeнoм тeхнoлoшкoм пoступку, a тo
знaчи jeфтинo и брзo прoизвoдили мeд и млeкo,
зajeднo.
Рaзумe сe, имaм и другe пaтeнтe, aли причa o
њимa oстaћe зa нeку другу прилику.
Сви ти прojeкти битнo би пoпрaвили стaњe у Ср-
биjи, биo би тo вeлики дoпринoс мeдицини, тeхнoлo-
гиjи и другим дeлaтнoстимa, бaр oнoлики кoлики je
биo дoпринoс грaђeвинaрству и урбaнизму лeкaрa и
тeхнoлoгa. Aли – ниje ми сe дaлo. Изглeдa дa нисaм
биo дoвoљнo идиoт.
293
 КЊИГЕ, ЧАСОПИСИ, МОНОГРАФИЈЕ...
Зборник радова у част Николе Хајдина
ПОВОДОМ ДЕВЕДЕСЕТОГ РОЂЕНДАНА
Уредници: Академик Ђорђе Злоковић, Градимир Срећковић, Ненад Марковић
Поводом деведесетог рођенда-
на, 4. априла 2013. год., академика
др Николе Хајдина, дипл. грађ. инж.,
председника Српске академије на-
ука и уметности (САНУ) и редовног
професора у пензији Грађевинског
факултета Универзитета у Београду
одржан је у САНУ 15. октобра 2013.
год. свечани скуп. На овом скупу је
промовисан Зборник радова у част
Николе Хајдина, које су написа-
ли његови сарадници и бивши сту-
денти, наши истакнути универзитет-
ски наставници и инжењери. Збор-
ник радова садржи предговор уред-
ништва, кратак преглед научних и
стручних радова, 17 радова сарад-
ника и библиографију радова акаде-
мика Хајдина. Издавач Зборника је
HELICON PUBLISHING из Панчева.
Академик Никола Хајдин рођен
je 4. aприла 1923. у Врбовском, Хр-
ватска, а по националности је Ср-
бин. Дипломирао је на Грађевин-
ском факултету Универзитета у Бе-
ограду, 1951. год., на којем је од-
бранио докторску дисертацију 1956.
год. За научног сарадника Грађе-
294IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 294–300
винског факултета у Београду иза-
бран је 1958. год., за доцента 1960.,
ванредног професора 1961. и за ре-
довног професора 1966. год. На до-
дипломским (основним) студијама
је предавао предмете из групе Тео-
рија конструкција, а на постдиплом-
ским студијама Теорију пластично-
сти, Нелинеарну еластичност и Те-
орију танкозидних носача. За допис-
ног члана САНУ је изабран 1970.
год., а за редовног члана 1976. год.
Подпредседник САНУ је био од
1994. до 2003. год., а председник
САНУ од 2003. год. Био је продекан
и декан Грађевинског факултета.
Инострани је члан Словеначке ака-
демије знаности и уметности, Наци-
оналне академије Атине, Европске
академије наука уметности и лите-
ратуре (Париз), Европске академије
наука (Салцбург), почасни члан Ака-
демије инжењерских наука Србије
(АИНС) и почасни доктор Национал-
ног техничког универзитета у Ати-
ни. Био је председник Југословен-
ске групе Међународног удружења
за мостове и високоградњу (IABSE,
Цирих), члан је Грчког удружења за
металне конструкције, Швајцарског
удружења за челичне конструкције,
почасни члан Југословенског друш-
тва за механику, Југословенског
друштва грађевинских конструкте-
ра (чији је био председник) и Грчког
друштва за механику. Први научни
рад о торзији троугласте цеви обја-
вио је као студент у Зборнику грађе-
винског факултета у Београду 1949.
год. Још 1954. год. Је у својој до-
кторској дисертацији предложио и
разрадио један оригинални метод
за решавање граничних задатака
Теорије еластичности који је нашао
велику примену у прорачуну брана,
линијских и површинских конструк-
цијских система. Друга област Тео-
рије конструкција, у којој је дао изу-
зетан допринос, су танкозидне кон-
струкције које се употребљавају у
више области технике (грађевинар-
ство, машинство, бродоградња, ае-
ронаутика и др.). Радови академи-
ка Хајдина из ове области, који су
у највећем броју објављени у ино-
странству, спадају у најзрелије и
најзначајније радове, који су много
пута цитирани и примењивани у до-
маћој и страној литератури и прак-
си. Овде се нарочито истичу две
монографије „Dunnwаndige Stebe“
Bd 1 и 2 (са Dr C. F. Kollbrunerom),
објављене у познатој издавачкој
кући Springer 1972. и 1975. год. Ње-
гов научни интерес последњих го-
дина је окренут нелинеарним дина-
мичким проблемима, посебно уда-
ру саобраћајних средстава (желез-
ничких композиција и пловних обје-
ката) на грађевинске конструкције.
Ови радови су објављени претеж-
но у Швајцарској и имали су утицај
на званичне препоруке за прора-
чун конструкција у тој земљи. Науч-
ни опус академика Хајдина је веома
богат и састоји се од 232 рада, од
којих је више од половине публико-
вано у инсотранству и цитирано ви-
ше од 250 пута од стране иностра-
них аутора и више стотина пута од
стране домаћих аутора. Академик
Хајдин је веома познат и цењен као
аутор (главни пројектант) по својим
инжењерским остварењима у обла-
сти челичних и бетонских конструк-
ција. Он је један од пионира у све-
ту у пројектовању мостова са косим
затегама. Међу њима се посебно
истичу: железнички мост са косим
затегама преко Саве у Београду (са
Љ. Јевтовићем) 1979. год. са цент-
ралним распоном 254 м и укупном
дужином 556 м (први мост ове врсте
у свету за железнички саобраћај),
друмски мост система греде са ко-
сим затегама преко Дунава у Новом
Саду 1981. год. са рекордним распо-
ном 351 м, дужине 1382 м, велики
мост са косим затегама преко Вис-
ле у Плоцку (Пољска) 2005. год. ду-
жине 1200 м са главним распоном
375 м. У пројектовању моста преко
Саве код Орашја применио је ори-
гинални поступак за анализу тан-
козидних спрегнутих конструкција.
Овај мост је у то време, шездесетих
година прошлог века, имао највећи
распон у свету за спрегнуте мосто-
ве. Пројектовао је лучну брану Гла-
жње висине 85 м 1967 у Македонији,
Академик Хајдин је био гостујући
професор на Савезној техничкој
школи (ETH) у Цириху, боравио је
више пута као гост научник Швај-
царског удружења за челичне кон-
струкције и учествоввао у истражи-
вањима у Теорији танкозидних шта-
пова. Одржао је велики број преда-
вања на универзитетима у Србији
и бившој Југославији, на више ино-
страних универзитета, као и на до-
маћем и међународним скуповима.
Био је члан више научних комите-
та за домаће и међународне конфе-
ренције и симпозијуме. Био је мен-
тор и члан комисија за ираду и од-
брану великог броја докторских ди-
сертација и магистарских теза у на-
шој земљи и иностранству. Дао је
немерљив допринос развоју наста-
ве, научно-истраживачког рада и ин-
жењерске праксе не само на Грађе-
винском факултету у Београду, не-
го и на другим факултетима у нашој
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 294–300
Свечани скуп у САНУ
земљи и инсостранству. Добитник је
већег број признања међу којима се
истичу: Октобарска награда Београ-
да за 1959. год., Награда АВНОЈ-а
за 1987. год., неколико награда за
мостове на анонимним конкурсима
у бившој Југославији, као и награ-
да добијена 1996. год. на аноним-
ном конкурсу за мост преко Висле у
Пољској.
Свечаном скупу у САНУ је при-
суствовао велики број чланова СА-
НУ, АИНС, инжењера бивших су-
дената, сарадника, поштовалаца и
пријатеља академика Хајдина. Ску-
пом је председавао Миро Вуксано-
вић, дописни члан САНУ, који се
обратио својим кратким и надах-
нутим говором „Лепота Хајдинових
мостова“ (који је дат у прилогу). Ака-
демик Ђорђе Злоковић је детаљно
говорио о животу, научно-истражи-
вачком, раду у настави на нашим и
страним универзитетима и значај-
ним инжењерским остварењима. Он
је истакао да је академик Хајдин у у
свим овим областима остварио вр-
хунске резултате и унапређења који
су познати и цењени не само у на-
шој земљи, него и у свету. Профе-
сор Томислав Игић је говорио о Хај-
диновом методу интегралних једна-
чина и његовим применама и украт-
ко презентовао рад „Квадратур-
не формуле у механици“ који је на-
писао заједно са академиком Гра-
димиром Миловановићем и Драга-
ном Турнић, који се односи на ну-
меричко решавање Фредхолмових
интегралних једначина, које пред-
стављају математичку формулацију
Хајдиновог метода. Рад је публико-
ван у овом Зборнику радова. Ненад
Марковић и Братислав Стипанић су
говорили о својој дугогодишњој са-
радњи са професором Хајдином,
чији су били ђаци, у настави, науч-
но-истраживачким раду и на вели-
ким пројектима. Ненад Марковић је
говорио о дугогодишњим истражи-
вањима, о избочавању лимених но-
сача под дејством локалног опте-
рећења. Ова истраживања су врше-
на под руководством академика Хај-
дина на Грађевинском факултету у
Београду и Грађевинском факулте-
ту у Подгорици, а у сарадњи са Уни-
верзитетом у Кардифу и Техничким
универзитетом у Прагу у којима су
учествовали још и професори Бран-
ко Ћорић и Душко Лучић. Један од
најзначајнијих резултата ових ис-
траживања представља уношење у
Британске прописе за челичне мос-
тове уношење предлога Н. Марко-
вића и академика Хајдина за утицај
подужних укрућења на граничну но-
сивост лимених носача. Братислав.
Стипанић је приказао два рада који
су публиковани у Зборнику „Секун-
дарни утицаји услед савијања у ко-
сим кабловима са паралелним жи-
цама“, који се примењују на мосто-
вима са косим затегама и „Мост
преко реке Висле у Плоцку“. Изло-
жио је процедуру учешћа на међу-
народном конкурсу за идејни проје-
кат, конкурс за основни грађевински
пројекат и реализацију пројекта мо-
ста и приказао методе изградње мо-
ста са више скица и фотографија,
испитивање конструкције и економ-
ске и естетске аспекте..
295
 После ових излагања свеча-
ном скупу се обратио академик Хај-
дин и захвалио се САНУ на органи-
зацији овог скупа, уредницима и ау-
торима прилога у овом Зборнику,
говорницима на њиховим излагањи-
ма и свим присутнима на учешћу на
овом скупу, Осврћући се на свој на-
учно-истраживачки, педагошки и ин-
жењерски рад, који траје више од
шест деценија, истакао је подстицај
који му је још као студенту дао ака-
демик САНУ професор Јаков Хлит-
чијев, по чијем је наговору теоријски
решио један проблем Теорије ела-
стичности о торзији троугласте це-
ви. Настојао је и успевао да резул-
тате својих научних истраживања у
области теорије конструкција, који
су се огледали у развоју аналитич-
ких и нумеричких метода, стално
примењује у пројектовању мостова
великих распона и других врста кон-
струкција. Та симбиоза науке и прак-
се односно успешне примене резул-
тата научних истраживања у пракси,
је од круцијалног значаја у области-
ма техничких, али и свих других на-
ука. Пројектовање и грађење вели-
ких мостова и других објеката немо-
гуће је остварити без модерних ана-
лиза теорије конструкција и приме-
не нумеричких метода којима се до-
казује њихова функционалност, ста-
билност и економичност. Истакао
је велику улогу и доприносе мно-
гих својих колега у области теорије
и праксе конструктерства и образо-
вања инжењера и посебно истакао
рад и остварења академика САНУ
Милана Ђурића, професора Грађе-
винског факултета у Београду. Нај-
више је волео рад са сарадницима
и постдипломцима које је уводио у
самостални научни рад и на тај на-
чин је окупљао низ младих научних
радника, утицао на њихов развој и
стварао неку врсту школе за обла-
сти којима се бави. Неки од њих су
постали угледни научници и профе-
сори не само у нашој земљи, него и
у Европи и Америци и посебно иста-
као тројицу од њих, професоре Ду-
шана Крајчиновића, Миодрага Се-
куловића и Александра Стаменко-
вића.
На почетку Зборника радо-
ва дат је кратак преглед научних и
стручних радова академика Хајди-
296IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 294–300
на у којем
су пред-
стављени
првенствено
радови који
су наишли
на признање
и о који-
ма је дато
мишљење
или суд у зе-
мљи и ино-
странству и
који пред-
стављају на- Нови железнички мост у Београду
учни или конструктивни прилог на-
претку. Дуг научни и професионал-
ни рад академика Хајдина подељен
је у шест периода.
Брана Глажње у Македонији
Први период, карактеристичан
је по Методу интегралних једначи-
на и односи се на његове прве ра-
дове. Метод интегралних једначи-
на, био је новост у то време и имао
је предности над другим метода-
ма пре појаве електронских рачу-
нара због мањег обима рачунања и
веће тачности. Метод је примењен
за анализу и прорачун неколико ве-
ликих брана “Грнчарево”, “Глажња”,
“Мратиње – Пива” и др. О овом ме-
тоду је своје позитивно мишљење
дало више угледних научника и ин-
жењера пројектанта код нас и у
свету. Други период се односи на
спрегнуте конструкције, односно
мостове у којима се армиранобетон-
ска плоча спреже са челичним носа-
чима. Он је посматрао спрегнути но-
сач на општији начин са произвољ-
ним распоредом бетонскоги челич-
ног дела у укупном попречном пре-
секу. Захваљујући овом теоријском
приступу пројектовао је и анализи-
рао на мосту “Орашје”, који је завр-
шен 1962. год., оригинални носач са
двоструким спрезањем, које је у то
време престављало новину у све-
ту и изазвало интересовање и по-
хвале у научним и стручним круго-
вима. У Немачкој су касније пројек-
товани и саграђени мостови са дво-
струким спрезањем. Трећи пери-
од се односи на танкозидне носаче
од 1958. год, када за време борав-
ка у Швајцарској почиње његова са-
радња са Куртом Колбрунером, по-
знатим научником у области челич-
них конструкција, која је трајала ви-
шее од 20 година. Из те сарадње
је настала серија од 20 публика-
ција са апреко 2000 страна. Синте-
зу те сарадње представљају поме-
нуте две монографске књиге у из-
дању “Springer-Verlag”. Теорију тан-
козидних носача сједињују две те-
орие: теорија полиједарских љу-
ски, настала у бетонским конструк-
цијама и теорија носача са дефор-
мабилним пресеком, настала у че-
личним конструкцијама. Ове књи-
ге, због своје оригиналности и при-
мењивости у пракси, добиле су ви-
соке оцене у науним круговима који
се баве овим проблемима у Немач-
кој, Швајцарској, Великој Британији,
Италији, Русији и др. Четврти пери-
од се односи на мостове са косим
затегама. Овде спадају железнич-
ки мост преко реке Саве у Београду,
друмски мост „Слобода“ преко Ду-
нава у Новом Саду и друмски мост
преко Висле код Плоцка у Пољској.
Желзнички мост у Београду је
био абсолутна новост у светској мо-
стоградњи и имао тада највећи рас-
пон у тој категорији мостова са ко-
сим затегама. Ово је била прва при-
мена косих каблова у Европи за же-
лезничке мостове. Овај мост, као
и остали наши велики мостови та-
да изграђени, одражава висок ниво
развоја наше технологије у мосто-
градњи. Овај мост је приказан и ци-
тиран у већем бројау радова у на-
шим и угледним светским часопи-
сима и публикацијама у Немачкој,
САД, Кини и др. и добио похвале од
многих страних аутора и конструкте-
ра мостова.. Мост „Слобода“ преко
Дунава је у време изградње са рас-
поном од 351 м представљао свет-
ски рекорд за мостове ове врсте.
И овај је мост, који је априла 1999.
у НАТО бомбардовању био сру-
шен, цитиран је неколико стотина
пута у стручној и научној литерату-
ри и домаћој страној штампи о ње-
говој изградњи, рушењу и поновној
изградњи у верзији која је иста као
првобитно решење. Пети период се
односи на истраживања и радове
о удару саобраћајних средстава на
инжењерске објекте, која је оства-
рио у сарадњи са швајцарским орга-
низацијама у којима су учествовва-
ли његови сардници из Београда и
Швајцарске. Резултати ових истра-
живања су коришћени за предлог
Препорука за прорачун објеката на
води у сектору Рајне. Шести пери-
од се односи на стабилност и носи-
вост челичних пуних лимених носа-
ча чији су појасеви оптерећени кон-
центрисаним или оптерећењем рас-
поређеним на малој дужини у равни
ребра (patch loading). Ова истражи-
вања, која су вршена на Грађевин-
ском факултету у Београду, Грађе-
винском фкултету у Подгорици, Уни-
верзитету у Кардифу (Велика Бри-
танија) у сарадњи са тим универзи-
тетом и Институтом за механику Че-
хословачке академије наука, однос-
но професором М. Шкалаудом, при-
казана су у овом зборнику у радови-
ма његовоих сарадника. Резултати
ових истраживања, у оквиру неко-
лико докторских дисертација, су ци-
тирана и веома позитивно оцењена
од аутора и истраживача из Швед-
ске, Велике Британије, Швајцарс-
ке, Француске, Немачке и других зе-
маља.
Томислав Игић, академик Гра-
димир Миловановић и Драгана Тур-
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 294–300
нић су у овом Зборнику објавили
рад „Квадратурне формуле за раз-
вој метода у механици“. У уводу се
осврћу на Хајдинов Метод интег-
ралних једначина и констатују да је
овај метод и даље актуелн за реша-
вање неких проблема у грађевинар-
ству код којих су одговарајући ин-
теграли оптерећени алгебарским и
логаритамским сингуларитетима на
различите начине и захтевају спе-
цијалан нумерички третман. Наво-
де да је суштина њихових истражи-
вања шира примена и схватање Хај-
диновог метода у контексту најно-
вијих теорија и поступака и њихових
оригиналних решења за екстрак-
цију тих сингуларитета и побољ-
шање тачности решења. Приказују
квадратурне формуле за интеграле
са логаритамским тежинским функ-
цијама са одговарајућим нумерич-
ким резултатима и на крају дају не-
ке напомене о Gauss-овим квадра-
турним формулама за Muntz-ове си-
стеме.
Милош Којић, дописни члан
САНУ, са сарадницима је написао
рад „О универзалности методе ко-
начних елемената (МКЕ)“ и суми-
рао резултате примене ове методе
у којима је он био ангажован, као и
коаутори сарадници који су заврши-
ли и одбранили докторске дисерта-
ције под његовим менторством. На-
ведени су типични примери приме-
не МКЕ из доктората, књига и радо-
ва аутора који су груписани по об-
ластима: солиди и конструкције, би-
осолиди, биофлуиди и солид-флуи-
ди интеракција, моделирање на ви-
ше скала: спрега молекуларне ди-
намике и МКЕ и поређење МКЕ са
другим методама.
У раду Растислава Ман-
дића „Примена теорије танкозид-
них штапова у прорачуну мостов-
ских носача са сандучастим попреч-
ним пресеком“ разматран је про-
блем кривљења (дисторзие) по-
пречног пресека челичних и прет-
ходно напрегнутих бетонских носа-
ча. Дат је приказ рачунских моде-
ла (техничка теорија и проблем кли-
зања у средњој равни са увођењем
функција депланације), параметар-
ска анализа за случај концентриса-
них оптерећења и анализирани сле-
дећи феномени: утицај секундарне
смичуће деформације, интеракције
торзије и дисторзије, утицај геоме-
тријских карактеристика на напре-
зање носача и утицај дијафрагми
унутар распона.
У раду „Секундарни утицаји
услед савијања у косим каблови-
ма са паралелним жицама“, који је
написао Братислав Стипанић, ана-
лизира се стање напона и дефор-
мација ових каблова по заврше-
ној монтажи и извршеном коначном
подешавању жељене силе у њима
и обављеном ињектирању. За ове
каблове, који се понашају као кру-
те ланчанице, изведене су матема-
тичке формуле за срачунавање уну-
трашњих сила и померања у карак-
теристичним пресецима. Као нуме-
рички пример је анализиран један
од четири кабла новог железничког
моста преко Саве у Београду, који је
пројектовао академик Хајдин.
Ненад Марковић је написао
рад „Избочавање лимених носача
под дејством локалног оптерећења
– „Patch loading“. У уводном делу
дат је осврт на садржај, значај и раз-
вој ових истраживања са посебним
освртом на рад и допринос акаде-
мика Хајдина и његових сарадника,
као и на сарадњу са Универзитетом
у Кардифу и Институтом за механи-
лу Чехословачке академије наука.
Приказан је укратко предмет истра-
живања, могући проблеми и утицаји
и начини њиховог решавања, истра-
живање локалног избочаавање ли-
мених носача малог распона која је
аутор вршио, детаљни приказ ис-
траживања са резултатима која су
проистекла из сарадње са Прагом
која са вршена на Грађевинском фа-
култету у Београду и Грађевинском
факултету у Подгорици и кратак ос-
врт на теоријска разматрања уз на-
помену да се ова истраживања вр-
ше на Грађевинском факултету у
Нишу у оквиру израде докторске ди-
сертације Драгане Турнић.
Душко Лучић у свом раду
„Patch loading код челичних танко-
зидних носача на Универзитету Цр-
не Горе“ дао је даљи приказ ових
истраживања која су обављали на
Грађевинском факултету у Подго-
рици наставници и сарадници тог
факултета (Душко Лучић, Биљана
Шћепановић, Срђа Алексић и др.).
297
Дао је на почетку објашњење „Petch
loadinga“ са примерима из прак-
се. Приказано је експериментал-
но истраживање – поступак за про-
рачун силе лома 1998. год., (које је
објављено у посебној књизи 2001
год.) и настављено са ексцентрич-
ним оптерећењем 2001. год. За ова
истраживања су направљени моде-
ли уређаја и извршена нумеричка
анализа применом МКЕ. У даљем
је укратко изложено експериментал-
но истраживање у оквиру сарадње
са Грађевинским факултетом у Бе-
ограду, описани математички моде-
ли за прорачун силе лома ексцент-
рично оптерећених носача. У овоме
је учествовао комбиновани истра-
живачки тим са Универзитетза Цр-
не Горе, Унивезитета у Гранади из
Шпаније и Унивезитета Санта Кла-
ра из Калифорније. За процену силе
лома примењене су неуралне мре-
же. У току 2007. год. настављено је
са истраживањима челичних носа-
ча оптерећених локалним ексцен-
тричним оптерећењем, које је опи-
сано у раду, и дат табеларни при-
каз носача са геометријским карак-
теристикама и силама лома. Сле-
деће 2008. год. је исти истраживач-
ки тим је анализирао и применио
неколико нових емпиријских израза
за прорачун силе лома, који се нај-
боље слажу са резултатима експе-
римента. Током 2009. год. вршено је
експериментално истраживање са
циљем да се прошире до тада сте-
чена сазнања о утицају нормалних
напона насталих услед глобалних
момената савијања на ниво гранич-
них оптерећења и предложени на
крају једноставни изрази за одређи-
вање силе лома. Ова истраживања
се и даље настављају.
Раде Хајдин у раду „Управ­ља­
ње одржава­њем њем високоопте-
рећених аутопутева“ приказује тех-
ничко решење у оквиру пројекта
EMNS (Управљање одржавањем
националних путева), који се раз-
вија у Швајцарској дирекцији за пу-
теве, а служи као база за развој бу-
дућег специјализованог софтвера.
У резимеу и уводу истиче да обез-
беђивање трајне макроекономс-
ке користи путне инфрасструктуре
представља изворни задатак опе-
ратора јавних путева и да се ме-
298IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 294–300
ре одржавања
морају плани-
рати и реали-
зовати тако
да се уз мини-
малне трошко-
ве ризици не-
адекватног ка-
пацитета, од-
носно неа-
декватне рас-
положиво-
сти, сигурно- Мост Слободе у Новом Саду
сти и усклађе-
ности не прелазе друштвено при- вантне критеријуме: укупне трош-
хватљив ниво. Укратко приказује кове санације, трошкове годишњег
пројекат EMNS са специјализова- одржавања, трајање извођења ра-
ним апликацијама Trassee и KUBA дова и трајање коришћења објек-
за управљање одржавањем колово- та после санације. Проблем се ма-
за, односно инжењерских конструк- таематички формулише као задатак
ција, док ће специјализована апли- Више критеријумског „нула-један“
кација BSA за управљање одржа- програмирања који се решава при-
вањем оперативних и сигурносних меном Мобнте Карло симулација.
сситема бити доступна касније. Ос- У раду је дат и један карактеристи-
врће се на планирање и начине одр- чан пример и формулисани одгова-
жавања путне инфраструктуре у рајући закључци.
Швајцарској и на неповољне после- Рад Драгослава Шумарца „Из-
дице које могу проистећи приликом бор материјала за термички омотач
извођења радова. Даје приказ ма- енергетски ефикасне зграде“, се од-
кроекономски оптималних пројека- носи на веома актуелну проблема-
та одржавања и њихово монетар- тику рационалног коришћења енер-
но вредновање које укључује реле- гије, на чему се много инситира у ЕУ
вантне трошкове и монетаризоване и нашој земљи у складу са одгова-
последице по кориснике путева (са- рајућим директивама и законским
те загушења и саобраћајне незго- прописима, на које се аутор осврће
де). Објашњава процес планирања у уводном делу рада. Дате су табе-
са графичким приказима апликација ларно највеће допуштене вредности
EMNS. На крају, у закључку истиче коефицијената пролаза топлоте и
да се у планирању одржавања мо- годишње потрошње финалне енер-
рају се узети у обзир поред трошко- гије за грејање и изложена методо-
ва и евентуалне последице по учес- логија прорачуна годишње потреб-
нике у саобраћају. не топлоте за грејање са одгова-
У раду Живојина Прашчевића рајућим математичким формулама
„Монте Карло поступак за вишекри- према SRPS EN и ISO 13790. При-
теријумски избор објеката за реха- казан је пример елабората енергет-
билитацију и санацију“ у уводу се ске ефикасности за једну кућу повр-
даје кратак осврт на значај и трош- шине 90 m2 у Сремској Митровици.
кове редовног одржавања објека- Изградњу моста Слободе пре-
та и узимања у обзир тих трошко- ко Дунава у Новом Саду приказао је
ва приликом избора конструкцијских у свом раду Љубиша Гојковић, из ГП
и архитектонских решења. Наво- „Мостоградња“, Београд, који је ру-
ди се неколико математичких мето- ководио радовима на изградњи. У
да за рангирање алтернативних ре- уводном делу је укратко приказана
шења приликом доношења одлу- процедура израде шест конкурсних
ка, расподели финансијских сред- реења и избор решења за извођење
става одржавања. Разматра се про- по пројекту аакдемика Хајдина. Да-
блем избора алтернативних опти- ти су најважнији подаци о конструк-
малних решења за санацију више цији и геометријским карактеристи-
објеката узимајући у обзир реле- кама моста и његовим прилазним и
приобалним конструкцијама, укуп-
ним количинама уграђених глав-
них материјала. Затим је дат кратак
приказ технологије изградње и орга-
низације градилишта. Детаљно су
приказане све фазе изградње мо-
ста: темељи на обали и у реци, при-
обална преднапрегнута конструк-
ција, прилазне спрегнуте конструк-
ције на обе обале, главна челична
конструкција, лежишта и дилатације
и завршни радови и све илустовано
са карактеристичним фотографија-
ма. Констатује да је испитивање
конструкције моста дало одличне
резултате и веома добро слагање
рачунатих и мерених деформација
и напона под дејством пробног опте-
рећења. Приликом изградње моста
постојала је стално добра сарадња
на релацији инвеститор-пројектант-
извођач и посвбно са испоручио-
цем челичне конструкције фирмом
GANZ MAVAG из Будимпеште.
Градимир Срећковић је напи-
сао рад „Мост Слободе преко Дуна-
ва у Новом Саду“ у којем је украт-
ко описао пројектовање, изградњу,
рашчишћавање и обнову моста. У
уводном делу су дати основни пода-
ци о мосту, врсти конструкција и нај-
важнијим геометријским карактери-
стикама. Приказан јс статички и ди-
намички прорачун главне мостовске
конструкције и подаци о инвестито-
ру (Град Нови Сад), пројектанту (Ин-
ститут Кирило Савић, Београд), ау-
тору пројекта и времену изградње
1978-1981. год. Описан је начин и
последице гранатирања и рушења
моста 3. априла 1999. год. и украт-
ко приказани рашчишћавање и об-
нова моста. Текст је илустрован са
одговарајућим фотографијама. На-
ведено је да између оригиналне и
обновљене конструкције постоји са-
мо разлика у врсти косих каблова,
који су у орригиналној конструкцији
испоручени од швајцарске фирме
Stahlton, док је каблове у обновље-
ној конструкцији испоручила фран-
цуска фирма Freyssinet. Инвеститор
за реконструкцију и обнову је била
Европска агенција за реконструк-
цију, а тендерску документацију
су израдили данска фирма Cowi и
проф. др Никола Хајдин.
У раду Бранка Ћорића „Испи-
тивања моста Слободе у Новом Са-
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 294–300
ду услед статичког и динамичког оп-
терећења“ приказана су ова испи-
тивања за обновљену конструкцију
моста, која је извршио Грађевински
факултет у Београду 2005. год. са
стручним тимом са састављеном од
наставника и сарадника овог факул-
тета и Факултета техничких наука у
Новом Саду. Главни консултант при
испитивању је био академик Хај-
дин, а Б. Ћорић је руководио испи-
тивањем конструкције моста. У раду
је приказано ово испитивање на ста-
тичко оптерећење које се састојало
од 20 камиона тежине око 42 тоне у
складу са нашим стандардима, које
је приказано на фотографијама. Ди-
намичко оптерећење је остварено
преласком камиона при брзинама
20, 40 и 60 km/čas преко препреке
висине 10 cm, да би се створио ди-
намички ефекат удара. Извршена су
сва неопходна мерења и рачунске
анализе и упоређени мерени и ра-
чунски резултати и добијена велика
сагласност тих резултата. Резулта-
ти су приказани са неколико карак-
теристичних дијаграма и табела.За-
кључено је да се конструкција моста
под пробним оптерећењем понаша
елеастично, средње вредности по-
мерања и обртања које су измерене
на мосту су мање од вредности до-
бијених теоријским путем Динамич-
ки ефекти услед саобраћајног опте-
рећења имају мали утицај на пона-
шање конструкције и изазивају по-
већање утицаја од приближно 2% у
односу на утицаје од статичког оп-
терећења.
Драгомир Лукић је написао рад
„Новосадски мостови преко Дунава“
у којем је приказао рушење мосто-
ва у НАТО бомбардовању, мост на
баржама, монтажно демонтажни
(МД) мост и рашчишћавање Дуна-
ва. Пошто су сви мостови преко Ду-
нава у Новом Саду били порушени
1999. год. , Завод за изградњу Но-
вог Сада затражио је од ГП „Мосто-
градња“ да хитно уради анализу мо-
гућих решења преласка преко Ду-
нава. Ову иницијативу је прихвати-
ла новоформирана Дирекција за об-
нову земље и одлучено да се као
привремено решење испројектује и
сагради мост на баржама. У раду је
детаљно приказана мостовска кон-
струкција, веза подужних баржи, от-
варање моста, прелазне и прилазне
конструкције, обални стубови, си-
дрење и прпрачун сајли. Затим је
укратко приказана изградња мон-
тажно демонтажног моста 2000. год.
и рушење Моста Слободе, Варадин-
ског и Жежељевог моста 1999. год.
У раду Градимира Срећковића
„Пешачки мост преко реке Саве из-
међу Сремске и Мачванске Митро-
вице приказани су укратко избор
идејних решења по конкурсу по по-
зиву, усвојено решење моста са ко-
сим затегама и два пилона (диспо-
зиција, статички и динамички прора-
чун, опис конструкције и њена мон-
тажа. Укупна дужина моста је 292,5
м, а ширина 6.0 м. Градња моста је
започета 1991, а завршена 1994.
год. Градимир Срећковић је главни
пројектант овог моста.
Братислав Стипанић је у ра-
ду „Mост преко реке Висле у Плоц-
ку“ (Пољска) приказао поступак до-
бијања прве награде на међуна-
родном конкурсу за идеји пројекат,
коју је добио заједно са академиком
Хајдином, међу 14 приспелих ре-
шења 1996. год. Изложио је украт-
ко пројектне услове, основе диспо-
зиционог решења, методе и техно-
логију грађења са монтажом челич-
не конструкције, испитивање кон-
струкције и естетске и економс-
ке аспекте моста. Мост је пројекто-
ван и изграђен са главном челич-
ном конструкцијом са косим кабло-
вима и прилазним мостовским кон-
струкцијама система простих гре-
да спрегнутог пресека бетон-че-
лик. Укупна дужина моста је 1200 м
са главним распоном челичне кон-
струкције 375 м. Тендер за изградњу
је објављен у пролеће 2002. год., а
мост је пуштен у саобраћај 0ктобра
2007. год.
Градимир Срећковић је дао
кратак приказ моста преко Саве на
доњем шпицу Аде у Београду. . На-
води да је Инвеститор био Град Бе-
оград, који је овластио своју Дирек-
цију за грађевинско земљиште да
формира тим за припрему и импле-
ментацију овог пројекта. Изградња
је финансирана из кредита Европ-
ске банке за реконструкцију и раз-
вој (EBRD). Идејни пројекат изради-
ла је фирма „Понтинг“ из Марибо-
ра, а извођачки пројекат и извођење
299

Мост преко Висле у Плоцку
радова добио је конзорцијум фирми
PORR из Аустрије, DSD из Немач-
ке и SCT из Словеније.Главни проје-
ЛЕПОТА ХАЈДИНОВИХ МОСТОВА
Четвртог априла ове годи-
не академик Никола Хајдин, пред-
седник САНУ, заокружио је својих
деведесет година. Уочи четвртог
априла, пре четрнаест година, у
бомбардовању је срушен Мост сло-
боде на Дунаву. Године академика
Хајдина расту, а његов Мост сло-
боде је обновљен и два пута отво-
рен у октобру 2005. Даље казивање
о томе ишло би у политику. Лепше
је да видимо како се у мост хватају
рука уметника и рука градитеља.
Уметник моста је Иво Андрић. Гра-
дитељ моста је академик Хајдин.
Када је, у клисури, међу стена-
ма, над Жепом, подигнут мост као
„необична мисао, залутала и ух-
ваћена у кршу”, тај мали каменом
сволтани мост Андрић је уставио у
реченици:
„Изгледао је као да су обе об-
але избациле једна према другој
свака по запењен млаз воде, и ти
се млазеви сударили, саставили у
лук и остали тако за један тренутак,
лебдећи над понором.”
300IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 294–300
кат је урадила фирма LAP из Штут-
гарта, док је посао Инжењера оба-
вила фирма Louis Berger из Вашин-
гтона. Академик Хајдин је био на че-
лу Стручног савета који је форми-
рала поменута Дирекција. Укратко
даје основне податке о диспозицији
и конструкцији објекта која се са-
стоји од армиранобетонског пилона
висине 200 м од коте терена, челич-
не греде за укрућење и снопова ко-
сих каблова. Дужина моста је 964 м,
главни распон 376 м, ширина моста
45 м. У вом раду су дати су основ-
ни подаци о фундирању и монтажи
конструкције моста, који је пуштен у
саобраћај 1. јануара 2012. године.
Дејан Бајић је написао рад
„Конструкција репрезентативног
објекта банке у Новом Саду“. Овај
објекат су пројектовали архитек-
ти Меланија и Дарко Марушић са
сарадницима. Одговорни пројек-
тант за бетонски део конструкције је
Дејан Бајић са сарадницима Бран-
И дописао је Андрић: „А сва је
наша нада с оне стране”.
Да је наш нобеловац доче-
као октобар 1981, када је Хајдинов
Мост слободе преко Дунава пре-
шао на ону страну, дуг 1382 метра,
са шест трака за возила и две стазе
за пешаке, да је осмотрио два сту-
ба, два пилона висока по шездесет
метара, и 48 затега на њима, да су
му рекли колико хиљада кубика бе-
тона, колико тона гвожђа и чели-
ка пилони и затеге вуку увис, да
је видео Хајдинов Мост на Висли,
у Пољској, награђен пре неколико
година на међународном конкурсу,
умео би да каже како је задивљен
пред победом над понором.
Гледао би, дакле, песник мос-
това, с нама и као ми, како се иза
дунавског моста, кроз звездарник
од светиљки, ноћу, из ведрине, на
обалу спушта убава Фрушка, ка-
ко је Гору назвао Лаза Костић. Мо-
гао би чути како му градитељ Хај-
дин, у својој непосредној духовито-
сти, објашњава да косим затегама
ком Милосављевићем и Миодра-
гом Стојановићем, док је челични
део конструкције пројектовао Борис
Глигић. У уводном делу рада је при-
казано укратко архитектонска и кон-
струкцијска концепција обкјекта са
одговарајућим цртежима и фотогра-
фијама а затим статички прорачун
армиранобетонске и челичне кон-
струкције и њихово извођење.
На крају зборника је дата би-
блиографија академика Николе Хај-
дина, која садржи 31 одредницу по-
себних издања, 201 одредницу мо-
нографија, књига, чланака и студија
публикованих у нашој земљи и ино-
странству, као и осам референци
које се односе на његов живот и рад.
Проф. др Живојин ПРАШЧЕВИЋ,
дипл. грађ. инж., редовни члан Ака-
демије инжењерских
наука Србије
мостове „вуче за уши”, да зато не-
мају стубова, да је под његовим мо-
стовима вода слободна, и пловила
такође.
Видео би Андрић, боље од нас,
како су над Вислом каблови зрака-
сти, као да се просипа светлост, ка-
ко пилони у средишту, са затегама
на две стране, стварају обелиск са
украсима, да бетон, гвожђе и челик
делују као поетска слика, да је Хај-
дин подигао мост који јесте ухваће-
на мисао у природи, лепота неи-
марства и преласка на обе стране.
Овако смо наговестили сусрет
песника и градитеља, а како је оку-
пљен свечаник, Зборник за деведе-
сет година председника Хајдина,
говориће академик Злоковић, про-
фесор Игић и доценти Марковић и
Стипанић.
Академику Хајдину честитка,
говорницима реч, свима на овом
скупу захвалност.
Миро Вуксановић,
Дописни члан Српске академије
наука и уметности
 VESTI I SAOPŠTENJA
MEĐUNARODNI NAUČNO-STRUČNI SKUP
DRUŠTVА GRAĐEVINSKIH KONSTRUKTERA SRBIJE (DGKS)
Društvo građevinskih konstruk-
tera Srbije (DGKS) i Građevinski fa-
kultet Univerziteta u Beogradu orga-
nizuju međunarodni naučno-stručni
skup - 14. Kongres u Novom Sadu od
24-26. septembra 2014. godine u Ho-
telu “Park”, sa početkom rada prvog
dana Kongresa u 10.00 sati.
Organizacioni odbor Kongre-
sa čini Predsedništvo DGKS: prof.
dr Miloš Lazović, predsednik, Alek-
sandar Bojović, dipl. inž.građ., pot-
predsednik, prof. dr Boško Stevano-
vić, sekre­tar, prof. dr Đorđe Vuksano-
vić, prof. dr Mihajlo Đurđe­vić, prof. dr
Dragoslav Stojić, prof. dr Đorđe Lađi-
nović, prof. dr Snežana Marinković,
prof. dr Aleksandar Ristovski, doc. dr
Bratislav Stipanić, mr Slobodan Grko-
vić, Svetislav Simović, dipl.inž.građ.,
dr Zoran Florić, dipl.inž.građ., Bran-
ko Knežević, dipl.inž.građ., Gojko Gr-
bić, dipl.inž.građ., Goran Vukobrato-
vić, dipl.inž.građ. i Đorđe Pavkov, di-
pl.inž.građ.
Naučno-stručni komitet Kongre-
sa: iz Crne Gore - prof. dr Radenko
Pejović i prof. dr Duško Lučić; iz Ma-
kedonije - prof. dr Goran Markovski i
prof. dr Meri Cvetkovska; iz Slovenije -
prof. dr Tatjana Isaković i prof. dr Vik-
tor Markelj; iz Hrvatske - prof. dr Zlat-
ko Šavor; iz Rumunije - prof. dr Radu
Bancila; iz SAD-a - mr Predrag Popo-
vić; iz Bugarske - prof. dr Kostadin To-
purov; iz Srbije: prof. dr Dušan Najda-
nović, prof. dr Miloš Lazović, prof. dr
Đorđe Vuksanović, prof. dr Dejan Ba-
jić, prof. dr Đorđe Lađinović, prof. dr
Dragoslav Stojić i doc. dr Bratislav Sti-
panić; počasni članovi: prof. dr Mirko
Aćić, prof. dr Mihailo Muravljov, prof.
dr Radomir Folić, prof. dr Živojin Pra-
ščević, prof. dr Ljubomir Vlajić.
PROGRAM KONGRESA
Osnovne aktivnosti
14. Kongres DGKS će biti prili-
ka da se sumiraju rezultati u građe-
IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 301–302
14. KONGRES
i
Novi Sad, hotel „Park“
24-26. septembar 2014.
vinskom konstrukterstvu ne samo
na prostoru Srbije, već i znatno ši-
re, posebno od Simpozijuma DGKS
2012. do danas. Očekuje se da će,
već po tradiciji, osim učesnika iz na-
še zemlje, u radu Kongresa, učestvo-
vati i znatan broj građevinskih kon­
struktera iz inostranstva. Na Kongre-
su će se pri­kazati značajna konstruk-
terska ostvarenja u projekto­vanju,
izvođenju, održavanju i rehabilitaciji
objekata, kao i u razvoju i primeni sa-
vremenih mate­ri­ja­la, tehnologija gra-
đenja, informa­cionih tehno­lo­gi­ja i dr.
Biće to pravo mesto za upoznavanje
sa rezul­tatima teorijskih i eksperimen­
talnih istraživanja koja su od interesa
za teoriju i praksu u oblasti građevin-
skog konstrukterstva. Izneće se na-
ša i svetska saznanja, veštine i isku-
stva u savreme­nom građenju, održa-
vanju i rehabilitaciji konstrukcija, nji-
hovoj funk­cional­nosti, trajnosti i pouz-
danosti. 14. Kongres će, kao i uvek
do sada, predstavljati priliku za nepo-
sredne susrete, stara i nova druženja
konstruktera i razmenu stručnih i nau­
čnih iskustava u širokom domenu gra-
đevinskog konstrukter­stva. Biće to,
takođe, mesto gde će se dati ocena
stanja i ozna­čiti pravci daljeg razvoja
građevin­skog konstrukterstva.
Predviđa se da će na Kongre-
su, u vidu pozvanih uvodnih referata
koje će podneti istaknuti stručnja­ci iz
zemlje i ino­stranstva, biti obuhvaće-
na vrlo aktuelna problematika građe­
vinskog konstrukterstva.
Na Kongresu će, kao i ranije,
istaknuto mesto zauzeti aktuelne sa-
vremene teme građevinskog kon-
strukterstva:
– Teorijska i eksperimentalna
istraživanja ponašanja konstrukcija,
različitih materijala, namene i uslova
sredine
– Projektovanje, izvođenje, odr-
žavanje i rehabilitacija armiranobe-
tonskih, prethodno napregnutih, me-
talnih, drvenih, spregnutih i zidanih
konstrukcija. Savremene tendencije
– Tehnička regulativa. Evroko-
dovi za konstrukcije, prateći Evropski
standardi i harmonizacija sa njima na-
ših tehni­čkih propisa iz oblasti građe-
vinskog konstruk­terstva.
– Zemljotresno inženjerstvo
– Geotehničko inženjerstvo
– Upravljanje projektima i orga-
nizacija građevinskim radovima
– Trajnost konstrukcija
– Konstrukcije izložene požaru
– Ekologija u građevinarstvu
14. Kongres je otvoren i za sve
druge teme, i ne samo za one koje
su direktno vezane za građevinsko
konstrukterstvo već i dodirne, srod-
ne oblasti.
U Zborniku radova i na posteri-
ma biće prikazana naučna i stručna
ostvarenja učesnika Kongresa, a au-
torima će biti omogućeno da svoja sa-
opštenja izlože učesnicima Kongresa
na savremenom tehni­čkom nivou, uz
rezervisano vreme za diskusiju.
OSTALE AKTIVNOSTI U OKVIRU
KONGRESA
– Dodeliće se priznanja za naj-
bolja naučna i stručna dela u obla-
sti građevin­skog konstrukter­stva za
2012. i 2013. godinu.
– Dodeliće se povelje istaknutim
stvaraocima za životno delo iz oblasti
građevinskog konstrukterstva.
– Biće priređena izložba knji-
ga, računarskih progra­ma, novih ma-
terijala, konstrukcijskih rešenja i dru-
gih tehničkih i tehnoloških dostignuća
naših i inostranih firmi. Firme će moći
da prikažu svoja dostignuća na video
projekcijama i stručnim filmo­vi­ma, a
u Zborniku radova moći će da objave
reklamne tekstove.
– Održaće se Skupština DGKS.
– Za osobe u pratnji, kao i za za-
interesovane učesnike Kongresa, bi-
će organizovan poseban program.
301
 Autorima kojima se dodeli pri-
znanje za najbolja naučna i struč-
na ostvarenja, biće omogućeno da ta
ostvarenja izlože uče­snicima Kongre-
sa i publikuju u Zborniku radova. Osim
toga, biće im omogućeno da ih prika-
žu i na pa­noima ako se prijave organi­
zacionom odboru do 01.09.2014. Ta-
kođe, stvarala­čki opu­si kon­struktera,
kojima se dodeli Povelja za životno
delo, biće objavljeni u Zborniku saop-
štenja i prezentirani na samom Kon-
gresu.
Napomena: Rok za prijave po
konkursu za najbolja konstrukterska
ostvarenja u 2012. i 2013. godini i
predloge kandidata za dodelu Pove-
lje za životno delo je produžen do 28.
juna 2014.
PRIJAVA UČEŠĆA
Preliminarnu prijavu za učešće
na kongresu, učesnici koji planira-
ju da prisustvuju Kongresu treba da
pošalju najkasnije do 1. septembra
2014.
SAOPŠTENJA UČESNIKA
KONGRESA
U Zborniku saopštenja biće
objavljeni radovi učesni­ka koje prihva-
ti Redakcioni odbor Kongresa a koga
sačinjavaju čla­novi Naučno-stručnog
komiteta Kongresa.
Radovi treba da budu ili na srp-
skom ili engleskom jeziku. Autori svo-
je radove, pripremljene prema prilo-
ženom uputstvu, treba da dostave u
elektronskom obliku u formatu: MS
word i PDF na e-mail:saska@imk.
grf.bg.ac.rs. Krajnji rok za prijem ra-
dova je do 01.09.2014. god. na adre-
su DGKS.
PREZENTACIJA RADOVA
Deo radova će se izlagati na
skupu u predviđenom vremenskom
intervalu.
Deo radova će biti prezentiran
na posterima.
Naučno-stručni komitet Kongre-
sa će izvršiti odabir radova za usme-
nu i postersku prezentaciju.
302IZGRADNJA 68 (2014) 5–6, 301–302
Autorima će se dostaviti odluka
o načinu prezentacije.
IZLOŽBE
Firme i institucije koje planira-
ju da na Kongresu organizuju izlož-
bu dostignuća treba da se pisme-
no obrate Organiza­cionom odboru
sa poda­cima o karakteru i potrebnom
prostoru odnosno tehnici za prikaziva-
nje svojih dostignuća do 01.09.2014.
godine. Plaćanje za učešće na izlož-
bi - po dogo­voru sa Organiza­cionim
odborom.
Spisak firmi, ustanova ili predu-
zeća koja finansijski pomažu održa-
vanje Kongresa biće objavljen u Zbor-
niku saopštenja Kongresa.
KOTIZACIJA
Kotizacija za učesnike Kongresa
2014. iznosi:
- 100 evra ukoliko se uplata izvr-
ši do 01.09.2014. god.
- 120 evra za uplate posle tog ro-
ka.
Učesnici mlađi od 32 godine pla-
ćaju 50% od navedenog iznosa koti-
zacije.
Plaćanje je u dinarskoj pro-
tivvrednosti po srednjem kursu NBS
na dan uplate. Kotizacijom se obez-
beđuje: objavljivanje rada u Zborniku
radova 14. Kongresa, učešće i pre-
zentaciju rada na Kongresu, 1 prime-
rak materijala 14. Kongresa, prisustvo
na koktelu i svečanoj zajedničkoj ve-
čeri.
Osobe u pratnji ne plaćaju koti-
zaciju već svečanu zajedničku veče-
ru.
Kotizaciju treba uplatiti:
Društvo građevinskih konstruk-
tera Srbije - DGKS
Bulevar kralja Aleksandra 73,
11000 Beograd
Banca Intesa
Dinarski račun: 160-372745-57
Devizni račun:
00-540-0000237.5
IBAN broj:
RS35160005400000237553
I sva druga plaćanja treba oba-
viti na prethodno navedeni žiro račun.
Kotizaciju je moguće uplatiti i za vre-
me održavanja Kongresa, u hotelu za
učesnike koji nemaju saopštenje.
REZERVACIJE HOTELSKOG SME-
ŠTAJA
Učesnicima Kongresa obezbe-
đen je smeštaj u Hotelu Park a.d., No-
vi Sad, Novosadskog sajma br. 35.
– Jednokrevetna soba (francuski
ležaj) 7.000,00 din.
– Dvokrevetna soba (francuski ili
2 odvojena ležaja) 8.200,00 din.
Cena smeštaja podrazumeva
smeštaj za jednu noć sa doručkom
(doručak: švedski sto).
U cenu nije uračunata boraviš-
na taksa i osiguranje (trenutno iznose
120,00+30,00=150,00 dinara po oso-
bi po danu).
Rezervaciju hotelskog smeštaja
izvršiti putem:
– e-maila: info@hotelparkns.com ili
– telefona: + 381 (0) 21 48 88 888
Detaljan program Kongresa biće
dostavljen učesni­cima na početku ra-
da Kongresa. Preuzimanje materi­jala
Kongresa (Zbornici radova i dr.) obavi-
će se u utorak, 23.09.2014. od 17,00-
21,00 sati i u sredu, 24.09.2014. od
8,00-10,00 sati (i u vreme održavanja
Kongresa) na pultu Organizatora.
Za sve informacije i kontakte,
vezane za održavanje 14. Kongresa
DGKS, kao što su: prijave učesnika,
dostava radova, predloge i dr. koristi-
ti adresu:
Predsedništvo DGKS
GRAĐEVINSKI FAKULTET
(Institut za materijale i konstrukcije
soba 7a, Saška-Stoja Todorović)
Bulevar kralja Aleksandra 73,
11000 Beograd
tel: 011/3218-610, 011/3370-152,
faks: 011/3370-253
e-mail: saska@imk.grf.bg.ac.rs
website: dgks.grf.bg.ac.rs
Predsednik DGKS
Prof. dr Miloš Lazović, dipl.inž.građ.