Ilustracija za dokumentarni film o Janine Jansen

Janine Jansen je jedna od najuspešnijih i najperspektivnijih violinstkinja svih

vremena. Dobitnica je velikog broja nagrada, nastupala je u svim značajnijim
dvoranama širom sveta kao i poznatim takmičenjima i festivalima, solistički i u
kamernim ansamblima. Kao dete iz muzičke porodice (majka-operska pevačica,
otac- orguljaš i čembalista, braća- čembalista i čelista, ujak- operski pevač), u
kontakt sa muzikom dolazi vrlo rano, tako da violinu počinje da uči već sa 6
godina, a prvi značajniji nastup ostvaruje sa samo 13 godina uz pratnju
simfonijskog orkestra. Nastavlja da niže uspehe, a osoba koja je od presudnog
značaja za njenu karijeru je svetski poznati violinista- Philippe Hirshorn. On je u
svojoj klasi imao nekoliko vrhunskih talenata koji su i dalje prisutni u javnosti, ali
je ipak govorio da u njoj ima ,,ono nešto'' nesvakidašnje što prevazilazi standardne
okvire muzičkog talenta. Često je želeo da mu svira po nekoliko puta zaredom istu
kompoziciju kako bi uživao u njenom izvođenju. Nažalost, njihova saradnja biva
prekinuta tragičnom smrću Hirshorna (bolovao je od tumora na mozgu). Janinie je
i dalje nastavila sa uspešnom karijerom i da se usavršava kod eminentnih
pedagoga, ali se uvek, i dan-danas sa setom priseća svog profesora i koliko je on
imao udela i uticaja na izgradnju njene muzičke ličnosti.

Takođe, još jedna važna osoba u njenom životu je njen, sada već bivši momak,
čuveni violinista Julian Rachlin , sa kojim je i danas u prijateljskom i kolegijalnom
odnosu (čak su i zajedno osnovali festival kamerne muzike). On je uvek bio njena
velika podrška i osoba koja je u potpunosti razume, jer se bavi istim poslom i
podjednako je uspešan u tome. Rachlin vrlo dobro zna kakav je ,,život na
točkovima’’ non-stop, kada od 365 dana u godini ona ima preko 200 koncerata,
zato njihova veza nije ni opstala, zbog razdvojenosti. On govori kako Janine ima
nešto u sebi, gotovo dečje, neposrednost i spotnanost, kao i neosporni talenat
koji prosto osvaja svakog ko je upozna. Mnoge njene kolege, dirigenti, članovi
raznih orkestara i ansambala sa kojima je nastupala i sarađivala, kao i publika sa
kojom dolazi u kontakt posle koncerata imaju samo reči hvale za nju, njenu
sredačnost i ljubaznost. Ona je osoba jako skromna, ,,na zemlji“, bez trunke
izveštačenosti i egoizma, na koncertima se potpuno daje muzici i publici- ,,srce
ostavlja na podijumu“. Na njenom licu se prilikom izvođenja vidi potpuno
uživljavanje i čini se kao da proživljava svaki doživljaj muzike.

Na početku dokumentarnog filma o Janine je prikazano višesatno snimanje

Betovenovog violinskog koncerta sa orkestrom, i u jednom trenutku kada je hvata
grč u nozi, ona i dalje neumorno svira i nastavlja snimanje, bez obzira na bol. To je
samo jedan segment koji pokazuje njenu profesionalnost i potpunu posvećenost.
Posle koncerata, strpljivo se slika, deli autograme i razgovara sa svojim
obožavaocima, ljubazno i sa osmehom na licu, iako je premorena od probi i
putovanja. Vremenom, ipak dolazi do sagorevanja i prezasićenosti. Još od ranog
detinjstva je posvećena muzici i instrumentu, odricala se svih stvari u kojima su
njeni vršnjaci uživali, dok je ona vežbala i putovala po svetu, nije stigla da bude
tinejdžerka, devojka i žena. Nema svoj stalni dom, živi u hotelskim sobama, nema
slobodnog vremena za svakodnevne aktivnosti...

Janine je uzela nekoliko meseci pauze, jer više nije osećala uživanje i zanos u poslu
kojim se bavi. Na kraju, posle pauze, ipak shvata smisao svog dara i nastavlja sa
misijom svog muzičkog putovanja.

P.S. Profesorka, ja sam ilustaciju dokumentarnog filma o Janine Jansen napisala kroz pitanja u formi
sastava, nadam se da to nije problem? Trudila sam se da obuhvatim sve, i iz filma i ono što ja znam o
njenoj biografiji.

Dubravka Delić, mas.kam., Filum