RM Pitanja I Odgovori Viser

You might also like

Download as pdf or txt
Download as pdf or txt
You are on page 1of 145

TEST 1

1. Пренос података у оба правца истовремено назива се:


a. Полу-дуплекс
b. Симплекс
c. Потпуни дуплекс
d. Не постоји могућност слања података у оба правца истовремено
2. Какав уређај треба да има радна станица да би се могла повезати на мрежу?
a. Комуникациони софтвер
b. Комутатор
c. Мрежни адаптер
d. Концентратор
3. Типови мрежа са комутацијом су:
a. Мреже са комутацијом порука, станица, чворова
b. Мреже са комутацијом канала, порука, пакета
c. Мреже са комутацијом канала, пакета, фрекфенција
d. Мреже са комутацијом канала, ћелија, чворова
4. Која је главна карактеристика технике приступа са виртуелним колима?
a. Успостављање руте пре преноса података је обавезно
b. Успостављање руте пре преноса податак није обавезно
c. Одређивање конкретне руте у одговарајучем тренутку
d. Мрежа са виртуелним колима не даје могућност успостабљања руте
5. Код комутације пакета постоје
a. Датаграм и изнајмљене линије
b. Виртуелно и перманентрно коло
c. Виртуелно коло и датаграм
d. Датаграм и ћелије
6. Који од наведених је пример мреже са комутацијом канала?
a. Градска мрежа МАН
b. Локална мрежа ЛАН
c. Јавна телефонска мрежа
d. Интернет
7. Који тип мрежа је свако са сваким БРОАДКАСТ?
a. Магистрала
b. Прстен
c. Звезда
d. Проширена звезда
8. Колико фаза код успостављања комуникација постоји у систему са комутацијом канала?
a. 4 фазе
b. 3 фазе
c. 2 фазе
d. 1 фазе
9. Локална мрежа је комуникациона мрежа која повезује странице
a. У градском подручју
b. У једној држави
c. У згради или блоку зграда
d. Између 2 графа
10. На чему се базирају савремени комуникациони системи?
a. Базирају се на комутацији канала
b. Базирају се на комутацији пакета
c. Базирају се на комутацији порука
d. Базирају се на комутацији ћелија
11. Које врсте комуникационих мрежа постоје ?
a. Са комутацијом канала, порука, пакета
b. Са детерминистичким, стохастичким и динамичко-модуларним приступом
c. Комуникационе мреже затвореног и отвореног типа
d. Јавне и приватне рачунарске мреже
12. Типична мрежа са комутацијом канала је:
a. Телефонска мрежа
b. Интернет
c. Етернет локалне мреже
d. Кабловски дистрибутивни систем
13. Комуникациону мрежу чине:
a. Комуникациони софтвери
b. Странице, чворови, традициони медијуми
c. Различите врсте комуникационих медијума
d. Различите врсте протокола који се користе у комуникацији
14. Интернет спада у мреже са комутацијом :
a. Линија
b. Пирука
c. Пакета
d. Ћелија
15. Који скуп представља примитиве услуга?
a. Захтев, идентификација, формирање, података и чување
b. Захтев, идентификација, одговор, потврда
c. Алокација, комутација, одговор и чување података
d. Захтев, идентификација, орговор и чуванје
16. Ако је чвор ван функције код мрежа са виртуелним колима:
a. Пакети се мреусмеравају на друге чворове
b. Поново се успоставља веза
c. Врши се ретрансмисија пакета
d. Подаци су изгубљени и не постоји могућност ретрансмисије
17. Који од наведених је пример типа мреже „свако са сваким“?
a. Клијент – сервер
b. USB конекција
c. Радио мрежа
d. Сателитски пренос

18. Која је главна одлика комутације канала?


a. За све време трајања везе заузет је канал између две станице
b. За време трајања везе заузима се само део канала између све странице
c. За време трајања везе, истовремено више страница користи канал
d. Канал је унапред подељен на подканале, и станицама се додељује одређени фрекфенцијски опсег
19. Ако је чвор ван функције код мрежа са датаграмом:
a. Пакети се преусмеравају
b. Поново се успоставлја веза
c. Врси се ретрансмисија
d. Подаци су изгубљени и не постоји могућност ретрансмисије
20. Информација настаје када се подаци:
a. Конвертују из аналогног у дигитални сигнал
b. Пренесу
c. Форматирају на начин погодан за комуникацију
d. Интерпретирају
21. Како се означавају приступне тачке услуге?
a. PDU
b. SAP
c. SDU
d. NAP
22. Који се скуп комуникационих протокола користи на интернету?
a. WINS
b. TCP/IP
c. HTTP
d. FTP

TEST 3

1. Који референтни модел је стандардизован од стране ISO одганизације?


a. Х.25
b. TCP/IP
c. OSI
d. IPX
2. Главна карактеристика физичког слоја је:
a. Велика позданост и имуност на настанак грешке
b. Физички протокол
c. Механичка, електрична, функционална и процедурална
d. Физички слој одређује да ли је потребна успостава везе
3. Протокол је скуп правила који омогућава размену података између:
a. Апсолутно идентичних рачунара
b. Две парњак целине
c. Два слоја на истом систему
d. Два оперативна система на различитим рачунарима
4. Скуп конвенција назива се
a. Сервисна примитива
b. Протокол
c. Стандард
d. Сервисна услуга

5. Какви протоколи постоје у рачунарским мрежама намењени преносу података?


a. Динамички и статички протоколи за пренос података
b. Физички и мрежни протоколи за преност података
c. Протоколи са и без успоставе везе
d. Транспортни и апликациони протоколи за пренос података

6. Функција сваког слоја је да обезбеди услугу слоју:


a. Испод себе
b. Изнад себе
c. Парњак слоју
d. Апликационом слоју
7. Протоколи између крајних страница су протоколи:
a. 6 и 7 слоја
b. 1, 2, 3 слоја
c. 4, 5 ,6 и 7 слоја
d. 3 и 4 слоја
8. На ком слоју OSI модела ради IP протокол ?
a. На првом слоју
b. На другом слоју
c. На трећем слоју
d. На четвртом слоју
9. Кључни елементи сваког протокола су
a. Управљање и синхронизација
b. Синтакса, семантика и временска синхронизација
c. Синтакса и управљање
d. Временска синхронизација и управљање
10. Шта од наведеног представља скуп стандарда за локалне рачунарске мреже ?
a. IEEE 802.X
b. ITU
c. ANSI
d. RFC
11. Који је први слој у OSI референтном моделу ?
a. Апликациони слој
b. Мрежни слој
c. Физички слој
d. Транспортни слој

12. Који се скуп комуникационих протокола користи на интернету ?


a. WINS
b. TCP/IP
c. HTTP
d. FTP

13. OSI референтни модел је :


a. Систем за анализу података на мрежи
b. Подлога за дефинисање стандарда за повезивање истих мрежа
c. Подлога за дефинисање стандарда за повезивање хетерогених мрежа
d. Систем за размену података у оквиру личних разунарских мрежа

14. Према OSI моделу, слој N на једној машини комуницира са слојем:


a. Са слојем N+1 на истој машини
b. Са слојевима од 1 до N на другој машини
c. Са N+2 слојем на другој машини
d. Са слојем N на другој машини

15. Како се означавају приступне тачке услуге?


a. PDU
b. SAP
c. SDU
d. NAP

16. Шта је протокол?


a. Програм за управљање радом мреже
b. Скуп конвенција
c. Мрежни оперативни систем
d. Начин преноса података

17. Ако N –ти слој једне машине шаље податке директно N –том слоју друге машине:
a. Реч је о физичком слоју
b. Реч је о било ком слоју
c. Реч је о транспортном слоју
d. Реч је о апликационом слоју

18. Где је неопходно адресирање?


a. У било ком слоју где постоји више одредишта
b. Само у случају неактивности примарног примаоца
c. Адресирање није неопходно, трансмисиони медијум одређује руту
d. Само на мрежном слоју

19. Колико је комуникационих портова потребно страници за комуникацију у бродкаст комуникационим


мрежама
a. Зависи од броја чворова
b. 3 порта
c. 2 порта
d. 1 порт

20. Комуникација преко Интернета се остварује:


a. Комутацијом порука
b. Комутацијом пакета
c. Комтацијом ћелија
d. Комутацијом канала

21. Који слој обезбеђује дијалог између апликација?


a. Мрежни слој
b. Физички слој
c. Слој сесије
d. Слој презентације

22. Референтни OSI модел се односи на :


a. 3 слоја
b. 4 слоја
c. 6 слојева
d. 7 слојева

23. Код OSI референтног модела, уколико дође до промене на једном слоју
a. Промена утиче на све слојеве
b. Промена утиче само на суседне слојеве
c. Промена не утиче на остале слојеве
d. По стандарту, није дозвољено уносити промене у слојевима

24. TCP протокол је протокол :


a. Са успоставом везе
b. Без успоставе везе
c. Свако са сваким (бродкаст)
d. Зависи од начина конфигурације, може бити са успоставом и без успоставе везе

25. Наброј три мрежне архитектуре


a. ANSI, OSI, ISO
b. ITU, RFC, ETSI
c. Звезда, прстен и магистрала
d. OSI, TCP/IP, ATM

26. Шта представља SAP (Service Access Point) ?


a. Приступну тачку код бежичних мрежа (базна станица)
b. Адресни опсег мреже
c. Место где слој N може приступити понуђеном сервису слоја N+1
d. Приступну тачку физичког слоја

27. Која је главна улога протокола ?


a. Размена података између две целине на различитим системима
b. Размена података између две целине на истом систему а на различитим слојевима
c. Обезбеђивање интерфејса између два слоја
d. Одређивање брзине преноса података

28. Навести функцију апликационог слоја.


a. Апликациони слој води рачуна о адресирањз
b. Апликационо слој обезбеђује физички пренос података
c. Апликациони слој омогућава конверзију података
d. Апликациони слој омогућава апликационом процесу да приступи OSI окружењу

29. Временска синхронизација укључује:


a. Подешавање брзина и секвенционирање
b. Формат података, кодирање и нивое сигнала
c. Управљачке информације за координацију
d. Начин преноса података

30. Процес парњак размишља о својој комуникацији као да је:


a. Хоризонтална
b. И хоризонтална и вертикална
c. Вертикална
d. Укрштена

31. Мрежни слој обезбеђује сервис :


a. Апликационом слоју
b. Презентационом слоју
c. Транспортном слоју
d. Слоју везе
32. Синтакса протокола се односи на:
a. Управљачке информације
b. Формате података и нивое сигнала
c. Тип синхронизације
d. Начин преноса података

33. Пarњак целине (PEER) су:


a. Први и други слој на једном машини
b. Суседни слојеви на истим машинама
c. Било која два слоја на једномј машини
d. Исти слојеви на различитим машинама

34. Колико слојева има АТМ стандард ?


a. 7 слојева
b. 4 слоја
c. 3 слоја
d. 2 слоја

35. Шта обезбеђује слој везе ?


a. Обавештавање корисника о недоступности дестинационог хоста
b. Начин да се успостави, одржи и раскине веза
c. Рутирање између 2 тачке
d. Размену података између транспортног и мрежног слоја

36. Који од наведених стандарда се односи на физички слој?


a. RS-232
b. TCP/IP
c. OSI
d. X.25

37. Скуп слојева и протокола назива се :


a. Слојевита архитектура
b. Интерфејсна архитектура
c. Коридана архитектура
d. Архитектура локалних рачунарских мрежа

38. Који су то виши слојеви у OSI референтном моделу ?


a. Физички слој и слој везе
b. Слој везе и мрежни слој
c. Транспортни слој и сви слојеви изнад њега
d. Мрежни и транспортни слој

39. Семантика протокола се односи на :


a. Формат података, кодирање и нибое сигнала
b. Подешавање брзина и секвенционирање
c. Управљање информације и вођење рачуна о грешкама
d. Временску синхронизацију и управљање
40. Информација настаје када се подаци :
a. Конвертују из аналогног у дигитални
b. Пренесу
c. Форматирају на начин погодан за комуникацију
d. Интерпретирају
41. Који је

TEST 4 I 5

1. Који се уређај користи да би се дигитални сигнали претворили у аналогни сигнал?


a. Филтер
b. Модем
c. Кодер
d. Декодер

2. Недостатак потребних високи х учестаности у спектру сигнала значи :


a. Да треба повећати доњу границу пропусног опсега преносног система
b. Да треба повећати горњу границу опсега преносног система
c. Да треба повећати учестаност одмеравања
d. Да треба смањити количину података која се преноси

3. Недостатак високих учестаности у пренетом сигналу значи да је потребан:


a. Већи пропусни опсег система за пренос
b. Пропусни опсег система нема никаквог утицаја
c. Мањи пропусни опсег система за пренос
d. Смањење количине података за пренос

4. Шта је однос сигнал-шум ?


a. Однос снаге сигнала према снази шума и изражава се у W
b. Однос снаге сигнала према снази која се садржи у присутном шуму и изражава се у dB
c. Однос који говори која је максимална брзина могуча на трансмисионом медијуму
d. Однос снаге сигнала према снази шума и изражава се у dBW

5. Уколико имамо три деонице и свака ослаби сигнал за 3,8 и 11 dB респективно, свеукупно слабљење је:
a. 11 dB
b. 22 dB
c. 30 dB
d. 19 dB

6. Пренос података у једном правцу назива се:


a. Симплекс
b. Полу-дуплекс
c. Потпуни дуплекс
d. Полу-симплекс
7. Ако је брзина поворке наизменичких јединица и нула 4Mb/s онда је први хармоник:
a. 4 Mhz
b. 2 Mhz
c. 8 Mhz
d. 1 Mhz

8. Информација настаје када се подаци :


a. Интерпретирају
b. Пренесу
c. Форматирају на начин погодан за комуникацију
d. Прикажу на начин који је погодан за комуникацију два рачунара

9. Успешан пренос података зависи од :


a. Начина како се грешке интерпретирају
b. Значење података који се преносе
c. Карактеристика преносног медијума
d. Типа података који се преносе (кориснички или управљачки подаци)

10. Који се уређај користи да би се аналогни сигнал претворио у дигитални сигнал?


a. Модем
b. Телефон
c. Кодер
d. Декодер

11. Термички шум зависи:


a. Од терпературе и не може се елиминисати
b. Од температуре и може се елиминисати
c. Од брзине преноса кроз медијум и не може се елиминисати
d. Од врсте трансмисионог медијума и може се елиминисати

12. Снага сигнала код жичних медијума опада са растојањем :


a. Линеарно
b. Логаритамски
c. Експоненцијално
d. Квадратно

13. Фаза је мера:


a. Јачина сигнала
b. Релативне позиције у времену у оквиру једног периода сигнала
c. Броја понављањеа периода у секунди
d. Максималне снаге сигнала

14. Како се упоређују снаге X и Y сигнала у преносним системима?


a. 10 log (X/Y)
b. 10 ln (X/Y)
c. 20 log (X/Y)
d. 20 ln (X/Y)

15. Ако кроз канал пропусног опсега 1Mhz пропустимо дигиталну поворкунаизменичких јединица и нула
брзине 4Mb/s , на његовом излазу:
a. Неће се појавити ни један хормоник
b. Појавиће се први хормоник
c. Појавиће се и први и други хормоник
d. Појавиће се први, други и трећи хормоник

16. Који је ефекат интермодулационог шума ?


a. Производи учестаности које су 2 пута веће од највеће учестаности у сигналу
b. Производи учестаности које су сума оилиналних учестаности
c. Производи учестаности које су сума, разлика или мултипл оптичких учестаности
d. Производи учестаности које су количиник оригиналних учестаности

17. Повећањем брзине података :


a. Повећава се вероватноћа да ће примљени бит бити погрешан
b. Смањује се вероватноћа да ће примљени бит бити погрешан
c. Не утиче се на тачност пријема
d. Смањује вероватноћу грешке у фреквенцији сигнала

18. О чега зависи квалитетан пренос сигнала?


a. Зависи од примњеног протокола за пренос података
b. Зависи од квалитета предајника који шаље сигнале
c. Зависи од квалитета трансмисионог медијума и квалитета сигнала који се преноси
d. Зависи од квалитета трансмисионог медијума

19. Амплитуда сигнала је :


a. Средња вредност сигнала
b. Максимална вредност сигнала
c. Вредност сигнала у било ком тренутку времена
d. Минимална вредност сигнала

20. Појам Пупинизације се односи на побољшање карактеристике


a. Слабљења канала
b. Кашњења канала
c. Вероватноће грешке канала
d. Модулације сигнала

21. Идеални трансмисиони медијум уноси слабљење од:


a. 0 dB
b. 3 dB
c. -5 dB
d. -3 dB

22. Стандардни фреквенцијски опсег говорног канала је :


a. од 20 Hz до 20000 Hz
b. од 300 Hz до 3400 Hz
c. од 0 Hz до 8000 Hz
d. од 300 Hz до 20000 Hz

23. Повећање односа сигнал/шум :


a. Смањује вероватноћу грешке у пријему сигнала
b. Повећава вероватноћу грешке у пријему сигнала
c. Смањује квалитет пренетог сигнала
d. Не утиче на вероватноћу грешке у пријему сигнала

24. Ако се каже бели шум мисли се на:


a. Термички шум
b. Импулсни шум
c. Интермодулациони шум
d. Шум услед преслушавања

25. Шенонов капацитет је дефинисан једначином:


a. C = B ln M
b. C = 2B log2 M
c. C = B lоg2 (S/N)
d. C = B lоg2 (1+S/N)

26. Ако је сигнал ослабљен на некој деоници за 0 dB, а улазна снага је 1 mW, то значи да је снага на излазу
једнака
a. 1 W
b. 0 W
c. 1 mW
d. -1 mW

27. Никвистов капацитет је дефинисан једначином:


a. C = 10 log (S/N)
b. C = B log2 (1+S/N)
c. C = 2B log2 M
d. C = 20 B log2 M

28. Информација је:


a. Аналогни сигнал који је претворен у дигитални сигнал
b. Значење које човек додељује подaцима
c. Компјутерска интерпретација податка
d. Податак

29. Брзина података, или битска брзина је изражена са:


a. 1/Тc где је Тc = учестаност носиоца
b. 1/То где је То = учестаност одмеравања
c. 1/Тb где је Тb = трајање једног бита
d. 1/Тc где је Тc = периода носиоца

30. Ако је брзина сигнала 1Mb/s, онда је трајање једног бита:


a. 10 милисекунди
b. 1 микросекунда
c. 10 микросекунди
d. 1 милисекунда

31. Сигнал може да буде у функцији:


a. Времену
b. Напона
c. Струје
d. Снаге

32. Којом јединицом се изражава логаритамски однос снага два сигнала?


a. Бод
b. Децибел
c. Херц
d. Бит по секунди

33. Ако се сигнал састоји од простопериодичних компонената 3MHz, 5MHz, 7MHz i 9mhZ онда је опсег тог
сигнала:
a. 9 MHz
b. 6 MHz
c. 11 MHz
d. 24 MHz

34. Ако на улаз нископропусног филтра граничне учестаности 2kHz доведе сигнал са хармоницима 1kHz, 3kHz,
5kHz на његовом излазу ће се појавити:
a. Сви хармоници: 1kHz, 3kHz и 5kHz
b. Хармоници: 1kHz
c. Хармоници: 1kHz и 3kHz
d. Неће се појавити ни један хармоник

35. Сигнал је униполаран ако:


a. Сви сигнализациони елементи имају исти знак или су нула
b. Је једно логичко стање је представњено позитивном вредношчуа друго негативном вредношћу
напона
c. Сигнали имају повудослучајну вредност
d. Сигнали наизменично мењају знак

36. Која математичка дисциплина служи као основ за концепт фрекфенцијског домена
a. Фуријеова трансформација
b. Тејлорова трансформација
c. Банаков став
d. Никвистова теорема

37. Карактеристике простопериодичног сигнала које га једнозначно одређују су:


a. Амплитуда, фаза и фрекфенција
b. Амплитуда и фаза
c. Фрекфенција и фаза
d. Амплитуда и фрекфенција
38. У конфигурацији са више тачака (мултипоинт)
a. Само једна страница користи медијум
b. Само две странице користе медијум
c. Више страница користи идти медијум
d. Медијум се додељује на основу приоритета

39. Крива кашњења кроз трансмисиони медијум пожељно је да буде:


a. Линеарна
b. Експоненцијална
c. Равна
d. Логаритамска

40. Који су основни делови комуникационог модела


a. Улазни склоп, предајник, трансмисиони медијум, пријемник и излазни склоп
b. Улазни склоп, трансмисиони медијум и излазни склоп
c. Предајник и пријемник
d. Трансмисиони медијум, предајник и пријемник

41. Импулсни шум је основ грешке у:


a. Аналогним системима преноса
b. Дигиталним системима преноса
c. Јавља се и у аналогним и у дигиталним системима преноса
d. Нема утицаја ни на један од њих

42. Која врста шума је основни извор грешака у дигиталним комуникацијама


a. Термички шум
b. Импулсни шум
c. Шум услед преслушавања
d. Модулациони шум

43. Основни захтев подсистема за пренос података је :


a. Да буде економски исплатив
b. Да појачава сигнале
c. Да пренесе податке без грешке
d. Да умањи грешке током преноса сигнала

44. Ако појачавач двоструко појача улазни сигнал, онда се однос излазне и улазне снаге може представити
као:
a. -3 dB
b. -3 dBmW
c. +3 dB
d. +3 dBmW

45. Снаге сигнала се представља као


a. 10 log
b. 10 ln
c. 20 log
d. 20 ln
46. Ако снага сигнала на крају неке деонице трансмисионог медијума опадне на 50% улазне снаге онда се то
може изразити као:
a. -3 dB
b. -3 dBmW
c. +3 dB
d. +3 dBmW

47. Шенон је узео у обзир:


a. Термички шум
b. Интермодулациони шум
c. Импулсни шум
d. Фреквенцијски шум

48. Ако на улаз високопропусног филтра граничне учестаности 4kHz дође сигнал са хармоницима 1kHz, 3kHz,
5kHz на излазу ће се појавити:
a. Сви хармоници
b. Хармоници: 5kHz
c. Хармоници: 1kHz и 3kHz
d. Неће се појавити ни један хармоник

49. Када сигнали различите учестаности деле исти трансмисиони медијум може да дође до појаве :
a. Термичког шума
b. Импулсног шума
c. Интермодулационог шума
d. Белог шума

50. Повећање пропусног опсега :


a. Не утиче на повећање брзине података
b. Смањује брзину података
c. Омогућава повећање брзине података
d. Смањује вероватночу трешке

51. За брзину података R, трајање бита је


a. 2R
b. 1/R
c. 1/2R
d. R

52. Никвист је посматрао канал :


a. Са шумом од 30 dB
b. Без икаквог шума
c. Са интермодулационим шумом
d. Са термичким шумом

53. Фуријева анализа показује да је сваки сигнал састављен од синусоидалних компонената различитих:
a. Амплитуде и фазе
b. Фазе и фрекфиненције
c. Фрекфенције и амплитуде
d. Фрекфенције и снаге
54. Децибел је мера
a. Фиксне разлике снаге два сигнала
b. Релативне разлике снага два сигнала
c. Збира снага два сигнала
d. Количника снаге два сигнала

55. Формула за израчунавање односа сигнал-шум гласи:


a. (S/N)dB = 20Log(снага сигнала/снага шума)
b. (S/N)dB = 20Log(снага шума/снага сигнала)
c. (S/N)dB = 10Log(снага сигнала/снага шума)
d. (S/N)dB = 10Log(снага шума/снага сигнала)

56. Ако желимо да нам сигнал који је ослабљен за 13 dB остане не измењен треба га појачати за:
a. 0 dB
b. +13 dB
c. -13 dB
d. +26 dB

57. Фуријеова трансформација говори о:


a. Растављању сложеног сигнала на простопериодичне компоненте
b. Сабирању два сигнала
c. Множењу два сигнала
d. Сабирању два сигнала

58. Ако посматрамо комуникационе системе за пренос, онда можемо да кажемо да њихови улазни и излазни
сигнали могу да буду:
a. Аналогни и дигитални
b. Прости и сложени
c. Модулисани и немодулисани
d. Сложени и модификовани

59. Који је главни проблем при преносу података?


a. Време које је потребно да се подаци пренесу
b. Грешле које се јављају при преносу
c. Цена опреме за пренос података
d. Кашњење преноса сигнала

60. Периодични сигнали се у потпуности описују са:


a. Фазом и фреквенцијом
b. Амплитудом, фазом и фреквенцијом
c. Амплитудом и фазом
d. Амплитудом и фреквенцијом

61. Када постоји директна веза између два уређаја и само они деле медијум конфигурација се зове :
a. Конфигурација један ка свима
b. Чвор-чвор конфигурација
c. Симплекс конфигурација
d. Тачка-тачка конфигурација

62. Крива слабљења говорног канала у зависности од учестаности пожељно је да буде:


a. Логаритамска
b. Равна
c. Линеарна
d. Експоненцијална

63. Преслушавање је:


a. Незаобилазна карактеристика преноснох путева
b. Жељено укрштање преносних путева
c. Нежељено укрштање преносних путева
d. Карактеристика дигиталног преноса сигнала

64. Капацитет канала по Шенону са 30dB шумом је:


a. 3 Kb/s
b. 6 Kb/s
c. 10 Kb/s
d. 30 Kb/s

65. Повећање пропусног опсега :


a. Не утиче на повећање брзине података
b. Смањује брзину података
c. Омогућава повећање брзине података
d. Смањује вероватноћу грешке

66. Како се превазилази слабљење приликом дигиталног преноса сигнала?


a. Рипитерима
b. Мултиплексерима
c. Филтрима
d. Рутерима

67. Ако сви сигнализациони елементи имају исти алгебарски знак, какав је то сигнал?
a. Једносмеран сигнал
b. Униполарни сигнал
c. Биполарни сигнал
d. Наизменичан сигнал

68. За брзину преноса 2000 b/s колики је преквенцијски опсег преносног система довољеан за добру
репрезентацију?
a. 2000 Hz
b. 4000 Hz
c. 1000 Hz
d. 8000 Hz

69. Најпростији комуникациони модел састоји се из :


a. Предајника, трансмисионог медијума и пријемника
b. Само пријеминика и предајника
c. Пријемника и трансмисионог медијума и уређаја за обнављеање сигнала
d. Трансмисионог медијума, остали уређаји нису битни за пренос сигнала

70. Која је основна улога податка ?


a. Стварање модела реалног света
b. Стварање особине објекта реалног света
c. Стварање информација
d. Стварање модела дигиталног преноса података

71. Шта значи ознака dBmW?


a. Стага сигнала у односу на 1mV
b. Снага сигнала у односу на 1mW
c. Стана сигнала у односу на 1V
d. Снага сигнала у осносу на 1W

72. Ако се сигнал од наизменичне поворке јединица и нула брзине 2Mb/s онда је први хармоник тог сигнала :
a. 2 Mhz
b. 1 Mhz
c. 4 Mhz
d. 8 Mhz

73. Ако је пренос преко трансмисионог медијума полудуплекс то значи да:


a. Крајње станице могу да шаљу податке истовремено
b. Само једна станица може да шаље, а друга само да прима податке
c. Обе крајње станице могу да шаљу податке, али не истовремено
d. Обе крајње станице могу да шаљу податке, али не могу да примају податке истовремено

74. За пропусни опсег канала од 3000Hz , капацитет канала за М=2је:


a. C=3000b/s
b. C=6000b/s
c. C=2000b/s
d. C=1000b/s

75. Ако је брзина података 2Mb/s, онда је за добру репродукцију потребно пренети:
a. 1 Mb/s
b. 2 Mb/s
c. 4 Mb/s
d. 8 Mb/s

76. Спекта сигнала је:


a. Опсег амплитуда које сигнал садржи
b. Опсег фаза које сигнал садржи
c. Опсег учестаности које сигнал садржи
d. Разлика фаза које сигнал садржи

TEST 6

1. Колика је приближна отпорност UTP кабла


a. Око 100 ома
b. Око 10 ома
c. Око 150 ома
d. Око 50 ома

2. Које врсте сигнала може да преноси кабл са упреденим парицама?


a. Само дигиталне сигнале
b. Само аналогне сигнале
c. Дигиталне и аналогне сигнале
d. Аналогне, дигиталне и светлосне сигнале

3. Усмерени бежични медијуми користе опсеге од:


a. 2 GHz – 40 GHz
b. 30 MHz – 1 GHz
c. 1 THz – 200 THz
d. 4 GHz – 10 GHz

4. Карактеристике оптичких каблова су:


(ПИТАЊЕ ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА!!!!)
a. Велика ширина пропусног опсега
b. Слабљење сигнала је значајно веће
c. Оптички каблови су значајно тањи и лакши од каблова са упреденим парицама и коаксијалних
каблова
d. Електромагнетна изолација је лоша, што доводи до губитка сигнала
e. Већи размак између уређаја за обнављање сигнала
f. Системи за пренос сигнала са оптичким блакнима су подложнији интерференцији, импулсном
шуму и преслушавању

5. Параболична антена се користи за:


a. Сателитске и земаљске микроталасе
b. Омнидирекциони пренос
c. Радио “broadcast”
d. ТБ “broadcast”

6. Колико парица има UTP кабл?


a. 1 парицу
b. 2 парице
c. Нема парице
d. 4 парице

7. Трансмисиони медијум може бити?


a. Симплекс и дуплекс
b. Симплекс, полу-дуплекс и дуплекс
c. Симплекс, полу-симплекс, полу-дуплекс и дуплекс
d. Полу-симплекс и полу-дуплекс

8. Код бежичног простирања сигнала, за површинске таласе најбољи ефекат се постиже са учестаностима:
a. Преко 2 GHz
b. До 2 GHz
c. До 200 MHz
d. До 2 MHz

9. Код каблова ширина опсега је:


a. До 10 MHz
b. До 20 MHz
c. До 50 MHz
d. До 200 MHz

10. Рефракција електромагнетних таласа се јавља када:


a. Прелазе ратличит пут од изворишта до одредишта
b. Прелазе из једног типа медијума у други
c. Интерферирају са другим електромагнетним таласима, и долази до појаве шума
d. Наилази на препреке

11. Коаксијални кабл се састоји од:


a. Коаксијални кабл се састоји од оптичког влакна које има висок индекс преламања обавијеног
материјалом са нижим индексом преламања
b. Коаксијални кабл се састоји од две изоловане бакарне жице упредене равномерним кораком
упредања
c. Коаксијални кабл се састоји од цеви обмотане цилиндричном проводном мрежом, унутар које
је проводна жица
d. Коаксијални кабл се састоји од проводне жице обавијене изолацијом

12. Код бежичних медијума који пропусни опсег се односи на омнидирекциону врсту преноса:
a. Пропусни опсег до 1 MHz
b. Пропусни опсег до 1 GHz
c. Пропусни опсег до 10 GHz
d. Пропусни опсег преко 1 GHz

13. Пропусни опсег коаксиалних каблова је:


a. Неколико стотина MHz
b. Неколико стонита KHz
c. Неколико стотина GHz
d. Неколико десетина MHz
14. Брзине канала код VSAT система су:
a. Директан канал брзине 192 Kb/s, повратни канал брзине 256 Kb/s
b. Директан канал брзине 19,2 Kb/s, повратни канал брзине 1024 Kb/s
c. Директан канал брзине 19,2 Kb/s, повратни канал брзине 512 Kb/s
d. Директан канал брзине 512 Kb/s, повратни канал брзине 128 Kb/s

15. На два краја бежичне везе се обично:


a. Не користи исти тип антене
b. Користи исти тип антене
c. Обавезно користи различит тип антене
d. Користе само изотропске антене

16. Код ознаке UTP Cat h, Cat h се односи на


a. На категорију UTP кабла, који може да буде FTP и STP
b. На категорију UTP кабла, од чега директно зависи пропусни опсег
c. Број парица који тај UTP кабл садржи
d. Максималну брзину преноса кроз UTP кабл од 1 MHz

17. Који извор светлости омогућава највеће брзине оптичких влакана


a. Ласерске диоде
b. LED Диоде
c. Zener Диоде
d. TTL Диоде

18. Која од врста трансмисионог медијума омогућава пренос највећом брзином


a. Оптички кабл
b. Коаксијални кабл
c. UTP Кабл
d. STP Кабл

19. Код преноса података у инфрацрвеном опсегу


a. Примопредајници морају бити у линији видљивости
b. Примопредајници не смеју бити у правцу рефлектованих таласа
c. Примопредајници не смеју бити у линији видљивости,јер може доћи до губитка податка
d. Није потребно да примопредајници буду у линији видљивости, јер се инфрацрвени таласи
простиру у свим правицма
e. Примопредајници морају бити у правцу рефлектованих таласа

20. Оклопљене телефонске парице носе ознаку ?


a. TP
b. UTP
c. STP
d. OTP

21. Појам „корак упредња “ се јавња код ког трансмисионог медијума ?


a. Код оптичких каблова
b. Код дебелих коаксијалних каблова
c. Код UTP каблова
d. Код такних коаксијалних каблова

22. Који од наведених трансмисионих медијума пружа највећу брзину за пренос података ?
a. Оптички кабл
b. Танки коаксијални кабл
c. UTP кабл
d. Дебели коаксијални кабл
23. Који од трансмисионих медијума има најшири пропусни опсег?
a. STP кабл
b. UTP кабл
c. Коаксијални кабл

24. Рефракција се јавља када електромагнетни таласи:


a. Прелазе из једног типа медијума у други
b. Прелазе различит пут
c. Наилазе на препреке

25. Код CAT5 каблова ширина опсега је:


a. До 20 MHz
b. До 16 MHz
c. До 100 MHz

26. Коаксијални каблови имају пропусни опсег од:


a. Неколико стотина MHz
b. Неколико стонита KHz
c. Неколико стотина GHz

27. Изотропска антена емитује:


a. Зависи од учестаности емитовања
b. У свим правцима подједнако
c. Само у једном правцу

28. Антена је електрични систем чији је задатак да електромагнетну енергију:


a. Прима
b. Предаје
c. И предаје и прима

29. Која врста трансмисионог медијума омогућава пренос великим брзинама?


a. Коаксијални кабл
b. Оптички кабл
c. UTP кабл

30. Електромагнетска изолација је најбоља код:


a. SFTP kablova
b. Коаксијалних каблова
c. UTP kablova

31. Од чега се састоји коаксијални кабл?


a. Од цеви обмотане цилиндричном проводном мрежом унутар које је проводна жица
b. Две изоловане бакарне жице упредене равномерним кораком упредања
c. Оптичког влакна које има висок индекс преламања обавијеног материјалом са нижим индексом
преламања
32. Брзина која се може постићи кроз оптичка влакна је:
a. Већа од 1 Gb/s
b. Око 64 Kb/s
c. Максимално 10Mb/s
33. Упредене парице могу да преносе:
a. И дигиталне и аналогне сигнале
b. Само дигиталне сигнале
c. Само аналогне сигнале
34. Које две врсте оптичких каблова постоје?
a. Синглмодни и са упреденим језгрима
b. Мономодни и синглмодни
c. Мономодни и мултимодни
35. Коаксијални каблови захтевају рипитере на размаку око:
a. 1 km
b. 50 km
c. 10 km
36. Код ког трансмисионог медијума се јавља појам "корак упредања" ?
a. Оптичких влакана
b. UTP каблова
c. Коаксијалних каблова
37. Као извор сигнала код оптичких влакана се могу користити:
(питање са више тачних одговора)
a. TTL диоде
b. Шотки диоде
c. LED диоде
d. Зенер диоде
e. Ласерске диоде
38. Која врста трансмисионог медијума има најшири пропусни опсег
a. UTP кабл
b. Танки коаксијални кабл
c. Оптички кабл
d. Дебели коаксијални кабл

39. Код CAT6 каблова ширина опсега је:


a. До 200 MHz
b. До 16 MHz
c. До 10 MHz
40. Електромагнетска изолација је најбоља код:
a. Коаксијалних каблова
b. UTP каблова
c. STP каблова
d. Optičkih kablova
41. Шта најбоље дефинише појам трансмисионог медијума?
a. Жични проводник између предајника и пријемника у систему за пренос података
b. Бакарна (или алуминијумска) жица или оптички кабл
c. Физички пут између предајника и пријемника у систему за пренос података
d. Бежични систем преноса података
42. Задатак антене је да:
a. Електромагнетну енергију претвара у електричну енергију и предаје сигнал
b. Електричну енергију претвара у електромагнетну енергију и прима сигнал
c. И прима и предаје електричну енергију
d. Електромагнетску енергију претвара у звук

43. Емитовање изотропске антене је:


a. Подједнако у свим правцима
b. Само у једном правцу
c. Усмерено, ка једном пријемнику
d. Усмерено, ка десет пријемника максимално

TEST 7
1. Како се зове уређај који претвара дигиталне податке у аналогни сигнал (и обрнуто) за пренос преко
телефонског канала:
a. Демодулатор
b. Кодер
c. Компадор
d. Модем

2. Како се представљају стања у биполарној сигнализацији?


a. Транзицијом јодног напонског нивоа у други и на крају бита
b. Различитим напонским нивоима истог знака
c. Једно стање позитивним, а друго негативним напонским нивоом
d. Транзицијом једног напонског нивоа у други у току трајања бита

3. Шта је PCM?
a. Код за детекцију грешке
b. Поступак претварања аналогног сигнала у дигитални
c. Поступак претварања дигиталног сигнала у аналогни
d. Поступак претравања аналогног сигнала у модулисани

4. Према теореми одабирања минимална фреквенција одабирање сигнала мора да буде :


a. Два пута мања од минималне учестаности у спектру сигнала
b. Два пута већа од максималне учестаности у спектру сигнала
c. Два пута већа од минималне учестаности у спекту сигнала
d. Једнака са максималном учестаности сигнала

5. Уколико су сви сигнализациони елементи позитивни или негативни сигнал је:


a. Вишеполаран
b. Биполаран
c. Униполаран
d. Трополаран

6. Код ASK је обично :


a. Амплитуда модулисаног сигнала једнака један за бинарно 0
b. Амплитуда модулишућег сигнала једнака један и за бинатно 1 и за бинарно 0
c. Амплитуда модулисаног сигнала једнака нули и за бинарно 1 и за бинарно 0
d. Амплитуда модулисаног сигнала једнака нули за бинарно 0

7. Када је промена амплитуде носећег сигнала у складу са променом модулишућег сигнала реч је о:
a. Фреквенцијској модулацији
b. Фазној модулацији
c. Кодној модулацији
d. Амплитудној модулацији

8. Модулација QAM16 представља:


a. Само амплитудску модулацију
b. И фреквенцијску и амплитудску модулацију
c. Само фазну модулацију
d. И фазну и амплитудску модулацију
9. Да ли је FSK мање осетљив на грешке од ASK ?
a. Не
b. Да
c. Зависи од самог система
d. Зависи од сигнала који се преноси

10. Код Манчестер технике кодирања :


a. Захтевају се најмање три транзиције у битском интервалу
b. Захтева се једна транзиција у битском интервалу
c. Захтевају се најмање две транзиције у битском интервалу
d. Не захтева се транзиција у битском интервалу

11. Основа за аналогну сигнализацију је континуални сигнал константне учестаности, који се назива:
a. Сигнал носилац
b. Модулациони сигнал
c. Модулисани сигнал
d. Квантизациони сигнал

12. Од чега зависи временски период између два одмерка ?


a. Од карактеристика уређаја којим се врши одмеравања
b. Од најниже учестаности у спектру сигнала који се одмерава
c. Од највише учестаности у спектру сигнала који се одмерава
d. Од фреквенцијског опсега трансмисионог медијума преко кога се сигнал преноси

13. QPSK користи сигнале који се међусобом разликују за :


a. 60 степени
b. 45 степени
c. 180 степени
d. 90 степени

14. Синхронизација се код дигиталних техника кодовања губи ако нема:


a. Довољно великог пропусног опсега
b. Довоњан број квантизационих нивоа
c. Довољан број прелазака са једног напонског нивоа на други
d. Довољан број одмерака

15. Изаберите најтачнији одговор


a. FSK и ASK нису осетљиви на грешке
b. FSK је мање осетљива на грешке него ASK
c. ASK је мање осетљива на грешке него FSK
d. ASK је мање осетљива на грешке него PSK

16. Код QAM64 ако је линијска брзина 2400 бода онда се може пренети :
a. 14400 b/s
b. 56000 b/s
c. 9600 b/s
d. 19200 b/s
17. Смањење шума квантизације код процеса квантизације PAM сигнала у PCM системима се постиже?
a. Повећањем броја квантизационих нивоа
b. Повећавањем фреквенције одабирања сигнала
c. Смањењем броја квантизационих нивоа
d. Смањивањем фреквенције одабирања сигнала

18. Шта је модулација ?


a. Процес квантизације сигнала
b. Процес синхронизовања сигнала
c. Процес уклањања шума из аналогног сигнала
d. Процес утискивања података у сигнал – носилац

19. На успешан пријем утичу:


a. Однос сигнал/шум и брзина података
b. Само однос сигнал/шум
c. Само снага сигнала
d. Однос сигнал/шум, брзина података и фреквенцијски опсег преносног система

20. Модулисани сигнал може бити :


a. Аналогни и дигитални
b. Само аналогни
c. Само дигитални
d. Аналогни, дигитални и модулишући сигнал

21. Ако у констелационој равни имамо 128 тачака то значи да се може пренети :
a. 7 бита по сигнализационом елементу
b. 6 бита по сигнализационом елементу
c. 128 бита по сигнализационом елементу
d. 8 бита по сигнализационом елементу

22. Синхронизовање пријемника и предајника се може обезбедити :


a. Довођењем посебног такт сигнала
b. Повећавањем броја квантизационих нивоа
c. Повећањем учестаности одмеравања
d. Смањивањем броја квантизационих нибоа

23. Шта је модулисани сигнал ?


a. Улазни сигнал модулатора
b. Резултат квантизације носећег сигнала
c. Резултат модулације носећег сигнала
d. Сигнал који се добија квантизацијом

24. Који параметри сигнала носиоца могу да носе податке?


a. Амплитуда, фазе и фреквенција
b. Само амплитуда
c. Амлитуда и фаза
d. Само фреквенција
25. Код QPSK сваки сигнализациони елеменат преноси:
a. 3 бита
b. 1 бит
c. 2 бита
d. 4 бита

26. Која је од метода кодирања најотпорнија на грешке ?


a. PCM
b. PSK
c. ASK
d. FSK

27. Шта најближе описује појам кодирања?


a. Одмеравање сигнала
b. Разлагање сигнала
c. Сабирање сигнала
d. Пресликавање сигнала

28. Модулациона брзина се изражава јединицом?


a. Децибел (dB)
b. Килобај у секунди (KB/s)
c. Бод (Bd)
d. Радијан

29. Шта су ASK, FSK и PSK


a. Кола за пренос аналогних података
b. Три различите модулационе технике
c. Три основна параметра код филтрирања
d. Технике за кодирање сигнала

30. Колико износи временски интервал између два узастопна одмерка коворног сигнала:
a. 1 s
b. 125 µs
c. 12,5 ms
d. 125 ms

31. Који опсег спектра говорног сигнала се преноси?


a. од 20 Hz до 20000 Hz
b. од 300 Hz до 3400 Hz
c. од 0 Hz до 8000 Hz
d. од 300 Hz до 20000 Hz

32. Скраћеница BER означава:


a. Bit error rate
b. Bydirectional error rate
c. Bipolar error rate
d. Binary error rate

33. Шта је сигнализациона брзина података:


a. Улестаност сигнала
b. Број промена линијског сигнала у секунди
c. Брзина у мегабајтима у секунди
d. Брзина у килобајтима у секунди

34. Шта се добија на излазу кодера код PCM система?


a. Континуални аналогни сигнал
b. Дигитално аналогна репрезентација аналогног сигнала
c. Дигитална репрезентација аналогног сигнала
d. Континуални дигитални сигнал

35. Који кодови захтевају бар једну транзицију у битском интервалу ?


a. Манчестер
b. AMI
c. Без повратка на нулу
d. Униполарни

36. Како се назива брзина промене сигнализационог нивоа?


a. Брзина квантизације
b. Брзина кодирања
c. Уцестаност одмеравања
d. Модулациона брзина

37. Код PSK бинарно 1 се представња:


a. Слањем сигнала промењене учестаности у односу на почетни сигнал
b. Слањем сигнала промењене амплитуде у односу на претходни сигнал
c. Слањем сигнала исте учестаности у односу на почетни сигнал
d. Слањем сигнала различите фазе од фазе сигнала за бинарно 0

38. Промена фазе носећег сигнала у ритму сигнала који треба пренети је:
a. Фазна модулација
b. Фреквенцијска модулација
c. Амплитудска модулација
d. Кодна модулација

39. Код манчестер кодирања линијска брзина је :


a. Иста као битска брзина
b. Два пута већа од битске брзине
c. Два пута мања од битске брзине
d. Четири пута већа од битске брзине

40. Каква се грешка јавља у кодеру код PCM система?


a. Шум квантизације
b. Импулсни шум
c. Термички шум
d. Шум услед преслушавања

41. Коју технику представња B8ZS:


a. Модулисања
b. Одмеравања
c. Уметање прекршаја биполарности
d. Квантизовања

42. Где се користи Манчестер код:


a. У локалним рачунарским мрежама
b. Аналогног преноса говора у јавним телефонским мрежама
c. ISDN модела
d. ADSL модела

43. У диференцијалном Манчестер кодирању :


a. Логичка 0 се представља променом само у средини сигнализационог интервала
b. Логичко 1 се представља само на почетку сигнализационог елемента
c. 0 се представља променом напонског нивоа на почетку сигнализационог интервала а логичко 1
изостајањем промене
d. Логичко 1 се представља променом само на крају сигнализационог елемента

44. Промена сигнализационих нивоа на линији зове се :


a. Битска брзина
b. Бајтска брзина
c. Циклична брзина
d. Модулациона брзина

45. HDB3 представља технику:


a. Квантизовања
b. Модулисања
c. Одмеравања
d. Уметања биполарности
TEST 8 I 9

1. Домет је YDSL је
a. до 100м
b. до 1,4 км
c. До 4 км
d. Око 10м

2. Која је намена ADSL опсега на слици

Опсег 1 пренос говора јавном телефонском мрежом

Опсег 2 пренос података у директом каналу (up link)

Опсег 3 пренос подарата у повратном каналу (down link)


3. Код ADSL-a ,проток података се распоређује
a. само по најнижем подканалу
b. неравномерно у зависности од односа сигнала и шума у одговарајућим подканалима
c. само по највишем подканалу

4. Означити компоненте са слике

1ADSL модем

2 уређај за раздвајање

3.мрежни интерфејс уређаја (Network Telephone Device)

5. Сигнал пролази кроз три каскадна појачавача, при чему сваки има појачање од 4 dB.Колико је приближно
пута сигнал појачан
a. 4 пута
b. 8 пута
c. 16 пута

6. Колико укупно података постоји код ADSL-a


a. 256
b. 512
c. 128
d. 1024

7. SDSL Користи
a. 1 телефонски парицу
b. 2 телефонске парице
c. 3 телефонске парице
d. 4 телефонксе парице

8. CMTS Скраћеница за
a. Composite Modulation testing System
b. Cable Modem Testing System
c. Composite Modulation Termination System
d. Cable Modem Termination System

9. Домет HDSL је
a. до 1км
b. до 100м
c. до 4 км
d. око 10 км

10. VDSL користи


a. 1 телефонски парицу
b. 2 телефонске парице
c. 3 телефонске парице
d. 4 телефонске парице

11. Када се користи техника понићштавања еха


a. Када је потребно обезбедити полу дуплекс кроз један канал
b. как је потребно обезбедити заштиту од преслушавања из суседног канала на ближем блоку
c. кака је потребно обезбедити заштиту од преслушавања из суседног кала на удаљеном крају
d. кака је потребно обезбедити потпуни дуплекс кроз један канал

12. Снага од 1 mWизражена у dB је


a. -20 dBW
b. 30 dBw
c. -30 dBw

13. Колике су ширине подканала код ADSL-a


a. око 3 Khz
b. око 4 Khz
c. око 6 Khz
d. око 8 Khz

14. У ком делу фреквенцијског опсега на слици се мора обезбедити поништавање еха

a. 1
b. 2
c. 3
d. у опсегу изнад 1100хз
15. На слици је приказазана промена брзине у зависности од растојања код различитих брста модема за
дигиталне претплатничке петље . Означити која карактеристика одговара којој врсти модема

Ознака 1 VDSL 2 ( опсега 30 MHz )

Ознака 2 VDSL (опсега 12 MHz)

Ознака 3 ADSL 2+ (опсега 2,2 Mhz)

16. VHDSL је скраћеница за


a. Very High Distance Rate DSL
b. Very High Digital Rate DSL
c. Very High Data Rate DSL
d. Very High Distance DSL

17. Последња миља је појам који се користи


a. У јавној телефонској мрежи
b. у кабловском дистрибутивном систему
c. у сателитским крежама
d. У бежичним мрежама

18. На слици јеприказан


a. Фреквенцијски распоред кабловског дистрибутивног ситема у Европи
b. Фреквенцијски распоред кабловског дистрибутивног ситема у САД у
c. Фреквенцијски распоред канала асиметричне дигиталне претплатничке петље
d. Фреквенцијски распоред аналогне претплатничке петље

19. Однос сигнала на улазу и излазу система је 10 dB Колика је снага сигнала на излазу система, ако је снага
сигнала на улазу у систем 5 W.
a. -7 dB
b. 50W
c. 5dBW

20. На шта указују ознаке кабловског дистрибутивног система

Oзнака 1 Опрема за кабловски пренос видео података

Ознака 2 Кабловски рутер

Ознака 3 CMTS

Ознака 4 Интерфејс

Ознака 5 Јавна телефонска мрежа

21. Која се модулација користи код ADSL-a


a. DMT
b. PCM
c. HDB3
d. QPSK

22. На слици је приакзана веза два рачунара који користе модеме чији је фактор компресије 1.1, модулација
брзине 3200dB, битске брзине 28,8 kb/s , означити у ком делу је која од брзина

Ознака 1 28,8 kBd

Ознака 23200Bd

Ознака 33200Bd

Ознака 4 28,8 kBd

23. На слици је веза два рачунара која користе модем за комутирану линију бинарног протока 28,8
kb/s,Фактор компресије је 4.1. Обележити вредност бинарног протока и пропусности у одговарајућим
сегментиима

Ознака 1 115,2 kb/s

Ознака 228,8 kb/s

Ознака 328,8 kb/s

Ознака 4115,2 kb/s

24. MNP је скраћеница за


a. Microcom Networking Protocol
b. Microsoft Networking Protocol
c. Modem Networking Protocol
d. Modulation Networking Protocol
25. Који су уређаји на слици означени са 1 и 2

a. Кабловски модем и разделник


b. ADSL модем и уређај за међусобно раздвајање
c. Модем за комутирану линију Етернета картице
d. ADSL модем и Етернет картица

26. На слици се налази видео сигнал. Која врста модулације се корисни?

a. Фреквенцијска модулација
b. Амплитудкса модулација
c. Кодна модулација
d. Фазна модулација

27. Која се модулација користи код ADSL-a?


a. Discrete multi-tone modulation
b. Pulse code modulation
c. HDB3
d. Non return to zero
28. Улога нискофреквентног филтра у PCM систему је:
a. Да ограничи спектар говорног сигнала на учестаности од 400 до 800 Hz
b. Да ограничи спектар говорног сигнала на учестаности од 300 до 3400 Hz
c. Да ограничи спектар говорног сигнала на учестаности од 4000 до 8000 Hz
d. Да уклони једносмерну компоненту

29. На слици, ознака ? указује на уређај:

a. Digital video broadcast


b. Digiral subscriber line access multiplexer
c. Cable modem termination system
d. Cable modem access line

30. RAM сигнал се у PCM системима доводи на улаз :


a. Демултиплексера
b. Декодера
c. Мултиплексера
d. Кодера

31. CMTS је скраћеница од:


a. Composite modulation testing system
b. Calbe modem testing system
c. Composite modulation termination system
d. Cable modem termination system

32. На чијем излазу се јавља RAM сигнал?


a. НФ филтра
b. Кодера
c. Електроноског прекидача
d. ВФ филтра

33. Синхроним временским мултиплексом преносе се:


a. Само дигитални сигнали
b. И дигитални и аналогни сигнали
c. Дигитални, аналогни и модулисани сигнали
d. Само аналогни сигнали

34. DMT је скраћеница за:


a. Data mode transmission
b. Data mode terminal
c. Discrete multitone
d. Discrete mode terminal

35. Означи блокове са слике:

Блок 1:нископропусни филтар

Блок 2:одмеравање

Блок 3: кодирање

36. Претпоставити да мултиплексер на слици има 8 улаза и такт генератор за уписивања од 2MHz.Колика
треба да буде учестаност такт генератора за очитавање и слање на линију?

a. 24 MHz
b. 16 MHz
c. 8 MHz
d. 2 MHz
37. Код PCM система мултиплексер се заснива на:
a. Фреквенцијском мултипрексирању
b. Фазном мултиплексирању
c. Кодном мултиплексирању
d. Временском мултиплексирању

38. Основ временске хијерарџије у Европи је:


a. Е1 систем који обезбеђује истовремени пренос 32 говорних позива, синхронизацију и
сигнализацију
b. Е1 систем који обезбеђује истовремени пренос 30 говорних позива, синхронизацију и
сигнализацију
c. Т1 систем који обезбеђује истовремени пренос 24 говорних позива, синхронизацију и
сигнализацију
d. Т3 систем који обезбеђује истовремени пренос 36 говорних позива, синхронизацију и
сигнализацију

39. На слици је представљен статистички временски мултиплекс?

a. Тачно
b. Нетачно

40. Демултиплексер код PCM система служи за:


a. Раздвајање говорних канала из фреквенцијски мултиплексираног сигнала
b. Конверзију аналогног сигнала у дигитални
c. Конверзију дигиталног сигнала у аналогни
d. Раздвајање говорних канала из временски мултиплексираног сигнала

41. Основни кораци за конверзију аналогног сигнала у дигитални код PCM система су:
a. Ограничење фреквентног опсега сигнала и кодирање
b. Ограничење фреквентног опсега сигнала и одмеравање
c. Ограничење фреквентног опсега сигнала, одмеравање и кодирање
d. Кодирање

42. Који од система за пренос је приказан на слици?


a. Е1
b. Т1
c. Е2
d. Т3

43. Означити компоненте на слици:

Компонента 1(donji bočni opseg)


Компонента 2(nosilac)
Компонента 3(gornji bočni opseg)

44. Колика је брзина преноса података по једном каналу код PCM 30 система?
a. 2 Mb/s
b. 32 Mb/s
c. 56 Mb/s
d. 64 Mb/s

45. HDSL обезбеђује брзине до:


a. 2 Mb/s
b. 1024 Mb/s
c. 512 Mb/s
d. 1024 Kb/s
46. На слици је приказан:
a. Оптичкидемултиплексерсапризмом
b. Оптички демултиплексер са дифракционом решетком
c. Оптичкимодулаторсапризмом
d. Оптичкимодулаторсадифракциономрешетком
47. Рипитери у PCM систему преноса користе се за:
a. Регнерацијусигнала
b. Истовременипреносвишесигнала
c. Линеарноповећањеснагесигнала
d. Експоненцијалноповећањеснагесигнала
48. Којиуређајисуозначениса 1, 2 и 3 наслици:

Ознака 1 – DSLAM
Ознака 2 - Кодек
Ознака 3 – Уређај за раздвајање

49. КојаврстамултиплексирањасекористикодкабловскогИнтернета?
a. Временскимултиплекс
b. Коднимултиплекс
c. Фреквенцијскимултиплекс
d. Фазнимултиплекс
50. Које су основне улоге кодера у PCM системима?
a. Извршавањемултиплексирањадигиталногсистема
b. Извршавањеквантизације и кодирање РАМ сигнала
c. Узимањеодмеракааналогногсигнала
d. Узимањеодмеракадигиталногсигнала
51. Стандард V.90 се односи на:
a. Кабловске модеме
b. Модеме за дигиталне претплатничке петље
c. Модеме за комутиране телефонске петље
d. Модеме за бежичне претплатничке петље
52. Интерфејс SONET има за циљ да обезбеди коришћење свих предности дигиталних преносних система са:
a. Усмереним везама у инфрацрвеном опсегу
b. Сателитским везама
c. Оптичким влакнима
d. Усмереним микроталасним везама
53. Код статичког временског мултиплекса брзина преноса на преносној линији је:
a. Мања него збир брзина прикључених уређаја
b. Већа од збира брзина прикључених уређаја
c. Једнака збиру брзина прикључених уређаја
d. Већа од разлике брзина прикључених уређаја
54. На слици је приказан рам E1 система. Како се користе канали:

a. Ознака 1: Сервисна реч или сигнал за синхронизацију


b. Ознака 2: Телефонски канали 1 до 15
c. Ознака 3: Сигнализација или додатни говорни канал
d. Ознака 4: Телефонски канали 17 до 31
55. Ознака SONET односи се на:
a. Statistical Optical Network
b. Synchronous Omnidirection Network
c. Synchronous Optical Network
d. Statistical Omnidirection Network

56. Интерфејс SDH има за циљ да обезбеде коришћење дигиталних преносних система са:
a. Оптичким влакнима
b. Сателитским везама
c. Коаксијалним кабловима
d. Усмереним радио – релејним везама

57. Мултиплексер дигиталне претплатничке петње у колакном комутационом центру се означавају са:
a. DSLAM
b. CMTS
c. DVB-RC
d. DMTS

58. Код фреквенцијског мултиплекса, као носилац се користи:


a. Аналогни сигнал
b. Дигитални сигнал
c. Једносмерни сигнал
d. Сигнал са најмањом учестаности у спектру

TEST 12

1. Динамичко додељивање канала везано је за системе:


a. Системе са временским мултипрексом
b. Системе са кодним мултиплексом
c. Системе са фреквенцијским мултипрексом
d. ALOHA системе

2. Ако станица користи CSMA механизам за слаље података, онда:


a. Одмах шаље податке и чека потврду о пријему
b. Прво проверава да ли трансмисиони медијум заузет
c. Шаље контролни пакет првој суседној страници
d. Одмах шаље податке, и не чека потврду о пријему

3. Колизија на трансмисионом медијуму


a. Побољшава карактеристике саобраћаја у мрежи
b. Је непожељна појава у мрежном саобраћају
c. Је метод подељивања канала у трансмисионом медијуму
d. Је карактеристика преноса података у локалним рачунарским мрежама

4. Да би се успоставила веза између две странице у бежичним мрежама помоћу MACA протокола, страница
иницијатор треба да пошаље сигнал који се означава са:
a. MTS
b. CTS
c. RTS
d. ATS

5. Стандард IEEE 802.3an односи се на:


a. Бежичне локалне рачунарске мреже
b. Етернет рачунарске мреже брзине 10Gb/s преко оптичких влакана
c. Етернет рачунарске мреже брзине 10Gb/s преко коаксијалних каблова
d. Етернет рачунарске мреже брзине 10Gb/s преко упредних палица

6. Статус рама код IEEE 802.5 садржи : (ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА!!!)
a. Бит који указује да је адресу одредишна станица препознала као своју
b. Бит премажења
c. Бит парности
d. Бит који указује да је рам успешно искорпиран у меморији одредишне станице
7. Архитектура локалне рачунарске мреже по стандарду IEEE 802.5 је :
a. Метод приступа је – СА ПРОСЛЕЂИВАЊЕМ ЖЕТОНА
b. Логичка топологија је - СЕКВЕНЦИЈАЛНА
c. Физичка топологија је – ТРАДИЦИОАНАЛНО ПРСТЕН, ДАНАС УОБИЧАЈЕНО ЗВЕЗДА

8. Колики је максимални домет спецификација :


a. 10GBaseS – 300м
b. 10GBaseL – 10км
c. 10GBaseE – 40км
d. 10GBaseLX4 – 10км

9. Упари одговоре LLC послоја:


a. Код SAP(Service Access Point) означава – ПРОТОКОЛ КОЈИ СУ ПРОИЗВОЂАЧИ УСАГЛАСИЛИ СА
ОРГАНИЗАЦИЈОМ IЕЕЕ
b. За протоколе који нису усаглашени са IEEE – РАЗВИЈЕН ЈЕ ПРОТОКОЛ SNAP
c. Тип протокола – ОДРЕЂЕН ЈЕ ТАЧКАМА ПРИСТУПА УСЛУЗИ
d. Тачка приступа услузи одговара – ПОЉЕ „TYPE“ У РАМУ ЕТЕРНЕТ 2

10. PoE технологија се користи за : (ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА!!!)


a. Да би се обезбедило енергетско напајање у Етернет мрежи преко упредених мрежица
b. За детекцију грешака
c. За енергетско напајање за IP телефоне, приступне тачке, Web камере...
d. За синхронизацију

11. Од чега потиче скраћеница DTR у рачунарским мрежама:


a. Dedicated Toke Ring
b. Data Terminal Ready
c. Data Transmission Ready
d. Data Transmission Redistribute

12. IEEE 802.3an је стандарт за Етернет локалне рачунарске мреже са упреденим парицама брзине:
a. 10Gb/s
b. 1Gb/s
c. 100Мb/s
d. 100Gb/s

13. Код стандард IEEE 802.5 :


a. Поље RIF се користи код мостова са одредишним рутирањем
b. Поље RIF се користи код мостова са рутирањем са алгоритмом стања везе
c. Поље RIF се користи код мостова са изворичним рутирањем
d. Поље RIF се користи код мостова са рутирањем са алгоритмом вектора удаљености

14. Карактеристике система су засноване на стандарду IEEE 802.3u су :


a. Формат рама – IEEE 802.3
b. Метод приступа трансмисионом медијуму – CSMA/CD
c. Брзине – 10 I 100 Mb/s
d. Активни елементи – концентратори и комутатори
e. Среће се под називом – брзи етернет
f. Минимална величина за податке – 46 бајтова
g. Максимална величина за податке – 1500 бајтова
15. За FDDI рачунарске мреже (Fiber Distributed Data Interface, стандард ANSI X3-T9) мреже важи следеће :
(ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА!!!!)
a. Користе упредене парице
b. Топологија је прошерена звезда
c. Користе оптичка влакна
d. Протокол је IEEE 802.6
e. Топологија је двоструки прстен
f. Протокол је IEEE 802.5

16. Топологија – прстен са жетоном, користи се за :


a. Мреже ширег географског подручја
b. Пресоналне мреже
c. Позиционирање међустаница
d. Локалне рачунарске и мреже градских подручја

17. Скраћеница DSAP означава :


a. Distributed Service Access Point
b. Destination Subnet Access Point
c. Distributed Subnet Access Point
d. Destination Service Access Point

18. За брзи Етернет важи следеће : (ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА!!!!)


a. Ознака је 100BaseT
b. Ознака је 10BaseT
c. Ознака стандарда је IEEE 802.3u
d. Ознака стандарда је IEEE 802.5

19. У ознаци 10BaseF слово F указује да је реч о мрежи :


a. Са FSK модулацијом
b. Са фреквенцијским мултиплексом
c. Са оптичким влакнима
d. Са фазним померајем носећег синала од 90 степени

20. Архитектура локалне рачунарске мреже по стандарду IEEE 802.4 је


a. Метод приступа је – СА ПРОСЛЕЂИВАЊЕМ ЖЕТОНА
b. Логичка топологија је - СЕКВЕНЦИЈАЛНА
c. Физичка топологија је – ТРАДИЦИОНАЛНО МАГИСТРАЛА, ДАНАС УОБИЧАЈЕНО ЗВЕЗДА

21. Подслој LLC подржава три типа услуге : (ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА!!!!)
a. Непоуздану без успоставе везе
b. Без успоставе везе и без потврде
c. Поуздану са без успоставу везе
d. Без успоставе везе са потврдом
e. Поуздану са успоставе везе
f. Непоуздану са успоставом везе
22. Гигабити Етернете са UTP кабловима категорије 5 (1000 BaseT)
a. Користе технику кодирања 4D/PAM5
b. Користе технику кодирања 8B/10B
c. Користе технику кодирања WDMA
d. Користе технику кодирања CDMA

23. Карактеристике гигабатског Етернета су :


a. Формат рама – IEEE 802.3
b. Метод приступа трансмисионом медијуму – CSMA/CD
c. Брзина – 1 Gb/s (10 Mb/s, 100 Mb/s и 1 Gb/s)
d. Активни елементи - комутатори
e. Минимална величина рама – 512 бајтова
f. Ознака стандарда за пренос кабловима Cat 5 – IEEE802.3ab

24. Скраћеница SSAP означава :


a. Source Service Access Point
b. Switch Subnet Access Point
c. System Subnet Access Point
d. Source Subnet Access Point

25. Страница која жели да шаље податке а примила је слободан жетон:


a. Поставља бит заузетости жетона – из слободног статуса у заузети
b. Поставља као одредишну адресу – адресу странице којој се шање рам
c. Поставља као изворишну адресу – своју адресу
d. Прелази у стање – предаје података (Transmit mode)

26. CSMA је скраћеница за


a. Carrier Solid Multipath Access
b. Carrier Solid Multiple Access
c. Capture Sense Multiple Access
d. Carrier Sense Multiple Access

27. Да би се могућности колизије умањиле, код великог интензитета саобраћаја у Етернет рачунарским
мрежама
a. Код сваке колизије странице повећавају своје кашњење
b. Код сваке колизије странице умањују своје кашњење
c. Код сваке колизије странице смањују брзину преноса
d. Код сваке колизије странице повећавају брзину преноса

28. Код логичке топологије од једног ка свима (broadcast)


a. Подаци се шаљу истовремено само групи унапред одређених чворова
b. Подаци се шаљу од једног до другог чвора на мрежи
c. Подаци се шаљу истовремено свим чворовима на мрежи
d. Подаци се шаљу централној страници, која шаље податке свим страницама на мрежи

29. У секвенцијалној методи прослеђивања порука:


a. Међустранице прослеђују поруке међумрежном мриступу
b. Међустранице прослеђују поруке свом следећем суседу
c. Међустранице прослеђују поруке на сваких 200ps
d. Међустранице прослеђују поруке централној страници
30. Да би се умањила могућност сукоба код метода са вишњструким приступом трансмисионом медијуму
користи се следећи начин приступа
a. ALOHA
b. CSMA
c. PSK
d. FSK

31. Најефикаснији механизам за приступ трансмисионом медијуму у локалним мрежама са саобраћајем


малог интензитета је:
a. CSMA/CD
b. Token Ring
c. ALOHA
d. За мрежни CSMA/CA

32. За мрежни саобраћај високог интензитета и кратког трајања


a. Оптимална је метода статичког додељивања канала са мрененском расподелом
b. Оптимална је метода динамичког додељивања канала
c. Оптимална је метода статичког додељивања са фреквенцијском расподелом канала
d. Оптимална је метода статичког додељивања канала од стране централне странице

33. Мреже са жетоном су оне у којима:


a. Свака страница тестира трансмисиони медијум и када је слободан она шаље податке
b. Само страница која добије „слободан“ жетон има право да шаље податке
c. Страница има свој фреквенцијски опсег у коме може да шаље податке
d. Страница има свој временски слот у коме може да шаље податке

34. IEEE802.3 користи на МАС подслоју протокола:


a. CSMA/CD
b. Token Ring
c. Token Pass
d. CSMA/CA

35. Код логичке топологије од једног ка свима (broadcast) сваки чвор одлучује да ли је пакет података упућен
баш њему. Уколико није:
a. Порука се прослеђује централној страници
b. Порука се прослеђује суседном чвору
c. Оваштавају се виши слојеви о грешци
d. Порука се једноставно игнорише

36. Статичко додељивање канала везано је за следеће:


a. IEEE 802.5
b. IEEE 802.3
c. ALOHA
d. TDM

37. Пролазак жетона обезбеђује да свака странца када шаље податке има :
a. 100% канала на пасполагању
b. 50% канала на располагању
c. 37% канала на располагању
d. 67% канала на располагању

38. Логичка топологија локалне рачунарске мреже је:


a. Методологија приступа трансмисионом медијуму
b. Методологија прослеђивања поруке
c. Методологија итрачунавања након колизије
d. Методологија израчунавања најкраће путање до одредишне странице

39. Код рачунарских мрећа са CSMA методом, шта се дешава уколико две или више страница мочну
истовремемо да шаљу податке?
a. Ценрална страница управља редоследом слања, тако да неће доћи до колизије
b. Свака страница има свој део трансмисионог медијума и може независно да шаље податке
c. Централна страница ће зауставити страницу са нижим приоритетом
d. Долази до сукоба

40. Који од исказа су тачни за подслој LLC ?


a. Описани су стандардном IEEE 802.1
b. Протокол је за управљање логичком везом
c. Поставњен изнад IEEE 802.3 протокола
d. Формат, интерфејс и протокол засновани су на HDLC протоколу
e. Описани су стандардном IEEE 802.2
f. Скраћеница је од Logical Link Control
g. Постављен испод IEEE 802.4 протокола
h. Скраћеница је од Link Level Control

41. На слици је приказана:

a. Логичка топологија један ка свима


b. Секвенцијална логичка топологија
c. Меш логичка топологија
d. Логичка топологија звезде

42. На слици је приказана физичка топологија

a. Звезде
b. Магистрале
c. Проширена звезда
d. Прстена

43. Преносни медијум са фреквенцијским мултиплексом N корисника :


a. Се не дели, већ се кориснику додељује читав канал
b. Се дели на N+1 једнаких делова
c. Се дели на N-1 једнаких делова
d. Се дели на N једнаких делова

44. Метод CSMA/CD


a. Припада подслоју за приступ трансмисионом медијуму
b. Припрада физичком слоју
c. Припада LLC подслоју
d. Припада мрежном слоју

45. Код Етернет локалних рачунарских мрежа на МАС подслоју је протокол:


a. CSMA/CD
b. Token Ring
c. Token Pass
d. CSMA/CA

46. На слици је приказана физичка топологија:

a. Магистрале
b. Прстена
c. Звезде
d. Проширене звезде
47. Ако у једној локалној рачунарској мрежи N станица користи FSM систем за дељење трансмисионог
медијума, а у другој N станици користи CSMA/CD систем онда је при истом интензитету саобраћаја однос
кашњења:
a. Исти у оба смера
b. N пута већи код FDM система него код CSMA/CD система
c. N пута мањи код FDM система него код CSMA/CD система
d. N*2 пута мањи код FDM система него код CSMA/CD система

48. Методологија прослеђивања поруке назива се :


a. Физичка топологија локалних пачунарских мрежа
b. Логичка топологија локалних рачунарских мрежа
c. Начин израчунавања кашњења у локалним рачунарским мрежама
d. Начин израчунавања бремена пропагације у локалним рачунарским мрежама

49. Код механизма приступа са поласком жетона:


a. Станица не може да приступи трансмисионом медијуму док на њега не дође ред
b. Станица може да приступи трансмисионом медијуму када има податке за слање
c. Станица може да приступи трансмисионом медијуму ако је претходно проверила заузетост
трансмисионог медијума
d. Станица може да приступи трансмисионом медијуму и када је заузет, јер има свој фреквенцијски
канал за пренос

50. CSMA/CD је протокол који обезбеђује да свака станица:


a. Добије приступ трансмисионом медијуму преко жетона
b. Сама се избори за приступ трансмисионом медијуму испитујући када је он слободан
c. Добије право приступа трансмисионом медијуму у оквиру једне временске целине(слота)
d. Добије право приступа трансмисионом медијуму у оквиру једног фреквенцијског канала

51. Метод CSMA/CD (ослушкивање носиоца, вишеструки приступ и откривање судара) широко је
распрострањен:
a. У мрежама широког фрадског подручја
b. У бежичним локалним рачунарским мрежама
c. У сателитским мрежама
d. У жичним локалним рачунарским мрежама

52. По стандарду IEEE 802.5 на MAC подслоју је протокол:


a. CSMA/CD
b. Token Ring
c. Token Pass
d. CSMA/CA

53. Која је намена поља у раму Eternet II пакета:

a. Преамбула – синхронизација
b. Изворишна и одредишна адреса – адресе МАС слоја
c. Тип – протокол имплементиран на вишим слојеве
d. Подаци – подаци протокола виших слојева
e. FCS - Секвенца за детекцију грешке

54. По стандарду IEEE 802.4 на МАС подслоју је протокол:


a. CSMA/CD
b. Token Ring
c. Token Pass
d. CSMA/CD

55. Код ког метода за приступ трансмисионом медијуму примењен је следећи принцип: када станица жели
да саље податак она прво проверава да ли је нека друга станица већ заузела трансмисиони медијум:
a. ALOHA
b. CSMA
c. TDM
d. FDM
56. Ако станица користи CSMA механизам за слање података, она:
a. Када има податке за слање, одмах их шаље
b. Прво проверава да ли трансмисиони медијум заузет, па онда шаље податке
c. Шаље контролни пакет првој суседној станици
d. Шаље контролни пакет централној станици и на тај начин проверава приоритет за слање

57. Стандарди IEEE се односе на:


a. IEEE 802.2 - Управљање логичком везом (Logical Link Control)
b. IEEE 802.3 - Вишеструки приступ са детекцијом колизије (CSMA/CD)
c. IEEE 802.4 - Магистрала са жетоном (Token bus)
d. IEEE 802.5 - Прстен са жетоном (Token Ring)
e. IEEE 802.11 - Бежичне локалне рачунарске мреже
f. IEEE 802.16 - Широкопојасне мреже

58. Динамичко додељивање канала везано је за:


a. Систем са фреквенцијским мултиплексом
b. CSMA/CD
c. Систем са временским мултиплексом
d. Систем са кодним мултиплексом

59. Да би у Етернет локалној рачунарској мрежи две најудаљеније странице сигурно детектовале колизију
потребно је да протекне време једнако:
a. Времену пропагације између две најудаљеније станице
b. Четвороструком времену пропагације између две најудаљеније станице
c. Двоструком времену пропагације између две најудаљеније станице
d. Троструком времену пропагације између две најудаљеније станице

60. Код механизма приступа уз помоћ жетона:


a. Постоји механизам детекције судара
b. Не долази до судара на трансмисионом медијуму
c. Свака станица истовремено саље податке
d. Централна станица одређује редослед приступа медијуму

61. Терминатори се користе на крајевима мрежа са топологијом


a. Магистрале
b. Прстена
c. Звезде
d. Проширене звезде

62. MACA је скраћеница за:


a. Multiple Access With Collission Avoidance
b. Multiple Access With Computer Acceptance
c. Multipath Access With Coded Avoidance
d. Multipath Access With Collission Acceptance

63. Станица која жели да шаље податке а примила је слободан жетон:


a. Поставља бит заузетости жетона - из слободног статуса у заузети
b. Поставља као одредишну адресу (Destination Address) - адресу станице којој се рам шаље
c. Поставља као изворишну адресу (Source Address) - своју адресу
d. Прелази у стање - предаје података

64. Архитектура Етернет локалне рачунарске мреже је следећа


a. Метод приступа трансмисионом медијуму је – CSMA/CD
b. Логичка топологија је - један ка свима
c. Физичка топологија је - Традиционално магистрала, данас најчешће звезда

65. Код бежичних локалних рачунарских мрежа станице:


a. Могу истовремено и да се шаељу и да примају податке
b. Могу или да шаљу или да примају податке
c. Могу само да примају податке, немају могућност слања
d. Могу само да шаљу податке, немају могућност пријема

66. На слици је приказана:

a. Логичка топологија један ка свима


b. Секвенцијална логичка топологија
c. Меш логичка топологија
d. Логичка топологија звезде

67. Време рањавања је једнако


a. Четвороструком времену пропагације између две најудаљеније станице
b. Минималном времену пропагације између две најудаљеније станице
c. Двоструком времену пропагације између две најудаљеније станице
d. Максималном времену пропагације (простирања) између најудаљенијих станица

68. Како се назива временск интервал у коме може да дође до колизије између две станице
a. Време рањавања
b. Време колизије
c. Време дистрибуције
d. Време пропагације

69. На слици је приказана физичка топологија:


a. Звезде
b. Магистрале
c. Прстена
d. Приоширене звезде

70. Означити активност код CSMA/CD протокола


a. Ако је трансмисиони медијум слободан – станица ће започети са слањем рама
b. Уколико је трансмисиони медијум заузет страница треба да настави са ослушкивањем
трансмисионог медијума - док се трансмисиони медијум не ослободи
c. Уколико странива за време слања рама детектује колизију – треба одмах да пошаље сигнал
упозорења
d. Када прође време чекања одређеног алгоритмом за кашњење - треба поново започети
процедуру за слање
e. После детектовања колизије и слања сигнала упозорења – станице у колизији треба да сачекају
одређено време пре него што поново започну процедуру слања
f. Време чекања после детекције колизије – израчунава се помоћу алгоритма за кашњење

71. Пролазак жетона је механизам приступа са


a. Унапред одређеним редоследом
b. Случајним приступом
c. Случајним приступом са испитивањем заузетости трансмисионог медијума
d. Унапред одређеним редоследом са методом ослушкивања трансмисионог медијума

72. Код секвенцијалне логичке топологије


a. Подаци се шаљу централној станици, па она прослеђује податке одредишној станици
b. Подаци се шаљу истовремено свим станицама на мрежи
c. Поодаци се шаљу истовремено само групи унапред одређених станица
d. Подаци се шаљу од једне до друге станице

73. У Етернет локалним рачунарским мрежама начин повезивања са коаксијалним каблом (магистрала) и
конветратором (звезда):
a. Функционално је различит
b. Функционално је идентичан
c. Осова WLAN мрежа
d. Основа PAN мрежа

74. Који од механизама за приступ трансмисионом медијуму код локалних рачунарских мрежа има најмање
додатних података (Overhead)?
a. Прстен са жетоном
b. Са проласком жетона
c. Са детекцијом колизије (CSMA/CD)
d. Са избегавањем колизије (CSMA/CA)

75. На која два слоја OSI референтног модела се односе Етернет стандарди?
a. Слој везе података и физички
b. Транспортни и апликативни
c. Физички и транспортни
d. Апликативни и мрежни

76. Када је саобраћај већег интензитета, повећан број судара и поновно ослања података доприноси да су
рачунарске мреже које користе метод приступања трансмисионом медијуму са хетоном ефикасније
a. Тачно
b. Нетачно

77. Код физичке топологије прстена, када је нека станица у квару (ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА!!!!)
a. Веза између њој суседних станица је раскинута
b. Локална рачунарска мрежа није ван употребе
c. Локална рачунарска мрежа је ван употреба
d. Веза између њој несуседних станица се успоставља
e. Жетон није изгубљен
f. Жетон је изгубљен

78. Која Етернет технологија, за пренос података користи све четири парице истовремено?
a. 10Base5
b. 100BaseTX
c. 10BaseT
d. 1000BaseT

79. Модел CSMA/CD чине периоди:


a. Слања и рањавања
b. Слања и детекције
c. Слања, сукобљавања и неактивни периоди
d. Сукобљавања и неактивни периоди

80. Термин RTS у бежичним мрежама је скраћеница за:


a. Ready To Start
b. Request Time Sequence
c. Request To Send
d. Ready To Send

81. Скраћеница MAC потиче од:


a. Medium Access Control
b. Medium Action Control
c. Multiple Action Control
d. Multiple Access Control

82. Колика је дужина MAC адресе у битима?


a. 8
b. 16
c. 48
d. 32

83. Секвенцијална логичка топологија позната је као:


a. Топологија проширене звезде
b. Топологија звезде
c. Топологија магистрале
d. Топологија прстена

84. Код физичке топологије звезде (ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА!!!!)


a. Уколико се централизована станица поквари, цела рачунарска мрежа је ван функције
b. Уколико се централизована станица поквари то нема утицаја на рад осталих делова рачунарске
мреже
c. Уколико је било која станица ван функције, цела рачунарска мрежа је ван функције
d. Уколико је било која станица ван функције, то нема утицаја на рад осталих делова рачунарске
мреже

85. Гигабитни Етернет са UTP кабловима категорије 5 (1000 baseT):


a. Користи технику кодирања 4D/PAM5
b. Користи технику кодирања 8B/10B - 1000baseCX

86. Који трансмисиони медијуми се користе код следећих стандард:


a. 1000baseLX – оптичка влакна (једноугаона и вишеугаона), таласне дужине 1310nm (long)
b. 1000BaseSX – вишеугаона оптичка влакна, таласне дужине 850 nm (short)
c. 1000BaseT – UTP каблови kat 5

87. Локалне рачунарске мреже је стандардизовала организацуја


a. ITU-T
b. IEEE
c. DoD

88. Код Етернет локалних рачунарских мрежа користи се


a. CFDM modulacija
b. DSSS modulacija
c. Mancester kod
d. Trelis kod
89. Како се означава топологија на слици?

a. Топологија више тачака, потпуни дуплекс


b. Топологија тачка-тачка, полудуплекс
c. Топологија тачка-тачка, потпуни дуплекс
d. Топологија више тачака, полудуплекс

90. У означавању “100BaseT” први број 100 указује да је реч о мрежи:


a. Брзине 100Mb/s
b. Дужине 100m
c. Максималном броју станица

91. Какво значење има:


a. Base у ознаци 10Base – користи о****** у основном опсегу
b. T у ознаци 10BaseT – трансмисиони медијум су упредене парице
c. F у ознаци 10BaseF – трансмисиони медијум је оптичко влакно
d. 10 у ознаци 10Base – указује на брзину од
e. 5 у ознаци 10Base5 – трансмисиони медијум је дебели коаксијални кабл 50 ома
f. 2 у ознаци 10Base2 - трансмисиони медијум је танки коаксијални кабл 50 ома

92. Након колико неуспешних покушаја слања ће станица у Етернет мрежи одустати и обавестити више
слојеве о грешци?
a. Након 10 покушаја
b. Након 16 покушаја
c. Станица неће одустати од слања
d. Станица ће одмах пекинути слање

93. Код саобраћаја малог интензитета ефикаснији је метод приступа трансмисионом медијуму CSMA/CDод
преласка жетона
a. Тачно
b. Нетачно

94. Разлика између секвенцијалне топологије и топологије један ка свима је одговорност међустанице ка
којој порука није адресирана. (ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА!!!!)
a. У секвенцијалном методу међустаница има активну улогу – мора да проследи поруку свом
следећем суседу.
b. У случају логичке топологије од једног ка свима, станица која није одредишна игнорише поруку.
c. У секвенцијаном методу станица која није одредишна игнорише примљену поруку
d. У случају логичке топологије од једног ка свима међустаница има активну улогу – мора да
проследи поруку свом следећем суседу.

95. Алгоритам бинарног експоненцијалног кашњења се примењује


a. Када примарна станица одређује приступ трансмисионом медијуму
b. Када дође до колизије две станице у локалним рачунарским мрежама са методом приступу
трансмисионом медијуму
c. Када се користе Трелис кодови
d. Када дође до прекида трансмисионог медијума, а станице нису обавештене о томе

96. Шта је заједничко за све Етернет технологије?


a. Физичка топологија
b. Формат рама
c. Врста медијума за пренос података
d. Начин кодирања информација

97. Код секвенцијалне логичке топологије сваки чвор испитујеодредишну адресу пакета података да би
установио да ли је пакет баш њему био упућен.Уколико пакет није адресиран том чвору
a. Одбацује пакет и обавештава извориште пакета
b. Прослеђује пакет следећем чвору прстена
c. Одбацује пакет и наставља са ослушкивањем трансмисионог медијума
d. Одбацује пакет и мења одредишну адресу

98. Метод за приступ трансмисионом медијуму код кога корисник када има податке спремне за слање, шаље
на трансмисиони медијум, не испитивајући да ли је он већ заузет
a. CSMA/CD
b. CSMA/CA
c. ALOHA
d. Token Bus

99. Шта значи појам бродкаст (broadcasting):


a. Једна страница шаље свима страницама
b. Централна страница полира све странице
c. Сакој страници додељен је по један FDM канал
d. Свакој страници додељен је по један TDM канал

100. Код физичке топологије магистрале странице се :


a. Повезује на заједнички трансмисиони медијум
b. Повезује преко трансмисионог медијума за две суседне странице
c. Повезује се трансмисионим медијумом за ценралну страницу
d. Повезује се трансмисионим медијумом за централну страницу и све остале странице у мрежи

TEST 13
1. Које класе IEEE 802.11 рамова постоје?
Подаци, управљанје и надзор
2. Колико укупно адреса садржи заглавље IEEE 802.11 рама?
4 адресе
3. Теоријски, употребом опреме прилагођене IEEE 802.11 g стандарду могу се постићибрзине до:
a. 54 Mb/s
b. 11 Mb/s
c. 108 Mb/s
d. 150 Mb/s

4. Главна предност целуларне мреже:


Могућ прелазак корисника из ћелије у ћелију без прекида у преносу
5. На физичком слоју IEEE 802.16 користи
QAM
6. Пренос података само у једном правцу назива се:
Симплекс
7. Која модулација се користи код IEEE 802.11a стандарда?
OFDM
8. Ad Hoc начин повезиванја у Бежичним мрежама је типа:
Свако са сваким
9. PAN представља скраћеницу за:
Personal Area Network
10. Стандард IEEE 802.16 спада у категорију:
Мрежа градског подручја (MAN)
11. Под појмом целуларна мрежа се подразумева :
Мрежа са више ћелија, где у свакој ћелији постоји један AP
12. Ознака WLAN односи се на:
Локалне рачунарске мреже логички повезане у једну а које су физички дислоциране
13. На шта указује постављен бит W з IEEE802.11 раму података?
Указује да је садржај рама шифрован WEP алгоритмом
14. Поред IP рутиранја, стандарт IEEE802.11s омогућава рутирање и на :
MAC слоју
15. Који се фреквенцијски опсег користи код IEEE 802.11b стандарда?
Од 2.4 GHz до 2.4835 GHz
16. Повезати стандарде из серије IEEE802.15 са њиховом наменом:
Стандард IEEE802.15.1 - Усаглашен са прва два слоја IEEE802 са Bluetooth спецификацијом
Стандард IEEE802.15.2 - Односи се на истовремени рад WPAN и WLAN система
Стандард IEEE802.15.3 - Односи се на рад персоналних уређаја великих брзина
Стандард IEEE802.15.4 - Односи се на рад уређаја малих брзина и мале потрошње
17. Bluetooth користи концепт
Господар-слуга
18. Успешан пренос података зависи од
Карактеристика преносног медијума
19. Који од наведених стандарда се односи на бежичне локалне рачунарске мреже
IEEE 802.11
20. Који од наведених начина повезивања у Бежичну рачунарску мрежу не захтева ожичење?
Ad Hoc
21. Пиконет мрежа је основна јединица
Bluetooth система
22. На шта указује постављен бит MF у IEEE802.11 раму података?
a. Да постоји још фрагмената који следе иза текућег (More Fragments)
b. Да постоји колизија на трансмисионом медијуму
c. Да више станица истовремено покушава приступити медијуму
d. Да се подaци морају фрагментирати (Must Fragment)

23. Стандард IEEE802.11i специфицира сигурност у Wi-Fi мрежама.


Тачно
24. Ad Hoc мрежа представља груписање страница у:
Једну BSS целину
25. Стандард IEEE 802.16 дефинисао је четри класе услуга и то: (Делимично тачно)
Услуге са константном битском брзином
Услуге битским брзинама које задовољавају системе у реалном времену
Услуге битским брзинама за системе који не раде у реалном времену
Најбоља могућа услуга
26. Стандард IEEE 802.16 :
Није дефинисао подслој за сигурност
27. QPSK користи сигнале који се међусобом разликују за:
90 степени
28. Највећа мана бежичног повезиванја путем IP технологије је :
Релативно мала област покривености
29. Стандард IEEE 802.16 односи се на:
Широкопојасне бежичне системе
30. Технике проширеног спектра које се користе код бежичног преноса су:
DSSS и FHSS
31. Које врсте веза постоје код Bluetooth система:
ACL –Asynchronous Connection Less
SCO – Synchronous Connection Oriented
32. Скраћеница која означава бежичну локалну рачунарску мрежу је:
WLAN
33. Протокол за откривање услуга код Bluetooth система се скраћено означава са:
SDP
34. Изаберите најтачнији одговор:
FSK је мање осетљива на грешке него ASK
35. Како се назива брзина промене сигнализационог нивоа?
Модулациона брзина

36. Стандард Bluetooth je сличан стандарду:


1ЕЕЕ 802.15
37. Колико укупно услуга дефинише IЕЕЕ802.11 стандард које треба да пружи бежична локална рачунарска
мрежа?
9 ycлyra
38. HDB3 је техника:
уметање биполарности
39. Каји од стандарда се користи ѕа WLAN
IEEE 802.11Q
40. Стандард за сироко појасне мреже познат је под називомЧ
IEEE 802.16
41. Које су важне функције L2CAP слоја:
Формирање једног (или више) рамова од пакета које добије од виших слојева
Мулиплексирању иде мултиплекс.Пакета из различитих извора .
Води рачуна о усагласавању величине пакета између станица
Руководи захтевима за квалитет (QoS)
42. Код целијсе(целуларне) мреже:
Целије се преклапају делимично
43. Амплитуда сигнала је:
Максимална вредност сигнала
44. Означити које од несме се кориси за које брзине код стандарда IEEE 802.16
За најблизе кориснике сме QAM64 ->брзина од 150Mb/s
за среднјеудаљене код нас сме 16 QAM ->брзина од 100 Mb/s
а најудаљеније сме QPSK бризина од 50 Mb/s
45. Манчестер код се користи код :
Локалним мрежама
46. Рамови на
47. Који од наведених група фреквенција не припада ICM опсегу:
11GHz – 66 GHz
48. Ширина канала код IEEE 802.11n стандарда је:
40 MHz
49. Домет Bluetooth система је:
1м са предајником снаге -> 0 dBm
10м са предајником снаге -> 4 dBm
100м са предајником снаге -> 20 dBm
50. Код технике кодирања NRZ_L –“без повратка на нулу“
Ниво је константан за време сигнализационог интервала уз раткучитог поларитета за логичку 0 и логичку
1.
51. IEEE 802.16 рамови су обавезно шифровани:
Погрешно.
52. Стандард IEEE 802.11p се користи у системима за навођење возила:
a. Тачно
b. Нетачно
53. Аритектура пропокола стандард IEEE 802.16 чине:
Физички слој са 2 подслоја
Слој везе са 3 подслоја
54. IEEE 802.11n предвиђа коришћење MIME преноса. MIME означава:
Multiple input – Multiple output
55. Поље CRC у IEEE802.11 раму представља:
a. Контролни збир.
b. Информацију да је дошло до прекида у пренoсу пoдатака
c. Информацију да се морају активирати алгоритми за избегавање загушења
d. Информацију да је дошло до загушења
56. Како се упоређују снаге X и Y сигнала у преносним системима:
10 log (x/y)
57. Синхронизација се код дигиталних техника кодовања губи и ако нема:
Довољан број прелазака са једног на понског нивоа на други.
58. Највећа мана безичног повезивања путем IR дигузне технологије је:
Релативно мала област покривености
59. Сирина под канала код IEEE 802.11n стандарда је:
40 MHz
60. Спректар сигнала је
Опсег учесталности које сигнал садржи.
61. IEEE 802.11 користи на MAC подслоју протоколе:
CSMA/CA
62. Код Етернета се користи протокол CSMA/CD,а код беђичних локалних мређа протокол:
a. CSMA/CA
b. CSCA/CD
c. CSPA/CD
63. Сигнали за цуи
64. Код QPSK сваки слигнализациони елемент преноса
2 бита
65. У бежичној сензорској мрежи чвор је електронси уређај
a. који мери физике величине и конвертује их у ел. Сигнале
b. Који мери ечектричне величине и конвертује их у радио сигнал
c. Који мери математичке величине и конвертује их у електрични сигнал
d. Који мери сензорске величине и конвертује их у радио сигнал

66. Намена IEEE стандард 802.15.4 је да понуди основе за ниже слојеве за бежичне личне мрежа који је
фокусиран на:
a. ниску цену производње елемената мреже
b. мале брзине комуникације
c. малу потрошњу енергије
d. Покривање већих области
e. Велике брзине комуникације

67. Карактеристике IEEE 802.15.4:


-подршка у реалном времену резервацијом гарантованих временских целина
-за обилажење колизије протоколом CSMA/CA
-интегрисање подршке за сигурну комуникацијућ
68. Колико група фреквенција обухвата ICM:
3 групе
69. IEEE 802.15.4-2006 је стандард који се користи као основа лпд спецификација
a. ZigBee
b. MiWi
c. Wireless HART
d. Bluetooth
e. Lo-Fi
f. WirelessHART

70. IEEE 802.15.4-2006 је стандард који специфира:


a. MAC слој
b. физички слој
c. комуникациони слој
d. сигурносни слој
e. транспортни слој

71. У ZigBee мрежи дефинисани су:


3 врсте уређаја: coordinator, рутери и крајњи уређаји.
72. Код ZigBee протокола, IEEE 802.15.4 MAX подслој одговоран је:
за пружање поуздане комуникације између уређаја и њихових суседа
импелентацијом
73. Код ZigBee протокола сигурносни слој (SSP Secutiry Service Provider):
a. Обезбеђује сигурносне механизме
b. Обезбеђује сигурносне алгоритме
c. Обезбеђује сигурносне информације

74. Који све приstupi за развој IEEE80.16x постоје:


Фиксни приступ
Номадкси приступ
Приступ који омогућава преносвист
Приступ који омогућава мобилност
75. ZigBee спецификацијом дефинисани слојеви протокола изнад гизицког слоја MAC (Media Access Control)
подслоја:
Тачно
76. Код IEEE 802.15.4 стандарда основни оквир је комуникација области од 10 м са брзином од:
250 kbit/s
77. Сензорска мрежа уобичајно формита беичну ad hoc mrezu:
Тачно
78. Стандард Bluetooth je сличан стандарду
IEEE 802.15
79. Колико укупно услуга дефинише IЕЕЕ802.11 стандард које треба да пружи бежична локална рачунарска
мрежа?
9 услуга
80. Технике проширеног спектра које се користе код бежичног преноса су:
DSSS I FHSS
81. . Који од стандарда се користи за WLAN:
IEEE 802.1 Q
82. Стандард за широкопојасне мреже је познат под називом
802.16
83. Које су важне функције L2CAP слоја ? (Питање са више тачних одговора) Одаберите бар један одговор:
a. Формирање једног (или више) рамова од пакета које добија од виших слој
b. Мултиплексирању и демултиплексирању пакета из различитих извора
c. . Претвара ток битова у рамове
d. Води рачуна и о усаглашавању величине пакета између станица
e. Дефинише серију временских целина величине 625us
f. Руководи захтевима за квалитет услуге (QoS)
g. Преноси битове од главне станице до пратеЋе и обрнуто
84. Повезати стандарде из серије IЕЕЕ802.15 са њиховом наменом:
Стандард IЕЕЕ802.15.1 – усаглашен са прва два слоја IЕЕЕ802 са Bluetooth спецификацијом
Стандард IЕЕЕ802.15.2 – Односи се на истовремени рад WPAN u WLAN система
Стандард IЕЕЕ802.15.3 – Односи се на рад персоналних уређаја великих брзина
Стандард IЕЕЕ802.15.4 - Односи се на рад уређаја малих брзина и мале потрошње
85. Сигнализациона брзина података је:
Број промена на линијиског сигнала у секунд
86. Главна предност целуларне мрежеје
МогуЋ прелазак корисника из Ћелије у Ћелију без прекида у преносу
87. Која од наведених група фреквенција не припада IСМ опсегу:
a. 11GHz-66GHz
b. 902 MHz - 928 MHz
c. 5,725 GHz - 5,875 GHz
d. 2,4 GHz - 2,438 GHz

88. Који се фреквенцијски опсег користи код IЕЕЕ 802.11b стандарда:


од 2,4 GHz до 2,4835 GHz

89. Где је дозвољено коришћење опсега 3,7 GHz?


a. Аустралија
b. САД
c. Јапан
d. Европа

90. Који непреклапајући канали се користе у САД у опсегу 2,4 Ghz ?


a. 6
b. 5
c. 1
d. 11

91. Стандардом IEEE802.11-2012 обухваћене су испреплетене коордиционе функције (MCF)


a. Тачно
b. Нетачно

92. Који непреклапајући канали се користе у САД у опсегу 2,4 GHz ?


a. 6
b. 5
c. 1
d. 11
e. 13
f. 9

93. Стандардом IEEE802.11-2012 обухваћене су хибридне коордиционе функције (НCF)


a. Тачно
b. Нетачно

94. Какву комуникацију омогућава wi-fi direct?


a. Са приступном тачком
b. Може и са приступном тачком и без приступне тачке
c. Без приступне тачке

95. Код PCF координатне функције


a. Базна станица одређује редослед слања података
b. Приоритет за слање имају станице са најјачим сигналом
c. Редослед слања података је насумичан
d. Бежични клијенти се међусобно договарају о редоследу

96. Верзија 3.0+HS користи Bluetooth радио пренос у фази:


a. Откривања уређаја, иницијализовања безе и конфигурисања профила
b. Када треба обезбедити малуотрошњу
c. Када треба пренети већу количину података

97. Упарити:

1 – Bluetooth рам
2 – временске целине у којима шаље пратеће станице
3 – временске целине у којима шаље главна станица
1-Master (главна станица)
2-Bluetooth frame
3-Slave (пратеће станице)

98. Верзија 3.0+HS биће употребљен физички слој MAC/PHY по стандарду IEEE802.11
a. Када треба пренети већу количину података
b. Откривања уређаја, иницијализовања везе и конфигурисања профила
c. Када треба обезбедити малу потрошњу

99. Који исказ је тачан за Bluetooth скетернет мрежу


a. Само пратећи у оба пиконет мреће
b. Главни у једној мрежи и пратећи у другој
c. Један уређај може да буде само главни у једној мрежи и само паркирани у другој мрежи

100. Верзија 3.0+HS када је систем неактиван користи се начин рада Bluetooth уређаја
a. Када треба пренети већу количину података
b. Када треба обезбедити малу потрошњу
c. За откривања уређаја, иницијализовања везе и конфигурисања профила

101. Bluetooth системи користе


a. Проширивања спектра преквенцијским скакањем
b. Проширивање спектра директном секвенцом
c. Ортогонални фреквенцијски мултипрекс
102. У верзија3.0+HS када је систем неактиван користи се начин рада Bluetooth уређаја:
a. Када треба пренети већу количину података
b. Када треба обезбедити малуотрошњу
c. За откривања уређаја, иницијализовања везе и конфигурисања профила
103. У коју категорију Bluetooth производа спадају патике на слици?

a. Smart
b. Smart ready
c. Bluetooth ready
104. Основна јединица Bluetooth система назива се:
a. WAN мрежа
b. PAN мрежа
c. Пиконет мрежа
d. Микронет мрежа

105. Упарити брзине и верзије Bluetooth


1 – 2 – 1 MB/s
2 – 0 + EDR – Enhanced Data Rate - 3 MB/s
3 – 0+HS – 54Mb/s

106. Архитекrуру протокола по стандарду IЕЕЕ 802.16 чине


(Питање са више тачних одговора)
Одаберите барједан одговор
а. Физички слој са два подслоја
b. Cnoj везе са два подслоја
с. Физички слој са три подслоја
d. Cnoj везе са три подслојa

107. Који се рамови користе код CSMA/CA приступа медијуму: ?има више тачних одговора)

b. HCF
c. CTS
d. PCF
e. RTS

108. Које организације су регулаторна тела за бeжничнне системе?(има више тачних одговора)
а. 3GPP (Third Generator Partnership Project)
b. ANSI (American National Standards Institute)
d. IEEE (Institut f Electrical and Electronics Engineers)
f. ISO (international Organization for Standardization)
g. ETSI (European Telecommunication Stanadard Institute)
h. FCC (Federal Communications Commission)

109. Када станица C1 шаље RTS сигнал станици C2 која од станица поставља свој NAV вектор?

а. C2
c. C3
d. C4

110. Уколико код CSMA/CA протокола страница која жели да шаље податке констатује да је трансмисиони
медијум заузет она: (има више тачних одговора)
a. Када се текуће слање заврши страница чека јос TP времена
b. Уколико је медијум слободан после TP времена страница чека још неко случајно време
c. Када се текуће слање заврши страница одмах шаље
e. Уколиико је медијум слободан после TP времена страница чека још тачно дефинисано време
f. Страница одлаже слање , чека да се заврши слање и да се медијум ослободи

111. Координационе функције могу да буду : (има више тачних одговора)


a. Дистрибуиране
b. Опционе
c. Централизоване
d. Децентрализоване

112. Скраћеница “SS” код обелжавања техника проширеног спектра потиче од ?


а. Spread Spectrum
b. Spare Spectrum
c. Slow Spectrum
d. Speed Spectrum

113. Који опсег фреквенција је лиценциран проширењем IEEE802.111 у-2008 за стандард 802.11а?
а. 3,7 GHz
b. 18000 MHz
c. 900 MHz
d. 2,4 GHz

114. На слици је приказана:


а. Испреплетана мрежа
b. Инфраструктурна мрежа
c. Ћелијска мрежа
e. Мрежа само за ову прилику (ad hoc)

115. Ширина канала код IEEE 802.11n стандарда је:


а. 50 MHz
b. 20 MHz
d. 30 MHz
e. 40 MHz
116. Који протокол је приказан на слици ?

a. PCF
b. EDCA
c. CSMA/CA
d. CSMA/CD
117. Која асосцијација произвођача је везана за сертификовање производа реализованих по стандарду
IEEE802.11?
a. Bluetooth SIG
b. Zig Bee
c. WiMax Forum
d. Wifi Alliance
118. Рамови надзора се код IEEE 802.11 стандарда размењују:
b. Искључиво између више ћелија
c. Између више ћелија истовремено
d. Искључиво унутар једне ћелије
e. Између две ћелије

119. Како је извршена расподела временских целина? (има више тачних одговора)
a. Свим страницама: и главној и бим је додељен је исти број временских целина
b. Главној страници додељена је половина временских целина
d. Пратеће станице деле другу половину
e. Главној станици је додељена четвртина временских целина

120. За време трајања пиконет везе:


а. Све странице имају сопствени такт
b. Једна страница има улогу главне (МАСТЕР) (и генерише псудослучајну секвенцу)
d. Свака страница генерише псеудослучајну секвенцу

121. Колико канала се користи у Bluetooth мрежама?


a. 190
c. 79
d. 19

122. Скетернет је :
а. Основна јединица WLAN система
b. Повезивање бише међусобно блиских WLAN-ова
c. Основна јединица Bluetooth система (за Bluetooth je pikonet)
e. Повезивање више међусобно блиских пиконета

123. На слици је приказан пример:

a. Фреквенцијског скакања
b. Фреквенцијског дуплирања
d. Фреквенцијског склаирања

124. Који се фреквентни опсег користи код Bluetooth-a?


a. 3,5 Ghz
b. 5 Ghz
c. 900 Mhz
d. 2,4 Ghz

125. На слици је приказана:


b. Инфраструктурна мрежа
c. Ћелијска
d. Испреплетена
e. Мрежа само за ову прилику

126. Како се категоризују мреже на слици:

1.PAN
2.LAN
3.MAN
4.WAN

127. Који су слојеви OSI референтог модела приказани на слици?


1. Виши слојеви
2. Слој везе
3. Физичkи слој

128. На коликом су међусобом растојању носиоци канала у опесгу 2,4 GHz ?


a. 40
b. 5
c. 12
d. 20

129. Налазите се у улози инжењера који има задатак да испројектује бежичну мрежу за фирму “Dream
Land” из Берлина. Који све распореди канала (од понуђених ), могу да се искористе за суседне
бежичне мрежне тачке? (има више тачних одговора)

a. Ц
b. Д
c. Б
e. А

130. У коју категорију Bluetooth производа спадају рачунар на слици ?


a. Smart ready
b. Bluetooth ready
c. Smart

131. Која верија Bluetooth стандарда је приказана на слици?

a. V3.0+HS
b. 1+EDR
c. 0

132. Стандард IEEE802.15.4 дефинише:


a. 4 врсте МАС рамова: Beacon Frame, Data Frame, Acknowledgment Frame, MAC command Frame
b. 2 врсте МАС рамова:Data Frame, Acknowledgment Frame
c. 3 врсте МАС рамова: Beacon Frame, Data Frame, Acknowledgment Frame

133. На слици је представљена врста мултиплексирања која се означава као

a. TDM
b. CDMA
c. OFDM
134. Означити које кодне шеме се користе за које брзине код стандарда IEEE802.16:
a. За најближе кориснике кодна шема 64 QAM (150 Mbit/s)
b. За најудаљеније кориснике кодна шема Q PSK (50 Mbit/s)
c. За средње удаљене кориснике кодна шема 16 QAM (100 Mbit/s)
135. Zigbee је бежични комуникациони протокол вишег слоја:
a. Намењен WPAN мрежама са малом пропусношћу и малом потрошњом енергије
b. Намењен WiFi мрежама са малом пропусношћу и малом потрошњом енергије
c. Намењен WLAN мрежама са малом пропусношћу и малом потрошњом енергије
d. Намењен HART мрежама са малом пропусношћу и малом потрошњом енергије
136. Радио фреквенцијски спектар и доступни канали за ZigBee 802.15.4 и Wi-Fi(802.11 b/g) се не
преклапају:
a. Тачно
b. Нетачно
137. На слици је приказана:

a. SIMO технологија
b. MIMO технологија
c. SISO технологија

138. Стандард IEEE802.11ad назива се још и


a. WiGlid
b. WiGig
c. WiFi
d. WiiGid

139. Који од наведених начина повезивања у бежичну рачунарску мрежу захтева ожичавање?
a. WDS
b. AD HOC
c. Тачка – тачка
d. Инфраструктурни

140. Стандард IEEE802.11i специфицира сигурност у Wi-Fi мрежама.


a. Тачно
b. Нетачно

141. На које слојеве OSI референтног модела се односи стандард 802.11 ?


a. Слој сесије
b. Транспортни слој
c. Мрежни слој
d. Апликациони слој
e. Слој везе
f. Презентациони слој
g. Физички слој
142. Када станица С2 шаље CTS сигнал станици С1 која од станица поставља свој NAV вектор?

a. C4
b. C2
c. C3
143. Када која станица шаље?
a. Главна станица шаље у непарним временским
b. Наизменично шау у парним или непарним зависи од синхронизације
c. Пратећа станица у парнимкојдса
d. Главна станица шаље у парним
e. Пратећа станица у непарним временским целинама
144. Означите поља у раму:

a. 1 – Приступни код
b. 2 - заглавље
c. 3 – payload

145. Мрежа за приступање услуге повезивања


a. Представља границу функционалне интеропедабилности WIMAX клијента са WIMAX
услугом повезивања
b. Међумрежни пролаз IP мрежи
c. Је целина (субјекат) који има право на управљање везом на IP слоју претплатничких терминала

146. WIMAX forum је одредио три фреквенцијска подручја на којима се могу тестирати производи:
a. 13 GHz
b. 900 MHz
c. 3,5 GHz
d. 5,8 GHz
e. 2,5 GHz

147. да би се постојећи спектар искористио што ефикасније 802.16 предвиђа су методе


(ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА)
a. таласно дуплирање
b. временско дуплирање TDD
c. кодно дуплирање
d. фреквенцијско дуплирање FDD

148. који су правци развоја 802.16?


a. са најбољом услугом
b. испреплетани
c. фиксни приступ
d. преносиви
e. мобилни
f. номадски

149. у ZigBee мрежама крајњи уређаји:


a. не могу да обављају функције рутирања
b. могу да преносе или примају поруке
c. не могу да преносе и примају поруке
d. могу да обављају функције рутирања

150. стандард IEEE802.16 спада у категорију


a. виртуелних локалних рачунарских мрежа (VLAN)
b. персоналних мрежа(PAN)
c. мрежа градског подручја (МАN)

Test 14

1. Мост прослеђује пакете на одредиште на основу:


a. Алгоритма за рутирање
b. Табела са МАС адресама које поседује
c. Принципа редундантности
d. Алгоритма проширеног стабла

2. Комутатор слоја 2 аланизира:


a. МАС адресе
b. IP адресе
c. TCP адресе
d. Адресе физичког слоја

3. Коју адресу анализира мост (bridge)?


a. Мост анализира адресу мрежног слоја
b. Мост анализира адресу слоја везе
c. Мост анализира адресу транспортног слоја
d. Мост анализира адресу физичког слоја

4. Рипитери су уређаји који раде на:


a. Физичком слоју
b. Слоју везе
c. Мрежном слоју
d. Транспортном слоју

5. Садржај заглавља послатог рама анализира:


a. Рипитер
b. Мост
c. Концентратор
d. Рутер

6. Рипитери (обнављачи) су уређаји који: (ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА)


a. Појачавају (или обнављају) сигнал који долази на улаз, шаљу га на свој излаз, и не залазе у
структуру рамова
b. Анализирају садржај заглавља
c. Познају само напонске или струјне нивое и о њиа воде рачуна
d. Не анализирају садржај саглавља
e. Појачавају (или обнављају) сигнал који долази на улаз, шаљу га на свој излаз, и залази у структуру
рамова
7. Да би одредио куда да проследи пакет, шта анализира рутер када добије пакет?
a. Анализира адресе одредишног или изворишног порта
b. Анализира IP адресу одредишта
c. Анализира IP адресу изворишта
d. Анализира МАС адресу одредишта
8. Сваки мост има:
a. Јединстен физички (серијски) број
b. Јединствен логички број
c. Јединствену IP адресу
d. Јединствену TCP адресу

9. Да би се обезбедило разгранато стабло потребно је неку од веза „укитуни“. Означите укирањем којих
веза се обезбеђује разгранато стабло за рачунарску мрежу на слици (ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА)

a. 7
b. 8
c. 9
d. 10
e. 11
f. 12

10. Концентратор је уређај који ради са:


a. Једним колизионим доменом
b. Више колизионих домена
c. Ни једним колизионим доменом
d. Два колизиона домена – улазни и излазни порт

11. Локалне рачунарске мреже у којима се користи комутатор се називају мрежама:


a. Друге генерације
b. Прве генерације
c. Треће генерације
d. Четврте генерације

12. Комутатор не може да започне са прослеђивање рама пре него сто је он потпуно мримљен
a. Тачно
b. Погрешно
13. Стандарди IEEE802.11 и IEEE802.16, обезбеђују квалитет услуге на различите начине: (ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ
ОДГОВОРА)
a. Локалне рачунарске мреже IEEE802.11 могу да раде са централизованом кординационом
функцијом
b. Локалне рачунарске мреже IEEE802.3 могу да раде са централизованом кодринационом
функцијом
c. Локалне рачунарске мреже IEEE802.16 могу да користе везе са константном брзином преноса
d. Локалне рачунарске мреже IEEE802.16 не подржавају концепт квалитета услуге
e. Локалне рачунарске мреже IEEE802.3 не подржавају концепт квалитета услуге

14. Алгоритам који се користи код транспарентних мостова је:


a. Алгоритам учења унапред
b. Алгоритам цикличног учења
c. Алгоритам учења уназад
d. Алгоритам преплављења

15. Комутатори морају да разрешавају проблем преоптерећења. Један од механизама који се користи је
повратни притисак. Тада :
a. Када комутатор почне да прима рам намењен преоптерећеном порту он је у стању да генерише
ометајући сигнал на пријемном порту, при чему пошиљалац престаје са слањем
b. Када комутатор почне да прима рам намењен преоптерећеном порту он обавештава више слојеве
да је дошло до загушења
c. Када комутатор почне да прима рам намењен преоптерећеном порту он обавештава одредиште
да не може да проследи там због загушења и генерише ометајући сигнал на пријемном порту
d. Када комутатор почне да прима рам преоптерећеном порту, одбацује рам и шаље ICMP поруку
одредишту

16. Портови моста се могу наћи у следећим стањима:


a. Ослушкивање (Listening) – уређај обрађује јединицу података моста BPDU
b. Учење (Learning) – уређај прави табелу са записима којој МАС адреси одговара који порт
c. Преусмеравање (Forwarding) – на једном порту моста се примају подаци а на другом шаљу
(нормалан рад)
d. Заустављање (Blocking) – подаци се не шаљу на порту који проузрокује петљу нити са њега
примају

17. Да би обавили преусмеравање података


a. Мостови испитују адресу слоја везе и испитују садржај дела за податке
b. Мостови испитују адресу мрежног слоја без испитивања садржаја дела за податке
c. Мостови испитују адресу слоја везе без испитивања садржаја дела за податке
d. Мостови испитују адресу транспортног слоја вее и испитују садржај дела за податке
18. Уколико је непознато у ком сегменту локалне рачунарске мреже се налази станица са одредишном МАС
адресом за прослеђивање рама ка тој станици мост користи:
a. Гаусов алгоритам
b. Алгоритам плављења
c. Старт-стоп алгоритам
d. Алгоритам стања везе
19. Мост је уређај који ради на:
a. Физичком слоју
b. Слоју везе
c. Мрежном слоју
d. Транспортном слоју

20. Означите који од уређаја ради на ком слоју:

1 – рипитер или концентратор


2 – рипитер ии концентратор
3 – комутатор
4 – мост
5 – комутатoр
6 – рутер
7 – међумрежни пролаз

21. Стандард за виртуелне локалне рачунарске мреже носи ознаку:


a. IEEE802.10
b. IEEE802.11s
c. IEEE802.3af
d. IEEE802.1Q

22. Процедура преусмеравања за долазећи рам зависи од локалне рачунарске мреже са које долази и
локалне рачунарске мреже ка којој се прослеђује при чему: (ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА)
a. Уколико је одредишна и изворишна локална рачунарска мрежа иста мрежа, рам се прослеђује
b. Уколико је одредишна локална рачунарска мрежа непозната користи се алгоритам плављења
c. Уколико се одредишна и изворишна локална рачунарска мрежа разликују рам се прослеђује
d. уколико се одредишна и изворишна локална рачунарска мрежа разликују, рам се одбацује
e. уколико је одредишна локална рачунарска мрежа непозната користи се алгоритам за рутирање
f. уколико је одредишна и изворишна локална рачунаркс амрежа иста мрежа, рам се одбацује

23. мостови се могу користити:


a. за сегментирање локалних рачунарских мрежа
b. као централизовани активни уређај у локалној рачунарској мрежи
c. као централизовани пасивни уређај у локалој рачунарској мрежи
d. за сегментирање рачунарскиг мрежа широког градског подручја

24. на слици је приказана архитектура IEEE802. Означите поједине делове:


1. Слој везе
2. LLC подслој
3. МАС подслој
4. Физички слој

25. Мост који повезује N различитих локалних рачунарских мрежа требао би да има: (ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ
ОДГОВОРА)
a. N различитих МАС подслојева
b. Само један МАС подслој
c. Само један физички подлсој
d. N различитих физичких слојева, за сваку врсту по један
e. Само један физички слој са више физичких подлсојева
f. Само један физички слој са висе МАС подслојева

26. Време потребно да се реконфигурише локална рачунарскса мрежа због промене у њој назива се
a. Време опоравка
b. Време рањавања
c. Време дистрибуције
d. Време редирекције

27. Ако применимо принцип онемогућене затворене петље, од једне локалне мреже ка другој постоји:
a. Само један пут
b. Два пута (директни и резервисани)
c. Три пута, примарни, секундарни и терцијални
d. Више путева

28. Комутатор (switch)


a. Ради само са једним колизионим доменом
b. Ради са више колизионих домена
c. Нема утицаја на колизионе домене
d. Ради са два колитиона домена – улазни и излазни порт

29. У тренутку прикључивања моста на рачунарску мрежу, табеле са записима MAC адреса су:
a. Попуњене
b. Празне
c. Делимично попуњене
d. Наслеђене од уређаја са виших слојева

30. Постоје две врсте комутирања:


a. симетрично и аналогно комутирање
b. синхроно и ансихроно комутирање
c. асиметрично и синхроно комутирање
d. симетрично и асиметрично комутирање

31. Ако станица користи CSMA/CD механизам за слање података, она:


a. прво проверава да ли трансмисиони медијум заузет
b. шаље контролни пакет првој суседној станици
c. када има податке за слање, одмах их шаље без провере трансмисионог медијума
d. шаље податке када истекне часовник за ретрансмисију

32. Како се зове уређај са слике?

a. Комутатор (switch)
b. Обнављач (repeater)
c. Концентратор (hub)
d. Рутер

33. Комутатор је сложени моста са већим бројем интерфејса.


a. Тачно
b. Нетачно

34. Сваки мост (bridge) мора да има:


a. табелу свих IP адреса локалних мрежа за које је прикључен
b. табелу са MAC адресама свих суседних мостова
c. табелу са MAC адресама станица које се налазе на мрежама за које је прикључен

35. Уређаји првог слоја су (ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА)


a. Концетратор (hub)
b. Мост
c. Комутатор (switch)
d. Обнављач (repeater)
e. Рутер

36. Када се Етернет рам шаље на магистралу сви уређаји којии су повезани на магистралу га примају.
a. Тачно
b. Нетачно

37. Зашто су бољи комутатори од мостова и обнављача:


a. Зато што портови комутатора формирају сопствене бродкаст домене
b. Нису бољи од мостова и обнављача
c. Пошто не може да дође до колизије која би довела до поновног слања рамова (ретрансмисије)

38. Уколико се у мрежи користи CSMA/CD протокол, онда на трансмисионом медијуму може доћи до
колизије:
a. Тачно
b. Нетачно
39. У механизам приступа по унапред одређеном редоследу спадају:
a. Мреже са жетоном
b. CSMA/CD
c. ALOHA
d. CSMA/CA

40. Мостови се користе међусобно повезивањем различите технологије преноса:


a. Тачно
b. Нетачно

41. Рутери могу да раде са више протокола трећег слоја?


a. Тачно
b. Нетачно

42. Који се стандард користи за дистрибуирани алгоритам?


a. IEEE802.11
b. IEEE802.3
c. IEEE802.1D
d. IEEE802.17

43. Уређаји другог слоја су: (ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА)


a. Рутер
b. Концентратор (hub)
c. Мост
d. Комутатор (switch)
e. Обнављач (repeater)

44. Мостови и комутатори уче адресе на следеће начине


a. Читањем изворишне и дестинационе MAC адресе и записивањем порта на који је примљен рам
b. Читањем изворне MAC адресе и запитивањем порта на који је примљен рам
c. Читањем изворишне MAC адресе и записивањем порта на који је прослеђен рам
d. Читањем дестинационе MAC адресе и записивањем порта на који је примљен рам
45. Када се појаве рамови које генерише ARP протокол, или мултикаст саобраћај комутатор прослеђује
(преплављује) те рамове:
a. Проследиће их, али само одређеним портовима
b. На све портове па и на онај са кога је рам пристигао.
c. На све портове осим на онај са кога је рам пристигао
d. Неће их уопште проследити
46. Која је разлика између комутатора трећег и другог слоја?
a. Комутатор трећег слоја ради са портовима
b. Комутатор другог слоја своје одлуке доноси на основу IP адреса
c. Комутатор трећег слоја своје одлуке доноси на основу MAC адреса
d. Комутатор трећег слоја своје одлуке доноси на основу IP адреса
47. Уређај трећег слоја је:
a. Комутатор (switch)
b. Концентратор (hub)
c. Обнављач (repeater)
d. Рутер
e. Мост

48. Која је улога рутера у VLAN мрежама?


a. Рутери су уређаји од којих се очекује да међусобно повезују VLAN домене.
b. Рутери су уређаји који преусмеравају битове података са једног сегмента локалне рачунарске
мреже на други.
c. Рутери се не користе у VLAN мрежама
d. Рутер има исту улоги као концентратор.

49. Комутатори су уређаји који


a. Повећавају количину колизионог домена и смањују величину бродкаст домена
b. Смањују величину колизионог домена и повећавају велилину бродкаст домена
c. Смањују величину бродкаст домена и смањују величину колизионог домена
d. Повећавају величину бродкаст домена и повећавају величину колизионог домена

50. Шта се дешава када дође до појаве емисионе олује?


a. Неисправни рамови успоравају проток који доводи до загушења
b. То значи да је капацитет локалне рачунарске мреже заузет рамовима упућеним свим
станицама, а да саме станице велики део свог времена посвећују обради и одбацивању тих
рамова.
c. То значи да је капацитет локалне рачунарске мреже довољно велики да може веома брзо да
обради све податке.
d. То значи да се капацитет мреже у потпуности резервише за обраду рамова.

51. Који уређаји не пропуштају бродкаст саобраћај (ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА)
a. Обнављач (repeater)
b. Рутер
c. Комутатор 2. слоја (switch)
d. Концентратор (hub)
e. Комутатор 3. слоја (layer 3 switch)
52. Један од разлога због којих администратори рачунарске мреже групишу карактеристике тако да се
пресликава организациона структура, а не њихов физички распоред у згради је?
a. Интероперабилност
b. Једноставнија физичка топологија
c. Сигурност
d. Функционалније изведено структурно каблирање

53. CSMA/CD је метод приступа који обезбеђује да свака станица:


a. Добије приступ трансмисионом медијуму преко жетона
b. Добије приступ трансмисионом медијуму преко унапред одређеног распореда од стране
концентратора
c. Сама се избори за приступ трансмисионом медијуму испитујући када је он слободан
d. Добије право приступа трансмисионом медијуму у оквиру једне временске целине (спота)

54. Што се више станица додаје у мрежу и када оне почну да шаљу податке, мања је вероватноћа да ће да
дође до судара (колизије).
a. Тачно
b. Нетачно

55. Концентратор је уређај који анализира адресу слоја 2. OSI референтног модела
a. Тачно
b. Нетачно

56. Код рачунарских мрежа са CSMA/CD методом приступа, шта се дешава уколико две или више станица
почну истовремено да шаљу податке?
a. Долази до потпуног престанка рада мреже
b. Долази до колизије
c. Свака станица има свој део трансмисионог медијума и може независно да шаље податке
d. Неће доћи до колизије јер ће централна станица одредити приоритете слања

57. Порт моста може да се нађе у следећим STP стањима


a. Ослушкује
b. Буде спречен
c. Подучава
d. Учи
e. Буде заустављен

58. Уколико се у мрежи користи CSMA/CD протокол, онда је начин приступа трансмисионом медијуму
детерминистички
a. Тачно
b. Нетачно

59. Како се зове уређај са слике


a. Рутер
b. Комутатор (switch)
c. Обнављач (repeater)
d. Конценратор (hub)

TEST 15 1. DEO

1. IP протокол је:
-датаграм типа
-без успоставе везе

2. На слици је приказано:

Заглавље IPv6 проткола

3. Класом “C“ адресирају се:


Мреже са релативно малим бројем станиа

4. Јединица података(PDU)на мрежном слоју је:


Датаграм

5. Поље ТТL означава:


Време живота пакета у мрежи и вредности овог поља се декрементира на сваком рутеру

6. Бродкаст адреса је:


Намењена свим станицама

7. Мрежни слој обезбеђује услугу:


Транспарентном слоју
8. Адресно поље IPv6 протокола је:
16 бајтова

9. Када TTL поље пакета достигне вредност 0 онда се:


IP пакет одбацује и шаље ICMP поруку

10. Рутер прихвата пакет, смешта га у локалну меморију и проверава контролни збир, и уколико је пакет без
грешке:
Шаље пакет следећем рутеру све док не дође до одредишне станице

11. Ако желимо да направимо подмрежу онда се за подмрежу резервишу:


Битови највећетежине оног дела који је додељен адреси станице(хост)

12. Приликом подмрежавања, на подмрежи део и део за хостове делимо:


Део IP адресе, резервисан за хостове

13. Да би указали рутеру да не треба да врши деобу пакета:


Поље DF у IP заглављу се постави на вредност 1

14. Најзаступљенији формат заглавља IP пакета данас је:


IPv4

15. Уколико се шаљу два IP пакета(1 или 2) на исто одредиште:


Пакет 2 може да стигне пакет 1

16. Која од адреса се користи као бродкаст адреса:


255.255.255.0

17. Да би омогућили аутоматско додељивање IP адреса у некој мрежи, та мрежа треба да има:
DHCP сервер

18. Поље TTL у заглављу:


Представља укупан број рутера кроз које ће пакет проћи пре него што га одбаци

19. Мултикаст адреса је:


Намењен групи станица

20. Најзаступљенија техника адресирања данас је:


Безкласно адресирање

21. Проверавање IP адресе у адресу коју користи слој везе врши:


ARP протокол

22. Колико је величине поље за адресу станице(хост) код IP адресе класе A:


3 бајта

23. ARP протокол се користи да би се:


Пронашла непозната МАС адреса станице када је позната њена IP адреса

24. Колико је величине поље за адресу станице(хост) код IP адресе класе С:


3 бајта
25. Величина поља “укупне дужине“ у IP пакету је:
2^16-2 бајтова

26. IP пакети се испоручују:


Без утврђивања редоследа

27. Која од адреса се користи као “loopback“ адреса?


127.0.0.1

28. Поље TTL у IP заглављу:


Представља укупан број рутера кроз које ће пакет проћи пре него што се одбаци

29. Колике је величине поље за адресу код IP адресе из класе А:


1 бајт

30. Која су од понуђених поља део IPv4 заглавља:


-изворишна адреса
-TTL
-IHL
-DF

31. Уникаст адреса је адреса:


Намењена једној станици

32. Одреди опсег класе адресе

33. Колико класа IP адрсе постоји?


5

34. Када се пакет шаље на све адресе(бродкаст), онда је одредишна адреса:


255.255.255.255

35. Вредност за додатна заглавља код IPv6 протокола су следећа:


36. IP пакетима се преноси све што одреде:
TCP, UDP, ICMP и IGMP протоколи

37. Претварање IP адресе у адресу коју користи слој везе врши:


ARP протокол

38. Колике је величине поље за адресу станице(хоста) код IP адресе класе С:


2 бајта
39. Колико је величине поље за адресу мреше код IP адресе из класе В:
2 БАЈТА

40. Приватне IP адресе :


Су један од начина уштеде IP адреса

41. Ако су у адресном делу хоста сви битови постављени на 1, ради се о:


бродкаст адреси

42. Када постоји виртуелно коло то значи:


Да пакет увек иде истом путањом

43. Када говоримо о протоколима, термин “connectionless” значи да:


Успоставе везе пре преноса података није обавезна

44. Ако је мрежна адреса 172.20.0.0/24, у њој можемо адресирати:


a. 254 хоста
b. 65536 -2 хоста
c. 256 хоста
d. 16384 хоста

45. Одредити адресу другог хоста из десете подмреже, на основу параметра мрезе IP адресе мреже
124.240.0.0/16 подмрежена на 12 подмрежа:
124.240.160.2

46. Одредуту број подмрежа на основу параметра једног члана мреже


IP адреса: 227.79.238.152 ; Мрежна маска: 255.255.252.0
227.79.236.0

47. Која је адреса првог хоста из пете подмреже, за мрежу 130.5.0.0/16


a. 130.5.10.1
b. 130.5.5.1
c. 130.5.0.1
d. 130.5.1.1

48. Адреса мреже је 60.0.0.0/8. Треба направити 50 подмрежа. Са колико битова би адресирали подмрежу у
том случају и која би била маска подмреже?
Адреса мреже:132.190.90.0, маска подмреже 255.255.254.0

49. Одредити број мрежа које би користиле наведену мрежну маску као и број адреса у свакој од њих.
Мрежна маска 255.255.248.0:

a. 2^20 mreža – 2^12 адреса


b. 2^21 мрежа; 2^11 адреса
c. 2^19 mreža – 2^13 адреса
d. 2^22 mreža – 2^19 адреса

50. Додељена вам је мрежа В класе, а вама је потребно 100 подмрежа. Коју ћете од понуђених мрежних
маски употребити, да бисте добили 100 подмрежа са максималним бројем адреса за радне станице:
a. 255.255.252.0
b. 255.255.248.0
c. 255.255.240.0
d. 255.255.254.0
e. ниста од понуђеног

51. Коју бисте маску подмреже употребили ако сте у класи В цео бајт резервисали за подмрежу:
a. 0.255.255.255
b. 0.255.255.0
c. 255.255.0.0
d. 255.255.255.0
52. Која је бродкаст адреса за мрежу 150.10.10.0 и маску подмреже 255.255.255.0
a. 150.10.10.0
b. 150.10.10.1
c. 150.10.255.255
d. 150.10.255.255

53. Адреса мреже је 195.16.5.0/24. Треба подмрежити дату адресу тако да у једној подмрежи има адресу
за 30 хостова. Која је маска подмреже у том случају:
a. 255.255.255.224
b. 255.255.255.192
c. 255.255.255.148
d. 255.255.255.128

54. Децимални запис са тачкама 192.112.0.18 одговара бинарном запису


a. 1100 000. 0111 0000. 0000 0000. 0010 0011
b. 1100 000. 0110 0000. 0000 0000. 0010 0010
c. 1100 000. 1110 0000. 0000 0000. 0010 0010
d. 1100 000. 0111 0000. 0000 0000. 0001 0010

55. Адреса једног хоста је 172.16.100.129/24. Која је адреса подмреже и бродкаст адреса за подмрежу којој
припада овај хост?
a. Адреса мреже је 172.16.100.128, а броадкаст адреса је 172.16.100.255
b. Адреса мреже је 172.16.100.0, а броадкаст адреса је 172.16.100.127
c. Адреса мреже 172.16.100.0 ; бродкаст адреса 172.16.100.255
d. Адреса мреже је 172.16. 0.0, а броадкаст адреса је 172.16.255.255

56. Имамо адресу мреже из класе В са подмрежом маском и захтев да направимо 500 подмрежа. Колико
битова би у том случају остало за адресирранје хостова у подмрежи?
a. 5 битова
b. 6 битова
c. 7 битова
d. 8 битова

57. Одредити број подмрежа на основу параметра једног члана мреже.


IP адреса:113.240.113.15
Мрежна маска: 255.255.240.0
113.240.112.0

58. Који је мрежни део адресе 25.2.1.5/16


a. 25.2.1.0
b. 25.2.1.5
c. 25.2.1.255
d. 25.2.0.0

59. Адреса подмреже 158.15.1.0/24. Даљим подмрежавањем треба направити подмреже са 12 адреса за
хостове. Колико је могуће направити, а да се при том задовољ услов задатака?
a. Укупно 4 подмреже
b. Укупно 8 подмрежа
c. Укупно 32 подмреже
d. Укупно 16 подмрежа

60. Ако је мрежна адреса једне LAN мреже 175.10.16.0/26 у њој можемо максимално адресирати:
a. 60 хоста
b. 63 хоста
c. 64 хоста
d. 62 хоста

61. Које су адресе од понуђених IP адреса приватне?


a. 12.0.0.1
b. 168.172.19.39
c. 172.33.194.30
d. 11.0.1.3
e. 172.20.14.36
f. 192.168.42.34
g. 172.31.148.40
h. 10.248.23.17

62. Ако је мрежна адреса једне LAN мреже 163.100.16.0/25 у њој можемо максимално адресирати:
a. 125 хостова
b. 127 хостова
c. 128 хостова
d. Ништа од понуђеног
e. 126 хостова
63. Адресни простор је организован као на слици:

a. Интерфејс рутера на мрежни X има неисправну адресу за мрежни сегмент коме припрада
b. Интерфејс рутера на мрежи Y има неисправну адресу за мрежни сегмент коме припада
c. Рачунар 1 има неисправну адресу за мрежни сегмент коме припада
d. веб сервер има неисправну адресу за мрежни сегмент коме припада

64. Да би направили 12 подмрежа колико битова треба изузети из адресе хоста:


a. 16
b. 4
c. 8
d. 12

65. Додељена вам је мрежа С класе, а вама је потребно 10 подмрежа. Коју ћете од понуђених мрежних
маски употребити, да би добили 10 подмрежа са максималним бројем адреса за радне станице
a. 255.255.255.192
b. 255.255.255.224
c. 255.255.255.240
d. 255.255.255.248

66. Колика је адреса послењег хоста из 7 подмрежа за мрежу 162.251.0.0/15(мрежа је подмрежена на 50


подмрежа)
162.251.31.254

67. Имамо адресу из класе С да направимо 28 подмрежа, ада при том подмрежа има бар 12 корисника
адресе. Да ли је то остварљиво?
a. Не
b. Да
c. Оствариво је под условом да је адреса из класе C већа од 200.0.0.0
d. Остварибо је под условом да је адреса из класе С мања од 200.0.0.0
68. Адресни простор је организован као на слици:

Веб сервер има неисправну адресу за мрежни сегмент коме припада

69. Адреса мреже је 199.19.9.0/24. Треба направити 9 подмрежа. Која је адреса 5 подмреже?
199.19.9.80

70. Који је мрежни део адресе 192.168.1.150 са маском подмреже 255.255.255.0?


192.168.1.0

71. Подразумевани мрежни пролаз(default gateway)се користи:


Уколико одредишна IP адреса није на истој подмрежи(мрежи) као и изворишна

72. Код BOOTP је протокол додељивања адресе:


Унапред одређен у BOOTP табели

73. Који протокол омогућава повезиванје MAC и IP адресу?


arp

74. DHCP за комуниакцију користи:


UDP протокол

75. Које све информације може добити клијенд од DHCP сервер?


-информације о IP адреси
-информације о адреси подразумеваног међумрежног пролаза
-информације о DNS серверима

76. Из колико фаза се састоји процес конфигурације DHCP клијента?


-2
-3
-5
-6
-ништа од наведеног

77. BOOT strap протоко:


Не садржи додатне информације , осим IP адресе

78. Тип поруке са којима клијент захтева адресу од DHCP сервера је:
DHCP request

79. DHCР је скраћеница за:


Dynamic Host Configure Protocol
80. За динамичку адресу додела IP адреса се кротисти:
DHCP протокол

81. RARP протокол користе клијенти да би:


Пронашли своју IP адреси познату MAC адреси

82. Одредишна МАС адреса се мења:


На изворишту

83. Број 4 у ознаци IPv4 указује на:


Број битова које садржи IP адреса

84. Постоји видљивост(могућност приступа без посредства међумрежног пролаза(gateway уређаја)) између
следећих адреса
1 адреса: 154.39.148.33
2 адреса 154.39.242.219
маска мреже 255.255.192.0
-погрешно

85. На ком OSI моделу ради IP протокол:


3

86. Код преноса датотетке (филе трансфер) најважније је остварити:


Поузданост

87. Одредити класу којој припада IP адреса


IP адреса 44.198.56.21

88. Одредишна IP адреса:


се никад се мења при проласку кроз рутер

89. Одредити број мрежа које би користили наведену маску као и број адреса у свакој од њих
мрежна маска 255.255.248.0
2^22 мрежа ; 2^19 адреса

90. У коју сласу спада адреса 223.255.254.0


С

91. Одредити класе понуђених IP адреса

92. Величина поља “укупна дужина“ у IP paketu je>


2 ^16 бајтова

93. Одредити број мреже на основу параметара једног члана мреже.


IP адреса: 227.79.238.152
Мрежна маска: 255.255.252.0
227.79.236.152

94. Адреса мреже је 60.0.0.0/8. треба направити 55 подмрежа. Са колико битова би адресирали подмрежу
у том случају и која би била маска подмреже
a. Са 5 битова, маска подмреже би била 255.240.0.0
b. Са 5 битова, маска подмреже би била 255.248.0.0
c. Са 6 битова, маска подмреже би била 255.252.0.0
d. Са 6 битова, маска подмреже би била 255.254.0.0
95. Адреса мреже је 132.190.0.0/16. треба направити 80 подмрежа. Која је адреса 45 подмреже, и која је
нова маска подмреже ?
a. Адреса подмреже 132.190.90.0, маска подмреже 255.255.254.0
b. Адреса подмреже 132.190.45.0, маска подмреже 255.255.254.0
c. Адреса подмреже 132.190.90.45, маска подмреже 255.255.255.0
d. Адреса подмреже 132.190.0.0, маска подмреже 255.255.254.0

96. Дата је слдећа адреса мреже: 192.168.15.0/24. дату мрежу треба поделити на 24 подмреже

Колико бита је потребно позајмити да би се добио одговарајући број подмрежа? 5


Која је нова маска подмреже? 255.255.255.248
Колико укупно подмрежа се добија са тим бројем позајмљених битова? 32
Колико битова остаје у делу за адресирање хостова? 3
Колико употребљивих адреса хостова ће бити у свакој подмрежи? 6
Која је адреса 6. подмреже? 192.168.15.48
Која је прва употребљива адреса хоста у израчунатој подмрежи? 192.168.15.49
Која је последња употребљива адреса хоста у израчунатој подмрежи? 192.168.15.54
Која је броадкаст адреса за израчунату подмрежу? 192.168.15.55
97. Дата је слдећа адреса мреже: 180.25.0.0/16. дату мрежу треба поделити на 90 подмреже

Колико бита је потребно позајмити да би се добио одговарајући број подмрежа? 7


Која је нова маска подмреже? 255.255.254.0
Колико укупно подмрежа се добија са тим бројем позајмљених битова? 128
Колико битова остаје у делу за адресирање хостова? 9
Колико употребљивих адреса хостова ће бити у свакој подмрежи? 510
Која је адреса 10. подмреже? 180.25.20.0
Која је прва употребљива адреса хоста у израчунатој подмрежи? 180.25.20.1
Која је последња употребљива адреса хоста у израчунатој подмрежи? 180.25.21.254
Која је броадкаст адреса за израчунату подмрежу? 180.25.21.255
98. Која је адреса последнјег хоста, из седме подмреже, за мрежу 162.251.0.0/16
(мрежа је подмрежа на 50 подмрежа)
a. 162.251.14.255
b. 162.251.31.254
c. 162.251.7.254
d. 162.251.28.254
99. Одредити број мреже на основу параметара једног члана мреже:
IP адреса: 113.240.113.15
Мрежна маска: 255.255.240.0
113.240.112.0

TEST 15 2. DEO

1. Ако је мрежна адреса 172.20.0.0/24, у њој можемо адресирати:


a. 254 хоста
b. 65536 -2 хоста
c. 256 хоста
d. 16384 хоста

2. Која је адреса првог хоста из пете подмреже, за мрежу 130.5.0.0/16


a. 130.5.10.1
b. 130.5.5.1
c. 130.5.0.1
d. 130.5.1.1

3. Одредити број мрежа које би користиле наведену мрежну маску као и број адреса у свакој од њих.
Мрежна маска 255.255.248.0:
a. 2^20 mreža – 2^12 адреса
b. 2^21 мрежа; 2^11 адреса
c. 2^19 mreža – 2^13 адреса
d. 2^22 mreža – 2^19 адреса

4. Додељена вам је мрежа В класе, а вама је потребно 100 подмрежа. Коју ћете од понуђених мрежних
маски употребити, да бисте добили 100 подмрежа са максималним бројем адреса за радне станице:
a. 255.255.252.0
b. 255.255.248.0
c. 255.255.240.0
d. 255.255.254.0
e. ниста од понуђеног

5. Коју бисте маску подмреже употребили ако сте у класи В цео бајт резервисали за подмрежу:
a. 0.255.255.255
b. 0.255.255.0
c. 255.255.0.0
d. 255.255.255.0

6. Која је бродкаст адреса за мрежу 150.10.10.0 и маску подмреже 255.255.255.0


a. 150.10.10.0
b. 150.10.10.1
c. 150.10.255.255
d. 150.10.10.255

7. Адреса мреже је 195.16.5.0/24. Треба подмрежити дату адресу тако да у једној подмрежи има адресу за 30
хостова. Која је маска подмреже у том случају:
a. 255.255.255.224
b. 255.255.255.192
c. 255.255.255.148
d. 255.255.255.128

8. Децимални запис са тачкама 192.112.0.18 одговара бинарном запису


a. 1100 0000. 0111 0000. 0000 0000. 0010 0011
b. 1100 0000. 0110 0000. 0000 0000. 0010 0010
c. 1100 0000. 1110 0000. 0000 0000. 0010 0010
d. 1100 0000. 0111 0000. 0000 0000. 0001 0010

9. Адреса једног хоста је 172.16.100.129/24. Која је адреса подмреже и бродкаст адреса за подмрежу којој
припада овај хост?
a. Адреса мреже је 172.16.100.128, а броадкаст адреса је 172.16.100.255
b. Адреса мреже је 172.16.100.0, а броадкаст адреса је 172.16.100.127
c. Адреса мреже је 172.16.100.0, а бродкаст адреса је 172.16.100.255
d. Адреса мреже је 172.16. 0.0, а броадкаст адреса је 172.16.255.255

10. Имамо адресу мреже из класе В са подмрежом маском и захтев да направимо 500 подмрежа. Колико
битова би у том случају остало за адресирранје хостова у подмрежи?
a. 5 битова
b. 6 битова
c. 7 битова
d. 8 битова

11. Који је мрежни део адресе 25.2.1.5/16


a. 25.2.1.0
b. 25.2.1.5
c. 25.2.1.255
d. 25.2.0.0

12. Адреса подмреже је 158.15.1.0/24. Даљим подмрежавањем треба направити подмреже са 12 адреса за
хостове. Колико је могуће направити, а да се при том задовољ услов задатака?
a. Укупно 4 подмреже
b. Укупно 8 подмрежа
c. Укупно 32 подмреже
d. Укупно 16 подмрежа

13. Ако је мрежна адресе једне LAN мреже 175.10.16.0/26 у њој можемо максимално адресирати:
a. 60 хоста
b. 63 хоста
c. 64 хоста
d. 62 хоста

14. Које су адресе од понуђених IP адреса приватне?


a. 12.0.0.1
b. 168.172.19.39
c. 172.33.194.30
d. 11.0.1.3
e. 172.20.14.36
f. 192.168.42.34
g. 172.31.148.40
h. 10.248.23.17
15. Ако је мрежна адреса једне LAN мреже 163.100.16.0/25 у њој можемо максимално адресирати:
a. 125 хостова
b. 127 хостова
c. 128 хостова
d. Ништа од понуђеног
e. 126 хостова

16. Адресни простор је организован као на слици:

a. Интерфејс рутера на мрежни X има неисправну адресу за мрежни сегмент коме припрада
b. Интерфејс рутера на мрежи Y има неисправну адресу за мрежни сегмент коме припада
c. Рачунар 1 има неисправну адресу за мрежни сегмент коме припада
d. веб сервер има неисправну адресу за мрежни сегмент коме припада

17. Да би направили 12 подмрежа колико битова треба изузети из адресе хоста:


a. 16
b. 4
c. 8
d. 12

18. Додељена вам је мрежа С класе, а вама је потребно 10 подмрежа. Коју ћете од понуђених мрежних маски
употребити, да би добили 10 подмрежа са максималним бројем адреса за радне станице
a. 255.255.255.192
b. 255.255.255.224
c. 255.255.255.240
d. 255.255.255.248

19. Имамо адресу из класе С да направимо 28 подмрежа, ада при том подмрежа има бар 12 корисника
адресе. Да ли је то остварљиво?
a. Не
b. Да
c. Оствариво је под условом да је адреса из класе C већа од 200.0.0.0
d. Остварибо је под условом да је адреса из класе С мања од 200.0.0.0
20. Из колико фаза се састоји процес конфигурације DHCP клијента?
a. 2
b. 3
c. 5
d. 6
e. ништа од наведеног

21. Адреса мреже је 60.0.0.0/8. треба направити 55 подмрежа. Са колико битова би адресирали подмрежу у
том случају и која би била маска подмреже
a. Са 5 битова, маска подмреже би била 255.240.0.0
b. Са 5 битова, маска подмреже би била 255.248.0.0
c. Са 6 битова, маска подмреже би била 255.252.0.0
d. Са 6 битова, маска подмреже би била 255.254.0.0

22. Адреса мреже је 132.190.0.0/16. треба направити 80 подмрежа. Која је адреса 45 подмреже, и која је нова
маска подмреже ?
a. Адреса подмреже 132.190.90.0, маска подмреже 255.255.254.0
b. Адреса подмреже 132.190.45.0, маска подмреже 255.255.254.0
c. Адреса подмреже 132.190.90.45, маска подмреже 255.255.255.0
d. Адреса подмреже 132.190.0.0, маска подмреже 255.255.254.0

23. Дата је следећа адреса мреже: 192.168.15.0/24. дату мрежу треба поделити на 24 подмреже
Колико бита је потребно позајмити да би се добио одговарајући број подмрежа? 5
Која је нова маска подмреже? 255.255.255.248
Колико укупно подмрежа се добија са тим бројем позајмљених битова? 32
Колико битова остаје у делу за адресирање хостова? 3
Колико употребљивих адреса хостова ће бити у свакој подмрежи? 6
Која је адреса 6. подмреже? 192.168.15.48
Која је прва употребљива адреса хоста у израчунатој подмрежи? 192.168.15.49
Која је последња употребљива адреса хоста у израчунатој подмрежи? 192.168.15.54
Која је бродкаст адреса за израчунату подмрежу? 192.168.15.55

24. Дата је следећа адреса мреже: 180.25.0.0/16. дату мрежу треба поделити на 90 подмреже
Колико бита је потребно позајмити да би се добио одговарајући број подмрежа? 7
Која је нова маска подмреже? 255.255.254.0
Колико укупно подмрежа се добија са тим бројем позајмљених битова? 128
Колико битова остаје у делу за адресирање хостова? 9
Колико употребљивих адреса хостова ће бити у свакој подмрежи? 510
Која је адреса 10. подмреже? 180.25.20.0
Која је прва употребљива адреса хоста у израчунатој подмрежи? 180.25.20.1
Која је последња употребљива адреса хоста у израчунатој подмрежи? 180.25.21.254
Која је бродкаст адреса за израчунату подмрежу? 180.25.21.255

25. Која је адреса последнјег хоста, из седме подмреже, за мрежу 162.251.0.0/16 ?


(мрежа је подмрежа на 50 подмрежа)
a. 162.251.14.255
b. 162.251.31.254
c. 162.251.7.254
d. 162.251.28.254
26. Адреса мреже је 199.19.9.0/24. треба направити 9 подмрежа. Која ја адреса 5 подмреже ?
a. 199.19.9.80
b. 199.19.9.20
c. 199.19.9.60
d. 199.19.9.40

27. Одредити број мреже на основу параметара једног члана мреже.


IP адреса: 227.79.238.152
Мрежна маска: 255.255.252.0
(Одговор уписати у облику нпр. 100.100.100.100)
Одговор: 227.79.236.0

28. Одредити број мрежа које би користиле наведену мрежну маску као и број адреса у свакој од њих.
Мрежна маска 255.255.248.0:
a. 2^20 mreža – 2^12 адреса
b. 2^21 мрежа - 2^11 адреса
c. 2^19 mreža – 2^13 адреса
d. 2^22 mreža – 2^19 адреса
29. Адресни простор је организован као на слици:

a. Интерфејс рутера на мрежи X има неисправну адресу за мрежни сегмент коме припада
b. Веб сервер има неисправну адресу за мрежни сегмент коме припада
c. Интерфејс рутера на мрежи Y има неисправну адресу за мрежни сегмент коме припрада
d. Рачунар 1 има неисправну адресу за мрежни сегмент коме припада

30. Одредити број мреже на основу параметара једног члана мреже.


IP адреса: 113.240.113.15
Мрежна маска: 255.255.240.0
(Одговор уписати у облику нпр. 100.100.100.100)
Одговор: 113.240.112.0

31. Одредити адресу другог хоста из десете подмреже, на основу параметра мреже IP адреса мреже:
124.240.0.0/16, подмрежена на 12 подмрежа
(Одговор уписати у облику нпр. 100.100.100.100)
Одговор: 124.240.160.2

32. Који је мрежни део адресе 192.168.1.150 са маском подмреже 255.255.255.0?


a. 192.168.255.255
b. 192.168.1.155
c. 192.168.1.255
d. 192.168.1.0

33. Која је адреса првог хоста из пете подмреже, за мрежу 130.5.0.0/23 ? (Мрежа је подмрежена на 100
подмрежа)
a. 130.5.10.1
b. 130.5.5.1
c. 130.5.0.1
d. 130.5.1.1

TEST 15 3. DEO

1. Подразумевани мрежни пролаз (default gateway) се користи:


• Уколико одредишна MAC адреса није на истој подмрежи(мрежи) као и изворишна
• Уколико је одредишна IP адреса на истој подмрежи(мрежи) као и изворишна
• Уколико одредишна IP адреса није на истој подмрежи(мрежи) као и изворишна
• Уколико је одредишна MAC адреса на истој подмрежи(мрежи) као и изворишна

2. Код BOOTP је протокола,додељивање адреса је:


• Динамичко конфигурисање адреса
• Статичко конфигурисање адреса
• Једино могуће када администратор ручно конфигурише адресу
• Унапред одређено у BOOTP табели

3. Који протокол омогућава повезивање MAC и IP адресе:


• ICMP
• IGMP
• ARP
• DNS

4. DHCP за комуникацију користи:


• ТCP протокол
• UDP протокол
• ICMP протокол
• RTP протокол

5. Које све информације може добити клијент од DHCP сервера? (више тачних одговора)
• Информације о IP адреси
• Информације о адреси подразумеваног међумрежног пролаза
• Информације о DNS серверима
• Информације о протоколу за рутирање који је у употреби
• Информације о загушењима на мрежи

6. Из колико фаза се састоји процес конфигурисања DHCP клијента?


• 2
• 3
• 5
• 6
• Ништа од понуђеног

7. RARP протокол користе клијенти да би:


• Пронашли DHS сервер
• Пронашли своју MAC адресу за познату IP адресу
• Пронашли DHCP сервер
• Пронашли своју IP адресу за познату MAC адресу

8. BOOTstrap протокол (BOOTP):


• Садржи све информације које су потребне да се клијент конфигурише
• Не садржи додатне информације,осим IP адресе
• Користи TCP за пренос порука
• Користи IP мултикаст датаграме

9. Тип поруке са којом клијент захтева адресу од DHCP сервера је:


• DHCP request
• DHCP replay
• DHCP acknowledge
• DHCP offer

10. DHCP је скраћеница за:


• Dynamic Host Configuration Protocol
• Data Host Configuration Protocol
• Dynamic Host Computer Protocol
• Data Host Computer Protocol

11. За динамичку доделу IP адресе се користи:


• DHCP протокол
• DNS протокол
• RTP протокол
• ARP протокол

12. Ако желимо да направимо подмрежу оне се за подмрежу резервишу:


• Битови највеће тежине оног дела који је додељен адреси станице (хоста)
• Битови највеће тежине оног дела који је додељен адреси мреже
• Битови најмање тежине оног дела који је додељен адреси мреже
• Битови најмање тежине оног дела који је додељен адреси станице (хоста)

13. Записи у ARP табели


• Се уклањају уз табеле после одређеног периода неактивности
• Се уклањају на захтев клијента
• Се никад не уклањају

14. Претварање IP адресе у адресу коју користи слој везе врши:


• ARP протокол
• ICMP протокол
• DHCP протокол
• IGMP протокол

15. Потребно је подмрежити мрежу класе Б тако да добијемо минимум 600 подмрежа, а у свакој подмрежи је
потребно да буде минимум 100 хостова. Која маска подмреже задовољава задати критеријум?
• 255.255.255.128
• Није могуће извршити подмрежавање
• 255.255.255.0
16. Потребно је подмрежити мрежу класе Ц тако да добијемо минимум 50 подмрежа, а у свакој подмрежи је
потребно да буде минимум 5 хостова. Која маска подмреже задовољава задати критеријум?
• 255.255.255.248
• Није могуће извршити подмрежавање
• 255.255.255.240

17. Колике је величине поље за адресу мреже код IP адреса из класе Б :


• 1 бајт
• 2 бајта
• 3 бајта
• 4 бајта

18. На оперативним системима, да би захтевали нову IP адресу од DHCP сервера можемо користити команду
• dhcp/ renew
• dhcp / renew
• ip / renew
• ipconfig /renew

19. Са датом маском подмреже 255.255.255.192 које од следећих адреса могу бити додељене хосту?
• 92.11.178.93
• 192.168.16.87
• 201.45.116.127
• 217.63.12.192
• 15.234.118.63
• 134.178.18.129

20. Дате су следеће адресе мрежа:


10.18.10.0/24
10.16.10.0/23
Маска подмреже сумарне адресе ове две мреже је:
• 255.224.0.0
• 255.255.254.0
• 255.254.0.0
• 255.252.0.0
• 255.248.0.0

21. Потребно је подмрежити мрежу класе Б тако да добијемо минимум 100 подмрежа, а у свакој подмрежи
је потребно да буде минимум 450 хостова. Која маска подмреже задовољава задати критеријум?
• Није могуће извршити подмрежавање
• 255.255.255.0
• 255.255.254.0

22. Која адреса представља адресу мреже?


• 172.87.64.0/18
• 234.43.157.8/25
• 192.168.7.1/16

24. Дате су следеће адресе мрежа:


10.10.10.128/25
10.18.10.0/24
10.16.10.0/23
Маска подмреже сумарне адресе ове три мреже је:
• 255.254.0.0
• 255.224.0.0
• 255.255.254.0
• 255.120.0.0
• 255.148.0.0

25. Дате су следеће адресе мрежа:


192.168.73.0/23
192.168.75.0/23
192.168.76.0/24

Мрежни префикс сумарне адресе ове три мреже је:


• /23
• /20
• /21
• /16
• /24

26. Адреса мреже је 60.0.0.0/8. Треба направити 55 подмрежа. Са колико битова би адресирали подмрежу у
том случају и која би била маска подмреже?
• Са 5 битова, маска подмреже би била 255.240.0.0
• Са 5 битова, маска подмреже би била 255.248.0.0
• Са 6 битова, маска подмреже би била 255.252.0.0
• Са 6 битова, маска подмреже би била 255.254.0.0

27. Дате су следеће адресе мрежа


10.50.18.120/29
10.50.16.0/24
Мрежни префикс сумарне адресе ове две мреже је:
• /20
• /16
• /29
• /24
• /19 ТРЕБА /22 КАЖУ??? Treba 22 ☺

28. Које од IP адреса спадају у 13.6.68.0/22 блок адреса?


• 13.6.71.255
• 13.6.58.32
• 13.6.69.192
• 13.6.67.255
• 13.6.72.0
• 13.6.70.224

29. Јединица података (PDU) на мрежном слоју је:


• Оквир
• Сегмент
• Датаграм
• Рам

31. Која су од понуђених поља део IPv4 заглавља?


• Изворишна адреса
• Број одредишног порта
• TTL
• IHL
• DF
• Контрола портока
• URG

32. Које од адреса спадају у 134.26.130.0/23 блок адреса?


• 134.26.129.0
• 134.26.132.32
• 134.26.130.255
• 134.26.131.192
• 134.26.130.224
• 134.26.129.255

33. Дате су следеће адресе мрежа:


172.10.129.0/24
172.15.129.0/24
Мрежни пефикс сумарне адресе ове две мреже је:
• /13
• /16
• /8
• /24
• /15

34. Connectionless – uspostava veze nije obavezna (prvi deo lekcije 15)

35. Мрежом Ц адресирају се:


• Мреже са релативно малим бројем станица
• Мреже са релативно великим бројем станица
• Мреже са изузетно великим бројем станица
• Мреже са изузетно великим бројем рутера

36. Приликом размене DHCP порука између клијента и сервера,DHCP ACK је порука коју шаље
• DHCP клијент
• DHCP сервер

37. Дате су следеће адресе мрежа:


10.16.105.0/24
10.16.106.0/23
Мрежни префикс сумарне адресе ове две мреже је:
• /24
• /16
• /20
• /22
• /21

37. Дате су следеће адресе мрежа:


192.168.17.0/21
192.168.30.0/24
Мрежни префикс сумарне адресе ове две мреже је:
• /24
• /16
• /23
• /21
• /20

38. Која од понуђених адреса је валидна адреса хоста


• Ниједна од понуђених
• 123.45.19.255/22
• 157.33.17.255/23
• 123.45.19.255/23
• 157.33.17.255/22

39. Адресни простор је организован као на слици:


40. Дате су следеће адресе мрежа
10.160.96.0/19
10.160.105.0/24
Сумарна адреса за ове две мреже је:
• 10.160.96.0/19
• 10.160.105.0/20
• 10.160.96.0/24
• 10.160.96.0/20
• 10.160.105.0/19

41. Дата је следећа адреса мреже 180.25.0.0/16. Дату мрежу треба поделити на 90 подмрежа

42. Уколико одредишна IP адреса није на истој подмрежи (мрежи) рачунар


• Мора да користи услуге ARP сервера
• Мора да користи услуге рутера
• Мора да користи услуге DNS сервера

43. Бродкаст намењена свим станицама ТЕСТ 15-1

44. DHCP je
• Следбеник BOOTP протокола
• Претходник BOOTP протокола

45. Која прва валидна адреса подмреже којој припада хост 168.24.101.232 255.255.248.0?
• 168.24.96.1
• 168.24.97.1
• 168.24.100.1
• 168.24.101.1
• 168.24.99.1

46. Са датом маском подмреже 255.255.255.224 које од следећих адреса могу бити додељене хосту?
• 192.168.16.87
• 201.45.116.159
• 217.63.12.192
• 134.178.18.56
• 15.234.118.63
• 92.11.178.93

47. Са датом маском подмреже 255.255.255.248 које од следећих адреса могу бити додељене хосту?
• 92.11.178.93
• 134.178.18.54
• 15.234.118.63
• 217.63.12.192
• 192.168.16.86
• 201.45.116.159

48. Мрежа 170.5.0.0 је подељена на 16 једнаких подмрежа, које од следећих адреса могу бити додељене
хостовима у петнаестој подмрежи?
• 170.5.239.255
• 170.5.240.255
• 170.5.240.0
• 170.5.254.128
• 170.5.241.0
• 170.5.255.255

49. Која је прва валидна адреса подмреже којој припада хост 172.24.198.232 255.255.254.0?

• 172.24.197.1
• 172.24.199.0
• 172.24.200.1
• 172.24.198.1
• 172.24.199.1

50. Дате су следеће адресе мрежа:


10.1.78.0/23
10.1.65.0/24
Мрежни префикс сумарне адресе ове две мреже је:
• /20
• /24
• /23
• /21
• /16

51. ARP табела је смештена у


• ROM меморији DHCP сервера
• ROM меморији сваког хоста
• ROM меморији DNS сервера
• RAM меморији сваког хоста

52. Са датом маском подмреже 255.255.255.252 које од следећих адреса могу бити додељене хосту?
• 217.63.12.192
• 134.178.18.54
• 201.45.116.159
• 92.11.178.93
• 192.168.16.86
• 15.234.118.63

53. Дате су следеће адресе мрежа:


192.168.23.0/24
192.168.30.0/24
Сумарна адреса ове две мреже је:
• 192.168.0.0/18
• 192.168.0.0/20
• 192.168.0.0/16
• 192.168.16.0/20
• 192.168.23.0/24

54. Потребно је подмрежити мрежу класе Ц тако да добијемо минимум 30 подмрежа, а у свакој подмрежи је
потребно да буде минимум 8 хостова. Која маска подмреже задовољава задати критеријум?
• 255.255.255.248
• Није могуће извршити подмрежавање
• 255.255.255.252

55. Поље ТТL у заглављу представља укупан бр рутера ИМА У ТЕСТ 15 1. део
56. Потребно је подмрежити мрежу класе Ц тако да добијемо минимум 32 подмрежа, а у свакој подмрежи је
потребно да буде минимум 6 хостова. Која маска подмреже задовољава задати критеријум?
• 255.255.255.248
• Није могуће извршити подмрежавање
• 255.255.255.240

57. Приликом подмрежавања, на подмрежени део и део за хостове делимо


ИМА У ТЕСТ 15 1. ДЕО

58. DHCP je скраћеница за:


• Dynamic Host Configuration Protocol
• Data Host Configuration Protocol
• Dynamic Host Computer Protocol
• Data Host Computer Protocol

59. Одредити адресу другог хоста из десете подмреже, на основу параметара мреже IP адреса мреже
124.240.0.0/16, подмрежена на 12 подмрежа

ОДговор: 124.240.160.2

60. Којој подмрежи припада хост 168.14.222.142/21


• 168.14.222.0/24
• 168.14.216.0/21
• 168.14.220.0/21
• 168.14.216.0/24
• 168.14.222.0/24

61. Дате су следеће адресе мрежа:


192.168.80.0/24
192.168.70.0/24
Сумарна адреса ове две мреже је:
• 192.168.64.0/19
• 192.168.64.0/18
• 192.168.80.0/18
• 192.168.70.0/28
• 192.168.96.0/19

62. Дате су следеће адресе мрежа:


192.168.90.0/24
192.168.73.0/24
Маска подмреже сумарне адресе ове две мреже је:
• 255.255.224.0
• 255.255.192.0
• 255.255.255.0
• 255.255.255.0
• 255.255.240.0
• 255.255.128.0

63. Приликом размена DHCP порука између клијента и сервера. DHCP Discover је порука коју шаље:
DHCP клијент

64. Да би омогућили аутоматско додељивање IP адреса у некој мрежи, та мрежа треба да има:
DHCP сервер

65. На Windows оперативним системима, да би ослободили динамичку додељену IP адресу можемо


користити команду:
ipconfig /release

66. Која од понуђених адреса је валидна адреса хоста


• Ниједна од понуђених
• 157.33.33.255/23
• 123.45.35.255/22
• 123.45.35.255/23
• 157.33.33.255/22

67. Дате су следеће адресе мрежа:


172.10.129.0/24
172.16.129.0/24
Maска подмреже сумарне адресе ове две мреже је:
• 255.254.0.0
• 255.255.254.0
• 255.224.0.0
• 255.248.0.0
• 255.252.0.0

68. Дате су следеће адресе мрежа


192.168.73.0/20
192.168.76.0/21
192.168.76.0/24
Сумарна адреса за све три мреже је:
• 192.168.76.0/24
• 192.168.72.0/21
• 192.168.76.0/23
• 192.168.73.0/20
• 192.168.0.0/19

69. Које од IP адреса спадају у 123.67.72.0/21


a) e) f)

70. Koји је мрежни део адресе 25.2.1.5/16?


• 25.2.1.0
• 25.2.0.0
• 25.2.1.5
• 25.2.1.255

71. IP протокол је:


• Датаграм типа
• Са биртуелним каналом
• Са успоставом везе
• Без успоставе везе са потврдом
• Без успоставе везе??
72. Колике је величине поље за адресу хоста класе А

TEST 15, 4 DEO


1. Написати компактни облик наведене IPv6 адресе:
2001:0DB8:A04A:0CAC:0000:0000:0000:0001
ОДГОВОР 2001:DB8:A04A:CAC::1

2. Мрежни део IPv6 адресе дефинисан је маском подмреже


Тачно
Нетачно

3. Написати компактни облик наведене IPv6 адресе:


2001:BDB1:0022:3300:0000:F000:00AB:0001
ОДГОВОР 2001:BDB1:22:3300::F000:AB:1

4. Који од записа би се могао користити као компримовани запис следеће IPv6 адресе :
2001:000E:0DB8:0101:0000:0001:0000:0020
a. 2001:E:DB8:101:0:1:0:20
b. 2001:E:0DB8:101::1:0020
c. 2001:0E:0DB8:0101:::20
d. Ова адреса не може да се запише у компримованом облику

5. Који од записа би се могао користити као компримовани запис следеће IPv6 адресе :
2001:0000:0DB8:1101:0000:0000:0000:0020
a. 2001:0:DB8:1101::20
b. 2001::0DB8:1101::0020
c. 2001:0:0DB8:1101:::0020
d. Ова адреса не може да се запише у компримованом облику

6. Која од наведених IPv6 адреса спада у глобалне уникаст адресе?


a. 2001:1234:5678::1
b. FC00:1234::FE
c. FEC0:0DB8::10
d. FE80::1

7. Уређаји који имају IPv4 и IPv6 скуп протокола истовремено називају се:
a. Double-protocol уређаји
b. Double-stack уређаји
c. Dual-stack уређаји
d. Dual-protocol уређаји

8. 2а03:2880:F010:800:FACE:B00C:0:1 је валидна IPv6 адреса?


Тачно
Нетачно

9. Вредности за додатна заглавља код IPv6 протокола су следеће:


43 – заглавље IPv6 рутирања
60 – заглавље одредишних опција
50 – заглавље сигурности податка
59 – нема следећег заглавља
51 – заглавље о IPv6 аутентификацији
0 – заглавље опције корак по корак
44 – заглавље IPv6 делова

10. Написати компактни облик наведене IPv6 адресе:


2001:АDB8:0000:0000:00АF:0000:0000:0001
ОДГОВОР 2001:АDB8:0:0:АF::1

11. На слици је приказано

a. Заглавље IPv3 протокола


b. Заглавље IPv4 протокола
c. Заглавље IPv5 протокола
d. Заглавље IPv6 протокола

12. IPv6 мрежни мрефикс (''адреса мреже'') је 2001:DВ8:1:1::/64


Хадрверска адреса етернет интерфејса је: FС:99:47:75:СЕ:Е0
Ако се у мрежи корисни SLAAC, односно аутоконфигурација адреса са EUI-64 процесом, да ли се може
знати шта ће на крају хост користити као своју глобалну адресу?
a. FЕ80: FЕ99:47FF: FЕ75:СЕЕ0/64
b. Адресу додељује SLAAC сервер
c. 2001:DВ8:1:1: FЕ99:47FF: FЕ75:СЕЕ0/64
d. Само DНСР v6 у овој ситуацији може да додели адресу
e. 2001:DВ8:1:1::/64
f. 2001:DВ8:1:1:: EUI-64/64

13. Од колико хексадецималних цифара се састоји IPv6 адреса?


a. 8
b. 32
c. 128
d. 64

14. Корисник седи за рачунар А и уочава IPv6 подешавања на рачунару: сопствену адресу FЕ80::А и адресу
подразумеваном мрежног пролаза FЕ80::1
Други корисник седи за рачунаром Б на другом сегменту мреже и уочава сепствену адресу FЕ80::В
Корисник за рачунаром А уноси ping FЕ80::B и не добија одговор.
У чему је проблем?
a. Адреса хоста Б није исправна за сегмент у коме се налази
b. Рутер нема иснравну IPv6 табелу рутирања
c. За међусобну комуникацију, рачунар А и Б морају да користе глобалне адресе
d. Хост Б нема подешен подразумевани мрежни пролаз

15. Која од наведених IPv6 адреса није исправна?


a. 2001:DВ8:АСАD:1:1234:5678:9АВСD:ЕF
b. 2001:0DВ8::1
c. FЕ80::1
d. 2001::DВ8::1234:FЕ00
16. Од колико хекстета се састоји IPv6 адреса?
a. 64
b. 128
c. 32
d. 8
17. Која од наведених IPv6 адреса није исправна?
a. 2001:::DВ8:1234: FЕ00
b. 2001:0DВ8:АСАD::1
c. FЕ80::1
d. 2001:DВ8:АСАD:1:1234:5678:9АВСD:ЕF
18. Приликом генерисања EUI-64 потребна су 2 параметра:
a. 48-битна етернет МАС адреса и предефинисаних 24 бита
b. 32-битна етернет МАС адреса и предефинисаних 32 бита
c. 48-битна етернет МАС адреса и предефинисаних 16 бита
d. За генерисање EUI-64 су потребна 3 параметра
19. Написати компактни облик наведене IPv6 адресе
2001:0DВ8:FЕ00:0САС:0000:0000:00АА:0001
ОДГОВОР 2001:DВ8:FЕ00:САС::АА:1
20. Како се зове стратегија за прелаз са IPv4 на IPv6 код које на уређају паралелно функционишу и IPv4 и IPv6?
a. Транслација
b. Тунелирање
c. Декапсулација
d. Dual stack
21. Дата је глобална IPv6 адреса хоста: 2001:DВ8:FFЕА:FЕЕ0:АВСD:255:255:1
Ако се користи 48-битни глобални префикс и 64-битни идентификатор интерфејса, шта представља
идентификатор подмреже (Subnet ID) у наведеној адреси
ОДГОВОР ________________________

22. Која од наведених IPv6 адреса спада у адресе локалне везе(link lokal)?
a. FE00:1234::FE
b. FECO:0DB8::10
c. 2001:DB8:ACAD::1
d. FE80::1
23. Код IPv6 је на идентичан начин импрементиран као и код IPv4 протокола?
Тачно
Нетачно
24. Администратор мреже је хостовима на неколико мрежа сбоје локације доделио адресе из опсега FС00::/7
– FDFF::/7, без консултација са својим посредником услуга. Хостови са овим адресама успешно
комуницирају али не могу да користе Интернет.
Шта од следећег је тачно?
a. Ово су јединствене локалне адресе за комуникацију унутар једне локације
b. Ово су приватне IPv6 адресе за комуникацију унутар једне мреже (''private IPv6’’)
c. Иви сз адресе кијакбе везе (''link local'') за комуникацију унутар сегмента
d. Ово су нерегуларне адресе додељење без консултавија са посредником улуга услуга и зато
хостови не могу да користе Интернет
25. Колика је дужина IPv6 адресног поља?
a. 64 бита
b. 128 бита
c. 8 бита
d. 32 бита
26. Уређај је путем SLAAС (Stateless Address Autoconfiguraton) добио IPv6 мрежне параметре, али још увек не
може да ''изађе'' на Интернет, због чега?
a. SLAAС не додељује адресу Default Gateway-a (Рутера)
b. SLAAС не додељује адресу DNS сервера
c. SLAAС није механизам за додељивање мрежних параметара
27. Код IPv6 броадкаст је на идентичан начин имплементиран као и код IPv4 протокола?
Тачно
Нетачно
28. Адресно поље IPv6 протокола је:
a. 4 бајта
b. 16 бајтова
c. 32 бајта
d. 48 бајтова
29. Мрежни део IPv6 адресе дефинисан је мрежним префиксом?
Тачно
Нетачно
30. Написати компактни облик наведене IPv6 адресе:
2001:BDB0:0000:0000:00AF:F000:00AB:0001
ОДГОВОР 2001:BDB0::AF:F000:AB:1
31. Код IPv6 протокола уникаст више не постоји?
Тачно
Нетачно

32. Корисник је проверавао мрежна подешавања свог рачунара и установио да рачунар хардверском
адресом адаптера 00:25:22:7c:e7:29 има подешену и IPv6 адресу fe80::225:22ff:fe7c:e729 и ако он сам није
вршио подешавања IPv6 адресе.
О чему се ту ради?
a. То је глобална IPv6 адреса прибављена на основу аутоконфигурације и EUI процеса
b. То је аутоматски генерисана адреса локалне везе за комуникацију на локалном мрежном сегменту
c. То је као и хардверска адреса, фабрички уграђена IPv6 адреса за комуникацију са IPv6 хостовима
d. То је глобална IPv6 адреса прибављена од DHCP сервера за IPv6 протокол која је резервисана за
дату хардверску адресу
33.
TEST 16
1. Којој врсти протокола припада RIP протокол за рутирање ?
a. BGP
b. EGP
c. IGP
d. EIGRP

2. Статичко попуњавање табеле рутирања значи:


a. Да се табеле рутирања попуњавају аутоматски када се рутер укључи
b. Да одређени рутери имају право да их мењају
c. Да се табеле рутирања конфигуришу приликом подизања система и не могу се мењати
d. Да само администратор то ручно може да уради

3. Чиме се загушење у мрежном саобраћају може ублажити:


a. Реконфигурисанјем мреже
b. Већим бројем MAC адреса
c. Коришћењем IP адреса из класе D
d. Повећањем броја концентратора на мрежи

4. Који од наведених протокола припада Distance-Vector протоколима за рутирање ?


a. OSFP
b. RIP
c. BGP
d. EIGRP

5. IGP је протокол за рутирање :


a. У локалним мрежама IEEE 802.16 типа
b. У локалним мрежама IEEE 802.11 типа
c. У оквиру аутономних системима
d. Између аутономних система

6. BGP је протокол за рутирање :


a. У локалним мрежама IEEE 802.16 типа
b. У локалним мрежама IEEE 802.11 типа
c. У оквиру аутономних системима
d. Који се користи при повезивању у аутономних система

7. Метрика је појам који се везује за:


a. Динамичке протоколе за рутирање
b. Статичке протоколе за рутирање
c. Етернет рачунарске мреже
d. Бежичне системе преноса података

8. Интерфејси на рутеру: (ПИТАЊЕ СА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА)


a. Припрадају различитим мрежама
b. Имају исте IP адресе и маске подмреже
c. Су хостови на различитим IP мрежама
d. Могу да припадају једној или више мрежа
e. Имају IP адресу и маску подмреже на различитим мрежама

9. Који од наведених протокола припрада Link-State протоколима за рутирање ?


a. OSFP
b. RIP
c. BGP
d. IGRP

10. Код процеса рутирања, одреднишна IP адреса се:


a. Мења на сваком рутеру
b. Мења само од стране привилегованих рутера којима је дато то право
c. Никад не мења при проласку кроз рутер
d. Мења на одредишну

11. При преносу говора у мрежама за пренос подаака који од параметара заслужује највише пажње ?
a. Пропусни опсег
b. Кашњење
c. Поузданост
d. Преслушавање

12. Одређивање најбоље путање рутера укључујући евалуацију више путања ка истој одредишној мрежи и
одабир оптималне или најкраће путање којом се може доћи до те мреже:
a. Тачно
b. Погрешно

13. Рутер користи табелу рутирања:


a. Као мапу за откривање путање од изворишта
b. Као мапу преко које открива најбољу путању до одредишта
c. Као мапу за откривање одредишне адресе и одредишног порта
d. Као филтер преко кога одређује да ли пакет сме да напусти изворишну мрежу

14. Рутери су уређаји који :


a. Преусмеравају пакете на основу одредишног броја порта
b. Преусмеравају пакете на основу изворишне IP адресе
c. Препусмеравају пакете од оригиналног изворишта до крајњег одредишта
d. Преусмеравају пакете на основу изворишног броја порта

15. Метрика је појам који је везан за :


a. Удаљеност
b. Ширину опсега, кашњење, поузданост и цену
c. Цену
d. Пропусни опсег

16. Који тип рутирања се користи код страница :

Страница А и В – директно рутирање


Страница С и В – директно рутирање
Страница F и D – директно рутирање
Страница F и E – директно рутирање
Страница А и D – индиректрно рутирање
Страница C и F – индиректрно рутирање
Страница B и E – индиректрно рутирање

17. Код RIP протокола за рутирање шта се користи као метрика за опис руте ?
a. Број скокова
b. Маска подмреже
c. Пропусни опсег
d. Кашњење

18. RIP Је протокол за рутирање, а ознака је скраћеница од :


a. Routing interconnection protocol
b. Reverse information protocol
c. Routing interconnection precedence
d. Routing information protocol
19. Која од станица на слици користе индиректрно рутирање за међусобну комуникацију?
(Питање са више тачних одговора)

Одаберите бар један одговор.


a. Станица A и B
b. Станица A и E
c. Станица D и C
d. Станица D и F

20. Код процеса рутирања, одредишна МАС адреса се:


a. Мења на сваком рутеру
b. Мења само на изворишту
c. Мења само на на одредишту
d. Не мења никада

21. Рутер одлучује о преусмеравању на:


a. првом слоју
b. другом слоју
c. трећем слоју

22. Означите нетачан одговор. У RAM меморији рутера се чувају:


a. конфигурациони фајлови
b. софтвер за дијагностику који је користи приликом укључивања рутера
c. табела рутирања
d. ARP кеш

23. При сваком пролазу кроз рутер поље TTL се:


a. не мења се
b. повећава за 1
c. смањује за 1
24. Адресно поље IPv6 протокола је:
a. 4 бајта
b. 16 бајтова
c. 32 бајта
d. 48 бајтова

25. Да би открио најбољу путању за задату адресу одредишта, рутер користи:


a. табелу рутирања
b. протокол за рутирање
c. IP протокол

26. Вредности за додатна заглавља код IPv6 протокола су следеће:


43 – заглавље IPv6 рутирања
60 – заглавље одредишних опција
50 – заглавље сигурности податка
59 – нема следећег заглавља
51 – заглавље о IPv6 аутентификацији
0 – заглавље опције корак по корак
44 – заглавље IPv6 делова

27. Код рутера :


Изаберите један или више одговора:
a. MAC адресе се користе само на Етернет интерфејсима
b. MAC адресе се користе на свим интерфејсима, без обзира на то која се технологија преноса
користи
c. WAN интерфејси користе MAC адресе на слоју везе без обзира на технологију преноса која се
користи
d. WAN интерфејси користе своје сопствене адресе слоја везе у зависности која се од технологија
преноса користи

28. Рутер је:


a. Рачунар
b. скуп протокола
c. оперативни систем

29. Одредишна IP адреса:


a. се мења на сваком рутеру
b. се мења од стране привилегованих рутера
c. не мења се никада
d. се мења само када рутер не пронађе одредишну мрежу

30. Код рутера, оперативни систем рутера се чува у:


a. RAM меморији
b. FLASH меморији
c. ROM меморији
d. NVRAM меморији

31. Ако рутер добије Етернет рам код кога је у поље Type уписана вредност 0x800, он зна да је у делу за
податке смештен:
a. ICMP пакет
b. ARP request
c. IP пакет

32. MAC адеса се:


a. мења на сваком рутеру у адресу следећег рутера или станице
b. мења на изворишту
c. мења на одредишту
d. не мења никада

33. Табела рутирање не садржи и излазни интерфејс преко кога се преусмерава пакет:
a. Погрешно
b. Тачно

34. Рутер је путем RIP протокола добио две различите информације-руте о једној те истој удаљеној мрежи.
Коју информацију ће рутер користити за усмеравање пакета ка тој мрежи?
a. користи се рута која је стигла од „next hop“ рутера
b. користи се рута која је стигла из истог аутономног система
c. користи се рута која је прва приспела
d. користи се рута са бољом метриком
e. користе се обе информације ради расподеле оптерећења

35. Када рутер одређује најбољу путању за неки пакет, он испитује:


a. само одредишну IP адресу у том пакету
b. изворишну и одредишну IP адресу у том пакету
c. само изворишну IP адресу у том пакету

36. OSFP је протокол за рутирање, а ознака је скраћеница од:


a. open shared path first
b. open shortest path first
c. open shared feature protocol

37. За динамичку доделу IP адреса се користи:


a. DNS
b. DHCP
c. TTL

38. Из колико фаза се састоји процес конфигурисања DHCP клијента?


a. 2
b. 3
c. 6
d. 5
e. ништа од понуђеног
39. Које све информације може добити клијент од DHCP сервера?
a. информације о загушењима на мрежи
b. информације о адреси подразумеваног међумрежног пролаза
c. информације о протоколу за рутирање који је у употреби
d. информације о IP адреси
e. информације о DNS серверима

40. DHCP за комуникацију користи:


a. ICMP
b. TCP
c. RTP
d. UDP

41. Када се жели пакет послати на све адресе (бродкаст) онда је одредишна адреса:
a. 255.255.255.255
b. 1.1.1.1
c. 0.0.0.0

42. У IPv6 протоколу, стандардизована дужина адресе је:


a. 64 бита
b. 32 бита
c. 128 битова

43. Kod RIP protokola za rutiranje šta se koristi kao metrika za opis rute?
a. bandwidth i delay
b. hop count
c. maska podmreže

44. ARP протокол се користи да би се:


a. да би рутер обавестио изворишни рачунар да IP пакет који је стигао до њега није пронашао своје
одредиште
b. пронашла непозната IP адреса станице када је позната њена MAC адреса
c. пронашла непозната MAC адреса станице када је позната њена IP адреса

45. Који протокол омогућава повезивање MAC и IP адресе:


a. ARP
b. ICMP
c. IGMP

46. Ако је мрежна адреса једне LAN мреже 175.10.16.0/26, у њој можемо максимално адресирати:
a. 63 хоста
b. 61 хост
c. 59 хостова

47. Метрика је појам који се везује за:


a. динамичке протоколе за рутирање
b. ИЕЕЕ 802.3
c. статичке протоколе за рутирање

48. Ако је мрежна адреса једне LAN мреже 163.100.16.0/25, у њој можемо максимално адресирати:
a. 128 хостова
b. 127 хостова
c. 125 хостова

49. MAC адреса се :


a. мења на сваком рутеру у адресу следећег рутера или станице
b. мења на изворишту
c. мења на одредишту
d. не мења никада

50. Ако рутер добије Етернет рам код кога је у поље Type уписана вредност 0x800, он зна да је у питању пакет
који не треба рутирати:
a. Нетачно
b. Тачно

51. Сви интерфејси на рутеру:


a. припадају различитим мрежама
b. могу припадати истој мрежи
c. могу припадати истој LAN мрежи али не и истој WAN мрежи

52. Примери WAN (Wide Area Network) интерфејса на рутеру су:


Изаберите један или више одговора:
a. серијски интерфејс
b. гигабит етхернет интерфејс
c. ISDN интерфејс
d. етхернет интерфејс
e. фраме релаy интерфејс

53. Шта од следећег представља врсту аутономног система?


Изаберите један или више одговора:
a. систем повезан са више других система који не прихвата транзини саобраћај
b. систем са вектором удаљености
c. система који има само једну везу са другим системима
d. систем који није повезан ни са једним другим системом
e. систем повезан са више других система који прихвата транзитни саобраћај
f. систем са стањем везе који користи TCP за размену информација
54. За повезивање рутера на локалну рачунарску мрежу користе се:
Изаберите један или више одговора:
a. фраме релаy интерфејс
b. серијски интерфејс
c. етхернет интерфејс
d. ISDN интерфејс
e. гигабит етхернет интерфејс

55. Уколико одредишна IP адреса не припада ни једној мрежи директно повезаној са рутером:
a. рутер одбацује пакет и шаље ICMP поруку изворишту
b. рутер мора да одбаци пакет јер није нашао путању до одредишта
c. рутер одбацује пакет и шаље ICMP поруку одредишту
d. рутер мора да преусмери овај пакет ка другом рутеру
56. Када рутер RTC треба да пошаље пакет ка хосту Y шта ће прво урадити да би пронашао његову MAC
адресу?

a. Послаће натраг ARP reply


b. Потражиће је у свом ARP кешу
c. Послаће ARP request преко е0
57. Означите уређаје на слици

4 комутатор 2. слоја (layer 2 switch)


2 концентратор (hub)
3 мост (bridge)
1 рипитер (repeaters)

58. Табела рутирања једног рутера је дата на слици:

До рутера је стигао пакет са следећим карактеристикама:


- Изворишна адреса: 10.10.10.11
- Изворишни порт: 19268
- Одредишна адреса: 172.31.16.31
- Одредишни порт: 80
- Транспортни протокол: TCP
- TLL: 128

Како ће изгледати пакет када напусти рутер?


a. TLL Ће бити постављен на 127
b. Ни једно поње у заглављу пакета неће бити промењено
c. Изворишни порт ће бити промењен у 1024
d. Одредишна адреса ће бити поставњена на 155.14.14.254 (адреса следећег некст хоп рутера)
e. Изворишна адреса ће бити порсављена на 155.14.14.1 (адреса eth2 интерфејса рутера)

59. Коју MAC адресу хост X уписује за одредишну када шаље пакет хосту Y?

a. 00-20
b. 0C-22
c. 0B-20
d. 00-10

60. Рачунар “PC1” је исправно конфигурисан и може да комуницира са хостовима на другим мрежама. Рутер
који повезује две мреже је исправно конфигурисан.

Корисник који седи за рачунаром “PC1” уноси команду:


Ping 172.16.2.11
Шта се након тога дешава на рачунару “PC1”?
a. Рачунар пакује ICMP пакет у етернет рам намењен за броадкаст MAC адресу како би рам стигао до
рутера
b. Рачунар шање ARP захтев за хостом са адресом 172.16.2.1
c. Пакет се може испоручити директрно јер је одредишна адреса на истој класној мрежи
172.16.0.0/16
d. Рачунар шање ARP захтев за хостом са адресом 172.16.1.1
e. Рачунар пакује ICMP пакет у етернет рам намењен за адресу која је на страници конфигурисана
као адреса подразумеваног мрежног пролаза
f. Рачунар шаље ARP захтев за хостом са адресом 172.16.2.11

61. Станица C1 жели да комуницира са станицом C3. Која одредишна IP адреса ће бити уписана у раму који
станица C1 шаље?

a. IP Адреса рутера интерфејса INT2


b. IP Адреса комутатора K2
c. IP Адреса станице C1
d. IP Адреса комутатора K1
e. IP Адреса рутера интерфејса INT1
f. IP Адреса станице C3

62. Проширењем простора идентификатора виртуелних мрежа омогућава да корисници имају своје
сопствене виртуелне локалне мреже у оквиру виртуелне мреже коју им додељује интернет посредници
a. Зависи од адресирања интернет посредника
b. Нетачно
c. Зависи од адресирања у оквиру локалне мреже
d. Тачно

63. Станица C3 жели да комуницира са станицом C6. Која изворишна IP адреса ће бити уписана у раму који
станица C3 шаље?

a. IP адреса комутатора K2
b. IP адреса рутера интерфејса INT1
c. IP адреса комутатора K1
d. IP адреса станице C6
e. IP адреса станице C3
f. IP адреса рутера интерфејса INT2

64. Када пакет прелази путању до одредишног хоста, одредишна IP адреса у заглављу пакета
a. Се мења на сваком рутеру
b. Се мења од стране привилегованих рутера
c. Не мења се никада
d. Се мења само када рутер не пронађе одредишну мрежу

65. станица C3 жели да комуницира са станицом C1. Која одредишна MAC адреса ће бити уписана у раму који
станица C3 шаље?

a. MAC адреса комутатора K2


b. MAC адреса рутера интерфејса INT1
c. MAC адреса комутатора K1
d. MAC адреса станице C3
e. MAC адреса станице C1
f. MAC адреса рутера интерфејса INT2

66. Табела рутирања једног рутера је дата на слици:


До рутера је стигао пакет са следећим карактеристикама:
- Изворишна адреса: 211.11.11.47
- Изворишни порт: 17231
- Одредишна адреса: 172.30.17.31
- Одредишни порт: 80
- Транспортни протокол: TCP
- TLL: 128
Како ће се рутер понашати према овом пакету?
a. Проследиће га преко интерфејса eth0
b. Проследиће га преко интерфејса eth1
c. Проследиће га преко интерфејса eth2
d. Пакет ће бити одбачен
e. Пакет ће бити враћен извору а TLL вредност декрементирана
f. Проследиће га преко интерфејса eth3

67. станица C1 жели да комуницира са станицом C5. Која одредишна MAC адреса ће бити уписана у раму који
станица C1 шаље?

a. MAC адреса комутатора K2


b. MAC адреса рутера интерфејса INT1
c. MAC адреса комутатора K1
d. MAC адреса станице C5
e. MAC адреса станице C1
f. MAC адреса рутера интерфејса INT2

68. Рутер RTA треба да пренесе пакет упућен од хоста X ка хосту Y, у раму који RTA буде послао, у пољу које
садржи изворишну IP адресу ће бити уписано:
a. 192.168.1.0
b. 192.168.2.0
c. 192.168.2.2
d. 192.168.1.10

69. Означити на којим линковима ће ARP request бити послат када комуницирају станице C1 и C5

a. 3, 4, 5, 7, 9
b. 2, 4, 6, 7, 8, 10
c. 4, 5, 7, 9
d. 4, 5, 7

70. Табела рутирања једног рутера је дата на слици:


До рутера је стигао пакет са следећим карактеристикама:
- Изворишна адреса: 10.10.10.11
- Изворишни порт: 19268
- Одредишна адреса: 172.32.17.31
- Одредишни порт: 80
- Транспортни протокол: TCP
- TLL: 128
Како ће се рутер понашати према овом пакету?
a. Проследиће га преко интерфејса eth0
b. Проследиће га преко интерфејса eth1
c. Проследиће га преко интерфејса eth2
d. Пакет ће бити одбачен
e. Пакет ће бити враћен извору а TLL вредност декрементирана
f. Проследиће га преко интерфејса eth3

71. Означите уређаје на слици

6 комутатор 3. слоја (layer 3. switch)


5 рутер (router)
7 међумрежни пролаз (gateway)

72. На слици је приказано повезивање различитих група корисника у физички раздвојене сегменте мреже
a. Тачно
b. Нетачно

73. Означите делове IEEE802 референтног модела

a. 3 – Физички слој
b. 2 – MAC подслој
c. 1 – LLC подлсој
74. Када рутер RTC треба да пошаље пакет ка хосту Y и није пронашао његову MAC адресу у свом ARP кешу:

a. Послаће ARP request преко e0


b. Послаће ARP request преко s0
c. Послаће натраг ARP reply

75. Када рутер RTA од хоста X добије пакет упућен хосту Y, он формира нови Етернет рам, при томе ће за
изворишну и одредишну MAC адресу уписати:

a. 0A-10 за извориште и 0B-31 за одредиште


b. 00-10 за извориште и 0B-31 за одредиште
c. 00-20 за извориште и 0B-31 за одредиште
d. 0A-10 за извориште и 0B-20 за одредиште
e. 00-20 за извориште и 0B-20 за одредиште

76. Станица C2 жели да комуницира са станицом C4. Која одредишна IP адреса ће бити уписана у раму који
станица C2 шаље?

a. IP Адреса станицe C4
b. IP Адреса рутера интерфејса int2
c. IP Адреса станице C2
d. IP Адреса комутатора K2
e. IP Адреса комутатора K1
f. IP Адреса рутера интерфејса int1

77. Када рутер RTB формира рам којим се прености пакет упућен од изворишта X ка одредишту Y, он ће унети
одговарајуће адресе, при томе IP адресе у заглављу пакета :
a. Промениће се адреса изворишта
b. Остати непромењене
c. Промениће се адреса одредишта
d. Промениће се обе адресе

78. Да би рачунар “PC1” могао да комуницира са хостовима на другој мрежи рутера, потребно је да буде
конфигурисан са:

a. Адресом подразумеваног мрежног пролаза 172.16.1.1


b. Адресом подразумеваног мрежног пролаза 172.16.2.1
c. Може се користити броадкас MAC адреса како би рам стигао до рутера
d. Пакет се може испоручити директно преко броадкаст адресе јер је одредишна на истој класној
мрежи 172.16.0.0/16
e. MAC адресом подразумебаног мрежног пролаза: АА:АА:АА:АА:АА:АА
f. MAC адресом подразумебаног мрежног пролаза: ВВ:ВВ:ВВ:ВВ:ВВ:ВВ

79. Када рутер RTA прослеђује пакет са одредишном IP адресом 192.168.4.10, на основу табеле рутирања
рутера RTA одредити кроз колико још рутера тај пакет треба да прође пре него сто стигне на своје коначно
одредиште

a. 1
b. 0
c. 2

80. Ако хост X жели да пошаље IP адресу хосту Y он ће формирати одговарајући етернет рам и започети слање
пакета. Одаберите које вредности треба поставити за изворишну и одредишну IP адресе а које за
изворишне и одредишне MAC адресе.
Изворишна MAC адреса: 0A-10
Изворишна IP адреса 192.168.1.10
Одредишна IP адреса 192.168.4.10
Одредишна MAC адреса 00-10

81. Предност у примени виртуелних локалних мрежа је вишеструка:


1 – Сигурност
2 – повећавање трошкова
3 – Смањивање трошкова
4 – високе перформансе
5 – смањење колизије
6 – ублажавање броадкаст олује
7 – смањење перформанси мреже
a. 2, 5, 7
b. 2, 4, 5, 6
c. 1, 2, 7
d. 1, 5, 6
e. 1, 3, 5, 7

82. Топологија мреже је дата на слици:

Коју IP адресу је могуће конфигурисати на eth0 интерфејсу рутера?


a. 192.168.22.2
b. 192.168.22.1
c. 192.168.11.253
d. 192.168.1.1

83. Када рутер RTC од хоста X добије пакет упућен хосту Y, он формира нови Етернет рам, при томе ће за
изворишну и одредишну MAC адресу уписати:
a. 00-20 за извориште и 0B-20 за одредиште
b. 00-10 за извориште и 0B-20 за одредиште
c. 0C-22 за извориште и 0B-20 за одредиште
d. S0 за извориште и 0C-22 за одредиште
e. S0 за извориште и 0B-20 за одредиште

84. Станица С3 жели да комуницира са станицом С6. Која изворишна МАС адреса ће бити уписана у раму који
станица С3 шаље?

a. МАС адреса комутатора К2


b. МАС адреса станице С6
c. МАС адреса рутера интерфејса int2
d. МАС адреса рутера интерфејса int1
e. МАС адреса станице С3
f. МАС адреса комутатора К1

85. Рутер RTА треба да пренесе пакет упућен од хоста X ка хосту Y, у раму који RTА буде послао, у пољу које
садржи изворишну IP адресу ће бити упусано:

a. 192.168.2.2
b. 192.168.1.0
c. 192.168.1.10
d. 192.168.2.0

86. Станица C3 жели да комуницира са станицом C6. Која изворишна МАC адреса ће бити уписана у раму који
станица C3 шаље?
a. IP адреса комутатора K2
b. IP адреса рутера интерфејса INT1
c. IP адреса комутатора K1
d. IP адреса станице C6
e. IP адреса станице C3
f. IP адреса рутера интерфејса INT2

87. Рутер RTB треба да пренесе пакет упућен од хоста X ка хосту Y у раму који RTB буде послао, у пољу које
садржи изворишну IP адресу ће бити уписано:

a. 192.168.2.1
b. 192.168.3.2
c. 192.168.1.10
d. 192.168.3.0

ТЕСТ 17
1. Величина поља изворишни односно одредишни порт у TCP заглављу омогућава постојање:
a. Максимално 32768 портова
b. Максимално 65536 портова
c. Максимално 1024 порта
d. Максимално 16777216 портова

2. Часовник за ретрансмисију Syn сегмента се користи:


a. Да укаже да треба поново да се пошаље сегмент који није потврђен
b. Да укаже да треба прекинути везу пошто ниједан сегмент није потврђен
c. Да се постави минимално време за затварање једне и отварање друге везе са истом одредишном
адресом
d. Да се постави максимално време између два сегмента ACK/CREDIT
e. Да се постави време између два покушаја да се веза успостави и отвори

3. Приликом анализе мрежног саобраћаја, `ухватили` сте пакет са следећим карактеристикама:

4. како се означава јединица података транспорт слоја?


a. SPDU
b. NPDU
c. TPDU
d. EPDU

5. Oзначите елементе са слике:


6. Шта означава стање ESTABLISHED у дијаграму стања транспортног слоја?
a. да је веза између два процеса на транспортном слоју на разлицитим хостовима успостављена
b. да је веза између два процеса у суседним слојевима истог хоста успостављена
c. да је веза између два процеса у транспортном слоју истог хоста успостављена
d. да је веза између две апликације истог хоста успостављена

7. Број потврде означава:


a. први следећи бајт који се очекује
b. последњи бајт који је успешно примљен
c. први бајт који је успесно примљен
d. последњи бајт који се очекује

8. Број потврде АN је поље величин:


a. 32 бита
b. 24 бита
c. 16 бита
d. 8 бита
e.
9. Отвор прозора је поље величине
a. 32 бита
b. 24 бита
c. 16 бита
d. 8 бита

10. Ознака RSТ постављена на 1 користи се:


a. за прихватање неочекиваног захтева
b. одбацивање неочекиваног захтева
c. када часовник за ретрансмисију истекне
d. када су различите величине отвори прозора на пријемној и предајној страни

11. Часовник за отвор клизајућег прозора се користи:


a. да укаже да треба поново да се пошаље сегмент који није потврђен
b. да се укаже да треба прекинути везу пошто ниједан сегмент није потврђен
c. да се постави минимално време за затварање једне и отварање друге везе са истом одредишном
адресом
d. да се постави максимално време између два сегмена ACK/CREDIT
e. да се постави време између два покушаја да се веза успостави и отвори

12. Редослед примитива у времену је следећи:


a. захтев, индикација, потврда, одговор
b. индикација, захтев, потврда, одговор
c. захтев, индикација, одговор, потврда
d. индикација, захтев одговор, портврда

13. Проток података транспортног слоја представља


a. физичку везу између крајњих тачака везе и обезбеђује транспортну услугу од изворишне станице
до одредишта
b. логичку везу између апликација и обезбеђује транспортну услугу од изворишне станице до
одредишта
c. физичку везу између крајњих тачака везе и обезбеђује мрежну услугу од изворишне станице до
одредишта
d. логичку везу између крајних тачака везе и обезбеђује транспортну услугу од изворишне станице
до одредишта

14. Шта сачињава прикључак (socket)?


a. socket је пар MAC и IP адресе
b. socket је пар порт и IP адресе
c. socket је пар порт и MAC адресе
d. socket је пар IP адресе и апликације

15. За успоставу TCP везе потребна је:


a. двострука размена управљачких сегмената
b. трострука размена управљачких сегмената
c. четворострука размена управљачких сегмената
d. петострука размена управљачких сегмената

16. ЕCE и CRW флегови унутар ТCP заглавља се користе за:


a. за извештавање о загушењу
b. за успоставу везе
c. за откривање неактивних веза
d. за раскидање везе

17. Одредити стања код ТСР протокола

18. Колика је величина заглавља TPDU-а?


a. 20 бајтова
b. 25 бајтова
c. 32 бајта
d. 40 бајтова

19. Одредити стања код ТСР протокола:

20. Часовник за поновну успоставу везе се користи:


21. Часовник за прекид се користи:
a. Да укаже да треба поново да се пошаље сегмент који није потврђен
b. Да укаже да треба прекинути везу пошто ниједан сегмент није потврђен
c. Да се постави минимално време за затварање једне и отварање друге везе са истом одредишном
адресом
d. Да се постави максимално време између два сегмента ACK/CREDIT
e. Да се постави време између два покушаја да се веза успостави и отвори

22. Одредити стања ТСР протокола:

23. Приликом анализе мрежног саобраћаја ухватили сте пакет са следећим карактеристикам
транспортни протокол ТSP
изворишна адреса – 152.12.252.1
одредишна адреса – 72.14.215.104
изворишни порт – 3852
одредишни порт – 80
сетовани флегови – SYN
Шта представља овај пакет?
a. захтев за раскидање везе која је успостављена са неким WЕБ сервером
b. захтев за успоставу везе са неким FTPсервером
c. захтев за успоставу везе са неким WЕB сервером
d. захтев за раскидање везе са неким FTPсервером

24. Која ознака (флег) се поставља у заглављу ТCP сегмента као обавештење да је у мрежи дошло до
загушења?
a. RST
b. FIN
c. PUSH
d. ECN

25. Који број порта је додељен Телнет протоколу?


a. 23
b. 21
c. 80
d. 25

26. Који број порта је додељен FTP протоколу?


a. 23
b. 21
c. 80
d. 25

27. URG флег је:


a. поље које указује на почетак хитних података
b. поље које указује на дужину хитних података
c. поље које указује на величину прозора за хитне податке
d. поље које указује на крај хитних података

28. Који број порта је додељен HTTP протоколу?


a. 23
b. 21
c. 80
d. 25
29. Распоред примитива у времену је следећи:
a. Захтев, индикација, потврда, одговор
b. Индикација, захтев, потврда, одговор
c. Захтев, индикација, одговор, потврда
d. Индикација, захтев, одговор, потврда

30. Three-way handshake процедура за успоставз дефинише размену три TCP пакета имеђу А и Б транспортне
целине:
a. A шаље TCP сегменте са сетованим Sny битом, Б потврђује са Sny и Ack , А потврђује са Ack
b. A шаље TCP сегменте са сетованим Ack битом, Б потврђује са Sny и Ack , А потврђује са Sny
c. A шаље TCP сегменте са сетованим Sny битом, Б потврђује са Ack , А потврђује са Sny и Ack
d. A шаље TCP сегменте са сетованим Ack битом, Б потврђује са Sny и Ack , А потврђује са Sny и Ack

31. ЕCE и CWR флегови унутар TCP заглавља се користе:


a. за извештавање о загушењу
b. за успостављање везе
c. за откриваљ неактивних веза
d. за раскид везе

32. Емисије и петље на 2. слоју могу бити опасне због тога што
(Има више тачних одговора!!!)
a. Рамови могу бесконачно да се крећу у метљи
b. Етернет рамови немају TTL поље
c. Вредност на коју се поставља TTL поље је превелика
d. Рамови се крећу у метљи док не истекне време постављеног у TTL пољу

33. Код коначну конвергину топологију чине:


Стабло са једним комутатором на врху
Само једна путања од корена до сваког мрежног сегмента
Портови који нису део ове топологије су у стању учења адреса
Ово тврђење је
a. Тачно
b. Нетачно

34. На слици је приказан начин слања рамова када се:


a. Адреса одредишне станице налази се у табели са MAC адресама
b. Адреса одредишне станице не налази у табели са MAC адресама
c. Када је комутатор порешен на преумерава рамове ка свим портовима

35. Редни (секвенци) број сегмента у TCP заглављу је поње величине:


a. 24 бита
b. 32 бита
c. 16 бита
d. 8 бита

36. Плављење MAC адресама је напад у коме нападач генерише


a. Велики број адреса подразумеваног мешумрежног пролаза
b. Велики број изворишних MAC адреса
c. Велики број одредишних MAC адреса

37. STP је протокол који користи алгоритам:


a. Кореног стабла
b. Најкраће путање
c. Разгранатог стабла
d. Путања са најмањом ценом

38. Рутери и комутатори мреже у подразумеваном стању


a. Подешени су да обезбеде сигурну комуникацију
b. Нису подешени за обезбеђивање сигурне комуникације
c. Зависи од произвођача

39. У креирању топологије без петљи кључни су:


(питање са висе тачних одговора)
a. Switch ID
b. Bridge ID
c. Path Cost
d. Path Lenght
e. Формат рама из раније примене, без VLAN-a

40. Spanning Tree Protocol је протокол који


a. Спречава појаву петљи на другом слоју
b. Спречава појаву петљи на првом слоју
c. Спречава појаву петљи на трећем слоју
d. Спречава појаву петљи на другом и трећем слоју
41. Протокол података транспортног слоја представља:
a. Физичку везу између крајних тачака везе и безбеђује транспортну услугу од изворишне станице до
одредишта
b. Логичку везу између апликација тачака вее и безбеђује транспорту услугу од изворишне станице
до одредишта
c. Физичку везу између крајних тачака везе и безбеђује мрежну услугу од изворишне станице до
одредишта
d. Логичку везу између крајњих тачака вее и безбеђује транспорту услугу од изворишне станице
до одредишта

42. Плављење адресама спада у следећу врсту напада:


a. Напад ускраћивањем услуге (denial od service dos)
b. Мајмун у средини (monkey man in the middle attacks)
c. Човек у средини (man in the middle attacks)

43. Који од следећих проблема могу настати у редудантној комутираној рачунарској мрежи ?
(Питање са више талних одговора)
a. Вишеструке копије етернет рамова
b. Броадкаст олује
c. Неисправне табеле рутирања
d. Нестабилне табеле MAC адреса
e. Неисправне ARP табеле
f. Дуплиране MAC адресе

44. Које врсте напада се примењују на DHCP сервер


(Има више тачних одговора)
a. Исцрпљивање базе DHCP адреса (DHCP starvation)
b. DHCP Мултиплицирање (DHCP multiplication)
c. DHCP Блокирање (DHCP blocking)
d. DHCP Лажирање (DHCP spoofing)

45. На који сервис се односи скраћеница SMTP?


a. Сервис за надзор везе
b. Сервис за електронску пошту
c. Сервис за успоставу везе
d. Сервис за рутирање

46. Које карактеристике етернет мрежа чине редудантне комутиране мреже подложне петљама ?
a. Рутери су у могућности да спрече петље на трећем слоју, док је етернет на другом слоју
b. Етернет протокол нема TTL механизам
c. Вишеструке копије етернет рамова су поуздан механизам етернет протокола
d. Комутаторима недостаје софтвер који спречава петље

47. Mac Лажирање (MAC spoofing) доводи до:


(Има више тачних одговора)
a. DHCP Лажирање (DHCP spoofing)
b. Уређај нападач лажира MAC постојећег (важећег) хоста чија адреса се налази у табели MAC
адреса
c. Исцпрљивање базе DHCP адреса (DHCP starvation)
d. Комутатор преусмерава рамове намењене правом хосту ка нападачу

48. Лажне приступне тачке (rogueaccesspoints) су:


(Има више тачних одговора)
a. Бежичне приступне тачке (Wireless access points)
b. Приступни комутатори (access switches)
c. Комутатори на нивоу језгра (core switches)
d. Бежични рутери (wireless routers)
e. Концентратори (hubs)
f. Рутери на нивоу језгра (core routers)

49. Када се табела MAC адреса напуни са лажним адресама комутатор улази у стање које се назива
a. Режим загушења
b. Режим потпуне отворености (fail open mode)
c. Режим закочености рада

50. STP Блокира портове који су део редудантних путања


a. Тачно
b. Нетачно

51. Највише пажње у индустрији посвећено је заштити од напада ван мреже једне организације?
a. Тачно
b. Нетачно

52. DHCP лажирање (DHCP spoofing)


a. Мајмун у средини (monkey man in the middle attacks)
b. Напад ускраћивањем услуге (denial of service dos)
c. Човек у средини (man in the middle attacks)

53. Означите елементе са слике:

1 – транспортна адресе
2 – апликационо транспортни интерфејс
3 – TPDU
4 – транспортно мрежни интерфејс
5- мрежна адреса

54. На слици је приказан начин слања рамова када се:


a. Адреса одредишне станице не налази у табели са MAC адресама
b. Адреса одредишнестанице налази се у табели са MAC адресама
c. Када је комутатор порешен да преусмерава рамове ка свим портовима

55. Који алгоритам се користи да се креира топологија у којој не постоје петље на другом слоју?
a. Rapid tree
b. Dykstra
c. Spanning tree
d. Bellman-ford
e. Shortest path first

56. Port security дозвољава приступ порту само за одређеним


a. URL адресама
b. IP адресама
c. MAC адресама

57. Један он начина заштите од напада плављења MAC адресе је


a. Port configurity
b. Port domination
c. Port security

58. Изворишни и одредишни порт су поља величине


a. 32 бита
b. 24 бита
c. 16 бита
d. 8 бита

59. Како се преусмерава саобраћај када се препуни MAC табела са адресама


a. Бришу се записи по систему FIFO да би се обезбедио простор за уписивање нових адреса
b. Саобраћај од тада па надаље усмерава се ка свим портовима
c. Бришу се записи по систему LIFO да би се обезбедио простор за уписивање нових адреса

60. Који проблеми настају када комутатор због напада MAC адресама препуни табелу са MAC адресама а није
подешен ниједан од механизама сигурности
a. Комутатор шаље све рамове ка свим уређајима на мрежи
b. DHCP лажирање (DHCP spoofing)
c. Нападач може да види све рамове који се размењују у мрежи
d. DHCP мултиплицирање (DHCP multiplication)
TEST 18

1. DNS зона може да обухвата само:


a. Један домен или један домен и његове поддомене
b. Више домена
c. Само поддомене
d. Root домен

2. Одговорност за одржаванје DNS базе је:


a. Централизовано
b. Одговорност за делове стабла је делегирано
c. Зависи од qos
d. Просторно равно

3. Потпуно квалификовано име FQDN ( Fully Qualified Domain Name) се добија навођењем:
a. Лабеле чвора и свих осталих лабела до коренa
b. Само лабеле чвора
c. Само лабеле до корена
d. Лабеле чвора и IP адресе за дати упит

4. DNS сервер:
a. Не може да чува записе о више зона
b. Може да чува записе о више зона
c. Мора да чува записе о више зона
d. Не сме да чува записе о више зона

5. com,gov,mil,org се називају:
a. top level домени
b. root домени
c. root level домени
d. global домени

6. Систем имена домена DNS (Domain Name System) представља:


a. Централизовану базу података која обезбеђује мапирање између IP адресе и имена рачунара
b. Дистрибуирану базу података која обезбеђује мапирање између IP адресе и имена рачунара
c. Дистрибуирану базу података која обезбеђује мапирање између IP адресе, адресе порта и имена
рачунара
d. Централизовану базу података која обезбеђује мапирање између IP адресе, адресе порта и имена
рачунара

7. Чему служи DNS


За разрешавање имена рачунара у IP адресу
8. Шта се дешава са упитом који сервер добије а за који није ауторитативан
a. Одговара да ресурс не постоји и клијент неће тражити упит од других сервера
b. Одговара да ресурс не постоји и клијент ће тражити упит од других сервера
c. Неће ништа одговорити и када истекне часовник клијент ће се обратити другом серверу
d. Одговара да није ауторитативан за дату зону и пребацује упит на другом DNS серверу

9. Простор имена домена је хијерархијска структура код кога:


a. Сваки чвор у стаблу може бити јединствено идентификован на основу своје јединствене IP адресе
b. Сваки чвор у стаблу може бити јединствено идентификован на основу свог потпуно
квалификованог имена
c. Сваки чвор у стаблу може бити јединствено идентификован на основу MAC адресе рачунара коме
се приступа
d. Сваки чвор у стаблу може бити јединствено идентификован на основу јединствене адресе порта, у
зависности од апликације од које се захтева услуга

10. DNS зона је:


a. Лабела чвора и свких осталих лабела до корена
b. Део DNS стабла које се чува на једном месту и за које је одговорна једна организација
c. Потпуно квалификовано име
d. Централизована база података у којој се чувају информације о DNS зонама

11. У итеративном упиту сервер имена коме је упит упућен враћа најбољи могући одговор који може бити:
Разрешено име или референца на други сервер имена,који може да одговори на оригиналан клијентов
захтев

12. За root код DNS-а је одговоран:


a. InterNIC
b. Сваки рачунар
c. Свака грана
d. Локални администратор

13. Рекурзивни упит значи да:


a. Када DNS сервер добије упит о ресурсу за који није ауторитативан он шаље упит другим
серверима уместо свог клијента и када разреши шаље клијенту одговор
b. Када DNS сервер добије упит о ресурсу за који није ауторитативан он шаље одговор да ресурс не
постоји па клијент покушава да контактира други сервер
c. Када клијент истовремено шаље упите на више DNS сервера
d. Када клијент шање упит локалном DNS серверу који уместо њега захтева одтовор од root сервера

14. Два типа упита која DNS resolver могу д направе ка DNS серверу су:
Упит који извршава хост ка локалном DNS серверу и упит који извршава локални DNS сервер ка осталим
серверима

15. Сваки чвор у стаблу простора имена домена може бити јединствено идентификован на основу свог
a. DNS имена – DNSN (Domain Name System Name)
b. DNS квалификованог имена – DNSQN (DNS qualified name)
c. Потпуно квалификованог имена – FQDN (Fully qualified domain name)
16. Зона је део DNS дрвета који се администрира независно. За пружање услуга у свакој зони задужен је
a. Одговарајући сервер имена
b. Одговарајући Top-level сервер
c. Администраотр организације

17. Када DNS сервер прими DNS одговор он може да запампи информације у својој локалној меморији. Овај
процес се често назива и:
a. DNS caching
b. DNS bypassing
c. DNS remapping
d. DNS zone transfer

18. Трансфер зона је процес код кога се:


a. Врши размена информација између два секундарна DNS сервера који су ауторитативни за
различите зоне
b. Врши пребацивање информација са примарног DNS сервера на секундарни
c. Врши пребацивање информација са примарног DNS сервера на примарни
d. Врши размена информација између два примарна DNS сервера који су ауторитативни за
различите зоне

19. Сервер имена може да буде данлежан за једну или више зона.
a. Тачно
b. Нетачно

20. У интеративном упиту сервер имена коме је упит упућен враћа најбољи могући одговор који може бити
a. Разрешена IP адреса
b. Адреса локалног DNS сервера
c. Адреса root DNS сервера
d. Разрешено име или референца на други сервер имена, који може да одговори на оригиналан
клијентов захтев

21. Итеративни DNS упит је упит који


a. Извршава хост ка осталим хостовима
b. Ивршава хост ка локалном DNS серверу
c. Извршава локални DNS сервер ка осталим DNS серверима

22. DNS је услуга


a. Која омогућава повезивање имена станице на интернету и његове DNS адресе
b. Која омогућава повезивање имена странице на интернету и његове мнемоничке адресе
c. Која омогућава повезивање имена станице на интернету и његове нумеричке адресе

23. Hosts датотека садржи


a. Повезивање (мапирање) између имена рачунара и IP адресе његовог DNS сервера.
b. Повезивање (мапирање) између имена рачунара и IP адресе тог рачунара.
c. Повезивање (мапирање) између имена рачунара и имена његовог DNS сервера.

24. Које се од обих ознака односе на top-level домене


a. Viser
b. Msdn
c. Org
d. Rs
e. “.”
f. Net

25. Скраћеница DNS се односи на


a. Domain name server
b. Domain name system
c. Domain name service

26. У простору имена домена, корен стабла је


a. Чвор са ознаком arpa
b. Чвор са ознаком rs
c. Чвор са ознаком com
d. Специјалан чвор без ознаке

27. Hosts датотека је централизована „равна“ база


a. Тачно
b. Нетачно

28. У TCP/IP окружењу систем имена домена, DNS (ВИСЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА)
a. Је централизована база података
b. Је дистрибуирана база података
c. Обезбеђује везу (мапирање) између IP адресе и имена рачунара
d. Обезбеђује везу (мапирање) између IP адресе и адресе веб странице
29. У OSI референтном моделу DNS је протокол
a. Транспортног слоја
b. Мрежног слоја
c. Апликативног слоја
30. На слици је приказан:

a. Заједнички упит
b. Рекурзивни упит
c. Појединачни упит
d. Итеративан упит
31. TTL односи се на:
a. Време трајања пакета
b. Време када је послат пакет
c. Време када је пакет примљен
d. Уопште се не односи на пакет

32. Са стране апликације приступ бази DNS се може остварити преко


a. IP адресе у hosts датотеци
b. Веб претраживач (Google)
c. Претраживача

33. Које типове упита DNS resolver може да пошаље ка DNS серверу(ИМА ВИШЕ ТАЧНИХ ОДГОВОРА)
a. Рекурзивни упит
b. Интерни упит
c. Ревидирани упит
d. Итеративни упит

34. Чему служи систем имена домена


a. За повезивање IP адресе и адресе порта
b. За динамичку доделу IP адресе
c. За разрешавање имена рачунара у IP адресу
d. За повезивање MAC и IP адресе

35. У DNS систему простор имена домена је:


a. Сваки чвор у стаблу може бити јединствено идентификован
b. Само top-level чворови у стаблу могу бити јединствено идентификовани
c. Хијерархијска структура
d. Линеарна структура

36. За пренос датотека са једног на други систем користи се


a. HTTP
b. HTTPS
c. FTP
d. SNMP

You might also like