Bjadjo Di Gracija Zasto Je NATO Bombardovao Srbiju 1999 PDF

BJado di Gracija
ZAŠTO JE NATO
ALBATRO sV^PLUS
Bjađo di Gracija
ZAŠTO JE NATO BOMBARDOVAO SRBIJU 1999?
S italijanskog prevela
Tijana M. Đerković
A lbatros P lus
Beograd, 2017.
Bjađo di Gracija
ZAŠTO JE NATO BOMBARDOVAO SRBIJU 1999?
Naslov originala
Biagio di Grazia
Perche la Nato ha bombardato la Serbia nel 1999?
Izdavač
Izdavačko preduzeće Albatros plus
Beograd, Ustanička 25/11
Tel: 011/24-18-910, 24-19-385

e-mail: albatrosplus@sbb.rs
www.onlineprodavnicaknjiga.rs
Glavni i odgovorni urednik

Jagoš Đuretić
Urednik
Slobodan Divjak
Zašto je NATO bombardovao Srbiju 1999? 5
Raspad Sovjetskog Saveza učinio je da Sjedinjene Američke Države

postanu prva ijedina globalna sila do sada nezabeležene i neprikosnovene
svetske prevlasti.
Zbignjev Bžežinski,
savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Kartera,
u knjizi Velika šahovska tabla
UVOD
Po povratku u Italiju - posle godina službovanja na Balkanu: u Zagrebu,

gde sam bio šef Kancelarije misije Evropske unije - ECMM; u Sarajevu,
gde sam radio kao zamenik komandanta italijanskog NATO kontingenta u
okviru IFOR-a; u Beogradu, kao vojni ataše u Ambasadi Italije; u Mostaru,
gde sam bio zamenik komandanta francuske divizije u okviru NATO misije
SFOR-a - često sam sretao prijatelje i poznanike koji su želeli da saznaju
više o ovom ili onom konkretnom događaju, kao i o protivrečnim aspektima
velike tragedije koja je pogodila prostor bivše Jugoslavije.
Otpočinjali bi uglavnom složeni razgovori, s obzirom na to da je ova
tema i prim ljena i shvaćena na pogrešan način, usled jednosm em og delo-
vanja sistema m asovnog javnog informisanja. Uvek se u tim prilikam a
postavljalo i pitanje koje stoji u naslovu ove knjige: Zašto je NATO bom-
bardovao Srbiju 1999. godine?
Odgovor mojih sagovomika bio je uglavnom isti, precizan i jasan - svi
su ga znali, i svi do jednog bili uvereni u njegovu apsolutnu valjanost: Da
bi se zaštitili kosovski Albanci i da bi se sprečilo da Srbi u Pokrajini spro-
vedu etničko čišćenje.
Posle ovakvog odgovora ja bih obično postavljao još jedno pitanje:
Ako je humanitarni razlog zaista jedini, može li on biti dovoljan da
opravda bombardovanje čitave jedne nacije?
Ovde odgovori nisu više bili jednoglasm. Većina mojih sagovomika sad
je pominjala nekakve nejasne ekonomske razloge - oni su, tokom istorije,
poslovično utkani u sve sukobe; dmgi su, pak, navodili rasne i etničke ra-
zloge, koji su doveli do vojne intervencije kao vida ispunjenja izvesne
m oralne obaveze m eđunarodne zajednice. Uveravao sam ih đa su sve to
prosto racionalizacije, nedovoljno potkrepljene i nejasne.
Mnogi su i izbegavali odgovor na moje dmgo pitanje, tražeći da im raz-
jasnim koji su to mogući dmgi razlozi da najveća i najmoćnija vojna orga-
nizacija na planeti sprovede nemilosrdnu akciju bombardovanja, i dovede
maltene do uništenja male i relativno nenaomžane zemije kao što je Srbija.
8 Bjađo di Gracija
Ova knjiga nije namenjena onima koji su duboko uvereni da su huma-

nitam e pobude dovoljne da opravdaju NATO intervenciju, uza sve ono što
je ona sa sobom donela - u smislu gubitka ljudskih života i razaranja, već
onima koji smatraju da su za to postojali i dmgi razlozi. Ukazaću na čitav
niz elemenata koji potvrđuju tezu da humanitami razlozi, nezavisno od toga
da li su opravdani ili ne, nisu bili jedini m otiv za bombardovanje, i da je
napad NATO-a bio mnogo pre toga isplaniran.
Nikada nijedan rat nije počeo prvom ispaljenom topovskom granatom;
štaviše, to je samo momenat kada vojske počinju da dejstvuju, a pravi razlog
rata je nešto sasvim dmgo.
O tome da je odnos snaga između Srbije i NATO-a bio više nego nerav-
nopravan svedoče i podaci o gubicima kakvi do sada nisu zabeleženi u rat-
nim sukobima: na jednoj strani stravične posledice prim ene sile: hiljade
mrtvih, izbeglice i razaranja; na dmgoj strani - ništa.
Posle sedam deset osam dana intenzivnog bom bardovanja, u nekim
slučajevima bez jasnog kriterijuma, i pošto je albanski kosovski živalj - u
ime čijih prava i čije zaštite je NATO intervenisao - upoznao pakao srpskih
pojačanih neprijateljskih dejstava, ali i napada NATO-a, pošto su okončane
sve uzajam ne osvete, pošto su „hum anitarne" bombe izazvale jo š veća
stradanja i uništile proizvodnu bazu zemlje koja je davala hleba milionima
ljudi, bilo bi isuviše jednostavno pametovati o protivrečnim razlozim a i
izostalim rezultatima ove vojne operacije.
N am era ove knjige je da rasvetli druge uzroke rata protiv Srbije, a
imajući na um u da je Haški tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji
potvrdio humanitame razloge, njih ovde nećemo ni razmatrati ni obrazlagati:
bilo bi to kao da se ponavlja sudski proces a da se pritom ne raspolaže ni
dokazima ni pravnim elementima, što bi moglo da navede samc na subjek-
tivne i pretpostavke i zaključke.
Potrudiću se da dokažem da je Jugoslavija bila žrtva uspostavljanja no-
vog svetskogporetka, koji je na svetsku scenu stupio po okončanju Hladnog
rata. U tom cilju izneću, bez ikakvih humanitamih predrasuda, globainu stra-
tešku sliku, u čije okvire su smešteni i mogu se pojmiti osnovni razlozi onoli-
ke neprijateljske žestine Zapada, predvođenog Sjedinjenim Američkim Državama
i Nemačkom, protiv Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, razlozi
koji su funkcionalno povezani sa padom Berlinskog zida i raspadom Sov-

jetskog Saveza.
Danas, kada između zapadnog bloka, okupljenog oko NATO-a, u kome
je u toku kriza ravnoteže m eđu zemljama članicama s ove i s one strane At-
lantika, i Rusije, koja je ponovo čvrsto preuzela ulogu supersile kadre da
probudi sim patije čak i m eđu nekadašnjim satelitima sovjetske galaksije -
iznova duvaju vetrovi Hladnog rata, trebalo bi preispitati uzroke koji su
doveli do obnavljanja toga rata, i čemu ovo vodi.
Kako bih precizno predstavio odlučujuću ulogu koju je NATO imao u

jugoslovenskom sukobu, osloniću se na svoje profesionalno iskustvo stečeno
uN em ačkoj od 1992. do 1994. godine, u Komandi Korpusa za brzo reago-
vanje - ARRC, koji je bio glavno sredstvo primene novog strateškog kon-
cepta Atlantskog saveza, i preko kojeg se i vojno konkretizovao obnovljeni
svetski poredak, koncept koji je uspešno prim enjen najpre u ratu u Bosni, a
zatim i protiv Srbije, u „kosovskom ratu“ .
U stvaranju m ape vojne evolucije u okviru Evropske unije, posle rata
protiv Srbije, koristiću se iskustvima stečenim u Briselu, na dužnosti vojnog
savetnika italijanskog am basadora, u prim eni Evropske bezbednosne i
odbram bene politike - PESD, za koju se verovalo da je autentična panaceja,
a kojaje, posle godina intenzivnih i žestokih koliko i jalovih diskusija, izgu-
bila prvobitni zamah i završila u ćorsokaku.
Knjiga sadrži i niz autobiografskih epizoda, događaja i okolnosti čiji
sam svedok bio, a koje su sastavni deo lično doživljenog u okvirim a tog
veom a složenog istorijskog trenutka - koji sam se potrudio da predstavim
na najbolji m ogući način, a u skladu sa svojim profesionalnim iskustvom.
Reč je o iskazim a lične prirode, koji se u tekstu lako m ogu prepoznati -
napisani su u prvom licu i štampani fontom drugačijim od ostatka teksta.
U želji da vem o predstavim istorijski m omenat, poslužio sam se i za-
pažanjim a iz vrem ena svoga boravka u Zagrebu, a potom i u Sarajevu,
izm eđu 1995. i 1996. godine, koje prethodi mome službovanju u Srbiji i na
Kosovu.
U procene političke prirode uneo sam i m išljenja različitih ljudi koje
sam upoznavao, bilo da se radilo o Srbima, Hrvatim a, m uslim anim a ili
10 Bjađo di Gracija
kosovskim Albancima, a koji su mi poveravali svoja raspoloženja, uverenja

i ideje. Lako je uočiti da mnogi od njih nisubili objektivni, ali je izvesno da
se u tim stavovima ogledaju životne priče svakoga od mojih sagovomika.
Ne treba da iznenadi to što u poglavlju koje prethodi opisu bombar-
dovanja Srbije iznosim svoje mišljenje o stranama u sukobu, i tvrdim da
Srbi nisu onakve nemilosrdne ubice kakvim ih je predstavljala zapadna
štampa, već da su - kao i Hrvati i bosanski muslimani i kosovski Albanci -
bili i žrtve i zločinci.
Osim toga, u etničkom sukobu onakvih razmera kakav je bio sukob u
bivšoj Jugoslaviji pronalažena su opravdanja i za najveće gadosti, a bilo je i
onih koji su tvrdili da su čak i najgori zločini izvršavani u ime nekakve pravde.
Svima sam dao prostora da se iskažu, izbegavši pritom da se opredelim
za ovu ili onu stranu u sukobu, pre svega zato da bih čitaocu omogućio da
što slobodnije obrazuje sopstveno mišljenje.
Nisam mogao da izbegnem da se krajnje sažeto ne osvmem i na istoriju
Jugoslavije: vreme turske i austrougarske vladavine, da bih, preko Dm gog
svetskog rata i Titove, dosegao do Izetbegovićeve, Tuđmanove i Miloševi-
ćeve Jugoslavije, do tragičnih ratnih zbivanja u Bosni i Hercegovini, do kr-
vavih sukoba na Kosovu, NATO bombardovanja Beograda i pada Slobodana
Miloševića.
Osvmuo sam se i na prvi džihad u modernoj istoriji: odigrao se u Bosni,
u to vreme ga je malo ko prepoznao, a inspirisao je delovanje Oslobodilačke
vojske Kosova - OVK - islamske vere, i koji se, u skorije vreme, ovaplotio
u samoproklamovanom Islamskom kalifatu - ISIS.
Zahvaljujući svome službovanju u Srbiji počev od 1997, pre NATO
napada 1999, vrlo dobro znam šta je sve, u nameri da se spreči rat, na
Kosovu preduzimala Verifikaciona misija OEBS-a za provem naoražanja -
bio sam njen član u svojstvu posmatrača, zajedno s ostalim vojnim iza-
slanicima akreditovanim u Beogradu.
U Beogradu sam u vreme bombardovanja bio u Italijanskoj ambasadi,
koja je ostala otvorena tokom čitavog tog strašnog perioda, i odatle sam
izlazio samo da vidim kakva je situacija u onim delovima grada koji su bili
pogođeni ,,hum anitam im “ bombama, i liČno osetio razarajuće posledice
ratne vojne mašinerije pripremljene i poslate da napadne Srbiju.
Zašto jeN A T O bombardovao Srbiju 1999? 11
Ono što sam tih dana video, svojim stručnim okom italijanskog generala
koji je i sam bio deo te ratne mašine što je bombardovala iz vazduha, bilo je
poražavajuće, i uverilo me je da uništavanje mnogih predela, sela, objekata
bez ikakvog vojnog značaja - nije imalo operativni karakter i da razlozi za
to nisu mogli biti branjeni ni na kakav prihvatljiv način.
Bilo je tu u pitanju nešto drugo, a to nešto vredelo je i istražiti i ispričati.
JUGOSLAVIJA UOČI RATA

Šest republika, pet naroda, četiri jezika,
tri veroispovesti, dva pisma, jedna partija.
Josip Broz Tito
GVOZDENA ZAVESA U EVROPI

ZaštojeN A TO bombardovao Srbiju 1999? 13
1. NOVI SVETSKIPOREDAK
Devetog novembra 1989. gođine pao je Berlinski zid, podignut 1961.

kao simbol Gvozdene zavese i evropske linije razdvajanja zone uticaja Sjedi-
njenih Američkih Država od zone uticaja Sovjetskog Saveza. Bilo je prošlo
više od četrdeset godina od onog istorijskog govora Vinstona Čerčila,
održanog 5. marta 1946. u Vestminsterskom koledžu u Fultonu (SAD): ,,Od
Šćećina na Baltiku do Trsta na Jadranu spuštena je gvozdena zavesa duž
čitavog kontinenta", kojim je označen početak Hladnog rata - kako je
američki novinar Volter Lipman nazvao političko, ideološko i vojno suprot-
stavljanje dveju najvećih sila pobednica u Drugom svetskom ratu.
1.1. Osnovne crte pojma

Osnove stvaranja teorije o novom svetskom poretku mogu se u američ-
koj populističkoj kulturi naći već u XIX veku, a povezuju se s masonskim
idejama britanskog preduzetnika Sesila Rodesa, koji je izneo stav da Sjedi-
njene Am eričke Države i Britansko carstvo treba da na Zem lji obrazuju
jedinstvenu federalnu vladu, i tako obezbede mir u svetu.
Teorija o am eričkoj svetskoj hegem oniji u m odem ije vrem e, posle
raspada Sovjetskog Saveza, raširila se nakon izjave američkog predsednika
D žordža H. V. Buša (starijeg) 1990, koji je u govoru održanom pred
K ongresom rekao da je zadatak Sjedinjenih A m eričkih D ržava da se
suprotstave nemirima i pobunama u svetu, i upotrebio upravo termin novi
svetski poredak.
Ova izjava inspirisala je nastanak bogate literature o ,,zaverama“, gde
se tvrdi da se čitav svet nalazi u m kam a samoproglašene svetske nasledne
oligarhije, koju čini vrlo uska i zatvorena gm pa ljudi. Reč je o, navodno,
grupi subverzivnih m oćnika koji kontrolišu sve moguće institucije, kao i
političku, ekonomsku, vojnu, pa čak i versku sfem sveta.
Čini se da je upravo ovim idejama bio vođen Dejvid Rokfeler Senior,
šesti sin Džona Dejvisona Rokfelera Juniora, kada je postao predsednik i
direktor banke Dž. P. Morgan & Co., jedne od 'ajvećih svetskih banaka, čija
moć prevazilazi i atlantske i azijske granice.
Rokfeler je 14. septembra 1994, u izlaganju na konferenciji u sedištu
Ujedinjenih nacija, rekao: „Nalazimo se na pragu globalne transformacije.
Sve što nam sada treba jeste iedna velika kriza, i sve će nacije potom pri-
hvatiti novi svetskiporedak.u
Petnaestog marta 1990, na Kongresu narodnih poslanika SSSR-a, prvoj

skupštini sazvanoj posle prvih slobodnih izbora u istoriji zemlje, Mihail
Gorbačov izabran je za predsednika Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza.
Ova visoka državna funkcija omogućila mu je da u delo sprovede temeljne
političke i ekonomske reforme, već ranije otpočete i poznate pod nazivom
perestrojka i glasnost, a koje su dovele do suštinskih promena u centralizo-
vanom upravljanju i planiranju, što je za posledicu imalo nezaustavljivo
propadanje sovjetske ekonomije.
U avgustu 1991, posle neuspelog pokušaja državnog udara koji su or-
ganizovali ljudi iz visokog vojnog vrha, Sovjetski Savez se raspao, i od njega
je nastalo jedanaest nezavisnih država. Politički i vojno nasledila ga je jedna
od tih država, Rusija - na njegovo mesto ušla je u Ujedinjene nacije i u Savet
bezbednosti, kao stalni član sa pravom veta.
Mihail Gorbačov je 25. decembra 1991. podneo ostavku na dužnost
predsednika Vrhovnog sovjeta. Od tog momenta otpočela je era Borisa
Jeljcina, Gorbačovljevog žestokog protivnika.
Posle pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza okončan je i Hla-
dni rat, i bilo je više nego jasno da su Sjedinjene Američke Države i njeni za-
padni saveznici odneli pobedu. Mnogi su se pitali kako će se oni odnositi prema
poraženima, kako će tretirati Rusiju - koja je, bez obzira na tešku ekonomsku
krizu i opštu korupciju, i dalje posedovala značajno nukleamo naoružanje.
Istovremeno je otpočelo i vrbovanje članica Varšavskog pakta, komu-
nističkog bloka koji se takođe raspao, od strane zapadnih zemalja. Zapadni
generali bili su najeksplicitniji i najpragmatičniji u svojim analizama pobede
nad neprijateljem: ,,U čemu se sastoji pobeda u ratu ako ne u napredovanju
vojske, okupiranju baza i komandi koje su nekada pripadale protivniku, sve
do poslednje kasarne, bunkera, logističkog centra?“
Da bi se bolje razumela ogromna važnost dobrovoljnog pristupanja Za-

padnoj alijansi, kojim su poništavane sve prethodne koalicije, dovoljno je
samo zamisliti šta bi se dogodilo u obm utom slučaju, tačnije: šta bi bilo da
je Varšavski pakt, živ i operativan, bio taj koji, uz svoje istorijske članove,
u svoje okrilje primi, na dobrovoljnoj bazi, nove članice, recim o neutralne
zem lje kakva je bila Jugoslavija, zem lja osnivač Pokreta nesvrstanih.
Tendencija širenja NATO-a tokom devedesetih godina i učlanjivanje
zem alja nekadašnjih satelita SSSR-a u nju, može se, u izvesnoj meri, upore-
diti s onim što se dogodilo posle Dm gog svetskog rata, kada je Zapadna
Nem ačka od neprijateljske postala zemlja saveznik a da pritom nije prošla
kroz fazu neutraliteta. U to vreme prevagnula je bila potreba za zaštitom od
ekspanzionističkih ambicija Sovjetskog Saveza - on je doživljavan kao pret-
nja političkim i društvenim staikturam a Zapada (čiji je N em ačka postala
sastavni deo), uz to je pokušao da glađu izm ori Berlin. S druge strane,
neizm em a je bila nem ačka zahvalnost Americi Džona Kenedija što je pred
uzburkanom masom sveta, u onom istorijskom govoai na trgu, izgovorio
”Ich bien Berliner”, i zapretio ratom u ime zaštite Nemačke.
Kada je reč o Atlantskom savezu - koji je oform ljen sa jedinstvenim
ciljem: stvaranje odbrambenog antisovjetskog štita, raspađom SSSR-a dove-
dena je u pitanje opravdanost njegovog postojanja, i mnogi su poverovali
da će i on nestati.
U kapitalističkom javnom m njenjupojavile su se tako ideje o njegovom
potpunom rasturanju, dok su brojne napredne i miroljubive političke partije
grmele tražeći da se vojske drastično smanje jer su u novonastalim okolnos-
tim a smatrane nepotrebnim.
Tako je 1990. postala godina u kojoj se u prestonicam a zapadnih ze-
malja, s jedne strane, razmatrala mogućnost nalaženja novih ciljeva i razloga
za opstanak Saveza, i istovrem eno tražila rešenja da se um ire nacionalna
javna m njenja koja su tražila smanjenje obima vojnih snaga i redukovanje
vojnih budžeta, u ime neke vrste dostignutog „m irovnog profita", dok su se,
s druge strane, tražili novi načini suprotstavljanja izazovim a nastalim po
okončanju Hladnog rata, poput radikalnog islamskog terorizma.
Bilo je lako predvideti da će Sjedinjene Američke Države - u okviru svo-
ga koncepta nacionalne strategije, zasnovanog na kontroli teritorija - inicirati
obnavljanje Saveza radi sprečavanja i mogućnosti da se pojavi ma kakva

druga protivnička sila u Evropi, u Aziji, ili ma gde u svetu, ali i da se, prema
potrebi, obeshrabre svi mogući konkurenti u dostizanju bilo kakvog regio-
nalnog uticaja.
Rusija je, iako veoma oslabljena, i dalje ostala prirodni rival kojem se
teško moglo suprotstaviti, s obzirom na njeno nukleam o naoružanje, dok se
Jugoslavija našla u redu zemalja koje je trebalo ili privući pod svoje okrilje,
ili razoriti - i zato je na nju usmereno interesovanje Zapada.
Balkanska k riz a p o če la je kao gotovo koristan, i neizbežan čin na pro-
stom s kog su iznenada nestale neprijateljske zemlje, posle dugoga perioda
dubokih podela izm eđu dva suprotna bloka, i četrdeset godina neprijatelj-
stava. Sve ovo trebalo je da posluži ostvarenju osnovnog cilja novog svet-
skogporetka: stvaranju kontrolisanog m ira i harm onije - ali su posledice
bile potpuno suprotne: m asakri, bom bardovanja, sirom aštvo, izbeglice, hi-
ljade žrtava.
Izvesno je da bez pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza,
i posledičnog ujedinjenja N em ačke, ne bi bilo ni uništenja Jugoslavije -
evropski lideri to ne bi dopustili, a jo š m anjeruski generali. N o v apolitika
ujedinjene N em ačke odm ah je , m eđutim , pokazala svoju otvoreno pro-
hrvatsku, i sam im tim antisrpsku orijentaciju, a postavši dom inantna na
Starom kontinentu - u toj meri da je bila u stanju da vrši uticaj na sve os-
tale evropske zem lje - ispoljila je neskriven otpor prema daljem postojanju
SFRJ.
S drage strane, ako je pad komunizma omogućio izlazak baltičkih ze-
malja: Letonije, Estonije i Litvanije iz Sovjetskog Saveza, zatim oslobađanje
od sovjetske stege M ađarske, Poljske, Čehoslovačke, Bugarske i Rumunije,
trebalo je i Hrvatskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini omogućiti nezavisnost.
Ali, šta će onda biti s Jugoslavijom? Nehum an i žestok odgovor na ovo pi-
tanje glasio je: Upitanju je beznačajna zemlja, nevrednapažnje, koju će is-
torija i novi odnosi ravnoteže u regionu zbrisati sa lica zemlje.
Nije slučajno što je u novem bra 1990. američki list Njujork tajms ob-
javio navodno tajna dokumenta CIA-e gde se, između ostalog, predviđa ,,ras-
pad Jugoslavije do 1992, uz izbijanje žestokih sukoba koji će vrlo verovatno
prerasti u građanski rat“ .
Teško je poverovati da bi CLA dopustila da nekontrolisano procuri jedan

ovakav izveštaj; štaviše, vrlo je verovatno da ga je namem o pustila u medije,
u nameri da otpočne najpre informativnu kampanju, kako bi ona svoj važan,
i odlučujući nastavak dobila u američkom parlamentu.
Govoreći o spletu okolnosti koje su imale izvesnu ulogu u jugosloven-
skom pitanju treba reći da je ova zemlja u svojim okvirima im ala kombi-
nacije koje su njenu teritoriju činile veoma interesantnom: Jugoslavija je, u
malom, predstavljala gotovo vem u reprodukciju sovjetskog modela, s istim
problem im a etničke i socijalne prirode; u njoj se zatim ogledalo tradi-
cionalno suprotstavljanje dvaju blokova, koje je na Zapadu polako počelo
da nedostaje m nogim a, pre svega u vojnim sferama, je r je odsustvo ne-
kadašnje dvopolame sheme, iz koje je proisticala stalna konfrontacija, pretilo
nastajanjem haosa. Osim toga, Jugoslavija nije bila članica Varšavskog
pakta, kojim je dominirao SSSR, već duboko neutralna zemlja, koja je uspe-
la da ulije snagu Pokretu nesvrstanih zemalja, i obezbedi mu ulogu trećeg
faktora u ekskluzivnom odnosu dveju najvećih svetskih sila.
Izvesno je da su se po okončanju Hladnog rata neutralnost i nesvrstanost
smatrale m nogo većom manom nego pripadnost sferi sovjetskog uticaja.
Sovjetski komunisti izgubili su bitku jer su se oslonili na uređenje bazi-
rano na planiranju i gvozdenom državnom centralizmu, koje nije izdržalo
ispit vremena, i dovelo ih do pravog i prilično neočekivanog samouništenja.
Jugoslavija je bila umnogome drugačija, što znači veom a slična drža-
vama Zapada iako nije htela da postane njegov sastavni deo: bez obzira na
pokušaje da na to bude privoljena obećanjima i pozivima, sve ih je odbijala
- ponekad ljubazno ponekad grubo, u zavisnosti od okolnosti i od sagovor-
nika. Kao zemlja lider Pokreta nesvrstanih Jugoslavija je bila i nosilac mo-
ralnog izazova: bila je protiv obe supersile, poistovećujući ih i smatrajući
ih jednako neprijateljskim.
U doba postojanja dvaju suprotstavljenih blokova, maršalu Titu se Zapad
veoma udvarao jer je on predstavljao političkog rivala SSSR-a, da bi, čim je
eliminisan sovjetski neprijatelj - Jugoslavija postala neprijateljska zemlja.
Sovjeti su bili predvidljivi, i uništeni su istovrem eno s njihovom
političkom ideologijom, dok je Jugoslavijaostalapolitički dosledna: nikada
se nije odrekla m arksizm a i postala je pretnja zato što nije htela da pristupi
procesu stapanja sa Zapadom. U suprotnosti s težnjama Hrvatske i Slovenije,

koje su izrazile volju da izađu iz Federacije, Jugoslavija je ostajala i neu-
tralna i nesvrstana altemativa, jedina k o jaje zadržala ostatke državnog dos-
tojanstva - i usprotivila se prevlasti Zapada.
Položaj u kome se nalazila SFRJ bio je, dakle, jedinstven jer je predstav-
ljala savršenu minijaturu sistema koji je bio na snazi u periodu Hladnog rata:
Srbija i Cm a Gora u ulozi Sovjetskog Saveza; Slovenija, Hrvatska, Bosna i
Hercegovina, Makedonija, i kasnije Kosovo - u ulozi zemalja satelita.
Zapad je zato počeo da razmatra na koji način da sebi podredi ovu teri-
toriju, u kojoj su naročito narodi katoličke vere pokazivali jasne znake netr-
peljivosti prem a drugim a - ohrabreni od Nem ačke i Vatikana, koji je
,,blagosiljao“ njihove težnje, dok je Bosna i Hercegovina, m ožda i ne shva-
tajući o čemu je reč, slušala odjeke starog istočnjačkog sna o stvaranju is-
lamske države u srcu Evrope. Kada se 1991. na Zapadu oglasila artiljerija,
niko nije ni pom išljao da bi, u bliskoj budućnosti, i Kosovo moglo pred-
stavljati problem od međunarodnog značaja.
Treba reći da Bosna, gde je sukob poprimio najžešći oblik, ne bi nikada
dobila nezavisnost bez rešenosti Sjedinjenih Američkih Država da upravo
na tome tlu, u centru Balkana, stvori islamsku državu. Rat bi bio okončan
1992, odvajanjem Hrvatske i Slovenije, koje je N em ačka bezuslovno po-
državala, i srpsko-hrvatskim dogovorom o krajinam a, koji bi uz izvesne
teškoće bio postignut. Bosna i Hercegovina postala je, međutim, presudni
činilac u procesu razbijanja Jugoslavije.
Iz ovih razloga se tragedija koja je Balkan gum ula u krv do grla, a koja
je viđena kao građanski rat, smatra neposrednom posledicom pada Berlin-
skog zida, nem ačkog preporoda i rasta, raspada Sovjetskog Saveza i
am eričkog širenja na Balkanu, što je sve zajedno pokrenulo i aktiviralo novi
svetski poredak.
1.2. Energija i finansije

Dovoljno je pogledati geografsku kartu na kojoj su ucrtani gasovodi i
naftovodi. Oni polaze od ovim resursim a najbogatijeg regiona na svetu - od
pređela K aspijskog m ora i Kazahstana; da se zatim prim etiti da svi ovi
putevi prelaze preko Balkana, duž Dunava 1, ukrštajući se u pravcim a sever-

jug i istok-zapad, prelaze preko čitave teritorije nekadašnje SFRJ. Reč je
strateškim koridorima: oni su postali svetski kanali snabdevanja gasom i
naftom Zapada; Zapad ne raspolaže ovim izvorima i sprem an je da ih dobro
plati, ali i da učini sve što je moguće da ih se dočepa.
Oni koji su na vreme shvatili važnost uloge koju je Jugoslavija mogla
da odigra na Balkanu, nisu prezali od toga da joj tu moć, koja bi bila u stanju
da proizvede novac i donese bogatstvo - otmu iz ruku.
U današnje nadmetanje među državama - čiji su glavni akteri Rusija,
Evropska unija, Ukrajina, Turska, SAD - oko brojnih projekata gasovoda
(Južni tok, N abuko itd.), tek m arginalno su uključene zem lje tranzita:
Hrvatska, Srbija, Bugarska, M akedonija, Albanija. Da kojim slučajem još
uvek postoji „velika Jugoslavija", sagovom ik bi bila i ona, i njen glas bi se
u ovoj diskusiji čuo i jasno i glasno.
Posm atrano kroz ovu prizm u može se ustvrditi da je jedan od ciljeva
rata bila kontrola puteva snabdevanja koji vode ka energetskim izvorim a na
Kavkazu, u Aziji 1 na Kaspijskom moru, kontrola već postojećih naftovoda
duž Dunava i na koridorim a koji presecaju države nastale raspadom SFR
Jugoslavije.
Reč je o energetskoj geopolitici koja, u izvesnim aspektima, i u promenje-
nom ekonomskom kontekstu, predstavlja nastavak politike koju su posle Dat-
gog svetskog rata povele neke naftne kompanije uz podršku SAD, i obrazovale
opštčpoznati monopolistički kartel nad svetskom proizvodnjom nafte, onaj isti
kome jet'tredsednik italijanskog ENI-ja Enriko Matei nadenuo ime „sedam ses-
tara“, i kome se hrabro suprotstavio, što ga je koštalo života: Matei je stradao u
avionskoj nesreći u okolnostima koje ni do danas nisu u potpunosti rasvetljene.
U isto vrem e ukazala se i retka prilika da se Rusija, u fazi njene najveće
slabosti, opkoli sa svih strana - proširenjem NATO-a prem a Istoku, uz
uključivanje u članstvo zemalja satelita i uvećanje tampon-zone.
Kada je reč o fazi približavanja granicam a Rusije, mnogi se zbog nje
danas kaju: ona je na Zapadnu Evropu prenela potrese i nestabilnosti
karakteristične za taj deo sveta. M isao da je sve to isplanirala C I A - veoma
produktivna u izradi studija predviđanja za deceniju koja je potom i usledila
- nije ni na koji način neprimerena.
S druge strane, treba biti krajnje realan i zapitati se zašto se uopšte vode
ratovi i zašto se čitave nacije bombarduju. Zaštita ugnjetavanih m anjina ne-
sum njivo nije dovoljno opravdanje za žestoko nasilje koje ratovi sobom
neizbežno nose. U slučaju Iraka, na primer, nije se prezalo od ideje da se
diktator Sadam Husein optuži da skriva da proizvodi i da se služi hemijskim
oružjem za m asovno uništavanje jednog dela svog neposlušnog stanov-
ništva. Z a ovu optužbu bilo je neophodno izđejstvovati rezoluciju U N -a
kojom se irački vođa osuđuje, a posle toga bilo je m oguće pristupiti bom-
bardovanju. I u ovom slučaju navedeni su hum anitam i i etički razlozi, da bi
kasnije bilo utvrđeno da su sve navedene optužbe za držanje, proizvodnju i
upotrebu hem ijskog om žja - bile u potpunosti lažne.
Jugoslavija je od sam og početka bila zem lja članica M eđunarodnog

m onetam og fonda - MMF, i potvrdila je to svoje članstvo i u trenutku raz-
laza sa SSSR-om (koji nije ratifikovao ekonom ske dogovore potpisane u
Breton Vudsu, gradiću u državi N ju Hempšajr, SAD, gde je ova organizacija
osnovana) i od tada je tesno sarađivala sa Svetskom bankom — SB. Obe or-
ganizacije prenele su svoja sedišta u Vašington, u dve susedne palate, u istoj
ulici u centm grada.
M eđunarodni m onetam i fond dobio je sad i zadatak da kontroliše da li
se zem lje članice pridržavaju niza ustanovljenih pravila trgovinske i finan-
sijske prirode, dok je prerogativa Svetske banke bila da odobrava kredite, u
dogovom sa M M F-om , onim članicam a koje im aju velike deficite u
državnim platnim bilansim a i nisu u stanju da sopstvenim sredstvim a rea-
lizuju velike infrastruktum e projekte, kao što je na prim er izgradnja elek-
trana, puteva i slično.
Jugoslavija je bila zem lja koja je u velikoj meri koristila pom oć ovih
dveju organizacija, bez obzira na to što je imala uređenje i ekonom sku stmk-
tum zasnovanu na socijalističkom samoupravljanju - što je bilo u suprotnosti
s osnovnim tehničkim zahtevim a M M F-a - i jed n u vrstu autoritativne
političke vlasti: zagovarala je ekonomski rast zasnovan na intenzivnoj in-
dustrijalizaciji i ulagala napore da svoju uglavnom poljoprivrednu zemlju
prevede na poluindustrijalizovanu privredu, sa ciljem da opstane i uhvati
korak sa susednim , zapadnim m odelom u punom razvojnom zamahu.
Tokom čitavog Titovog perioda SFRJ je koristila ove kredite, pre svega
za investicije posle naftne krize 1973. i ,,reciklažu“ takozvanih petrodolara.
Drugim rečima, zemlja je bila prezadužena u inostranstvu.
Dve godine posle smrti Josipa Broza, 1982, M M F je Jugoslaviju pri-
m orao da uloži veliki napor i poveća konkurentnost svoje privrede i sposob-
nost otplate kredita, zapretivši joj bankrotom. To je zemlju dovelo u stanje
duboke recesije, koja je imala ozbiljne socijalne posledice.
Tih godina vrednost ostvarenog izvoza bila je niža od kam ata na dobi-
jene pozajm ice, te je zemlja počela da radi isključivo zato da otplati dospele
rate kredita, što je konačno prestalo da joj polazi za rukom, i rezultiralo za-
oštravanjem odnosa sa m eđunarodnim finansijskim sistemom.
U privredi Jugoslavije toga vremena uočavaju se dve tendencije, koje
će rezultirati teškim posledicama u sledu događaja koji će dovesti do raspada
Federacije i do građanskog rata: s jedne strane, nikakav značaj nije pridavan
unutrašnjem tržištu, tačnije - nije podsticana robna razm ena m eđu repub-
likama, dok je, s druge strane, osnaživan državni m onopol na štetu već i
onako slabog tkiva privatnih i samoupravnih preduzeća.
Istovremeno, devizni suverenitet, kojim su raspolagale republike SFRJ,
om ogućavao je da one sam ostalno, izvan dom ašaja centralne kontrole,
podižu kredite u inostranstvu. Kada je 1984. definitivno okončana Titova
era, i zvanično ustanovljena ukupna vrednost jugoslovenskog spoljnog duga,
bilo je neophodno da se podatak o tome koliko je koja republika učestvovala
u zaduživanjim a Federacije proglasi državnom tajnom, kako bi se izbegle
uzajam ne optužbe i izbijanje socijalnih nemira.
Zahtevi MMF-a nastavili su da iscrpljuju sve republike, pothranjujući na
taj način jednu vrstu ekonomskog nacionalizma. Hrvatska i Slovenija iskoristile
su ovu tešku situaciju i krenule da samostalno pregovaraju sa prema sebi prijatelj-
ski raspoloženim zemljama, i da od njih dobijaju kredite i privilegovan tretman.
Značajan prim er povećanja izvoznog m onopola Federacije predstavlja
slučaj vojne industrije. Jugoslavija je osam desetih godina postala važan
izvoznik naoružanja u nem im e regione sveta, i tako zauzela delove tržišta
koji bi u suprotnom pripali krupnim zapadnim proizvođačim a (kojim a je,
zato, ovo stanje stvari i štetilo i smetalo): vrednost ukupnog izvoza u Irak,
tokom Zalivskog rata s Iranom, dostigla je 800 m iliona dolara.
Posle pada Berlinskog zida 1989, i kasnijeg razlaza Sovjetskog Saveza

i njegovih zem alja satelita, M eđunarodni m onetam i fond i Svetska banka
zauzele su mesto nekadašnjeg sovjetskog odbram benog štita, sada kao fi-
nansijski referent novih država, a u cilju garantovanja zaštite interesa Za-
pada. I Jugoslavija je tako postala deo ovoga procesa bez obzira na to što je
se nije ticala ni politička kriza ni razlaz sa SSSR-om.
Terapija koju su predložile finansijske organizacije bila je stabi-
lizacija, devalvacija, prisilna privatizacija. Ali, ako je ova form ula za oz-
dravljenje bila blagotvom a za zem lje nekadašnje sovjetske satelite, koje
su se oslobodile kom unističkog sistema i jedva dočekale da se prim eni za-
padni m odel, je r im je prom ena referenta išla u korist, sve ovo bilo je jed-
nostavno neprimenjivo u privredi Jugoslavije, vodeće zemlje u Nesvrstanom
svetu, koja se zasnivala na autonom iji i državnom centralizm u. Posle-
dice koje su zadesile B eograd bile su pad produktivnosti i nezaustavljiva
inflacija.
U novem bm 1990, posle izveštaja CIA-e koji je predskazivao raspad
SFRJ, Kongres Sjedinjenih Am eričkih D ržava doneo je odluku da Jugosla-
viji uskrati zajm ove sve dok se u svakoj republici ponaosob ne sprovedu
dem okratski izbori. Ova odluka je samo dolila ulje na vatm socijalnih,
ekonom skih i etničkih antagonizama, pre svega izm eđu Srbije i Hrvatske.
Ovoj dmgoj pošlo je za mkom da, zahvaljujući posredovanju Suverenog voj-
nog m alteškog reda, dobije beskam atni kredit od dve m ilijarde američkih
dolara, sa rokom otplate od deset godina. Reč je o kontroverznoj operaciji,
koja je negirana i potvrđivana više puta, a nesum njivo je proširila već
postojeći ja z sa Federacijom, tada čvrsto u srpskim rukama.
Za Jugoslaviju je jo š pogubniji bio ekonomski embargo, uveden 1992.
odlukom Ujedinjenih nacija, kojim su joj definitivno zatvorena vrata MMF-a
i SB-e, te je i onako osirom ašena zemlja dovedena na ivicu gladi. Bilo je
zato prirodno da se sa reči pređe na oružje.
1.3. Nova strategija NATO-a

O d 1990. nadalje NATO-u je postalo preko potrebno d a preispita svoj
vojni koncept - da li da bude obnovljen ili rasformiran.
Izvesno je da su do 1989, godine u kojoj je srušen Berlinski zid, kao i

za sve vreme trajanja Hladnog rata, evropske oružane snage, uključujući i
Italiju, imale dva osnovna prim am a zadatka: prvi je bio zaštita onog dela
Gvozdene zavese za koji je svaka od zemalja posebno bila zadužena, a dmgi
je bio doprinos m ultinacionalnim naporim a u slučaju napada Varšavskog
pakta na bilo koju od zem alja članica NATO-a, vojne organizacije čija je
svrha bila isključivo odbrambena.
Mi, Italijani, bili sm o n a neki način povlašćeni je r je naša istočna granica

izlazila n a SFRJ, koja nije bila deo Varšavskog pakta, vojne organizacije koju
smo sm atrali „agresivnom" i to je doprinosilo da se osećamo, u izvesnom smislu,
spokojnim.
Kada sam oktobra 1966. stupio u Vojnu akadem iju u M odeni, gde sam se
školovao za oficira italijanske vojske, im ao sam brojne dilem e u vezi sa svojom
profesionalnom budućnošću, ijed n o jed in o uverenje: treći svetski ratn eće izo-
stati, i sasvim će izvesno izbiti u centralnom delu Evrope, gde su trupe NATO-a,
predvođene Sjedinjenim Američkim D ržavam a i stacionirane u Z ap ad n o j Ne-
mačkoj, bile direktno suprotstavljene jedinicam a Varšavskog p ak ta skoncen-
trisanim u Istočnoj Nemačkoj.
Italijanske jedinice bile su gotovo u celini raspoređene u delu granice koja
se od Trsta širila ka Goričkoj ravni, i dosezala do p lanina na granici s Austrijom.
M i smo znali d a Jugosloveni nisu naši glavni neprijatelji - dobro smo poz-
n avaliplanove delovanja našegprotivnika. Jedinice sa kojim a bismo, u slučaju
rata, vodili borbu bile bi rusko-mađarske, koje bi najpre okupirale Jugoslaviju
a za tim prodrle n a italijansku granicu. Naravno, pažljivo smo m otrili i n a Ju-
goslovensku narodnu armiju, raspoređenu n a slovenačkoj granici, u slučaju da
Tito odluči da se dogovori sa svojom kom unističkom sabraćom . Ipak, razdor
izm eđu m aršala Tita i Staljina bio je do te m ere žestok, i potvrđen kasnijim
Brežnjevljevim istupanjima, da je procenjeno da je m alo verovatno da bi se tako
nešto ikad m oglo dogoditi. Jugoslovensko neprijateljstvo prem a SSSR-u sm a-
tra n o je zato dobrodošlim u Italiji, g d e je žestoka ozlojeđenost zbog masovnih
izgona italijanskog življa iz Istre i Dalm acije, koje su izvele Titove jedinice
neposredno po završetku Drugog svetskog rata, gotovo u potpunosti utihnula,
i uspostavili se odnosi iskrene saradnje sa prvim susedom. Nije bilo neobično
videti kako se granične patrole s ove i s one strane granice iz daljine srdačno
pozdravljaju.
Nije zanem arljiva n i činjenica da su se Titu veom a dodvoravale sve za -
padnezem lje. ItalijanskipredsednikSaragatdodelio m u je orden Viteza Velikog
krsta sa lentom, za zasluge Republike Italije, što je najviše italijansko nacionalno
odlikovanje. Put socijalizm a sa „Ijudskim naprednim likom", ko jije Tito utirao,
bio je veom a cenjen, kao uostalom i njegova sam oupravna privreda: ona je uzi-
m a n a z a prim er u zem ljam a kao što je Italija, gde su komunističke partije u pot-
punosti p od ržavale sovjetski princip centralizovanog p lan iran ja i stvarale
svakojake problem e om etajući form iranje tržišne ekonom ije po zap a d n o m
modelu.
Elitnu form aciju NATO-a predstavljala je m ultinacionalna brigada AM F
(ACE/Allied C om m and E urope/M obile Force), raspoređena u Nemačkoj, čijije
z a d a ta k bio da, po potrebi, pritekne u pom oć u pet„osetljivih"zona, i n a taj
način stvori utisak atlantske solidarnosti protiv sovjetskog osvajača.
Form acija A M F bila je efikasna ali nevelika vojna form acija, a u slučaju
n a p a d a velikih vojnih snaga bila bi nesum njivo zbrisana s lica zem lje, čim e
bi sve članice pretrpele gubitke u Ijudstvu, što bi ih nag n alo da snažnije zbiju
redove u oru žan o j borbi p rotiv zajedničkog nep rijatelja, koja bi neizbežno
usledila.
Bez obzira na ovu opasnost, svi mi, m ladi oficiri, priželjkivali smo da uđemo
u sastav ove elitne jedinice, i želeli d a budem o u prvim redovim a u borbi protiv
tradicionalnog neprijatelja.
Šta bi učinila Jugoslavija u slučaju oružanog sukoba izm eđu dva bloka,
nije bilo poznato, a njen status vodeće zem lje Pokreta nesvrstanih nije u vezi s
tim pružao nikakve indikacije.
Jedno je sigurno: p a d Berlinskog zida i raspad Sovjetskog Saveza ostavili
su nas bez neprijatelja.
Neki o d nas nosili su se mišlju da napuste vojnu karijeru. G lavna dilem a
bilaje: rasform irati ili reformisati. Pitali smo se, uznemireni, da lije naša vojska
još uvekpotrebna, ip ro tiv koga treba da se borimo.
Raspad SSSR-a i pad Gvozdene zavese bili su odlučujući za donošenje

korisnih izm ena potrebnih za suočavanje s novim izazovim a: odnosi sa
državam a nastalim raspađom Sovjetskog Saveza, ali i izvan njega, naglo

širenje primene oružja za m asovno uništavanje, razni oblici terorizma.
U ovom kontekstu prom enjen je i strateški princip A tlantskog saveza:
od „odbram benog unutar evropskih granica postao [je] aktivan izvan Ev-
rope“ , što su bili limiti koji do toga trenutka nikada nisu bili pređeni. U
cilju prim ene ovog novog principa obrazovana je m ultinacionalna brigada
AM F, sprem na da deluje tamo gde je potrebno ukazati pom oć i zaustaviti
neprijatelja. U sastav ove jedinice ušla su odeljenja svih zem alja članica
Alijanse.
Transformacija NATO-a, kao posledica prestanka Hladnog rata, tekla
je prim enom dva strateška koncepta.
Prvi je donet u Londonu 1990; njime se konstatuje prestanak postojanja
sovjetske pretnje, potreba da se smanji nuklearni arsenal i obim nacionalnih
vojnih snaga, koje bi bile zamenjene multinacionalnim korpusim a za brzo
reagovanje, čiji bi zadatak bio da, u zavisnosti odpotrebe, intervenišu i izvan
evropskih granica.
Druga izm ena usledila je posle 1999. i takozvanog rata na Kosovu, gde
je NATO, u svetlu postignutog uspeha, učvrstio svoju ulogu stabilizacione
sile u konfliktnim delovima sveta.
Veliki značaj pridat je takozvanim „operacijam a izvan člana 5“ , tačnije
onim a koje ne ulaze u odbram benu sferu definisanu u Statutu, i pozivaju
zemlje članice na poštovanje zajedničkog delovanja u slučaju neprijateljskog
napada na jednu od zem alja Saveza. Drugim rečima, operacije održavanja
mira, tzv. peacekeeping operacije, u stvari kontrola m eđunarodnih kriza -
postale su glavne tačke oslonca nove strategije.
Ove izmene bile su moguće zahvaljujući obnovljenoj komandnoj struk-
turi u kojoj su snage za brzo reagovanje postale ključni element: Korpus za
brzo reagovanje - AR RC (A llied R apid Reaction Corps), raspoređen u
N em ačkoj, postao je elitna arm ija kojom se NATO poslužio u više navrata:
da se okonča rat u Bosni, teritorije stave pod kontrolu, a četiri godine kasnije
K orpus je prim orao vladu Srbije da potpiše m ir i napusti Kosovo.
Tokom čitave decenije posle Titove smrti Sovjetski Savez je sa velikom
zabrinutošću posm atrao, kao da gleda sebe u ogledalu, sve ono što se
događalo na Balkanu, gde je struktura stanovništva bila takođe višeetnička
i višenacionalna, i gde je u toku bio proces opasnog zaoštravanja krize in-

stitucija. Jugoslavija, koja je u Titovo vreme bila ozbiljan supam ik zemljama
kom unističkog bloka, propadala je i gubila ugled u svetu. Sve ovo preslika-
valo je, u malom, paralelni tok događaja u SSSR-u.
Ove dve zemlje imale su kao zajedničke im enitelje slovensko poreklo,
pravoslavnu vem , i iznad svega nezaustavljivu krizu.
N i Beogradu ni M oskvi nije polazilo za rukom da zaustave propadanje
koje je zahvatilo sve društvene sfere: političku, ekonom sku, socijalnu i
vojnu.
Ipak, bez obzira na ovo, činilo se da Jugoslavija svoje strukturalne ne-
dostatke ne prim ećuje, dok je M oskva bila svesna da gubi izazov s Ame-
rikom, nastavljajući upom o da joj se suprotstavlja. Jugoslovenski državni
vrh zanosio se, tako, apsurdnom nadom da će kapitalistička odm azda biti
usm erena ka km pnijoj meti, tačnije Sovjetskom Savezu, i da će SFRJ biti
ostavljena na mim.
Sve se okončalo potpuno dm gačije: Jugoslavija je bila razorena a Sov-
jetski Savez ponižen.
Tokom svih devedesetih godina, koje se podudaraju sa hrvatskom i
bosanskom krizom , slika Rusije ostaje neprom enjena: u M oskvi su se
posvetili rešavanju unutrašnjih problem a i plovili u sopstvenim uzburkanim
vodama, ne baveći se naročito pitanjim a spoljne politike. Uostalom , Rusija
se u sukob na Balkanu uključila na dostojan način, u okvim snaga Ujedi-
njenih nacija, i pružila je, kada joj je god to bilo m oguće, podršku Srbima u
ime pravoslavnog bratstva.
,,Rat“ na K osovul999. trgao je iz sna R usiju i njeno rukovodstvo:
shvatilo se da je NATO intervencija očigledan dokaz da je nastala sasvim
nova situacija na svetskoj sceni, tačnije da je u toku aktuelizacija novog
svetskog poretka, u kojoj Rusija nem a ni pravo glasa niti ikakvu moć.
Poruka koju je američki državni vrh poslao bila je više nego jasna, i nije
bilo neophodno specijalno pam etovanje da bi se u potpunosti shvatila:
NATO je , sa celokupnom svojom složenom organizacionom stm kturom i
razgranatom kontrolom, postao sredstvo oružane vlasti, otvoreno i formalno
angažovano u istočnoj Evropi - koja se u potpunosti, i svojom voljom ,
odrekla Rusije.
Bilo je uz to očigledno da u krilu NATO-a postoje nesuglasice, m ada

one nikada nisu dovele u pitanje prevlast organizacije: Velika B ritanija
nikada nije blagonaklono posm atrala stvaranje evropskih oružanih snaga,
suprotstavljala se svakom predlogu o stvaranju autonom nih m ehanizam a na
Starom kontinentu; uzajamna naklonost između Nemačke i Francuske bivala
je sve veća, kao i uverenost obeju zem alja da evropska politika prolazi kroz
Pariz i Berlin; islamska Turska je čas vodila politiku približavanja Evropi,
čas prim enjivala represivne m ere protiv svojih etničkih m anjina, što je za
posledicu imalo udaljavanje od Evrope, tako da je članstvo u NATO-u bilo
njen jedini oslonac u odm eravanjima snage koje je inicirala.
Evropa, kojom je dominirala nemačka ekonom ska premoć, iako uzdr-
mana krizom institucija, pristupila je ishitrenom širenju, i om ogućila pris-
tupanje Uniji jednog broja zemalja, a ove su odmah iznele pretenzije da im
se da istaknut položaj, ili su stavljale veto, neprim ereno ,,najm lađim “
članicam a koje su morale biti znatno opreznije u donošenju sudova.
Ipak, ovo evropsko proširenje nije išlo ukorak sa globalnom bezbed-
nosnom slikom, u okviru koje se Velika Britanija pobrinula da osujeti svaki
i najm anji pokušaj autonomije u odnosu na Sjedinjene Am eričke Države, i
svom snagom se angažovala kako bi Evropska unija odobrila zajednički
odbrambeni plan (Evropska politika za bezbednost i odbranu - ESDP) kojim
su izm enjeni sastavi i trupe Atlantskog saveza koje bi bile angažovane u
slučaju ako i kada NATO u svom kom pletnom sastavu (uključujući SAD i
Kanadu) ne bude mogao ili ne bude želeo da zajednički interveniše.
Kom anda ovih navodno evropskih vojnih snaga poverena je viceko-
m andantu savezničkih snaga NATO-a u Evropi, koji je, naravno, bio Englez.
U svoj ovoj konfuziji Evropa je postala m ostobran svetske nadm oći
SAD, a one su se širile nezaustavljivo napredujući prem a Istoku.
U sukobu na Kosovu Rusija će pretrpeti nezapam ćeno poniženje, što
će je navesti da se, u periodu koji će uslediti, više puta ogluši o rezolucije
UN-a, smatrajući ih neprimerenim.
Rusiji je bilo potrebno dosta vrem ena da se ponovo uzdigne, ali kada
joj je to konačno pošlo za rukom, njen je globalni odgovor bio do te mere
silovit da će rezultirati otvaranjem nove geopolitičke faze, sa karakteris-
tikam a tipičnim za godine Hladnog rata.
2. TOK KRIZE NA BALKANU
2.1. Osnovni podaci iz istorije Jugoslavije

Istorija Slovena u Evropi, a pre svega na B alkanskom poluostrvu,
počinje u VI veku kada se ovaj nom adski narod spustio iz pravca ruskih
stepa, preko Karpata, i zaposeo nove teritorije. Sloveni se marginalno pom i-
nju kod rimskih istoričara Tacita, Plinija i Ptolomeja, ali tek će nam vizantij-
ski istoričari, u VI veku, pružiti verodostojnija svedočanstva. Srbi, Hrvati
i Slovenci pripadaju grupi Južnih Slovena, odakle je izvedeno i im e zajed-
ničke zemlje - Jugoslavija, zem lja Južnih Slovena - koju će, m nogo vekova
kasnije, zajedno osnovati i u njoj zajedno živeti više od sedam deset godina.
Paralelno s napuštanjem nom adskog načina života Sloveni se postepeno
približavaju Vizantiji i Rimu, i tako se u društvu uspostavljaju prvi feudalni
ođnosi, da bi konačno prim ili i hrišćansku veru, najpre Slovenci u VII veku,
a za njim a Srbi i Hrvati. Osnivaju se i prve feudalne države, od kojih su
neke od velikog regionalnog značaja i važnosti, kao što je carstvo Dušana
Silnog, u XIV veku. Ove srednjovekovne države trpe uticaje i dele sudbinu
teritorije na kojoj se nalaze - izložene su ne sam o uticajim a dva rim ska
carstva, Istočnog i Zapadnog, i nasleđa koje oni za sobom ostavljaju, već i
m nogobrojnim drugim: germ anskom, ruskom , venecijanskom i, konačno,
otomanskom.
Sva istorijska događanja u Evropi odrazila su se i na istoriju južno-
slovenskih naroda, a jedan od možda najznačajnijih, čije posledice traju do
današnjih dana, bila je Velika šizma hrišćanske crkve 1054, koja je donela
podelu izm eđu dve najbrojnije grupe naroda: Srba, koji su se privoleli
pravoslavnoj veroispovesti, i Hrvata, koji su ušli pod okrilje Rim okatoličke
crkve.
Posle sada već m itske bitke na Kosovom polju izm eđu Srba i Turaka u,
u tom trenutku, nezaustavljivom pohodu ka Evropi, čitava južnoslovenska
teritorija postepeno će potpasti pod otomansku vlast, osim Slovenije i nekih
delova današnje Hrvatske. Ipak ni ovi delovi neće biti slobodni: ući će u sastav
Austrije, kao periferija moćnog Habzburškog carstva. N a tim obodima Aus-

trijanci i Ugari stvoriće jednu vrstu odbrambenog pojasa prem a Turskoj, gde
će u prvoj liniji, kao štit, vekovim a biti korišćeni srpski vojnici i ratnici koji
su te teritorije naseljavali. Reč je o krajinama, istim onim koje će, u doga-
đanjim a s kraja XX veka, imati sasvim drugačiju, tragičnu glavnu ulogu.
Turska dominacija trajaće više vekova; prem a nekim izvorima, njena
definitivna prevlast na Balkanu počinje 1459, padom grada Sm edereva, i
trajaće, barem formalno, sve dok poslednji turski gam izon ne napusti Beo-
grad, 1869, m ada treba naglasiti da m išljenja istoričara o ovim datum im a
nisu jednoglasna. Tokom otomanskog perioda često je sprovođeno prisilno,
a u nekim slučajevima i dobrovoljno prevođenje srpskog življa u islam; to
se najm asovnije zbivalo na teritoriji današnje Bosne i Hercegovine, ali i u
drugim krajevim a. Upravo iz ovih istorijskih razloga B osna je neobičan
prim er postojanja slovenskog stanovništva islamske veroispovesti.
Pad Otom anskog carstva i njegov konačan gubitak Balkana doveo je i
do povlačenja jednog dela toga islamizovanog stanovništva u Tursku, da bi
se zatim izgubila, osim u ponekim regionima, većina znakova raspoznavanja
i spom enika verske i dm ge prirode koji bi svedočili o turskom e prisustvu.
Većina preostalog muslimanskog stanovništva na Balkanu koncentrisala
se u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Albaniji.
Definitivno povlačenje Turaka sa Balkana podudara se sa krajem Prvog
balkanskog rata (1912-1213), dok su se austrougarske okupacije ove teri-
torije oslobodile posle Prvog svetskog rata, 1918.
Krajem XIX veka Srbi su obnovili svoju državnost i konstituisali
državu, najpre kao kneževinu, a zatim je, 1882, proglasili Kraljevinom Sr-
bijom. U to vreme zemljom je vladala dinastija Obrenovića, da bi dinastija
K arađorđevića, koja je na vlast došla posle državnog udara, uspostavila
m odem u parlam entam u monarhiju sa demokratskim ustavom.
Austrougarska okupacija teritorija Bosne i Hercegovine, koje su se oslo-
bodile turskoga prisustva, bila je od dela stanovništva prihvaćena kao u
izvesnoj meri pozitivna jer je Austrougarska viđena kao jedina sila u stanju
da obuzda lokalne nacionalizme i nacionalističke pokrete koji su za cilj imali
potpuno oslobođenje južnoslovenskih prostora od strane okupacije, i nisu
propuštali priliku da stanovništvo pozovu na pobunu protiv Austrijanaca.
U ovu opštu sliku savršeno se uklapa atentat koji je izvršio bosanski

Srbin Gavrilo Princip 28. juna 1914. u Sarajevu, na austrijskog prestolonas-
lednika nadvojvodu Franca Fedinanda i njegovu suprugu. Ovaj događaj, koji
je poslužio kao izgovor za početak Prvog svetskog rata u Evropi, u jeku
opšte krize i m eđusobnih tenzija, nikoga nije iznenadio. U Bosni i Herce-
govini se tako nešto lako moglo dogoditi, i dogodilo se.
D rugi svetski rat u Jugoslaviji je počeo 6. aprila 1941. nem ačkim bom-
bardovanjem Beograda, da bi, posle kratkog Aprilskog rata, Kraljevina Ju-
goslavija bila poražena, okupirana i podeljena - njene teritorije su m eđu
sobom razdelile Nem ačka, Italija, M ađarska i Bugarska, dok je H rvatska
obrazovala svoju N ezavisnu Državu Hrvatsku, satelitsku tvorevinu nacis-
tičke Nemačke.
Rat je na teritoriji Jugoslavije bio oslobodilački, ali je imao i sve karak-
teristike građanskog rata, s obzirom na brojnost aktera na terenu, m eđu ko-
jim a su najznačajniji bili srpski m onarhisti četnici, hrvatske ustaše, i
konačno Titovi partizani, koji su borbu preobrazili u autentičnu kom u-
nističku revoluciju. U partizanskim redovim a borili su se pripadnici svih
jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina, što je predstavljalo bitan fak-
tor koji im je išao u korist. Nastali najpre kao pokret otpora, Titovi partizani
su se preobrazili u pravu vojsku, i kao takvi bili priznati od zapadnih sa-
veznika. Oni su, po završetku svetskog sukoba, postavili osnove za stva-
ranje nove narodne Jugoslavije.
Titovo vođstvo je po okončanjurata postalo izvesno, i bez konkurencije,
što je Jugoslaviji obezbedilo pravo da zauzme mesto za m irovnim stolom i
diktira svoje uslove, od kojih su neki bili na štetu Italije - Tito je znalački
umeo đa iskoristi negativna osećanja naroda izazvana rasističkim antisloven-
skim m erama fašističke politike u vreme italijanske okupacije.
Mudra i dalekovida Maršalova politika doprinela je razlazu sa SSSR-om
posle Rezolucije Informbiroa 1948, kojom je Jugoslavija žestoko osuđivana,
i zbog koje je ova izložena m nogim teškim m eđunarodnim i unutrašnjim
posledicam a, ali je zem lju oslobodila odnosa političkog podaništva sa
Sovjetima.
Jugoslovenska Narodna skupština donelaje, 26. juna 1950, Zakon o samo-
upravljanju, koji je označio prekretnicu u razvoju: uspostavljen je socijalizam
u kome su radnici upravljali i delili profit državnih preduzeća, čim e je

postavljen temelj celokupnog društvenog uređenja Jugoslavije.
Titov komunizam imao je poseban oblik, bio je napredan, suprotstavljen
sovjetskom modelu, i garantovao je m eđuetnički mir. Tome je doprinelo i
popravljanje slike o partiji na vlasti - ona je preim enovana u Savez komu-
nista Jugoslavije, bila u sukobu sa staljinizm om i sprovodila svoje samo-
upravno društveno uređenje.
U rešavanju etničkih i verskih nesuglasica režim je imao uravnotežen i
neutralan stav. Prem a religiji se odnosio u skladu s m arksističkim učenjem,
ali nije imao izraženo negativan odnos ni prem a jednoj od veroispovesti
posebno, pa ni prem a muslimanskoj.
O snivanje Pokreta nesvrstanih, čija je prva konferencija održana u
Beogradu 1961, trebalo je da potvrdi ulogu Jugoslavije na svetskoj sceni,
ali i važnu ulogu muslimanske kom ponente njenoga stanovništva, čije je is-
lam sko nasleđe upotrebljeno za dobrobit Federacije. Tito je pam etno isko-
ristio tu činjenicu i stvorio ,,otvorenu“ političku gamituru, čiji je zadatak bio
da održava privilegovane odnose sa zem ljam a Trećeg sveta, koje su bile
uglavnom islamske.
Proces ovakve društvene i institucionalne obnove Jugoslavije potvrđen
je novim ustavom , 1974, kojim je ozvaničena drugačija, m odem ija admini-
strativna podela zemlje, a uvedene su i izvesne suštinske prom ene kada je
reč o ,,statusu“ muslimanskog stanovništva - naziv veroispovesti preobražen
je u ime etničke gmpe: M uslimani.
N ažalost, izm ene i novine koje su obelodanjene novim ustavom po-
budile su neočekivane reakcije, čije je moguće posledice potcenilo i državno
rukovodstvo i sam Tito.
O vo je iniciralo ja k otpor i otkrilo rastući nacionalizam kod Srba i
Hrvata, koji su smatrali da je time u izvesnoj meri okm jeno njihovo prim ar-
no m esto u zemlji. „
Posebno je nepopularan postao novi m uslimanski patriotizam , sada u
velikoj ekspanziji, usm eren ka obnavljanju navodne islamske kultum e su-
periom osti u Bosni i H ercegovini, gde su predstavljali većinu.
Posle Titove smrti 1980, u zemlji su tinjali m nogobrojni nerešeni prob-
lemi: svuda se beleži porast nacionalizma, kosovski Albanci pretenduju na
dobijanje nezavisnosti, dok galopirajuća ekonom ska kriza služi kao m ega-
fon najrazličitijih poziva i tendencija usm erenih na rasparčavanje zem lje.
Srbi, i ne samo oni, prim ili su sm rt vođe kao oslobađanje od ,,izdajnika“
koji je Jugoslaviju prepustio sudbini, ne pobrinuvši se da za sobom ostavi
dostojnog političkog naslednika, već je, naprotiv, sve prepustio na m ilost
i nem ilost kolektivnom Predsedništvu, koje je im alo po jed n o g pred-
stavnika iz svake od šest republika i po jednog iz pokrajina, a svaki od
njih štitio je i zastupao isključivo interese svoje etničke grupe. Tek tada
su se dosetili da je Tito bio Hrvat, rođen na granici sa Slovenijom , a ne
Srbin, kako su m nogi bili gotovo ubeđeni.
Bio je ovo ipak samo početak kraja zajedničke države Južnih Slovena,
Jugoslavije.
Sm rt Josipa Broza Tita označila je, dakle, početak kraja Jugoslavije;
ona je postala žrtva nacionalizama, sa M iloševićem u Srbiji, Tuđmanom u
Hrvatskoj i Izetbegovićem u Bosni i Hercegovini.
2.2. Raspad Federacije

N ije lako tačno odrediti kada je počeo građanski rat i definitivni raspad
SFRJ.
M nogi sm atraju da se početak sukoba podudara s datum om pro-
glašenja nezavisnosti Slovenije i H rvatske - objavljeno je to istog dana,
25. juna 1991, što je inspirisalo i prve nem ire i nasilje u Bosni i H erce-
govini, pre svega oko M ostara. Drugi sm atraju da je sve počelo Deklaraci-
jo m o nezavisnosti koju je B osanskohercegovačka skupština donela 3.
m arta 1992. a Evropska unija zvanično priznala aprila 1992, je r je reč o
najkritičnijem trenutku i početku puta bez povratka u rasparčavanju
države. Svi navedeni m om enti zajedno om ogućuju da se opiše balkanska
tragedija, koja je u Bosni i H ercegovini kulm inirala u svom najžešćem
obliku.
M ože se reći da je sukob imao tri faze, a sve tri su rezultirale otceplje-
njem delova teritorije na čitavom prostoru nekadašnje Jugoslavije u periodu
između 1991. i 1995. godine, a kasnije i na Kosovu, 1999, uz učešće NATO-a,
najm oćnije postojeće svetske vojne sile.
U zrok koji je doveo do razbuktavanja konflikta treba potražiti u razno-

likom etničkom i verskom sastavu jugoslovenskih republika - sam o su
Slovenija i Srbija imale suštinski homogenu većinu stanovništva.
U Hrvatskoj je živelo brojno srpsko stanovništvo, u Krajini i Slavoniji,
dok je u Bosni i Hercegovini većinu (prema popisu iz 1991: 43,47% ) pred-
stavljalo m uslim ansko stanovništvo, uz značajnu srpsku kom ponentu
(31,21%) na severu i hrvatsku (17,38%) na jugu republike.
Rat u Sloveniji trajao je svega deset dana; okončan je povlačenjem Ju-
goslovenske narodne armije, koja je relativno ,,m iroljubivo“ prihvatila ot-
cepljenje ove republike.
Srbi su procenili da odlazak Slovenije, s obzirom na „etničku ho-
m ogenost“ njenoga stanovništva, neće SFRJ naneti veliku štetu - štaviše,
biće od pom oći većinskim Srbim a da obrazuju kom paktniju i etnički
usklađeniju državu.
Sedmog jula 1991, na sastankuna Brionima, uz pokroviteljstvo i prisus-
tvo Evropske zajednice, potpisana je deklaracija predstavnika Slovenije,
H rvatske l Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije o m irnom
rešenju jugoslovenske krize i sukcesivnom povlačenju jedinica JNA.
Bio je to uspeh kojim su se potom hvalili brojni evropski lideri; činilo
se da je sukob okončan na najbolji m ogući način, brzo, i to zahvaljujući
evropskom angažm anu ali i dobroj volji direktno zainteresovanih strana.
Nažalost, dogovor nije poštovan, ostao je samo mrtvo slovo na papiru.
Dok se Evropa spremala da u Holandiji održi konferenciju o bivšoj Ju-
goslaviji, ali tek u novem bru mesecu, dogovori postignuti na Brionim a ne
da nisu poštovani već su i poništeni oružanim sukobom koji se razbuktao
izm eđu Srba i Hrvata u Slavoniji i Krajini. Bez obzira na sve to, m ožda je
bilo m oguće razrešiti i ovu situaciju da se, na štetu ovog m inim alnog učinka
dogovora, nije um ešala Ncm ačka i - u težnji da proširi svoj uticaj na Bal-
kanu i time potvrdi svoju nadmoć u Evropi - brže-bolje priznala nezavisnost
Slovenije i Hrvatske, što Brionskom deklaracijom nije bilo predviđeno.
S druge strane, niko se nije začudio što su dve secesionističke republike
izabrale isti datum za izlazak iz SFRJ - to je svedočilo o postojanju dogo-
vora ali i m ogućoj inostranoj režiji. Stav koji je zauzela N em ačka nije
se dopao Francuskoj, Velikoj Britaniji i Italiji, koje je pokušaj uvođenja
germ anskog protektorata nad Slovenijom i Hrvatskom naveo da Srbiju vide

kao branik u borbi protiv nemačkih ambicija.
Na sva usta hvaljeni brionski uspeh tako se bespovratno izgubio, i od
tog trenutka Evropa se ponovo preobrazila u „nedoraslog džina na glinenim
nogam a“ koji strpljivo i bez žurbe čeka šta će biti odlučeno s druge strane
Atlantika. Nesuglasice m eđu evropskim zemljama trajale su sve vreme rata
u B osni, i tek su u vrem e intervencije NATO-a, 1995, prividno bile
izglađene.
O d svega onoga što je trebalo da proistekne kao rezultat Brionske dek-
laracije, na terenu je ostala da maše prerano izlizanom zastavom Posmat-
račka m isija Evropske zajednice - ECM M , koja je dobila zadatak da
kontroliše povlačenje jedinica JNA iz Slovenije.
Kada se kriza prem estila u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, M isija je
proširena i na ove republike, a uz zadatak kontrole povlačenja jugosloven-
skih vojnih snaga poverena joj je i dužnost neutralnog posmatrača na čitavoj
teritoriji bivše SFRJ, u fazi njenoga rasparčavanja i konačnog raspada.
K ada sam 1. ju la 1995. god ine prvi p u ts tigao u Z ag re b n a dužnost šefa

operacija M isije ECMM, dobrodošlicu su m i poželele dve srpske rakete koje
su p a le n a periferiju grada, i izazvale ran javan je nekoliko lica i izvesnu m a -
terijalnu štetu.
Bio je to z n a k da je borbena granica sasvim blizu i da se Z ag re b n a la zi
n a liniji d o m e ta artiljerije.
Posm atračku m isiju (ECM M ) činilo je nešto oko dvesta „posm atrača", i
svi su d o lazili iz ze m a lja članica Evropske zajednice, a z a d a ta k im je bio da
kontrolišu kretanje trupa i da, u skladu s m ogućnostim a, olakšaju razm en u
zaro b ljen ika i tela poginulih.
N a m estu šefa M isije n a la zio se visoki d ip lo m a ta n a nivo u a m b a s a -
dora, naim en o van o d ze m lje članice k o ja je u dato m trenutku predsedavala
Evropskom zajed n ico m , i m e n ja o se svakih šest meseci. Z a je d n o sa n jim
šestomesečnoj rotaciji bili su p o d vrgnuti i svi ostali poverenici, što je značilo
d a je M isija b ila u p e rm a n e n tn o m stan ju p re d a v a n ja i p re u zim a n ja
dužnosti, što je bilo u suprotnosti s neophodnošću ko n tin u ite ta i efikasnosti
sistema.
Z aštojeN A T O bombardovao Srbiju 1999? 35
M isija je b ila civilna, ali sa ja s n o m funkcionalnom hijerarhijom , što je

m n o g e zem lje, m eđ u ko jim a i Italiju, navelo d a predstavnike koje će im e -
n o v a ti p o traže u redovim a vojnih snaga.
Posle svega nekoliko d a n a intenzivnog posla u zagreb ačkom sedištu
M isije, sm eštenom u je d n o m prilično o ro n u lo m gradskom h o te lu bez
gostiju, ko jije Evropska zajednica, zažm urivši na jed n o oko i bog ato plativši,
uzela u n a ja m , shvatio sam da je EC M M za d rža la neodlučan kara k te r koji
je im a la o d sam o g svoga osnivanja, 1991, k a d a je tre b alo d a kontroliše
izlaza k je d in ic a JNA izSlovenije, du ž ustanovljenih pravaca.
Z a d a c i kojisu jo j kasnije n azn ačava n i nisu bili u skladu s priro d o m M i-
sije, i o n a nije b ila u stanju d a ih izvršava, osim delim ično. Osim toga, on a
nije p re d s ta v lja la Evropu s obzirom činjenicu d a Evropa nije im a la
zajedničku politiku, a nije bila ni fakto r od ržav an ja m ira u p ravo m smislu
te reči je r n ije b ila n a o ru ža n a n iti je rasp o lag ala tru p am a.
O dlučio sam d a što je više m oguće budem n a terenu, krećem se kroz
H rvatsku i Bosnu i Hercegovinu, i d a se svaki p u t lično uverim šta se tam o
d o g a đ a , d a bih m o g a o d a donesem n e u tra la n i stručan sud o viđenom .
Osim toga, kao i ostale m oje kolege, nisam im a o poverenja u „cen traine"
izveštaje te sam u Rim slao sopstvene inform acije, poverljivim i p rivatn im
kan alim a. F o rm alni izveštaj, uza sve kasnije izm ene i dop une koje bi š e fM i-
sije unosio p o svom e nah o đ en ju , svejedno bi pre ili kasnije stizao, preko
Brisela, obično kad a bi se sve što je trebalo d a se d og odi već dogodilo.
U ju lu i avgustu 1995. z b ili su se važn i i strašni d o g a đ a ji: m asovno
ubistvo u Srebrenici, koje su izvršiliSrbi, i operacija „O luja" u osvajanju Kra-
jin e , koju su izvršili H rvati. U o ba ova d o g a đ a ja bio sam u prilici da se lično
uverim o čem u je reč, iako nisam bio u stanju d a shvatim o b im obeju izve-
denih zločinačkih akcija, čije su posledice rasvetljene tek m n o g o kasnije.
P osm atračka m isija ECMM, iako raslojena u okviru svoga evropskog
id en titeta, o d ig rala je važnu ulogu posm atrača i diplom atskog posrednika
u n ajsu ro v ijim m o m e n tim a rata, ulogu koja jo j j e g o to v o u p o tp u n o s ti
o d u ze ta k a d a je scenu stupio NATO.
Rat u Hrvatskoj imao je drugaciji tok od sukoba u Sloveniji, ali ne zato

štojeustavni princip o samoopredeljenju dovedenupitanje, već jednostavno
zato što Srbi nisu prihvatili da „nova H rvatska“ sebi priključi delove teri-
torije sa većinskim srpskim stanovništvom , kao što su K rajina i Istočna
Slavonija. One su predstavljale zamajac M iloševićeve strategije ujedinje-
nja, u okviru jedne države, svih teritorija na kojim a žive Srbi, čim e bi se
ostvario princip „Velike Srbije“.
Kriza se sukcesivno pomerila u Bosnu i Hercegovinu, čije proglašenje
nezavisnosti M ilošević nije prihvatio, ne mareći što time doprinosi rasplam-
savanju opšteg rata.
Za razliku od ostalih republika, u BiH nije došlo do jedinstvene secesije,
je r nije postojala jedinstvena izrazito hom ogena zajednica, te su se oformile
tri autonom ne etničke grupe - Hrvati, Srbi i M uslimani, sa m eđusobno pot-
puno različitim, čak suprotstavljenim planovima i konstitutivnim ciljevima
za države u nastajanju.
Iz ovih razloga se rat u Bosni ne m ože smatrati, kao što je to bio slučaj
sa Slovenijom i Hrvatskom, borbom za samoopredeljenje jedne jedinstvene
većinske etničke grupe.
Ovde se radilo o otvorenom sukobu triju naroda u nadm etanju za osva-
janje teritorija, što je oduvek, kroz istoriju, bilo predm et žestokih sukoba.
2.3. Rat u Bosni i Hercegovini

R at u B osni i H ercegovini im ao je dvostruki paralelni razvoj: na
severu se koncentrisao na Sarajevo, gde je ustanovljena m uslim anska
vlada A lije Izetbegovića, dok je na ju g u bio usredsređen na prostor oko
M ostara, gde su se hrvatski nacionalisti dočepali vlasti jo š u novem bru
1991.
Praktično, Srbi i Hrvati krenuli su na ostvarivanje plana dogovorenog
sporazum om u Karađorđevu 1991: da bosanski Srbi u Bosni osnuju repub-
liku koja će potom biti pripojena Srbiji, dok bi bosanski Hrvati svoju državu
u Hercegovini pripojili Hrvatskoj.
Ali, događaji su krenuli drugim tokom, i samo je Hrvatim a, uz snažnu
podršku zapadne m eđunarodne zajednice predvođene Nem ačkom , pošlo za
rukom da faktički konsoliduju teritoriju M ostara, iako pod form alnom
jurisdikcijom takozvane Republike Herceg-Bosne, koja je predstavljala
sredstvo pom oću kojega je predsednik Franjo Tuđman pokušao da izgradi

svoju „Veliku Hrvatsku“ .
Neposredno po proglašenju nezavisnosti Bosne i Hercegovine, bosanski
m uslimani i Hrvati borili su se ram e uz rame protiv m oćnog zajedničkog
neprijatelja - Srba.
K.ada su 1993, po iznošenju predloga Vens-Ovenovog m irovnog plana,
Hrvati stekli uverenje da m eđunarodna zajednica navodno toleriše srpsko
zauzim anje dela teritorija, požurili su da i sami brže-bolje prigrabe svoj deo
teritorijalnog plena.
Tako je oko M ostara, odakle su Srbi već bili izgnani, izbio žestok
oružani sukob izm eđu bosanskih m uslim ana i bosanskih H rvata, uza sve
veće vojno uplitanje Tuđmanove Hrvatske.
G rad je postao poprište žestokih borbi, u kojim a su Hrvati otišli toliko
daleko da su uništili Stari most, istaknuti gradski simbol, građevinu pod za-
štitom UNESKO-a, podignutu voljom sultana Sulejmana Veličanstvenog u
XVI veku. Svojevrsni paradoks predstavlja činjenica da je ostalo gotovo
nezabeleženo da su most, 9. novem bra 1993, porušili upravo Hrvati, a ne
Srbi - posle dva dana teškog bom bardovanja stari kameni blokovi mosta
stropoštali su se u reku Neretvu i njena je voda sa sobom u nepovrat odnela
četiri veka istorije.
N a severu zemlje pažnja svetskog javnog mnjenja koncentrisala se na
Sarajevo i na izolaciju koja je tu bila sprovedena.
Od 1992. nadalje, svako ko je stizao u ovaj opsednuti grad, odm ah po
izlasku iz aviona našao bi se pred realnošću sažetom u jednoj rečenici
ispisanoj na velikoj tabli na izlazu s aerodroma, ali i na drugim m estim a u
gradu: Dobrodošli u pakao. Bila je to mera onoga što je grad nudio svakome
ko je upravo pristigao spolja.
Onaj ko je imao prilike da poseti Sarajevo pre rata, ostajao je zapre-
pašćen transform acijom koju je pretrpeo ovaj grad, devedesetih godina sma-
tran važnim kultumim centrom modeme, višeetničke i viševerske Jugoslavije,
u koji su mladi iz svih društvenih slojeva hrlili da nađu posao, studiraju ili
žive, uvereni da ih očekuje izvesna i srećna budućnost.
G rad je bio lep, rom antičan, kulturan, pun života, m uzike, uronjen u
divnu prirodu.
Posle proglašenja nezavisnosti, osim prirodne sredine nenm itno se iz-

m enilo i ponašanje ljudi.
Stanovnici različitih gradskih kvartova, koji se decenijam a nikada nisu
zapitali koje su etničke pripadnosti njihove prve komšije, upustili su se u
varvarske m eđusobne podele. Naročito u velikim naseljim a, razm irice su
bile svakodnevne - niko se više nije sećao „bratstva i dobrosusedskih
odnosa“, koje je predano propagirao prethodni režim.
I M uslim ani i Srbi napustili su delove grada u kojim a je većinsko
stanovništvo pripadalo suprotnoj etničkoj grupi, i većina je težila približa-
vanju sebi sličnima, u uverenju da će tako biti bezbedniji.
Grad se našao podeljen kao nikada pre, i kako niko pre toga nije mogao
ni da zamisli: srpska naselja Grbavica i Lukavica na levoj obali reke, dok je
m uslim anska većina ostala na desnoj obali M iljacke, gde su se nalazila i
sedišta svih institucija.
Ali ova ili ona etnička grupa nije ispraznila samo gradska naselja, nego
i institucije i sedišta vlasti i administracije, uključujući i kasam e, koje je ve-
liki broj vojnika samoinicijativno napustio a potom se pridm žio zaraćenim
stranama, često sa sobom odnoseći i zaduženo omžje.
Sedmog aprila 1992. Srbi su, iz sedišta partije u hotelu „Holidej in“,
zapucali na okupljenu gom ilu, prem a m ostu Vrbanja; tu su ubijene dve
m lade žene: Suada Dilberović, m uslim anka iz Dubrovnika, i Olga Sučić,
bosanska H rvatica, postavši tako prve žrtve rata u Bosni.
Po okolnim brdim a trajno su se rasporedili srpski snajperisti, i pucali
nasum ice, a uskoro su im se suprotstavili vladini snajperisti, koji su zauzeli
položaje u dolini.
Ulica Zm aja od Bosne, glavna sarajevska gradska arterija, preim eno-
vana je u A leju snajpera, a prolazak ovom ulicom bio je fatalan za mnoge
prolaznike - tu se svakodnevno pucalo i ubijalo.
Uprkos tome, mnogi mladi ljudi izazivali su sudbinu nadmećući se sami
sa sobom: prolazili su tom ulicom kolima, ludačkom brzinom, krivudajući
kako bi u nišanjenju omeli dežum og snajperistu, da bi na kraju za svoj pod-
vig bili nagrađivani - životom.
Drugog maja 1992. sve pristupe gradu blokirala je narodna srpska mili-
cija, a grad je po prvi put bombardovala artiljerija raspoređena na planinama
oko Sarajeva. Najopasnija gradska četvrt postala je Dobrinja, koja se pro-

stirala uz reku i vodila prema aerodromu.
Sve avio-kom panije obustavile su vazdušni saobraćaj, iako aerodrom-
ske piste nikada nisu bile bombardovane; avion je postao jedino prevozno
sredstvo kojim se moglo doći u Sarajevo.
Počela je opsada koja će se pokazati kao najduža u istoriji čovečanstva
- biće zvanično okončana u februaru 1996.
M asovna stradanja u Sarajevu postala su jeziva konstanta tokom opsade
grada, i događala su se na m estim a uobičajenog okupljanja stanovništva,
kao što su pijace prepune ljudi namerenih da nešto kupe ili razmene.
Svaki put su, pritom , sukobljene strane jedna drugu optuživale za
učinjeno, i proglašavale onu drugu odgovomom: Srbe koji su granatirali sa
planina ili m uslim ane iz doline, kako bi zapadnjake naveli da im, u znak
solidam osti, priteknu u pomoć.
Bila je to krajnje perverzna igra prebacivanja krivice sa jednih na daige,
koja je svoj vrhunac doživela u masakrima na Markalama 1994. i 1995. godine.
Pijaca M arkale nalazi se u najstarijem, istorijskom delu građa, i bila je
i u vrem e opsade uvek puna sveta jer joj se lako moglo prići a da se pritom
izm akne dejstvu snajperista; trg je , uz to, zaklonjen okolnim visokim
zgradam a, koje su ga relativno dobro štitile od topovskih i m inobacačkih
granatiranja.
Uprkos svemu ovome, dva puta pijacu su razorile bombe.
Prvi napad na trg i pijacu odigrao se 5. februara 1994. - pogodila ju je
granata i pouzrokovala smrt šezdeset sedam i ranjavanje dve stotine ljudi.
D m gi napad na M arkale izveden je 28. avgusta 1995. sa trideset sedam
mrtvih i deveđeset ranjenih.
Prvi izveštaji o m asakru n a p ijaci n a M a rk a la m a stigli su u Z ag reb 29.

avgusta uveče.
U pravo sam se bio vratio sa terena u za p a d n o j krajini, i bacio se na
tum ačenje o n o g a što se dogodilo, kao i n a pakovanje kofera za o d lazak u
Sarajevo.
D o b ro sam iz d o k u m e n a ta prostudirao osobine p rvog m a s a k ra n a
M a rk a la m a , iz 1994, za k o jije krivica pripisana Srbim a, i uverio se d a je igra
p re b a c iv a n ja odgovornosti sa je d n o g n a drugog, koja je d o m in ira la

raspravam a posle prvog nap ad a, m o g la biti rešena sam o neu tralnom i ko-
rektnom procenom putan ja, do koje se m oglo d o ćip o sm atran jem m esta na
ko jim a su bom be eksplodirale.
Osim toga, izvesni asp ekti izaziv ali su ozbiljne dilem e, koje su se p o -
n a v lja le : zašto b i Srbi n a s ta v lja li da insistiraju n a m e ti koja se n a la z i na
svega nekoliko koraka od vrlo važne pravo slavne crkve; zašto se nije pris-
tu p ilo proveri d im en zija kratera k o jije b o m b a n a p ra v ila n a tlu; kako to da
nadstrešnice n a d te zg a m a n a p ijaci nisu bile oštećene topovskom ili m in o -
bacačkom g ra n a to m , i n a kraju, kako to d a se CN N našao n a licu m esta
neposredno pošto se m asakr dogodio. Jednom rečju, ova televizijska stani-
ca b ila j e super efikasna 1994, a i 1995. b ila je je d n a k o brza.
N a m e ra m i je b ila sprovedem skrom nu ličnu teh n ičku istragu,
p o s lu živ š is e zn a n jim a stečenim u m in obacačkoj školi koju sam u m ladosti
p o h ađ ao .
U p rvim izveštajim a koji su stigli u Z ag re b p ro čitao sam da je p ijacu
pog o d ilo p e tp ro je k tila , a lije ocenjeno d a je sam o je d a n izazvao razaranje.
Već ovo bilo je čudno: p e t g ra n a ta ispaljenih u pravcu je d n o g trga, a
sam o je d n a o d njih sa ubitačnim posledicam a? Identifikovane su tri tačke
o d akle su g ra n a te m o g le b iti ispaljene: iz naselja Lukavica, sa o b ro n aka
Trebevića, obe n a srpskoj teritoriji, ili iz istoćnog d ela g rad a, koji je bio u
m uslim anskim rukam a.
Tri d a n a posle m asakra bio sam u Sarajevu.
Kada sam stupio n a trg M arkale, cveće p alim ž rtv a m a jo š uvek je bilo
n a zem lji, n a m estu navodne eksplozije bom be.
Trg je bio prilično pust - pijačne aktivnosti bile su obustavljene.
Im a o sam n a rasp o lag an ju topografsku kartu, priru čnik o m ogućim
do m etim a, kom pas i le n jirza m erenje udaljenosti i uglova.
Z v a n ič n e vlasti okrivile su Srbe; o n i su, p o n jih o v o j verziji, g ra n a te
isp alili iz Lukavice, g d e se zaista n a la z ila kasarna sa m in o b aca čkim
odeljenjem .
O va teza b ila je politički logična, ali tehnički najm an je prihvatljiva - ne-
dostajale su jo j neke osnovne karakteristike, koje profesionalni vojnik um e
da prepozna.
5 je d n e strane, očito je bilo d a s m e rg a đ a n ja nije bio ispravan: g ra n a ta

eventualno ispaljena iz Lukavice p a la b in a višespratnicu, a ne n a p o g ođeni
deo trga.
Osim toga, m a lo je verovatno bilo d a bi artiljerijsko odeljenje m oglo d a
iz m in o b aca ča dejstvuje do te m ere nem arn o i da, bez ikakvog kriterijum a,
oružje rasporedi u neposrednoj blizini, na očigled svih: to bi, prosto, bilo i a p -
surdno i beskorisno. Ako su Srbi zaista bili odlučili d a počine je d n u ovakvu
gadost, bilo im je m nogo lakše i isplatljivije da u tu svrhu iskorist? obronke
Trebevića, n a koje su lako m o g li d a dovezu i postave je d a n ili više m in o -
bacača, id a o d atle neo m etan o gađaju. To bi bilo n ajjednostavnije rešenje,
a li ono je isključivalo Lukavicu.
K ada je reč o m ogućoj m uslim anskoj krivici, izračunao sam d a su nji-
hove obeležene tačke m ogle, sve do jedne, poslužiti kao po lo žaji p o g o d n iza
lansiranje m inobacačkih g ran a ta.
M o j tehnički zaključak o tom e da je m a la verovatnoća d a su počinioci
m o g li bili Srbi iz Lukavice, p o d u d ara se sa kasnijim zaključkom k o jije izveo
podnosilac izveštaja Ujedinjenim n ac ijam a, ruski p ukovnik A ndrej D e m u -
renko, kojije, po svemu, dokazao nem ogućnost da M a rk a le b u d u p o g o đ en e
m in obacačkim ili artiljerijskim g ra n a ta m a lansiranim sa srpskih p oložaja, i
svoj izveštaj potkrepio detaljnim tehničkim shem am a.
S aznao sam takođe da je Dem urenko im a o m alo vrem ena d a upo tpu ni
ovu svoju tezu - bio je uklonjen sa dužnosti.
U svakom slučaju, on nije p rih vatio n i tvrdnju da se ovde ra d ilo o
m in o b aca čko j ili artiljerijskoj g ra n a ti nijedne o d dveju sup ro tstavljenih
strana, već je zastu p a o tezu, koja se p rv i p u t p o ja v ila 1994, d a su m asak r
pro u zro ko vale eksplozivne n ap ra ve postavljene ispod je d n e o d pijačn ih
tezgi, i aktiviran e iz daljine.
O vde je verovatno reč o jo š jed n o m cinično izabranom sredstvu koje su
m uslim an i smislili kako bi uticali na m irovne pregovore u toku, i privukli na
sebepažnju m eđunarodnog javn o g m njenja. To objašnjava iprisustvo n a licu
m esta CNN-a, koji je neko verovatno unapred obavestio šta će se dogoditi, a
objcšnjava izašto su pijačne nadstrešnice prilikom eksplozije ostale netaknute.
' Vratio sam se u Z ag reb uveren da nisam pronašao n iti rešio ništa, i sve
d ilem e koje sam im a o na početku ostale su nerazjašnjene.
Rat u Bosni i Hercegovini privukao je brojne strane borce, iz razno-

raznih razloga; svim sukobljenim stranama zajedničko je bilo to da su imale
priliv pojedinačnih elem enata, koje su u nekim slučajevim a sponzorisale
tajne inostrane službe.
One države koje su imale profesionalnu vojsku, kao Velika Britanija i
Francuska, imale su na raspolaganju veliki rasadnik dobrovoljaca za ovu ili
onu zaraćenu stranu, čiji je spiritus movens bila isključivo lična korist.
N a najvećoj ceni bile su specijalne jedinice, sposobne i istrenirane da
ratuju do iznemoglosti.
I srpska vojska, iako vojno obučena i bolje naoružana, ipak je bila samo
redovna vojska, koja je zazirala od profesionalnih i iskusnih plaćenika,
sposobnih da se odlično kreću po m raku i po „ničijoj zem lji", kakve je bilo
svuda, zahvaljujući raznovrsnom geografskom položaju fronta.
M uslim ani su sebi privukli i značajan broj ideološki m otivisanih
boraca, m udžahedina salafitske vere, pristiglih sa Bliskog istoka, iz Irana,
Avganistana.
N jihovo prisustvo umnogome je doprinelo radikalizaciji sukoba, koji
bi, na samom početku, malo ko smeo da nazove „verskim ratom “ .
Kada je rat počeo, Izetbegović se pokazao promućurnim : vrlo lako je
uspostavio kontakte s islam skim fundam entalističkim institucijam a i po-
jedincim a iz drugih zemalja, u nameri da od njih dobije podršku i vojnu
pomoć.
Politika okretanja bliskoistočnom svetu olakšala je prodiranje, na bosan-
sku teritoriju, velikog broja mudžahedina i članova terorističkih organizacija,
koje je privukao posebno interesantan geostrateški položaj Bosne, kao
m oguće polazišne tačke za dalje operacije u hrišćanskoj Evropi.
Prisustvo stranih boraca poslužilo je srpskim nacionalistim a da ukažu
na rizik od fundam entalizm a u Bosni; reč je o vekovim a ustaljenom držanju
Srba, koji sebe, jo š od vrem ena Kosovske bitke 1389, koju je knez Lazar
poveo protiv Turaka, doživljavaju kao branik Evrope. Amerikanci i Evrop-
ljani su iz čiste neprijateljske zaslepljenosti ili potpuno ignorisali ovaj
fenomen, ili su ga potcenjivali.
M udžahedini su u Bosnu prodrli pre svega preko islam skih humani-
tam ih organizacija, stacioniranih u Zagrebu, i u ratnu zonu dospevali istim
putevima kojim a je tekao ilegalni transport oružja, čija je putarina Hrvatskoj

i susednim zem ljam a donosila ogrom na m aterijalna sredstva.
Islamski dobrovoljci koji su ratovali u Bosni najpre su pristizali iz Av-
ganistana i iz Irana, i nisu imali isključivo vojnu već i socijalnu ulogu, u
smislu ojačavanja muslimanske vere i „islamizacije zemlje".
Sve ovo išlo je nam ku Aliji Izetbegoviću, i on je to koristio za inten-
ziviranje odnosa sa zemljam a porekla inostranih plaćenika.
Avgusta 1993. bosanska vlada zvanično je priznala islamski doprinos
u dva precizna aspekta: u pružanju hum anitam e pom oći i u omžanoj borbi.
Prvi aspekt postao je sastavni deo vladinih aktivnosti, sa ciljem da se od do-
brotvora primi pomoć svake vrste, dok je dmgi aspekt regulisan tako što je
Izetbegović strane plaćenike uključio u regulame vojne jedinice koje je vlada u
međuvremenu obrazovala. Legalizacija mudžahedina time je uspešno obavljena.
Civilni kooperanti bili su u Sarajevu neprestano prisutni, dok su plaće-
nici grapisani u Sedmu brigadu; ona je bila stacionirana u Zenici, dobila
naziv El-M udžahid, i brojala nešto oko hiljadu dobro obučenih i spremnih
ljudi. Oba sektora, civilni i vojni, međusobno su se dopunjavala.
Uprkos ovome, civilni sektor bio je stalno aktivan i jednako cenjen -
do te m ere da je Iran obezbedio dve trećine naom žanja i ratne oprem e za
bosansku arm iju - dok je vojni sektor ubrzo ispoljio svoje limite, a zajed-
nički život m udžahedina sa bosanskim saborcim a bio je veom a složen -
delila su ih različita, teško pom irljiva shvatanja: imali su različit fizički iz-
gled, ponašanje i kulturu.
Osim toga, novopristiglo strano ljudstvo sprovodilo je žestoke i okm tne
metode: nošeni m askilističkim fanatizmom u praksu su uveli klanje i saka-
ćenja neprijatelja i silovanje žena.
Konačno, ova pojava probudila je izvesne dileme u vladajućem vrhu
je r su m udžahedini privlačili mlađe generacije bosanskih m uslimana, tako
da su im se mnogi od njih pridružili u vođenju autentičnog svetog rata protiv
svih nevem ika, a ne samo protiv Srba.
Izetbegović i njegova politička gam itura tako su, iako su na početku
oduševljeno pozdravili dolazak stranih ratnika, počeli da se kaju, i da ih drže
po strani - nisu delili njihovu ideju o osnivanju radikalne fundamentalističke
države, zagovaranju povratka na verski purizam i rigorozni islam.
44 Bjađo đi Gracija
Posle otprilike godinu dana aktivnog saživota, u Bosni su počeli žestoki

sukobi izm eđu radikalnih militantnih muslimana, koji su bili na zvaničnom
platnom spisku islamskih fondacija i čija je namera bila nametanje m odem e
doktrine islama, i većinskog dela, koji su činili ,,stari“ muslimani, naslednici
tursko-balkanske tradicije, koji su pokušavali da održe nasleđe svoga
um erenog islama.
K ada je 1995. obelodanjen sadržaj D ejtonskog sporazum a, kojim je
naloženo da svi strani plaćenici, pa i m udžahedini, napuste Bosnu, niko nije
protestovao niti pokušao da u ovome išta izmeni.
Ipak, uprkos strogim odredbam a m irovnog Sporazuma, m udžahedini
nisu potpuno nestali; naprotiv, mnogi od islamskih plaćenika odlučili su da
ostanu u zem lji i, ne odustajući, otvoreno pokušali da oform e islamski
pokret, da utiču na Izetbegovićevu vladu i navedu je da ostvari nadmoć i u
odnosu na hrvatskog saveznika. M nogi od njih oženili su se bosanskim de-
vojkama i tako nisu imali nikakvih problema da dobiju državljanstvo.
Ipak, od tada se, de facto, ponašaju m iroljubivo i ,,uspavano“ , skriveni
od pogleda javnosti.
U godinam a koje su usledile neki od preduzim ljivih zapadnih novinara
otkrili su da je to bila samo prividna izolacija, da su u međuvremenu stvoreni
fundam entalistički centri čiji će probuđeni impulsi proraditi tek kasnije, a
danas su aktivni u zabačenim naseljim a centralne Bosne, daleko od dom eta
puteva javnog informisanja.
U glavnom su to nevelika seoska naselja koja je, posle potpisivanja
m irovnog Sporazum a, stanovništvo napustilo, i koja i dan danas nose
tragove razaranja u prošlom ratu.
U tim izolovanim selima, izvan čisto slovenskog konteksta, na
kućercim a i na sveprisutnim nevelikim džamijam a vijore se cm e zastave.
Iz ovih centara m ladići odlaze da popune redove Islam skog kalifata
u Siriji, Iraku, L ibiji, sa ciljem da ostvare ,,san o islam skom pokretu“ ,
koji u Bosni i Hercegovini u godinam a građanskog rata nije m ogao biti
realizovan.
Pouka koju su izvukli iz toga kako su bili prihvaćeni u Bosni - gde im
je, po njihovom m išljenju, uzvraćeno lošim - ponoviće se na Kosovu pet
godina kasnije.
Im a o sam p rilik e d a m u d ž a h e d in e sretn em i p re p o tp is iv a n ja

D ejtonskog sporazum a, kojim im je naložen o d a o d m a h napuste Bosnu i
Hercegovinu.
Tokom m og boravka uZ ag reb u n a dužnosti šefa operacija Posmatračke
grupe (ECMM), više p u ta sam bio u Sarajevu: prvi p u t d a ispitam šta se zaista
dog o d ilo n a trg u M arkale, a z a tim n a sastan cim a čija je te m a b ila teška
ekonom ska situacija u kojoj se g ra d našao.
Tim sastancim a prisustvovali su svi o n i koji su iz raznorazn ih razloga
bili za in tereso va n iza temu, brojna predstavništva i organizacije. O d prvog
trenutka sam shvatio d a je m eđ u n jim a m nogo vojnih lica, m a d a niko od
njih nije bio u uniformi. Štaviše, isam sam bio oficirna diplom atskoj dužnosti
u civilnoj organizaciji. N eki o d njih bili su, bez ikakve sum nje, a g e n ti speci-
ja ln ih službi koje su im a le svoje interese u Bosni i Hercegovini.
N a jak tivn iji o d svih bili su islamski predstavnici, a raspolagali su zn a t-
nim su m am a novca, č ijije p rilivp o ticao izZalivskih zem alja. M eđ u n jim a je
bilo m u d žah edina, a z a d a ta k im je bio da vode evidenciju kakva je i kolika
po m o č prim ljena, i da vršeprocenu sposobnosti da se preživi u opsednutom
gradu.
N ajzan im ljiviji deo sastanaka bio je o n a j koji je usledio posle uvodnog
predstavljanja, a sa m u d žah ed in im a su svi želeli d a razgovaraju.
I j a sam razgovarao s ovim kooperantim a, i m o ram da p rizn am da su
svi bili pažljivo odabrani, kom peten tni i sposobni.
Ipak, bili su predrski i preterano sigurni u sebe, kao d a su u Bosnu došli
d a svim a ostalim a drže lekcije.
Poslejednog ovakvog sastanka prišao m ije je d a n od njih ip o s ta v io m i
direktno pitanje, bez ikakvog uvoda:„Šta Evropa m isli o islam skoj državi čije
je stvaranje u Bosni u toku, i kad a če ona biti p rim ljena u članstvo Evropske
zajednice?" Radilo se o dobro p o zn a to m triku d a se sag ovornik dovede u
n ep rijatn u situaciju.
Vrlo d o b ro je zn ao kakav ć u m u odgovor dati, a lije ipak hteo d a ga čuje,
kako bi procenio m oje reči.
Rekao sam m u d a nisam ovlašćen d a govorim u im e Evrope, a li u
svakom slučaju n em am inform acije o tom e da je u Bosni u toku osnivanje
islamske države.
Kasnije sam, kroz razgovorsa njim , saznao i ko je i šta g a je n a g n a lo da

dođe u Bosnu.
Bio je iz A vganistana, rato vao je p ro tiv Rusa, im a o veze s am eričkom
agenturom . U B osnuje ušao preko Zagreba, 1993, d a ratuje p ro tiv Srba.
Regrutovala g a je organizacija koja se bavila prebacivanjem plaćenika,
od n je je dobijao ip la tu , a njegova porodica, ostala u do m o vin i bezp rihod a,
p rim a la je novčanu pom oć.
D o b ro se sećao dolaska, sa svojim k o m p a n jo n im a , i p rvog perioda,
kada su im svi klicali dok su p a ra d ira lip re d g o m ilo m sveta u Sarajevu. Sada
su se stvari prom enile - izgleda d a su svi zab o ra vili njihovo žrtvo van je i krv
p ro liv e n u za Bosnu.
M a šta d a se dogodi, on neće nikuda iz Bosne, rekao m ije ta d a ; oženio
se Bosankom i zajed n o sa svojim prijateljim a m u d žah ed in im a osnovaće is-
la m s k ip o k re tza stvaranje islamske države, u kojoj neće bitihrišćana, ni Srba
ni H rvata.
Još m a lo sm o razgovarali; shvatio sam da ovaj čovek n e ž iv i u realnom
svetu i d a je svaki dalji razgovor s njim bespredm etan.
U novem bru 1995. Dejtonskim sporazum om zabranjeno je svim stranim
plaćenicim a, uključujući i m udžahedine, bilo civile bilo plaćene borce, da se
zad rže n a teritoriji Bosne.
B rigada u Zenici rasfo rm iran a je i izbrisana.
Sada, posle m nogo godina, m oram p rizn a ti da se m nogo šta o d o n o g a
što m i je o va j čovek ta d a rekao, ip a k ostvaruje: islam ski borci ne sam o da
nisu sasvim nestali, već su p o n o vili i in icirali slićna iskustva n a B alkanu i
drugde, a sam o zvan i Islamski ka lifat ISIS ostvario je apsurdni p lan koji se u
Bosni svojevrem eno činio nem ogućim .
Krajem 1994, posle brojnih pokušaja da se u Bosni i Hercegovini us-

postavi m ir u skladu sa pravednom etničkom pođelom teritorija, m eđuna-
rodna diplom atija došla je konačno do zaključka da je ova regija preterano
kom plikovana da bi se pravedno mogla podeliti.
Pokazalo se nem ogućim rešenje koje je svima, barem teorijski, izgle-
dalo najjednostavnije, a to je ,,kantonizacija“, prem a kojoj bi jedan određeni
deo teritorije bio naznačen onom narodu koji je u njem u većinski.
Ova ideja, koju su izneli prvi m eđunarodni posrednici, dodatno je pod-

stakla etnička čišćenja kao sredstvo za nasilno stvaranje lokalnih većina koje
u prirodnim uslovim a nisu postojale. Drugim rečima, na ovaj način nije bilo
m oguće uspostaviti mir.
O dlučujući preokret učinila je K ontakt grupa za bivšu Jugoslaviju,
tačnije SAD, Rusija, Velika Britanija, Nem ačka i Francuska, kada je aprilu
1995. odlučila da napusti utopijsku ideju o m ultietničkoj Bosni i Herce-
govini, i kada je dala formalnu izjavu da će u rešavanju problem a biti pri-
m enjena nova politika proporcionalne podele čitave zemlje, u kojoj se prvi
put navodi da će 51% teritorije biti naznačen Hrvatim a i m uslim anim a a
49% Srbima.
Od toga trenutka otpočele su prećutno dogovorene akcije „razmene te-
ritorija“ , kako bi se došlo do delova koji su što je više m oguće etnički ho-
m ogeni i logični, s tim što to više nije bilo pitanje lokalnog karaktera, već
se sprovodilo na čitavoj teritoriji Bosne i Hercegovine.
Reč je o strašnom planu o izm eni ljudske geografije na teritorijam a
za koje su vođene žestoke i krvave bitke, a prem a kom e je trebalo da se,
„dejstvovanjem prisile“ , om ogući zauzim anje željenih, susednih teritorija
i pripajanje u okviru svog naznačenog teritorijalnog procenta. Činjenica
da se radilo o „zaštićenim zonam a“ u H rvatskoj, ili „sigum im zonam a“
u Bosni i H ercegovini, ranije uspostavljenim posebnim rezolucijam a
Saveta bezbednosti, nije imala nikakvoga uticaja, i nijedna strana u sukobu
nije više slušala U jedinjene nacije: ni Hrvati, koji su okupirali Slavoniju i
Krajinu, ni Srbi, koji su napali Srebrenicu i Žepu, ni M uslim ani, koji su
zauzeli B ihać, a o Sarajevu, koje je takođe označeno kao „sigurna zona“
a svejedno i dalje bilo pod žestokom opsadom, više od tri godine - da i ne
govorim o.
Bio je to period u kome su zaraćene strane konkretno potvrdile pakleni
nepisani pakt, čije su ostvarenje sve do jed n e dopustile: svaka od njih
odustaće od jed n o g da bi se dočepala nekog drugog, priželjkivanog
parčeta.
K ada su počeli m irovni pregovori u D ejtonu, Slavonija i K rajina
ponovo su bile hrvatske, Srebrenica i Žepa već su bile srpska teritorija,
Bihać je bio m uslim anski. K arta Sarajeva odlučena je za pregovaračkim
sto lo m - M ilo š e v ić se nije u sprotivio g o to v o potpunom prelasku grada u

h rvatsk o-m u slim an sk e ruke. D o b io je on o što je želeo: etnički h om ogen u
R epubliku Srpsku, i sm atrao se zad ovoljn im .
N a siln o zau zim an je zon a k oje j e S avet b ezb ed n osti stavio p o d svoju
zaštitu suštinski j e zn a čilo da su m irovne sn age U N P R O F O R -a podbacile,
i da će njihovu funkciju preuzeti n o v e jed in ice.
U o v o jk lim io p š te g obnavtjanjo sukoba u Z a g re b je , 73. ju la 1995, stigla

vest koja nikoga nije iznenadila: n a p a d n u t je i za u ze t m uslim anski gradić
Srebrenica. Srpski n a p a d n a ovu zaštićenu zo n u teritorije p red s tav ljao je
nešto što je, u izvesnoj m eri, bilo već u n a p red nagovešteno, i čak dogovo-
reno m eđu stranam a u sukobu. Ocenili smo da se radi o uobičajenom zauzi-
m a n ju teritorije, sličnom m n o g im d ru g im a koje su se o d ig rale u okviru
prinudne i nasilne razm ene u toku, a sa ciljem d a se om ogući što veća h o m o -
genost teritorijalne podele Bosne i Hercegovine.
Nažalost, nism o bili u m ogućnosti d a se lično upu tim o u borbenu zonu
i uverim o se kakva je z a is ta bila situacija za to što su delovi p o d srpskom kon-
trolom postali n ep ristu p ačn iza sve m eđun arodne posm atrače, što je posle-
dica otm ice 4 0 0 p rip ad n ika„p lavih šlem ova" UN-a, kojisu b iliza d rža n i i kao
Ijudski štitovi raspoređeni n a strateške punktove, o čem u su svedočile njihove
slike u lancim a, prikazane n a ekranim a svetskih televizija. Ponavljanjejedne
ovakve krize m oralo je biti apsolutno izbegnuto, i šef M isije n am je decidi-
ra n o z a b ra n io svako kretanje.
S druge strane, d o g ađ aji su se sm enjivali m unjevito m brzinom : g om i-
lan je hrvatskih snaga n a g ra n icam a Krajine u p o tp u n o sti je našu p a žn ju
odvuklo u tom pravcu.
Četvrtog avg ustapočela je operacija„Oluja", tokom koje s u z a s a m o p e t
d a n a H rv a ti za u ze li čitavu Krajinu. Nekoliko d a n a po završetku operacije
bilo n a m je dopušteno da uđem o n a osvojenu teritoriju.
Več sam se n alazio u Splitu, kako bih bio što bliže borbenoj zoni, a dok
su trajale operacije, i narednih dana, bio sam n a granici koju su kontrolisale
snažne policijske snage. K ada su kon ačno p o d ig n u te p o g ra n ič n e ram pe,
pristupio sam poverenom zadatku . Trebalo je d a ispitam d a li su počinjeni
zločini, i d a zau stavim bežanje Srba ko jeje bilo u toku. Izlišno je reći d a sam
zaključio da je ispunjenje ovog za d a tk a ne sam o nem oguće već i beskorisno:

sve se već dogodilo, Srbi su iz Krajine m asovno bežali, o n a je već p o s tala u
potp u n o sti hrvatska.
K ada sam posle dva sata m arša, i prolaska kroz ko n trolne punktove,
konačno ušao u Knin, pre nego što ću otići u opštinu zau stavio sam se da
bacim p o g ied na grad, na venecijanski z a m a k koji je dom inirao dolinom , na
kom e su jo š b ili p re p o zn a tljiv i m le ta č k i sim boli a li i tra g o v i pretrp ljen o g
hrvatskog g ran a tiran ja. Požurio sam ka opštini, g de m e je neprijateljski i s
nervozom dočekala grupa g rađ a n a; bilo je očigledno d a im m oje prisustvo
nije bilo p o volji i da su protestovali kraj Centralne uprave, koja im je n a m e t-
n u la ovu posetu.
Pošto sam n ajp re objasnio razloge misije, u p itao sam d a li postoji
m o g u ć n o stp rih vata srpskih izbeglica u sigurnim strukturam a.
O d g o vo r je bio h la d a n i a ro g a n ta n : n e m a n ikakv ih p ro b le m a d a se
om ogu ći prihvat, a li n em a p o d a ta k a o tom e d a u okrugu postoje g ra đ a n i
neke druge nacion aln e pripadno sti osim hrvatske.
Pokušao sam d a postignem kom prom isni, barem fo rm a ln i dogovor, i
za tra ž io d a se sretnem s nekoliko bivših žite lja Srpske Krajine; odgovoreno
m ije d a n ik a d a nije p o s to jala republika koja se zove Srpska Krajina.
S d ru g e strane, d ate su m i sve garancije da će učinitisve da p o m o g n u i
p rih vate „hrvatske građane".
B ilo je očigledno da n em a više o čem u da se razgovara. O dlučio sam da
se vratim u Zagreb, preko teritorije Krajine, sve do Karlovca u Hrvatskoj.
N a to m e p u tu prešao sam sto tin e k ilo m e ta ra kro z p a k le n u sceno-
g ra fiju p red e la pu n o g za p a lje n ih kuća i bez i je d n o g je d in o g stanovnika.
S v rem en a n a vrem e išli sm o uko rak sa srpskim k a ra v a n im a za p re žn ih
ko la i tra k to ra , koji su se s k la n ja li uz o b o d e p u te v a d a n a m o m o g u će
prolaž.
M eđ u n jim a nije bilo m ladih Ijudi, sam o starci i starice sa decom , svi pre-
stravljen i o n im što se d og odilo i uplašeni neizvesnom budućnošću p red
sobom . N eki o d njih su n a m i prišli, d a nas p ita ju d a li sm o tu da im obezbe-
d im o neku garan ciju i sigurnost.
Nažalost, nije bilo tako, i rekao sam im d a m i je žao što nije tako. Isko-
ristio sam priliku d a im sam postavim poneko p itanje; niko od njih n ije zn a o
50 Bjađo đi Gracija
kuda ide ni gde će stići, a svi su svoje kuće napustili zapaljene, pre nego što
ih za u zm u Hrvati.
Vratio sam se u Zag reb ubeđen da sam učinio prem alo, da sam sam o
utvrdio izvesne činjenice, a li njih niko nikada nije uzeo za shodno da proveri,
i prosledi dalje.
Prem a poslednjem verodostojnom popisu stanovništva, iz 79 9 1, Krajina
je im a la 5 0 0 .0 0 0 stanovnika, o d kojih su tri četvrtine bili pravoslavne vere.
Početkom 1995, pre početka hrvatske operacije osvajanja, n a ovoj teri-
toriji živelo je 2 5 0 .0 0 0 Srba.
Prem a p o d acim a Ujedinjenih nacija, dva meseca posle hrvatskih vojnih
operacija ostalo je svega 3 0 .0 0 0 Srba. Velika većina n ap ustila je svoje do-
m ove i sklonila se u susedne zem lje.
U g lavnom su krenuli ka Bosni i Hercegovini, što je d o d a tn o iskompH-
kovalo je d n u već duboko kriznu situaciju, a z a tim su n a s ta v ili u pravcu
Srbije.
M ože se učiniti neprirodnim to što su jedinice UNPROFOR-a 1995, u

trenutku kada je m ir već bio potpisan, i kada su mogle konačno da deluju u
skladu sa dobijenim m andatom , bile zam enjene sličnim vojnim NATO
snagama, pod nazivom IFOR (Implementation Force), ali razlozi za ovu za-
m enu bili su duboki, i omogućuju da se objasni otkud njihov neuspeh.
Prisustvo UNPROFOR-a na teritoriji bivše Jugoslavije može se podeliti
u nekoliko faza, počev od njegovog osnivanja 21. januara 1992. do juna
1992, kada je u potpunosti vršio fimkciju održavanja m ira u Hrvatskoj, gde
su sukobljene strane, Srbi iz Krajine i tada već nezavisna Hrvatska, dogo-
vorile prekid vatre.
U Hrvatskoj su obrazovane tri dem ilitarizovane zone, nazvane ,,zaš-
tićene zone Ujedinjenih nacija“ (United Nations Protected Areas - UNPAs):
Istočna Slavonija, Zapadna Slavonija i Krajina, oblasti u kojim a je živelo
uglavnom srpsko stanovništvo, i koje je obrazovalo takozvanu autonom nu
Republiku Srpsku Krajinu.
U to vreme UNPROFOR je brojao 13.000 ljudi, kako civila tako i voj-
nika, a njegova komanda je nekim čudom, i bez obzira što su se sve operacije
odvijale u Hrvatskoj, bila stacionirana u Sarajevu. Kada je, u junu, mandat
ovih snaga proširen i na Bosnu i Hercegovinu, već opustošenu ratom, izbor

sedišta kom ande učinio se proročkim.
Ali u Bosni i Hercegovini nije bilo „m ira za održavanje“ te su pred
U N PR O FO R postavljeni zadaci na koje on nije bio u stanju da odgovori
- m ogao je da pruži samo m inim alnu asistenciju m eđunarodnim organi-
zacijam a koje su radile na ublažavanju hum anitam e katastrofe, kao što su:
W orld Food Program m e, NGOs, OXFAM. Istovrem eno, on nije imao ni
pravo prim ene sile, osim u ,,sam oodbrani“ ; čak i u slučaju da je neki od
njegovih srčanijih kom andanata ovo pravo protum ačio na drskiji način, na
raspolaganju ne bi imao sredstva da to spovede u delo.
Druga faza počela je u proleće 1993, kada je usled rastućeg nasilja u
Bosni i Hercegovini Savet bezbednosti odlučio da obrazuje „sigum e zone“
u Sarajevu, Srebrenici, Žepi, Goraždu, Tuzli, Bihaću - gradovim a u rukam a
bosanske vlade, koje su srpske jedinice nove Republike Srpske sistematski
opkoljavale i granatirale.
K ako bi se obezbedila sigum ost, Savet bezbednosti odlučio je da snage
UN PRO FO R-a pojača sa jo š 34.000 ljudi. Oni nikada nisu stigli na teren
zato što je odobren samo kontingent od 7.600 vojnika, angažovanih na do-
brovoljnoj bazi iz sirom ašnih zemalja Trećeg sveta, loše naom žanih i ne-
oprem ljenih, koji su ovu vojnu m isiju smatrali u suštini pogodnim načinom
da dođu do zarade. Reč je o vojnicim a koji u svojim zem ljam a nisu bili
plaćeni, a plata Ujedinjenih nacija predstavljala je pravo bogatstvo i za njih
i za njihove porodice.
U ovoj klimi snižene operativnosti nastavljena je opsada Sarajeva, kra-
jine su zaboravljene i prepuštene njihovoj hrvatskoj sudbini, a Srebrenicu
su zauzele srpske trupe generala Mladića.
Sve ovo dovelo je do kraha UNPROFOR-a, i on je zam enjen jedini-
cama IFOR-a, koje je obrazovao NATO.
A li zašto su, budući da je D ejtonski sporazum ućutkao oružje, i
konačno nastupio ,,m ir za održavanje“, snage U N -a zam enjene po svom
konceptu sličnom vojnom form acijom koja je im ala istu operativnu
funkciju, i oslanjala se na Snage za hitno reagovanje, čija je kom anda
bila u N em ačkoj, a bila sačinjena uglavnom od am eričkih i engleskih
elem enata?
Iako se u zvaničnom obrazloženju kao razlog navela efikasnost - IFOR

je predstavljao modeme i dobro pripremljene snage, nasuprot UNPROFOR-u,
koji se pokazao kao nekvalitetan i nasumično obrazovan - m otive za cvu
zam enu na terenu treba potražiti u burnim odnosim a izm eđu kom andnih
lanaca NATO-a i Ujedinjenih nacija.
Za sprovođenje svake vojne operacije u Bosni koja je podrazum evala
upotrebu om žja, bilo je neophodno podneti zahtev i sačekati odobrenje ge-
neralnog sekretara UN ili njegovog predstavnika, Jasušija Akašija, speci-
jalnog izaslanika U jedinjenih nacija za bivšu Jugoslaviju. Reč je o
takozvanoj proceduri dvostrukog ključa (dual key procedure) gde je, ukratko
rečeno, generalni sekretar preuzimao funkciju kontrole i nadređenosti u voj-
nim operacijama koje sprovodi NATO.
Upravo to se dogodilo u fazi bom bardovanja položaja srpskih jedinica
koje su Sarajevo držale u obruču (Operation Deliberate Force), a takođe i u
Srebrenici.
U postdejtonskom periodu ovaj način nije se m ogao više tolerisati:
NATO je m orao da u bude u potpunosti slobodan u izvođenju vojnih akcija,
što se zaista i dogodilo u fazi prim ene M irovnoga sporazum a u Bosni i
Hercegovini, kao i u „ratu na Kosovu“.
Tako su UN PRO FO R i njegovi slabi operativni rezultati gum uti u
zaborav.
Ako sve ovo uzmemo u obzir i koncentrišemo se na ono što se dogodilo
u Srebrenici, čini se da je do sada premalo rečeno o odgovom ostim a velikog
broja aktera ovoga događaja: visokih hijerarhija UN-a i NATO-a, holand-
skog bataljona raspoređenog u gradu i samih muslimana.
D etaljnom analizom događaja otkrićem o da holandski vojnici nisu
raspolagali sredstvima i naomžanjem koje bi im omogućilo da odbrane Sre-
brenicu, niti su imali definisana „pravila angažovanja“ u skladu sa povere-
nom misijom, osim prava na samoodbranu.
Sve što su mogli učiniti bilo je aktiviranje „kontrolnih punktova“ , čija
je funkcija bila da zabrane i uspore direktne srpske upade u grad, i da daju
znak za uzbunu.
Dm gim rečima, reč je o punktovima čija prerogativa nije bilo upuštanje
u vatrene okršaje - je r to nije bilo predviđeno m andatom snaga za održanje
m ira - već im je zadatak bio osmatranje i pravovremeno obaveštavanje voj-

nih hijerarhija, kako bi intervenisala NATO avijacija stavljena na raspola-
ganje Ujedinjenim nacijama za vazdušne operacije bombardovanja.
Nažalost, hijerarhijski lanac UN-a složen je, neprikladan i spor, sačinjen
od duboko mislećih civila i neodlučnih vojnika.
Posle čitava dva dana pucnjave i neprekidnih zahteva holandskih „plavih
šlemova“ da se aktivira komandni lanac kako bi se donela odluka o upotrebi
avijacije u zaustavljanju napredovanja srpskih trupa, jedini rezultat bio je
jedan jedini prelet dva bombardera, koji ni najmanje nije omeo srpsku akciju.
Posle ovoga je holandskom komandantu naređeno da pregovara, što je
on i učinio.
Rezultat je bio srpsko zauzimanje Srebrenice i izlazak trupa UN-a iz
grada. Ono što se potom dogodilo, ispričano je i utvrđeno u sudnicam a
M eđunarodnog haškog tribunala, a nam era ove knjige nije da izrekne ma
kakav sud o ishodima u vezi s tim.
Ukratko, događaji koji su doveli do masakra u Srebrenici, pod koman-
dom generala M ladića, imaju veze s nekompetentnim i kukavičkim pona-
šanjem velikog broja aktera, pre svega srpskih snaga koji su učinile ono što
niko nije mogao ni da zamisli.
M uslim anski kom andant i oficiri su - u akcijam a koje su prethodile
Srebrenici - protiv srpskih sela u toj oblasti pokazali nečuvenu surovost i
varvarstvo, a onda, pre početka okršaja, napustili grad kako bi izmakli srp-
skoj osveti, prepustivši sve ostale na milost i nemilost suđbini; njihov osta-
nak i gotovo izvesna pogibija umanjili bi stepen nasilja nad civilima.
Komandani lanac NATO-a nije blagovremeno aktivirao avijaciju. Kažu
da je bilo nesuglasica i žestokih svađa, uz uzajamne optužbe između visokih
funkcionera UN-a i NATO-a, čiji je rezultat bio onaj već pom enuti jedini
prelet dva bombardera, što nije dovelo ni do kakvih reperkusija po srpske
snage u nadiranju.
Čelnici Ujedinjenih nacija nisu shvatili situaciju, bili su neodlučni, nisu
znali šta da rade, i pouzdali su se u mogućnost da će okršaj proći s minimal-
nim posledicama, kao što se već događalo na drugim mestima.
Za komadanta bataljona Ujedinjenih nacija raspoređenog u srebreničkoj
enklavi ne može se reći da nije izvršio povereni zadatak: usporio je napredovanje
napadača koliko je mogao, zahtevao je NATO baražnu vatru, koja jeste stav-
ljena na raspolaganje. ali prekasno i u nedovoljnom obimu; na kraju je preuzeo
i ulogu posrednika među sukobljenim stranama. Nije, međutim, učinio ono
što mu je njegova vojnička čast nametala - s obzirom da su nagoveštaji o tome
da se sprema tragedija bili više nego očigledni: nije trebalo da napusti Sre-
brenicu po cenu života i odgovomosti pred vojnim sudom zbog neposlušnosti.
Čitaocu se ostavlja da sam donese sopstveni sud o tome da li ovde jeste
ili nije reč o kukavičkom postupku.
Ne znamo da li je u Holandiji akterima ovoga događaja dodeljeno or-
denje za zasluge u operacijama UN-a / NATO-a, izvedenim u Srebrenici. U
slučaju da je tako, nadamo se da su oni to ordenje odbili da prime.
2.4. Mirovni sporazum

Dejtonski sporazum podelio je Bosnu i H ercegovinu na dva dela: s
jedne strane je hrvatsko-m uslim anska Federacija Bosne i H ercegovine s
dm ge Republika Srpska, obe pod kontrolom NATO snaga koje su vojno bile
raspoređene u tri kom petentna sektora: am erički, engleski i francuski. U
Sarajevu, koje je bilo u francuskoj kom petenciji, d e lo v a laje i italijanska
vojna jedinica.
Geopolitička karta nove države bila je vrlo čudna, ali se pokazalo da je
funkcionalno jedino moguća, barem neposredno po završetku rata.
O M irovnom sporazum u pregovarano je u američkoj vazdušnoj vojnoj
bazi Rajt Paterson, nedaleko od gradića Dejtona u Ohaju.
Baza je izabrana pre svega zato što je pružala m ogućnost sm eštaja svih
učesnika, i vođenje diplomatskih pregovora m eđu zaraćenim stranama koje
nisu želele ni da se sretnu niti da vođe direktne m eđusobne razgovore.
Na taj način omogućeno je da se ostvare takozvani bliski posredni kon-
takti među delegacijama, koje su, iako smeštene u neposrednoj blizini, jedna
do dm ge, pregovarale preko međunarodnih posrednika.
M irovnim pregovorima prisustvovali su svi najvažniji političari zara-
ćenog regiona: Slobodan Milošević, predsednik Srbije, u svojstvu zastupnika
interesa bosanskih Srba, Franjo Tuđman, predsednik Hrvatske, i Alija Izet-
begović, predsednik Bosne i Hercegovine.
Sva trojica dobro su se poznavala još iz partijskih krugova Titovog vre-

mena, ali nisu međusobno razgovarali - u m omentu potpisivanja Sporazuma
jedan drugog nisu čak ni pogledali u lice.
M irovnom konferencijom predsedavao je američki pregovarač Ričard
Holbruk i specijalni izaslanik Evropske zajednice Karl Bilt. Bili su prisutni
i visoki diplomati iz četiri zemlje članice Kontakt grupe za bivšu Jugoslaviju:
Rusije, Velike Britanije, Francuske i Nemačke.
Sporazum je predviđao čitav niz vojnih mera, m eđu kojim a su naj-
važnije bile usmerene na ponovno uspostavljanje zajedničkog života među
stranama.
U tom cilju bilo je potrebno da se s vremena na vreme održe sastanci
sa predstavnicim a donedavno zaraćenih strana, i sa njim a prodiskutuje o
tem ama od operativnog značaja, a, u slučaju potrebe, da im se i nametne
poštovanje odredaba Sporazuma.
Ti sastanci nazivani su Mešovite vojne komisije - JMCs.
Italija je bila zadužena za M ešovitu vojnu komisiju u Sarajevu, smeštenu

u zo n i aerodrom a, koju sam predvodio ja , deleći funkciju predsedavajućeg
sa Francuskom; u našoj su nadležnosti bile aerodrom ske piste i deo teritorije
na obodu grada.
Sastanci, o d ržavan i svakih p etnaest dan a, bili su n e sam o iscrpljujući u
fizičkom smislu, već i krajnje obeshrabrujući je r se činilo d a sva m ržn ja i
žestina upravo okončanog ra ta na ovim sastancim a iznova i iznova izbija.
No, u je d n o j o d ovih prilika p o n ad ao sam se da će ip ak prevag n u ti po-
zitivn a osećanja, i m ogućnost uspostavljanja pristojnog saživota.
Sastanak se bio p rim akao kraju, posle šest satižestoke rasprave, i pre-
ostaio je bilo sam o da u agendu ubeležim o datum narednog, kad a m ije pre-
vodilac rekao da su obe strane za tra žile da m i se prenese z a h te v da se u
je d n o j o d sala aerod ro m a održi„diskretan"susret izm eđ u srpskog i m usli-
m anskog ko m an d an ta.
Z a h te v m e je iznenad io i u prvom m o m en tu sam instinktivno zaustio
da g a odbijem , izm eđu ostalog iz a to što su, tokom sastanka, dve delegacije
toliko žestoko izvređale je d n a drugu d a sam, sudećipo njihovom ponašanju,
pom išljao d a su, posle onako žučne rasprave, rešili da se i fizički razraču m ju .
Prim etio sam, ipak, da su oba generala, i bosanski i srpski, kojije bio stari-
j i od svoga kolege, tokom sastanka bili uzdržani i ćutljivi, a činjenica d a su
sada od m ene tražili d a se sretnu po strani, zago licala je m oju radoznalost.
Tražio sam d a m i se objasne razlozi i obavešten sam d a z a h te v proizlazi
iz činjenice d a se dva g en erala odran ije poznaju.
Razmislio sam irekao :,,U redu, odobravam vam susret, a li sam o u m om
prisustvu, i uzprisustvo prevodioca."
O va dvojica zaista su se p o zn avala, i to vrlo dobro.
Srpski gen eral bio je instruktor n a Vojnoj aka d em iji u Beogradu, koju je
Bosanac p o h a đ a o kao pitom ac, a kasnije su se za tekli i dug o služili u istoj
jedinici.
Kada je Srbin bio ko m a n d a n t puka u Sloveniji, m uslim an je bio njegov
k o m a n d a n t b ataljo n a, a i njihove supruge bile su dobre prijateljice.
U nevelikoj sali aero d ro m a ispričali su je d a n drugo m e šta se u m eđu-
vrem enu d o g ađ alo u njihovim porodicam a, i smešili se ka d su sazn ali da su
se proširile dolaskom prinova.
R azm en ili su m a le zn ak e p ažn je koje su obojica d o n eli sa sobom ,
uz pism a dveju supruga, zag rlili su se, i n a kraju susreta vratili svako svojoj
delegaciji.
Reč je o dva vojnika koja su se borila je d a n p ro tiv d ru g o g ,je r im je to
bila dužnost, a li su ip ak ostali dobri prijatelji.
O v a j p rizo r istinske u za ja m n e n aklo n o sti i očiglednog p o m ire n ja
ohrabrio m e je i nared nim sastancim a prilazio sam s osećanjem olakšanja,
uveren d a sva ta m ržnja i nije u potpun osti istinita.
N ajbolnija operacija u okviru NATO kontrole Sarajeva bila je izgon

Srba iz delova grada koji su pripali hrvatsko-m uslim anskoj Federaciji,
naročito iz onih naselja gce je u vreme opsade bila raspoređena artiljerija.
Radilo se o zaseoclma, gde je živelo preko 100.000 ljudi.
D ejtonskim sporazum om predviđeno je da ovi delovi neizostavno
moraju preći u druge ruke, kako bi se smanjila nezaštićenost grada u slučaju
da iznova započne rat. Najteže je bilo na Ilidži i na Grbavici.
Kada je reč o Ilidži, najvažnijoj i najgušće naseljenoj opštini, u nepo-
srednoj blizini aerodroma, u Dejtonu se smatralo da ne bi biio racionalno
ne pripojiti je Federaciji, ili dozvoliti da bude u neposrednoj blizini granice,

i tu nije moglo biti nikakve rasprave.
Pripajanje Grbavice nešto je sasvim drugo: ona je bila emotivni centar
građanskog rata, i njeno pripajanje m uslim anim a predstavljalo je težak
udarac za srpsku zajednicu.
Stanovnici Grbavice govorili su o izdaji i nepravednom miru. Ovaj deo
grada b io je u italijanskoj nadležnosti.
A dm inistrativna prim opredaja trebalo je da bude izvršena devedeset
danaposle potpisivanja Sporazuma, tačnije: 18. marta 1996.
Iako je Izetbegović svakodnevno uveravao da će biti poštovana imovin-
ska prava i sigum ost srpskih građana, niko m u nije verovao.
Tako je, početkom februara, politički vrh sa Pala izdao naređenje Sr-
bima sa Grbavice da zapale svoje kuće i napuste grad.
Ovo naređenje sa Pala imalo je razom e posleđice, i nanelo težak udarac
građanstvu koje je verovalo da se m ože naći i nekakvo dm go rešenje a ne
samo bežanija i napuštanje domova.
U m eđuvrem enu su prim ećene „grupice m ladih Srba“ kako obilaze
naselje i podučavaju stanovnike kako da na najefikasniji način zapale svoje
domove.
Sve ovo bilo je dobro poznato Komandi IFOR-a, raspoređenoj u pred-
građu Ilidža, gde je situacija bila uzburkana jednako kao na Grbavici.
Polovinom febm ara zakazan je sastanak kom e će prisustvovati i šef
Kancelarije visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, da bi se razmo-
trilo ovo pitanje i pm žile instm kcije podređenim kom andantim a NATO-a,
kojima su one bile preko potrebne.
Kao predstavnik italijanskog kon tingen ta prisustvovao sam ovom sas-

tan ku i, kao i svi delegati, izneo sam procenu o opasnosti o d m ogućih inci-
d e n a ta u sektoru koji je bio u našoj nadležnosti. Svi su z n a li d a je situacija
na Grbavici, koja je, tokom rata, bila najistaknutije srpsko naselje, ko jeje do-
m in iralo A lejo m snajperista, bila n ajzapaljivija.
Posle uvodnih izjava predstavnika svih oblasti, prešlo se n a ključno pi-
tanje: Šta n a m je činiti i ko je odgovoran za ja v n i red i m ir a ko im a z a d a ta k
da interveniše?
U diskusiji koja je usledila zastupane su dve teze:jed na, p re m a kojoj su

vojne snage bile je d in e u stanju da uvedu red u delovim a g rad a za koje su
bile odgovorne, ali to nije bilo u opisu njihovih operativnih zad a tak a; i druga,
koja je sm a tra la d a su za to zadu žene snage M eđ u n aro d n e vojne policije -
IPFT, koja nije bila kad ra da to i sprovede u delo.
N a ovom sastanku nije se došlo ni do kakvog zaključka: IPFT nije bio u
stanju d a reaguje, IFOR nije im a o kom petencije. Problem je p ren e t n a reša-
vanje bosanskim p o b ed n icim a i g u b itn icim a, čiji su odnosi bili više nego
kom plikovani.
lako je problem bezbednosti g ra đ a n a bio izvan vojnih nadležnosti, m i
Ita lija n i p o n eli sm o se z a prim er u zaštiti Srba a u okviru granica dozvoljenog
- spasavali sm o ih i p o m a g a li svim sredstvim a. Bilo je i vrlo kom plikovanih
situacija, u kojim a sm o intervenisalina n a č in za svakupohvalu, štoje svetska
š tam p a zabeležila i o tom e se vrlo laskavo izrazila.
Problem i za Srbe nisu bili okončani izlaskom iz g rad a je rs u izbeglicam a
put, kao razjareni vuci, p rep rečileg ru p em u slim an a sa m o tk a m a , noževim a
i kam en ica m a u rukam a, ne prezajući da ih upotrebe i svakojako ih unize.
Tako se kod sarajevskih Srba vrem enom ustalio običaj d a sačekuju ita-
lijanska p a tro ln a vozila i d a onda idu iza njih, kako bi sezaštitili. M i sm o to
z n a li i tru d ili sm o se d a obezbedim o d a n a p u te v im a ko jim a su n ap u štali
grad, bežeći, gotovo u vekzatekn u p atro le raspoređene tako d a posluže kao
štit.
D a n a 16. m a rta obavešteni smo da će stanica srpske policije n a Grbavici
biti evakuisana poslednjeg dana. Bila je to neočekivana vestjersm o pre toga
d o b ili u veravan ja d a će o n i n as tav iti da rade u n ovoosno vanoj policiji
hrvatsko-m uslim anske Federacije, koja je trebalo d a ih p rim i u službu. Ali,
bila je to laž.
Istog d a n a g ra d je napustio i ruski b ataljo n, je d n a od poslednjih pre-
ostalih jed in ica Ujedinjenih nacija, koji su srpski civili takođe doživljavali kao
g a ra n ta pravoslavne zajednice.
N ajg o rije bio 18. m art. Ujutru rano srpski policajci su u Policijskoj stanici
G rbavica, u prisustvu preživelih stanovnika naselja, spustili za s ta v u u
kasarni. Sledećeg d a n a um esto njih u stanicu je ušla p o lic ija Federacije,
poslečega su o ku piran istano vikoje su Srbinapustili. A tam o.g desu g rađ a n i

ip a k odlučili d a ostanu, oni su izbacivani iz svojih do m o va p o d izgovorom
d a je reč o u laženju u posed stanova koje su u svoje vrem e n ap ustili p ravi
vlasnici.
Kraj rata u Bosni i Hercegovini označio je početak perioda stvaranja

n o v o g demografskog i teritorijalnog rasporeda na prostorim a bivše Jugosla-
vije, ali i izlaska na površinu novih problem a, direktnih posledica rata.
Slovenija, koja je uspela da izbegne oružani sukob, izuzev prvih deset
dana 1991, planirala je da se približi istorijsko-političkom kontekstu Cen-
tralne Evrope, i to do te mere m unjevitom brzinom da je u školam a svih
obrazovnih nivoa zabranjeno svako pom injanje Slovenije u geografskom
kontekstu om rznutog izraza ,,balkanski“ , a on je zamenjen dom inantnim i
znatno om iljenijim pridevom ,,srednjoevropski“ .
Hrvatska, koja je oružanim putem rešila sve probleme sa Srbima iz Kra-
jine i Slavonije, okrenula se budućnosti celovitog suvereniteta za svoju divnu
zemlju, geografski raznoliku, a sve to zahvaljujući snažnoj podršci među-
narodne zajednice, Nem ačke i Vatikana.
Ipak, loša ekonomija, nedostatak energetskih izvora u zem lji koja je
izlazila iz pedeset godina „realnog s,7cijalizm a“, predstavljali su ozbiljnu
prepreku za brz i m oderan razvoj.
11 siromašna Makedonija sledila je prim er Slovenije i Hrvatske, i pro-
gldSilfi svoju nezavisnost 1991, ali je izbegla uvlačenje u rat jer nikada nije
pokazala neprijateljstvo ni prema jednoj od strana. U njenu korist išla je i
čifijenica da se nalazi na periferiji sistema.
Čak je i Crna Gora, koja se 1992. godine izjasnila za održanje savezne
zajednice sa Srbijom, iako su bili očigledni znaci jake netrpeljivosti predsed-
nika Đukanovića u do te mere otvorenom političkom supam ištvu sa Slobo-
danom M iloševićem da je ova nevelika država pristupila sklapanju
autonomnih dogovora sa raznim zemljama, m eđu kojima je bila i sveprisutna
N em ačka. To je izm eđu ostalog bilo odlučujuće i za uvođenje nem ačke
m arke kao opticajne valute, i faktičko izbacivanje jugoslovenskog dinara.
Srbija je, bez obzira na prividan uspeh koji je Milošević postigao tokom
Dejtonskih mirovnih pregovora, bila u krizi dubljoj od sviji ostalih.
Iako je Milošević bio neprikosnoveni protagonista mirovnog Sporazuma,

nijedan od ciljeva koje je postavio pre i tokom rata u Bosni nije bio ostvaren.
San o „Velikoj Srbiji“ izmakao je, Krajina i Slavonija izgubljene su i zauvek
i defmitivno postale deo Hrvatske, Sarajevo je praktično postalo islamski grad,
u nestabilnoj Bosni koja nije vezana ni za koga, a manje od svih za njega.
Osim toga, Srbija je prihvatila 700.000 izbeglica, izgnanih iz Hrvatske
i Bosne i Hercegovine, koji su predstavljali vrlo ozbiljan socijalni problem.
Sve ovo bi ipak bilo nedovoljno da izazove sukob da je predsednik Milo-
šević bio obazriviji, i da se nije oglušio o demokratske snage koje su se pojavile
u Srbiji, kao i da nije bio apsolutno nesposoban da se odupre permanentnoj po-
trazi za neprijateljem. Kosovo će pružiti osnovu za otvaranje nove krize.
Po okončanju rata u Bosni i Hercegovini vlada Savezne Republike Ju-
goslavije, koja se svela na Srbiju i Cm u Goru, intenzivirala je borbu protiv
kosovsko-albanskih nacionalista, koje pak nije trebalo dva puta moliti da
pređu na oružanu borbu za nezavisnost.
S dm ge strane, u D ejtonu nije pokrenuto pitanje K osova, a to je
M iloševića navelo da poveruje da ima legitim itet da odrešenim m kam a al-
bansku većinu privoli da se podvrgne zakonim a države.
Tako je otpočela prim ena neprirodne i neblagovremene represivne poli-
tike, uperene protiv kosovskih Albanaca, čiji je rezultat bilo m altretiranje
civila i socijalni nemiri.
N a K osovu se još jednom ponovila savrem ena balkanska istorija:
očekivanje autonomije, loše shvaćeno i vođeno, pretvara se u oružanu borbu
za nezavisnost.
Srpske vlasti, a naročito M ilošević, nisu izvukle pouku iz upravo okon-
čanih ratova, u kojim a su prvi zahtevi Slovenije i Hrvatske bili suštinski za-
htevi za dobijanje veće autonomije, a sukobe je m ožda bilo m oguće izbeći
da se na vreme pristupilo stvaranju konfederacije.
M ilošević je bio isključiv - nije prihvatio ovu opciju 1990, kada su je
pokrenule dve republike koje su se prve odvojile. Kada je kasnije on sam
izneo isti predlog, bilo je prekasno, i bio je kategorički odbijen.
Isto se dogodilo i sa Srpskom Krajinom: ona bi od Hrvatske široku au-
tonomiju lako dobila 1991, ali za ovu isključivo administrativnu autonomiju
1995. Tuđm an nije hteo ni da čuje.
A šta reći o Bosni i H ercegovini: u njoj 1990. niko nije prizivao na

odvajanje od Jugoslavije, da bi se to pretvorilo u apsolutni prioritet posle
početne srpske ofanzive na teritorijam a sa većinskim m uslim anskim
stanovništvom .
Bez obzira na to što se sve ovo događalo uz pokroviteljstvo m eđuna-
rodne zajednice, koja je olakšala ostvarenje separatističkih pritisaka
Slovenije, H rvatske i Bosne i Hercegovine, činjenica je da se rat m ogao
izbeći da je M ilošević pokazao da je zaista onakav državnik kakav je tvrdio
da jeste.
Kada je reč o Kosovu, Evropska unija im ala je drugačiji stav - Pokra-
jin u je sm atrala sastavnim delom Srbije, čija je istorijska „kolevka države“
bila, iako sada naseljena većinskim albanskim stanovništvom .
Sredstva jav n o g inform isanja u B eogradu pobrinula su se da navedu
i podvuku kako je veliki broj prim era m anjina u svetu gde su države
pokazale da nem aju nikakvu nam eru da im dopuste nezavisnost: B askijci
u Španiji, Irci na severu Velike Britanije, Južni Tirolci u Italiji.
S obzirom na sličnosti, m ogli su biti m im i, ili je barem M ilošević tako
mislio.
Situacija na Kosovu naglo se zaoštrila pošto je 1989. Pokrajini ukinuta
široka autonom ija, koju je dobila Ustavom iz Titovog vremena.
O d toga trenutka Kosovari albanske narodnosti odlučili su da obrazuju
paralelne institucije, škole, univerzitete, da bi rastuća plim a na kraju dotakla
i oružane vojne i policijske snage.
Naravno, sve ovo srpske vlasti nisu smatrale legitimnim, iako je bilo
relativno funkcionalno.
Takozvana Oslobodilačka vojska Kosova (albanska skraćenica je UČK)
pom erila je nastalu situaciju sa mrtve tačke 1997, i počela s om žanim na-
padim a na regularne srpske jedinice. To je dovelo do novih stradanja i
nasilja, s obe strane.
U rešavanje situacije na K osovu ponovo se um ešao već opšte poznati
i neizbežni am erički stračnjak R ičard H olbruk, bez obzira na to što je ,
posle D ejtona, napisao knjigu sećanja o m irovnim pregovorim a (To End. a
War), gde je dao negativan, čak uvredljiv portret M iloševića.
Bez obzira na sve, H olbrukje M iloševića ubedio da 16. oktobra 1998.

potpiše prilično čudan sporazum s Organizacijom za evropsku bezbednost i
saradnju - OEBS, o m omentalnom prekidu vatre na Kosovu.
Osnovni zadatak prim ene Sporazum a trebalo je da bude „kontrola
naoružanja“, pre svega teškog, koje nije smelo da izađe iz kasam i i bude
upotrebljeno protiv OVK-a.
OEBS je od država članica zahtevao znatan broj stm čnih posm atrača,
koji bi izvršili verifikaciju sprovođenja sporazum a, a na čelo M isije
postavljen je am erički điplom ata am basađorskog ranga Vilijam Voker.
Nešto kasnije, 15. januara 1999, dogodio se m asakr u Račku, navodno
m asovno ubistvo kada su u centm sela sabrani civili odvedeni na periferiju,
i potom svi pobijeni.
M ediji su preneli slike leševa, događaj je predstavljen kao težak zločin
protiv čovečnosti.
Srpska štam pa i politički vrh tvrdili su da se radi o laži, o događaju
nam eštenom s ciljem da se baci ljaga na njih, i izneli čitav niz dokaza u
prilog svojoj tvrdnji. Niko im nije poverovao.
U febm am je održana, i okončana neuspehom , m eđunarodna m irovna
konferencija u Rambujeu, kao poslednji politički pokušaj da se razreši kriza
na Kosovu.
R am buje je bez sum nje bio ultim atim koji je m eđunarodna zajednica
postavila obem a stranam a u sukobu: Srbiji, zbog pokušaja da joj se na-
m etne da prihvati raspoređivanje NATO snaga na Kosovu; K osovu, je r se
tražilo da se odrekne, barem privrem eno, am bicija o nezavisnosti.
Kosovski Albanci su ultim atum prihvatili, iako je on doneo politički
kraj Adem u Demaćiju, tadašnjem političkom eksponentu OVK-a i direkt-
nom pregovaraču na konferenciji.
U nam eri da A lbance natera da prihvate nam etnuti diktat, m eđu-
narodna diplom atija, uglavnom am eričkog sastava, nije prezala od upo-
trebe svih m ogućih sredstava, koja su išla od pretnji do laskanja. S jedne
strane upućivane su vrlo ozbiljne vojne i političke ucene na adresu OVK-a,
s druge strane, obećavano im je da će referendum o nezavisnosti svakako
biti održan u roku od tri godine.
Kada je vođa OVK-a konačno pristao i ,,u principu“ prihvatio doku-

ment, tvrdio je da je njime bilo predviđeno neizostavno i neizbežno izraža-
vanje narodne volje na Kosovu.
Srbi su predlog Sporazuma odbili, i napustili su m irovnu konferenciju,
sm atrajući apsolutno neprihvatljivim prisustvo 30.000 NATO vojnika na
srpskoj teritoriji.
Usledili su dani velike napetosti u čitavom svetu, podeljenom u pokuša-
jim a da se pitanje Kosova reši i izbegne izbijanje novoga rata.
Rusija je učinila ono što je bilo u moći njenog krajnje slabog uticaja, a
što joj je nalagalo osećanje pravoslavne solidarnosti, ali uzaludno.
Režim u Beogradu odlučio je da ultimatum ne prihvati već da sve stavi
na kartu predloga o podeli Kosova. Pregovori u ovom smeru ostali su bez
ikakvog rezultata.
Činjenica je da su svi pogrešili.
NATO je bio uveren da će posle samo nekoliko dana bom bardovanja
Beograd popustiti i vratiti se za pregovarački sto u Rambujeu. Am erikanci
su bili ubeđeni da niko nikada neće ni pomisliti da im stane na crtu.
M ilošević je verovao da će postići da se dođe do podele Kosova, kao
što mu je to u prošlosti pošlo za rukom sa Bosnom.
Srpski pregovarači smatrali su da je napuštanje pregovaračkog stola
bilo njihova dužnost je r je autonomija koju je Kosovo Sporazumom dobijalo
bila zapravo prikrivena faktička nezavisnost, dok su se srpskom narodu is-
tovrem eno nametali ponižavajući uslovi.
K osovski Albanci su, na kraju krajeva, jedini dobro videli: ovde se
radilo o jedinstvenoj prilici da se dođe do nacionalne nezavisnosti, i nisu je
propustili. Ram buje je, dakle, ostao mrtvo slovo na papiru, i postao izgovor
za početak oružanog napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja se bila
svela na Srbiju i Cm u Gom.
Tako je NATO odlučio da 24. m arta 1999. otpočne sa vazdušnim
napadim a - ne bi li Srbe prim orao na poštovanje odrednica Sporazum a
koji je p o tpisala samo jed n a strana, kosovsko-albanska, a ne i druga,
srpska.
Ponovo je politiku zam enilo omžje.
Ali, da li je baš sve bilo onako kako su nam mediji i zvanična saopštenja
prenosili, ili je tu bilo jo š nečega? Šta je Kosovo značilo za Srbe i šta se
doista dogodilo u Račku?
ETNIČKA PODELA NA KOSOVU
m većinsko srpsko stanovništvo | srpski m anastiri

3. SRBIJAI KOSOVO
Kosovo je ime dobilo po geografskom lokalitetu Kosovo polje, koje se

nalazi 8 km jugozapadno od Prištine; poznato je kao poprište istoimene bitke
koja se odigrala 28. juna 1389, u kojoj su se sukobili knez Lazar Hrebelja-
nović i turski sultan Murat.
Reč je o oblasti koja se na severu i istoku graniči sa Srbijom, sa Crnom
G orom na severozapadu, s A lbanijom na jugozapadu i M akedonijom na
jugu. O va regija nema izlazak na more.
3.1. Mitovi srpskog naroda

Kaže se da je Konstantin Filozof zabeležio poziv i pretnju koju je srpski
knez Lazar izgovorio noć pred Boj na Kosovu, pretnju upućenu onim Srbima
koji nisu došli da se bore protiv Turaka - u narodnom predanju poznatu kao
Kletva Lazareva:
Ko je Srbin i srpskoga roda,

I od srpske krvi i kolena,
A ne doš ’o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica belal
Rđom kap ’o, dok mu je kolena!
Legenda pretočena u srpsku epsku poeziju kaže da je knezu Lazaru pre

boja protiv Turaka doleteo sivi soko, zapravo Sveti Ilija prorok, i ponudio
m u da izabere izm eđu carstva zemaljskog i carstva nebeskog. Lazar svesno
bira poraz pred nadmoćnom turskom silom, i na taj način čini besm rtnim
svoje im e a svoj narod nebeskim.
Ovaj istorijski događaj je do te mere ukorenjen u samom tkivu Srba da

se čini da knez Lazar i M urat nikada i nisu napustili mesto bitke, kao da na
bojnom polju još traje njihovo sučeljavanje i pogibija, i kao da od tada nije
proteklo već više od šest stotina godina.
Z a Srbe, dakle, Kosovski boj kao da je bio juče a ne pre šest vekova, a
ima sim boličnu vrednost sličnu onoj koju za Grke ima bitka kod Termopila.
N a Kosovom polju, na Gazimestanu, uzvišenju koje dom inira dolinom,
podignuta je kula na kojoj je ispisana Kneževa kietva, kao upozorenje
budućim generacijama da se bore za srpsko jedinstvo i integritet hrišćanske
Evrope protiv nadiranja otomanske Vere.
Ovom srpskom m itu pridružuje se m it o Velikoj Srbiji, naziv koji se
prvi put javno pom inje 1872. u kritičkim delima socijaliste Svetozara Mar-
kovića. Ovaj koncept u izvesnoj meri je već ranije nagovestio srpski lingvi-
sta, reform ator jezika i pisac srpskog rečnika Vuk Karadžić, koji je zastupao
m išljenje da se oni koji govore štokavskim dijalektom srpskohrvatskog
jezika m oraju smatrati Srbima.
Posle smrti m aršala Tita, M ilošević je ponovo oživeo ovaj m it, i dao
m u svoje tumačenje, prem a kome je „Srbija tamo gde hodi srpska noga“ .
Sve ovo objašnjava otkud ovolika odlučnost da se K osovo, voljena
kolevka srpskog naroda i mesto slavne bitke, ne prepusti drugome, ali i da
se po svaku, pa i po cenu rata, zadrže teritorije istorijski smatrane srpskim,
Krajina i Slavonija u Hrvatskoj i znatni delovi Bosne i Hercegovine.
U Titovoj Jugoslaviji Kosovo je imalo ustavom uređen status autonom-

ne pokrajine u okviru Srbije, jednako kao i Vojvodina. Reč je o veoma širokoj
autonom iji, iako se ona ne može porediti s onom koju su im ale republike
Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Cm a Gora i Makedonija,
koje su imale puna, ustavom zagarantovana prava, pa i pravo na samoopre-
deljenje. Lično Tito založio se da se svim republikama pruži mogućnost otce-
pljenja i izlaska iz zajedničke države, uveren d au z vladajući princip „bratstva
i jedinstva" nijednoj od njih tako nešto neće ni pasti na pamet. B ila je to
tragična greška, čije će posledice postati očigledne tokom devedesetih.
Osim toga, u ime „bratske ljubavi“ Tito je odredio i granice svake od
republika, ne uzevši u obzir eventualne buduće teritorijalne podele. Tako je
Hrvatskoj pripala čitava dalm atinska obala, ali u uverenju da ona pripada
jednako svima, i da će svi moći u njoj da uživaju. Hrvatska je dobila i deo
najplodnije ravnice u Slavoniji, a i jedan planinski deo prem a Sloveniji.
Sam im tim Sloveniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini bile su ograničene ili
uskraćene morske luke: Tito je smatrao da građanima ovih republika one nisu
ni potrebne je r je Jugoslavija uvek bila i biće zemlja bratskih i ujedinjenih
naroda.
Tokom socijalističkog perioda beleži se alarm antan rast nataliteta al-
banskog stanovništva - u kratkom vremenskom razdoblju on je utrostručen,
dok je natalitet kod Srba stagnirao, dostigavši najnižu stopu u istoriji.
Nepovoljni ekonomski uslovi u Pokrajini, uprkos pokušajim a socijalis-
tičkog režim a da podstakne industrijalizaciju i snaženje ljudskog kapitala -
otvaranjem univerziteta u Prištini, naterao je veliki broj Srba da se isele u
druge krajeve zemlje. Albanci su, pak, već 1968. protestovali uzaludno tra-
žeći za Kosovo status republike. Najviše što su dobili bila je široka pokrajin-
ska autonomija, regulisana Ustavom 1974. Ovo nije smatrano dovoljnim je r
su na važnim dužnostim a u Pokrajini i dalje ostali m alobrojni Srbi, Što je
sm atrano nepravednim . Od 1981, neposredno posle Titove smrti, beleži se
progresivna eskalacija nasilja i napada na državne institucije.
Po dolasku Slobodana M iloševića na vlast u Srbiji, a on se nam etnuo
kao nacionalni lider u okviru zajedničke države, ukinuta je Ustavom dode-
ljena autonom ija Kosova, što je označilo početak nespretne politike na-
silnog reintegrisanja albanskog dela stanovništva. A lbanci su na ovo
odgovorili bojkotom zvaničnog uređenja: ustanovili su paralelne institucije
i škole, i 2. ju la 1990. objavili Ustavnu deklaraciju kojom se K osovo pro-
glašava republikom , ravnopravnom s ostalim jugoslovenskim republikama.
N aravno, Srbija ovo nije prihvatila, ali to kosovske Albance nije naročito
interesovalo. Bili su započeli put ka dugo sanjanoj nezavisnosti, i to im je
bilo dovoljno.
Sve ovo za posledicu je imalo napuštanje Pokrajine od strane Srba, a
dalji sled događaja doveo je do, u krajnjoj instanci, povećanja prisustva srp-
skih policijskih snaga. U m eđuvremenu, Albanci nelegitim no donose nov
ustav novoproglašene republike, i sprovode isto tako nezvanični referendum
o tzv. republici Kosovo, na kom e je većina glasala u korist nezavisnosti.
N a m eđunarodnom nivou ovu nezavisnost nije priznao niko, osim

beznačajne Albanije, takođe u dubokoj ekonomskoj i socijalnoj krizi, koja
je to učinila nesumnjivo iz etničke solidam osti, a m nogo m anje iz želje da
u susedstvu im a državu koja se sprem ala da u nju prelije deo svoga
stanovništva i svali deo svojih problema.
Pošto je 1995. potpisan Dejtonski mirovni sporazum i utihnulo oružje
u Bosni i Hercegovini, generalni sekretar NATO-a izrazio je zadovoljstvo
postignutim uspehom u raspoređivanju snaga Alijanse, i to rečim a koje su
potom ponovili i najistaknutiji predstavnici zapadne diplomatije, koja je sebe
smatrala ravnopravnom učesnicom u vojnim operacijama: „Iskustvo stečeno
u Bosni m ože poslužiti kao m odel za buduće operacija NATO-a.“
Jednoglasno je bilo m išljenje da su snage za sprovođenje M irovnog
sporazum a postigle svoje ciljeve u toj m eri da se, kada su ih zam enile
snage za tzv. stabilizaciju SFOR, činilo da tih trideset hiljada raspoređenih
vojnika nem aju šta da rade na bosanskoj šahovskoj tabli. Pojavila se čak
dilem a da li sm anjiti brojnost ljudstva, potpuno ga povući ili rasporediti
negde drugde.
U vek se pritom ponavljalo i jedno te isto pitanje, koje su pobednici
Hladnog rata već bili postavili posle pada Berlinskog zida i nestanka Sov-
jetskog Saveza: Ima li Balkan konjiguraciju koja bi mogla biti pogođna za
zapadni strateški koncept?
Odgovor je i dalje bio nezadovoljavajući zato što je ,,nova“ , Savezna
Republika Jugoslavija, koju su činile Srbija i Cm a Gora, a kojom je domini-
rao Slobodan M ilošević, nam etala ista ona pitanja koja su bila aktuelna
1990. godine.
3.2. V eriflkaciona m isija O E B S-a n a K osovu - K V M
U ovakvoj klimi prividnog mira iznenada se, 1997, pojavio U Č K (Ush-

tria Clirimtare Kombetare), odnosno Oslobođilačka vojska K osova - OVK,
koja je na početku trebalo da deluje kao teroristička vojna snaga: da vrši na-
pade na srpsko civilno dm štvo, da izvršava atentate na predstavnike snaga
javnog reda i mira, bavi se trgovinom oružjem i heroinom. Napadi OVK-a
bili su do te mere nasilnički da su Amerikanci i Evropljani oštro kritikovali
njihovo delovanje, kao i izjave pripadnika ove terorističke grupacije kojima

su tvrdili da se bore za uspostavljanje nezavisne m uslim anske države na
Kosovu.
Ovo se nikako nije moglo dopasti zapadnoj diplomatiji koja se još uvek
dobro sećala posledica prisustva mudžahedina u Bosni, a bila je uverena da
ih se ratosiljala kada im je uskratila m ogućnost ostanka na Balkanu - nije
želela da ponovi istu, jednom već učinjenu grešku.
A li onda se, kao grom iz vedra neba, pojavila slika opunom oćenog
izaslanika SAD za B alkan R ičarda H olbruka u društvu uniform isanih pri-
padnika O V K -a. B io je to nedvosm isleni čin pružanja legitim iteta in-
dipendentističkoj organizaciji koja je time prevedena u kategoriju „boraca
za slobodu“ . Kakvi su joj bili planovi i u ime koje države je delovala, nije
nam bilo najjasnije. Ovaj novitet u am eričkoj politici nije ostao neza-
beležen u m eđunarodnoj štam pi, bez obzira što ona poslovično nije pod-
nosila prom ene ove vrste u korist terorizam a koji su harali svuda po svetu.
Predsednik M ilošević je, sa svoje strane, samo dolio ulje na vatru ne
shvativši da nije pravi trenutak da se pritisak na Kosovo poveća; na ovaj
način on je samo podstakao rasplamsavanje oružane ,,pobunjeničke“ reak-
cije, i svetskom javnom m njenju dao m aterijala da poveruje da su, ,,sve u
svem u“, A m erikanci imali solidne razloge za pružanje legitim iteta do-
jučerašnjim teroristima.
Činjenica da su se iz Beograda čula glasna negodovanja, i tvrdnja da
je reč o „zaveri da se K osovo preobrazi u nezavisnu državu kojom će up-
ravljati A m erikanci, što podriva iz korena srpske nacionalne interese“,
poslužila je samo da se učvrsti zapadno uverenje da za K osovo nešto ipak
treba da se učini, da je potrebno sanirati nedostatak dem okratije i slobode
u tom zanem arenom delu planete.
M ilošević je zatim bio naveden da počini jo š jed n u ozbiljnu grešku:
prihvatio je Holbrukov predlog da nateritoriju Kosova dozvoli pristup me-
đunarodnoj m isiji p o d okriljem E vropske organizacije za bezbednost i
saradnju - OEBS, koju je sačinjavalo 2000 ljudi a čiji je zadatak bio da
izvrše kontrolu teškog naoružanja koje su Srbi koristili u borbi protiv
OVK. Reč je o Verifikacionoj m isiji OEBS-a na K osovu - KVM.
Bila je to nepopravljiva greška, s više aspekata gledanja na situaciju.
Pre svega, bilo je to jednako priznanju o postojanju represije u Pokra-

jini, i davanje dopunskog m aterijala klevetničkoj kampanji koja je već bila
u toku. Osim toga, zahvaljujući ovom dogovoru dopušteno je da se u au-
tonomnoj pokrajini rasporedi veliki broj posm atrača koje je svaka zemlja
regrutovala iz raspoloživog ljudstva svakojake provenijencije. Bilo je m eđu
njim a vojnih lica, civila koji su prećutno ili otvoreno bili povezani sa speci-
jalnim službam a svojih zemalja, što je pom oglo stvaranju čitavog vrtloga
negativnih informacija.
5 o bzirom d a su p o s m a trači OEBS-a kasnili sa dolaskom , uprkos p o-

četnim uveravanjim a, odlučeno je da kontroli prisustvuju i vojni izaslanici
a m b a s a d a u Beogradu, ne sam o z a to da bi o d prvog trenutka i konkretno
p o tvrd ili m eđ u n aro d n i karakter Verifikacione m isije - KVM, već iz a to što su
dobro p o zn avali teritoriju i kasarne ko jeje trebalo proveriti. Činjenica da se
rad ilo o vojnim licim a p red stavljala je kon kretnu g a ran ciju d a o n i dobro
zn a ju o č e m u je reč i kako treba d a se kreću n a terenu.
Sedm og novem bra krenuo sam na Kosovo u svoju prvu misiju u svojstvu
p osm atrača OEBS-a. Zajed n o sa francuskim kolegom izvršilism o inspekciju
u dve kasarne, gde sm o utvrdili da su artiljerijske haubice sm eštene u n u tar
kasarni, id a u bliskoj prošlosti nisu bile korišćene.
Tokom otprilike tri m eseca odlazio sam n a Kosovo svakih deset dana,
uvek u društvu nekog od kolega iz ove ili one am basade.
Činjenica d a nas je uvek bilo dvojica, i da smo bili iz različitih država,
bila je p re d u s lo v d a se ostvari tačnost i sigurnost, je rn ije postojao jedinstven
stav svih ze m a lja u korist ili protiv OVK-a.
Bilo su to meseci tokom kojih sam dobro upoznao M isiju KVM, izaključio
d a je neorganizovana, h ao tična i kontradiktorna. M i, vojni izaslanici, zavisili
sm o o d naših vrhovnih k o m a n d ii am basadora n a službi u Beogradu. Kada
sm o raspoređivani na zad a tke inspekcije, odlazili smo na nazn ačeno mesto,
p isali tehničke izveštaje i p re d a vali ih K o m andi u Prištini, koja ih je z a tim
slala u centralno sedište OEBS-a u Beču, i to je bilo sve. Nism o im a li nikakvu
obavezu n iti p o trebu za koordinacijom .
Naprotiv, konstatovao sam već d a je u Verifikacionoj m isiji vladao ne-
shvatljiv haos. Presvega, nije organ izovana in fo rm ativn a k a m p a n ja kojom
bi se razjasnili eiljevi operacije, te je lokalno stanovništvo bilo uvereno da

M isija p o d rža va albansko-kosovsku borbu z a nezavisnost.
ŠefM isije V okerim ao je šestzam enika, p o je d n o g izsvakezem lje članice
K ontakt grupe, plus jed n o g izNorveške, zem lje koja je u to m trenutku predse-
d a v a la OEBS-om.
Bio sam u prilici d a n a Kosovu nakratko sretnem ove zam enike, i d a se
uverim d a je svaki od njih žestoko zastu p a o p o litiku n ac io n aln ih interesa
svoje zem lje, i sledio je u atm osferi potp u n o g odsustva i n a jm a n je koordi-
nacije m eđ u različitim sektorim a Misije. D o k a z z a ovaj m o j zaključak dobio
sam prilikom susreta sa britanskim zam enikom šefa Misije, kojeg sam poz-
n av ao odranije, jo š o d 1983. godine, kad a sam p o h a đ a o R atnu školu u En-
gleskoj, u činu kap etana, d o k je on, ta d a potpukovnik, bio šefodeljenja.
N a d u žn o sti šefa O d eljen ja z a operacije Verifikacione m isije - KVM
p o k azao se kao veom a sposoban i dobro priprem ljen, i upravljao je svojom
kancelarijom veo m a kom petentno, iako n a način kakav nigde ran ije nisam
video.
Im a o sam utisak d a je engleska efikasnost stavljena u službu nacio n al-
nih interesa Velike Britanije, um esto u koristM isije u celini. Takođe ne m ogu
d a isključim m ogučnost d a su d ip lo m ats ki pred stavn ici u okviru Misije,
većinom A m erikanci, uz britansku podršku, im a li ciljeve drugačije o d onih
koji su bili n avedeni u zvan ičn im dokum entim a.
Druga greška tiče se izbora Šefa Misije. Amerikanci su izvršili značajan

pritisak i na ovo m esto nametnuli Vilijama Vokera; on je dužnost preuzeo u
rangu ambasadora, a da M ilošević pritom nije učinio apsolutno ništa da se
ovoj odluci suprotstavi.
Reč je o diplom ati iz Stejt departmenta koji je svojevremeno zauzimao
odgovom o mesto u Salvadoru, i bio um ešan u aferu Iran Contras, poznatiju
pod nazivom Irangejt. U pitanju je politički skandal iz 1985/86. godine, kada
je am erička državna administracija optužena za organizaciju nelegalne tr-
govine oružjem sa Iranom u vreme kada je ova zem lja bila pod embargom,
kako bi tajno finansirala oružanu kontrarevolucionam u borbu K ontrasa pro-
tiv revolucionam e sanđinističke vlade Nikaragve, neprihvatljive za SAD
zbog otvoreno kom unističkih tendencija.
Iz ovih razloga sumnjalo se da je Voker čovek CIA-e, i ne samo to već

i da je njen visoki funkcioner.
Potom je Voker, od avgusta 1997, bio na dužnosti šefa Kancelarije Uje-
dinjenih nacija u Hrvatskoj, odgovoran za povratak izbeglica u oblasti koje
su napustili tokom rata. Tokom svoga mandata bio je optužen da je olakšao
povratak hrvatskih izbeglica, pobednika, na štetu srpskih povratnika, gubit-
nika, sprečavajući ovima drugima da se vrate u svoje domove, što je ne samo
bio obavezan da im omogući, već i da pom ogne da shvate da na to imaju
puno pravo.
Oktobra 1998. Voker je, đakle, postao šef Verifikacione m isije OEBS-a
na K osovu - KVM , čija se neefikasnost ispoljila već od prvih dana, pre
svega zbog problem a u strukturi i program u rada, tako da je izgledalo da
su A m erikanci najpre izvršili snažan pritisak i M iloševića naterali da do-
pusti prisustvo M isije na srpskom tlu, a onda činili sve kako bi sabotirali
njen rad.
K ada je reč o ravnoteži odnosa vojnih lica i civila na ključnim mestim a
u M isiji, oni su od samog početka bili napeti, a kasnije je došlo i do ozbiljni-
jih razm im oilaženja u stavovima.
Oblasti kom petencija i kontrole podeljene su izm eđu SAD, zem alja
Evropske unije i Rusa. Amerikanci su sebi prigrabili prioritetni deo Kosovog
polja, nedaleko od Prištine, gde su izgradili svoju vojnu bazu Bondstil. Fran-
cuskoj je pripao deo oko M itrovice, Velika B ritanija je svoje snage ras-
poredila u Peći, Rusija u Gnjilanu, Kanada u Peći.
Italija je ostavljena po strani - nije joj poverena kontrola nijednog
određenog dela teritorije, te je njen personal raspodeljen u oblastim a pod
nadleštvom drugih zemalja.
Verifikaciona m isija je zadatak kontrole teškog naoružanja ispunila
sam o delim ično, i vrlo loše, tj. ograničila se na to da utvrdi da li je u
određenom vrem enskom periodu naoružanje korišćeno ili nije korišćeno
protiv OVK-a.
Istovrem eno, vrlo uspešno je obezbedila svoje prisustvo na terenu, što
je nagoveštavalo nešto sasvim drugo, nešto što je tek trebalo da se dogodi.
Diplomatske m isije u delovima Pokrajine pod američkom i britanskom
kontrolom bile su lzuzetno aktivne u uspostavljanju i održavanju odnosa sa
delovima OVK-a koji su operisali u njihovim zonam a kom petencija, što im

je inače i bilo u zadatku, u okviru tzv. operacija u senci (shadow operations).
Rusi su bili potpuno isključeni iz koordinacije u okviru M isije; odr-
žavali su samo značajno prisustvo u svojoj zoni odgovomosti, gde su, prema
sopstvenom nahođenju, vršili kontrolu u korist Srba.
U ovim uslovima niko nije ni očekivao da će M isija om ogućiti prim irje
- koje su, uzgred, potpisali samo Srbi. U decem bru 1998. O V K je nastavila
već započete napade oko Podujeva, i srpski odgovor je bio m om entalan,
iako ne i silovit. Potom su usledila sučeljavanja, naročito u delovim a Pokra-
jine pod am eričkom i britanskom kontrolom, gde posmatrači OEBS-a nisu
mogli efikasno da intervenišu.
Jedini očigledan izraz m eđunarodnog jedinstva u okviru Verifikacione
m isije bio je donošenje dokum enta o jeđnoglasnom stavu svih zam enika
šefa M isije o tome da treba izreći javnu osudu delovanja OVK-a, ali je šef
M isije Voker sprečio da ovaj dokum ent izađe u javnost.
Bila je to situacija u kojoj je postalo jasno da su diplom atski pred-
stavnici ništa više do pioni, sasvim nesvesni trenutka, delegirani od svojih
zem alja u M isiju osmišljenu tako da bude nedorasla zadatku i neorganizo-
vana, da bi se njom e m oglo manipulisati i usmeravati je u pravcu dmgog
cilja, tačnije - p re m a onome što su Srbi defmisali kao stvaranje izgovora za
rat, tzv. kazusfceli, koji će olakšati proces dobijanja nezavisnosti za Kosovo.
3.3. Rsčak
M asakr u Račku bio je prelomni događaj, koji je označio kraj Verifika-
cione misije OEBS-a na Kosovu, i početak bombardovanja Srbije.
Na teritoriji Račka delovala je jedinica OVK-a koja je kao polaznu bazu
koristila zgradu lokalne elektrostanice.
Prvih dana januara 1999. bilo je nekoliko terorističkih napada na policij-
ske stanice uokm gu, prilikom kojihjepobijen veliki broj srpskih policajaca.
Petnaestog januara, u p rv im ju ta m jim satima, selo su opkolile i napale
srpske policijske snage, čemu je prethodila artiljerijska paljba. U ovom na-
padu ubijeno je četrdeset pet lica, od kojih najmanje dvadeset pet pripađnika
O V K-a i dvadeset civila.
Sutradan posle ovog oružanog sukoba, kada je još uvek vrlo mali broj
ljudi znao za ovaj događaj, am basador Voker je sazvao konferenciju za
štampu i tom prilikom Srbe optužio da su počinili zločin protiv čovečnosti,
tj. naznačio ih kao krivce za masakr.
Izjavio je da su svi nastradali prethodno zarobljeni u selu, nasilno
sprovedeni do jaruge na periferiji, i tamo pobijeni. Prizori osakaćenih tela
na fotografijama koje je on pokazao bili su jezivi.
Posle Vokerove konferencije i optužbi za m asakr koje je tom prilikom
izgovorio, srpska vlada odlučila je da šefa Misije proglasi z a personu non
grata, i dala mu je rok od četrdeset osam sati da napusti zemlju.
Pre isteka naznačenog roka, zahvaljujući pre svega ruskom i francu-
skom posredovanju, mera izgona obustavljena je, a zatim i poništena.
Dva dana kasnije srpski državni predstavnici organizovali su susret sa
novinarima; tom prilikom jeste potvrđeno da je u sukobu u Račku stradalo
četrdeset pet kosovskih Albanaca, ali je negirano da su oni bili zarobljeni i
zatim sprovedeni van sela i svi zajedno streljani.
Lica na fotografijama poginula su u oružanim sukobima na drugim mes-
tima, a njihovi leševi doneseni su i grupisani u Račkoj jaruzi tako da izgleda
da je reč o pokolju izvršenom nad nedužnim ljudima koji su nosili očigledne
tragove fizičkog sakaćenja.
Dve ponuđene verzije događaja bile su m eđusobno nespojive.
Na Balkanu je to česta pojava: u ratu u Bosni, Hrvati, muslimani i Srbi
dokazali su da im je teško verovati jer su bili kadri da simuliraju masakre, i
tek bi se kasnijom proverom dolazilo do zaključka da su ih sami i organizo-
vali i izvodili, kako bi za sebe pridobili naklonost svetskog javnog mnjenja.
U spovođenju perverzne prakse prebacivanja krivice s jedne na drugu stranu
balkanski narodi ne razlikuju se jedan od drugog. Grupi serijskih falsifika-
tora događaja pridružili su se i kosovski Albanci, što je ovu izopačenu bal-
kansku naviku učinilo još kompletnijom.
U trenutku d o g a đ a ja n i n a jm a n je nisam poverovao u srpsku verziju

m asakra u Račku kojom se kosovskim A lb an cim a pripisivalo d a su iskon-
struisali,, farsu "naštetivši sam i sebi - iako je sve što se dogodilo bilo prilično
neobično.
Pre svega, Srbi u Bosni nisu im a li običaj da osakaćuju tela ubijenih, već
je to, naprotiv, bila isključiva specijalnostislam skih m u d žah edina, kojisu sa
sobom doneli ovaj tipično istočnjački m eto d ubijan ja čiji je cilj osveta.
Drugo, nije bilo ja s n o kako bi srpska policija uspela d a grupiše prilično
veliki broj osoba i povede ih n a označeno stratište, p o d neposrednom palj-
bom OVK-a, uopšte ne m areći da zločin prikrije. Srbi su vrlo dobro z n a li da
se p o s m a trači OEBS-a n a la ze u blizini, i d a će se o d m ah u p u tili n a m esto
zločina. I konačno, a d okazne fo to grafije sa lica m esta to i pokazuju, na
m estu gde su leševipronađeni nije bilo nikakvih tragova krvi, što je po tvrd a
d a su ova lica p o g in u la n a nekom drugom mestu.
Uza sve ovo, u Srbiju je prispela i tužiteljka M eđ u n a ro d n o g haškog tri-
bunala, u p ra tn ji dobro p o zn ate novinarke CNN-a, sa n am ero m da povede
istragu o račkom m asakru. Tužiteljki je bilo dopušteno da izađe n a m esto
n avodnog zločina, d o k je pristup n a to isto m esto bio onem ogućen srpskom
istražnom sudiji i šefu istražnog tim a iz Prištine, koji se takođe uputio u istom
pravcu, s n am ero m d a sprovede svoju istragu.
M e đ u n a ro d n a tužiteljka svakako zaslužuje sve p o h vale z a brzinu i
pažnju, a li ip ak je veom a čudno što se, žureći da brže-bolje sprovede istragu
o sasvim svežem d o g ađ aju , oslan jala isključivo n a istražne sposobnosti
CN N-a, ne čekajući tehničku istragu finskog tim a, kom e je upravo to bio za -
d a ta k , i čiji se d o la za k na lice m esta ra d i u tvrđ ivan ja p rvih činjenica
očekivao.
U svakom slučaju, na osnovu utvrđenog činilo se d a se ovde rad ilo o
policijskoj akciji u kojoj su snage u oružan om sukobu bile neujednačene, na
štetu OVK-a, što je dovelo do stradanja velikog broja m eštana civila.
D o kazi su d akle po tvrđ ivali albansku verziju, d ok srpska teza nije bila
p o tkrepljena nikakvim konkretnim dokazim a.
Bio sam uveren d a je i stvarno tako sve dok, sam o nekoliko d a n a kasnije,
prilikom uobičajenog odlaska u kontrolni obilazak, nisam sasvim slučajno
sreo svog p rija te lja i kolegu sa studija n a Vojnoj a k a d e m iji u M odeni,
Đ o v a n ija Fantinija, u to dob a pukovnika i italijanskog oficira n a dužnosti
p o s m a tra č a OEBS-a. Ispričao m i je d a je upravo on p rv i stig ao n a m esto
d o g ađ aja i d a tam o uopšte nije video ono što su kasnije sva svetska sredstva
info rm isanja p o k azivala n a m alim ekranim a. Rekao m ije takođe da je šefu
M isije Vokeru, koji je n a lice m esta stigao posle njega, referisao o realnom
stanju stvari.
Posle ovog verodostojnog i tačnog svedočenja sa lica m esta o tom e da
je sve „prilagođ eno"u svrhe medijske propagande, i sam sam pom islio d a je
reč o sm išljenom scenariju teško sagledivih d im enzija, sa kojim je a m -
basador Voker bio vrlo dobro upoznat.
Bilo je očigledno da je svet trebalo da p rim i verziju d o g a đ a ja kojom su
z a zločin o p tu živan i isključivo Srbi, i nijednu drugu.
H aški trib u n al kasnije je izvršio svoju istragu o on o m e što se u Račku
dogodilo.
Tom p rilikom utvrđeno je da se radilo o oru žan o m sukobu u kom e je
poginulo četrdeset p e t osoba, ali Sud nije uspeo d a utvrdi gde su ta lica zaista
stradala.
O va epizoda im a m nogo sličnosti sa slučajem koji se dogodio u Sarajevu
1995, n a p ijaci n a M a rk a la m a , kojim sam se lično pozabavio i o čem u sam
dostavio izveštaj K om andi M isije EC M M u Zagrebu, izrazivši svoju duboku
sum nju u zva n ič n u verziju d o g ađ aja k o ja je z a počinjenizločin u p o tp u n o sti
o p tuživala isključivo srpsku stranu.
Uzred, u Račku je došlo do žestokog sukoba, n a koji je OVK o d a vn o
čekala kako bi d o b ila leg itim itet za svoju vojnu ofanzivu, i dovela do inter-
nacion alizacije konflikta.
Vratio sam se u Beograd uveren da je Račak označio preokret u krizi id a
je u potpun osti odbacio m ogućnost ostvarenja ciljeva M iloševićeve vlade d a
se na Kosovu zavede mir.
M o j poslednji odlazak u kontrolu nao ru žanja b io je veom a složen, nepri-

ja ta n i opasan, s obzirom na to d a je već bio izd a t n a lo g za povlačenje
posm atrača, i bilo je očigledno da razlog tom e nije bio po stig n u ti uspeh.
K o m a n d an t srpskog garnizona, u koji sm o u inspekciju došli poslednji
p u t m o j m ađarski kolega ija , prim io nas je s očiglednom netrpeljivošću.
Tražio je d a što brže završim o s ko n tro lam a, i ispratio nas je b e z p o z -
drava, uz reči koje nisam razum eo, ali čije značenje nije bilo teško naslutiti.
Bilo je ja s n o d a p o s m a tra č i Kosovske verifikacione m isije više nisu bili
dobrodošli.
Petnaestog m a rta Kosovska verifikaciona m isija počela je d a se povlači

ka m akedonskoj granici, a srpsko-albanski sukob ponovo se razbuktao.
M era je bila prevršena, barem sa tačke gledišta medija.

Posledice napetosti na Kosovu osetile su se i tokom mirovnih pregovora
u Ram bujeu, gde su Srbima postavljeni uslovi do te m ere zahtevni da ih,
objektivno gledano, nijedna zemlja ne bi prihvatila. U kratkim crtama, od
Srbije se nije tražilo da napusti Kosovo, i dopusti da se u Pokrajini formira
neka vrsta m eđunarodnog protektorata, što bi, na datoj tački usijanja do koje
se došlo, i uz žestoku krizu, bio izuzetno oštar ali prihvatljiv uslov, već joj
se, naprotiv, nam etala vojna okupacija zem lje, slobodno korišćenje
celokupne njene infrastrukture. Drugim rečima - od Srbije se zahtevalo da
se, kao država, u potpunosti podredi tuđoj volji.
Kad je srpska delegacija napustila pregovore, izvršen je snažan pritisak
na predstavnike kosovskih Albanaca: njima su takođe postavljeni ultimatumi
i pretnje ozbiljnim posledicam a ukoliko dokum ent ne potpišu.
Am erička diplom atija bila je neumoljiva, i p ritisa k je na kraju urodio
plodom. Potpis kosovskih Albanaca potvrdio je validnost pregovora i krivicu
za njihov neuspeh prebacio na srpsku stranu - zato što nije potpisala spo-
razum i što je napustila Rambuje.
Susret izm eđu Holbruka i M iloševića u Beogradu, koji je usledio s ci-
ljem da se Srbija u poslednjem m om entu privoli na potpisivanje sporazuma,
bio je u suštini još jedan drastičan ultimatum: Srbija je trebalo da bespogo-
vom o potpiše da prihvata sve postavljene uslove; u siučaju da to ne učini,
sledi joj bom bardovanje.
Predsednik Srbije na sve je načine pokušao da se dogovori, ali izaslanik
SAD nije imao ni nam ere ni mogućnosti da pregovara. M ilošević je onda s
prezrenjem odbio ponuđene uslove.
Već narednog dana američki diplomata bio je u Briselu, na sastanku sa
Havijerom Solanom, generalnim sekretarom NATO-a, gde ga je obavestio
o negativnom ishodu susreta u Beogradu.
Dvadeset trećeg marta izdata je konačna direktiva za početak vazdušnih
napada na Jugoslaviju.
Već sleđećeg dana poslepodne Beograd je bom bardovan prvi put.
KAMPANJA BOM BARDOVANJA

4. NATO OPERACIJE
N apad koji je počeo 24. m arta 1999, prvim bom bam a, na Zapadu je
poznat kao ,,rat na K osovu“, dok ga Beograd sm atra „vojnom agresijom
NATO-a protiv Jugoslavije“, je r je Kosovo sastavni deo njene teritorije.
Ova razlika u gledištima nije banalna, i daje sliku o tome do koje mere
javna mnjenja nisu bila u stanju da shvate razloge suprotne strane: na Zapadu
je vladalo uverenje da je reč o sprečavanju etničkog čišćenja m anjinskog
naroda, dok su Srbi smatrali da je reč o nasilničkim napadim a na njihovu
državu usm erenu ka stvaranju slobodnog društva, bez jasn o izraženog
političkog pravca.
4.1. Izolacija Srbije

Tokom čitavog perioda sukoba sa NATO-om, srpski državni vrh, sves-
tan svoje inferiomosti, tmdio se na sve načine da dobije podršku svojih starih
i novih prijatelja, ali bez ikakvih rezultata: Rusija, i sama u dubokoj unu-
trašnjoj krizi, davala je savete i uveravanja u solidamost, i ništa drugo. Pred-
log Rusije da se bom bardovanje obustavi, podnet U jedinjenim nacijam a,
nije ni stavljen na dnevni red Saveta bezbednosti, a tokom poseta i boravka
prem ijera Jevgenija Prim akova i specijalnog izaslanika V iktora Černo-
m irdina u Srbiji, nisu čak ni obustavljeni vazdušni napadi. M noge bivše
kom unističke zemlje, nekadašnji prijatelji Srbije, okrenule su joj leđa, dok
je odgovor Kini, koja je u U jedinjenim nacijam a činila sve što je bilo
m oguće da izdejstvuje m eđunarodnu podršku, bilo - bom bardovanje njene
ambasade u Beogradu, bez ikakvog očiglednog razloga.
Več o d početka m a rta prim etio sam d a su m n o g i g ra đ a n i Beograda, pre

svega o n i boljeg im ovinskog stanja, počeli d a n ap uštaju grad. A erodrom i
železničke stanice beležili su zn a ta n porast broja p u tn ika u odlasku.
Jedini deo grada z a koji se čin ilo d a je nekako po strani od ovih kretanja
bio je Novi Beograd, naselje n a drugoj obali Save, gde se nalaze sedišta važnih
državnih institucija. Im ao sam utisak da N o vobeograđani i ne prim ećuju da

im se približava ra tn i vihor.
Am basade, pre svega zem alja članica NATO-a, praznile su se.
Neke su svoja vrata zatvo rile tiho, po pom rčini, preko noći, bez p ret-
hodnog upozorenja.
Prve su se pokupile i otišle am basade ze m alja koje su poslednje ušle u
članstvo NATO-a, M ađarska, Poljska i Češka, zem lje nekadašnjeg kom u-
nističkog bloka, koje su im ale dugu tradiciju prijateljskih odnosa sa Jugoslavi-
jo m . Pomislio sam da su odlučile da požure sa odlaskom d a bi predupredile
neprijatnu situaciju u kojoj su se našle.
Saznao sam o njihovom odlasku sasvim slučajno, kada m ije m oj m ađ ar-
ski kolega i prijatelj telefonirao da m e pozdravi i raspita se o italijanskim poli-
tičkim nam eram a. Bio je veom a iznenađen kada sam m u rekao da Italija ne
planira ni odlazak niti zatvaranje svog diplomatskog predstavništva u Beogradu.
D vadeset drugog m a rta beogradska štam pa pisala je da se očekuju n a-
p a d i NA TO -a u vrlo bliskoj budućnosti, i o b javila ažuriran spisak skloništa
stavljenih na raspolaganje građanim a.
U jutru 24. m a rta ispratio sam suprugu na aerodrom , na poslednji let
A litalije z a Rim; zajedno s njom o tp u to vali su članovi porodica službenika
Italijanske am basade.
Tog poslepodneva odjeknule su prve eksplozije b om bi izp ra v c a vojnog
aerod ro m a u Batajnici, koji se n alazi u neposrednoj blizini grada, na drugoj
o bali Dunava.
N arednog d an a pozvan sam u srpski Generalštab radi d ob ijanja hitnih
saopštenja: s jed n e strane su m i izrazili zadovoljstvo zbog nastavljan ja od-
nosa Italije i Jugoslavije, čem u su otvorena A m basada i m oje prisustvo bili
očigledno svedočanstvo, s druge, preneli su m i izraze negodovanja zbog voj-
nih akcija NATO-a čiji je Italija član.
Ita lija i Grčka bile su je d in e zem lje, članice NATO-a, koje nisu zatvorile
svoje am basade, i to nas je zb ližilo i činilo drugačijim od ostalih zem alja Ali-
janse, koje su za m a n d a lile svoja diplom atska predstavništva i listom n a -
pustile Beograd.
Nekoliko d a n a posle početka bom bardovanja m o j kolega Grk obavestio
m e je d a je njegova vlad a fo rm a ln o izjav ila d a „Grčka neće učestvovati u
vojnim a k c ija m a "i d a to znači d a je ovlašćen d a istakne i na svoj p rivatn i au -

to m o b il natpis n a kom e je srpskom ćirilicom pisalo:„Ja sam Grk a Grčka ne
b o m b a rd u je braću Srbe." Pomislio sam kako je iznašao lu kav način da se
spokcjno krećegradom !
Ipak, činjenicaje da je Italija zn atn o aktivnije od Grčke učestvovala u voj-
nim dejstvim a Alijanse, i to ne sam o z a to što su iz italijenskih b a za po letali
avioni u vazdušne n ap ad e na Srbiju, već su i brojne italijanske jedinice bile
raspoređene u Albaniji, sprem ne da intervenišu n a Kosovu.
Bez obzira na to da li je izjava grčkog kolege bila istinita ili lažna, on a m e
je stavila u nep rijatn u situaciju: izgledalo je kao da smo sam o mi, Italijani,
objavili rat, a oni ne. M n o g i m oji srpski prijatelji p ita li su m e zašto i Italija ne
da izjavu sličnu onoj koju su dali Grci.
U zalud sam pokušavao da im objasnim da NATO bom bard ovanje nije
posledica nacionalnih objava rata, već instrum ent prisile ove vojne organi-
zacije, kojim je Srbija trebalo da se n atera d a potpiše M iro vn i sporazum iz
Ram bujea. Pojedinačne zemlje, u izvesnom smislu, nisu s tim im a le nikakve
veze. Bio sam p o tp u n o svestan to g a d a je vrlo teško ra zu m e ti m oje argu-
m ente i da je u njih teško poverovati, ali to je bilo jed in o što sam m o g ao da
im kažem . U svakom slučaju i nezavisno od m ojih objašnjenja, im a o sam uti-
sak d a Srbi nisu im a li m nogo dilem a o tom e kako stvarizaista stoje.
Vladalo je mišljenje da u suštini, i s obzirom na našu ograničenu m oć uti-
caja na m eđun arodne događaje, Italija nije neprijateijska zem lja. M n o g i su
uz to bili ubeđeni da će strukture srpskog Telekoma, čiji je z n a č a ja n procenat
akcija bio u italijanskom vlasništvu, biti pošteđene, i doprineti da se ograniči
obim bom bard ovanja. Bilo je to pogrešno uverenje!
Isada, poslem n o g o godina, n e zn a m da lije odluka italijanske vlade da
ostavi o tvoreno m A m basadu u Beogradu i d a istovrem eno učestvuje u
oružan om n ap ad u NATO-a na Srbiju bila ispravna.
M o je tvrdnje iz toga perioda pokazale su se tačnim . N A TO je odlučio da
bom bard uje, uz podršku n acion aln ih vlada ze m a lja članica Alijanse a da
p ritom nisu prekinuti diplom atski odnosi n itije bilo ikakve objave ra ta upu-
ćeneJugoslaviji.
Još uvek se p ita m d a lije NATO uoči bom bard ovanja od Ita lije za h te v a o
da povuče svoje diplom atsko predstavništvo, i da li je odluka d a A m basada
ostone otvorena rezultatsom ostalne odluke naše vllade ilije m ožda deo tak-
tike dogovorene u okviru vrhova Alijanse.
N esum njivoje da smo bili hrabri u želji d a se razlikujem o od ostalih, iako
sam po okončanju bom bardovanja, iposle otvaranja am b asad a ip o v ra tk a
kolega u Beograd, često m orao da trpim i opovrgavam o p tu žb e n a naš račun,
0 tom e da je stav naše zem lje bilo kontradiktoran.
Osim toga, činjenica da je italijan ska A m b a sad a ostala o tvo ren a bila
je korisna m n o g im g rađ a n im a, i om ogu ćila je velikom broju Srba da se, čak
1 u periodu krize, d om og nu neke o d evropskih ze m a lja koristeći se ita lija n -
skim u la zn im vizam a, i n astave d alje u z o n i Šengena. Ita lija se tako đ e
tru d ila da doprinese stvaranju „m ogućnosti za d ijalo g " m eđu stra n a m a u
konfliktu, što nije bilo n im alo jed n o s tav n o s obzirom n a vrstu sukoba čija
priro d a nije bila jasn a. N ije zan e m a rljivo n i to d a je otvorenost bila ,,uza-
jam na", tese izSrbije m o gloizaći, a liiu ć iu n ju , tako da s u B e o g ra d n e s a m o
posetile brojne delegacije već je g ra d ugostio i m anifestacije podrške i tele-
vizijske ekipe, kakva je bila ekipa em isije„M o b i Dik", p o zn ato g italijanskog
n o vin ara i televizijskog voditelja M ikelea Santora. O va e m is ija je 16. aprila,
u direktnom prenosu, u etarp u šten a sa Brankovog m osta, i to u p un om je k u
b o m b a rd o v a n ja . Prisustvovao sam ovom prenosu, p o m eš an sa m asom
g ra đ a n a n a m ostu.
Tom prilikom Ita lijije poslata jasn a poruka u kojojje rečeno d a „je u toku
b o m b ard o van je je d n o g dela Evrope". U kojoj m eri je ova p o ru k a stigla na
Zapad, nisam u stanju da ocenim.
Činjenica je da se u javn o sti m alo ili ništa nije znalo o R am bujeu i o smr-
tonosnim uslovim a koje je m eđun arodna zajednica diktirala Srbim a, i im ao
se utisak da je u toku bom bardovanje jed n o g živog i pulsirajućeg grada. Te
večeri grupica g rađ an a zapevala je patriotske pesme, i to m e je dirnulo je d -
nako kao kadse u Italijizačuje M am elijeva him na. Nije to b ilo zato štoje njena
m elodija posebno lepa, većzato što budi sećanja ip o ja č a v a želju da se odoli
teškoćam a; kod nas se h im n a peva sam o n a vojnim skupovim a, i m alo je u
Italiji onih koji sm atraju da him nu treba pevati i ond a kada iza nje ne sledi
utakm ica fudbalske reprezentacije.
Postavljalo se je d n o je d in o p itanje: K ako je u o p šte m o g u ć e sve o vo
varvarstvo?
Nesvakidašnji stav m oje zem lje odražavao s e in a m o j svakodnevni život,

kad a sam pozivan u Generalštab, gde se odm en e, izm eđu ostalog, tražilo da
objasnim ovo ili ono bom bardovanje ili vojno dejstvo, koje su lokalni m ediji
pripisivaliitalijanskim vojnim letelicam a, ilisu oni navođeni u svakodnevnim
NATO b rifn z im a k o je je CNN direktno prenosio, i gde se isticao izvesni itali-
jan ski general u funkciji zvaničnog po rtp aro la Alijanse.
Naravno, nikada nisam zn ao šta da odgovorim je rn is a m raspolagao in-
fo rm a cijam a a ono što m ije bilo poznato, pročitao sam u novinam a.
lako su m i m n o g i izra ža v a li solidarnost zb o g rizika kom e sam bio
izložen, i zah v aln o st zb o g italijanskog stava, p rim io sam i veliki broj an o -
nim n ih pretećih p is a m a koja su stizala poštom , te je počelo d a m i p rija pri-
sustvo srpskog p o licajca koji je stražario na ulasku u ulicu g d e sam
stanovao. N e m a sum nje d a m e je kontrolisao iako sam zn a o d a z a to n em a
n aro č ito g razloga, a li m e je pre svega štitio od even tu aln ih m ogućih n a -
p a d a usijanih glava.
4.2. Napad na srce zemlje

Dvadeset četvrtog marta poslepodne začule su se prve eksplozije bombi
iz pravca vojnog aerodrom a u Batajnici: srpski lovci koji, u tehničkom smi-
slu, nisu bili u stanju da reaguju, sravnjeni su sa zemljom.
Tog prvog dana, tokom tri sata bom bardovanja, avioni su pogodili 40
prim am ih ciljeva na čitavoj nacionalnoj teritoriji Srbije.
Beograd je prvo žestoko bom bardovanje pretrpeo 27. m arta, kada su
ubitačni napadi izvršeni na periferna naselja izvan centralnog dela grada
(Rakovica, Batajnica, Lipovička šuma, Sremčica, Jakovo, Lešće, Rušanj,
Bubanj Potok, Zuce, Beli Potok, M ajdan, Žarkovo i Železnik).
Ostatak prestonice bio je podvrgnut stalnom i selektivnom preciznom
bom bardovanju važnih i značajnih zgrada i vitalnih centara.
Posledice b o m b a rd o van ja su po Srbiju bile razarajuće, a po sam Beo-

g ra d jo š i više je r je n a g ra d izručeno, procentu aln o, više b o m b i nego na
čitavu zem lju. G ađan je pre svega krstarećim raketam a tipa to m ahavk, is-
p aljivan im sa brodova ip o d m o rn ica raspoređenih u Jadranskom m oru, koje
im a ju snažno razarajuće dejstvo zah valju ju ći velikom d o m e tu i izuzetnoj

preciznosti.
Posle svega nekoliko d a n a shvaćeno je d a se g lavn i g ra d b om bard uje
uglavnom u isto d o b a d a n a :d v a n a p a d a u vrem e kad a su E v ro p lja n iiA m e -
rikanci b iv a liz a večerom, tačnije u osam sati uveče i u dva posle ponoći, po
beogradskom vrem enu; treći vazdušni n a p a d bivao je u z o r u , nešto oko šest
sati ujutru.
B om bardovane su i brojne Miloševićeve vile, u svako dob a d a n a i noći.
Satnica vazdušnih n a p a d a brižljivo je birana, u skladu sa televizijskim
p ro g ram im a najveće gledanosti, i odgovarala je m odernim ratn im i kriteri-
ju m im a kom unikacije, iako su g rađ a n i Beograda o v a j„ta jm in g "p rim a li kao
okrutan i perverzan, kao d a im se „zač in ja v a “ večernji obrok dok, sedeći za
trpezom , gledaju televiziju.
Treći napad, on aj ju ta rn ji, m islim da je služio kao psihološki signal, neka
vrsta buđenja koje je sve trebalo da podseti d a ono što se d o g ađ alo preko
noći nije bila noćna m ora, većžestoka i gorka stvarnost.
U Beogradu je izp o seb n ih razloga, i u z p a ž ljiv o d a b ir ciljeva, b o m b ar-
d ovano istorijsko je zg ro g rad a i N ovi B eograd ned aleko o d ušća Save u
Dunav.
G rad je n a p a d n u t znalački, u n am eri d a se M ilošević silom privoli n a
predaju, a građanstvo dovede do iscrpljenja, u nadi da će se ta d a pobuniti pro-
tiv njega. Ali, to se nije dogodilo - postignut je upravo suprotan efekat, bez
obzira što je poverenje građana u Miloševića bilo na istorijskom m inim um u.
Bilo je očigledno d a bom be nisu bile ekstenzivnog karaktera, kako ih je
opisivala režimska vlast, već„hirurški"precizne, tako da su B eograđani ubrzo
prestali da silaze u n a brzinu osposobljena skloništa.
Bom be su regularno pog ađ ale tri kategorije bojevih ciljeva.
Prvu kateg o riju p red stavljali su ciljevi koji su „politički zaslu živali"
svakodnevno bom bardovanje, kao recim o razne m oguće M iloševićeve rezi-
dencije. O vaj tretm an tre b alo je d ap o d seti d a je on p rvi direktno odgovoran
za tragediju koja je p og odila njegov narod. Nisu se dešavale u određeni sat
- svako doba d a n a i noći m oglo je biti p o v o ljn o za vršenje ove represalije.
U drugu katego riju spadali su op erativn i ciljevi: aerodrom i, ko m an d e
i kasarne, i on i su bili p o d vrg n u ti uob ičajen oj vojnoj m e to d i un ištavan ja
kap aciteta oružan ih snaga. I boinica beogradske Vojno-m edicinske akade-

m ije spadala je u ovu g rupu ,jerse sum njalo d a je u njenim podzem nim spra-
to vim a sm eštena izvesna operativn a kom anda.
Treću kategoriju činili su ciljevi g a đ a n i iz„nejasnih razloga", m eđu ko-
jim a su bile i tri važne građevine: soliter n a Ušću, Televizija, G eneralštab i
M inistarstvo odbrane, kojisu s v ip retrp elizn a tn u štetu u fizičkom ipsihološ-
kom smislu, i konačno - Kineska am basada.
Bez obzira što m ije form alno savetovano da svoje kretanje ograničim
n a o d la za k od kuće do A m basade i obrnuto, im a o sam m n o g o p rilika da
obiđem g ra d i uverim se u obim nanesene štete, zah valju ju ći činjenici da su
se beogradske vlasti trudile da održe uobičajenu gradsku atm o sferu bez
obzira n a svakodnevna razaranja.
D iplom atskom koru ko jisezad ržao u g lavno m g radu bilo je dopušteno
d a se oku plja prilikom nacion aln ih praznika ili drugih d o g ađaja, što je tre-
b alo da posluži kao do kaz da je situacija n o rm aln a, iako uopšte nije bilo
tako.
Z ah valjujući ovom e m o g ao sam d a se slobodno krećem p o gradu, i da
čujem i m išljenja m ojih kolega.
K ratak hronološki preg led n a p a d a poslužiće da se definiše ono što je
nazvan o „n ap ad u srce D rž a v e B e o g ra đ a n i su ovu definiciju pretočili u bedž
u obliku m ete, koji j e veliki broj g ra đ a n a nosio n a g ru d im a, sa natpisom :
G a đ a jte , i j a sam m e ta .
Tržno-poslovni centar ,,Ušće“, koji je pogođen prvih dana bombardova-

nja, u Titovo vreme bio je sedište Centralnog komiteta Saveza komunista.
Prestao je da bude simbol jugoslovenskog komunizma 1989, posle prvih slo-
bodnih izbora, na kojima su u svim republikama pobedili nacionalistički po-
kreti, što je predstavljalo početak raspada strukture vlasti nasleđene od Tita.
Devedesetih godina tu su smeštene razne poslovne prostorije i - seđište
Glavnog odbora M iloševićeve Socijalističke partije Srbije.
Rekonstrukcija ovog zdanja i pretvaranje u tržni centar bilo je formalno,
je r su liftovi i paviljoni ostali neprikladni za ovu namenu. Loš kvalitet po-
nuđene robe i siromaštvo potencijalnih potrošača lišenih kupovne moći do-
prineli su njegovom propadanju.
U trenutku napada NATO-a zgrada je bila potpuno prazna i napuštena,

a napad je poslužio tek toliko da osvetli nebo Beograda koji je već odavno
bio u m raku i bez javnog gradskog osvetljenja.
Zgrada Radio-televizije Srbije - RTS bombardovana je u noći 23. aprila
1999. i tom prilikom ubijeno je šesnaest tehničara, službenika i novinara
koji su radili na pripremi vesti za naredni dan.
I u ovom slučaju radilo se o napadu na simbol države, a m nogo manje
na skromni javni servis koji je RTS bio s obzirom na to da su višestruki na-
padi na televizijske predajnike i antene smanjili na m inimum dom et signala
- dopirao je samo do m alobrojnih okruga u provinciji, i pokrivao Beograd.
Televizija je prenosila državna saopštenja protiv bom bardovanja,
prikazivala snim ke o razaranjim a iz bom bam a pogođenih delova grada i
davala vesti protiv jedinica OVK-a, kojim a je podrška NATO-a dala nov
podsticaj.
Po okončanju bom bardovanja, portparol NATO-a izjavio je: „Napadi
protiv televizijskih i radio-stanica sastavni su deo naše kam panje za uništa-
vanje jugoslovenske propagandne m ašinerije, koja ima vitalni značaj u me-
hanizm u kontrole predsednika M iloševića.“
Neubedljivost ove izjave vrlo je jasno protum ačena na komemorativnoj
tabli poginulim a, postavljenoj u beogradskom parku Tašmajdan, jednom
jedinom rečju: Zašto? u kojoj se ogleda opšti zajednički stav građana.
Bom bardovanje Generalštaba ostavilo je snažan pečat na stanovništvo
- ono ga je primilo kao smrtonosnu ranu nanesenu jednoj instituciji kojoj je
bio poveren zadatak da garantuje stabilnost i bezbednost države.
Z grada G eneralštaba, koja se nalazi u ulici K neza M iloša, jednoj
od centralnih beogradskih arterija, gde je sm ešten i najveći broj diplo-
m atskih predstavništava, a u čijoj se neposrednoj blizini nalazi i Italijanska
am basada, pogođena je sa dve krstareće rakete tom ahavk, sukcesivno
ispaljene.
Zdanje, koje je vojno osoblje na vrem e napustilo, potpuno je razoreno.
Vatrogasne ekipe, koje su odmah izašle na lice m esta da gase požar, pretr-
pele su gubitke u ljudstvu je r je ubrzo posle prve, zđanje pogodila i druga
raketa. Na zdanju, koje je projektovao i realizovao Nikola Dobrović, čuveni
arhitekta i jugoslovenski partizan, rakete su u središtu otvorile duboku
Zašto jeN A T O borabardovao Srbiju 1999? 87
useklinu koja je, nekakvim čudnim spletom okolnosti, preslikavala spoljni

oblik objekta.
Između dva krila palate postojao je prazan prostor - simbol proboja koji
su jugoslovenski partizani izvršili u Bici na Sutjesci, tokom Drugog svetskog
rata, kada su opkoljeni sa svih strana uspeli da probiju nem aeki obruč.
Narod je taj prazan prostor smatrao „plodnim", i simboiom jugosloven-
skog političkog projekta, sa sveukupnom njegovom stvaralačkom energijom
i okrenutošću budućnosti.
Bombardovanje je taj pozitivan prostor učinilo negativnim, i okruženim
kraterima koje su stvorili raketni udari.
I zaista, posle napada, Beograđani više nisu znali sa kojim od praznih
prostora da se identifikuju: onim koji je projektovao Dobrović, kao sećanje
na partizanski podvig, ili onim koji su proizvele ,,hum anitarne“ NATO
bombe.
Bom bardovanje Kineske ambasade u Beogradu jedna je sasvim druga
priča, koja zaslužuje posebno poglavlje, i koja me je i emotivno dotakla.
D rem ao sam u fotelji ispred televizora prateći, kao obično, lokalni tele-
vizijski in fo rm a tiv n i kanal, ne bih li uspeo d a shvatim šta se dog ađ a, kad a
su m e protresle dve uzastopne eksplozije. O d m ah sam pom islio da je reč o
već uobičajenom bom bardovanju.
Ipak, bilo je 23.45, i konstatovao sam d a je to vrem e neuobičajeno za
n ap ad ; izašao sam na p ro zo r koji je g led ao u pravcu dela g ra d a g de se
n a lazila M iloševićeva rezidencija, koja je bila na spisku naznačenih p erm a-
nentnih ciljeva, da bacim pogled, ali na toj stranisve je bilo m irno.
Pogledao sam k ro zp ro zo r na začelju, okren ut ka N ovom Beogradu, s
one strane Save i D unava, i ugledao p lam en koji se peo visoko u nebo.
Rešio sam da izađem i utvrdim šta se dogodilo, i to n a način koji sam
već nekoliko p u ta isprobao: iskrao sam se iz kuće kroz baštu iza zgrade,
preskočio zid koji ju je delio od susedne, i odatle iskočio n a ulicu. Sve to uradio
sam da bih izbegao stražara k o jije dežurao u kućici ispred glavn o g ulaza u
m oju kuću.
Kao i obično, uzeo sam stari bicikl koji m i je služio za ovakve prilike, i
skrom no obučen, u s ta ro jja k n i i neobrijan, sa kačketom n a glavi, krenuo.
M o žd a je trebalo d a bolje porazm islim o riziku kojem sam se izlag ao u

slučaju da m e neko prepozna, kao NATO generala koji p o s m a tra Beograd u
ru ševinam a usled bom b ard o van ja kojesu izveli „njegovi" a vioni.
' A li i sedenje kod kuće bilo je je d n a k o opasno.
Nisam prošao kroz centar grada, što je bio kraći put, a li pun policijskih
p a tro la, većsam zao b ilazn im pu tem isp o red n im u licam a krenuo ka D u n a -
vu, u on aj deo g rad a gde se okuplja om lad in a ig d e su svisplavovipretvoreni
u lokale prepune m la d o g sveta.
Približavajući se m estu postalo m i je jasno d as u bila pogođena dva cilja,
i u to m pravcu video se p lam en : n a sam oj o b a li reke h o tel „Jugoslavija", i
dalje, dublje n a kopnu, Kineska am basada. Krenuo sam p re m a am basadi.
Stigavši n a odredište prišao sam, iako ne sasvim blizu, g rupi okupljenih
Ijudi, tek koliko m ije bilo dovoljno da, sa sigurne udaljenosti, vidim ish vatim
o ćem u je reč, je r hrabrost je jedno, glupost nešto sasvim drugo.
U sredgom ile je bila televizijska ekipa koja je intervjuisala je d n o g pred-
stavn ika Kineske am basade. Čini m i se d a sam m e đ u o ku p ljen im a video i
čoveka iz srpske službe, kojeg sam poznavao, i nekoliko kolega, vojnih iza-
slanika koji očigledno nisu, p o p u t m ene, im a li razlo g a d a se kriju.
Z g ra d a je gorela, vatrogasci su činili sve što je m oguće d a p o ž a r sav-
ladaju, dok su dva a m b u la n tn a vozila dolazila i odlazila, odvozeći ranjene.
Pogledom sam potražio svog dragog prijatelja, kineskog vojnog atašea,
koji se od sam og početka bom b ard o van ja preselio u A m b asad u upravo iz
razloga veće bezbednosti, ali ga nisam video. Iskreno sam se n a d a o da m u
se ništa loše nije dogodilo, d a nije povređen.
N isam h teo d a se izlažem p re teran o m riziku i u d a ljio sam se sa lica
m esta, ali sam ipak, n a povratku, izdaleka bacio po g led n a drugu pog ođenu
zgradu, h o tel „Jugoslaviju" n a o bali D unava, gde je p lam en jo š uvek besneo.
O vde nije bilo okupljenih rad o zn alaca, a p o licija raspo ređena u ne-
posrednoj b lizin i nije d o zvo ljavala pristup, d o k s u vatrogasci g asili požar.
M o g a o sam da vidim sam o da su jed n o krilo zgrade i u laz p o tp u n o razoreni.
Vratio sam se istim p u tem i n a isti način, kući.
Celo sledećejutro proveo sam u čitanju ko m en tara u lokalnoj š tvm p i o
o n o m e što se dogodilo: „varvarski čin", „nasilje", „nepoštovanje im u n ite ta
diplom atskog predstavništva".
0 b o m bard ovanju h o tela „Jugoslavija" n i reči.

A n aliza razioga za n a p a d bila je naročito zanim ljiva.
Z a p a d n i m ed iji bili su jed n o g las n i u pripisivanju odgovornosti z a bom -
bardovanje Kineske am basade „tragičnoj grešci", do koje je došlo z a to što su
srpske m a p e bile zastareie.
O d m a h sam posum njao u to: z a r je NATO b o m bard ovanje m o g lo biti
p lan iran o n a osnovu srpskih katastarskih m a p a !
U izveštaju koji sam n ap isao svom G eneralštabu objasn io sam d a je
istina d a su topografske karte Beograda obnovljene pre nekoliko godina, i
d a je m a p a korišćena u bom bard ovanju m o g la biti neka p reth o d n a verzija.
N apisao sam u svom izveštaju i da n a toj karti nije m o g la biti obeležena
Kineska am b a s a d a s obzirom da je diplom atska zg ra d a novijeg d atu m a, a
d a je n em a ni na najnovijoj m api, većje ubeleženo njeno preth o d n o sedište,
u centru g rad a . K ada je a m b as ad a preseljena n a N ovi Beograd, n a staroj
adresi ostao je sam o kineski kon zulat. Ukratko, n a o b e m a m a p a m a , i na
staroj i n a novoj, n a m estu koje je b om bard ovano u crtan a je p o ljan a.
Dakle, m ože se naći izvesna osnova za tvrdnje da se ovde zaista radilo
o tragičnoj grešci, a li u tom slučaju ostaje apsolutno nejasno šta su to n a m e -
ravali d a bom barduju.
Pre nego što je lokaln a štam p a prestala da se b avi ovim do g ađ ajem , iz-
bili su n a površinu m ogući p ra v i razlozi za n a p a d - rečeno je d a se rad i o
m estu sastan aka srpske tajn e službe. Ipak, i ova verzija bila je m a lo vero-
vatna: srpski obaveštajci nisu im a li nikakve potrebe d a sastanče u Kineskoj
am b asad i. Uzgred, izvršiti bom baški n a p a d u ponoć, u n a d i d a su o n i jo š
uvek n a sastanku, činilo se jo š neverovatnijim .
D ruge glasine tvrdile su da su se te večeri u A m basadi, a li i u h o t e lu ju -
goslavija", n alazile ličnosti visokog ranga, te se u tom kontekstu p o m in ja o i
M ilošević lično.
1 konačno, p re m a najp rih vaćen ijem m išljenju, reč je b ila o aktu
k a žn ja v a n ja Kine, čije je d ržan je bilo otvoreno i nedvosm isleno u korist
Jugoslavije.
Tri meseca posle bom b ard o van ja A m basade i u vrem e kad a je agresija
već bila okončana, ponovo sam sreo svogprijatelja, kineskog vojnog atašea,
koji je bio ozbiljno ranjen u onom napadu, i bio p oslat u dom ovinu, gde se
dug o lečio o d posledica teškog ra n ja v a n ja koje je pretrpeo. Vratio se u

Beograd s odlikovanjem n a gru d im a i činom gen eral-m ajora.
Prilikom našeg prijateljskog susreta p ita o sam g a kakvo je njegovo miš-
Ijenje o on o m e što je tokom bom b ard o van ja doživeo.
N a d u g o i naširoko pričao m i je o tehničkim p ita n jim a n a p a d a , a li o
ono m e što sam g a p ita o gotovo da m i ništa konkretno nije rekao.
Ipak, njegovo neizjašnjavanje d a li su u A m b asad i ta d a bile prisutne
važne ličnosti, bilo je lako protum ačiti. D rug im rečim a, m o j kolega nije de-
m an to v a o glasine da je te večeri u diplom atskom predstavništvu gost bila
M ira Markovič, supruga predsednika Miloševića, i partijski političari. Gospođa
je sa Kinom održavala veom a bliske i intenzivne kulturne i prijateljske odnose.
Osim toga, bilo je uobičajeno d a n a kraju večeri o stane d a pren o ći u
A m b asad i ili u hotelu Jugoslavija", koji se n a la zi u neposrednoj blizini.
Činjenica da je u ovom hotelu bio smešten i štab paravojnog vođe Željka
Ražnatovića, bolje p o zn ato g kao Arkan, ratnog krim inalca, bio je još je d a n
razlog više d a se bom bard uje i ovo zdanje.
Bez obzira n a to da li su bile istinite ili lažne glasine o prisustvu gospođe
M arković, i isključujući a p rio ri da se radilo o grešci, p re m a opšte p rih va-
ćenom m išljenju, b o m b a rd o van je Kineske am b a s a d e u B eogradu bilo je
represalija p rotiv Kine koja se drznula da tokom diskusije u Ujedinjenim naci-
ja m a ustane u odb ranu Srbije.
D ru g im rečim a, m oguće je d a se radilo o „upozorenju" upućenom ne
sam o zb o g kineske podrške Jugoslaviji tokom rata, već i u perspektivi budu-
ćih suprotstavljanja Sjedinjenim Am eričkim D rža v a m a u procesu upravija-
nja ravno težo m u svetu.
K ina je z a tra ž ila fo rm a ln o izvinjenje (a p o lo g y ) za b o m b a rd o van je
njenog diplom atskog predstavništva u Beogradu, ali SAD nisu otišle dalje
o d izra za b lag o g ža lje n ja (sorry), i p o okončanju op eracija isplatile su
novčanu n ad o kn ad u n a im e odštete za „incident".
4.3. ,,Humanitarno“ bombardovanje

N a čitavoj teritoriji Jugoslavije bom bardovanje je vršeno prema kla-
sičnoj shemi vojnih dejstava - gađani su mostovi, operativne vojne strukture,
stanice, železnički i saobraćajni čvorovi, aerodrom i, u ukupno 30.000

napada, u obliku vazdušnih akcija, u kojim a je na tlo izručeno 20.000
bom bi.
Posie dve nedelje svi operativni vojni ciljevi bili su pogođeni, i moglo
se preći na strukture koje su imale glavnu ulogu u snabdevanju stanovništva:
elektro i hidrocentrale, fabrike.
Posebno intenzivno bom bardovanje pretrpeo je 8. aprila 1999. Kragu-
jevac, grad koji se nalazi na 130 km jugoistočno od Beograda, glavni indus-
trijski centar zem lje i sedište Fabrike autom obila ,,Zastava“ .
O brazloženje za ovaj žestok napad štampi je dao portparol NATO-a
rekavši d a je reč o akciji k o jaje za cilj imala ,,da smanji kapacitet proizvod-
nje naoružanja Srbije i da spreči dotok vojne oprem e“. N em a sumnje da se
radilo o form alno verodostojnoj koliko i maštovitoj izjavi, s obzirom da je
stvam o reč o proizvodnim kapacitetim a koje su već godinam a funkcionisali
u smanjenom režimu, i čija se proizvodnja svodila na vrlo mali broj rezerv-
nih delova za zastarelo oružje, koje se nije moglo porediti sa m odem im i vi-
soko tehnološkim NATO naoružanjem.
N isu bile pošteđene ni bolnice ni m edicinski centri, koji su više puta
optuživani da u svojim podrum im a kriju vojne kom ande ili centre za vezu;
u slučajevim a kada bi se ove procene pokazale kao očigledno pogrešne,
razaranja su defm isana kao „kolateralna šteta“ . To se dogodilo nekoliko
puta: 29. marta, napad na izbeglički centar u Nišu, kojim su upravljali Aus-
tralijanci u ime Visokog kom esarijata U jedinjenih nacija; 12. aprila bom -
bardovan je putnički voz B eograd-R istovac u trenutku dok je prelazio
m ost preko M orave. M ost je nesum njivo predstavljao strateški važnu
strukturu, ali sum njam da pilot nije m ogao da pričeka 10 sekundi i dopusti
da voz pređe, um esto da ga bom barduje u trenutku kada je putnički konvoj
bio na sredini strukture; 15. aprila bačene su bom be na kolonu izbeglica
raznih nacionalnosti, koje su bežale sa Kosova pravcem Prizren-Đ akovica;
3. m aja pogođen je putnički autobus koji je prolazio dvesta m etara od na-
puštene kasam e u Leskovcu; 7. m aja bom bardovana je pijaca u N išu; 14.
m aja pale su bom be na selo K oriša u čijoj blizini je nekoliko sati ranije
prošla srpska vojna jedinica u pravcu Kosova; 20. m aja bom bardovan je
bolnički centar u Čačku.
Upotreba osiromašenog uranijuma - kao što je poznato, ratna industrija

koristi ga u proizvodnji projektila koji su, istina, u stanju da probiju oklope,
ali prilikom udara oslobađaju veliku količinu čestica uranijum oksida,
izuzetno štetnog po životnu sredinu - bila je i jeste predm et žestokih
rasprava. Osirom ašeni uranijum, i njegova upotreba u bom bardovanju Sr-
bije, i uopšte, tem a je koja zaslužuje ne samo jedno posebno poglavlje, već
m ožda i celu knjigu; Srbi u svojim kasnijim izveštajima tvrde da je upotre-
bljeno izm eđu 30.000 i 50.000 takvih projektila, dok je NATO negirao tako
masovnu upotrebu, iznoseći da karakteristike ciljeva nisu činile neophodnom
upotrebu ovog materijala. Prava istina nikada se neće saznati.
Ipak, javno mnjenje mnogih zemalja zainteresovalo se za problem upo-
trebe osiromašenog uranijuma, a među njima su prve bile Holandija i Italija,
a zatim i Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države. Ministarstva odbrane
ovih zemalja pozvana su da pred svojim nacionalnim parlamentima odgovore
na pitanje o osiromašenom uranijumu. U Holandiji su vojnicima koji su služili
na teritoriji Bosne i Srbije u vreme rata isplaćene novčane odštete za oštećenja
koja su pretrpeli od osiromašenog uranijuma. Bez obzira što su portparoli
NATO-a tvrdili da ne postoji jasna uzročno-posledična veza sa oboljevanjima
od tumora i leukemije kod vojnika po povratku u matične zemlje, potvrđeno
je postojanje „izvesnog niskog praga rizika“. Do danas se niko nije ozbiljno
zainteresovao niti je izvršena provera o tome koliko je Srba, A lbanaca sa
Kosova i građana Bosne i Hercegovine obolelo od posledica bombardovanja
osiromašenim uranijumom koji je bačen u blizini njihovih domova.
N a Balkanu nije sačinjen nikakav izveštaj o bolestima nastalim u post-
ratnom periodu; jedina za sada utvrđena posledica upotrebe otrovne municije
bio je porast broja spontanih pobačaja i pojava malform acija kod tek rođene
dece.
Ukratko, nikada nije sprovedena istraga kojom bi se utvrdile posledice
upotrebe m aterijala s osirom ašenim uranijumom , i stoga nije m ogla ni biti
podignuta nijedna optužba u okviru Haškog tribunala.
Ova vrlo kom pleksna tema zaslužuje duboko analitičku knjigu je r ne
prestaje da bude aktuelna u velikom broju zemalja.
N aročito teško bom bardovanje pretprele su hem ijske industrije u
N ovom Sadu i Pančevu, što je posebno alarm iralo lokalno stanovništvo,
zbog moguće kontaminacije, te je odmah po svršetku NATO napađa izvršena

tem eljna bonifikacija ovih zona.
U Beogradu su svuda obelodanjene reči jednog američkog senatora koji
je 25. aprila, u televizijskoj emisiji “M eet the Press”, izjavio: „Nadam se da
će vazdušni rat, čak i ako ne posluži da natera M iloševića da povuče trupe
sa Kosova, uspeti da njegovu autonomiju pretvori u takvu pustinju da će biti
uništene čak i osnove egzistencije njegovog naroda."
O vu izjavu građanstvo je protiimačilo kao dokaz da NATO bom bar-
dovanje nije bilo usm ereno ka uništenju M iloševića i njegovog vojnog
aparata, već protiv osnova neophodnih da narod preživi. Posledica ove izjave
bila je da su građani, mada vrlo nevoljno, stali uz diktatora na vlasti, koji je
tako dobio novu limfu, i neočekivanu podršku.
4 .4 . ,,Holokaust“ na Kosovu
O d sam og početka NATO bom bardovanja Srbije zapadni svet bio je
zap lju sn u t izv eštajim a o tom e kako je na „K osovu u toku novi holo-
kaust“ , i jo š tačnije, da je u toku „potpuno uništenje albanskog življa,
koje je prim orano da beži da bi se spaslo od etničkog čišćenja i m asovnih
silovanja“ .
Portparol Bele kuće ustvrdio je: „Nam era diktatora M iloševića je da
zadrži Kosovo, pošto prethodno uništi njegovo stanovništvo.“
Uzalud je vođstvo u Beogradu organizovalo informativnu kampanju u
nameri da kosovske Albance ubedi da ne napuštaju zemlju; naročito su ak-
tivni bili opozicioni političari: slali su izraze zabrinutosti građanim a Kosova
u nameri da u njim a podstaknu osećaj pripadnosti državi, koja u suštini više
nije postojala. Ovi podsticaji imali su upravo suprotan efekat - poslužili su
da ojačaju struje koje su pozivale na otpor protiv državnog jedinstva:
kosovski Albanci odlučili su da m asovno napuste zemlju i krenuli su na jug,
prem a Albaniji.
Drugog aprila 1999. hiljade ljudi uputile su se prema graničnom prelazu
M orin i ušle na teritoriju albanskog gradića Kukeša: zvanično, i prem a za-
padnoj štampi, radilo se o „masovnom begu od Miloševićevog etničkog čiš-
ćenja“; prema srpskoj verziji, razlog je bio „dodatno podsticanje međunarodne
solidam osti da reaguje protiv Jugoslavije“ . Koja od dve verzije odgovara

istini, teško je reći, i vrlo je moguće da su ispravne obe.
Pokušaj srpske opozicije da spreči masovni odlazak civilnog stanov-
ništva, potpuno je zaboravljen.
Nesum njivo je , međutim, da je reč o vrlo lukavom potezu: m asovni od-
lazak sa Kosova trajao je svega nedelju dana, i prem ašio cifru od dvesta hi-
ljada ljudi, tačnije deset posto od ukupnog stanovništva. Radi se o vrlo
m inuciozno priprem ljenom planu, prostudiranom i na geografskoj karti, u
čijoj su realizaciji učestvovali građani najvažnijih gradova Pokrajine:
Prizrena, Đakovice, Orahovca, Prištine, Peći, i pre svega D renice, doline
nedaleko od Prištine, koja je prethodne godine bila epicentar žestokih
oružanih sukoba i nasilja.
U Albaniji su izbeglice dočekale Ujedinjene nacije, m eđunarodni Cr-
veni krst i italijanska Civilna zaštita, koja je na brzinu podigla prihvatni
kamp.
M asovni pokret izbeglica dao je svoje rezultate, ne samo u slikama koje
su obišle svet, već je bila opšte prihvaćena i tvrdnja da su ih Srbi primorali
da napuste svoje domove. Uveliko su nabrajani slični istorijski slučajevi koji
su se odigrali u drugim delovima sveta.
U operativnom smislu, obe strane u sukobu trudile su se da iz nastale
situacije izvuku što više koristi: NATO bombardovanje dalo je podstreka in-
tenzifikaciji albanskog delovanja protiv srpskog stanovništva, koje je
višestruko platilo za sve što je pretrpela albanska strana. Takozvana OVK
ojačala je i osetila da im a podršku Atlantskog saveza, i to do te m ere da je
proglasila „potrebnim " čak i „kolateralne štete“ u kojim a su žrtve bili Al-
banci. I zaista, ovaj organizovani m asovni odlazak učvrstio je nacionalni
duh kod kosovskih Albanaca do te m ere da ga je pretvorio u ,,kultni“ do-
gađaj, o kome se sad uči u školama, kao o nekoj vrsti ponavljanja jevrejskog
egzodusa iz Egipta.
Srpska vojska konačno je učinila ono što je trebalo činiti - pojačala je
svoja dejstva protiv OVK-a, a ova je u m nogim slučajevima izašla na videlo,
i borila se kao da je regulam a nacionalna vojska.
N astupilo je potom razdoblje koje je proizvelo jedan perverzan i ne-
gativan efekat: pošto je zam uklo oružje i izbeglice se vratile kao pobednici,
događaji su se počeli sm enjivati m unjevitom brzinom , lišeni svake

racionalnosti.
Čim su M iloševićeve trupe napustile Kosovo i oražani sukob bio okon-
čan, Albanci su počeli da se svete Srbima: pobili su i proterali na stotine
njih, a pravoslavne crkve i manastiri paljeni su i skrnavljeni - pozivani su
„zborovi ljudi da vrše nuždu unutar njihovih zidina11.
N išta nisu vredele m olbe za zaštitu koje su Srbi upućivali NATO tru-
pama: one jesu činile ono što im je bilo u m ogućnosti, ali nedovoljno.
Sačuvane su od razaranja samo srpske svetinje pod neposrednom voj-
nom zaštitom NATO jedinica, kao na prim er m anastir Visoki Dečani, koji
štite italijanske trupe i gde je ostalo dvadeset pet m onaha. Iz m anastira,
podignutog sredinom četmaestog veka, gde se čuva i svećnjak za koji srpska
legenda kaže da je izliven od oružja srpskih plem ića izginulih na Kosovu
polju, monasi od tada m ogu da izađu samo u pratnji italijanskih vojnika.
Ovo se događalo sveštenstvu i crkvenim ljudima, a m nogo gore stvari
doživljavali su obični građani.
Najm anje 4.000 Srba napustilo je svoja ognjišta zauvek, u m nogim se-
lima izvršeno je potpuno etničko čišćenje.
Ponavljajući tradicionalni balkanski ritual, srpski živalj palio je svoje
kuće neposredno pre napuštanja - isto kao u krajinama 1995, pošto su Hrvati
osvojili ove krajeve i odatle proterali srpsko stanovništvo; isto kao u Sara-
jevu 1996, kada su Srbi, izgnani iz onih sektora koji su, prem a odredbama
Dejtonskog sporazum a, pripali hrvatsko-bosanskoj Federaciji, palili svoje
kuće je r nisu želeli da u njima iko drugi živi.
Na K osovu se dogodila varijanta iste stvari, s tim što su ono što su Srbi
ostavili netaknuto, Albanci svejedno popalili, u znak totalnog prezira prema
objektim a u kojim a su nekada živeli ljudi prem a kojima se oseća etnička
mržnja i želja da se izbriše svaki i najmanji trag što na njih podseća.
M esec dana po povlačenju jugoslovenskih trupa K osovo je postalo
skoro u potpunosti etnički čista oblast, sa m alobrojnim srpskim enklavam a
unutar provincije, koje su postale „koncentracioni logori“ , zatvoreni i
pod zaštitom m eđunarodnih snaga, gde je čak i pom oćnim službam a Ujedi-
njenih nacija bilo teško da obezbede snabdevanje osnovnim životnim
nam irnicam a.
Oni koji su, bez obzira na sve, odlučili da ostanu na Kosovu, koncen-
trisali su se u oblastima najbližim Srbiji: sevem o od reke Ibar, u Kosovskoj
M itrovici i okolini, u gradu koji je za svega nekoliko dana privukao i pm žio
ubežište velikom broju srpskih izbeglica. Gradu je tada zapretila novoosno-
vana Republika Kosovo - nije htela da izgubi ovaj dragoceni kom ad teri-
torije, važan i zbog svog položaja, tj. direktne veze sa Srbijom , i zbog
Rudarsko-industrijskog kompleksa Trepča, jednog od najvećih preduzeća
socijalističke Jugoslavije. Ono je nekada, na vrhuncu svoje delatnosti, za-
pošljavalo 23.000 ljudi i obezbeđivalo oko 70% ukupnih mineralnih sirovina
korišćenih u Jugoslaviji.
Tek pošto su se NATO trupe rasporedile u naznačenim zonam a kompe-
tencije, okončan je nasumični lov na Srbe, i počeo period nespokojnog mira,
zasnovanog i ovog puta na NATO oružju, koje je sada im alo izm enjenu
funkciju: stavljeno je u službu zaštite Srba od onoga što je imalo sve kono-
tacije krim inalnog etničkog čišćenja, a kada se govori o zločinim a uopšte,
analognog sa najgorim hajkam a koje su pustošile Balkan.
M nogi pripadnici NATO jedinica, pošto su stekli lična i neposredna
iskustva kako sa Srbim a ostalim u enklavama, tako i sa Albancim a koji su
ih opkoljavali, znatno su izmenili svoje početne stavove i m išljenja, i po-
sumnjali u opravdanost stvaranja ove nove države okrenute islamizmu i pod
vlašću trgovaca drogom.
Kada je okončano bom bard ovanje i potpisan Kum anovski sporazum ,

uspeo sam d a odem n a Kosovo i n a licu m esta se uverim u situaciju. Većsam
zn a o da se očekuje dolazak„novih vojnih izaslanika", posebno za Republiku
Kosovo, posle čega će biti zabranjen pristup vojnim predstavnicim a n a službi
u Beogradu. U d a to m m o m e n tu jo š uvek sam p o krivao svoju leg itim n u
dužnost i m o g a o sam d a poslom otputujem u Prištinu i posetim K om andu
NATO ko n tin g en ta KFOR-a, gde su služili brojni italijanski oficiri sa ko jim a je
po dužnosti trebalo da se upoznam .
Prvi p ro b lem n as tao je već n a granici: p o g ra n ič n a ža n d a rm e rija
z a d rža la m e je ip o d v rg la intenzivnom ispitivanju tražeći da im obrazložim
razlog i n avedem m esto svoje posete. D o bro sam zn a o d a su činjenicu da
je Italijan ska a m b as ad a ostala otvorena tokom n a p a d a N A TO -a kosovski
A lbanci pro tu m ačili kao podršku Srbiji, i shvatio sam d a je to razlog m o g a

za d rža v a n ja . O dgovorio sam da jed n o s ta v n o nisam o b a vezan d a d ajem
ikakva o p rav d an ja za čin koji je u opisu m ojih dužnosti. Pasoš m i je vraćen
posle sat vrem ena nepotrebnog čekanja, i ispred m ene je p o d ig n u ta ram pa.
U putio sam se u K om andu KFOR-a; on a je po stala o p erativn a lŽ .ju n a
1999, dva d an a posle obustave vatre, a n a osnovu m a n d a ta S aveta bezbed-
nosti Ujedinjenih nacija i po usvajanju Rezolucije 1244.
Upriličen m i je veo m a sažet i sveden razgovor sa bezn ačajn im oficir-
čićem Kom ande, koji m i je referisao o n ap eto sti m eđ u etnićkim g ru p a m a
posle obustave vatre i o p ro b lem im a vezanim za p o v ra tak albanskih izbe-
glica koje su napustile oblast. O po treb i da se„zaštiti srpska m a n jin a u no-
vonastaloj d ržavisa većinskim albanskim s ta n o v n iš tv o m "-te k re ć -d v e .
Prave inform acije dobio sam od m og italijanskog kolege - sreo sam ga
u bifeu - i on m i je detaljn o ispričao o proterivanju Srba sa teritorije Kosova,
koje je bilo u toku.
Posetio sam i katoličkog biskupa u Prizrenu, koji m i je g a ra n to v a o da
če učiniti sve kako bi zaštitio nem oćne Srbe od besa osiljenih A lban aca, kao
što je činio i pre rata, kad a su uloge bile obrnute. Biskupova najveća briga
bila je d a li će uspeti d a n a neki način podstakne m eđuverski dijalog izm eđu
velike m uslim anske zajednice, koju su činili A lbanci, Turci, Bošnjaci, bek-
tašije i Romi, sa preko 5 0 0 džam ija, pravoslavnezajednice, koja je rizikovala
p o tp u n o istrebljenje usled odlaska Srba, i katoličke zajednice, koja je pokri-
vala svega oko 3% stanovništva. N i biskup nije zn ao d a m i kaže koji je tačan
p ro c e n a t Srba koji su ostali, i n a koji način je m o g u će za u s ta v iti njih ovo
p o vlačen je ka severu Pokrajine, n a drugu stran u Ibra, ka m itro vičko m
okrugu.
Potom sam krenuo u Prištinu, g lavni g rad novonastale države, gde m i
se učinilo d a sam se vratio u Sarajevo u vrem e ra ta u Bosni, sam o što su sada
opkoljeni bili m alo b ro jn i Srbi, koji su p o s ta lip o tp u n o nebitni.
Nije m e naročito iznenadilo to d a je obraćanje n a srpskom ostajalo bez
odgovora, iako su svi g o vo rili o vaj jezik, čak i više o d toga: sm a tra lo se
teškom uvredom .
Posle kratke posete gradu, koja m i je poslužila pre svega z a to d a z a -
beležim p retrp ljen a razaran ja, krenuo sam u p ravo slavni m a n a s tir Visoki
Dečant, koji albanska osvetnička p o m a h n ita lo s t n ije b o ta k la je r su g a štitili

italijan ski vojnici raspoređeni izvan i u n u tar ovog drevnog zd an ja.
U tim krajnje nepovoljnim okolnostim a zad ivila m e je lepota m an astira
sm eštenog pod no Prokletija, u zap a d n o m delu Pokrajine Kosovo i M eto hija,
u p relepoj d o lin i reke Bistrice, okruženog p la n in a m a i š u m a m a , koji je
izm eđu 1327. i 1335. p o d ig ao srpski kraljS tefan Dečanski.
Susreti koje sam im a o sa m alobrojnim preostalim Srbim a i brojnim Al-
b an cim a koji su okruživali enklave, uverili su m e d a vrem e nije ublažilo uza-
ja m n o neprijateljstvo. Prvi građanin m esta hvalio se d a je ratovao i d a stoga
im a p ravo d a uništi sve ono što je strano kosovsko-albanskom karakteru:
Srbi o d a tle m o raju d a o d u ,je r to nije njihova zem lja.
Vratio sam se u B eogradsa snažnim osečanjem d a sam doživeo reprizu
već viđenog u delo vim a Sarajeva koji su 1996. d od eljeni bosansko-m usli-
m anskoj Federaciji: Srbi su m o rali da odu, i tačka, bez pogovora.
NATO POSLE RATANA KOSOVU

5. RATNE IGRE
Ratom na K osovu postalo je očigledno da se NATO preobrazio i od

odbram benog saveza postao ofanzivna organizacija, čiji je cilj da upravlja
situacijom i krizam a u svetu, za račun novog svetskog poretka. Upravo je u
ovom istorijskom m om entu svetskoj javnosti stavljeno na znanje da NATO
može da interveniše gde god smatra da je potrebno, u okviru strateškog plana
koji su stvorili pobednici Hladnog rata.
Teritorija Srbije poslužila je kao eksperim entalni teren i upozorenje
onima koji bi se u budućnosti drznuli da pokažu izazivačke namere. U ovom
specifičnom slučaju rečeno je da je princip intervencije bio zasnovan na
neotuđivim hum anitam im vrednostim a, ali nije rečeno da li te vrednosti
sam e po sebi m ogu biti dovoljne da opravdaju ratna dejstva proizašla iz
nam era onih zem alja koje su, kao pobednice u konfrontaciji sa Sovjetskim
Savezom, htele da po svaku cenu istaknu, i svima stave na znanje upozorenje
da neće biti dopušteno ikakvo autonomno mešanje u buduću podelu moći.
Konkretnije, doktrina legitimne odbrane, na kojoj se NATO do toga trenutka
zasnivao, i koja je bila opravdanje za upotrebu sile kao odgovora na agresiju,
zam enjena je konceptom ,,pravednog“ rata, kojim se dopušta upotreba sile
protiv m a koga, pod uslovom da za to postoji „opravdan razlog“ .
Reč je o doktrini koja je, tokom dve decenije, prim enjivana svuda na
planeti: u Iraku, Avganistanu, arapskim zemljama sevem e A frike i na kraju
u Siriji, što je u m eđuvrem enu ojačanu Rusiju nagnalo da se usprotivi,
pretendujući da sama prim i ulogu koju je nekada imao Sovjetski Savez.
Ko je danas u pravu m eđu onima koji žele da podrže ili obore sa vlasti
sirijskog predsednika Asada - za nas nije bitno, je r to nije tem a ove knjige.
Ono što je bitno jeste da je situacija znatno izmenjena, i da ono što govori
Am erika nem a više apsolutnu i neosporivu vrednost.
Z apad u celini pokazuje pukotine koje m u je naneo zub vrem ena i
propadanje onog svetskog poretka kakav je isplaniran 1990, posle pada
Berlinskog zida, a prim enjen je u ratu na Kosovu. D anašnja situacija je
dram atična, i m enja se velikom brzinom.
Nije stvar samo u tome da se dve obale Atlantika ne razum eju baš naj-
bolje, već u tome da je slika ravnoteže u svetu promenjena: Evropa više nije
ono što je bila, ona unutar svojih granica pokazuje značajne nacionalne
transform acije, koje dovode u pitanje jedinstven politički stav prem a
američkom savezniku.
Evropska unija dvadeset sedmorice, bez Velike Britanije, nije kadra da
vodi ozbiljnu spoljnu politiku, ako je to uopšte ikada i bila u stanju.
Posle kosovskog sukoba NATO se više ne čini kao složna svetska or-
ganizacija, sposobna da iskaže zajednički pristup opštoj bezbednosti, već
sve više liči na organizam koji se sastoji od skupa regionalnih blokova: ,,At-
lantskog“, koji čine SAD i Velika Britanija, sa Kanadom i Holandijom, zem-
ljam a koje tu imaju drugorazrednu, povlađivačku ulogu; ,,Sevem og“ , u
čijem su središtu N em ačka i Francuska, uz osam zem alja satelita, koje se
vrte oko njihova dva Generalštaba; ,,Južnog“, u kom e je pet m editeranskih
zem alja koje plove, naslepo nošene, u zavisnosti od slučaja: čas jednom čas
drugom stm jom prethodna dva bloka.
5.1. Pravedni rat

Rat koji je počeo 24. m arta 1999. bom bardovanjem Beograda, a zatim
i čitave Srbije, ostaće jedinstven u istoriji je r su od samog početka NATO
generali isključili opciju kopnenog napada, iako su, iz razloga političkog
oportuniteta, ostavili otvorenom m ogućnost da tm pe stacionirane u Make-
doniji i Albaniji izvrše okupaciju. Ali, bilo je to samo zaplašivanje i ništa
više.
Odluka da se izvede isključivo vazdušni napad bila je uslovljena potre-
bom da se izbegnu gubici, i pre svega da se ne izgubi podrška nacionalnih
javnih m njenja u zem ljam a članicam a NATO-a, je r jedno su m arševi po-
drške, lanci solidam osti na plažam a pre početka ju tam je gim nastike uz
muziku, izrazi opšteg saosećanja, telefonski pozivi kojima se, u dobrotvom e
svrhe, ugroženim a poklanja evro ili dva, a kojim a teško da će ta sredstva
ikada stići - a nešto sasvim dm go sahrane poginulih vojnika koji se u
kovčezima vraćaju u domovinu. Odabran je način koji će samo jednoj od
strana u sukobu garantovati da će iz rata izaći živa i zdrava.
Operacija je nazvana „Saveznička sila“ (“Allied Force”), i planirana je

kao kam panja vazdušnih napada u trajanju od dva m eseca, sa ciljem da srp-
sku delegaciju primora da ponovo sedne za pregovarački sto koji je napustila
odbacivši ponuđene uslove je r ih je smatrala neprihvatljivima, D rugi priori-
tetni zadatak bio je suprotstavljanje operaciji etničkog čišćenja na Kosovu.
Nijedan od ovih ciljeva nije bio ostvaren: pregovarački sto ostao je potpuno
prazan, a vazdušni napadi NATO-a za posledicu su imali zaoštrenje sukoba
izm eđu srpske vojske i OVK-a, i doprineli intenziviranju uzajam nog alban-
sko-srpskog etničkog čišćenja u Pokrajini.
Tokom čitavog tog perioda izvođeni su intenzivni vazdušni napadi iz
pravca Italije, M ađarske i sa brodova usidrenih u Jadranskom m oru, protiv
srpskih vojnih snaga na K osovu i njihovih vojnih kapaciteta, sa širokim
spektrom naznačenih ciljeva i uz ,,hum anitarnu“ intervenciju protiv ci-
vilnog stanovništva, s namerom da se izvrši pritisak na M iloševića. Posebno
su bili intenzivni, i sa prim ećenim posledicam a, napadi na elektrocentrale
grafitnim bom bam a koje su izazivale dugotrajne prekide u napajanju
gradova strujom.
Plan bom bardovanja imao je tri uobičajene vojne faze: uništenje svih
srpskih vazduhoplovnih kapaciteta za napad i odbranu sistem atskim
razaranjem prizem ljenih aviona, raketnih protivavionskih postrojenja i
radara; gađanje srpskih jedinica na Kosovu; bom bardovanje civilnih i voj-
nih ciljeva s nam erom da se zem lja parališe i srpska vlada prim ora na
predaju.
Razvoj operacija i gotovo totalno odsustvo srpske sposobnosti samood-
brane onem ogućili su da se ove faze odvijaju regulam o, već su se haotično
preklapale tokom čitave kam panje; samo je treća bila izvođena prem a
planu, i sram no realizovana praćena takozvanim „kolateralnim štetam a“
nanesenim tokom kam panje bom bardovanja, koje su izazvale najžešće ta-
lase negodovanja.
N apadi na Srbiju - izvedeni najm odem ijim visoko razvijenim tehno-
loškim sredstvim a, i avionima i raketam a - nisu u potpunosti iscrpli stanov-
ništvo, kako je bilo planirano, niti su ga naveli da zbaci sa vlasti diktatora.
Štaviše, i uprkos očekivanom, građani nisu razum eli ove nam ere i zbili su
se oko M iloševića, bez obzira što su ga smatrali nedostojnim i nesposobnim,
jer su bombardovanje doživeli kao sramotan i nepravedan čin. Ovakva reak-

cija svedoči o katastrofalnoj grešci onih koji su napade planirali: ne samo
da nije došlo ni do kakve pobune, već je sa intenziviranjem vazdušnih na-
pada rasla i podrška i izrazi solidarnosti režimu.
Stoga je rat koji je, prem a planovima NATO-a, trebalo da traje svega
nekoliko dana, trajao više od dva meseca.
Kada je reč o isključivo vojnim aspektima, srpska vojska nije m ogla da
učini ništa osim da, koliko je moguće, zaštiti vojne instalacije i pritekne u
pomoć stanovništvu izloženom bombardovanju. N aom žanje, avijacija, pro-
tivavionska artiljerija, i sve ono što je moglo da posluži odbrani protiv avion-
skih napada, bilo je praktično beskorisno, i njihov gubitak nije predstavljao
naročitu štetu.
N ažalost, m oram priznati da m nogi m oji prijatelji srpski oficiri nisu
shvatili nesrazm em ost snaga, i tvrdoglavo su verovali da su u stanju da se
suprotstave m nogo jačem od sebe.
Srpski vojnici svih rodova i činova živeli su u iščekivanju da se NATO
odluči na kopneni napad, kako bi konačno ušli u prirodno odm eravanje
snaga na terenu, za šta su se osećali snažnim, i bili motivisani. Upravo zbog
ovoga, um esto da se suprotstavljaju vazdušnim napadim a, intenzivirali su
urbanu borbenu gotovost oslonjenu na, iz naftalina izvučenim , klasičnim
vojnim teorijam a iz vrem ena m aršala Tita, zasnovanim na teritorijalnoj
odbrani za koju su bili sentimentalno vezani.
Znatan broj zapadnih vojnih analitičara, koji nisu bili zaslepljeni hu-
m anitam im razlozim a, savetovali su, posle prvih žestokih vazdušnih na-
pada koji su pokazali svu razarajuću vojnu moć, da se vatra obustavi, pa
da se njeno ponovno uspostavljanje veže za ponašanje Srba. Ovako je mis-
lila i srpska dem okratska opozicija M iloševiću, a pre svih Zoran Đinđić.
Bilo bi to rešenje koje bi im pm žilo priliku da preuznu inicijativu i pokrenu
pobunu građana, sm ene predsednika i sm ire duhove u A rm iji, koja, bez
obzira na očiglednost situacije, zbog vojničkog ponosa nije želela da pri-
hvati poraz.
N išta od svega ovoga nije se dogodilo, i bom bardovanje je neizbežno
nastavljeno.
5.2. Razlozi
N am eće se dakle pitanje da li iza hum anitarnih izgovora stoji nešto

drugo i da li je u planu bila najpre potpuna destabilizacija Srbije, da bi se
zatim pristupilo kolonizaciji čitavog balkanskog regiona - m ogućoj samo
po uništenju ove zemlje.
S obzirom na tezu da je bilo potrebno m nogo m anje da se zaštiti ugnje-
tavana m anjim a i da je potpuno nerazumno bom bardovanje bilo nonsens,
čini se očiglednim da je tačno upravo suprotno: bom bardovanje je bilo
„smisaono" u okviru plana čiji krajnji cilj nije bio onaj koji je zvanično pred-
stavljen, već nešto sasvim drugo.
Istovremeno, zapadne vojne industrije dobile su očekivani legitim itet i
na terenu izvršile razradu svojih logističkih sistema, komunikacija i fimkcija
kom ande i kontrole. Sve u svemu, NATO je izveo ogrom nu vojnu vežbu na
prirodnom poligonu, u Srbiji.
Sukob je aktivirao m ehanizam upozorenja velikog dom eta, sa sekun-
dam im pravcem usm erenim ka Rusiji, iako je bilo očigledno da ona nikako
nije m ogla biti podvrgnuta istom tretm anu, s obzirom na nuklearni arsenal
kojim raspolaže. B udno program sko oko okrenulo se krizam a na njenim
južnim granicam a, prem a zapadnoj percepciji sličnim onom e što se do-
godilo na K osovu. Pokreti za nezavisnost u Č ečeniji, pobuna u G m ziji
m skih m anjina u O setiji i zahtev za aneksiju Krima, bili su jasn i pokaza-
telji nezadovoljstava koje je teško bilo podržati je r je situacija tu bila di-
jam etralno suprotna. U pravo ovim razlozim a R usija je obrazložila
preuzim anje nevelikog poluostrva u Cm om m om , tj. istim onim argum en-
tim a koje je Zapad zastupao u slučaju Kosova. D a je Rusija kojim slučajem
bila slabo naoružana, kao Srbija, sa Krim om bi se stvari završile drugačije
- sigum o ne bi bilo dopušteno da se dogodi ono što se dogodilo. NATO je
na K osovu žestoko intervenisao protiv Srbije, ali u to vrem e R usija je bila
drugačija, oslabljena i onem ogućena da m a šta učini u korist svoje
pravoslavne braće.
Ako se uzme u obzir da u pitanju nisu bili samo hum anitam i razlozi, i
ako ostavim o po strani strateške planove km pne američke politike zaoku-
pljene uspostavljanjem novog globalnog poretka, postavlja se pitanje šta je
zapadne zem lje, predvođene SAD, nagnalo da štite pravo kosovskih Al-
banaca na samoopredeljenje, kada su slični slučajevi u svetu i dan danas u
potpunosti zanemareni, pa i neprimećeni.
Odgovori na ovo pitanje nisu nim alo banalni: oni predstavljaju meru
pokušaja da se čitava jed n a oblast, koja tradicionalno predstavlja ruski
pogranični protektorat, privoli okretanju Zapadu.
Napasti Srbiju i uzeti joj Kosovo da bi se tamo sagradila značajna vojna
baza značilo je da Balkan defitivno ulazi, milom ili silom, u zapadnu sferu
uticaja i, s obzirom na slabost Rusije, upravo tada je bio pogodan trenutak
da se izvede jedna ovakva operacija.
Prvi odgovor je Kamp Bondstil (Camp Blondsteel), najveća am erička
v o jn ab a z a u Evropi, sagrađena krajem 1999, što je ceh koji je B alkanplatio
za bratoubilački rat.
Baza je sagrađena u blizini U roševca, m ože da prim i sedam hiljada
ljudi, bolnicu i sve prateće strukture. Korišćena je i kao zatvor, te je stoga
nazivaju i „balkanskim Gvantanamom“ . Ime je dobila po američkom heroju
iz Vijetnamskog rata, vodniku Džejmsu Bondstilu.
Drugi odgovor i razlog je AMBO, tačnije “Albanian M acedonian Bul-
garian Oil”, preduzeće registrovano u Sjedinjenim Američkim Državama, za
izgradnju naftovoda u vrednosti od 1,1 m ilijardu dolara (poznatom i kao
Transbalkanski naftovod), koji je plariiran za prenos nafte iz Kaspijskog mora
preko terminala u Gruziji, odakle će se transportovati preko Cm og mora do
bugarske luke Burgas, a zatim preko M akedonije do luka u Albaniji.
Više je nego očigledno da je američka kontrola Đalkana bila od vitalne
važnosti u borbi za naftne koridore i gasovode koji su bili upravo započeti.
Iako je realizacija projekta AM BO, nastalog 1995, bila jo š uvek u
razradi, on je otvarao prostor za energetsko nadmetanje sa Rusijom, koja je
imala nam em da i sama ostvari analogne projekte, kao što je Turski tok.
N apad NATO-a na Srbiju pokazao se presudnim za strateški pristup
lukama na Jadranu, gde je sirova nafta trebalo da bude tovarena u tankere
koji bi plovili u Evropu ili direktno u američke rafinerije na istočnoj obali.
Očigledno je, m ada ne postoje dokazi, osim opravdanih sumnji, da su iza
retorike o hum anitam oj intervenciji skrivani, kao obično, znatno važniji
ekonomski razlozi.
Za bom bardovanje Srbije, koje je veličano kao „važan dan za svetsku

dem okratiju11, kriva je evropska nesposobnost da samostalno reši problem
Milošević, koji se nalazio u „dvorištu njene kuće“ .
E vropaje 1991. pokušala daposreduje, nemajući pritom zajednički stav,
pa se N em ačka prepotentno um ešala u raspravu, nam etnuvši rešenje kome
niko nije imao hrabrosti da se suprotstavi.
K ada su 1995. na scenu stupile SAD, igra je dobila šire dim enzije i
drugu specifičnu težinu, i oteta je iz ruku nesložne Evrope.
Slobodan M ilošević nije shvatio situaciju, i nije podršku potražio u
Evropi koja nije bila u potpunosti neprijateljski raspoložena prem a Srbiji.
Beograd je imao sve m anje sluha i za demokratske glasove u zemlji, ućut-
kivao ih je , i to upravo u trenutku kada su oni mogli biti korisni za izlazak
zem lje iz m eđunarodne izolacije.
Danas su očigledne posledice bom bardovanja, a ratovi na jugosloven-
skim prostorim a sve su balkanske zemlje gum uli u režime ograničene slo-
bode, koji zavise od dm gih, u skladu sa vladajućim sistem om vlasti kojeg
je teško osloboditi se.
Neke od zemalja prišle su pod okrilje moćnih članica Evropske unije,
kao što je Nem ačka, druge pak žive pod američkom zaštitom.
Ostaje da se shvati kakav je to opšti psihološki m ehanizam sve repub-
like bivše Jugoslavije nagnao da se odvoje jedna od drage, a da se onda iz
sve snage trade da na svaki način uđu u Evropsku uniju kako bi izašle iz
izolacije.
Nije neinteligentno niti banalno tvrditi da bi nezavisnost, u ime čijega
ostvarenja su svi Južni Sloveni bili gum uti u žestok međusobni sukob, bila
izvesnija da je očuvana SFR Jugoslavija; njoj se nekim drugim sredstvima
m oglo pom oći da izađe iz tunela despotizma, i prim iti je u okrilje porodice
zem alja one Evrope za koju Srbi s ponosom tvrde da su j e štitili, jo š od
Kosovskog boja 1389, od otomanske najezde sultana M urata, o čemu sve-
doči čitava srpska nacionalna istorija.
BROJ OPTUŽENIKA HAŠKOG TRIBUNALA
■ Srbi
Hrvati
Bošnjaci
Kosovski Albanci
6. IZAZOV ZAPADU
Srpski predsednik Slobodan M ilošević prvi je predsednik jedne države

protiv kojeg je M eđunarodni tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji
podigao optužnicu, i koji je potom uhapšen i prebačen u holandski zatvor.
Bio je optužen za zločine za koje je sud utvrdio da su ih izvršili njegovi
potčinjeni, u raznim fazama rata u Hrvatskoj, Bosni i kasnije na Kosovu.
M asakri u Vukovaru, Srebrenici, Račku, bili su pripisani njem u, u „zajed-
ništvu i saučesništvu sa m aterijalnim izvršiocima". M ilošević je prikazivan
kao m rzak, i u zemlji i izvan Jugoslavije, i demonizovan zajedno sa svojom
zemljom. Srbi su zato svuda bili viđeni kao loši i zli. Poruka Zapada bila je:
zaslužili su kaznu koju im je taj isti Zapad odredio.
Svuda u svetu vesti o NATO bom bardovanju Srbije izazivale su sim-
patije, svuda su se čuli neljudski odjeci moralne osvete, i svetski gradovi -
u kojim a su građani šetali m im o i spokojno, odlazili u kupovinu, vodili decu
u šetnju - bili su preplavljeni zajedničkim osećanjem : Konačno da i oni
plate za sve zlo koje su nam li drugima. Svaki udar koji NATO nanosio,
praćen je povicima odobravanja, bez razmišljanja o tome da stradaju nedužni
građani: oni su Srbi a M ilošević je njihov vođa, to je dovoljno.
Čitav jed an narod etiketiran je kao zločinački, jednako kao i njegov
predsednik; bez milosti, bez izgovora, stigla ih je Božja kazna.
Šta je M ilošević učinio da zasluži sve ovo? Njegovi branioci tvrdili su
da je štitio suverenitet svoga naroda protiv zapadnih sila i m ultinacionalnih
kompanija koje su htele da m eđu sobom podele bogatstva Jugoslavije i njenu
nezavisnost.
Ima li dokaza da to nije bilo istina?
Slobodan Milošević rođen je u Požarevcu, u Srbiji, 20. avgusta 1941, u
jeku nem ačke okupacije tokom Drugog svetskog rata, u porodici cm ogor-
skog porekla i znatne kulture.
Oba njegova roditelja, nastavnici po struci, izvršila su samoubistvo, bez
očiglednih ozbiljnih razloga. Kaže se da je otac, religiozan čovek i bogoslov,
digao m ku na sebe 1962, navodno zato što je jedan njegov đak, kome je dao
lošu ocenu, zbog sramote izvršio samoubistvo; m ajka je, deset godina kas-
nije, oduzela sebi život navodno zbog osećanja usamljenosti i podražavajući
bratu, oficiru policije koji se ubio zbog problem a u službi.
M a kakva da je istina, M ilošević je ove smrti upio kao Božju pouku o
tom e da su snažne ličnosti sprem nije da same sebe liše života, nego da
izgube čast. Kada je 11. m arta 2006. ujutru zatečen m rtav u svojoj ćeliji u
Sheveningenu, u Holandiji, mnogi su pom islili da je odlučio da sledi gest
svojih roditelja, kojim je samoubistvo postalo plemeniti porodični zaštitni
znak.
Slobodan je svoju suprugu M irjanu M arković upoznao još kao sedam-
naestogodišnjak, u školskoj klupi, a venčali su se 1971. godine.
I otac i m ajka M arkovićeve - bili su komunisti i partizani, mada razli-
čitih i kontradiktom ih suđbina - izvršili su snažan uticaj na nju, i preneli joj
naklonost ka politici radikalno lenjinističkog pravca.
Tokom niza godina političke aktivnosti ona je budno bdela nad radom
svoga supm ga, imala aktivnu savetodavnu ulogu i bila osnivač partije JUL
(Jugoslovenska udružena levica), koja je imala ulogu povezivanja mužev-
ljeve Socijalističke partije i održavanja aktivnim kanala solidam osti Ju-
goslavije sa m arksistim a u čitavom svetu, a pre svega sa Kinom, u koju je
često odlazila i čiji je, kažu, jezik i kulturu dobro poznavala.
M iloševića je sve vrem e balkanskih događaja - od 1990. nadalje -
pratilo budno oko tajne službe SAD, čija je uloga odlučujuća u usmeravanju
am eričke politike, i koja je na kraju došla do zaključka da je neophodno
fizički se razračunati s ovim čovekom: predugo je prkosio zapadnim silama
i m oći m ultinacionalnih kom panija, a one su već bile odlučile da m eđu
sobom podele jugoslovensko bogatstvo. M iloševićeva krivica počiva na
činjenici da nije prozreo da je meta lično on, mali vođajednog m alog naroda,
bez ijednog pravog prijatelja, i da je vrem e pobedonosnog suprotstavljanja
Pokreta nesvrstanih davno prošlo: Berlinski zid je pao, Rusija je izolovana,
Kina još uvek u procesu globalnog jačanja. Ništa od svega ovoga on nije
shvatio i tvrdoglavo se upustio u sukob sa svetskim silama, sukob koji je
doneo samo propast, njem u i njegovoj zemlji.
Istovrem eno, njegovi generali nisu mu rekli istinu o sposobnosti Srbije
da se suprotstavi NATO-u. Ti su vojnici, iako ljudi visokih kapaciteta, još
uvek smatrali da se rat zasniva na principu invazije i teritorijalne odbrane,

za koju je Jugoslavija bila dobro pripremljena jo š u Titovo vreme. Nesum-
njivo je da su znali da više ne postoji sovjetska pretnja, i zaključili da opas-
nost dolazi sa zapadne granice, iz pravca čuvenog „goričkog praga“ i iz
pravca Italije, koja je za njih predstavljala NATO. Stoga su ojačavali tu
odbrambenu liniju, očekujući napad sa te strane, i veoma su se začudili kada
su shvatili da Italija u tom pograničnom pojasu, suprotno njihovim očeki-
vanjima, zatvara kasam e i svoje jedinice prem ešta drugde.
Svi visoki činovi Vojske su, sa čvrstim uverenjem, delili stavove pred-
sednika M iloševića, a njih je, naročito u početnoj fazi napada, odobravala i
većina stanovništva. Podrška je vrem enom - kako su se nizali vojni porazi
i rasla ekonom ska kriza koja je pogodila zem lju i uzrokovala m eđunarodnu
izolaciju - opadala.
Izgledalo je da je Vojska najopsednutija m itovim a o „prokletstvu
kneza Lazara" i Velikoj Srbiji, a izvesno bi im bilo znatno lakše da se sna-
đu u kriznoj situaciji da nisu želeli da po svaku cenu postanu deo te slavne
tradicije.
Bez obzira na to što su imali kvalitetnu Armiju, iako skromnu, jo š uvek
su živeli u snovim a iz vrem ena kada je m aršal Tito upravljao sudbinom
slovenskih naroda i bio vođa Pokreta nesvrstanih, i supam ik supersila: nisu
bili u potpunosti svesni praznog veličanja zauvek prošlih vremena.
Činjenica da nisu otvoreno rekli, a nisu ni hteli da vide kakvo je objek-
tivno stanje tm pa, pretvorila ih je u saučesnike u sopstvenoj propasti i
propasti njihovog nerazumnog predsednika.
M iloševića su, posebno u završnoj fazi rata u Bosni, mnogi veličali, čak
ga je i am erička diplom atija smatrala pouzdanim sagovom ikom , pre svega
kada je na sebe preuzeo vođenje mirovnih pregovora i ulogu predstavnika
bosanskih Srba u Dejtonu. U tim događajim a pokazao je hrabrost da se
odrekne m nogo čega samo da bi se zaustavio proces raspadanja Federacije,
koja je već bila svedena na Srbiju i Cm u Gom , i okm žena državam a koje
su od „bratskih" postale otvoreno neprijateljske.
U ovom kontekstu, i u nameri da obezbedi državni kontinuitet, povukao
je poteze kakve niko od njega nije očekivao: Hrvatim a je ustupio Krajinu i
Slavoniju, m uslim anim a gotovo čitavo Sarajevo.
Ovi bolni gubici predstavljali su osnovni razlog da, kasnije, postane

beskom prom isan na Kosovu, koje svi Srbi smatraju „kolevkom pravoslav-
nog naroda“, i čije oduzimanje ne bi m ogli da prihvate.
Jugoslavija je bila i poligon za savremeno eksperimentisanje sredstvima

masovnog informisanja. Milošević se pokazao nedorastao i nepripremljen za tu
vrstu nadmetanja, a što ga je međunarodna štampa više napadala, on je sve više
povećavao ulog, koristeći stare i prevaziđene metode. Zapadni mediji poigravali
su se do mile voije sa ličnošću koja nikada nije shvatila da greši u načinu ko-
munikacije, koja se pokazala kao nedorasla, neefikasna i naivno diktatorska.
Već je rečeno da se kriza na Kosovu zaoštrila 1989, kada je M ilošević
Pokrajini ukinuo autonom iju dodeljenu Titovim ustavom iz 1974, a onda je,
na proslavi šeststogodišnjice od Kosovskog boja, kada se, na K osovu polju,
okupilo m iiion Srba, u nameri da u njim a podstakne žar ponosa što žive na
Kosovu, obećao da oni nikada više neće biti vređani ili ugrožavani.
K ada je posle rata u Bosni želeo da ponovi ovaj trenutak, nije shvatao
da su se vrem ena promenila, a njegove izjave bačene su kao koska svetskim
m edijim a, koji su ih znalački iskoristili. Milošević je na to samo slegnuo ra-
m enima, i ta će ga oholost skupo koštati.
I ne samo to: on nije imao pojma koji su događaji doveli do m asakra u
Račku. Zapadni mediji do usijanja su podgrejali javno mnjenje: Srbi i njihov
predsednik pretvoreni su u čudovišta koja treba kazniti, dok su kosovski Al-
banci viđeni kao jagnjad koju treba zaštititi. Tako je dosegnut vrhunac krize,
odatle nije bilo povratka već je sve ostalo prepušteno oružju visoke teh-
nologije koje je NATO upotrebio u napadu na Srbiju.
6.1. Međunarodni sud za ratne zloČine u bivšoj Jugoslaviji

Po okončanju bom bardovanja i kad je postao očigledan poraz srpske
diplomatije, a posebno M iloševića, u Beogradu su postajala sve intenzivnija
politička previranja, uz učešće opozicionih pokreta koji su tada izašli na
videio: struja Zorana Đinđića, oduvek oštrog opozicionara režima, i struja
Vojislava Koštunice, nacionalističkog demokratskog aktiviste. Ovaj drugi
uspeo je da privuče elemente koji donedavno bili M uo^evićeve pristalice.
Potresi iz pravca Kosova podstakli su dem okratsku opoziciju u Beo-

gradu da, u m om entu kada su se u glavnom gradu odigrale dve epizode
nasilja, koje s u u izvesnom sm islupodgrejale tenziju kod građana- proteste
podigne na viši nivo.
Petnaestog januara, u 17.00 časova, poznati param ilitam i vođa, op-
tuženik Haškog tribunala Željko Ražnatović, zvani Arkan, ubijen je dok je
u hotelu ,,Interkontinental“ sedeo i spokojno ćaskao sa prijateljima. Nekoliko
mladića, čiji broj nije precizno utvrđen, prišli su i u njegovom pravcu ispalili
veliki broj m etaka, pobivši sve prisutne. Atentat je trajao svega nekoliko
sekundi, što je ubicam a dopustilo da neometano napuste m esto zločina.
Sedamnaestog februara ubijen je ministar odbrane Pavle Bulatović, dok
je večerao u jednom restoranu na Banjici, na periferiji Beograda.
Oba ubistva izazvala su napetost m eđu građanstvom i đovela do
ponovnog uspostavljanja stanja unutrašnje policijske pripravnosti. Arkanovo
ubistvo činilo se, pritom, krajnje kontroverznim i misterioznim.
Neočekivona A rkanova sm rt u hotelu „In te rk o n tin e n ta l"izn e n a d ila je

celokupnu d iplom atsku zajednicu u Beogradu, i o n a je o n d a po ku šala da
shvati šta se i kako se sve to dogodilo.
Neposredno posle d o g ađ aja otišao sam n a lice m esta, a li u hotelu nije
bilo više nikakvih tragova obračuna. Telo je bilo brže-bolje uklonjeno od očiju
gom ile novinara i radoznalaca.
Niko nije poverovao u objavljenu din am iku do g ađ aja: sve je izgledalo
suviše jednostavno, preterano očigledno.
A rkan je uvek bio okružen p ra tn jo m , uz to n i u kog a n ije im a o pove-
ren ja; iz n e n a d iti g a n a o v a k a v n ačin bilo j e svakako m oguće, a li m a lo
verovatno.
D rug im rečim a, m n o g i o d nas bili su uvereni d a A rkan nije ubijen već
d a je jed n o s tav n o odlučio da se u tom izrazito teškom m o m e n tu političkog
živo ta u Srbiji, koji se dram atičn o m en jao iz d a n a u dan, negde skloni - i to
iz nekoliko razloga.
Protiv ove osobe Haški tribun al već je p o d ig ao optužnicu za m asakre u
Vukovaru u vrem e ra ta u Hrvatskoj, i u Srebrenici u Bosni, a očekivalo se da
stigne i o p tu žn ica z a Kosovo. Bila je uob ičajen a praksa d a k rim in a lc i koji
su se tokom rato va obogatili, odlaze u inostranstvo, je r u zem lji kao što je

Srbija, koja je bila p o d oštrim ekonom skim sankcijam a ig d e im je i kretanje
bilo ograničeno skučenim prostorom - nisu m o g li ništa ni d a kupe n iti da
potroše; o d la za k iz zem lje u tom trenutku bio je, m eđ u tim , opasan i neo -
prezan potez.
Lišiti A rk a n a slobode - to je s ta ja lo u p o litič k im p la n o v im a čitave
opozicije, i bilo bi sprovedeno u delo onog tren u tka kad a bi o n a došla n a
vlast.
Miloševič, budući i sam optužen od M eđunaro dnog haškog tribunala,
bio je zain te re so van z a m oguće sm anjenje eventualne svoje kazne u slučaju
da „izruči" A rkana.
I konačno, uobičajeno m esto u kom e je A rk a n sedeo nije bio h o t e ljn -
terkontinental"već hotel „Jugoslavija", a li - da se kojim slučajem ubistvo do-
god ilo u ovom d rugo m - ne bi o d m a h dospelo u ce n ta r p ažn je: bilo bi
neophodno „obavestiti medije", i prošlo bi dosta vrem ena pre nego što bi oni
izvestili o događaju.
,,ln terko n tin en tal"je bio m esto gde su odsedali n o vin ari i diplom ate, i
oni su ovoj vesti o d m ah d ali širok publicitet.
Raskošna sahrana, koja je usledila, poslužila je s a m o za obelodanjivanje
njegovih krim in aln ih ideja, i to je sve.
Bilo je čudno i to što se njegova supruga, p o zn a ta i lepa folk pevačica,
o d m ah p ovukla sa scene, i vrlo se retko p o javljivala u javnosti.
Vrem enom - posle kasnijih otkrića i an a lize činjenica vezanih z a ovu
epizodu, a o n d a i posle hapšenja, 201 h je d n o g od ubica - uverio sam se da
je A rkan tom prilikom zaista ubijen.
Bez obzira n a sve, posle svih ovih g o d in a ne m o g u a d a ne izrazim os-
tatke sum nje u to da je čovek k o jije bio lukaviji od svih, ip a k nestao sa scene
pre početka bure koja je bila n a pom olu, i da sada, p o d tuđim im e n o m i sa
novim ličnim opisom , uživa negde trošeći m ilijarde koje je oteo.
N a ovakvu političku situaciju naclovezalo se stupanje na scenu M eđu-

narodnog haškog tribunala, koji je 24. maja 1999, u punom jeku bom bardo-
vanja, predsednika Miloševića zvar.ično optužio za zločine protiv čovečnosti
i kršenje zakona i ratnih običaja na Kosovu, što je samo dopunilo optužnicu
za događaje iz vrem ena rata u Hrvatskoj i Bosni, koju je javno formulisao

tužilac Tribunala.
Na delu je bio tempirani potez geopolitičke pravde Haškog tribunala,
osnovanog 1993. sa ciljem da pomogne Bosancima, koji je od tada činio sve
kako bi poštedeo „korisne krim inalce“, kao što su Tuđm an, Izetbegović i
jedno vrem e M ilošević, i pogađao samo sitne i srednje ,,ribe“. Kucnuo je
bio čas da počne da se goni predsednik Srbije, i to u trenutku velike nemoći
je r su ga napuštale brojne pristalice i kom pletno nacionalno javno mnjenje,
izgladnelo i um om o od rata i ekonomskih restrikcija.
Usledile su nedelje žestokih diskusija u Skupštini u Beogradu, koje su
okončane izborima i potvrdom Vojislava Koštunice na funkciji predsednika,
sa veom a malom ali ipak dovoljnom prednošću u glasovima, dovoljnom da
- posle m eseci bespoštednih političkih nadmetanja - M iloševićevu partiju
preobrazi u m anjinsku. M ilošević je odlučio da zada poslednji udarac po-
kušajem da rezultate glasanja poništi u Skupštini, koju je sazvao ne poštu-
jući Ustavom predviđene rokove i pravila.
Tada je reagovala gom ila demonstranata okupljenih u Beogradu: izvr-
šila je napad na Skupštinu, zapalila je, i proglasila poraz diktatora.
S porazum potpisart u K um anovu izm eđ u predstavnika N A TO -a i srp-

skog G eneralštaba većina stanovništva nije razum ela, n ije sh vatila d a je on
označio s a m o p re k id bom bard ovanja, ništa više.
Suštinski, ovde nije reč o m irovnom sporazum u izm eđu ze m a lja koje su
je d n a drugo j objavile rat. Bila je to sam o ja s n a p o tvrd a d a je NATO b o m b a r-
d ovao bez ikakvo g le g itim n o g p ravn o g osnova, već isključivo da bi z a -
dovoljio m e đ u n a ro d n i em o tiv n i p ritisak d a p ru ži h u m a n ita rn u za š titu
albansko-kosovskim nacionalistim a.
Svi politički p roblem i i dalje su očigledno ostali n a tapetu, a n jim a su se
p ridružili novi, kao što je ekonom ska kriza, i izn a d svega diplom atska izo-
lacija Srbije.
lako su sve a m b as ad e ponovo otvorile svoja vrata, vlad alo je čudno,
n eu običajeno opšte ponašanje: nije bilo k o n ta k a ta izm eđu akred itovan ih
d ip lo m a ta i vlasti čiji je šef M ilošević bio o p tu žen ik i tra žen ik Haškog
tribunala.
D ržan je predsednika p o strani nije m oglo d a ne utiče n a odnose svake

vrste: političke, ekonomske, vojne. Praktično, sa d ržavn im predstavnicim a
n ije se sretao niko, dok su predstavnici opozicije bili opšte traženi; m eđu
n jim a su predn jačili Đ inđić i Koštunica. I sam sam se p o n ašao n a isti način
- osim ukoliko m e ne bi p o zv ali iz srpskog G eneralštaba: trudio sam se da
razgovaram sa predstavnicim a opozicije koji su d olazili iz redova Vojske, a
to su obično bili bivši odciri ili oficiri razrešeni dužnosti zbog izjava o nesla-
g a n ju sa režim om .
Bila je to situ acija koja nije m o g la dugo da potraje, i o ko n čan a je
ulaskom d em o n stran ata u srpski parlam ent.
M iloševića su konačno napustile pristalice i Koštunica je, 7. oktobra

2000, stupio na dužnost predsednika.
Poraženi bivši predsednik - lišen vlasti, protiv koga je zvanično
podignuta optužnica M eđunarodnog suda za ratne zločine, ostavljen je po
strani, u vili na Dedinju, koju su nekom čudnom igrom slučaja populam o
nazivali „Bela kuća“.
U sledila je godina nespokojnog života sa novim predsednikom , koji se
nikako nije odlučivao da se definitivno ratosilja diktatora.
U m eđuvrem enu je od M eđunarodnog tribunala stigao nalog za nje-
govo hapšenje i izm čenje, kao optuženog za „ubistvo stotina kosovskih
A lbanaca u kam panji nasilja i terora protiv stanovništa u Pokrajini, u seli-
ma, gradovim a, gde su gradovi i čitave oblasti učinjene nepristupačnim za
Albance“ .
Saznao sam da su ovoj optužnici Sjedinjene Am eričke Države dodale
nagradu, u tipičnom vestem stilu, od pet m iliona dolara za onoga ko
omogući da se diktator uhvati.
Pošto je Milošević bio poražen i smešten u vilu na Dedinju, u Beogradu
se osetio novi međunarodni pritisak, ovoga puta na novoizabranog predsed-
nika države Koštunicu i predsednika vlade Đinđića, da pristanu na izmčenje
i M iloševića predaju M eđunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.
Usledili su dani velike političke nestabilnosti.
S jedne strane je m eđunarodna žajednica veom a aktivno, i otvoreno i
indirektno, pretila ponovnim uvođenjem ekonomskih sankcija, ne prezajući
Z a što je NATO bombardovao Srbiju 1999? 115
da zapreti da će otvoriti proceđuru za tužbu i protiv K oštunice - zbog

„ometanja pravde“ . S druge strane, političke partije, poslovični protivnici
M iloševića, insistirale su da se novi predsednik oslobodi kriminalca.
Istovremeno se ,,svetina“, barem onaj njen vidljivi i najbučniji deo, mo-
bilisala u odbranu bivšeg diktatora: organizovana je perm anentna straža u
blizini njegove kuće, kako bi se sprečilo hapšenje i izručenje.
M ilošević se u to vreme pojavljivao na televiziji, davao intervjue i do-
puštao da ga fotografišu kod kuće sa pištoljem u ruci, „sprem nim da izvrši
sam oubistvo“ . Mnogi su zaista verovali da će doneti tu ekstremnu odluku,
kao poslednji herojski čin, dostojan predseđnika kakav je bio, i tako ponoviti
perverzni ritual kakav su u prošlosti počinili njegovi roditelji i bliski rođak.
Bio som u prilici da redovno i neposredno p ra tim o k u p lja n ja ispred

M iloševićeve kuće, budući da sam stanovao na Dedinju, n a kilo m etar-d va
udaljenosti o d d iktato ro ve vile. Ujutru, odlazeći na posao, brojao sam koliko
je Ijudi p re d n jegovom kućom , i tako m erio tem p e ra tu ru podrške koju je
im ao.
I uveče sam redovno obilazio o v a jd e o kvarta, da bacim pogled, tokom
svog redovnog svakodnevnog džoginga, ko jije tako d o b ijao dopunski, pro-
fesionalni smisao.
Trebalo je da trideseti m a rt bude odlučujući d a tu m ,je r je to g a d a n a is-
ticao u ltim atu m koji su SAD postavile srpskoj vlad i z a ispunjenje preuzete
obaveze o izručenju Slobodana Miloševića, p o d p re tn jo m najžešćih restrik-
cija, pre svega fmansijske prirode.
Tog ju tr a video sam d a se oko vile sku p lja veliki b ro j p o lic a ja c a i
specijalaca.
Istim ritm o m rastao je i broj civila, s tim što su se ovoga p u ta , uz trans-
p aren te podrške, p o javili i oni kojim a se traži hapšenje Miloševića.
N išta se nije dog o d ilo tokom čitavog d an a, tako d a sam , tokom re-
dovnog džog ing a, kon statovao d a je ponovo uspostavljena u o b ičajen a
klim a. U dvadeset dva sata začu li su se p u c n ji iz vatren o g oružja, vrlo
verovatno iz pravca vile.
Nisam uspeo n i d a izađem iz kuće i stignem n a m esto d o g a đ a ja asve je
već bilo okončano.
Sp ecijalna je d in ic a policije n a brzinu je M iloševića izvela iz kuće, i

nekuda g a odvezla.
Ništa nisu vredeli protesti velikog broja Ijudi koji su prisustvovali akciji
stojeći p red kućom .
Sledećeg d a n a lo kaln a šta m p a o b javila je sve d e ta lje operacije:
M iloševićev sin, opšte p o z n a t kao neprim eren m ladić, pucao je iz vatrenog
oružja, verovatno u n am eri d a p o ja č a podršku pristalica stacioniranih ispred
rezidencije.
K o m e n ta rištam p e bili su različiti ip ro tivrečn i:„K rajjed n e epohe", „Dik-
ta to rje p re d a tp ra v d i", „Koštuničina izdaja", i slično.
Najveću štetu liku d iktato ra nanele su n ovin e koje su objavile fotografije
u trenutku hapšenja, gde se vidi čovek n a brzinu odeven i um oran. I m a d a
je izgledalo d a se ra d i o foto m o ntaži, u smislu čiste kom unikacije, efekat je
bio isti: nije on n im a lo ličio n a ono ga ko je nasledio veliku Titovu Jugoslaviju
i uzdigao se do ran g a despota i gospodara živo ta m ilio n a Ijudi.
M n o g im Srbima, in e s a m o njegovim pristalicam a, bilo bi m n o g o draže
d a su p ucnji koji su odjeknuli te noći zn ačili da je gordo sebi prekratio život.
Srpska vlada izvršila je hapšenje M iloševića u noći 30. m arta 2001, ali
je zatim odbila da ga izruči M eđunarodnom tribunalu, pre svega voljom
predsednika Vojislava Koštunice koji je smatrao da mu treba suditi u Srbiji.
M eđunarodni pritisak, koji je usledio, bio je do te m ere snažan da je
m andatom srpskih sudskih organa i voljom pre svega predsednika vlade Zo-
rana Đinđića, a uprkos neslaganju Koštunice, M ilošević 29. ju n a prebačen
u Hag.
Suđenje je počelo u februaru 2002, ali je nekoliko puta prekidano usled
niza pravnih prepreka proisteklih ih činjenice da se radilo o jedinstvenom
slučaju: izvođenju pred sud predsednika jedne države, ali i zbog slabog, ob-
jektivnog ili subjektivnog, zdravstvenog stanja optuženika.
M ilošević je izjavio da Tribunal ne smatra m erodavnim da m u sudi, i
nije prihvatio službenog branioca. Nekoliko advokata imenovano je za ,,pri-
jatelje Suda“ (Amicus Curiae) da bi „ sudu pomogli u vođenju primerene
sudske rasprave“ a ne da bi zastupali optuženog. Suđenje je prekidano
bezbroj puta, tako da se počelo govoriti o procesu farsi, koji nikada neće
biti okončan je r su advokati-„pom oćnici“ tražili da, u korist odbrane, bude

saslušano 1.630 svedoka.
Sve se ipak okončalo 11. m arta 2006. ujutru, kada je M iloševićevo
beživotno telo nađeno u ćeliji zatvora Sheveningen.
O bdukcija, izvršena neposredno posle pronalaska tela, zvanično je
pokazala da je uzrok smrti bio infarkt srca.
K asniji toksikološki nalazi nisu dali nikakvih posebnih rezultata -
nisu ni potvrdili niti isključili m ogućnost da je sm rt nastupila usled preve-
like doze leka koji je M ilošević koristio za lečenje visokog krvnog pritiska
i kardiopatije, od kojih je bolovao. Imao se utisak da je postojala želja da
se slučaj što pre zatvori, bez nam ere da se izvrše dopunske m edicinske
pretrage.
N jegove pristalice, pak, govorile su o planiranom ubistvu.
Nekoliko dana kasnije telo bivšeg diktatora predato je porodici, i moglo
je konačno biti vraćeno u domovinu.
O sam naestog m arta održan je kom em orativni skup u centru Beograda,
kom e je prisustvovalo sto hiljada ljudi okupljenih ispred Skupštine. M ilo-
šević je istog dana sahranjen u rodnom Požarevcu.
O svemu ovom e nova državna televizija donela je tek kratku vest.
6.2. Optužbe i suđenje

Sudski proces protiv M iloševića pred M eđunarodnim tribunalom za
ratne zločine u H agu polazio je od pretpostavke da je on, kao š e f vojnih
snaga svoje zemlje, bio ,,lično“ odgovoran za vojne zločine tokom sukoba
u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, ili, drugim rečima: ,,s obzirom na funkciju,
nije m ogao da ne zna šta se događa“ .
Bilo je to prvi put u istoriji čovečanstva da se sudi jednom demokratski
izabranom predsedniku republike. Osim toga, svi predsednici u svim zem-
ljama na svetu istovrem eno su i šefovi vojnih snaga, a da uz to ne postoji
nijedna vojska na svetu koja se ne bi m ogla optužiti da je počinila ratne
zločine. Činjenica je, takođe, da su „nim berški procesi“ tipična povlastica
pobednika, ali vrlo obimna literatura o ovoj temi pokazala je da bi, pri obr-
nutom ishodu rata, upravo njim a bilo suđeno za jezive zločine koji zaslužuju
osudu - bombardovanje Drezdena u Nemačkoj, ili upotreba atomskih bombi

u Japanu takođe bi bili smatrani ratnim zločinima.
Kada je reč o ovom drugom, najnoviji istorijski izvori otkrivaju da je
Japan nekoliko puta zatražio da mu se dozvoli predaja, uz molbu da mu se
dopusti da spase čast zemlje, između ostalog i da zadrži tradiciju carske di-
nastije. Kapitulacija Japana bila bi još brža da je u sukob, a samim tim i u
m irovne pregovore, bio uključen Sovjetski Savez.
Ali Sjedinjene Am eričke Države nisu želele nikakvo tuđe m ešanje u
ratna dejstva na Pacifiku je r su već predviđale buduća odmeravanja moći sa
sovjetskim neprijateljem, već tada u fazi uznemiravajuće i progresivne eks-
panzije u istočnoj Evropi, i približavanja Japanu, okupacijom Mandžurije.
Trebalo je dakle zaustaviti sovjetsko širenje i uputiti znak upozorenja
impresivne jačine: bom be bačene na Hirošimu i Nagasaki poslužile su up-
ravo ovom e cilju. Kasnije se govorilo da su na ovaj način pošteđeni životi
m iliona vojnika koji bi poginuli tokom okupacije Japana, što je nesumnjiva
istina - m ada ofanziva, vrlo verovatno, nikada ne bi ni bila izvedena.
M ože se reći da je pravi datum početka Hladnog rata 6. avgust 1945,
dan kada je bačena prva atomska bomba - ona je bila upozorenje i sovjet-
skom savezniku. Pritom, prva bomba imala je u izvesnoj meri vojno oprav-
danje, dok je sledeća, bačena na Nagasaki, tri dana kasnije, bila autentični
zločinački akt, što je potvrda da ju je SAD bacio radi Sovjetskog Saveza, a
ne zbog Japana. Sedamdeset pet hiljada mrtvih toga 9. avgusta u Nagasakiju
predstavljaju m asakr koji nije imao nikakvog operativnog opravdanja:
Zem lja izlazećeg sunca već je bila izjavila da prihvata bezuslovnu predaju.
Uzevši sve navedeno u obzir možemo zaključiti da je ovo bio očigledan
zločin protiv čovečnosti, i da su izvesne m nogobrojne i višestruke njegove
analogije s onim što se dogodilo sa Srbijom. U Ram bujeu je Srbija bila
sprem na da prihvati svako, čak i najdrastičnije rešenje, sem da pod tuđi
jaram stavi svoju državnu strukturu. Kada je reč o upozorenju koje su SAD
uputile supamičkoj supersili, istorija se ponovila na neverovatan način: sto-
tine hiljada japanskih žrtava predstavljale su ceh koji je Japan morao da plati
u igri nadm etanja dveju najvećih svetskih sila; u to vreme Japanci su sma-
trani ,,zlom“, i zasluživali su Božju kaztiu, isto kao što su je zasluživali i
Srbi 1999. Bilo kako bilo, pravi cilj je bio isti: upozoriti i zaplašiti Rusiju.
Sve ovo navodi na zaključak da bi svaki šef države m ogao biti optužen
onako kako je optužen M ilošević, što srpskog diktatora nikako ne oslobađa
krivice. Reč je o jednosm em oj pravdi pobednika koji presuđuju poraženima,
prim enjujući svoju meru rasuđivanja.
Slobodan M ilošević pozvan je da odgovara po optužbi za čitav niz dela
počinjenih u tri geografske oblasti, i u sve tri je optužen kao član „zajed-
ničkog krim inalnog uduženja" (Joint Criminal Enterprise - JCE) sa drugim
licim a, koja su mu bila potčinjena u Srbiji ili su saučesnici van Srbije. U
suštini, Tribunal je zaključio da je on organizovao tri takva JCE udruženja,
a kasnije je sam, ili sa svojim kom panjonim a, vršio zločinačka dela u
pom enutim geografskim oblastima.
U Hrvatskoj su počinjena 32 krivična dela, od kojih je 10 zločina protiv
čovečnosti, dok su ostala 22 ratni zločini. Prem a optužnici, M ilošević je
izm eđu avgusta 1991. i ju n a 1992. prognao H rvate i ostalo nesrpsko
stanovništvo sa trećine teritorije Republike Hrvatske. U tom periodupobi-
jen e su stotine civila a najm anje 170 hiljada je prognano ili sm ešteno u
zatvore.
U Bosni: 29 krivičnih dela, od kojih 2 genocida, 10 zločina protiv
čovečnosti, 8 teških povreda Ženevske konvencije i 9 povreda zakona i
običaja rata. M iloševiću i nekim njegovim saradnicima pripisivano je da su
sudelovali u „etničkom čišćenju" teritorije, i da su, u periodu izm eđu 1992.
i 1995, eliminisali bosanske muslimane i Hrvate u m asakrim a, progonim a,
hapšenjim a, m učenjim a i zlodelim a svake vrste.
N a Kosovu: 5 krivičnih dela, od kojih 4 zločina protiv čovečnosti i 1
ratni zločin. M ilošević je okrivljen da je, između januara i juna 1999, vodio
kam panju terora i nasilja protiv kosovskih Albanaca, kao i za izgon 800 hi-
ljada ljudi (što je otprilike trećina albanskog življa na Kosovu) i ubistvo 500
lica.
Javni tužilac pretresao je deset godina sukoba, ratova, krvi i etničkih
čišćenja kako bi optuženika saterao u tesnac odgovom osti za počinjena
nedela.
Iako najtežu stavku optužnice predstavljaju zločini počinjeni u Bosni,
u saučesništvu sa bivšim bosansko-srpskim vojnim i političkim vođam a
Ratkom M ladićem i Radovanom Karadžićem - za kojim a se, u to vreme,
još uvek tragalo - obrnut je redosled istražnog postupka: suđenje je počelo

12. februara 2002. pretresom zločina počinjenih na Kosovu, kao poslednjoj
etapi plana o Velikoj Srbiji, na koju je tužilac ukazao kao na zajednički
imenitelj za sva tri poglavlja rasprave. Proces je nastavljen opisom događaja
u Hrvatskoj, a potom i u Bosni.
M ada je ovaj način vođenja pretresa, s obrtanjem vremenskog redosleda
događaja, kod mnogih intelektualno časnih pravnika izazvao podozrenje, bio
je on diktiran činjenicom da su samo za poglavlje o Kosovu bila sprem na
dokumenta i svedočenja, i to zahvaljujući zanosu zbog vojne pobede i „odre-
šenim rukam a“ koje su karakterisale NATO vojnu okupaciju Pokrajine.
Pre nego što nastavimo sa daljim opisom sudskog procesa, neophodno
je napraviti vrem enski skok unapred, sve do danas, i uzeti u obzir presudu
koju je taj isti Tribunal doneo 24. marta 2016: Radovan Karadžić osuđen je
na četrdeset godina zatvora, a u obrazloženju presude se na brojnim mestima
pom inje M ilošević, te se tako kaže da: „[Slobodan Milošević] nije bio deo
zajedničke krim inalne grupe koja je proganjala muslimane i Hrvate tokom
rata u Bosni“, kao što se tvrdilo u glavnoj stavci svojevremeno protiv samog
M iloševića podignute optužnice.
U presudi Karadžiću stoji da je „Sudsko veće ustanovilo da nisu izne-
seni dovoljni dokazi da bi se ustanovilo da je Slobodan M ilošević bio sas-
tavni deo plana o izgonu bosanskih m uslim ana i bosanskih Hrvata sa
srpsko-bosanske teritorije“ .
Sudije su dalje u presudi naglasile i da je „Slobodan M ilošević od
samog početka rata delovao u cilju očuvanja Jugoslavije, da je čvrsto stajao
na toj poziciji i d a je autoproglašenje nezavisnosti od strane Skupštine Bosne
i Hercegovine 15. oktobra 1991. dovelo do naglog pogoršanja situacije, te
da je M ilošević imao krajnje oprezan stav u vezi s osnivanjem Republike
Srpske kao odgovor na to“ .
U presudi se navodi da je na osnovu pronađene prepiske Radovana
Karadžića jasno da je „M ilošević bio protiv upotrebe nezakonitih postupaka
kao odgovora na nezakonite postupke dmge strane, i doveo je u pitanje legal-
nost osnivanja Skupštine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. da je bio
protiv isključivanja muslimana iz Jugoslavije i iz onoga što će kasnije biti
nazvano Republika Srpska u Bosni; pripadnike drugih naroda i narodnosti
trebalo je štititi i srpski nacionalni interes nije bila njihova diskriminacija.

M ilošević je takođe izuzetno iritirao srpsko-bosanski politički vrh koji je
nameravao da odbije mirovni plan.“
Konačno, Tnbunal je ustanovio da je „M ilošević pokušao da urazumi
bosanske Srbe rekavši im da razume njihove strepnje i razloge, ali da je ipak
najvažnije da se rat okonča, i hrabrio ih je da pristupe političkom dogovoru,
je r Srbi nem aju pravo na polovinu teritorije s obzirom da predstavljaju
trećinu stanovništa u Bosni“ .
S obzirom na presudu Tribunala kojom je Karadžić 2016. godine osuđen
na kaznu zatvora, treba zabeležiti pravnu činjenicu da se, ukoliko su obra-
zloženja Karadžićeve presude istinita, njima defacto poništava optužnica
protiv M iloševića; s druge strane, da je optužba protiv M iloševića bila os-
novana i pravedna, bez obzira na okončanje procesa zbog smrti optuženog,
Karadžićeva presuda bila bi pravno nekorektna.
Ovim se ne iznosi tvrdnja da je Milošević nedužan, već samo da Tribu-
nal smatra da nije kriv za sve ono što mu je stavljeno na teret.
Moglo bi se nadugačko i naširoko diskutovati o medijskoj kampanji koju
su povela američka sredstva javnog informisanja, zaradivši milione dolara u za-
stupanju onoga što je Tribunal po svemu odredio kao čisto novinarske optužbe.
Naravno, ne m ože se tvrditi niti precizno dokazati da su zapadni mediji
i pravni sistem bili nepošteni, ali se s pravom može reći da su mnogi do-
gađaji bili beskrupulozno izmanipulisani da bi se čitav jedan narod optužio
za krivicu koja je pripisivana njegovom vođi, podražavajući ono što se do-
godilo u Hitlerovoj Nemačkoj.
Ovde se radilo o m edijskom procesu čiji je cilj bio da se reč ,,Srbin“
preobrazi u sinonim zla, u jednom nečovečnom i perm anentnom procesu
koji se proteže do današnjih dana.
Činjenica da je M eđunarodni sud za zločine u bivšoj Jugoslaviji danas,
iako samo delimično, oslobodio Slobodana M iloševića odgovom osti za rat-
ne zločine počinjene u hrvatskom i bosanskom ratu od 1991. do 1995, i
stavio ih na teret isključivo Karadžiću, prvorazredna je vest, koja im a kmpne
političke implikacije i koja bi trebalo da bude stavljena na znanje najširoj
mogućoj javnosti: za ove je zločine diktator bio optužen na samom početku,
da bi sve što se događalo kasnije bilo tek ponavljanje istih optužbi.
S obzirom da presuda kojom se Karadžiću određuje kazna od četrdeset

godina zatvora potvrđuje da on nije bio član krim inalne grupe zajedno s
M iloševićem, i da su njih dvojica imali sasvim različite stavove o važnim
pitanjima, pada u vodu kom pletna struktura optužbi na račun diktatora, za-
snovana na navodnom postojanju saučesništva izm eđu ove dvojice. Da je
Milošević živ, sudski proces bi mogao biti proglašen nevažećim , i m orao bi
biti ponovljen.
Istovremeno, reč je o neverovatnoj presudi, koja bi mogla dobro da pro-
drma sistem m eđunarodnog prava, i doprinese dram atičnom slabljenju ar-
gum entacija čitave jedne vojske visokih tužilaca.
A i da nije tako, nameće se misao da je M iloševićeva smrt iskorišćena
da znatno pogorša Karadžićev položaj, i da se na njega svali odgovom ost
koja je pre toga bila pripisivana bivšem srpskom predsedniku - što je jed-
nako opasno.
O staje činjenica da je sudski proces M iloševiću počeo od „novijeg
kosovskog“ a ne od „prethodnog hrvatsko-bosanskog, sa težim optužbam a“,
što nije imalo nikakvog opravdanja i bilo pravno nekorektno. Sve ovo bilo
je m oguće samo zahvaljujući lakoći kojom su u Pokrajini, koju je NATO
već zauzeo, prikupljeni dokazi, i izobilju svedočenja kosovskih Albanaca -
čija je m ržnja i želja za osvetom protiv Srba trebalo da, ako ništa drugo,
navede barem na razmišljanje.
Relevantnost utvrđenog nedostatka dokaza koji bi potvrdili optužbe u
vezi sa hrvatskim i bosanskim periodom navodi na sumnju da je ova pravno-
-sudska asimetrija bila unapred smišljena, i da je za cilj imala izricanje presude
za koju se od samog početka znalo da će biti okrivljujuća. Ovde bi možda do-
bro došao citat Đulija Andreotija d a je „misliti loše greh, ali se često potvrdi“.
Čini se da se nijedan od velikih svetskih masovnih m edija nije poza-
bavio ovim pitanjim a, niti ima želje da to učini - bilo bi to ravno otvaranju
rane za koju se misli da je zauvek zarasla.
S druge strane, kome bi to i bilo od koristi? Sigum o ne onom e ko je
dobio Pulicerovu nagradu za žestoke priče o diktatom , priče koje su na
izvestan način ostavile dubokog traga u sadržaju optužnica tužilaštva Tri-
bunala, a ni političarim a vlada brojnih zapadnih zemalja koji su se hvalili
ratnim rezultatim a protiv navodnog balkanskog kasapina.
M islim da je ovaj pravni nesklad između Karadžićeve presude iz 2016.

i M iloševićeve optužnice, na izvestan način potvrdio ispravnost italijanske
odluke da se u odnosim a sa Srbima drži mudro, o čemu svedoči i to što je
svoje diplom atsko predstavništvo u Beogradu ostavila otvoreno u vreme
bombardovanja. Naročito mi se dopada ideja, koja može da se čini neobična
i maštovita, potpuno u skladu s ludilom rata o kome je ovde reč, da je među
svim saveznicima, žestoko i ubeđeno sigurnim u tezu o nedvosmislenosti
srpske krivice, Italija bila jedina zemlja koja je u tom smislu imala izvesnih
sumnji, te se u skladu s tim e i ponašala.
STARA I NOVA GVOZDENA ZAVESA I NESTABILNE ZONE NA

GRANICAM A EU
1. Pridnjestrovlje; 2. Krim; 3. Donjecki basen; 4. Abhazija; 5. Osetija.

ZAKLJUČAK
Četvrtog aprila 1999, u jeku vazdušne kampanje bom bardovanja Srbije,

Zapadna alijansa obeležila je pedeset godina od osnivanja.
Prošlo je pola veka od onog dana kada su u Vašingtonu zemlje osniva-
čice, tačnije Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Island, Italija, Luksemburg,
Norveška, Holandija, Portugalija, Velika Britanija i Sjedinjene Am eričke
D ržave, potpisale Sporazum o uzajamnoj odbrani. Zapadna Nem ačka je
NATO-u pristupila 6. maja 1955, a 12. marta 1999, svega nekoliko dana pre
napada na Srbiju, ušle su Poljska, Češka i Mađarska. Razlozi za osnivanje
Alijanse ispisani su u članu 5 osnivačkog Statuta organizacije, koji kaže:
„Strane su saglasne da će se oružani napad protiv svake od njih, ili više
njih istovrem eno, u Evropi ili protiv Seveme Amerike, smatrati direktnim
napadom na sve njih zajedno i u skladu sa tim su saglasne da će takav napad
dati, svakoj od njih, pravo na legitimnu odbranu, individualnu ili kolektivnu,
a u skladu sa članom 51 Povelje Ujedinjenih nacija, i pravom da pom ogne
napadnutoj ili napadnutim zemljam a članicama, da odm ah preduzm e, indi-
vidualno ili zajednički sa ostalim članicama, mere koje smatra potrebnim,
podrazum evajući i upotrebu vojnih snaga, za supotstavljanje i održanje
sigurnosti na severnoatlantskim teritorijama. O svakom om žanom napadu
ove vrste i o svim m erama preuzetim u vršenju prava na samoodbranu biće
odmah obavešten Savet bezbednosti."
Dvadeset četvrtog marta 1999, kada je počelo bom bardovanje Srbije,
svi ovi pravni instmmenti bili su važeći i na snazi, te bi bilo zanimljivo anali-
zirati da li su preduzete mere bile u skladu s tim kriterijum im a Saveza.
Treba najpre reći da se, od osnivanja NATO-a, nijedna zem lja članica
nikada nije pozvala na član 5, a u istorijskoj perspektivi on će biti primenjen
samo jednom , posle napada na kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku,
11. septem bra 2001. Tom prilikom su teroristički napadi izjednačeni s
oružanim a napadom na jednu od država članica, ali Sjedinjene Am eričke
Države ni u ovoj situaciji nisu zatražile zajednički odgovor, već je obrazo-
vana posebna koalicija za intervenciju u Avganistanu.
Iako su mnogi ukazivali da se NATO deklaracija o podršci SAD, posle

terorističkih napada, nije odnosila na „ratni čin“, već na „varvarski čin“,
pozivanje na član 5 značilo je da je NATO zem ljam a članicam a nam etnuta
odluka o moralnoj podršci i, u zavisnosti od nacionalnih zakonodavstava,
odluka da prihvate ili odbiju da uđu u vojnu koaliciju protiv talibanske vlade
u Avganistanu.
Kada je reč o ratu 1999, više je nego jasno da nije bilo nikakvog napada
protiv jedne ili više članica A lijanse od strane Srbije. O blast na koju je
izvršen napad nalazi se izvan onoga što je definisano kao ,,sevemoatIantska“
zona, i K osovo nikako nije moglo biti poistovećeno sa zem ljam a članicam a
Alijanse. Bom bardovanje je izvršeno bez ikakve rezolucije i izvan sistema
odlučivanja Ujedinjenih nacija. U Njujorku se o ovoj temi debatovalo, or-
ganizovani su radni sastanci, razne diplomate su se isticale u razm eni mišlje-
nja, u dragocenim diskusijama, u kojima su pohvaljivali jedni druge, ali sve
to nije imalo nikakvoga uticaja na vojne operacije.
Niko nije konsultovao ni Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija - jedini
organ nadležan da naloži početak ili prekid bombardovanja, jer se vrlo dobro
znalo da bi barem tri od pet zemalja u Savetu iskoristile pravo veta kojim
raspolažu, te su u ovoj situaciji NATO generali učinili, i nastavili da čine
ono što im je bilo naređeno. Ukratko, kako ni prem a odredbana člana 5
osnivačkog akta Atlantskog saveza napad nije bio legitiman, a ignorisano
je i m eđunarodno pravo, izvodi se zaključak da NATO bom bardovanje Sr-
bije 1999. nije bilo ništa dmgo do nezakonit m eđunarodni čin, koji se samo
teorijski m ogao opravdati nasiljem koje je jedna suverena država vršila pro-
tiv etničke m anjine u svome sastavu.
O va knjiga ne bi bila celovita bez procene pravno-zakonskih i ustavnih
posledica učešća Italije u kampanji vazdušnih napada na Srbiju.
N em a nikakve sumnje da je italijanska vlada svojim saveznicim a
dopustila korišćenje nacionalnog vazdušnog prostora, i upotrebu svojih voj-
nih letelica u vazdušnoj kampanji, koje su sve vrem e bile pod operativnom
kontrolom Kom ande NATO-a - ona je odlučivala gde će se i kada izvršiti
napadi.
Čini se da je, neposredno pred sam početak bombardovanja, predsednik
SAD Italiji ponudio m ogućnost da svoj doprinos ograniči na raspoloživost
baza ,,iz razloga oportuniteta, a s obzirom na geografsku blizinu Italije sa

teritorijom podvrgnutom ratnim dejstvim a“ , ali da je vlada tu m ogućnost
odbila i decidirano tražila da učestvuje u vojnim operacijama kao sve ostale
zemlje. Uostalom , kampanja je bila ograničena samo na bom bardovanje iz
vazduha, nije predviđala gubitke.
Dakle, ako uzmem o u obzir da nije bilo pozivanja na član 5, da nijedna
od zem alja Alijanse nije bila u opasnosti, da se oblast gde je izvršena vojna
intervencija nalazila izvan naznačenih granica „NATO teritorije“, otkud
onda, u tome kontekstu, ovaj oružani napad i od strane Italije protiv Srbije?
A tlantski savez odlučio je da izvede kam panju bom bardovanja pri-
m enom rezona koji prevazilaze okvire konstitutivnih principa organizacije,
a na osnovu potpuno novog principa „obaveze da zaštiti", iskoristivši inten-
zivna upozoravanja m edija koji su širili vesti o „hum anitam oj katastrofi“
k o ja je bila u toku.
Članice Atlantskog pakta odlučile su da učestvuju u bom bardovanju,
svaka posebno i na osnovu svojih unutrašnjih zakona, a imajući u vidu da
atlantske rezolucije nisu u tom smislu obavezujuće, tačnije: njim a se pred-
lagalo ali ne i primoravalo.
Potrebno je, zato, ovde izložiti italijanski slučaj.
N epodređen obavezam a iz člana 5 Statuta NATO-a, italijanski Ustav
pruža zakonske odrednice ponašanja, pa se u članu 11 kaže: „Italija odbacuje
rat kao sredstvo za rešavanje međunarodnih nesuglasica.“ N e zanem am jući
m ogućnost prim ene principa jus ad bellum, po kome rat uvek postoji kao
opcija u vođenju spoljnih poslova jedne zemlje, ovaj princip ostaje u okviri-
m a samoodbram benog rata, je r je Italija član organizacije koja ne predviđa
m ogućnost agresije. Tekst člana 78 Ustava Italije kaže: ,,0 b a dom a Parla-
m enta donose odluku o ratnom stanju i poveravaju vladi sva potrebna
punom oćja u vezi sa tim “ , i na taj način rat postaje narodno pitanje, preko
Parlam enta, tj. ne ostaje u isključivoj nadležnosti vlade.
Konačno, član 66 govori da predsednik Republike „proglašava ratno
stanje o kome je Parlament na zajedničkoj sednici oba doma doneo odluku“ .
Ovi članovi, tj. Ustav, imaju apsolutnu prednost u odnosu na sva ostala
dokum enta, tako da NATO nije u mogućnosti da nam etne ništa od onoga
što je u suprotnosti s odlukam a nacionalnog parlamenta.
Drugim rečima, u Italiji vlada ustavni poredak i o ratu odlučuje Parla-

m ent, koji procenjuje posleđice takve odluke koja se tiče čitave zem lje u
celini i igra centralnu i dom inantu ulogu kada su u pitanju m eđunarodne
obaveze, pre svega kada je reč o obavezama vojnog karaktera čija je posledi-
ca ratno stanje, a o čemu svoj stav iznosi predsednik države.
Iz ovoga sledi zaključak da italijanska vlada bom bardovanje nije sma-
trala ratnim činom, pa je za učešće u operacijama bila dovoljna njena odluka:
NATO je odlučio a italijanska vlada odobrila, nezavisno od toga da li je u
pitanju bombardovanje suverene države ili m isija m anjeg obima.
Dvadeset četvrtog marta NATO zemlje počele su napade koji su trajali
sve do 10. juna, kada je, pošto je Jugoslavija pristala na ponuđeni mirovni
plan, vojna intervencija okončana.
U tom momentu Ujedinjene nacije su ponovo stupile na scenu, u ulozi
beležnika i ništa više, i priključile su plan o prekidu neprijateljstava Rezoluciji
Saveta bezbednosti 1244, koja je donesena uz učešće svih zemalja članica.
NATO vojne snage koje su stupile u akciju protiv Srbije bile su znat-
noga obima i, sa vojne tačke gledišta, zasluživale su mnogo jačeg protivnika.
Italija je imala ulogu idealne i savršene platform e za napade, i ne samo
da je direktno u njim a učestvovala, već je prim ila i vojne snage svojih
saveznika, učinivši sve što je potrebno da opsluži nešto oko hiljadu aviona
u stanju m aksim alne operativnosti, i pruži svu logističku i drugu podršku
potrebnu za izvođenje intenzivnih ratnih vazdušnih napada.
Italija je za ovu vazdušnu kampanju na raspolaganje NATO-u stavila
19 aerodroma, s kojih je uzletao najveći broj NATO aviona 13 država čla-
nica. N isu učestvovali Island i Luksemburg jer ne poseduju vojnu avija-ciju,
i Grčka, koja nije učestvovala ni u čemu navodeći kao razlog pravoslavno
bratstvo i političke motive.
Poljska, Češka i Mađarska nisu učestvovale zato što su tek postale članice,
i još uvek nisu bile integrisane u vojnu mašineriju NATO-a. M ađarska je u
drugom delu vazdušne kampanje dopustila da se na njenoj teritoriji rasporede
rakete kruz, koje su preuzele jedan deo ciljeva prethodno naznačenih raketama
tomahavk, raspoređenim na brodovima i podmomicama na Jadranskom mom.
Sjedinjene Američke Države bile su brojčano najzastupljenije u ratnom
naoružanju, i jedine kadre da odgovore na sve borbene i logističke zahteve,
a obezbedile su i svu „visoko tehnološku“ opremu - nijedna druga zemlja

nije raspolagala takvim sredstvima u dovoljnim količinama.
Osim toga, trebalo je bom bardovati, ali bez sopstvenih gubitaka.
K ada je 10. juna 1999. zamuklo oružje, bilo je neizbežno zapitati se šta
se to zaista dogodilo. Svi odgovori sažeti su u ono što se u vojsci uobičajeno
naziva „izvučene pouke“ (lessons leam ed) iz kampanje koja se, kao što je
bilo planirano, ograničila na bombardovanje sa velike visine i bez ikakvih
gubitaka.
U operativnom sm islupouke su bile minimalne, s obzirom d a je procena
dejstava džina koji je zgazio miša zaista irelevantna, i teško da bi se u ovoj
prilici stečeno iskustvo m oglo ponoviti na nekom drugom m estu. Ova je
lekcija u vojnom smislu, dakle, u potpunosti zanemarljiva. Ipak, u nekim
drugim aspektim a treba je ozbiljno uzeti u obzir.
Izuzetno je zanim ljiva geopolitička procena strukture NATO-a: kako se
preobrazila i koji su to interesi koje je štitila.
Pre svega, ozakonjena je i ,,protokolisana“ vojna intervencija „izvan
člana 5“, tačnije ona koja ne potpada pod pravila osnovnog principa samood-
brane i odbrane napadnute savezničke zemlje.
NATO je prvi put u svojoj istoriji dejstvovao protiv jedne nezavisne,
m eđunarodno priznate države, i to je ozbiljno uticalo na sam koncept vojne
intervencije, koja je, kao prerogativa, oteta iz m ku Saveta bezbednosti Ujedi-
njenih nacija - one su, uzgred, oduvek traljavo izvršavale ovu svoju dužnost,
te je ovu prerogativu preuzela autonom na organizacija zem alja koje su sebi
dale za pravo da odlučuju.
D m gi važan aspekt tiče se proširenja prostora m ogućeg dejstvovanja
Alijanse. Tačnije, definitivno je potisnut koncept geografskog prostora a za-
m enio ga je koncept interesne sfere.
NATO je na taj način postao instrument moći višestrukog identiteta, u sta-
nju da se angažuje u situacijama koje nisu potpuno jasne, čiji se smisao gubi u
meandrima politike i poprima karakter nacionalnih interesa članica Alijanse,
koje komanduju, saopštavaju i, dakako, špekulišu. Na Balkanu su se, tako, pre-
potentno nametnuli interesi Sjedinjenih Am eričkih Država i Nemačke.
Završetak bom bardovanja Srbije pokazao je, očigledno, da je NATO na
sebe preuzeo izvršenje određenog zadatka a da pritom nije imao pojm a
kakav je njegov krajnji cilj (na stranu hum anitam i razlozi, koji su bili jasni
i opšte poznati), i nije imao nikakvu kontrolu nad nezaustavljivim ritmom
strateških izbora. Ušao je u tunel bombardovanja ne znajući šta se nalazi na
dm gom kraju, i uzdao se isključivo u okolnosti koje su ovo rešenje - puno
opasnih rizika i s neizvesnim ishodom - nametnule. O pcija vazdušnih na-
pada protiv M iloševićeve Jugoslavije bila je obećana u slučaju neuspeha
pregovora u Rambujeu. Činjenica da je taj neuspeh bio namerno izazvan -
bila je m alo važna, i m ogla je biti zaboravljena.
Tada se činilo da je NATO iz ovoga sukoba izašao kao organizacija koja
nije im ala nameru da uđe u rat, već je samo vojno intervenisala, stavivši na
raspolaganje svoj dobronam em i stabilizujući uticaj svuda gde je potrebno,
goneći zlotvore i učestvujući u njihovom kažnjavanju, i na taj način se iden-
tifikovala kao produžena m ka zajednice koja sledi ispravan put. Takav je
NATO izbio na površinu i u sudnicama M eđunarodnog suda za ratne zločine
u bivšoj Jugoslaviji u Hagu vitlao svojim neokaljanim m ačem pravde.
Ali, istina je im ala i mnogo dm gih aspekata, koji nisu zanemarljivi.
O zbiljno zabrinjava slika A lijanse nepovratno podlegle uticajim a s
oboda Evrope, koji su preobraženi u haotične i anarhične teritorije, pogodno
tlo za rast svakojakih nacionalnih histerija, žarište nastajanja i razvoja nesta-
bilnosti. O pcija ponavljanja kosovskog scenarija bila je nem oguća, usled
obnovljene m oći Rusije, koja je postala nova supam ička sila na svetskoj
sceni. Broj kriznih podm čja je u m eđuvremenu nesrazm em o narastao, što
je smanjilo m ogućnost svakoga uticaja. U poređenju s novonastalim kriza-
ma, od tada pa nadalje, ,,slučaj“ Kosova postao je beznačajan izuzetak.
Intervencija Atlantskog saveza na Kosovu poslužila je, izm eđu ostalog,
da se ostvari legitim itet delovanja Rusije u Gruziji, M oldaviji i pre svega na
Krim u - u im e zaštite m anjina koje su težile, kao svojevremeno kosovski
A lbanci, da dobiju „hum anitam u zaštitu“ od naklonjene i zainteresovane
spoljne sile. M ože se s pravom tvrditi da ono što je učinila Rusija nije bilo
ni pravedno niti zakonito, kao što ni pravedno ni zakonito nije bilo ono što
je učinio NATO na K osovu i u Srbiji, ali istorija sledi svoje tokove
„popločane dobrim nam eram a“ i lošim rezultatima.
M ože se, dakle, izvesti zaključak da su bom bardovanje Srbije i rat na
K osovu bili eksperim entalno tlo koje je donelo vrlo m alo zaista pozitivnih
rezultata, koji bi m ogli da posluže kao uputstvo za rešavanje sukoba

u čitavom svetu, a on, um esto da se uspokoji, postaje sve nem irniji i
netolerantniji.
Ostaje ubeđenje da je NATO intervenisao tamo gde je smatrao da treba
nametnuti rešenja u skladu s novim svetskim poretkom, pri čemu nacionalne
granice nisu više problem niti prepreka za intervenciju. Države koje su namet-
nule ova pravila bile su obuzete željom da preuzmu kontrolu nad svetom, i
preuzmu moć, pri čemu je svakoga ko bi im se suprotstavio trebalo eliminisati.
Ali, pokazalo se da ova pravila nisu primenljiva uvek i svuda, i da zavise is-
ključivo od odnosa snaga u igri u svakom geopolitičkom kontekstu ponaosob.
Slobodan M ilošević nije shvatio da su u ogledanju snaga strane bile ne-
jednake i da je on bio preslab i preterano izolovan, kao i da se „velike sile
zapadnog kapitalizm a“ neće zaustaviti. Osim toga, jeste bio odgovoran, ba-
rem spolja gledano, za zločin nepoštovanja ljudskih i etničkih prava, postavši
na taj način laka žrtva klevetničkih hajki i osuda.
Rusija je, izgleda, posle neuspeha koji je doživela na Balkanu, odlučila
da izgubljene pozicije nadoknadi u globalnom smislu, i ponovo je izašla na
svetsku scenu pretendujući da za sebe uzme ulogu koju je imao Sovjetski
Savez, i stupajući u savezništvo sa državam a sa kojim a decenijam a nije
im ala điplom atske odnose; uspostavila je dijalog i sa Turskom, svojim is-
torijskim protivnikom , zemljom koja ima odlučujuću ulogu u održavanju
ravnoteže izm eđu svetskih sila, i važnom članicom NATO-a.
Osim toga, mnoge zemlje nekadašnjeg Varšavskog pakta loše su svarile
ono što im je zapadni kapitalizam ponudio, i žele da se vrate u sferu delo-
vanja „cara Putina“, koji se oslobodio ideološkog tereta SSSR-a i koga
čvrsto podržavaju dva vrlo važna sektora ruskog unutrašnjeg javnog miš-
ljenja: s jedne strane to su oni koji još uvek gaje izvesna pozitivna sećanja
na veliku moć Sovjetskog Saveza, i, s druge strane, zastupnici kapitalističkih
kriterijum a zapadnog tipa, kojim Rusija na m nogim poljim a delatnosti up-
ravlja bolje i profitabilnije od samog Zapada. Rusija ima i podršku nacional-
nih evropskih partija: one u prošlosti nisu mogle ni da zam isle tako nešto, a
danas oštro kritikuju režim ekonomskih sankcija Rusiji uveden od Evropske
unije i Sjedinjenih Am eričkih Država odlukom kancelarke Angele M erkel i
predsednika Obame. Rat u Siriji očigledan je primer aktivnog uspostavljanja
delovanja Hladnog rata, gde, posle đvadeset godina, Sjedinjene Američke

D ržave ravnopravno pregovaraju sa Rusijom, koja je ponovo postala velika
sila, naslednica Sovjetskog Saveza iz vrem ena pre pada Berlinskog zida.
Već je izvesno da dve sile m ogu ili naći zajednički dogovor ili pristupiti
odm eravanju u novim i do sada neistraženim ulogama.
N a ovu geopolitičku svetsku scenu stupio je sada novi američki pred-
sednik Donald Tramp, unevši neverovatno ubrzanje, čija je tendencija pro-
m ena svetske ravnoteže.
Iako se čini da se njegovi prioriteti tiču unutrašnje ekonomije i revizije
m eđunarodnih ekonomskih sporazuma, s izbornom parolom „Am erika pre
svega“ preobraženom u nacionalni princip, glavni izazov za spoljnu politiku
biće već objavljena tri pravca delovanja: borba protiv islamizma, odnosi sa
Rusijom, izmena odnosa vojnog savezništva s Evropom, čiji je NATO os-
novni nosilac.
N eizbežno je prim etiti da su ove tri tem e imale ogroman, odlučujući
uticaj na Balkanu devedesetih, čije su krajnje posledice dovele do bombar-
dovanja Srbije 1999. i do ishitrenog osnivanja novih nezavisnih država,
prema kojim a bismo, ako ih defmišemo kao neobične, već pokazali priličnu
dobronam emost.
Ovde je reč pre svega o Kosovu i hrvatsko-muslimanskoj kom ponenti
u Bosni i Hercegovini, ali se tiče i Cm e Gore i Makedonije.
Prve dve od ovde navedenih su nedvosmisleno države „evropskog be-
lega“ , sa najvećim procentom islamskih boraca koji su se pridružili džihadis-
tima tzv. Islamskog kalifata u Siriji i Iraku. Do sada su se Evropljani i
Amerikanci pravili da ne vide šta se događa, i da ne prim ećuju da je reč o
autentičnim islamskim fiindamentalističkim leglima. Osim toga, ove zemlje
ne poseduju industriju, ne proizvode gotovo ništa, i do sada su živele isključivo
od zapadne pomoći, koja im je dođeljivana u raznim oblicima, kao nagrada
za antisprski otpor, i od trgovine drogom. Isto bi se moglo reći i za ekonomsku
situaciju Cm e Gore i M akedonije, s tom razlikom što ove dve raspolažu
prirodnim lepotama koje se mogu iskoristiti u turističkom smislu. Nije stoga
nimalo čuđno što su najviši eksponenti vlasti u navedena četiri državna en-
titeta, v. ioku američke predsedničke kampanje, otvoreno navijali za kandidat-
kinju Klinton, supmgu šefa države koji se više od sviii založio za ostvarenje
njihove nezavisnosti. Nasuprot tome, u Srbiji i Republici Srpskoj navijalo se

za Donalda Trampa, koga su novinari opisivali kao veoma kritičnog prema
Klintonovoj administraciji upravo po pitanju NATO bom bardovanja. Bez
obzira da li je stvama ili nije Trampova podrška Srbiji, demantovano je samo
da je on dao ovakvu specifičnu izjavu, ali ne i činjenica da se njegov stav razli-
kuje, i da klintonovsku strategiju bombardovanja smatra kardinalnom greškom.
Kad je o budućoj borbi protiv islamskog terorizm a reč, novoizabrani
američki predsednik izjavio je da je naklonjeniji ideji o dogovoru sa Rusi-
jom , koja nikada nije skrivala svoju podršku Srbiji, nego sa nesložnom
Evropskom unijom, što je označilo istorijski preokret. Tokom više od šezde-
set godina SAD su se zalagale za unapređenje jedinstva i razvoja Evrope, u
zabludi da će to doprineti rastu njene m oći: M aršalov plan, zajedničko
evropsko tržište, širenje u istočnoj Evropi posle pada Berlinskog zida, i kas-
nija kriza na Balkanu, posmatrana kroz prizm u ekonomskog pristupa raspo-
laganju svetskim naftnim kapacitetim a. Evropa je doprinela am eričkom
uverenju o mogućoj raspodeli ponuđenog ,,tanjira“ , u čemu je naročito profi-
tirala N em ačka devedesetih godina, kroz NATO intervenciju na Balkanu.
Čini se da će sve ovo pretrpeti ozbiljne promene zahvaljujući predsed-
ničkoj pobedi Donalda Trampa, koji ima nameru da izvrši kosenitu reviziju
svega što je ostvarila porodica Klinton, najpre Bil kao predseđrrik a zatim
Hilari kao državni sekretar u Obaminoj administraciji.
E vropi predstoji period izražene nestabilnosti: m oraće najpre da se
suoči sa sopstvenom krizom identiteta bez Velike Britanije, i Nem ačke koja
se čini krajnje nepopulam om kod Sjedinjenih Am eričkih Država, iz eko-
nom skih razloga, zatim sa ulaskom brojnih zem alja koje je privukla m o-
gućnost ekonom skog učvršćivanja i perspektiva ulaska u NATO - koji je
Tramp nazvao „neadekvatnim " iako nije naveo njegove nedostatke i mane,
i ograničio se na isticanje potrebe da se revidiraju nacionalni troškovi za
njegovo održavanje. N eposredna posledica ovog am eričkog stava biće
verovatno okončanje procesa prim anja novih članica u Evropsku uniju i u
NATO, koji će postati znatno manje privlačne mete.
Uprkos svemu, ova situacija m ogla bi da dovede do funkcionalne reha-
bilitacije Evrope, pri čemu bi države nekadašnje Jugoslavije m ogle zaigrati
važnu ulogu.
Pošto su nepovratno uspostavljene državne granice: Slovenije i Hrvatske,

koje su van diskusije, Kosova i Bosne i Hercegovine, koje su smešne, Cme
Gore i Makedonije, koje su nikakve, preostaje Srbija koja bi m ogla da, posle
trideset godina, ponovo preuzm e dominantnu ulogu na geopolitičkoj sceni
koju N em ačka i SAD neće više moći da kontrolišu u sm islu teritorijalnog
(nametnutog) mešanja.
Sve ovo moguće je ostvariti u okviru jednog sistem a u kom e će Evropa
biti kadra i sprem na da prizna pravu ulogu država, sa svim njihovim
specifičnim prerogativam a i nadležnostima, bez obzira na pravila koja dik-
tiraju prethodna članstva u regionalnim organizacijam a kojim a vladaju su-
persile. Bilo bi m ožda preterano očekivati da Evropa zajednički, u
konstruktivnom duhu i uz intelektualno poštenje, porazm isli o već poči-
njenim nesmotrenim koracima, ali će zato svaka od zemalja ponaosob morati
dobro da se zamisli i preduzm e racionalne korake koji bi doveli do isprav-
ljanja grešaka iz skorije prošlosti.
U koliko to ne bude bilo m oguće, perspektiva je nezaustavljiv proces
„obm ute balkanizacije“ : svaka evropska država m ogla bi biti podvrgnuta
nepravednom tretm anu kakav je Srbija pretrpela 1999, pa će postati nužno
da svaka za sebe osigura sopstvenu bezbednost ponovnim naoružavanjem i
zatvaranjem granica.
U današnjoj situaciji čini se da neprijatelj - koji je početkom deveđesetih
tako silno nedostajao Zapadu da su ga, pre svega vojnici i diplomate, tražili
svuda naokolo, nalazeći samo neadekvatne protivnike, smatrane nepogodnim
i nedoraslim jer se služe novim oblicima ratovanja (kao što je recimo ISIS),
što je uzrokovalo neophodnu i korenitu promenu osnovnih koncepata Zapadne
alijanse - više i ne postoji: Donald Tramp je označio njegov nestanak.
Biće neizbežno pom iriti se s tim, i dobro porazm isliti šta dalje; m ožda
treba težiti izmenjenoj i razumnijoj ravnoteži snaga, ne gubeći iz vida sve
m odem e osobine savremenog Hladnog rata: on prodire i u informatičke pro-
store, ne tiče se isključivo dveju supersila već dotiče m noštvo aktera, i u
bliskoj budućnost će bez sumnje nastaviti da evoluira.
Proročanstvo koje je predsednik Buš izrekao 1990. nije se ostvarilo -
istorija ga je demantovala. Posledice ove ideje platila je samo Jugoslavija,
prva i jedina žrtva priželjkivanog i lažnog novog svetskogporetka.
SADRŽAJ
U vod 7
1. Novi svetski poredak 13
1.1. Osnovne crte pojm a 13
1.2. Energija i finansije 18
1.3. Nova strategija NATO-a 22
2. Tok krize na Balkanu 28
2.1. Osnovni podaci iz istorije Jugoslavije 28
2.2 Raspad Federacije 32
2.3. Rat u Bosni i Hercegovini 36
2.4. M irovni sporazum 54
3. Srbija i Kosovo 65
3.1. M itovi srpskog naroda 66
3.2. Verifikaciona m isija OEBS-a na Kosovu - KVM 68
3.3. Račak 73
4. NATO operacije 79
4.1. Izolacija Srbije 79
4.2. N apad na srce zemlje 83
4.3. ,,Hum anitam o“ bom bardovanje 90
4.4. ,,Holokaust“ na Kosovu 93
5. Ratne igre 99
5.1. Pravedni rat 100
5.2. Razlozi 103
6. Izazov Zapadu 107
6.1. M eđunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji 110
6.2. Optužbe i suđenje 117
Zaključak 124

Bjadjo Di Gracija Zasto Je NATO Bombardovao Srbiju 1999 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bjadjo Di Gracija Zasto Je NATO Bombardovao Srbiju 1999 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BJado di Gracija

ZAŠTO JE NATO BOMBARDOVAO SRBIJU 1999?

Tel: 011/24-18-910, 24-19-385

Glavni i odgovorni urednik

Raspad Sovjetskog Saveza učinio je da Sjedinjene Američke Države

Po povratku u Italiju - posle godina službovanja na Balkanu: u Zagrebu,

Ova knjiga nije namenjena onima koji su duboko uvereni da su huma-

koji su funkcionalno povezani sa padom Berlinskog zida i raspadom Sov-

Kako bih precizno predstavio odlučujuću ulogu koju je NATO imao u

kosovskim Albancima, a koji su mi poveravali svoja raspoloženja, uverenja

JUGOSLAVIJA UOČI RATA

GVOZDENA ZAVESA U EVROPI

Devetog novembra 1989. gođine pao je Berlinski zid, podignut 1961.

1.1. Osnovne crte pojma

Petnaestog marta 1990, na Kongresu narodnih poslanika SSSR-a, prvoj

Da bi se bolje razumela ogromna važnost dobrovoljnog pristupanja Za-

obnavljanje Saveza radi sprečavanja i mogućnosti da se pojavi ma kakva

Teško je poverovati da bi CLA dopustila da nekontrolisano procuri jedan

procesu stapanja sa Zapadom. U suprotnosti s težnjama Hrvatske i Slovenije,

1.2. Energija i finansije

putevi prelaze preko Balkana, duž Dunava 1, ukrštajući se u pravcim a sever-

Jugoslavija je od sam og početka bila zem lja članica M eđunarodnog

Posle pada Berlinskog zida 1989, i kasnijeg razlaza Sovjetskog Saveza

1.3. Nova strategija NATO-a

Izvesno je da su do 1989, godine u kojoj je srušen Berlinski zid, kao i

Mi, Italijani, bili sm o n a neki način povlašćeni je r je naša istočna granica

Raspad SSSR-a i pad Gvozdene zavese bili su odlučujući za donošenje

državam a nastalim raspađom Sovjetskog Saveza, ali i izvan njega, naglo

i višenacionalna, i gde je u toku bio proces opasnog zaoštravanja krize in-

Bilo je uz to očigledno da u krilu NATO-a postoje nesuglasice, m ada

2. TOK KRIZE NA BALKANU

2.1. Osnovni podaci iz istorije Jugoslavije

Austrije, kao periferija moćnog Habzburškog carstva. N a tim obodima Aus-

U ovu opštu sliku savršeno se uklapa atentat koji je izvršio bosanski

u kome su radnici upravljali i delili profit državnih preduzeća, čim e je

2.2. Raspad Federacije

U zrok koji je doveo do razbuktavanja konflikta treba potražiti u razno-

germ anskog protektorata nad Slovenijom i Hrvatskom naveo da Srbiju vide

K ada sam 1. ju la 1995. god ine prvi p u ts tigao u Z ag re b n a dužnost šefa

M isija je b ila civilna, ali sa ja s n o m funkcionalnom hijerarhijom , što je

Rat u Hrvatskoj imao je drugaciji tok od sukoba u Sloveniji, ali ne zato

2.3. Rat u Bosni i Hercegovini

sredstvo pom oću kojega je predsednik Franjo Tuđman pokušao da izgradi

Posle proglašenja nezavisnosti, osim prirodne sredine nenm itno se iz-

oko Sarajeva. Najopasnija gradska četvrt postala je Dobrinja, koja se pro-

Prvi izveštaji o m asakru n a p ijaci n a M a rk a la m a stigli su u Z ag reb 29.

p re b a c iv a n ja odgovornosti sa je d n o g n a drugog, koja je d o m in ira la

5 je d n e strane, očito je bilo d a s m e rg a đ a n ja nije bio ispravan: g ra n a ta

Rat u Bosni i Hercegovini privukao je brojne strane borce, iz razno-

putevima kojim a je tekao ilegalni transport oružja, čija je putarina Hrvatskoj

Posle otprilike godinu dana aktivnog saživota, u Bosni su počeli žestoki

Im a o sam p rilik e d a m u d ž a h e d in e sretn em i p re p o tp is iv a n ja

Kasnije sam, kroz razgovorsa njim , saznao i ko je i šta g a je n a g n a lo da

Krajem 1994, posle brojnih pokušaja da se u Bosni i Hercegovini us-

Ova ideja, koju su izneli prvi m eđunarodni posrednici, dodatno je pod-

sto lo m - M ilo š e v ić se nije u sprotivio g o to v o potpunom prelasku grada u

U o v o jk lim io p š te g obnavtjanjo sukoba u Z a g re b je , 73. ju la 1995, stigla

zaključio da je ispunjenje ovog za d a tk a ne sam o nem oguće već i beskorisno:

M ože se učiniti neprirodnim to što su jedinice UNPROFOR-a 1995, u

ovih snaga proširen i na Bosnu i Hercegovinu, već opustošenu ratom, izbor

Iako se u zvaničnom obrazloženju kao razlog navela efikasnost - IFOR

m ira - već im je zadatak bio osmatranje i pravovremeno obaveštavanje voj-

2.4. Mirovni sporazum