Како представити књижевно дело?

Представљање књижевног дела је предмет књижевне критике. Књижевна критика,

као научна дисциплина, има задатак да књижевно дело:
- опише
- тумачи и
- процени.
Циљ књижевне критике је да читаоцу омогући потпуније уживање и увид у значење
дела. Приликом представљања књижевног дела, нужно је да се користе термини
теорије књижевности и естетике.
Иако књижевна критике најчешће јесте писани приказ књижевног дела, она се може
изложити и вербализовано, у оквиру краћег излагања пред групом људи – у овом
случају – групом заинтересованих средњошколаца!!!

Одакле почети?
Представљање одређеног књижевног дела почиње његовим стављањем у одређени
временски период (епоху, правац, стил у уметности и књижевности) и дати контекст
(друштвено-историјске прилике у којима дело настаје). Издвојити опште
карактеристике епохе (правца, стила) које се јасно уочавају у делу, уз конкретно
навођење елемената из самог дела, као и одступања.

Пример: Роман Вечити младожења Јакова Игњатовића, објављен 1878.

године, јесте друштвени роман. Иако настаје у периоду када је реализам
доминантан књижевно-уметнички правац у Србији, уз зрели романтизам и зачетке
модерне, није типичан реалистички роман...

Следеће на реду...
Након уводних напомена, следеће јесте представљање ликова. Ликови морају да се
јасно представе, уз довођење у међусобну везу (отац – деца; муж – жена; пријатељ –
познаник; претпостављени – потчињени). Објаснити да ли су ликови грађени у
складу са карактеристикама епохе или постоје одступања. Веома је важно
успостављати везу са другим, познатијим/ схваћеним, књижевним делом и ликовима
који се јављају у њему. У оквиру овог дела излагања, издвојити утицаје који се
уочавају у стваралаштву аутора.

Пример: Јаков Игњатовић, у чијем стваралаштву је, у оквиру реалистичке

фазе, приметан утицај француских реалиста – Стендала, Флобера и Золе, био је под
снажним Балзаковим утицајем. Лик Софронија Кирића има веома је сличан
Балзаковом Чича-Горију...
Структурни елементи дела
Свако књижевно дело представља својеврсну објективизацију живота. С обзиром на
то да је живот немогуће сагледати и књижевно приказати у целости, важно је да се
позабавимо структурним елементима књижевног дела јер нам они дају одговор на
питање: „Који сегмент живота је битан у овом књижевном делу?“.
Сагледавање структуре књижевног дела полази увек од грађе (материјал који се
налази ван књижевног дела, а уметник га користи у стваралачком поступку и од
њега ствара књижевноуметничко дело). Следећи на реду су:
- тема (проблем, односно проблематика коју обрађује књижевно дело и идеја водиља
која одређује његову значењску суштину за читаоца);
- мотиви (најмањи део књижевног дела који задржава релативно самостално
значење у оквиру теме; број мотива у једном књижевном делу и начини
њиховог повезивања зависе од тога којој књижевној врсти дело припада);
- фабула (међусобно повезани догађаји који чине радњу књижевног дела, тј.
скуп збивања изложених хронолошким редом догађаја, без обзира на то
којим су редом, и на какав начин, обрађени у самом делу);
- композиција (начин на који је књижевно дело састављено);
- мисли и идеје (основна мисао дела; став према одређеним проблемима који
су приказани у делу; основни смисао дела, порука коју књижевно дело
преноси читаоцу).
Како завршити излагање?
Иако је сваки елемент излагања подједнако битан, онај који би требало да буде и
упечатљив – јесте завршетак излагања. У овом делу укључујемо естетику – науку о
лепом. Претходно смо морали да се упознамо са општим карактеристикама епохе у
којој дело настаје, али и са ставом друштвене средине према делима која настају у
датом периоду и ауторима који их пишу. Сагледавајући дело у целини, са свим
контекстуалним елементима, можемо извести закључак да ли је дело добро, лепо,
разумљиво, прави репрезент епохе и сл.
Лични став је саставни део естетске критике, али мора бити аргументован, уз
издвајање најбитнијих и репрезентативних чинилаца који потврђују наш став.
Лични став се никако не сме свести на став: дело ми се допада/ не допада!