FRIDA KALO I DIJEGO RIVERA

Frida još od malena počinje da pokazuje zainteresovanost za umetnost, konkretno

za slikanje. Živi sa roditeljima i dve sestre. Vremenom počinje i profesionalno da
se bavi slikanjem.

Njena želja za učenjem, stvaranjem i posmatranjem je ono prvo što primećujemo

kod nje. Njena fasciniranost detaljima, njeno uzbudjenje prilikom posmatranja
slika je evidentno. Njena potreba da bude drugačija od svih, i jaka želja za tim da
probudi „muškarca“ u sebi su ono što nju čini posebnom. Nažalost, ta doza
uzbudljivosti i jednim delom blage anarhičnosti koštali su je toga da bude
povredjena. Naime doživela je saobraćajnu nesreću u kojo je ostala privremeno
nepokretna.

Taj osećaj nemoćnosti, nepokretljivosti je bio nešto najgore za nju kao jednog
avanturistu za kojeg nisu postojale granice. Ali, na neki čudan i neopisiv način, ta
nezgoda je značajno doprinele tome da ona pokaže sebe kao vrhunskog umetnika
na način koji je jedino njoj u tom trenutku bio svojstven. Kroz taj veliki, neopisivi
bol, ona počinje da prenosi svoja osećanja i životnu priču na platno.

Oslikavajući svaki centimetar svog bola, svog vidjenja sebe u tim teškim trenucima
ona sazreva kao umetnik i kao ličnost, ali ne dozvoljava da taj trenutak slabosti
utiče na njenu veselu prirodu, njen karakter, borbu sa sobom i veseo duh.

U tim trenucima najveći oslonac joj je sestra, koja je oduvek bila vrlo bliska sa
njom, a kasnije i otac koji je takodje uvek hrabrio i bio oslonac. U početku
roditeljima je bilo vrlo teško da se naviknu na činjenicu da im je dete nepokretno.

Medjutim, Frida kao takva kakva je bila, odlučna da uspe u tome, ona ponovo
počinje da hoda i u tom trenutku sve mogućnosti ovog i njenog sveta bivaju
otvorene za nju. Ona odlučuje da pokaže svoje radove Dijegu Riveri u nadi da će
joj dati iskreno mišljenje o njenim delima, jer je on za nju oduvek predstavljao
veličinu, možda se može reći i da joj je bio uzor.
Njihov prijateljski odnos prerasta u nešto više, i ona, iako prvenstveno nije
smatrala brak obaveznim u svom životu i posebno zznačajnim, ipak se udaje za
njega i kreću u zajednički, avanturistički život.

Dijego kao veliki zavodnik, zavodnik kroz umetnost i slikanje, fasciniran ženama na
njegov poseban način upušta se u brak sa Fridom, a Frida odlučna u tome da
zadrži svoj brak i da bude jedina žena u njegovom životu, započinje sopstvenu
borbu. Sledeća njena najtužnija prepreka je činjenica da ne može da ima decu.

Dijegova karijera u usponu, zahtevala je da krenu na putovanje po Evropi, što je za

Fridu bilo pravo uzbudjenje u prvom trenutku, ali kasnije ona otkriva da je
povredjena na neki način, u smislu da njena karijera biva zapostavljena, otkriva da
to nije ono što je ona želela ali ga i dalje podržava i nastavlja da kroz svoje slike
dočarava njena osećanja u tim momentima.

Medjutim, najbolniji trenutak za nju nastaje kada zatiče Dijega sa svojom sestrom,
tada se sve za nju menja. Shvata da je neko koga je bez obzira na sve neizmerno
volela povredio na način koji ne može biti ispravljen. Ona ga napušta i vraća se
svojim korenima i onom što najbolje radi.

Osoba koja pravi bitnu prekretnicu u njenom životu je svakako ruski političar u
kojem, kroz razgovor i nežnosti ona opet pronalazi sigurno tlo, oslonac i podsticaj
da unapredi svoja dela i započne nepovratni put ka uspehu svojih izložbi, što ona i
čini. Sigurna u sebe i puna života kreće na put izlagajući svoja dela, medjutim iako
srećna i zahvalna, sav uspeh ne znači ništa za nju ako ne može da ga podeli sa
najvećim prijateljem i posebnom osobom, Dijegom.

Ona opet stupa u kontakt sa njim, opet su prijatelji, ali ovaj put ona završava u
zatvoru zbog njega, gde jedino dobro proizašlo iz toga je njeno pomirenje sa
sestrom. Stanje se ponovo pogoršava i ona opet završava u krevetu, sa osećajem
da je sama na ovom svetu ali i dalje sa sestrinom podrškom. Ona želi da bude
slobodna, opet svoja, da se oseća ponovo normalno, ali je nemoćna u tome.

Dijego se vraća u njen život ali ovoga puta kao bitna figura, kao neko ko je uprkos
svemu voli, poštuje i želi samo nju. Njena karijera se uspešno nastavlja u punom
jeku, a ona iako zakovana za krevet, odlazi na svoju poslednju izložbu sa elanom
svakog drugog „normalnog“ čoveka.

Frida je bila neko ko je jako voleo život, voleo ljude, muziku, igru, druženje i
radost, ali neko ko je pre svega voleo umetnost kao spas od bola, kao spas od svih
nesreća i nezgoda koje svaki čovek doživi. Iako ceo život ranjavana, ona do kraja
ostaje borac i pobednik.

Jelena Nikolić,

Master studije, viola