2.9.

Linearne jednačine i nejednačine sa

jednom nepoznatom.

Objasnićemo pojam linearne jednačine sa jednom nepoznatom, šta su to ekvivalentne

jednačine i naučiti kako se rešavaju linearne jednačine sa jednom nepoznatom i jednačine
koje se elementarnim transformacijama svode na linearne. Odreñivaćemo i skupove rešenja
linearnih nejednačina sa jednom nepoznatom i predstavljati njihova rešenja na brojevnoj
pravoj.

Linearne jednačine sa jednom nepoznatom

Linearna jednačina sa jednom nepoznatom je svaka jednačina koja se ekvivalentnim

transformacijama svodi na jednačinu oblika
∙  = , gde su  i realni brojevi. Rešenje
ove jednačine je svaki realni broj
 za koji važi
∙  = .

Ekvivalentne transformacije su one transformacije jednačina koje ne menjaju njen skup

rešenja, npr. zamena izraza na jednoj strani jednačine izrazom koji je sa njim identičan, kao
i množenje obe strane jednačine izrazom različitim od nule i slično.

Za svaku linearnu jednačinu važi:


ako je  ≠ 0 (jednačina ima jedinstveno rešenje
= )

ako je  = = 0 (jednačina je neodreñena, tj. ima

beskonačno
∙= 
mnogo rešenja i u tom slučaju je rešenje bilo
koji realan broj i pišemo
∈  )

ako je  = 0, ≠ 0 (jednačina je nemoguća, tj. nema rešenja,

U tom slučaju pišemo
∈ ∅)
Primer 1:

1)  = 2, = 12 2) = =0 3)  = 0, = 9

jedinstveno rešenje neodreñena nemoguća

2
=12 0 ∙
= 0 0∙
=9


=
∈
∈∅


=6

Copyright © Link group

Ekvivalentnost jednačina

Jednačine (
) = 0 i (
) = 0 su ekvivalentne ako je svako rešenje prve jednačine ujedno i
rešenje druge jednačine i obrnuto.

Primer 2: Jednačine 4
− 15 = 3
− 9 i 7
+ 1 = 5
+ 13 su ekvivalentne.

Rešićemo obe jednačine i uporediti njihova rešenja:

4
− 15 = 3
− 9 7
+ 1 = 5
+ 13
4
− 3
= 15 − 9 7
− 5
= 13 − 1

=6 2
= 12


=


= 6

Rešenje prve jednačine se poklapa sa rešenjem druge jednačine, prema tome

jednačine su ekvivalentne.

Primer 3: Reši jednačinu 8(2

− 3) − 5 = 2
− 2(27 − 3
) − 7.

Rešenje: 8(2
− 3) − 5 = 2
− 2(27 − 3
) − 7

16
− 24 − 5 = 2
− 54 + 6
− 7

16
− 29 = 8
− 61

16
− 8
= 29 − 61

8
= −32

%&

=
'

= −4

&(%& )%&(
−9
Primer 4: Reši jednačinu − =
+ 1 +
6 .
& 
Rešenje:

Prvo ćemo se osloboditi razlomaka. Odredićemo najmanji zajednički sadržalac za imenioce,

a to su u ovom slučaju brojevi 2, 3 i 6, a zatim ćemo i levu i desnu stranu pomnožiti tim
brojem. NZS za brojeve 2, 3 i 6 je 6, jer je to najmanji broj koji je deljiv tim brojevima.

Copyright © Link group

 &(%& )%&(
−9
− =
+ 1 +
6
/ 6
& 

2 ∙ (3
− 3) − 3 ∙ (7 − 3
) = 6
+ 6 +
− 9

6
− 6 − 21 + 9
= 7
− 3

15
− 27 = 7
− 3

15
− 7
= 27 − 3

8
= 24

*

= '

=3

&( ,(-+ -&(

Primer 5: Dokaži da je jednačina + = neodreñena.
+ + &

&( ,(-+ -&(

Rešenje: + = /∙15
+ + &

3 ∙ 3
+ 6
+ 5 = 5 ∙ (1 + 3
)
9
+ 6
+ 5 = 5 + 15

15
+ 5 = 5 + 15

15
− 15
= 5 − 5

0∙
=0

∈

Pitanje za proveru:

Rešenje jednačine -2x+5=16x+41 je broj:

a) 3
b) 2
c) -2
d) -3
e) jednačina nema rešenja

Odgovor:

Rešićemo jednačinu -2x+5=16x+41.

-2x-16x=41-5

Copyright © Link group

-18x=36
x=-2

Linearne nejednačine sa jednom nepoznatom

Slično kao i linearne jednačine, i linearne nejednačine rešavamo koristeći ekvivalentne

transformacije. Kod nejednačina moramo voditi računa ako nejednačinu množimo (ili
delimo) negativnim brojem, jer se tada menja znak nejednakosti.

Primer 6: 3
< 21 dok je: −3
< 21 (delimo sa −3)

21 21

<
>−
3 3

<7
> −7

Napomena: Kod zapisivanja skupa rešenja nejednačina moramo da vodimo računa o

zagradama, da li su male ( ) ili srednje [ ] ,
- kod +∞ i −∞ uvek pišemo male zagrade ( )
- kod znakova < , > male zagrade i prazan kružić na brojevnoj pravoj
- kod znakova ≤ i ≥ srednje zagrade i pun kružić na brojevnoj pravoj

Primer 6: Reši nejednačinu 2(

− 1) + 6
< 3(
+ 2) + 7, zapiši njen skup rešenja i
predstavi na brojevnoj pravoj.

Rešenje:

2
− 2 + 6
< 3
+ 6 + 7

8
− 2 < 3
+ 13

8
− 3
< 13 + 2

5
< 15 / :5

Pošto levu i desnu stranu delimo pozitivnim brojem, znak nejednakosti će ostati isti,
pa je rešenje nejednačine:

<3

Predstavićemo skup rešenja na brojevnoj pravoj:

−∞ 3 +∞

Copyright © Link group

  ∈ (−∞, 5)

Napomena: Rešenja ove nejednačine su svi brojevi manji od 3, ali broj 3 nije rešenje, pa
kod njega pišemo malu zagradu i crtamo prazan kružić na brojevnoj pravoj.

36+2 56−1

Primer 7: Reši nejednačinu
2 − 3 ≥ 0 zapiši njen skup rešenja i predstavi na
brojevnoj pravoj.

Rešenje:

&7- +7%
− ≥ 0 /∙ 6
 &

3(36 + 2) − 2(56 − 1) ≥ 0

96 + 6 − 106 + 2 ≥ 0

−6 + 8 ≥ 0

−6 ≥ −8 / ∙(-1) množimo sa −1, znak nejednakosti se menja

6≤8

8 ∈ (−∞, 9]

−∞ 8 +∞

Sažetak

Linearna jednačina sa jednom nepoznatom je svaka jednačina koja se ekvivalentnim

transformacijama svodi na jednačinu oblika  ∙
= .

Linearna jednačina može da ima jedinstveno rešenje, da bude nemoguća (tj. da nema
rešenja), ili da bude neodreñena (tj. da ima beskonačno mnogo rešenja).

Linearne nejednačine rešavamo kao linearne jednačine, ali vodimo računa o znaku
nejednakosti. Ako nejednakost množimo negativnim brojem, onda znak nejednakosti
okrećemo (objašnjenje: znamo da važi 1<2. Ako pomnožimo nejednakost pozitivnim
brojem, npr. 2, dobijamo 2<4, tj. znak nejednakosti je ostao isti, ali ako pomnožimo
nejednakost 1<2 nekim negativnim brojem, npr. -1 dobijamo -1>-2, tj. znak nejednakosti
se okrenuo).

Copyright © Link group