UNIVERZITET U BEOGRADU

STOMATOLOŠKI FAKULTET

KRISTINA TARAILO

EKSTRAKCIJA ZUBA U ORTODONTSKOJ

TERAPIJI
DIPLOMSKI RAD

Beograd, septembar 2018.

Rad je ostvaren na Klinici za ortopediju vilica Stomatološkog fakulteta Univerziteta u

Beogradu

Mentor: doc. dr Željko Milosavljević

Rad sadrži: 14 stranica

1 tablica

5 slika
Sadržaj:
1. Uvod
2. Malokluzija
3. Lečenje ekstrakcijom zuba
3.1. Istorijski razvoj ekstrakcione terapije
3.2. Prirodne zakonitosti o pomeranjima zuba kod lečenja ekstrakcijom
3.3. Analize za postavljanje indikacija
3.4. Indikacije za terapiju ekstrakcijom
3.5. Kontraindikacije za ekstrakcionu terapiju
3.6. Izbor zuba i vremena za ekstrakcionu terapiju
4. Serijska ekstrakcija
5. Zaključak
6. Sažetak
7. Literatura
8. Biografija
Popis skraćenica i akronima:

SE – serijska ekstrakcija
Uvod
Rast maksile zbiva se u dva pravca: apozicijom kosti na suturama koje povezuju

maksilu s kranijumom i kranijalnom bazom, te površinskom remodelacijom. Tokom

svog rasta maksila se pomera nadole i napred u odnosu na kranijalnu bazu. Pomak

maksilarnog kompleksa prati rast mandibule. Telo mandibule raste u dužinu

periostalnom apozicijom kosti na njenim površinama okrenutima prema nazad, dok

ramus raste u visinu enhondralnom zamenom na kondilu koja je praćena remodelacijom

površine. Dok se mandibula povećava ona raste nazad i gore uz istovremeno

premeštanje prema dole i napred. Mandibularni ramus pomera se unazad. Premeštanjem

ramusa, korpus mandibule dobija prostor unutar kojeg će se produživati. Rast mandibule

u dužinu je praćen apozicijom kosti na njenim zadnjim stranama, dok je za rast u visinu

odgovorna enhondralna aktivnost na kondilu. Rast u dužinu obe vilice završava kod žena

u periodu od 14 do 15 godina, kod muškaraca oko 18 godina. Rast u visinu lica i vilice

kod žena završava oko 16 - 17 god., kod muškaraca u ranim dvadesetim.

Tokom života razlikujemo mlečnu, mešovitu i trajnu denticiju. Mlečnu denticiju

karakterišu polukružni zubni lukovi kao i višak prostora, tj. postojanje dijastema, u

frontalnim područjima obe vilice, potrebnih za normalan smeštaj širih trajnih frontalnih

zuba. Mlečni drugi molar niče u odnosu na prvi bez aproksimalnog kontakta, ali taj se

kontakt zatvara između treće i četvrte godine života. Normalno je kod male dece

prisutna i maksilarna prognatija, odnosno mandibularna retrognatija, koja se smanjuje

kako dete stari. Razdoblje mešovite denticije započinje oko 6. godine nicanjem prvog

1
donjeg stalnog kutnjaka, zatim nicanjem donjih stalnih sekutića, a završava

eksfolijacijom poslednjeg mlečnog zuba.

Nedostatak takvih fizioloških odnosa, ili prerani gubitak zuba zbog karijesa ili

traume, ukazuje nam na verovatnu pojavu kasnijih poremećenih odnosa. Baš zato što se

brojne malokluzije mogu primetiti već u mladom uzrastu, treba iskoristiti tu priliku i

krenuti s terapijom što ranije, već u mlečnoj ili ranoj mešovitoj denticiji, uklanjajući

malokluziju u potpunosti radi omogućavanja normalnog rasta i razvoja dentofacijalnog

kompleksa ili smanjujući njen intenzitet da bi je kasnije jednostavnije i brže tretirali.

Rana ortodontska terapija uključuje postupke i naprave kojima je u cilju ukloniti stanja

koja mogu dovesti do nastanka malokluzije, ili sprečiti progresiju iste. Naziva se još i

interceptivna ortodoncija.

2. Malokluzije

Malokluzija po klasičnoj definiciji predstavlja stanje poremećaja normalne

okluzije (zagrižaja) kod pacijenta. S obzirom na to da ne postoji jasno definisana

"normalna okluzija", termin malokluzije u savremenoj literaturi zamenjuje se terminom

"okluzijske varijacije". Protrudirani, nepravilni kao i zubi koji se nalaze izvan zubnog

niza, kod pacijenta mogu dovesti do tri vrste problema: diskriminacije zbog izgleda lica,

problema s poremećajima oralnih funkcija, uključujući poteškoće kod pomeranja vilice

(nekoordinisanost mišića ili bol), disfunkcije temporomandibularnog zgloba, te i

problema sa žvakanjem, gutanjem ili govorom i povećane sklonosti traumi, parodontnim

bolestima ili karijesu (3).

Foster je 1975. godine istakao sledeća stanja koja se mogu ubrojiti u malokluzije:
1. Kada kod osobe postoji potreba održavanja mandibule u prilagođenom habitualnom

položaju

2. Kada postoji prinudno skretanje mandibule pri njenom dovođenju iz položaja

mirovanja ili habitualnog adaptivnog položaja u centralnu okluziju

3. Kada je položaj zuba takav da se uspostavlja zaštitni refleks za vreme artikularnih

funkcija mandibule

4. Kada zubi uzrokuju oštećenje mekih oralnih tkiva

5. Kada postoji teskoba ili druge nepravilnosti u položaju zuba sa predispozicijom za

periodontalna oboljenja

6. Kada nepravilan položaj zuba ili vilica prouzrokuje izrazitije estetske poremećaje lica

7. Kada nepravilnosti zuba onemogućavaju razvijanje pravilnog govora

Angle je 1899. godine zasnovao svoju klasifikaciju malokluzija na osnovu

sledećih kriterijuma:

1. Najupadljivije nepravilnosti zuba i vilica su one u anteroposteriornom pravcu

2. Krivulja i veličina linije okluzije je jedinstvena kod svake osobe

3. Zubi koji imaju najstabilniji normalan položaj su prvi molari, naročito gornji, koji

predstavljaju ključeve okluzije

Postoje tri klase:

I Klasa: Prvi stalni molari su u normalnom anteroposteriornom odnosu, s tim što

meziobukalna kvržica gornjeg molara okludira sa meziobukalnom brazdom donjeg

prvog molara. Pojedini ili više frontalnih zuba imaju nepravilan položaj, a teskoba i

rastresitost zubnih nizova mogu postojati. Najčešće nepravilnosti zuba su teskobnost

donjih sekutića, bukalni položaj gornjih očnjaka, rotacija sekutića i migracija susednih

zuba posle ekstrakcije

Slika 1. Malokluzija I klasa

II Klasa: Donji prvi molari se nalaze u distalnom položaju u odnosu na gornje, tako da

meziobukalna kvržica gornjeg molara okludira sa distalnom površinom donjeg drugog

premolara i mezijalnom površinom donjeg prvog molara.

Slika 2. Malokluzija II klasa

U zavisnosti od iskošenosti gornjih sekutića, Angle je podelio malokluzije II klase u dva

odeljenja:

1. odeljenje – slučajevi sa uskim i izduženim maksilarnim lukom, uz protruziju gornjih

sekutića, zbog čega se formira incizalni razmak

2. odeljenje – slučajevi sa distalnim odnosom prvih molara i retruzijom gornjih sekutića

Slika 3. Malokluzija II klase, 1. odeljenje (levo), 2. odeljenje (desno)

III Klasa: U ovu grupu malokluzija, Angle je svrstao osobe sa mezijalnim odnosnom

prvih stalnih molara, s tim što meziobukalna kvržica gornjeg molara okludira sa

distalnim delom donjeg prvog i mezijalnim delom donjeg drugog molara. Moguće su i

razne druge nepravilnosti zuba, ali je obrnut preklopi sekutića svojstven za ovakvu

malokluziju.

Slika 4. Malokluzija III klasa

3. Lečenje ekstrakcijom zuba

3.1. Istorijski razvoj ekstrakcione terapije

Od postanka ortodoncije do današnjih dana, ekstrakcija zuba iz ortodonskih

razloga i u ortodonske svrhe postoji kao metoda lečenja. Često su se menjali stavovi

vodećih svetskih ortodonata u pogledu svrsishodnosti ove metode, rizika njene primene,

odabira zuba za ekstrakciju, vremena kada je treba primiti, kao i u pogledu planiranja

terapijske mehanike za zatvaranje ekstrakcionih prostora.

Prvi pokušaj primene ekstrakcije zuba u terapijske svrhe može se pripisati

Celzusu (Cornelius Celsus), koji je još 25. godine pre n. e. predlagao ekstrakcije mlečnih

zuba koji ometaju nicanje stalnih. Postoje pouzdani dokazi da su ekstrakcije zuba bile

primenjivane po opštem principu - svaki zub može ekstrahovati, ako je nepravilan ili ako

smeta ispravljanju. Do 18. veka, možemo reći da su ekstrakcije bile veoma rado i

nekritički primenljivane. Na prelasku u 19. vek, ističe se Foks (Fox), i to 1803. godine, a

nešto kasnije, tačnije 1865. Mak Lin (Mac Lean). Oni predlažu metodu lečenja

„sistemskom ekstrakcijom zuba“ pod kojom podrazumevaju vađenje sva četiri

istoimena, najčešće prvih stalnih molara. Pristalice ekstrakcione terapije bili su i Andrein

(Andreien), koji 1888. govori o vremenu kada treba vaditi prve stalne molare, kao i

Holender (Holender), koji se 1892. zalaže za ekstrakciju prvih premolara u cilju lečenja

teskobnosti. Edvard Engl (Edward Hartley Angle, 1855 – 1930), bio je očaran

savršenom okluzijom praistorijske lobanje kromanjonaca i Volterovim (Voltaire)

mišljenjem da svaka individua ima potencijal za dostizanje savršenstva, te 1899. godine,

donosi novo učenje o zabrani ekstrakcija i postovlja ga kao dogmu. Zahvaljujući

autoritetu, uspeva da spreči ekstrakciju tokom nekoliko decenija. Godine 1923,

Lundštrom (Axel Lundstrom) naučno osporava Englovo učenje, dokazujući da je uskost

apikalne baze indikacija za ekstrakciju premolara i da je to uslov za stabilnost rezultata

terapije, pa ga stoga smatramo začetnikom ekstrakcione terapije u savremenoj

ortodonciji.

Danas, ekstrakciona terapija ima ravnopravno mesto sa ostalim metodama lečenja

malokluzija. Iako je prihvaćena kao neminovnost u lečenju nekih slučajeva, pre svega

teskobnosti, diskusije oko indikacija, dijagnostike i planiranja terapije, i dalje traju.

3.2. Prirodne zakonitosti o pomeranjima zuba kod lečenja

ekstrakcijom

Dobro poznavanje i korišćenje prirodnih zakonitosti u terapiji ekstrakcijom, bilo

da se ona koristi kao preventivna ili interceptivna mera, olakšava postizanje dobrih

rezultata.

Stepen pomeranja susednih zuba posle sprovedene ekstrakcije zavisi od više faktora:

uzrasta pacijenta, interkuspidacije zuba, funkcionalnog opterećenja zuba, razvojnog

stadijuma u kome se zubi nalaze i od same lokalizacije zuba koji se vadi. Pomeranja

pogađaju susedne zube i antagoniste, a mezijalna pomeranja, koja podržavaju još

neizrasli molari, veća su nego distalna (u donjoj vilici ova razlika nije velika). Takođe,

pomeranja zuba su manja posle ekstrakcije premolara, nego posle ekstrakcije prvih

molara. Zbog toga, zatvaranje prostora posle ekstrakcije premolara traje gotovo isto

vremena kao i posle ekstrakcije molara.

 Kod izraslih susednih zuba, viđa se samo naginjanje, često praćeno rotacijom,

kako u gornjoj, tako i u donjoj vilici. Naginjanje bilo kojeg zuba u gornjoj vilici je

znatno manje nego u donjoj. Krunice gornjih zuba su divergentne, a donjih

konvergentne, pa će svaka ekstrakcija zuba u donjoj vilici voditi sigurnom naginjanju

zuba.

Pomeranja zuba u prostor oslobođen ekstrakcijom su veća kada je pacijent mlađi,

ako rast korena susednih zuba nije uznapredova, ako se susedni zubi nalaze u nicanju ili

kada su već izrasli zubi jače abradirani ili u singularnom antagonizmu (funkcionalno

pokretljivi).

3.3. Analize za postavljanje indikacija

Pre samog lečenja ekstrakcijom zuba, neophodna je kompletna dokumentacija,

koju čine: klinička, rendgenološka i funkcionalna analiza, analiza modela i

rendgenkefalometrijska analiza.

Klinička analiza zahteva poseban osvrt na karijes sklnost, negu zuba, kao i

paradontalna oboljenja. Mora biti precizna, jer se većina ekstrakcija kombinuje sa

aktivnim ortodontskim lečenjem. Zahvaljujući rendgenološkoj analizi, moguće je otkriti

kariozne lezije, prekobrojnost zuba, kao i apikalne promene. Pomaže i u određivanju

položaja i pravca nicanja još neizraslih zuba, naročito kaninusa. Za prinudne i duboke

zagrižaje, kao i za ispitivanje parafunkcija, posebno je značajna funkcionalna analiza.

Modeli za analizu moraju imati vidljiv predeo apikalnih baza sa ocrtanim vestibularnim

pripojima. Pored analize alveolarnih lukova po Schwarz-u, analiziraju se prostorni

odnosi po Moyers-u ili Gerlach-u, a kod diskrepance u veličinama zuba gornjeg i donjeg
alveolarnog luka i po Bolton-u. Rendgenkefalometrija služi kao pomoćno dijagnostičko

sredstvo za postavljanje indikacija, prognozu, tok i ishod lečenja. Daje informacije o tipu

lica, skeletnom odnosu viličnih baza, sagitalnoj razvijenosti bazalnih delova vilica,

inklinaciji gornjih i donjih inciziva, kao i o pravcu rasta vilica i lica.

3.4. Indikacije za terapiju ekstrakcijom

1. Primarna teskobnost predstavlja osnovnu indikaciju za lečenje ekstrakcijom. Moguće

je postići izvanredne rezultate serijom planski izvedenih ekstrakcija, nekada bez

dopunskog lečenja

2. Sekundarna i kombinovana teskobnost često zahtevaju ekstrakcionu terapiju

(nedostatak prostora u luku od 5mm do 10mm ili više, skoro obavezno zahteva

ekstrakciju)

3. Bimaksilarna protruzija se može lečiti ekstrakcijama u oba zubna niza uz primenu

fiksnih aparata

4. Nesklad u veličini zubnih lukova, pre svega u sagitalnoj ravni, može biti indikacija

samo u jednoj vilici:

- U slučaju II/1 klase, ekstrakcija prvih premolara u gornjoj vilici otvara prostor za

retruziju gornjih sekutića i poboljšanje sagitalnog odnosa zubnih nizova. Ako je zbog

komplikacija karijesa več učinjena ekstrakcija u donjem zubnom nizu, najčešće treba

ekstrahovati i u gornjem, kako bi se sprečilo pogoršanje već postojeće sagitalne

neusklađenosti
- U slučaju III klase treba izbegavati ekstrakciju u gornjem zubnom nizu. Ako su

neophodne ili su ranije već učinjene, treba ekstrahovati i u donjem zubnom niz, što je

moguće ranije, radi kompenzacije. Ukoliko između donjih zuba postoje dijasteme, nema

svrhe ekstrahovati, jer se kompenzacija ne može postići

5. Skeletno otvoren zagrižaj, blažeg stepena može biti indikacija za ekstrakciju sva četiri

prva stalna molara

6. Radi očuvanja simetrije u zubnom nizu ili očuvanja sklada u veličini lukova, što je

neophodno za fiziološku okluziju, primenjuju se već pomenute kompenzatorne

ekstrakcije

3.5. Kontraindikacije za ekstrakcionu terapiju

1. Sve ekstrakcije čijim bi se sprovođenjem narušio ili pogoršao izgled lica, anfas i/ili

profil

2. Pacijenti sa hipodoncijom jednog ili više zuba nisu indikovani za ekstrakcionu

terapiju, izuzev kompenzatornih ekstrakcija

3. Pacijenti sa okluzijom I klase nisu indikovani za ekstrakciju samo u jednoj vilici, bez

obzira na to što u drugoj ima dovoljno prostora za smeštaj svih zuba

4. Kod distalnih zagrižaja je kontraindikovano vaditi zube samo u donjoj vilivi, a kod

mezijalnih samo u gornjoj. Ako su ove ekstrakcije neminovnost, onda se uvek moraju

sprovesti i u suprotnoj vilici (kompenzatorne ekstrakcije)

5. Svi duboki zagrižaji, a posebno malokluzije II/2 klase

3.6. Izbor zuba i vremena za ekstrakcionu terapiju

 Kada se pravi izbor zuba za ekstrakciju, od velikog značaja su postojeći

morfološki i rendgenološki nalaz, predviđanja budućih okluzionih odnosa, posebne

okolnosti različite kod svakog pacijenta, koje nastaju kao posledica karijesa i njegovih

komplikacija i/ili paradontoloških oboljenja. Ortodont ima za cilj: da se posle ekstrakcije

postignu povoljni vertikalni, sagitalni i transverzani odnosi u predelu inciziva, dobra

interkuspidacija zuba u lateralnim segmentima, kontinuitet zubnog niza, a da pri tom

osovine zuba ne budu iskošene. Svaki pacijent zahteva individualni dijagnostički nalaz.

Pri korišćenju ekstrakcione terapije, potrebno je držati se opštih principa, koji su

dragocena pomoć u odlučivanju i pored toga što svakog pacijenta moramo individualno

ocenjivati:

1. Ukoliko nema posebnih okolnosti, koje utiču na izbor zuba za ekstrakciju, najčešće se

ekstrahuju prvi premolari, zbog svog položaja u zubnom nizu i vremena nicanja.

Njihovom ekstrakcijom može se rešiti teskobnost u predelu sekutića, tako i u predelu

premolara. Najbolja indikacija za ekstrakciju sva četiri prva premolara jeste teskobnost u

predelu sekutića sa molarima u I klasi

2. U slučajevima II/1 klase, najčešće se u gornjoj vilici ekstrahuju prvi, a u donjoj vilici

drugi premolari

3. Prvi stalni molari su zubi čija se ekstrakcija retko indikuje iz ortodontskih razloga

(skeletno otvoren zagrižaj, kada je indikovana sistemska ekstrakcija sva četiri prva

stalna molara), ali u sklopu planiranja ortodontske terapije oni ipak, ne tako retko,

postnu zubi izbora za ekstrakciju. Razlog leži u činjenici da su ovi zubi, zbog izražene

morfologije visokih kvržica i dubokih fisura, udruženo sa propuštenom profilaksom i

neadekvatnim higijensko – dijetetskim režimom, izuzetno podložni karijesu i njegovim

komplikacijama, pa je dugoročna prognoza takvih zuba pod znakom pitanja

4. Treći stalni molari (umnjaci) ekstrahuju se iz ortodonstkih razloga, hirurški, pre

nicanja, u preventivne svrhe, pacijentima koji su lečeni neekstrakcionim pristupom, od

blage ili umerene teskobnosti zubnih nizova

5. Ekstrakciju inciziva, očnjaka i drugih stalnih molara treba maksimalno izbegavati.

Izuzetak je ekstrakcija jednog donjeg inciziva, koja može biti indikovana u nekim

slučajevima, i to isključivo kod odraslih pacijenata

6. Ako se pacijent javi kada su svi stalni zubi nikli, a teskobnost izražena u punoj

kliničkoj slici, vreme ekstrakcije ne igra bitnu ulogu, ali je važno planirati da se

neposredno nakon izvršenih ekstrakcija postavi ortodonstki aparat, bez odlaganja, kako

bi se ekstrakcioni prostor kontrolisano i planski iskoristio za lečenje

Vreme vađenja zuba se određuje prema stanju denticije, što je od velikog značaja

i za početak ortodontskog lečenja. Za procenu stanja razvića i nicanja zuba neophodni su

dobri radiografski snimci.

Samo okvirno se može navesti da je najpovoljnije doba za vađenje prvih donjih

molara deveta, odnosno deseta godina za gornje molare. Preporuka je da se premolari

izvade do dvanaeste godine. Rasterećenje se tada najbolj postie usmeravanjem još

neizraslih susednih zuba u prazan prostor. Ekstrakcija prvih donjih molara posle 13.

godine skoro uvek vodi poremećajima okluzije i zahteva naknadno lečenje aparatima.
 Ako se prostor izvađenog zuba u gornjoj vilici želi iskoristiti u ortodontske

svrhe, a ekstrakcija se izvede suviše rano, ovaj prostor se može popuniti susednim

zubima, pa je kasnije potrebno otvaranje prostora pomoću aparata.

4. Serijska ekstrakcija zuba

Termin serijska ekstrakcija opisuje ortodontsku proceduru lečenja koja uključuje

uzastopno uklanjanje izabranih mlečnih i stalnih zuba u ranije određenoj sekvenci.

Serijska ekstrakcija može biti definisana kao “pravovremeno, planirano uklanjanje

određenih mlečnih i stalnih zuba u slučajevima mešovite denticije sa dento-alveolarnom

disproporcijom s ciljem da: poveća sabijenost sekutića, omogući zubima koji nisu nikli

da dođu na pravo mesto (naročito očnjaci), da smanji (ili eliminiše) period aktivane

terapije uređajima.

Kada pedodontist vidi dete od 5 ili 6 godina sa prisutnim svim mlečnim zubima u

napetom stanju ili bez prostora između njih, on može predvideti, sa visokim stepenom

sigurnosti, da neće biti dovoljno mesta u vilicama za smeštanje svih stalnih zuba u pravo

poravnanje. Dijagnoza svake serijske ekstrakcije je zasnovana na predviđanju da će

budući rast biti neadekvatan za smeštanje svih zuba u normalno poravnanje. Nakon

nicanja prvih stalnih molara u uzrastu od 6 godina, nema porasta u razmaku od

mezijalnog aspekta prvih molara sa jedne strane do mezijalnog aspekta prvog molara sa

suprotne strane. Ako postoji neka promena, to bi zapravo bila redukcija dužine luka od

molara do molara, pošto je izgubljen slobodan prostor mezijalnom migracijom prvih

stalnih molara tokom procesa izmene zuba. Serijsku ekstrakciju bi trebalo

dijagnostikovati u periodu rane mešovite denticije. Najefikasnija je u klasi I malokluzije.

Naročito kad postoji izražena nepravilnost prednjih zuba, prevremeni gubitak jednog

mlečnog očnjaka, devijacija srednje linije, dislocirani lateralni sekutići, povlačenje desni

i alveolarna destrukcija labijalne površine prednjih zuba, u tim slučajevima smanjenje

mase zuba popravlja poravnanje prednjih zuba i tkiva desni.

Vreme, pa čak i redosled vađenja mlećnih i stalnih zuba, zasniva se na analizi

redosleda i pravca nicanja stalnih zuba, što može biti individualno različito.

Slika 5. Hronologija razvitka stalnih zuba

Često se događa da gornji stalni kaninusi imaju izrazitiji bukolabijalni položaj i

mezijalni nagib od donjih. Ovo u većini slučajeva zahteva raniju ekstrakciju prvih

gornjih mlečnih molara, radi podsticanja nicanja i ekstrakcije prvih premolara, pri čemu

će se osloboditi prostor za distalno usmeravanje stalnih kaninusa.

Ekstrakcijom donjih mlečnih kaninusa obično spontano dolazi do korekcije

položaja lateralnih inciziva, što nije uvek slučaj u gornjoj vilici. Kod zakasnelog vađenja
gornjih mlečnih kaninusa, može se desiti da lateralni incizivi zauzmu palatinalni,

stepenasti položaj, što, pored ekstrakcije mlečnih kaninusa, zahteva i lečenje aparatima.

Treba odmah naglasiti da je kod većine osoba, uz primenu ekstrakcije zuba, potrebno i

lečenje ortodontskim aparatima. Sva lečenja ekstrakcijom zuba zahtevaju duže praćenje

pacijenta posle sprovedenog zahvata. Već i samo usmeravanje zuba ekstrakcijom traje

najkraće četiri i više godina (od osme godine do kraja smene zuba).

Redosled vađenja zuba je takav da se mlečni lateralni incizivi ekstrahuju veoma

brzo posle pojave stalnih centralnih, što omogućuje ovim zubima da se pravilno postave

pod uticajem prirodnih sila okluzije tokom nicanja. Mlečni kaninusi se ekstrahuju

uskoro posle pojave stalnih lateralnih inciziva, što uslovljava njihovo pravilno

postavljanje u luku. To obično biva u životnom dobu od 8 do 9 godina. Najčešće godinu

dana posle odstranjenja mlečnih kaninusa treba ekstrahovati prve mlečne molare, da bi

ubrzali nicanje prvih premolara i uticali na pravac nicanja kaninusa. Od ovog stadijuma

je potrebna periodična rendgenološka analiza topografskih odnosa kaninusa i premolara,

dok se još nalaze u vilici. Interesantno je napomenuti da ekstrakcija prvih mlečnih

molara neposredno pre nicanja prvih premolara ubrzava njihovo nicanje. Ekstrakcija

drugog mlečnog izgleda nema isti efekat na brzinu nicanja drugog premolara. Naprotiv,

takav zahvat može u nekim prilikama odložiti nicanje drugih premolara.

Izbor pravog trenutka vađenja prvog premolara je od posebnog značaja.

Određuje se prema stadijumu razvoja kaninusa i drugog premolara. Ako je brže nicanje

kaninusa, tada se prvi premolar rano ekstrahuje, može i pre njegovog nicanja. To
obezbeđuje usmeravanje nicanja kaninusa u distalnom pravcu. Međutim, ako je situacija

takva da drugi premolar niče brže od kaninusa, prvi premolar se mora duže zadržavati

da bi služio kao držač prostora za kaninus.

U slučajevima pogrešnog položaja i pravca nicanja kaninusa ili opasnosti od

njegove retencije, može se razmatrati usmeravanje njegovog nicanja ekstrakcijom prvog

mlečnog molara i mlečnog kaninusa, sve dok je rast korena kaninusa u toku, posle čega

se može očekivati pravilniji položaj i nicanje ovog zuba. Nepovoljan položaj kaninusa je

često i rano praćen distalnom nagnutošću krunica lateralnih inciziva. Radiografski nalaz

u takvim slučajevima pokazuje da krunica kaninusa urasta između korenova mlečnog

kaninusa i lateralnog inciziva. U ovakvim slučajevima je potrebno rano ekstrahovati

mlečni kaninus kako bi se izbeglo oštećenje paradoncijuma lateralnog inciziva. Ovako

nepovoljan položaj začetka je često znak teskobe u tom predelu.

Kod bukolabijalnog položaja i izrazitog mezijalnog nagiba gornjih stalnih

kaninusa, ekstrakcija mlečnih kaninusa može doprineti distalnom naginjanju krunica

lateralnih inciziva, što je još pomognuto i pritiskom krune kaninusa na koren lateralnog

inciziva. Nekada je u takvim slučajevima čak neophodno paralelno, ili naknadno lečenje

aparatom, bez obzira da li se najpre ekstrahuju gornji prvi mlečni molari ili gornji

kaninusi.

Ako se pacijent javi nakon nepravilnog postavljanja inciziva, serijska ekstrakcija

se može primeniti u određenom stadijumu, ali su rezultati često nezadovoljavajući i

potrebna je mnogo duža terapija aparatima.

 Indikacije za serijsku ekstrakciju zuba su:

1. Prerani gubitak mlečnih zuba

2. Nedostatak u dužini luka i diskrepanca u veličini zuba

3. Lingvalna erupcija lateralnih sekutića

4. Unilateralni gubitak mlečnih očnjaka i pomak u istu stranu

5. Mezijalna erupcija očnjaka preko lateralnih sekutića

6. Mezijalno skretanje bukalnih segmenata

7. Nenormalan smer i redosled nicanja

8. Širenje sekutića

9. Ektopično nicanje mandibularnih prvih mlečnih molara

10. Nenormalna resorpcija drugog mlečnog molara

11. Ankiloza

12. Labijalno ljuštenje ili povlačenje desni, obično donjih sekutića

Kontraindikacije:

1. Kongenitalno odsustvo prostora za zube

2. Blago do umereno gomilanje zuba

3. Dubok ili otvoren zagrižaj

4. Ozbiljna malokluzija klase II, III

5. Rascep usne i nepca

6. Razmaknuta denticija

7. Anodoncija/oligodoncija

8. Dijastema srednje linije

9. Dilaceracije

10. Ekstenzivni karijes

11. Disproporcija između dužine luka i zubnog materijala koji može biti lečen serijskom

ekstrakcijom

Propratni neželjeni efekti, koji se mogu javiti zbog serijske ekstrakcije su:

1. Težnja zagrižaja da se zatvori, praćen gubitkom zadnjih zuba. Prema Dewelu (1967)

ovo je ujedno i najozbiljniji neželjeni efekat

2. Nemogućnost premolara da dostignu svoj normalni nivo okluzije

3. Narušavanje estetike lica, zbog pojave konkavnog profila usled ranog uklanjanja

premolara. Takođe, nekontrolisana ekstrakcija može dodatno da naglasi istaknutost nosa,

smanjenjem skeletnog razvoja u dentalnoj regiji, što doprinosi pojavi konkavnog profila

Prednosti SE
Skraćuje trajanje lečenja
Bolja oralna higijena
Stabilniji rezultati
Fiziološko lečenje, jer uključuje navođenje
zuba u normalne pozicije korišćenjem
fiziolokih sila
Tabela 1. Prednosti i nedostaci serijske ekstrakcije
Nedostaci SE
Potrebna saradnja pacijenta
Prisutna redukcija dužine luka
Zahteva profesionalnu i kliničku procenu
Može nasati razmak između očnjaka i
drugog premolara
Kada ostanu prostori nakon ekstrakcije,
pacijent može razviti težnju ka guranju
jezika
5. Zaključak

Lečenje anomalija ekstrakcijom može biti koliko korisno, toliko i štetno. Stoga,

uvek treba imati na umu veliku odgovornost kod planiranja i sprovođenja ekstrakcione

terapije. Svaka ekstrakcija mora biti: zasnovana na detaljnoj dokumentaciji, koja

uključuje individualni pristup pacijentu, dobro isplanirana i u pravo vreme izvedena.

Odluke se ne smeju donositi jednostrano, površno i na brzinu, jer su posledice

ireverzibilne.

6. Sažetak

Od postanka ortodoncije do današnjih dana, ekstrakcija zuba iz ortodonskih

razloga i u ortodonske svrhe postoji kao metoda lečenja. Često su se menjali stavovi

vodećih svetskih ortodonata u pogledu svrsishodnosti ove metode, rizika njene primene,

odabira zuba za ekstrakciju, vremena kada je treba primiti, kao i u pogledu planiranja

terapijske mehanike za zatvaranje ekstrakcionih prostora. Na današnjem stepenu razvoja,

ekstrakciona terapija ima ravnopravno mesto sa ostalim metodama lečenja malokluzija.

Iako je prihvaćena kao neminovnost u lečenju nekih slučajeva, pre svega teskobnosti,

diskusije oko indikacija, dijagnostike i planiranja terapije, i dalje traju. Cilj ekstrakcione

terapije je da se postignu dobri sagitalni i vertikalni odnosi u predelu sekutića, dobra

interkuspidacija zuba u bočnim segmentima, očuva kontinuitet zubnog niza i poporave

njegov oblik i nagibi uzdužnih osovina zuba. Glavne indikacije za ekstrakcionu terapiju
su: primarna, sekundarna i kombinovana teskobnost, bimaksilarna protruzija, nesklad u

veličini zubnih lukova i skeletno otvoren zagrižaj blažeg stepena.

Termin serijska ekstrakcija opisuje ortodontsku proceduru lečenja koja uključuje

uzastopno uklanjanje izabranih mlečnih i stalnih zuba u ranije određenoj sekvenci.

Serijska ekstrakcija može biti definisana kao “pravovremeno, planirano uklanjanje

određenih mlečnih i stalnih zuba u slučajevima mešovite denticije sa dento-alveolarnom

disproporcijom s ciljem da: poveća sabijenost sekutića, omogući zubima koji nisu nikli

da dođu na pravo mesto (naročito očnjaci), da smanji (ili eliminiše) period aktivane

terapije uređajima.

Svaka ekstrakcija mora biti: zasnovana na detaljnoj dokumentaciji, koja

uključuje individualni pristup pacijentu, dobro isplanirana i u pravo vreme izvedena.

Odluke se ne smeju donositi jednostrano, površno i na brzinu, jer su posledice

ireverzibilne.

7. Literatura

1. 1. Lapter Varga M. Rast i razvoj kraniofacijalnog sustava. Zagreb: Zavod za

ortodonciju, Sveučilište u Zagrebu, Stomatološki fakultet; 2017. p 10-16.

2. M. Marković, I. Antolić, D. Demirović i sar. Ortodoncija, treće izdanje. Medicinska

knjiga Beograd – Zagreb. 1989.

3. T. Perović, E. Aleksić, P. Vučinć. Osnovi ortopedije vilica. Stomatološki fakultet

Pančevo. 2017.
4. Kurol J, Rasmussen P. Razvoj okluzije, preventivna i interceptivna ortodoncija. In:

Koch G, Poulsen S. Pedodoncija: Klinički pristup. 1. izdanje. Jastrebarsko: Naklada

Slap; 2004. p. 321-349.

5. Proffit WR, Sarver DM, Fields HW Jr. Ortodoncija. 1.izdanje. Jastrebarsko: Naklada

Slap; 2010. Poglavlje 1, Malokluzija i dentofacijalne nepravilnosti u suvremenom

društvu. p 4-23.

6. Dewel “Prerequisities in serial extraction”. Am. J. Orthod, 1969; 87-93.

7. Lysell “Relationship between mesiodistal crown diameter in the deciduous and

permanent lateral teeth”. Acta Odontol Scand, 1960; 18: 1-11.

8. Nance “The limitations of orthodontic diagnosis and treatment”. Am. J. Orthod, 1940;

33: 177-223.

9. Moorees et al “A consideration of dental development in serial extraction”. Angle‟s

Orthod, 1963; 33: 44-59.

10. Dewel B.F. “Serial extraction in orthodontics”. Indications, objectives and treatment

procedures”. Am. J. Orthod, 1954; 906-926.

11. A. Naragond, S. Kenganal. Serial Extractions – A Review. IOSR Journal of Dental

and Medical Sciences (JDMS). Volume 3, Issue 2 (Nov.- Dec. 2012), PP 40-47

Fotografije su preuzete sa sledećih internet stranica:

1. Fotografije 1, 2, 3 i 4 - https://dentodontics.com

2. Fotografija 5 - http://dentaltourism.rs
8. Biografija

Kristina Tarailo rođena je 19.01.1993.godine u Uzicu. Nakon završene osnovne

škole " Slobodan Sekulić", upisuje Medicinsku školu Užice, smer medicinska sestra -

tehnicar. Dobitnica je Vukove diplome po završetku osnovne i srednje škole.

Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu upisuje 2012.godine. Poslednji ispit je

položila 03.09.2018.