https://sr.wikipedia.

org/sr-
el/%D0%90%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B0

Asimptota
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Asimptota je prava linija ili kriva A kojoj se druga kriva B (ona koju proučavamo) približava sve
bliže kako idemo duž nje. Kako se kređemo duž B, razdaljina između nje i asimptote A teži da
postaje sve manja i manje. Kriva može ali ne mora da dodirne svoju asimptotu. U stvari, kriva
može da preseče asimptotu beskonačan broj puta, ali njeno maksimalno odstupanje od
asimptote se smanjuje.

U grafu , x i y осе су асимптоте.

У графу , y osa (x = 0) i prava y = xsu asimptote.

Asimptote i grafici funkcija[uredi]

Asimptote se formalno definišu pomoću limesa.

1
Neka je f funkcija. Tada je prava y = a horizontalna asimptota za f ako

, ili
Intuitivno, ovo znači da f(x) može prići proizvoljno blizu a ako x učinimo dovoljno velikim.
Koliko veliko je dovoljno veliko zavisi od toga koliko blizu želimo da budu f(x) i a. Ovo znači
da će daleko duž krive, kriva biti vrlo blizu prave.
Ukoliko je

,i
onda graf funkcije f ima dve horizontalne asimptote: y = a i y = b. Primer takve funkcije je
arkustangens.
Prava x = a je vertikalna asimptota funkcije f ako bilo koji od sledećih uslova važi:

1.

2.
Intuitivno, ako je x = a asimptota za f, onda ako x prilazi a sa jedne strane, vrednost f(x)
raste bez ograničenja; tj, f(x) postaje vrlo veliko (pozitivno ili negativno), i, u stvari,
postaje veće od bilo koje zadate vrednosti.
Specifičan primer asimptota se može naći kod grafika funkcije f(x) = 1/x, kod koga se
javljaju dve asimptote: horizontalna: y = 0 i vertikalna: x = 0.
f(x) može ali ne mora biti definisano u tački a: šta se sa funkcijom dešava tačno u
tački x = a se ne tiče asimptote. Na primer, razmotrimo funkciju

Kako , f(x) ima vertikalnu asimptotu u 0, iako je .

Asimptote grafika funkcije ne moraju da budu paralelne x ili y osi, kao što se može
videti na grafiku f(x)=x +1/x, koji ima za asimptote y osu, i pravu y = x. Kada
asimptota nije paralelna x ili y osi, onda se ona naziva kosa asimptota. Ako
je y = mx + b, bilo koja ne-vertikalna prava, onda funkcija f(x) ima asimptotu u njoj
ako

, ili

2
 Grafik funkcije može da ima vertikalne, horizontalne i kose asimptote, kao na primer kod

funkcije

Kriva može da preseče svoju asimptotu, čak i beskonačan broj puta.

Druga značenja[uredi]
Za funkciju f(x) se može reći da je asimptotska funkciji g(x) kada x → ∞. Ovo može
da ima neko od sledeća četiri različita značenja:

1. f(x) − g(x) → 0.
2. f(x) / g(x) → 1.
3. f(x) / g(x) ima limes različit od nule.
4. f(x) / g(x) je ograničeno i ne teži nuli. Vidi notacija velikog O.

Grafik funkcije može da ima dve horizontalne asimptote. Primer takve funkcije je

Vidi još[uredi]
 Asimptotska analiza
 Asimptotska kriva
Kategorija:
 Matematička analiza