OD KAD SAM OVDE? Od 5. maja 2014. godine, nisam se mako. I neéu... Posie pisanja Nedeljika i pritiska javnosti, sill ispred butika ,Springfild” = verovatno prvi primer ,antibeskucni¢ke arhitekture” u naSoj zemij - brzopotezno su uklonjeni, a u Bulevaru, svejedno, i dalje se sredu oni Sto bi tu rado makar da prespavelu, uprkos onim drugima sto bi h jednostavno sklonil. To je samo jo8 jedan od romantiénih mitova, prozet stereotipima | predrasudama da su beskuénici sami izabrali ,takav" natin aivota. Lutalica, skitnica, alkoholitar, lovoy, narkoman, bolesnik... Puka0 je, nije izdrza0, ‘smuciio mu se, nije ga briga, imao je on oduvek ,tu neku" crtu, To jeste mozda dobra skica za profil junaka nekog filma ii sanjani sagovornik nekog novinskog, teksta, ali stvarnost je drugacija. Ko bi, zaista, izabrao da Zivi na ulici?l Pige Dimitrije Durié Fotografije Igor Pavi¢evié .,Gde jedem? Kontejner, pa sta nadem Kako mi je? Mnogo lepo. Psuju me ipiju ju. A hoée ida kradu, eno ga tamo, pa ga pitajte...., pokazuje Rade na Goveka u sa~ ‘mom dnu zida pored kojeg zajedno leze. Evo, gledajte, pocepali su mi dep odneli noveanik. Sta ée da nadu, pa ni- Sta, Odakle mi, pa ja da imam, ja ne bih lezao ovde", dobacuje iz tog coska Sa: alli Hasanovie (56). ,Trideset pet godi- nna radnog staza, vise me nece. Bio sam u firmi jednoj, gradevinskoj, pa sam dobio otkaz, tehnoloski visak, i evo gde sam Ma Sta da priéam dalje... Snimala nas jednom i televizija, bili smo svuda, od Rade Durié do tuzioca, ali nista od nas." A njih, beskuénika, nesto je vise od 18,000 u Srbifi (naselili bi jedan manji grad) prema podacima poslednjeg po: pisa stanovnistva iz 2011. godine. A ko: liko li ih je tek danas? Ko, uostalom, ‘moze da izbroji jude koji Zive u prolazi ‘ma, haustorima, ispod mostova, u kar tonskim kui ¥ lina ulicama, odakle su prosle nedelje pokusali da ih skione. Ispred izloga prodavnice ,Springfild* na Bulevaru kralja Aleksandra, preko puta Tasmajdanskog parka, na beton. skom zidiéu postavijeni su metalni silj- i, urbani arhitektonski trend poznatiji kao ,odbrambena arhitektura* koji slu- Aiuglavnom kako bi se spreéilo korisée- nje kwvnih prostora koje nije onakvo ka kvim ga je vlasnik zamislio. Metalni sili koriste se uglavniom pro tiv beskucnika, kako bi se sprectlo da se oni okupljaju, sede, spavaju ili bors ve na nekom javnom prostoru. Ta an tibeskuénicka arhitektura* u svetu je prisutna veé neko vreme i ukljuduje ra- alieite mere odbrane, koje najées¢e nisu primetne na prvi pogled, od malih me- talnih siljaka do neudobnih klupa koje su podeljene metalnim razdelnicima kako se na njima ne bi moglo spavati Posle pisanja Nedeljnika i pritiska ja nosti,siljci ispred butika ,Springfild* brzopotezno su uklonjeni, a u Buleva- ru, svejedno, i dale se sreéu oni sto bi tu rado makar da prespavaju, uprkos onim drugima sto bi th, jednostavno, kao da smo beskucnike videli tek juée, sklonilREPORTAZA BESKUCNIC! Nije ovde reé 0 novom fenomenus, reci Ge Nedeljniku profesorka Filozofskog fakulteta Mirjana Bobi, autorka studi je ,Beskuénici “Beskuénistvo je postojalo i u pret hodnom sistemn socijalizma, ali je bilo nevidljivo pod uticajem, s jedne stra~ ne, snazne komunisti¢ke ideoloj je lv. pune drustvene jednakosti i so- lidarnosti. Na drugoj strani, ono je bilo prikriveno i zbog nedostatka stambe- nog prostora za sve, a posebno u uslovi ‘ma masovne imigracije ka gradovima", kage ona i objasnjava da se, uz takvo na: slede, od poéetka devedesetih, sa urusa- vvanjem soefjalizma, nadovezalo i novo" ili tranziciono beskuénistvo koje se ge nerige iz vise drustvenih ali liénih, po- rodiénih uzroka, Hla, restitucija, stan mi je konfisko- van, inije ni moj, nego tetkin I teéin, po: sle sam malo igao u inostranstvo, u Itai ju, ovo-ono, nisam uspeo... Tetka i teca su umrli, Brat se trenutno razvodi. § stra ima mali stan, ne slazemo se. Imam i tatu, ne slazemo se, U sukobu sam sa trecinom kuce, tako da mi je ovde bo- Ije, Pod krov hoeu, ali pod tatin neu" pria Getrdesetogodisnji David Dordevié koji ve¢ tri godine menja beton na kom Zivi. Zelenjak, Tas, pa Terazije, Ovde mi je bolje, sto da se svadam?* Tu svoju pricu nastavija Kolega. ,Isto, ‘majka mi Zivi na selu, van Beograda, sa njenim muzem ne mogu bas nikako da zivim. Ne elim nikome da smetam, niti da kukam. Mene su najurili, deca po inostran. stvu, rodbina nema finansije, stan ne mam, svako sebe gleda*, dodaje Sarajli Hasanovie Iva Brankovi¢ sa Departmana za soci jalni rad Fakulteta za medije i komuni kacije objasnjava da oni koji postaju bes- kucnici veoma esto nemaju nikakve ili veome oskudne sisteme neformalne podrske kao sto su porodica, prijateljii srodnic, Kako se to desilo da u Srbiji, valjenoj po gostoprimstvu i poznatoj po brojnim fa- rilijarnim vezama, danas gotovo da vise niko ine docekuje goste, a nekmoli neke rodake koji su ostali bez krova nad gla vom? Cak i kada srodnici postoje, oni ne maju adekvatne kapacitete ni dostup: ne resurse da odgovore na njihove kom- pleksne potrehe za podrskom i onda smo mi skloni da kazemo da je i porodica di- gla ruke od njih, kaze Iva Brankovic. »Covek kad oboli, ja nisam moguo da verujem, a to je Ziva istina, shvati da nema prijatelje. Apsolutno nijednog. Ja sam mogao za dvojicu, trojicu druga- ada stavim ruku w vatru, mistite da sty me pozvali... Ma dajl [zdali su me... Ma nisu me ni izdali, jednostavno, od tad me nisu pozvali. Kao da imam lepru, a ne kancer...", priéa Kolega, Zato Mirjana Bobi¢ | kaze da su bes- kuénici najéesée izlozeni etiketiranju, neretko ifizickim napadima, Ali je samo jos jedan od romantiénih mitova, proget stereotipima i predra sudama, da su beskuénici sami izabrali -takav* naéin Zivota, Lutalica, skitnica, alkoholicar, lopov, narkoman, bole- snik... Pukao je, nije izdr2ao, smudilo mu se, nije ga briga, ima je on oduvek Jedan od ,,povratnika“ u Prihvatiliste je i Sezdesetosmogodisnja I. H. ~Jedanaest godina sam spavala na pijaénoj limenoj tezgi, na snegu, na ledu, dan-noé. Seéam se te zime, no¢i, dvadeset ispod nule. Magla, prst se nije video. Znala sam da uzmem samo metlu i da Gistim, da se ne smrznem, znate Sta... A sve naoéigled policije i ljudi koji su tuda prolazili* 62 Nedeljnik 29 rovernbar 2018,stu neku* ertu, To Jeste mozda dobra Skica za profil junaka nekog filma ili sa~ njani sagovornik nekog novinskog tek sta, ali stvarnost je drugaéija. Ko bi, zai- sta, izabrao da 2ivi na ulici?! =Sudbina je tako htela*, kaze Kolega. -Niti sam alkoholi¢ar, niti narkoman, evo, pijem samo kaficu.” Iva Brankovic objasnjava da nam je ta- kva iskrivijena predstava plasirana 2a: jedno sa neoliberalnom idejom indi vidualizma, odnosno, iskrivijenom idejom liene slobode da se bira takva vr- sta ‘nekonvencionalnog’ aivotnog sti- 1a lisenog porodicnih i bilo Kojih drugih drustvenih stega, Ljude ne treba kriviti kada pribegnu takvoj argumentaciji, jer je strah od bes- -kucnistva jedan od najvecih egristencijal- nih strahova i cini svaku racionalizacijuo tome zasto se to nekom dogodilo psiho- loski veoma prihvatljivom, jer umiru- je paraligucu ideju da to moze da se desi bilo kome, pa imeni*, kaze ona. =Tanka je linija*, rekao bi jedan od onih sto st se zatekli te veceri u terazif skom prolazu. Prihvatiliste za odrasia i stara ica jecina je institucia koja prima beskuénike nasme- jer je lepo vreme, wa se spava iu hhodnicima. [sve ih je vise, Sto potvrduje i direktorka Prihwatilista Nevenka Nikié-Si- ‘matkovié. Od sedamdesetih, osamdesetih godina proslog veka, broj korisnika se do danas znatno poveéao. cada je Prihvatiliste osnovano, 1973, godine, smestajni kapacitet je bio do osamdeset Korisnika. Tih godina, Ijudi Koji su ovde radili morali su da se mno- go trude kako bi uopste opravdali posto: janost ove ustanove, buduci da je svega oko polovine kapaciteta bilo popunije- no. Sluzbe su ih, bukvalno, trazile na ulieama i dovodile ovde. Medu korisni cima su tada bili uglavnom miladi Ijudi pa Cak i éitave porodice, ne samo iz Sr bije nego i iz bivsih republika, Situaci- ja se umnogome promenila poslednjih godina. Danas ne moramo da ih trazi- ‘mo, oni dolaze sami, naravno, na osno- vu uputa centara za socijalni rad. Sve je vie starijih Ijudi koji se zadréavaju ovde ak i po isteku roka od Sest meseci. [ nas je smestajni kapacitet Pribvatilista sto éetiri, ali na smestaju ponekad ima- mo isto Cetrdeset, sto Sezdeset kor ka, a taj broj se narocito povecava zimi*, kaze Nevertka Niki¢-Simatkovic. Raznovrsna grupa Ijudi Zivi u ovoj in-~ stituciji; najmladi korisnik ima dvade- set éetiri, a najstariji devedeset pet godi- na, svi su razlicitih kultura, obrazovanja, navika, zdravstvenog i mentalnog stanja i pola, Mnoge smo ispratili odavde, ali su nam se i vraéall i po vise od petnaest puta*, kaze Nevenika Niki¢-Simatkovic, Jedan od tih ,povratnika* je i Sezcese tosmogodisna I. H. Koja se u Prifwvatili- Ste vragala vibe od deset puta -Jedanaest godina sam spavala na pi- jaGnoj limenoj tez, na snegu, na ledu, dan-noé. Seéam se te zime, noci, dvade~ set ispod nule, Magla, prs se nlje video. 2nala sam da uzmem samo met i da Gistim, da se ne smrenem, mate Sta... sve naocigled police i judi koji su tuda prolazili. Tu sam se mnogo razoéarala. | tu sam se ja razholela. Onda cetii ope- racije u jednom danu, na VMA, vide onaj jedan policajae, necu da mi Zena umre na uliei. Znali su da sam dobar covek, nisu dozvolil, jer svi su me oni znali tol’ke godine sam opstala, nisam ni od koga nista tradila, nisam pravila proble- ime, vidali su me. Evo veé tri godine se borim sa nogom, razlila mi se neka tee nost od éira na Zelucu, hitna me voza dan-noé..* Direktorka Prihvatilista kaze da situa- ciju beskuénika umnogome otezava ito Sto oni dolaze bez lienih karata. -=Ali, ono Sto je mozda i strasnije, do- laze Ijudi koji su izgubili svaku veru u sebe i kojima je, osim te materijalne, egzistencijaine brige koju dobiju ovde, ‘mnogo va2nija podrska za povratak drusivo." Zato su svi sagovornici Nedeljnika sa glasni ustavu da beskuénistvo nije samo problem pojedinca, niti porodice koja je zakazala, veé problem drustva koje ne odgovara na adekvatan naéin na potre- be svojih najranjivijih Canova. akon Zakona o socijalnom stanova- nju, Koji je donet 2009, Vlada Srbije je 2012. usvojila Nacionalnu strategiju so cijalnog stanovanja, gde se prvi put po: minje pojam beskuénika i preporueuje usvajanje evropske tipologije ETHOS. U njoj se navode instrument za sprecava- nje i suzbijanje beskuénistva, ali Akcio~ ni plan, Koji je usledio, nije u dovoljnoj ‘meri razradio konkretne naéine realiza- cije tog strateskog dokumenta, a poseb- Svedska, Drtave éiji ustaviizakoni neade- kvatno prepoznaju, pa samim tim {ine prate pojavu, odnosno ne po- seduju mrezu pribvatilista, sigur- nh kuéa su Spanija, Gréka | Por- tugalija. Procenjuje se da u Spaniji ima oko 40.000 beskuénika, dok i je, prema zvaniénim podacima, 23,000. U Grékoj ih je oko 20.000, Sto je vise nego pre 2009. kada je otpoéela kriza. U Portugaliji, najve- i broj beskuénika Zivi u Lisabonu i Portu, ali se procenjuje da ih je sve- ‘813.000, zbog nedostatka zvanig- nih statistika, Draave severa Evrope imaju veoma razvijene mehanizme kojima uspe- Sno otklanjaju drustvene uzroke ‘ovog problema i svode ga na indi- vidualne, pa je broj beskuénika re- alno mali. UDanskoj ivi, prema procena- ‘ma, poslednjih godina, 10.000 do 15,000 beskuénika, u Finskoj oko 7.000, sto je u poredenju sa poda: ‘cima iz osamdesetih godina prepo- lovljen broj Iiudi koji zive na uli UNorveskoj, taj broj kreée se oko 6.000. U Svedskoj je zabelezen ne- St0 vei bro}, oK0 34.000. URusiji, prema podacima viade, ‘tri miliona Ijudi su beskuénici, od toga milion éine deca, a 50.000 njih ivi u Moskvi. Zbog veoma hladnih zzima, veliki broj njih i umire. no trajnije resavanje i ukidanje beskué: nistva Mirjana Bobi¢isti¢e da je analiza siste- ma socifalne zastite u Srbiji pokazala da je beskuenistvo i dalje zanemareno, ,Odnosno nedovoljno prepoznato i politicki tretirano, pa éak i najuze shva- eno, kao pravo na adekvatno stanova- nje koje je Jedno od osnovnih Ijudskih prava." N