PLANIRANJE SAOBRAĆAJA

- Izvod iz vježbi -

Predmetni nastavnik:
Doc. dr. Valentina Basarić, dipl.ing.saobr.

Viši asistent:
MSc Slavko Davidović, dipl.ing.saobr.

april, 2017

1
ZADATAK 1

Grad veličine 40 000 stanovnika u periodu vršnog opterećenja ima relativnu raspodelu
putovanja (%) prema sledećoj tabeli:

Tabela: Relativna raspodela putovanja

Izvorne zone
Ciljne zone
1 2 3 4 5
1 4,1 22,3 38,4 12,6 22,6
2 31,3 5,8 32,2 19,9 10,8
3 32,4 27,3 10,1 14,1 16,1
4 37,3 11,8 32,4 3,4 15,1
5 39,9 28,3 14,6 10,5 6,7

Ukupan broj putovanja u periodu vršnog opterećenja iznosi 11 675 putovanja sa relativnom
raspodelom ciljnih krajeva (%) prema datom pregledu:
Tabela: Relativna raspodela ciljnih krajeva putovanja
Zona cilja 1 2 3 4 5
% putovanja 21,8 18,7 19,8 23,8 15,9

Učešće putovanja u periodu vršnog sata iznosi 12 % ukupnog dnevnog broja putovanja.

Izračunati:
a) Broj izvornih, ciljnih i unutarzonskih putovanja po zonama i ukupno i
b) Mobilnost stanovnika.

Rešenje:
a)
Tabela: Broj ciljnih putovanja svake zone u periodu vršnog opterećenja
Zona cilja 1 2 3 4 5
broj
2545 2183 2312 2779 1856
putovanja

Tabela: Matrica međuzonskih putovanja u periodu vršnog opterećenja

Ciljne Izvorne zone

zone 1 2 3 4 5 Σ
1 104 568 977 321 575 2545
2 683 127 703 434 236 2183
3 749 631 234 326 372 2312
4 1037 328 900 94 420 2779
5 741 525 271 195 124 1856
Σ 3314 2179 3085 1370 1727 11675

2
 b)
11675100
Ukupan dnevni broj putovanja = = 97 292 putovanja
12

ukupan dnevni broj putovanja

Mobilnost= =2,4323 putovanja po stanovniku/dan
broj stanovnika

ZADATAK 2.

Dati su:
 Broj stanovnika u gradu 175 000
 Dnevna mobilnost stanovnika 2,5 putovanja po stanovniku/dan
 Učešće putovanja u periodu vršnog opterećenja 12,0 %
 Učešće radnih putovanja 17 %
 Prosečna dužina putovanja 5,2 km
 Prosečno vreme putovanja 18,7 min
Izračunati:
 Ukupan dnevni broj putovanja
 Transportni rad
 Transportno vreme
 Prosečnu brzinu putovanja
 Broj putovanja sa svrhom "posao"
 Broj putovanja u periodu vršnog opterećenja
 Broj zaposlenih

Rešenje:

- Ukupan dnevni broj putovanja = 175 000 · 2,5 = 437 500 putovanja/dan
- Transportni rad = 437 500 · 5,2 = 2 275 000 putnik km.
- Transportno vreme = 437 500 · 18,7 = 8 181 250 min.
- Prosečna brzina putovanja :
5,2
V= · 60 = 16,68 km/h
18,7
17
- Broj putovanja sa svrhom "posao" = · 437 500 = 74 375 putovanja
100
12
- Broj putovanja u periodu vršnog opterećenja = · 437 500 = 52 500 putovanja
100
74375100
- Broj zaposlenih: = 82 639 zaposlenih
90

3
ZADATAK 3.

Dati su:
 Broj zaposlenih po mestu rada u gradu 52 200
 Broj dnevnih migranata (radne migracije) 4 850
 Učešće učenika i studenata u ukupnom broju stanovnika 22 %
 Učešće zaposlenih stanovnika 43 %
 Učešće radnih i školskih putovanja u periodu vršnog sata 83 %
 Učešće putovanja u vršnom satu 15 %
 Stepen motorizacije 275 p.a./1000stanovnika
 Mobilnost 2,2 putovanja po stanovniku/dan

Izračunati:
 Broj stanovnika
 Ukupan dnevni broj putovanja
 Prosečan dnevni broj putovanja sa svrhom “posao” i svrhom “škola”
 Ukupan broj putovanja u periodu vršnog sata i broj putovanja sa svrhom “posao” i svrhom
“škola” u vršnom satu
 Broj putničkih automobila

Rešenje:

- Broj zaposlenih stanovnika u gradu: 52 200 – 4 850 = 47 350

100
- Ukupan broj stanovnika iznosi : 47 350 · = 110 116
43
22
- Ukupan broj učenika i studenata u gradu iznosi: 110 116 · = 24 226
100
- Ukupan dnevni broj putovanja : mobilnost · ukupan broj stanovnika =
= 2,2 · 110 116 = 242 255 putovanja/dan

- Broj zaposlenih, odnosno broj učenika i studenata u nekom gradu, može se uzeti kao
pokazatelj ukupnog broja radnih odnosno školskih putovanja, s tim što se najčešće od tog broja
oduzima oko 10 % ukupnog broja zaposlenih odnosno đaka. Iskustvo je pokazalo da toliko prosečno
đaka i radnika odsustvuje svakodnevno, iz raznoraznih razloga: godišnji odmori, bolovanja. Takođe,
prilikom izračunavaja ukupnog broja putovanja, neophodno je dodati i broj svakodnevnih migracija. U
ovom zadatku dat je samo broj radnih migracija:

- Prosečan dnevni broj putovanja sa svrhom posao =

= 52 200 – 0,1· 52 200 = 46 980
- Prosečan dnevni broj putovanja sa svrhom škola =
= 24 226 – 0,1 · 24 226 = 21 803
15
- Ukupan broj putovanja u vršnom satu : 242255· = 36338
100
- Broj radnih i školskih putovanja u periodu vršnog sata : 36 338 · 0,83 = 30 161
- Broj putničkih automobila iznosi: 110 116 · 275/1000 = 30 28

4
ZADATAK 4.

Grad sa ukupno 55 276 stanovnika i prosečnom veličinom domaćinstva od 3,22 člana ima 11
259 registrovanih putničkih automobila. U dužem vremenskom periodu prosečan godišnji priraštaj
stanovništva iznosi 0,5 %. Broj registrovanih putničkih automobila u poslednjih pet godina raste po
stopi od 3 % godišnje sa tendencijom da se takav trend nastavi u narednom dugoročnom periodu.

Izračunati:
 Stepen motorizacije po petogodištima za naredni dvadesetogodišnji period.
 Za koliko godina će stepen motorizacije dostići nivo od 1 putničkog
automobila/1domaćinstvo?

Rešenje:

 za prvih pet godina:

- broj stanovnika (Bs): Bs = 55 276 · 1,005(n) = 56 672; n-broj godina
- broj putničkih automobila (Bpa): Bpa = 11 259 · 1,03 = 13 053
(n)

Bs
- broj domaćinstava (Bd): Bd = = 17 600
3,22
- stepen motorizacije za prvo petogodište (Sm):
Bpa
Sm = = 0,74 p.a./1domaćinstvo ili Sm = 230 p.a./1000stanovnika
Bd
Tabela: Stepen motorizazije Sm(p.a./1000stan.) po petogodištima
godine 0 5 10 15 20
Sm(p.a./1000stan.) 204 230 261 295 333

Tabela: Stepen motorizazije Sm (p.a./1dom.) po petogodištima

godine 0 5 10 15 20
Sm(p.a./1dom.) 0,66 0,74 0,84 0,95 1,07

 Stepen motorizacije će za 18 godina dostići nivo od 1 p.a./1 dom.

x
1 pa B  1,03 
= pa =0,6559  
1 dom. Bd  1,005 
x
 1,03 
 1,005  =1,525 / ln
 
1,03
x ln = ln1,525
1,005
x = između 17 i 18 godine

5
ZADATAK 5.

Grad sa ukupno 187 500 stanovnika i prosečnom veličinom domaćinstva od 3,12 člana ima 37
500 registrovanih putničkih automobila. U dužem vremenskom periodu prosečan godišnji priraštaj
stanovništva iznosi 0,3 %. Broj registrovanih putničkih automobila u poslednjih pet godina raste po
stopi od 2 % godišnje sa tendencijom da se takav trend nastavi u narednom desetogodišnjem periodu,
posle čega opada na 1,5% godišnje.

Izračunati:
 Stepen motorizacije po petogodištima za naredni dvadesetogodišnji period.
 Za koliko godina će stepen motorizacije dostići nivo od 1 putničkog
automobila/1domaćinstvo.

Rešenje:

 Stepen motorizacije po petogodištima za naredni dvadesetogodišnji period

Tabela: Stepen motorizazije Sm (p.a./1dom.) po petogodištima

godine 5 10 15 20
Sm(p.a./1dom.) 0,68 0,74 0,78 0,84

 Stepen motorizacije će prema očekivanim stopama rasta za 35 godina dostići nivo od 1 p.a./1
dom.
x x1
1 pa Bpa 45712 3,12  1,015  1  1,015 
= =   = 0,738  
1dom. B d 193202  1,003   1,003 
x1
 1,015 
1,355 =   /ln
 1,003 
x1 = između 25 i 26 godine
x = x1 + 10 = između 35 i 36 godine stepen motorizacije će dostići nivo od 1 p.a./1dom.

6
ZADATAK 6.

Broj stanovnika na jednom gradskom području iznosi 15 250 pri čemu je područje podeljeno
na 5 saobraćajnih zona. Prosečna mobilnost stanovnika na posmatranom području iznosi 2,62
putovanja na dan. Relativne vrednosti izvornih krajeva putovanja iznose: 0,17; 0,15; 0,23; 0,35 i 0,10
respektivno. Verovatnoće privlačenja putovanja u zonu "j" iz zone "i" date su u tabeli:
Tabela: Verovatnoće privlačenja putovanja
Izvorne Ciljne zone
zone 1 2 3 4 5
1 0,21 0,15 0,31 0,23 0,10
2 0,16 0,32 0,21 0,12 0,19
3 0,08 0,17 0,26 0,36 0,13
4 0,41 0,00 0,52 0,07 0,00
5 0,19 0,12 0,16 0,21 0,32

Izračunati:
1. Matricu putovanja Tij
2. Verovatnoće generisanja putovanja iz zone "i" u zonu "j"

Rešenje:
1) Ukupan dnevni broj putovanja iznosi: 15 250 · 2,62 = 39 955 putovanja/dan nakon čega slede
vrednosti produkcije:
P1 = 39 955 · 0,17 = 6792; P2 = 39 955 · 0,15 = 5993;
P3 = 39 955 · 0,23 = 9190; P4 = 39 955 · 0,35 = 13984;
P5 = 39 955 · 0,10 = 3996

Tabela: Matrica međuzonskih putovanja

Izvorne Ciljne zone

zone 1 2 3 4 5 Σ
1 1426 1019 2106 1562 679 6792
2 959 1918 1259 719 1139 5993
3 735 1562 2389 3308 1195 9190
4 5733 0 7272 979 0 13984
5 759 480 639 839 1279 3996
Σ 9613 4978 13664 7408 4291 39955

2)
Tabela: Verovatnoće generisanja iz zone "i" u zonu "j"

Izvorne Ciljne zone

zone 1 2 3 4 5
1 0,148 0,205 0,154 0,211 0,158
2 0,100 0,385 0,092 0,097 0,265
3 0,076 0,314 0,175 0,447 0,278
4 0,596 0,000 0,532 0,132 0,000
5 0,079 0,096 0,047 0,113 0,298

7
ZADATAK 7.

Dat je šematski prikaz ulične mreže i položaj centroida zona:

 Izvršiti kodiranje mreže i formirati kodnu listu.
 Za tako definisanu mrežu uraditi stablo minimalnih putanja za proizvoljno izabran par saobraćajnih
zona .

Rešenje:

 Kodiranje mreže i formiranje kodne liste

17 16 25 15

26
4
14
2
20 13
1 19 18 24
21 3 23

10 11 22 12

Slika: Kodiranje mreže

Tabela: Kodna lista
Broj
I veza II veza III veza
Broj čvora veza u
N L V C N L V C N L V C
čvoru
1 2 20 100 10 12000 21 150 10 12000
2 1 24 100 10 13000
3 2 22 150 10 15000 23 350 10 15000
4 2 25 100 10 15000 26 300 10 15000
10 2 11 150 50 700 20 400 60 800
11 3 21 300 45 700 10 150 50 700 22 800 60 800
12 2 22 350 60 800 23 150 55 750
13 3 14 150 55 750 23 250 55 750 24 250 50 700
14 3 13 150 55 750 15 250 55 750 18 700 50 700
15 2 14 250 55 750 25 650 60 800

8
 16 3 17 200 55 700 25 600 60 800 26 200 45 650
17 2 16 200 55 700 20 500 60 800
18 3 14 700 50 700 19 300 50 800 24 400 45 650
19 1 18 300 50 800
20 3 01 100 10 12000 10 400 60 800 17 500 60 800
21 2 01 150 10 12000 19 150 55 750
22 3 03 150 10 15000 11 800 60 800 12 350 60 800
23 3 03 350 10 15000 12 150 55 750 13 250 55 750
24 3 02 100 10 15000 13 250 50 700 18 400 45 650
25 3 04 100 10 15000 15 650 60 800 16 600 60 800
26 2 04 300 10 15000 19 250 55 750

N – šifra čvora;
L – dužina (m);
V - brzina (km/h);
C – kapacitet (voz/h)

9
▲ centroid
10,11... – čvorovi na mreži
250 - rastojanje između čvorova

Slika: Formiranje "stabla" minimalnih putanja između zona 1 i 2

10
ZADATAK 8.

U okviru proizvoljno nacrtanog radijalno-prstenastog sistema ulične mreže formirati skup od 5

međusobno susednih saobraćajnih zona. Izvršiti kodiranje mreže i formirati kodnu listu.

Rešenje:

10

17 19 39 11
27
40
18 1 20
38
28
5 26 37
16
2 12
29 25 36 21

30
34
4 3
24 33
31 22
32
15 23 35 13

14

Slika: Hipotetički primer položaja pet saobraćajnih zona u okviru radijalne ulične mreže i njeno
kodiranje

Tabela . Kodna lista

Broj
Broj I veza II veza III veza IV veza V veza VI veza VII veza VIII veza
veza u
čvora N L V C N L V C N L V C N L V C N L V C N L V C N L V C N L V C
čvoru
1 3 38 150 10 9000 39 80 10 9000 40 100 10 9000
2 3 36 80 10 8000 37 80 10 9000 38 170 10 7000
3 3 33 150 10 8000 34 150 10 9000 35 100 10 8000
4 4 29 170 10 9000 30 80 15 8000 31 100 10 8000 32 100 10 9000
5 4 26 100 10 8000 27 180 10 8000 28 100 10 9000 29 170 10 8000
10 3 11 400 60 800 17 400 60 800 19 200 55 750
11 3 10 400 60 800 12 400 60 800 20 200 55 750
12 3 11 400 60 800 13 400 60 800 21 200 55 800
13 3 12 400 60 800 14 400 60 800 22 200 60 750
14 3 13 400 60 800 15 400 60 800 23 200 55 750
15 3 14 400 60 800 31 150 55 750 32 130 55 750

11
16 3 28 230 60 800 29 150 55 750 31 250 60 800
17 3 10 400 60 800 27 100 50 650 28 270 55 750
18 4 19 300 55 750 26 150 55 750 27 100 50 650 41 350 55 750
19 4 10 200 55 750 18 300 55 750 39 150 55 750 40 100 55 750
20 4 11 200 55 750 37 200 55 700 38 100 55 750 39 150 55 750
21 4 12 200 55 800 22 300 60 800 36 100 55 750 37 100 50 700
22 4 13 200 60 750 21 300 60 800 34 100 55 750 35 180 55 750
23 4 14 200 55 750 24 200 60 800 35 150 55 750 33 120 60 800
24 4 23 200 60 800 30 100 50 650 32 70 55 750 41 350 60 800
25 4 30 200 50 650 26 150 55 750 29 100 55 750 41 350 60 800
26 3 5 100 10 8000 18 150 55 750 25 150 55 750
27 3 5 180 10 8000 17 100 50 650 18 100 50 650
28 3 5 100 10 9000 16 230 60 800 17 270 55 750
29 4 4 170 10 9000 5 170 10 8000 16 150 55 750 25 100 55 750
30 3 4 80 15 8000 24 200 50 650 25 200 50 650
31 3 4 100 10 8000 15 150 55 750 16 250 60 800
32 3 4 100 10 9000 15 130 55 750 24 70 55 750
33 3 3 150 10 8000 23 120 60 800 41 250 60 800
34 3 3 150 10 9000 22 100 55 750 41 250 55 750
35 3 3 100 10 8000 22 180 55 750 23 150 55 750
36 3 2 80 10 8000 21 100 55 750 41 250 55 750
37 3 2 80 10 9000 20 200 55 700 21 100 50 700
38 4 1 150 10 9000 2 170 10 7000 20 100 55 750 41 250 60 800
39 3 1 80 10 9000 19 150 55 750 20 150 55 750
40 3 1 100 10 9000 19 100 55 750 41 250 60 800
33 250 60 24 350 60 25 350 60 18 350 55
41 8 40 250 60 800 38 250 60 800 36 250 55 750 34 250 55 750
800 800 800 750

N – šifra čvora; L – dužina (m); V - brzina (km / h); C – kapacitet (voz / h)

12
ZADATAK 9.

Za dati izgled i parametre dela ulične mreže na jedan od uobičajenih načina izvršiti kodiranje
mreže. Veza 102-103 je jednosmerna u smeru 102-103. U čvoru 105 zabranjena su sva skretanja (i
desno i levo).

Veza L(m) V(km/h) C(voz/h)

010-101 150 7 15000
101-102 350 35 1200
102-103 280 25 800
102-105 300 35 1200
105-104 400 40 1500
105-107 325 35 1200
105-106 420 42 1500

103
104

105 101

107 102

106 10

Rešenje:

Tabela: Kodna lista

Broj Broj Veza 1 Veza 2 Veza 3

čvora veza Broj L V C Broj L V C Broj L V C
101 2 010 150 7 15000 102 350 35 1200 - - -
102 3 101 350 35 1200 103 280 25 800 109 300 35 1200
103 0 - - - - - - - - - - - -
104 1 108 400 40 1500 - - - - - - - -
108 2 104 400 40 1500 106 420 42 1500 - - - -
109 2 102 300 35 1200 107 325 35 1200 - - - -
106 1 108 420 42 1500 - - - - - - - -
107 1 109 105 35 1200 - - - - - - - -

13