PREDAVANJE 1 (PROF. D.

KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 1

ELEKTROSTATIKA

1. Kratak istorijski uvod

Prva ljudska saznanja o elektricitetu potiču jošiz antič kog doba, kada je oko 600. godine pre
naš e ere grčki filosof Tales iz Mileta opisao pojavu da ćilibar, tj. ž uti jantar (tvrda, okamenjena
smola) koji su grčki trgovci kupovali od nomadskih plemena sa obale Baltič kog mora i koji je na
starogrčkom jeziku nazvan " "  =onaj (kamen) koji privlač iima interesantnu osobinu da
kada se protare vunenom tkaninom privlač i lake delić e materije (slamu, suvo liš će, komadić e lane-
og platna, itd.). Teofrast, najistaknutiji Aristotelov uč enik, piše istoriju filosofije prirode i pominje
"kamen" (mineral) "linkurion", koji navodno ima jošveću moćprivlač enja od ćilibara. Nije poznato
koji je to mineral Teofrast imao u vidu, ali savremeni minerolozi pretpostavljaju da je rečo topazu,
cirkonu, ili turmalinu. Mnogo docnije, usvojeno je da sâma rečelektricitet označava prisustvo naro-
čitog fizičkog agensa na telima koji izaziva određeni skup pojava, među koje spada i pomenuto pri-
vlač enje lakih tela. Za svako telo kod koga se može zapaziti prisustvo takvog agensa kaže se da je
naelektrisano. Inač e, samu reč"elektricitet" (koja u slobodnom prevodu znač i "nać ilibarisavanje") u
nauku je oko 1600. godine uveo engleski nauč nik i hirurg na dvoru engleske kraljice Elizabete I,
Viljem Džilbert  William Gilbert (1540-1603) , koji je pored električ nih, daleko viš e izučavao mag-
netske pojave i prvi je opisao prirodan Zemljin magnetizam u svom delu "De magnete magnetisque
corporibus ... ".
Osim ć ilibara, trenjem se mogu naelektrisati joši staklo, porculan, tvrda guma, razne vrste
smola, itd. Istorijski gledano, najstariji nač in naelektrisavanja ili elektrizovanja tela je putem trenja,
koje predstavlja samo vid elektrizovanja dodirom, a jedina uloga trenja je realizacija prisnog meha-
nič kog kontakta između tela koja se elektrizuju.
Tela se mogu naelektrisati i pomoć u elektrostatič ke indukcije ili influencije (=uticaj, upliv, de-
lovanje), koja se primenjuje za elektrizovanje metala.
Na osnovu eksperimentalnih zapaž anja vezanih za elektrizovanje tela putem trenja, Dž ilbert je
uoč io da se, u suš tini, mogu razlikovati dve grupe materijala: (a) elektrici (ć ilibar, svila, staklo, itd.)
 koji se trenjem mogu naelektrisati i (b) neelektrici (metali)  kod kojih trenjem to nije moguće
postić i. Skoro č itav jedan vek kasnije, francuski istraživačdi Fe  du Fay (1698-1739)pokazao je
da razlika između ovih grupa materijala ne poč iva na njihovoj različ itoj sposobnosti da se naelektri-
šu, većna različ itoj sposobnosti zadrž avanja naelektrisanja na mestu pojave. Danas se materijali u
električ nom pogledu dele prema sposobnosti provođenja elektriciteta u sledeće tri grupe:

 Provodnici, u koje spadaju metali kao provodnici prve i elektrolitič

ki rastvori kiselina, baza i
soli (tj. elektroliti) kao provodnici druge vrste
 Poluprovodnici
 Dielektrici, ili izolatori

Mada idealni provodnici i izolatori ne postoje, ipak, u savremenoj tehnič koj praksi usvojeno
ću 10 1020 puta manjom od
15
je da se izolatorima smatraju svi materijali sa električnom provodnoš
električne provodnosti dobrih metalnih provodnika.
Posmatranjem uzajamnog mehanič kog dejstva naelektrisnih tela, ustanovljeno je postojanje
privlačnih (atrakcionih) i odbojnih (repulzionih) sila. To je i navelo di Fea da pretpostavi postojanje
dve vrste naelektrisanja: "staklastog" koje po savremenoj konvenciji označ avanja naelektrisanja
odgovara pozitivnom naelektrisanju staklene š ipke protrljane svilenom tkaninom i "smolastog" koje
prema istoj konvenciji odgovara negativnom naelektrisanju ebonitne š ipke protrljane krznom, ili vu-
nenom tkaninom.
 PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 2

Nasuprot di Feovoj dualistič koj hipotezi o prirodi elektriciteta (postojanje dve različite vrste
naelektrisanja), američ ki eksperimentator Benž emin Frenklin  Benjamin Franklin (1706-1790) ,
postavio je unitarističku hipotezu po kojoj u prirodi postoji samo jedna vrsta elektriciteta prisutna
do izvesne mere na svim, pa č ak i na nenaelektrisanim telima (za koja se kaž e da su u električ no
neutralnom stanju). Viš ak naelektrisanja na telu preko normalnog pretpostavljenog iznosa Frenklin
je označ avao sa "+", a manjak sa "-", š to prema di Fe-ovoj konvenciji odgovara staklastoj, odnosno
smolastoj vrsti naelektrisanja, respektivno.
Ipak, kod obe pomenute hipoteze zajednič ko je bilo to što je elektricitet smatran impondera-
bilnim, kontinualnim nestiš ljivim fluidom. Međutim, savremena nauka o elektricitetu eksperimen-
talno je utvrdila da elektricitet ima diskretnu, a ne kontinualnu strukturu i da se u prirodi javlja u
elementarnim (nedeljivim) pozitivnim i negativnim iznosima (kvantima) kao i njihovim celobroj-
nim umnoš cima (videti u udž beniku: Milikenov ogled-član 1.1.2 i Zakoni elektrolize-č lan 1.1.3).
Takođe, utvrđeno je i da se pod određenim uslovima elektricitet u kretanju makroskopski ponaš a
kao nekakav nestiš ljivi fluid.
Telo neutralno u električ nom pogledu, ima podjednak broj protona i elektrona. Nejonizovani
atomi ponaš aju se posmatrano iz tač aka izvan atoma kao električ no neutralni sistemi; jezgro atoma
10 10 
-15 -14
ima približno oblik sfere radijusa 2 m , zavisno od vrste atoma. Polupreč nici elektrona
10 
-15
koji se kreću oko jezgra reda su velič ine oko 5 m , dok je polupreč nik atoma znato već i i iz-
nosi oko 10-10  m=1  Å . Dakle, između atomskog jezgra i elektronskog omotač a postoji ogroman
"prazan" prostor koji se zove vakuum. Za telo sa manjkom elektrona kaž e se da je pozitivno, a za
telo sa viš
kom elektrona da je negativno naelektrisano.

 Fizič ka velič ina koja opisuje stepen, odnosno meru naelektrisanosti nekog tela, zove se količi-
na elektriciteta, količina naelektrisanja, ili električ
no optereć enje. Količ ina elektriciteta je skalarna,
algebarska velič ina, čija numerička vrednost govori, ili o viš ku, ili o manjku elektrona na nekom te-
lu i označava se sa Q kada je vremenski konstantna, a sa q ako je vremenski promenljiva. Jedinica
za količinu elektriciteta nosi naziv Kulon  Cpo francuskom istraž ivač u Kulonu  Charles August de
Coulomb (1736-1806) , koji je otkrio zakon uzajamnog mehaničkog dejstva naelektrisanih kvazi-
punktualnih tela. Danas je poznato da je svaka pozitivna (negativna) količ ina elektriciteta celobro-
jan umnožak jedne određene pozitivne (negativne) elementarne količ ine elektriciteta, koja se zove
pozitivan (negativan) električ ni kvant. Moduli pozitivnih i negativnih električ nih kvantova jednaki
su modulu naelektrisanja elektrona tj.  e, a sâmo naelektrisanje elektrona je e -1,602 10-19 [C].

2. Određivanje električnih kvantova iz zakona elektrolize

Sve do pojave elektronske teorije krajem XIX veka u fizici je preovladavalo shvatanje da
električnu struju obrazuje kretanje kontinualnog nestiš ljivog fluida. Iako takvo vrlo uproš ćeno shva-
tanje nije pružalo dublji uvid u samu suš tinu strujnih pojava, ono nije ni smetalo otkrivanju mnogih
kvantitativnih odnosa između električne struje i propratnih pojava, kao š to su: magnetsko polje,
toplotni (Dž ulov) efekat i elektroliza. Kvantitativni zakoni elektrolize koje je otkrio Faradej naveli
su Helmholca da jošjoš1881. godine ukaž e na diskretnu prirodu strukture elektriciteta i pretpostavi
postojanje "atoma elektriciteta", odnosno nedeljivih, elementarnih električ nih optereć enja. Pojavu
elektrolize otkrio je 1808. godine Dejvi [Humphry Davy (1778-1829)], a njene osnovne zakone koji
su odigrali važnu ulogu u otkriću diskretne strukture elektriciteta, Majkl Faradej  Michael Faraday
(1791-1867)1833. godine. Sada ć emo pokazati kako se električ ni kvanti mogu odrediti iz Farade-
jevih zakona elektrolize. Na sl. 1a je prikazan elektrohemijski voltametar sa vodenim rastvorom
srebro-nitrata (AgNO3). Voltametar je uređaj za elektrolizu u obliku staklene, ili porculanske posu-
de, najčeš će sa vodenim rastvorom neke kiseline, baze, ili soli (elektrolit). U voltametar su uronjene
dve ploč aste, ili š
tapićaste metalne ili grafitne elektrode A (anoda) i K (katoda).
 PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 3

A K S
A K

I
AgNO3 AgNO3
+ +
H2O H2O
E

Ag Ag Ag Ag R

Voltametar Voltametar
` (a) (b)

Sl. 1

U voltametru na sl. 1a odvija se proces elektrolitič

ke disocijacije srebro-nitrata, koji je rever-
zibilnog karaktera i odvija se po zakonu:

AgNO3 V Ag + + NO3ˉ
.

Pretpostavimo da se zatvaranjem prekidač a S voltametar uključi u električno kolo zajedno sa

otpornikom R i izvorom konstantne elektromotorne sile E (sl. 1b). U rastvoru srebro-nitrata između
elektroda uspostavi se električ no polje, koje ima ponderomotorno dejstvo na pozitivne jone srebra
(katjoni) i negativne jone kiselinskog ostatka (anjoni). Pod njegovim dejstvom, katjoni se kreću pre-
ma katodi, a anjoni prema anodi, obrazujuć i tako u rastvoru dvokomponentnu, jonsku, kondukcionu
jednosmernu struju. Struja otpornika R i ž ičanih vodova koji povezuju elemente kola je elektronska,
kondukciona jednosmerna struja. U ovom sluč aju se u rastvoru odvija ireverzibilan proces elektro-
lize po zakonu:

AgNO3  Ag + + NO3ˉ
.

Električna neutralizacija jona srebra na katodi dovodi do talož enja srebra na njoj i povećanja
mase katode, a na anodi nastupa sekundarna hemijska reakcija električ no neutralisanog kiselinskog
ostatka NO3 (inač e, hemijski vrlo reaktivnog) sa srebrom, tako da se formira srebro-nitrat rastvorljiv
u vodi. Krajnji rezultat elektrolize u ovom sluč aju je aktivni transport srebra sa anode koja se "ota-
pa", prema katodi koja "deblja", pri č emu koncentracija srebro-nitrata u rastvoru ostaje stalna. Ot-
pornik R je vezan u kolo radi kontrole i/ili ograničenja intenziteta struje I kola.
Na sl. 2 prikazana je aparatura za proveru Faradejevih zakona elektrolize. Procesi koji se od-
vijaju u prvom voltametru pri postojanju stalne jednosmerne struje I u kolu nakon zatvaranja preki-
dača S opisani su prethodno.

A K A K A K
I

AgNO3 CuSO4 HCl

+ + +
H2O H2O H2O E

Ag Ag Cu Cu Pt Pt R

Voltametar 1 Voltametar 2 Voltametar 3

Sl. 2
 PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 4

U drugom voltametru na sl. 2 sa bakarnim elektrodama, pri stalnoj jednosmernoj struji u kolu,
odvijaju se sledeć
i procesi:

(1) Elektrolitič
ka disocijacija bakar-sulfata po zakonu,

CuSO 4  Cu++ + SO4 ˉˉ

.

(2) Joni bakra odlaze na katodu, a joni radikala SO4‾‾na anodu. Nakon neutralizacije jona na odgo-
varajućim elektrodama prema izrazima,

Cu++ + 2e  Cu i SO4 ˉˉ- 2e  SO 4,

elektroliza molekula bakar-sulfata je završ

ena.

(3) Neutralisani joni bakra talož e se na katodi, a hemijski vrlo aktivni neutralizovani joni radikala
koji ne mogu da opstanu u slobodnom stanju, stupaju u hemijsku reakciju sa anodom po zakonu
SO 4+Cu  CuSO 4 stvarajuć i bakar-sulfat. Koncentracija bakar-sulfata u rastvoru ostaje stalna, a
proces elektrolize, uključ ujući i sekundarnu reakciju, svodi se na aktivan transport bakra sa anode
na katodu. U stvari, bakar sa anode prvo prelazi u elektrolit u obliku bakar-sulfata, a zatim se iz
elektrolita izdvaja na katodi. Ovaj proces primenjuje se u proizvodnji i elektrolitič kom preč išćava-
nju bakra.
Ako bi se umesto anode od bakra upotrebila hemijski vrlo postojana anoda od platine, ili gra-
fita, neutralizovani radikali SO 4 stupili bi u hemijsku reakciju sa rastvarač
em (vodom) i dobila bi se
sledeć a reakcija,

2SO 4 + 2H2O  2H2SO 4 + O2,

te bi krajnji produkti elektrolize i sekundarne reakcije u ovom slučaju bili drugačiji nego prethodno.
U trećem voltametru na sl. 2 elektroliza se odvija po sledećem zakonu,

HCl  H+ + Cl ˉ
,

pa se na katodi neutrališu vodonikovi, a na anodi joni hlora. Platinske elektrode su postojane i ne

stupaju u hemijsku reakciju sa neutralizovanim jonima rastvora.
Na osnovu rezultata i zapažanja do kojih je doš ao kroz brojne eksperimente sa elektrolizom,
Faradej je 1833. godine ustanovio sledeć a dva zakona:

 Prvi Faradejev zakon elektrolize: Masa supstancije m koja se pri elektrolizi izdvoji na ne-
koj elektrodi srazmerna je količini elektriciteta 
Qkoja protekne kroz rastvor, tj., m=K
Q , gde je K
kg/Celektrohemijski ekvivalent izdvojene supstancije, č ija velič
ina jedino zavisi od vrste izdvoje-
ne supstancije, a ne i od jačine struje rastvora, temperature, pritiska, oblika i uzajamnog polož aja
elektroda.

Ako u elektrolitu postoji stalna jednosmerna struja intenziteta I, tada kroz rastvor za vreme t
protekne količina elektriciteta Q=It, pa se prvi Faradejev zakon može napisati u obliku m=K  
I
t.
Za supstanciju molarne mase A  kg/moli valentnog broja v, velič ina A/v kg/molzove se
hemijski ekvivalent te supstancije.

 Drugi Faradejev zakon elektrolize: Elektrohemijski ekvivalent supstancije srazmeran je nje-

C/mol eksperimentalno
nom hemijskom ekvivalentu A/v, odnosno, K=A/(Fv), gde je F=96 497 
određena Faradejeva konstanta.
 PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 5

Iz Faradejevih zakona sledi m=A 

Q/(Fv), tj. da je masa supstancije izdvojene na elektrodi
direktno srazmerna količini elektriciteta 
Qprotekloj kroz rastvor i njenom hemijskom ekvivalentu
A/v. Na osnovu toga, drugom Faradejev zakonu može se dati sledeći alternativan oblik:

 Drugi Faradejev zakon elektrolize (alternativan oblik): Mase supstancija m1, m2, ..., mn,
koje se izdvoje na elektrodama voltametara sa jednakim proteklim količinama elektriciteta, direktno
su proporcionalne hemijskim ekvivalentima supstancija,

m1 : m2 : ... : mn=A1/v1 : A2/v2 : ... : A n/vn.

Sada ć emo pokazati kako se iz Faradejevih zakona elektrolize mogu odrediti električni kvanti.
Pretpostavimo da se u procesu elektrolize u kolu na sl. 2 (prekidačS-zatvoren) prema nekoj uoč enoj
elektrodi kreću joni supstancije i-te vrste, mase mi, naelektrisanja Qi i broja valencija vi. Ako se po-
sle izvesnog vremena na toj elektrodi neutrališ e n jona posmatrane supstancije, tada je kroz rastvor
protekla količina elektriciteta, Q=nQi, dok je masa izdvojene supstancije,

m=nmi=(mi/Qi)Q=
(mi NA)/(Qi NA)
Q,

gde je NA=6,0225 1023 mol-1 -Avogadrov broj. Kako je molarna masa supstancije i-te vrste jednaka
Ai =N Ami, tada je m=(Ai Q)/(Qi
NA). Međutim, poš to je prema Faradejevim zakonima m=Ai Q /(Fvi),
to se kombinovanjem prethodne dve relacije dobija  QiNA=Fvi, odnosno  Qi 
=(F/NA)vi . Pošto je broj
valencija vi uvek prirodan, to se iz poslednje relacije zaključ uje da je naelektrisanje Qi jona bilo
koje vrste u bilo kojem rastvoru uvek celobrojan umnož ak elementarne količ ine elektriciteta |e|=
=F/NA 1,602 10-19 
C . Time je dokazano, ne samo postojanje dve vrste elementarnih naelektri-
sanja (tj. kvantova), nego je približno određena i njihova veličina.

3. Naelektrisavanje (elektrizacija, elektrizovanje) tela

Sva tela se mogu nealektrisati na jedan od sledeć

a dva nač
ina:
 Dodirom
 Elektrostatič
kom indukcijom (ili influencijom).

Elektrizovanje tela trenjem predstavlja vid elektrizovanja dodirom, pri čemu mehanički kontakt
(trenje) služi jedino za realizaciju prisnijeg kontakta između tela koja se elektrizuju i time olakšava
prelaz elektrona sa jednog tela na drugo. Trenjem se elektrizuju dielektrična tela, a elektrostatičkom
indukcijom metali. Prema usvojenoj konvenciji, za naelektrisano telo sa manjkom elektrona kaž e se
da je naelektrisano pozitivno, a za telo sa njihovim viš kom da je naelektrisano negativno.
Elektrizovanje metala putem elektrostatič ke indukcije odvija se bez kontakta između nekog
prethodno većnaelektrisanog tela i neutralnog metalnog tela koje ž elimo da naelektriš emo. Taj vid
elektrizovanja poč iva na konceptu elektostatičkog polja koje postoji u prostoru sa naelektrisanjima i
koje razdvaja naelektrisanja u atomima i molekulima i metala i dielektrika, produkujući indukovana
naelektrisanja tj. indukovana opterećenja. Međutim, kada se idealni dielektrik nalazi u stranom
električnom polju umerenog intenziteta, indukovana naelektrisanja obe vrste ostaju zarobljena unu-
tar atoma i molekula pod dejstvom snažnih atomskih i molekularnih sila, pa se zato ta naelektrisanja
zovu joši vezana, a nastala elastič na, mehanička deformacija atoma i molekula zove se polarizacija
dielektrika. Pri polarizaciji od neutralnih atoma i nepolarizovanih molekula nastaju električni dipoli.
Ti dipoli su u vakuumu, karakteriš u ih odgovarajuć i električ
ni momenti i oni slabe primarno polje.
Međutim, kod supstancija koje većimaju polarizovane molekule, strano polje izaziva njihovu do-
datnu polarizaciju i poveć anje većpostojeć ih električnih momenata.
 PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 6

 Pojava kada bez ikakvog mehanič kog kontakta sa drugim naelektrisanim telima, u metalima i
dielektricima dolazi do razdvajanja pozitivnih i negativnih optereć enja pod uticajem stranog
električnog polja, a bez obzira na njihovu prethodnu električnu neutralnost, zove se elektro-
statička indukcija, ili influencija (=uticaj, upliv, delovanje).

 Principi raspodele opterećenja na metalnim telima: Kod metalnih tela (provodnika) u stanju
elektrostatič ke ravnotež e, naelektrisanja se uvek raspoređuju na površ
ima tih tela u skladu sa
sledećač etiri principa:

 U unutraš njosti tela ne postoji elektrostatič

ko polje
 Ne postoji tangencijalna komponenta tog polja na površ ima tela
 Naelektrisanja se na površ ima raspoređuju tako da je energija rezultantnog elektrostatičkog
polja minimalna (Tomsonova teorema)
 Kada se u sistem naelektrisanih metalnih tela unese strano neutralno metalno telo i/ili, metal-
no telo na nultom potencijalu, energija elektrostatič kog sistema se smanjuje.

4. Zakon o konzervaciji elektriciteta

Prema klasič noj formulaciji zakona o konzervaciji (održanju, oč uvanju) elektriciteta ukupan
broj pozitivnih i negativnih električ nih kvantova u prirodi je nepromenljiv. U današ nje vreme ta je
formulacija odbač ena, poš to je eksperimentalno ustanovljeno da se iz g-fotona velike energije može
generisati par elektron-pozitron. Mase elektrona i pozitrona su jednake, a naelektrisanje pozitrona je
ine 100 
|e|. Pozitron ne ulazi u postojani sastav materije jer ima kratko vreme života, reda velič ns.
Zato se danas zakonu o konzervaciji elektriciteta daje sledeć a tač
na formulacija:

 Zakon o konzervaciji elektriciteta: Algebarska suma pozitivnih i negativnih naelektrisanja u

prirodi je nepromenljiva. Elektricitet u prirodi nije moguć e trajno niti stvoriti, a ni uniš
titi,
većse on jedino može razdvajati u okviru tela i premeš tati sa jednog tela na drugo.

5. Elektrostatič
ko polje u vakuumu

Elektrostatika je oblast elektrotehnike koja proučava elektrostatič ka polja tač kastih (punktual-
nih) naelektrisanja i naelektrisanih tela i površ i, koji miruju u odnosu na posmatrač aič ije se stanje
naelektrisanosti ne menja u toku vremena. Elektrostatič ko polje predstavlja poseban vid složenog
kompleksa električ nih i magnetskih pojava obuhvaćenog pod pojmom elektromagnetsko polje.
Elektrostatič ko polje je konzervativno fizič ko polje (kao i gravitaciono), š to znači da je rad
sila polja pri punom obilasku probnog punktualnog naelektrisanja po bilo kojoj zatvorenoj putanji
(konturi) ravan nuli. Ovo je direktna posledica zakona o održanju rada, odnosno energije, primenje-
nog na izolovan elektrostatič ki sistem u stanju ravnotež e, koji ne mož e menjati svoju ukupnu ener-
giju. Elektrostatičko polje je bezvrtlož nog karaktera kao i druga konzervativna polja, š to pruž a mo-
guć nost za njegovu karakterizaciju pomoć u jednoznač ne skalarne funkcije - električ nog potencijala.
Potencijal je relativna algebarska fizič ka velič ina, za razliku od električ nog napona (napon je razli-
ka potencijala), koji je apsolutna algebarska fizička velič ina. Jedinica za električni potencijal i na-
pon je ista: Volt V . Pored toga š to je bezvrtlož no, elektrostatičko polje je i izvorno, jer ima svoje
izvore i ponore  izvori su tamo gde su pozitivna,a ponori tamo gde su negativna naelektrisanja.
Na sl. 3a prikazan je spektar (=slika) elektrostatič kog polja sa jednim izvorom (ili ponorom). Jasno
su uoč ljive radijalne linije koje obrazuju spektar polja i koje se zovu linije elektrostatičkog polja.
Na sl. 3b prikazan je spektar bezvrtložnog polja sa dva izvora (ili dva ponora). Donji izvor je oči-
gledno "jači" od gornjeg, jer dominantno utič e na izgled rezultantnog spektra. Ova slika odgovara
spektru elektrostatičkog polja koje stvaraju dva istorodna nejednaka naelektrisanja.
 PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 7

(a) (b)
Sl. 3

Za razliku od elektrostatičkog, magnetsko polje nije ni izvorno ni konzervativno, većvrtlož -

no. Zbog toga su linije njegovog spektra konture  one nemaju ni poč etak ni kraj (zatvaraju se
same u sebe). Na sl. 4a prikazan je spektar bezizvornog vrtložnog polja sa jednim vrtlogom, a na sl.
4b spektar bezizvornog vrtlož nog polja sa dva vrtloženja u suprotnim smerovima.

(a) (b)
Sl. 4

Postoji velika sličnost između elektrostatičkog polja naelektrisanja i naelektrisanih tela i povr-
ši u dielektriku i stacionarnog (vremenski konstantnog) električ nog polja u provodnoj sredini, koje
postoji uporedo sa stacionarnim strujnim poljem kondukcionih električnih struja. Svi zakoni koji
važe u elektrostatičkom, važić e i u delovima stacionarnog električ nog polja u kojima ne deluju elek-
trični izvori (generatori) neophodni za održavanje stacionarne raspodele naelektrisanja i potencijala.
U delovima električ nih kola i mreža sa električ nim izvorima, pored elektrostatič kih, deluju i sile
drugačijeg porekla, pa zato tamo i nije moguć e direktno primeniti zakone elektrostatike. Električni
izvori moraju stalno da ulažu energiju u održ avanje stacionarnog električ nog i strujnog polja, poš to
bi u suprotnom zbog provodnosti sredine doš lo do spontane neutralizacije (razelektrizacije) sistema.
Međutim, kod elektrostatičkog polja, energija električ nih izvora neophodna je samo za uspostavlja-
nje tog polja. Uprkos razlici između elektrostatič kog i stacionarnog električ nog polja, u elektroteh-
nici se danas često oba ova polja jedinstveno zovu električ nim poljem.
Polaznu tač ku u proučavanju elektrostatič kih polja u vakuumu predstavlja Kulonov zakon koji
je eksperimentalno otkriven još1785. godine. Kulon je pomoću torzione vage određivao sile uza-
jamnog dejstva veoma udaljenih metalnih sfera u visokom vakuumu, naelektrisanih količinama
elektriciteta Q1 i Q2  menjajući naelektrisanja sfera i rastojanje r između njih, koje je uvek bilo
znatno veće od polupreč nika sfera. Zbog toga je sfere bilo moguć e smatrati kvazipunktualnim telima
i tretirati ih kao punktualna (ili tačkasta) naelektrisanja. Na sl. 5 prikazana su dva naelektrisana tela,
ne obavezno sfernog oblika, dimenzija znatno manjih od rastojanja između njihovih težiš ta. I tada je
ta tela moguće smatrati kvazipunktualnim i predstaviti ih punktualnim naelektrisanjima Q1 i Q2.
 PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 8

Q1

0 (vakuum )

r >> max( R1 , R 2 ) Q2
R1
1 r
R2 2

Kvazipunktualna naelektrisana tela 1 i 2

u vakuumu i njihova predstava pomo}u
punktualnih naelektrisanja 1 i 2
1 2
r
Q1 Q2

Sl. 5

U vezi sile F uzajamnog dejstva punktualnih naelektrisanja Q1 i Q2 (sl. 5) Kulon je došao do

sledeć
ih zaključaka:
 Sila F je privlačnog (odbojnog) karaktera kada su naelektrisanja raznorodna (istorodna).
 Njen intenzitet F= Fdirektno je srazmeran proizvodu modula naelektrisanja, a obrnuto
kvadratu njihovog rastojanja:
Q Q
F k  1 2 2 ,
r
gde fizička "konstanta" k za vakuum (a vrlo približno i za vazduh) u MKSA sistemu jedinica ima
vrednost k=k0=9 109 
Nm2/C 2 . Eksperimentalno je dokazano da k jako zavisi od fizič kih osobina
sredine u kojoj se procesi odvijaju, š to nagoveš tava važnost sredine u elektromagnetskim procesima
uopš te. Kod racionalizovanog nač ina pisanja jednačina "konstanta" k se piš e u obliku k=1/(4 ),
gde je  dielektrična propustljivost sredine, ili permitivnost dielektrika. Međutim, poneko naziva i
dielektričnom konstantom sredine, š to nije adekvatan naziv s obzirom da se kod mnogih dielektrika
nelinearno menja sa intenzitetom električ nog polja i radnom frekvencijom. Permitivnost vakuuma
no i vazduha kao dielektrika) iznosi  0 10 /(36 ) , odnosno  0 10 /(36
-9
C2/(Nm2) -9
(a približ )
F/m , gde je [F]Farad jedinica za električ nu kapacitivnost. Bezdimenziona velič ina r=/ 0 zove
se relativna permitivnost dielektrika. Na osnovu najtač nijih rezultata merenja brzine svetlosti u
vakuumu c0 za permitivnost vakuuma se dobija 0 = 8,854 10-12 F/m .
Neka je vektor položaja drugog punktualnog naelektrisanja u odnosu na prvo r12=r, a prvog u
odnosu na drugo r21 = r (sl. 5). Takođe, neka je i r= 
rSa F12 označ imo elektrostatičku ili Kulono-
vu silu koja deluje na punktualno naelektrisanje Q2, a sa F21 elektrostatič ku silu koja deluje na Q1.
Kulonov zakon se u vektorskom obliku mož e formulisati na sledeć i nač in:

 Kulonov zakon: Ako se punktualna naelektrisanja Q1 i Q2 nalaze u vakuumu i ako je vektor

polož aja drugog naelektrisanja u odnosu na prvo r12=r, a prvog u odnosu na drugo r21= r,
tada se sile mehaničkog dejstva F12 elektrostatičkog polja na drugo i F21 na prvo naelektrisa-
nje mogu predstaviti sledećim relacijama:

QQ Q Q
F12  1 23 
r12 , F21  1 23 
r21 , F12 F21 0, r r .
4
0 r 4
0 r

U vezi Kulonovog zakona mogu se dati sledeć

e napomene:

(a) U elektrostatici važi zakon akcije i reakcije, kako u mikroskopskom pogledu  između dva
punktualna naelektrisanja, tako i u makroskopskom između dva naelektrisana tela, površ
i, itd.
(b) Kada se naelektrisana tela nalaze u homogenom dielektriku permitivnosti  0
r , pokazuje se
da je intenzitet Kulonovih sila r puta manji nego kada se ista tela nalaze u vakuumu. Kulonov
zakon se tada piš e u sledeć
em obliku:
 PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 9

QQ Q 
Q
F12  1 32 
r12 , F21  1 32 
r21 , F12 F21 0 , r r .
4r 4r

Elektrostatičke sile su više redova veličine manjeg intenziteta od elektromagnetskih i koriste

se kod indikatorske i analogne merne instrumentacije (npr. u sistemima za horizontalan i
vertikalni otklon elektronskog mlaza kod katodnog osciloskopa).
(c) Kulonova sila deluje u pravcu određenom položajem punktualnih naelektrisanja, a njen smer
je odbojan ako su naelektrisanja istorodna, a privlačan kada su raznorodna.

6. Elektrostatič
ko polje

Elektrostatič ko, odnosno električ no polje naročito je fizič

ko stanje u prostoru u kome se nala-
ze naelektrisanja. Njegova osnovna manifestacija je mehaničko dejstvo (elektrostatič ka, ili Kulono-
va sila) na uneto probno punktualno naelektrisanje Q u obliku male naelektrisane kuglice, š to se
mož e iskoristiti za karakterizaciju tog polja preko vektora jačine električnog polja E:

 Vektor jač ine elektrostatič

kog, odnosno električnog polja E jednoznač na je funkcija koordi-
nata tač aka u prostoru definisana količ
nikom vektora mehanič ke, tj. elektrostatič
ke (Kulono-
ve) sile F koja deluje na uneto (probno) punktualno naelektrisanje Q (Q 0) i samog na-
elektrisanja:
F
E .
Q

Veličina E= Ezove se intenzitet ili jačina elektrostatič kog, odnosno električ nog polja. Jedinica za
intenzitet polja je ili  , ili 
N/C V/m , gde je 
V -Volt jedinica za električni potencijal i napon.

Posmatrajmo sada usamljeno punktualno naelektrisanje Q u vakuumu. Ako se u neku tač ku

njegovog polja određenu vektorom položaja r u odnosu na to naelektrisanje unese probno punktu-
alno naelektrisanje Q, na Q ć
e delovati Kulonova (mehanička) sila:

QQ
F 
r , r 
r|.
4
0r
3

Tada su vektor jač

ine električ
nog polja E naelektrisanja Q i njegov intenzitet E, određeni izrazima:

F Q Q
E  
r , E 
E , r 
r.
Q 40 r 40 r 2
3

 Linije električnog polja, ili linije sile, predstavljaju zamiš

ljene orijentisane linije sa osobinom
da tangenta u svakoj njihovoj tački ima pravac vektora jač ine električ
nog polja u toj tački.
Skup linija polja obrazuje sliku, ili spektar polja. Linije polja izviru iz pozitivnih, a uviru u
negativna naelektrisanja i one se ne mogu presecati, poš to je vektor jačine električnog polja
jednoznač na funkcija koordinata tač aka u prostoru.

Na sl. 6a i 6b prikazan je spektar električ nog polja usamljenog punktualnog naelektrisanja Q

u vakuumu, u sluč aju kada je Q > 0 i kada je Q < 0. U oba slučaja, sa slike jasno se vidi da polje ima
radijalan karakter i da njegove linije "izviru" iz pozitivnog, a "uviru" u negativno naelektrisanje.
 PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 10

Q 0 Q 0
E
 E

r r

(a) (b)

Sl. 6

Posmatrajmo sada sistem od n punktualnih naelektrisanja Qi ( i 1, n ) u vakuumu koji pred-

stavlja fizički linearnu sredinu. Vektor jač
ine električnog polja u tački određenoj vektorom polož aja
ri, u odnosu na punktualno naelektrisanje Qi ( i 1, n ), određuje se vektorskom superpozicijom polja
koja u toj tački stvaraju pojedina punktualna naelektrisanja:

n
1 Qi
E
4
 1 ri
3

ri , ri 
ri  (i 1, n) .
0 i

Vektor jačine električnog polja usamljene površ i u vakuumu naelektrisane sa površ inskom gu-
stinom naelektrisanja dQ/dS (sl. 7a)  u tač ki X određenoj vektorom polož aja r u odnosu na po-
jedine tač
ke površ i, dobija se vektorskom integracijom polja elementarnih naelektrisanja dQ= dS:

1 dS
E
4

0 S r3

r, r

r .

X X

r
r

dS

0 
dV
S
V

(a) (b)

Sl. 7

Vektor jač
ine električ
nog polja usamljenog domena V u vakuumu naelektrisanog sa zapremin-
skom gustinom naelektrisanja =dQ/dV (sl. 7b) 
u tač
ki X određenoj vektorom polož aja r u odno-
ke domena, dobija se vektorskom integracijom polja elementarnih naelektrisanja dQ=
su na tač dV:

E
1
40 V
dV

 3 
r
r, z r 
r.
 PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 11

Električ no polje kao fizičko vektorsko polje mož e se okarakterisati jednoznač nom vektorskom
funkcijom E=E(x, y, z)=Ex i + E y
j + Ezk, gde su i, j i k jedinični vektori (ortovi), a Ex, Ey i Ez
komponente vektora E u pravcu ortogonalnih osa x, y i z, respektivno, koje obrazuju ortogonalni
koordinatni sistem desne orijentacije. Neka je dl=dx i+dy j+dzk vektorski element orijentisane lini-
je polja u bilo kojoj njenoj tački. Na osnovu definicije linije polja sledi da element dl i vektor polja
E u posmatranoj tački moraju biti kolinearni. Iz uslova te kolinearnosti sledi sistem diferencijalnih
jednač ina linija polja, č
ijom se integracijom određuje spektar električnog polja:
dx dy dz
   , ( Ex 
Ey 
E z 0) .
Ex Ey Ez

Spektar električnog polja pruža informaciju, ne samo o pravcu i smeru vektora E, veći o in-
tenzitetu (jačini) polja. Intenzitet električnog polja u bilo kojoj tač
ki srazmeran je gustini linija, tj.
broju linija polja po jedinici površ ine, koje prolaze kroz vrlo malu površupravnu na liniju polja u
toj tački. Spektar polja može se na grub način eksperimentalno snimiti pomoć u elektreta.

7. Potencijal električ
nog polja i napon

Elektrostatičko polje je konzervativno fizič ko polje. Njegova energija u stanju elektrostatičke

ravnotež e je stalna i može se menjati samo pri uspostavljanju ili iš čezavanju polja, ili unoš enjem
naelektrisanja, naelektrisanih površi i tela, kao i električ
no neutralnih metala i dielektrika. Energija
polja menja se i promenom uzajamnog polož aja prethodno navedenih objekata.
Sada ć emo na elektrostatič ki sistem u stanju ravnotež e primeniti zakon o održanju energije.
Rad A Kulonovih sila F pri jednom obrtu unetog probnog punktualnog naelektrisanja Q 0, po
proizvoljno odabranoj konturi C u polju, jednak je cirkulaciji sile F po toj konturi:

z
A  F
C
dl Q E 
dl z
C
( F Q 
E ).

Pretpostavljajuć i, bilo da je A > 0, bilo da je A < 0, dolazi se do apsurdnog zaključka da sistem u

stanju elektrostatič ke ravnotež e mora promeniti svoju energiju (videti tekst u udžbeniku !). Odatle
se zaključuje da mora biti A=0. Kako je Q 0, to sledi da cirkulacija vektora E po bilo kojoj kon-
turi C mora biti ravna nuli i da je u svakoj tački elektrostatičkog polja rot E=0:

L Orijentacije konture C i povrsi S O  rot E 0

z E
dl 0 (C , S ): E 

C
z

C S
z
dl  rot E dS MNvezane su po pravilu desne zavojnicePQ  (**)
(*)
Stoksova teorema
Za cirkulaciju (*) kaže se da izražava konzervativnu prirodu elektrostatič kog polja,a za relaciju (**)
da iskazuje njegov bezvrtlož an karakter. Relacija (*), takođe, važi i u onim delovima stacionarnog
električnog polja unutar provodnika sa stacionarnim kondukcionim strujama, gde vladaju isključivo
Kulonove sile (dakle, izvan električ nih generatora). Kao š to je većpomenuto, sve velič ine i zakoni
vezani za elektrostatičko polje mogu se primenjivati i kod stacionarnog električ nog polja, uz jedino
ogranič enje da konture integracije (kao što je npr. C) ne prolaze kroz električne izvore (generatore).
Posmatrajmo sada neku proizvoljno odabranu, orijentisanu konturu C u električnom polju na
koju se oslanja orijentisana površS proizvoljnog oblika (sl. 8a). Orijentacija vektorskih elemenata
površ i dS, kao i samog vektora površ i S (S= dS), vezani su po pravilu desne zavojnice sa usvojenom
orijentacijom konture C. Na istoj slici sa dl označen je orijentisani element konture C.
Za polje E mogu se definisati njegov elementarni fluks (=protok) d kroz elementarnu orijen-
tisanu površdS  predstavljenu vektorom dS i ukupni fluks  kroz orijentisanu površS (sl. 8a):
 PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 12

d E 
dS 
E
dS 
cos(E , dS ) ,  E
dS ,  (=) V 
m
  

S
Elementarni fluks polja kroz površdS
Ukupan fluks polja
kroz površS

E
dV dS
V E
S

dl B
E
S S
b
+
C dS
dl S
(b) C
+
a
(a) (c) A

Sl. 8
Za domen V u električ nom polju E, koji je ograničen zatvorenom površ i S i orijentisan prema
spoljašnosti domena (sl. 8b), može se definisati izlazni fluks polja E kroz površS:

z
 E 
dS .
S

 Iz teoreme Gaus-Ostrogradskog i integralnog oblika Gausovog zakona za domen sa prostor-

no raspodeljenim naelektrisanjima zapreminske (tj. lokalne) gustine 
dobija se implikacija:

z E

S V
z
dS  div E  dV  S: E 

S
z 1
dS  
0 V z
dV  div E  ,
0


Teorema Gaus - Ostrogradskog Gausov zakon (razmatra se u PREDAVANJU 2)

koja predstavlja lokalni (ili diferencijalni) oblik Gausovog zakona i važi u svakoj tač ki polja.
Odatle se zaključuje da su tač ke gde se nalaze pozitivna naelektrisanja (> 0) izvori (linija)
polja i tamo je div E > 0, dok su tač ke gde su negativna naelektrisanja (< 0) ponori (linija)
polja i tamo je div E < 0. Izvori i ponori polja predstavljaju tač
ke prekida linija polja. Među-
tim, tamo gde nema naelektrisanja (=0) linije polja su neprekidne i tamo je div E=0.
Zbog konzervativnog karaktera električnog polja, cirkulacija vektora E po bilo kojoj orijenti-
sanoj konturi C na kojoj su proizvoljno odabrane č
etiri tačke A, a, B i b (sl. 8c) uvek je jednaka nuli:

z
C
E
dl  E z
dl  E 
AaB
dl 0 z
BbA
 z
AaB
E
dl  E  z
dl  E 
BbA
dl . z
AbB

Poš to prema poslednjoj relaciji linijski integral vektora E od tač ke A do tač ke B, ne zavisi od puta-
nje integracije, to daje moguć nost za karakterizaciju električ nog polja pomoć u relativne, algebarske
fizičke veličine V(x, y, z), koja se zove elektrostatički, ili električni potencijal. Električni potencijal
V(x, y, z) jednoznač na je i neprekidna funkcija koordinata tač aka u električnom polju koja to polje
karakteriš e zajedno sa vektorom E. Jedinica za električ ni potencijal je V -Volt. Potencijal se uvek
računa u odnosu na odabranu referentnu tačku R, koja se zove i tačka nultog potencijala. Sa praktič -
nog stanoviš ta, određivanje raspodele potencijala kao č isto skalarne veličine, znatno je lakš e nego
 PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 13

određivanje raspodele jačine polja E kao vektorske veličine. Kao š to ć emo videti, vektor jačine po-
lja E može se jednoznač no odrediti preko relacije E= -grad V(x, y, z). Inverzni problem, određivanje
raspodele potencijala u slučaju kada je poznata raspodela polja E, nema jednoznač no rešenje  š to
neposredno sledi iz sâme definicije potencijala koju sada navodimo:

 Električni potencijal bilo koje tač

ke X u električ
nom polju E je relativna, algebarska, fizič
ka
veličina, definisana na sledeći način:
R

VX 
Edl  (po bilo kojoj putanji integracije).
X

Referentna tačka sistema R, ili tačka nultog potencijala, mož e se izabrati proizvoljno, ali se
pri njenom izboru, ipak, rukovodimo prirodom reš avanog problema. U velikom broju sluč ajeva koji
se sreću u praksi moguće je usvojiti da je referentna tač
ka u beskonačnosti (tj. R  ), tako da je:


VX 
Edl  (po bilo kojoj putanji integracije).
X

Û Potencijal tačke u električ

nom polju je relativna fizič
ka veličina, jer zavisi od izbora referent-
ne tačke R. U to se lako uveravamo na sledeć i način. Neka je VX potencijal tač ke X u odnosu
na referentnu tačku R, a VX* potencijal tačke X u odnosu na neku drugu referentnu tač ku R*.
Koristeći prethodnu definiciju moguće je za bilo koju izabranu putanju integracije napisati:
R* R R* X R*

VX* VX 
Edl 
Edl 
Edl 
Edl 
Edl const .
X X X R R

Električni napon UAB između tač aka A i B u polju definiš e se kao razlika potencijala tih tača-
ka. Napon je apsolutna, algebarska, fizička veličina i njegova jedinica je kao za potencijal [V]-Volt:
R R R B B

UAB VA VB 

Edl 
Edl 
Edl 
Edl 
Edl , UAB UBA .
A B A R A

Putanja integracije u prethodnoj relaciji je proizvoljna  pod uslovom da u stacionarnom električ -

nom polju ne prolazi kroz električ ne izvore. Jedinica za jačinu polja E je N/C, ali i 
V/m .
Prema usvojenoj konvenciji o označ avanju napona koristi se strelica i veliko slovo "U" ako je
napon konstantan, a vremenski promenljivi naponi označ avaju se strelicom i malim slovom "u" (sl.
9a). Slovima "U" i "u" č esto se dodaje i donji desni indeks od dva alfanumerič ka znaka koji obrazu-
ju uređeni par (sl. 9b i c). Strelica za napon stoji kod one tač ke koja je označena prvim indeksom. U
svakom od sluč ajeva na sl. 9 napon je prema definiciji jednak razlici potencijala tač ke kod vrha
strelice i tač
ke na suprotnoj strani.

U UAB U1a
X Y A B a 1

u u32 uC4
2 3 2 3 C 4

(a) (b) (c)

Sl. 9
 PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 14

Ako se punktualno naelektrisanje Q nalazi u tač

ki X električ
nog polja sa potencijalom VX, ta-
da na njega deluje Kulonova sila F=QE, pa je:
R R
VX  
Q Q  dl 
E Fdl  (po bilo kojoj putanji integracije).
X X

Dakle, potencijal tač ke X numerič ki je jednak radu Kulonovih sila izvrš enom pri premeš tanju
jedinič nog punktualnog naelektrisanja Q=+1  Ciz tačke X, u referentnu tač ku R sistema. Kada je
VX Q > 0 sile polja vrš e rad na rač un elektrostatič ke energije sistema koja se smanjuje. Kada je
VX Q < 0, rad pri navedenom premeš tanju naelektrisanja vrš e spoljašnje sile FS protiv elektrosta-
tičkih (F S= -F) i njihov rad se pretvara u pozitivan priraš taj elektrostatičke energije sistema.
Međutim, kada spoljaš nje sile FS premeš taju punktualno naelektrisanje Q iz referentne tačke
R u tač ku X sistema, rad koji one pri tome izvrš e je:

X X R R

 dl 
FS  Fdl 
Fdl 
QE
dl 
VX 
Q,
R R X X

pa je potencijal tačke X numerič ki, takođe, jednak i radu spoljaš njih sila pri premeš tanju jedinič
nog,
punktualnog naelektrisanja Q=+1  Ciz referentne tačke sistema R, u tačku X. Ako je V X Q >0
spoljašnje sile su te koje vrš
e rad uz priraš taj elektrostatičke energije sistema. U suprotnom kada je
VXQ < 0, Kulonove sile su te koje vrš e rad, a ne spoljaš nje, i to na rač un energije sistema.
Na osnovu prethodnog sledi:
B B

Q
U AB Q  
(V A VB ) Q  dl 
E Fdl ,
A A

S X X
E 
dS
r
Putanja  r
integracije
dl 
dV
V
X

r dS dV
(b)
rX
R
rR
Q (a)
(c)
Usamljeno punktualno naelektrisanje

Sl. 10

Potencijal tačke X u električnom polju usamljenog punktualnog naelektrisanja Q u vakuumu

(sl. 10a) mož e se odrediti na osnovu definicije potencijala:

cos(r , dl )
Q R dl 
R R r
Q Q R dr Q 1 1
VX  dl 
E 
r dl    
  (  ),
X X
40 r 3
4
0 X r 2
4
0 rX r
2
40 rX rR

r 
rrX 
rX 


rR 
rR 

i

dl 
dl 
.
 PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 15

Ako se u prethodnoj relaciji usvoji referentna tač

ka u beskonačnosti, tj. rR  , tada se dobija
VX=Q/(40rX). Prema principu superpozicije za vakuum kao fizič ki linearnu sredinu, a uz uslov da
R  , odmah slede relacije za potencijal tač
ke X u električ
nom polju u vakuumu koje potič e od:
(a) usamljene površi S sa površ
inskom (b) usamljenog domena V sa zapreminskom
gustinom naelektrisanja  gustinom naelektrisanja :

VX 
1
4

0 S

rz
dS
, VX 
1
4

0 V

rz
dV
.

Ako elektrostatič ki sistem u vakuumu obrazuje k punktualnih naelektrisanja Qi ( i 1, k ), m na-

elektrisanih površ i Sj okarakterisanih površ inskom gustinom elektriciteta j ( j 1, m ) i n naelektri-
sanih domena V p okarakterisanih zapreminskom gustinom elektriciteta p ( p 1, n ), tada je potenci-
jal rezultantnog elektrostatičkog polja u tački X određen relacijom:

F I
VX 
1 k
Q
40 i =1 ri
GH
 i  j
m

j1 S
j

rj
z
dS j n p 

p 1 V
p
r
dVp
p
. z JK
Geometrijsko mesto tač aka istog potencijala u električ nom polju zove se ekvipotencijalna po-
vrš . Linije električnog polja upravne su na ekvipotencijalne površ i u tačkama u kojima ih prosecaju,
poš to bi u suprotnom egzistirale tangencijalne komponente polja Et 0 u tim tač kama, pa bi na istoj
ekvipotencijalnoj površ i postojale dve vrlo bliske tač ke sa različ itim potencijalima, što bi bilo u su-
protnosti sa samom definicijom ekvipotencijalne površ i.
Posmatrajmo dve vrlo bliske ekvipotencijalne površ i 1 i 2 u električnom polju (sl. 11), č iji su
potencijali V i V+dV, respektivno. Na slici su crtkastim linijama ucrtane linije elektrostatič kog polja
i tač ke A i B koje pripadaju istoj liniji polja, a različ
itim ekvipotencijalnim površ ima.

V dV

Ekvipotencijalna povr{ 1 Linije elektri~nog polja

V
E B
dl
A

Ekvipotencijalna povr{ 2

Sl. 11

to je E=E(x, y, z)=Ex
Poš i + Ey
j + E z
k, dl=dx
i + dy
j + dz
k, VA=V i V B=V+dV, tada je:

V V 
V
UAB=VA-VB = E l
d E x dx E y dy E z dz dV  d x  dy  dz 
x y z

V 
V V V 
V 
V
E x  , E y  , E z  , tj. E  i 
j 
k grad V (x, y,z ) .
x y z x y z

Û Vektor elektrostatič
kog polja E u svakoj tač ki ima pravac i smer u kome potencijal polja naj-
brž
e opada. Potencijal V(x, y, z), kao funkcija x, y i z, ne mož
e imati tač
ke prekida prve vrste.
 PREDAVANJE 1 (PROF. D. KANDIĆ, MAŠINSKI FAKULTET-BEOGRAD) 16

8. Primeri test zadataka

1. Zadatak: Dva jednaka nepokretna punktu- y

alna naelektrisanja Q1 nalaze se u tačkama A i
B u vakuumu (sl. 12). U tač ki C pušteno je da 
0
iz mirovanja krene pokretno punktualno na-
elektrisanje Q2 mase m. Odrediti njegovu tra-
jektoriju i brzinu u beskonačnosti. Usvojiti da Q1 Q1 Q2 x
je potencijal beskonač no udaljenih tačaka ra-
van nuli. A (-a, 0) 0 B (a, 0) C (b, 0)

Podaci: Q1=4Q2=0.6 [nC], m=9 [gr], a=10

[cm], b=20 [cm] i  0 10 /36[F/m].
-9 Sl. 12

2. Zadatak: Usamljena metalna sfera nalazi y

se u vakuumu i naelektrisana je količinom 109 F 


36  m
R << a < b
 
0

elektriciteta Q1 (sl. 13). U tački A(a, 0) puš

te- Q1
no je da iz mirovanja krene punktualno na- RR
elektrisanje Q2 mase m. Odrediti njegovu br- m, Q2 v x

zinu u tač ki B(b, 0). Usvojiti da je potencijal O B (b, 0)

A( a, 0)
beskonačno udaljenih tač aka ravan nuli.
Podaci: Q1=1.8 [nC], Q2=0.5 [nC], m=1.8 [g],
a=36 [cm] i b=1 [m]. Sl. 13

3. Zadatak: Vrlo tanak i usamljen prsten

polupreč nika R nalazi se u vakuumu i ravno- 10 9 F 

0 
merno je naelektrisan količ inom elektriciteta 36  m 

Q1 (sl. 14). Iz veoma udaljene tačke X na x-osi R
v X
(praktič no na nultom potencijalu), puš teno je Q1
da iz mirovanja krene punktualno naelektrisa- O Q2 x osa

nje Q2 mase m. Odrediti njegovu brzinu pri

prolasku kroz centar prstena O. Usvojiti da je
potencijal tač aka u beskonačnosti ravan nuli.
Podaci: Q1=0.2 [nC], Q2= -0.1 [nC], m=1.8 Sl. 14
[g] i R=20 [cm].

Napomena: videti i primere 2 i 3 na str. 33-34 u udžbeniku.