Professional Documents
Culture Documents
Primenjena Marketing Istraživanja
Primenjena Marketing Istraživanja
Primenjena Marketing Istraživanja
UVOD
Човек као јединка не може сам опстати на планети. Та чињеница тера нас да трагамо за
пријатељима. Свако од нас жели да буде социјално прихваћен, жели да га неко саслуша
и да са неким дели срећне и тужне тренутке. Дружење, стицање нових познанстава у 21.
веку, захваљујући интернету, никада није било једноставније и брже.
Чак иако сте стидљива и интровертна особа, то знате само ви, али не и неко са друге
стране екрана и то је једна од главних предности друштвених мрежа. Социјалне мреже
представљају пут до виртуелног трга где се, заједно са забавним радозналим
пролазницима, можете подсетити бивших познанстава, посматрајући сваку особу коју
сте икада срели и чијег се имена сећате; и напокон, могућност да уклоните дигиталну
баријеру и да се откријете особама које ни не наслућују да их посматрате, или, пошто
смо навикли на деформисање нашег језика путем Интернета, да их „додате”, то јест да
тражите од њих да будете на неки начин у вези са њима док сте онлајн.
1. ФЕЈСБУК
-КОРИСНИЦИ ФЕЈСБУКА-
Према истраживању које је спровео adriatalk.com, Србија се, међу европским земљама,
налази на 17. месту по броју корисника Facebooka. Исто место заузела је и по проценту
који показује број корисника у односу на број становника, а број становника Србије који
отворен налог на овој друштвеној мрежи износи 2.029.260. Раст у односу на
прошлогодишње истраживање износи чак 40%, а у односу на земље региона, Србија
има убедљиво највећи број корисника. Прати је Хрватска са скоро дупло мањим бројем
корисника Facebooka.
Мушкарци у Србији, као и у свим осталим земљама региона, и даље предњаче по броју
налога на Фацебооку и то са 56% у односу на жене.
2. ИНСТАГРАМ
Творци Инстаграма су Кевин Сyстром и Мике Криегер. Они су почетком 2010. године
радили на пројекту који је иницијално био назван Burbn, али су спазили како би тај свој
пројект могли прилагодити на начин да кључни медиј комуникације буде фотографија.
Након помно разрађених корака, настао је Инстаграм, који стоји иза израза „instant
camera” и „telegram”. Управо је фокус на брзо усликавање фотографија путем мобилних
телефона и лако дељење са пратиоцима био кључна идеја која се врло брзо свидела
многим улагачима.
Да бисте постали нечији пратилац, можете то урадити на више различитих начина. Онај
најједноставнији већ смо претходно описали, а то је додавање профила које вам
предлаже Инстаграм. Дакле, Инстаграм сходно вашим интересима предлаже нове
кориснике, а ако сте задовољни приједлогом можете их додати кликом на дугмић плус
крај корисничког имена.
3. TВИТЕР
Твитер је микроблогинг сервис, а такође представља и друштвену мрежу, у основи
доста једноставнију од Фејсбука. Твитер је, са становишта пословне примене, погодан
за неке ствари где се Facebook није показао као најбоље решење. Због јасне форме и
фокуса на поруке од 140 карактера, Твитер је изузетна платформа за вирално ширење
кратких и јасних обавештења. Обавештења подразумевају многе ствари – од
корисничког сервиса и техничке подршке, до управљања различитим ситуацијама,
пласирања виралне мултимедије и разноразних обавештења о акцијама и промоцијама.
Као што је већ поменуто, инициран је 2006. године. Назив Твитер потиче од енглеске
речи твит, што значи цвркут. Мала плава птичица представља логотип Твитер-а. Чак и
више од Фејсбук-а, због своје једноставне форме, Твитер је у свету доживео
невероватан успон у 2010. години. Са аспекта новинарства, постао је место где су многе
значајне вести доживеле своју премијеру. Твитер заједница у Србији није велика, али је
један део ње изузетно активан, утицајан, и представља групу људи која у онлајн свету
може јако брзо да прошири неку вест, било позитивну или негативну.
Твитер поседује огромни потенцијал за пословање било које компаније, али слично
Фејсбук-у, ако не и још више, корисници Твитер-а су осетљиви на маркетиншке поруке.
Представља заједницу много компактнију од Фјесбук-а, а да би се успешно спровела
било каква маркетиншка стратегија на Твитер-у потребно је да представници компаније
постану део те заједнице (и то својим именом и презименом, а не под компанијским
псеудонимом). Са једне стране, ово је тежи пут јер захтева доста времена и труда, али са
друге и много лакши начин да се обави пословно умрежавање (енг. networking). Мало
наших компанија у овом тренутку приступа на тај начин Twitter-у, а један позитиван
пример је представник компаније Etarget за Србију.
Према истраживању које је спроведено априла ове године укупан број регистрованих
корисника износи 554.750.000, а број корисника се свакодневно повећава за 135.000.
Број посетилаца сваког месеца износи 190 милиона, а просечан број твитова дневно је
58 милиона. Свакодневно се на Твитер-у обави око 2,1 милиона претрага. Број активних
корисника (сваког месеца) је 115 милиона, од укупног броја корисника 43% користи
мобилни телефон за постављање твитова, а 40% њих прати туђе твитове, али не
поставља своје. Број твитова који се поставе сваке секунде је 9.100, а на сваких пет дана
се постави једна милијарда твитова.
Све је више организација, како у свету тако и код нас, које препознају знацај
друштвених мрежа и одлуцују да са својим хетерогеним циљним аудиторијумом
комуницирају преко ових канала. Према истраживању које је недавноспровела агенција
_ e Creative Group, а које обухвата податке добијене испитивањем 400 маркетинг
менаџера који раде у САД, од свих друштвених мрежа Facebook поседује највеци
потенцијал за примену у пословању и у развоју бизниса. Готово половина испитаника
(45%), одговорила је да је Фацебоок друштвена мрежа број један у 2017. години. Након
тога следе: Гоогле Плус (13%), ЛинкедИн (12%), Тwиттер (10%), Инстаграм (5%),
YоуТубе (5%), Пинтерест (2%) и Тумблр (1%).
- Након тога следе: LinkedIn i Google Plus (48%), YouTube (40%), Instagram (30%),
Pinterest (23%) i Tumblr (7%)
У Србији десет брендова који имају највише пратиоца су: Telenor (19.304), Mt:s
(14.125), Nordeus (6.989), Vip mobile (6.604), Лимундо (5.855), Banca Intesa (4.196),
Колектива Србија (3.447), AIESEC Serbia (3.000), mojipopusti.rs (2.510), donesi.com
(2.498).
Социјалне навике тинејџера у савременом добу се у много чему разликују од оних пре
двадесет година. Прие свега, велики утицај на њихово понашање имају медији, посебно
друштвене мреже, попут Facebooka, Twittera као и других. За многе тинејџере ово је
начин комуникације са околином, “свет привида изнова постаје актуелан”. Они тако
испробавају и тренирају своје друштвене способности. Стављајући одређену
информацију на своју Facebook страницу, прие свега желе видети како ће други
реаговати на њихов post.
Они тинејџери који проводе више времена на Facebook-u, редовно ажурирају свој
профил са гомилом фотографија и ”лајкова” имају и пуно више виртуелних емпатија.
Наиме, остали више симпатишу овакву особу, те би радо, због тога, постојећу
емоционалну повезаност и пријатељство пренијели и у стварни свијет.
Поред тога, деца која превише гледају разне врсте медија, могу имати проблема са
депресијом и анксиозношћу. Истраживање обављено међу децом доби између четврте и
осме године, која су користила превише интернет, музику и видео игре, показало је да
имају више психичких проблема од оних који то користе у пуно мањој мери.
Међутим, тешко је рећи колико је рано и када одобрити деци приступ интернету и
друштевним мрежама. С обзиром да се у свему могу посматрати, како позитивне, тако и
негативне стране, како онда пронаћи најбоље решење? Научници, прије свега,
препоручују да родитељи размисле о технологији коју намеравају дати дјеци, те да о
томе разговарају са њима. Они ће најбоље проценити када је њихово дијете спремно за
приступ онлине друштвеним мрежама и у којој мјери.
Рецимо, да се многи родитељи жале на слабо учење и лоше оцене код деце. Конкретно,
за решење овог проблема се веома ефикасним показао систем ”tech pauze”. Наиме,
ученицима се препоручује учење од 10-20 минута или онолико колико се могу
сконцентрисати на одређено градиво. Након тога би требали узети малу паузу, да
2
провере е-маил, Facebook или поруку на мобилном телефону, а онда се опет фокусирати
на учење. Ово је другачији облик умерености, јер знају да морају тако поступити, јер у
супротном неће постићи жељене резултате.
Коришћењем друштвених мрежа сваки се корисник заправо свесно одриче дела своје
приватности, стога је важно квалитетно оценити да ли би га неки подаци могли
угрозити на било који начин те сходно томе (не) објављивати поједине информације о
себи на некој од друштвених мрежа.
Открића до којих је током истраживања дошао доктор Роузен резултат су одговора 1000
адолесцената који су одговарали на питања теста која им је проследио истраживач као и
његове петнаестоминутне опсервације 300 тинејџера током спровођења истраживања.
3
Тинејџери и адолесценти су веома привржени дигиталним сервисима данашњице, и
проводе велики део свог времена на сајтовима друштвених мрежа, као и у
комуникацији са пријатељима и рођацима преко СМС порука, далеко више него
комуницирајући са истим људима телефоном или лицем у лице.
Тинејџери који користе Фацебоок показују много чешће нарцистичке тенденције али и
знакове психолошких поремећаја, укључујући ту и асоцијално понашање, манију и
агресивност.
Међутим, Facebook има и неке позитивне утицаје на развој деце и адолесцената које
истиче доктор Роузен. Наиме, млади који проводе више времена на Facebook-у показују
више “виртуелног саосећања” према својим онлине пријатељима. Интровертна деца у
адолесцентском узрасту могу се захваљујући Facebook-u безболније социјализовати иза
безбедности екрана монитора или телефона него што би то био случај у реалним
ситуацијама.
Прошле године објављени су резултати истраживања према којима је 57% жена које су
учествовале у истраживању изјавило да чешће комуницира са људима на интернету
него у реалном животу, лицем у лице, а 39% испитаница је себе назвало Facebook
зависницима.
Још једна студија, објављена у марту прошле године показала је да су људи толико
опседнути друштвеним мрежама да је 48% испитаних признало да провјерава новости
на својим Facebook и Twиtter профилима током ноћи или одмах по буђењу. Тада је
објављен и невероватан податак да 19% испитаника млађих од 25 година објављује
статусне поруке на Facebook-у или Twitter-у уколико се пробуди у току ноћи.
ЗАКЉУЧАК
4
Фејсбук је заиста један планетарни феномен. Свесно је направљен да служи као веома
разрађено средство за комуницирање. Попримио је карактеристике глобалне епидемије.
Проширио се на готово целу планету Земљу (бар на онај део који је покривен
Интернетом) и за сада се овој епидемији не може стати на пут. Размишљања о
блоговима на интернету као и о персоналним сајтовима, дакле сајтовима појединаца
или група које се баве разним делатностима, нуде разноврсне услуге и које продају
разне производе, константно доводе у питање позиционирање комуникације и
драгоценост њеног постојања код појединца у друштву. Развој Земље у технолошком
смислу је померио границе комуникације па је самим тим овом појму доделио и
замршеност која наставља да се мрси све више, из дана у дан.
Све је више доказа да Facebook и друге друштвене мреже млади могу користити и у
неке боље сврхе. Како се налазимо у дигиталном добу требамо се прилагођавати
модерним трендовима које нам то доба доноси, такође у времену економске кризе када
многи губе посао а млади људи са свјежим знањем и дипломом тешко долазе до посла,
потребно је искористити све ресурсе. Ако сте навикли да свакодневно користите неку
друштвену мрежу и проводите по неколико сати на својим профилима, организујте их
тако да они раде за вас и помогну вам у проналажењу жељеног посла. Друштвене
мреже могу постати уз правилно коришћење мјесто личног напретка. Ако знате како да
управљате друштвеним мрежама и користите све могућности које вам пружају, можете
бити на корак ближе послу.
а) Зависност
Као и са било чим другим у животу, манијакално коришћење друштвених мрежа може
довести до зависности. Зависност о Фацебооку још увек није уврштена у службене
листе болести и психичких поремећаја, али са обзиром на манијакално понашање све
већег броја корисника овог сервиса, ускоро би се могла наћи у некој медицинској
публикацији. Штавише, све већи број психијатара и психолога широм света извештава
да им се јављају пацијенти који као узрок за своје животне проблеме управо наводе
своје прекомерно коришћење Фацебоока. Психолог Јоанна Липари са калифорнијског
универзитета UCLA одредила је пет знакова који сигнализирају зависност о Facebooku:
б) Приватност
Друштвене мреже користи велики број људи и самим тим уколико желите да заштитите
приватност ваших података, морате бити обазриви које информације делите. Морате
пазити на сваку фотографију, сваку личну информацију, сваки видео… Све што
објавите на Фацебоок-у аутоматски припада овој компанији, свака фотографија, свака
информација!
Можете угасити ваш налог на овој друштвеној мрежи, али све ваше информације које
сте делили остају сачуване и складиштене на њиховим серверима. Facebook има право
употребе над свим подацима. Водите рачуна, јер је сваки ваш корак на Facebook-у је
више него видљив. Уколико примера ради, оставите коментар нечијег статуса,
фотографије, везе и сл, осим онога чији је профил, информацију о коментару добија и
свако ко је тагован(означен) на слици, а ако се коментари нагомилају- информацију
добијају и сви пријатељи тагованих особа. Укратко, један коментар може бити виђен и
од оних за које смо свесни, и за које нисмо.
в) Злоупотреба деце
Највише пажње у последње време српска полиција посвећује сузбијању злоупотребе
деце у порнографске сврхе на интернету… Иако је деци до 13 година забрањено да
користе Facebook, они су му највернији, а да би направили свој профил само треба да
слажу да имају на пример 15 година. Углавном га користе без контроле родитеља који
понекад не знају ни шта је то Facebook, за шта служи и какве проблеме и опасности
може да узрокује. Зато се на профилима често могу видети слике разголићених
девојчица, псовке, говор мржње, претње, порнографски садржаји... "Србија је у врху
земаља по коришћењу Facebooka. Деца од 7 или 8 година већ имају профиле, некад и
више њих. Проблем је што се профили отварају без контроле, а људи не знају како да се
заштите нити како да пријаве злоупотребу. Осим тога, пошто се лажни профили тако
лако праве, и пошто свако може да се представи како хоће, људи често помисле да могу
и да се сакрију", каже Јовановић.
У последње време сведоци смо појаве претњи на друштвеним мрежама као што је
Фацебоок, али и на другим мрежама и путем електронских порука. Временом су, затим,
почеле да се појављују рачунарске преваре у којима се злоупотребљавају платне
картица. Лажним платним картицама, представљајући се као њени прави власници,
починиоци су електронски куповали робу. Углавном је то била скупоцена роба, као што
су лаптоп рачунари, мобилни телефони, аудио и видео-уређаји. Реч је о „fishinгu” који
подразумева да се помоћу различитих метода социјалног инжињеринга од власника
платне картице прикупљају подаци.
Постоји више начина, а један од најчешћих је слање „спам” порука у којима починилац
напада групу људи, одређених корисника једне банке. Наиме, починиоци се
представљају као особе из банке, администратори или кориснички сервис.
б) Образовање
Као што се види из приложеног друштвене мреже су постале неизоставан део у свим
сферама данашњег живота.По свему оне доносе брдо добрих и позитивних ствари
(окупљају људе и догађаје на једно место, извор информација итд.) али уз њих долазе и
последице тј. и оне лоше ствари (губитак времена, приватности, а и сама тачност свих
тих информација није проверена, што доводи до питања сигурности).
Па као закључак свега, друштвене мреже јесу добра и врло корисна ствар, али само док
их се користи на прави начин у праве свхре у одређеној мери. Друштвене мреже су
добар слуга и лош господар.
Literatura
• profitmagazin.com
• pescanik.net
• b92.net
• saveti.kombib.rs
• scribd.com
• 3kolone.org
• montenasoft.com
• readwriteweb.com
Lalman, M. Istorija Socioloških Ideja, TOM II. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.
2Vuksanović, D. Filozofija Medija – Ontologija, Estetika, Kritika. Fakultet dramskih umetnosti u
Beogradu i Čigoja štampa, Beograd, 2007., str 9.
http://sh.wikipedia.org/wiki/Facebook
http://sh.wikipedia.org/wiki/Twitter
http://www.informacija.rs/Drustvene-mreze/Preterana-upotreba-Facebook-a-dovodi-do-psihickih-
poremacaja-kod-mladih.html