1.

Научно-техничка револуција и промена статуса уметника и

уметности (90-7)
Opis predmeta umetničkog rada do 18. veka, pre francuske revolucije.
Starorm režimu se krajem 18og veka suprotstavlja novi koji žei da taj
sistem zameni republikom sposobnih i pisnemih ljudi. Hijerarhija se
menja.
Vladar>narod, narod>vladar. Sekularizacija.
Povećava se publika zbog koje se i potražnja deli masovnu kulturu i lepu
umetnost.
Komercijalizacija, kultura je roba.
Tehnološki napredak.
Impresionisti dovode do konačne podele dva sveta kulture.
Bartolomeo Kristofori - klavir - komercijalizacija
Muzeji.
Pozorišta, postoje u antičko doba, nema ih u srednjem veku, u renesansi
se javljaju ali samo za vladare. U 19. veku se grade za publiku koja se
proširila. Opere i pozorišta se tada dele na Vagnerovka u kojima je
umetnost ritual i ona u kojima su ljudi tu da bi bili viđeni.

2.Рађање масовних медија: штампа (50-3, 79-81)

Gutemberg - štamparija sa pokretnim slovima. XV vek.
Drvorezane ploče na kratko.
Štampanje crkvenih knjiga i svetovnih sadržaja.
Izdavanje je bilo rizično, radi smanjenja rizika ljudi su:
organizovali izdavačke zadruge, predplatnike, izdavali nastavke knjiga.
Prve novine u Engleskoj 1620. god.
Istocalo se da one moraju sadržati informacije, obrazovanje i malo
zabavnih sadržaja.
Sa mas produkcijom novina (koja postaje sve jeftinija) širi se pismenost
Evropom.
Ipak novine još nisu mas medije jer nisu dovoljno masovne kao i
televizija ili radio u početku postojanja.
Plakat kao prva prava mas medija.
Mešanje medija i umetnosti.
Definisanje mas medija: bilo kakve informacije ili periodičnost u
izdavanju?
Od pojave javnog mnjenja nastaje borba mediji-cenzura.
Kako mediji postaju bitniji za formiranje javnojg mnjenja postaju i sve
razvijeniji i jači.
Potrebno je povećanje tiraža da bi se došlo do šire publike u vreme kada
je javno mnjenje odgovorno za organizaciju društva.
Kenig - koristi parnu mašinu da unapredi štamparsku.
Nova mašita štampa Times u 1200 primeraka za sat. Štrajk štampara.
Nova mastila, papir na koturu...
Zbog unapredjenja transporta ljudima je svet postao manji, interesovale
su ih informacije iz cele zemlje, Morzeova azbuka, on predvidja
globalizaciju.

3.Технички предуслови настанка фотографије (108-113)

Replika sveta, slikarstvo, kasnije fotografija.
Replika ili prodiranje u suštinu stvarnosti.
Kamera obskura - Aristotel, naučnici i slikari.
Razvija se kompleksni sistem sočiva koji sliku prenosi na zid zamračene
prostorije. Prenosive kamere obskure XVII vek.
Popularizacija KO, zamračene kočije.
Fantastika o fotoaparatima. Sistem projekcije i fotoosetljivi materijal.
Fotohemijske osobine srebrnih soli kasne. Johan Šulce, eksperiment sa
kredom i srebrnom soli. Ljubičasta je bila najjača. Problem sa odnosima
sive i stvarnim količinama svetlosti. Panhromatski fim rešava probeleme
sa skalom sive.

4.Настанак фотографије: Нијепс и Дагер (113-9)

Početak Nijepsovih istraživanja se odigrao dok je bio u francuskoj
armiji. Pokušavao je da fiksira sliku iz kamere obskure.
On i Dager su najzaslužniji za razvoj fotografije, što su pokušavali da
postignu iz različitih razloga:
Nijeps iz industijskih a Dager iz umetničkih.
Nijeps je esperimentisao s namerom crtež sa papira preslika na
litografski kamen. Pronašao je prvi negativ, uspeo sa litografskim
kamenom i slikao prvu fotografiju ikada sa prozora svoje sobe (8 sati).
Nije uspeo da pobojša svoj izum niti je bio priznat od strane kraljevskog
društva jer nije hteo da otkrije pojedinosti pronalaska.
-Vedžvud je uspeo da Šulcovom metodom zabeleži pera i slične
predmete kao da ih je kopirao, ali bi snimak propao pri izlaganju svetlu
jer nije zaustavljena hemijska reakcija.
-Dagerova diorama (usavršena panorama).
Degerotipija (živina para) podvrgnuta je ispitivanju dva naučnika koji su
zaključili da je korisna i savetovali državu da je otkupi i izda javnosti.

5. Популаризација и комерцијализација фотографије (119-21, 122-6)

Fotografija se popularizovala posle prelaženja u javni sektor.

Džon Heršal je dao ime ovom postupku (fotografija) i definisao pozitiv i negativ.
Tkdj je predvideo upotrebu za snimanje zvaničnih dokumenata (mikrofilm).
Talbot - konkurent diorame, razvio sistem kopiranja beskonačnih pozitiva od
jednog negativa.
Arčer - vajar koji je svojim komplikovanim postupkom omogućio skraćenje
ekspoziture na 10 sekundi do min i po.
Ričard Lič Medox je vlažnu ploču zamenio suvom i time pojednostavio postupak.
Sa metalne ploče snimak sada prelazi na papir koji se presvlači belancetom.
1888. Kodak, Istmanova amaterska kamera.
FOTOGRAFIJA U BOJI
Nedostatak boje je bilo jedino što je smetalo ljudima s obzirom na postojanje
minijaturista. Oni su se kasnije prekvalifikovali i bojili fotografisane portrete.
Frederik Judžin Ajvs koristi tri filtera sa tri osnovne boje da bi projektovao
fotografiju u boji.
Luj Diko di Oron je razvio sistem fotografija u boji ali mu je smetao manjak
fotosenzitivnosti tadašnjih materijala.
Fotografija je bila izuzetno popularna, portret se širio kao pojava, naučnici su je
prihvatili (fotografiju, ne portret).
Bodler je bio skeptičan. Kritikovao je društvo koje je narcisoidno.
-Bertion predlaže da se cela nacija fotografiše radi identifikacije zločinaca.
Dolazi i do zloupotrebe, montaže.
Nemačke novine kritikuju Dagera.
Raspisuje se konkurs za unapređenje fotografije. Vraćanje Nijepsovoj industrijskoj
ideji.
Fotografija i umetnost, međusobni uticaj. Fotografija kao medija.

6. Фотографија као уметност (127-36)

Arago je zagovarao otkup degerotopije kod vlade i isticao svestranost.

Početno neprihvatanje fotografije kao umetnosti. (żahteva samo tajming)
Ne shvataju da je kadriranje bitnije nego kopiranje slikarstva.
Pokušavaju da umetnički element unesu organizacijom scene za slikanje.(mitološke scene)
Slikarstvo imitira fotorealizam a fotografija impresionističke slikare. (mutna slika)
Razilaženje dve umetnosti naporima obe strane.
Foto portret. Kasnije Džulija Kameron.
Nadrealisti i futuristi nalaze novu svrhu fotografije. (izobličavanje i kolažiranje). Automatizam i san.
Kritičari društva su koristili kolaž.
Pre drugog svetskog rata fotografija dostiže status prave vizualne umetnosti svojom izražajnošću i mnogim
neistraženim predelima.
Fotoroman - posle II s.r. Paralelno sa stripovima i filmovima kojima je tržište već pretrpano. On naglo nestaje ali ga
kasije fotografi imitiraju u pokušajima da pričaju priče slikama.

7. Настанак филма:Едисон и браћа Лимијер (159-62)

Pokretne slike su bile vrlo aktuelne među pronalazačima krajem 19. veka. U njima se okušao i Tomas Edison posle
konstrukcije svog fonografa. Napravio je kinetograf i kinetoskop (za individualno gledanje). Nije hteo da napravi
projektor iz komercijalnih razloga.
Kinetograf je bio podložan kopiranju.
Braća Lemijer su rešila sve probleme svog projektora.
-Brza zamena slika u okviru rama, zatamnjenje između slika.
Oni su napravili prvi prenosivi uređaj za snimanje i reprodukciju.
Začenici filmske industrije, preko projekcija, upošljavali su i snimatelje.
Edison pokušava da se finansijski oporavi i otkupljuje vitaskop od Tomasa Armata i njime snima filmove (neke
kopira i od Lemijerovih) kojima osvaja Ameriku.

8. Настанак филмске уметности: Жорж Мелијес (163-5)

Žorž Melijes pokušava da otkupi kinetograf od braće Limijer ali ne uspeva jer ga smatraju konkurencijom. On
kupuje aparat za projekciju koji prepravlja u kameru.
Mađioničarska karijera.
Započinje istorija narativnog filma pronalaskom stop trika i ostalih.
Grifit, kao neko ko je bio vrlo bitan u razvoju filma hvalio je Melijesova dostignuća. Melijes od filma kao atrakcije
pravi nešto što će postati umetnost.

9. Филм и сликарство (165-76)

Film se razvija kao umetnost. U svojim počecima kopira postupke iz drugih umetnosti. Shvata se ipak da će film
morati da razvije svoja izražajna sredstva.
Tačka preloma
Film dostiže popularnost u mnogim aspektima kulture i nauke i glavna je tema razgovora. Rad Pola Sezana otvoriće
put razvoju filma i mnogih žanrova umetnosti (apstraktnih) koji će uslediti.
Pridružio se impresionističkim slikarima u borbi protiv akademskog krutog slikarstva.
Oni smatraju da slikarstvo treba da bude kombinacija reprodukovanja stvarnosti i sveta koji slikar ima u glavi. Sezan
stvara slike koje su po proporcijama drugačije od dotadašnjih i razvija nešto što zvuči kao 3d slika.
Njegove slike nisu statične već oslikavaju pokrete, po ugledu na film.
Mrtva priroda u vreme protestantizma, bez religijskih slika se u ove slike unose elementi prolaznosti.
Izaziva pokret gledaoca.
Ponavljanje slika, planina Sent Viktoar.
Kubizam je dobio ime po jednoj kritici koja kaže da je sve u njemu stvarnost predstavljena u geometriskim oblicima.
Pikaso i Brak su glavni u ovom pokretu.
Pokušavaju da prikažu ceo pokret, niz slika koje obuhvataju pokret u jednoj slici na kojoj se preklapaju.
Poništavaju perspektivu i tradicionalne izvore svetla
Suprotstavljaju pokretnog posmatrača i pokretnu sliku sa nepomičnim (iz klasičnog slikarstva).
Kao i film, i kubizam polazi od drugih umetnosti iz kojih dalje traži svoje načine izražavanja.
Kupačice, prvo Pikaso, Engr, pa Sezan.
Slike su namenjene da budu šok, uvreda.
Brak - veliki akt
Dišan - akt koji silazi niz stepenice.

10. Развој бежичне комуникације (228-33)

Maksvelove jednačine su predvidele postojanje elektromagnetnih talasa koji se svuda prostiru. Ono je teoretski
omogućavalo bežičnu razmenu električnih signala.
Ovi talasi se dele po frekvenciji:
-radio opseg
-tv opseg
-mikrotalasni opseg (sateliti, gps)
-opseg infrared zračenja
-opseg vidljivog svetla
-UV zračenje
-X zraci
-gama zraci i kosmička zračenja.
Maksvel govori da su elektricitet i svetlo forme em talasa.
Prvi put se ideja prvo dokazala teoretski pa u praksi.
Herc će zapravo dokazati postojanje em talasa i istraživao mnoga njihova svojstva.
Još mnoga otkrića su se gomilala čekajući da ih neko sjedini u bežični prenos em talasa. U tome uspeva Giljermo
Markoni.
Korisio je bežični prenos da bi preneo poruke morzeovim kodom.
Komercijalni telegrafi, prenošenje info na 300 km.
D, SOS, may day.

11. Настанак радија (233-7, 240-1)

Markonijeva brodska telegrafija se svuda primenjuje i daljr istražuje da bi se morzeov kod zamenio govornim
porukama.
Slali su se elektromagnetni talasi u određenim rastojanjima i određenoj frekvenciji da bi se dobio morzeov kod.
Zbog povećanja broja odašiljača morao se smanjiti spektar frekvencija jednog slanja da bi se smanjila gužva.
Da bi se sa morzeovog koda prešlo na komplikovanije poruke bilo je potrebno uvesti modulaciju (promenu neke
karakteristike (prvo amplitude) u ritmu informacije koja se šalje)
Amplitudna modulacija - Fesenden, radio kod Edisona do E finansijske krize. Božićni eksperimenti sa amp
modulacijom 1906.
LI de Forest je između ostalog pojačao mikrifonski signal.
Oni su eksperimentisali sa načinima distribucije sadržaja ali je bilo potrebno osmisliti sam sadržaj ovog novog
medija i njegovu ulogu u društvu.
Međunarodna unija za telekomunikaciju je regulisala korišćenje ograničenog spektra frekvencija.
LI de Forest je prvi preneo operu i prvi politički govor na radiju.
1920. KDKA, prvi radio sa organizovanim programom.
1923. BBC
1929. Početak emitovanja radio Beograda.

12. Технологија носача звука и уметничк стварање (257-61)

Urešaji koji su nastali u procesu dolaska do emitovanja i primanja zvuka mogli su se i sami koristiti za uticanje na
kvalitet zvuka, boju, ali i kao novi samostalni muzički instrumenti.
Teremin, Martenoovi talasi.
Hindemit i Toh koriste gramofon kao instrument u svojim avangardnim kompozicijama, i time predviđajju DJejeve.
Džon Kejdž je istraživao brojne načine za razvoj moderne i digitalne umetnosti. 4:33.
Dolazi do nastanka konkretne muzike, dela koja nisu koristila tradicionalne instrumente već kolažiranje zvukova iz
prirode.
Muzika se komponuje pomoću medija kojim se kasnije emituje.
Nova avangarda, Vladan Radovanović, Pol Pinjon.
Ovakvo stvaralaštvo se prenosi i na neke žanrove popularne muzike (alternative ipak). Od njih se širi na tehno i
ostalu elektroniku.
Električne gitare. Električne orgulje koje prelaze u sintisajzere.
Studiji prelaze od pukog snimanja pred mikrofonom na višekanalno snimanje. Studio postaje sredstvo za
komponovanje.

13. Од радио позоришта до радио драме (261-8)

Radio, TV i film su mediji masovnih komunikaija ali mogu biti i umetnosti ako se ne koriste u informativne svrhe.
Radio se od 1920. paralelno sa filmom istražuje.
Ta dela imaju posrednika kao i većina umetničkih dela na razne načine.
Mediji oblikuju umetnost.
Pisanje zvukom mora biti umešno.
Radio pozorište, prilagođeno manjku slike raznim efektima.
Posle prilagođavanja pozorišnih tekstova prešlo se na pisanje za radio drame.
Najavljivanje i objašnjavanje radnje je u početku pomagalo slušaocima.
-Dilan Tomas - Pod mlečnom šumom (njegovo remek delo), Pisac i glumac na radiju, tkđ je i čitao poeziju, mnogo
se pojavljivao na radiju.
Svetski i multimedijski odjek dela (ploč, pozorišta, brodvej).
Bilo je i neuspelih pokušaja filmske adaptacije.
Orson Vels izvodi Rat Svetova.
Pojava televizije se tumači kao propast drame ali je ipak samo primorava da dalje traži svoja izražajna sredstva.
14. Научни и технички предуслови настанка телевизије (275-81)

Preduslovi tj. elementi potrebni za nastanak televizije postoje još u XIX veku. (procs pretvaranja svetlosne u
električnu energiju i obrnuto, analiza slike)
Optoelektrično pretvaranje (svetlosna energija u električnu).
Otkrvena je povezanost između određenih provodnika struje i njihove izloženosti svetlu,
Fotoemisija - svojstvo određenih materijala da emituju slobodne elektrone pod dejtvom svetlosi.
Keri - dva mozaika, jedan koji pali elek napajanja pod dejstvom svetla, drugi koji pali sijalice kao piksele. Sistem je
obustavljen zbog manjka tehnologije na kraju XIX veka. Tkdj je bio i neekonomičan zbog broja talasa i broja
sijalica koje je zahtevao.
-Pol Nipkov osmišljava prvi sistem za analizu slike tačku po tačku (spiralni bušni disk). Disk se okreće i propušta
svetlo sa slike tačku po tačku na fotosenzitivni materijal koji količinu svetla pretvara u električni signal. Obrtaj po
slici.
Za probu rekonstrukcije poslate slike koristio se drugi Nipkovljev disk.
-Braunova katedna cev je prva omogućila pretvaranje električnog signala u svetlosni.
Katoda ispaljuje slobodne elektrone ka ploči koja pretvara te vrednosti u svetlosne, time stvarajući sliku.
Svi elementi za stvaranje televizije bili su spremni:
Teoretski plan, analiza slike, pretvaranje svetla u električni impuls i obrnuto i prikazivanje tog svetla.

15. Настанак телевизије (282-7)

Čarls Dženkins i Džon Logi Berd istovremeno i nezavisno dolaze do prvog prenosa pokretne slike 1923. Kasnije se
sa Nipkovljevog diska prebacuju na Braunovu katodnu cev na prijemnom kraju i na disku su povećali broj rupa i
pobojšali skalu sive.
Za nastanak televizije se uzima 1925. Potrebno je još desetak godina da bi kompanije i javnost shvatili potencijal
ovog izuma.
Napravljen je i elektronski uređaj za analizu optičke slike koji će usavršiti sistem. Kompanije su pomagale u
pretvaranju izuma u proizvod.
Berd je reklamirao svoj izum Britanskoj vladi i oni su tridesetih godina razmotrili probno emitovanje u Londonu.
EMI kao konkurencija Berdu, oni prvi koriste sistem elektronske analize slike. Vlada razmatra oba predloga. EMI
pobeđuje.
BBC 1936. započinje prvo zvanično emitovanje televizijskog programa.
Pokreće se emitovanje i po drugim zemljama Evrope.
Prekid zbog II s.v.
U svetu nastaju podele u standardu rezolucije i kvaliteta emitovanja, a posle pojave boje tkdj i oko sistema koji se
koristi, jer ih je nastalo više na raznim krajevima sveta.

16. Телевизијскапублика (291-4)

Najuticajniji masovni medij u modernom društvu. Zamenjuje pozorište, cicrkus, trg, ali preuzima nešto od tih
preteča.
Ranije je postojala visoka umetnost namenjena za vladajuće slojeve i folklor koji je razvijao narod.
Raslojavanjem društva i pojavom srednjeg staleža (gradske preduzimačke elite) dolazi do nastanka popularne
umetnosti.
U XIX vekz postoje elitna umetnost, popularna kultura i masovna kultura. Ove razlike se produbljuju i sa nastankom
televizije već su jasne.
Od tva se očekuje da ispuni očekivanja sva tri staleža.
Na površinskom nivou tv je prilagođen svačijem razumevanju a na dubljim šalje poruke konformizma.
Smatralo se da televizija treba da svoje kriterijume podigne sa najnižih slojeva na srednje.
Televizija se gleda parcijalno i iskidano za razliku od pozorišta.
Tv i ostali mediji utiči jedni na druge.

17. Дигиталне комуникације (39-44)

Bejkon je u XVII veku došao do toga da nauka treba da osmisli matematički jezik koji bi poslužio za šifrovanje
poruka.
Zalagao se za induktivni način zaključivanja umesto deduktivog, predvideo je sadašnje naučno zaključivanje.
Razdvojio je etiku i moral od religije i vere.
Smrznuta kokoška.
Bilo je mnogo teorija o njemu posle njegove smrti.
-Lajbnic. Jedan od pripadnika trojke racionalista XVII veka (sa Dekartom i Spinozom). Bili su predhodnici logike i
analize.
Lajbnic je postavio osnove binarnog sistema. Izuzetan doprinos filozofiji, nauci, etici...
-Gaus je bio genijalni matematičar sa brojnim otkrićima. (tkđ i u astronomiji).
1833. konstruisao prvi elektromagnetni telegraf.
-Bul je imao izuzetna dostignuća ali su bila strogo teoretska i zaboravljena do 70 godina posle njegove smrti, kada ih
pronalazi Šenon i rešava probleme sa Bulovom algebrom koja postaje osnova celog digitalnog sistema.
-Alek Rivs 1937. pronalazi Puls Code Modulation, što biva još jedna karika u stvaranju digitalnog sistema.
Hteo je da unapredi telefon korišćenjem binarnog sistema, ali bi bilo potrebno slati milion signala svake sekunde.
Digitalni sistem je prvi put upotrebljen u II s.r. da bi šifrovao razgovor između Čerčila i Ruzvelta.

18. Дигитални сигнал и његов значај (44-7)

Razlika između analognog i digitalnog.

AD konverzija.
Na kraju lanca opet je potrebno prebaciti digitalni signal u analogni jer su naša čula analogna.
Digitalizacija je uvedena jer bolje očuvava informacije, jer je mnogo teže degenerisati informaciju ako je
predstavljena samo odsustvom ili prisustvom impulsa nego ako je prestavljena jednakom vrednošću informacije.
Zbog pikselizacije digitalne slike može se lakše na nju uticati.
Telekomunikacije, računari i audiovizualne tehnologije se približavaju jer su sada sve digitalne i to doprinosi
mogućnosti njihovog međusobnog preplitanja.

19. Сателитске комуникације (330-6)

Ove komunikacije koriste mikrotalase koji su veoma visoke frekvencije i mogu da prenose ogromnu količinu
informacija ali se moraju prostirati pravolinijski. To bi otežalo povezivanje celog sveta, morali bi da se naprave
predajnici na svakih 80 km i to bez razmišljanja o spajanju kontinenata. Zbog toga je bilo najpraktičnije sve ove
predajnike postaviti na zemljine veštačke satelite.
Artur Klark, sci fi pisac je postavio teoriju satelitskih komunikacija.
Sateliti bi se teoretski morali nalaziti u geostacionarnoj orbiti.
Ta orbita je ograničena i zato se raspodeljuje međunarodnim dogovorima.
Jedan satelit sa te visine može pokriti (zona pokrivanja) jednu trećinu zemljine površine.
Na satelitima su napravljeni veliki tanjiri koji pomažu upijanju signala i boljem prijemu.
Problemi sa gorivom jer se satelit mora vraćati u orbitu.
Satelitski skokovi kao prenos signala, jer sateliti nisu povezani međusobno.
Niske orbite za satelite koji služe komunikaciji ali se mogu koristiti samo kratko jer se satelit okreće oko zemlje. Da
bi ovo uspelo bilo je potrebno bar 30 satelita da bi neki uvek bio blizu.
To su i pokušali ali je propalo zbog cene razgovora.
Uspostavile su se mreže koje su davale po dva kanala svakoj zemlji.
Luksemburška kompanija je prva poslala satelit koji emituje komercijalni program. Posle nje se to raširilo.

20. Интернет (339-42)

Prva takva ideja nastala je za vreme hladnog rata sa svrhom komunikacija i zasnivala se na povezivanju više
kompjutera u mrežu. Odustalo se od povezivajna specijalnim vezama i radilo se na korišćenju telefonske mreže.
Tako je nastao Arpanet. Njemu se priključuju mnogi instituti po Americi.
Nastaje i prvi programski jezik.
Nastalo je još lokalnih mreža koje su se umnožavanjem pretvorile u internet.
Tim Berners Li iz CERNa je razvio sistem razmene grafičkih podataka i sistem linkova.
1992. prvi pretraživač.
Od studentskog experimenta do globalne mreže komunikacija.
MP3 i autorska prava.