GRABAVOJ GRIGORIJ PETROVIČ:

PRIMENJENE STRUKTURE STVARALAČKE

OBLASTI INFORMACIJE
Ovaj rad sazdan je na temelju ideje stvaralačkih znanja.

Shema rada se sastoji u tome da se svest čoveka razmatra kao jedan element sveta, sveta
u kome su svi elementi uzajamno povezani.

U tom slučaju, promena svesti čoveka (ili oblika reakcije objekta) povlači za sobom i
promenu svih drugih elemenata sveta. To omogućuje dobijanje znanja o spoljašnjoj
sredini i optimiziranje procesa koji se u njoj odvijaju. Kako se poznanje sveta događa na
osnovi elemenata sveta, dobijena znanja ne uništavaju svet, već ga samo razvijaju u
stvaralačkom pravcu.

U vreme postojanja uništavajućih tehnologija koje su ostvarene na osnovu rezultata

poznanja, neophodno je razvijati stvaralački aparat poznanja. Praktični rezultati, dobijeni
na osnovu dela koje je pred vama, pokazuju da učenje o stvaralačkom razvoju poznanja i
upravljanja svetom omogućava formalizaciju svih pojava stvarnosti i dobijanje ekološki
bezopasnog tehnogenog puta razvoja.

POLAZNE ČINJENICE

Razmotreni su rezultati spasenja ljudi i tehinike, rezultati upravljanja materijom.

Protokoli rezultata navedeni su u trotomnom delu „Grigorij Grabavoj.

Praksa upravljanja. Put spasenja.“ Dobijeni rezultati omogućavaju donošenje zaključaka

da se promena materije stvaralačkog plana može objasniti korišćenjem pojmova: svest,
opažanje /ruska reč „восприятие“ koja se ovde prevodi kao „opažanje“ zapravo označava
ceo proces opažanja, osvešćivanja i usvajanja nekog objekta informacije/, informacija,
objekt informacije, događaji stvarnosti koja se može označiti npr., matematičkim
simbolima/, događaji fizičke stvarnosti.

Pojmovi svesti i opažanja koji se mogu primeniti na čoveka ovde se uopštavaju i na druge
objekte stvarnosti. Za takve objekte, termin ’svest’ će označavati način uopštene reakcije
objekata na informacionu sredinu, a ’opažanje’ način pojedinačne reakcije segmenta
objekta.

Elementi stvaranja čoveka

2.18 Misli stvara projekcija informacije desnog oka na oblast informacije koja
odgovara srcu.

2.19 Osećanja se stvaraju deljenjem misli na diskretne oblasti stvaranja svesti.

 2.20. Hipoteze nastaju od projekcije osećanja na misli.

2.21. Znanja – to je simbol senzibilnosti svesti.

U uzastopnosti vaspostavljanja elemenata 2.18. do 2.21. pokazan je princip prelaska

poznatih znanja u mnogodimenzionalna znanja. Mnogodimenzionalna znanja mogu da se
pokažu kao razne granice jedinstvene strukture, u zavisnosi od načina usvajanja tih
znanja. Svojstvo takvih znanja je različito razumevanje istog teksta od strane istog
čoveka, koji taj tekst čita u različito vreme.

Prema tome, različito je i razumevanje mnogodimenzionalnih znanja od strane različitih

ljudi, što dovodi do jediničnog impulsa stvaralačkog poznanja. Izučavajući i primenjujući
mnogodimenzionalna znanja može se dobiti odgovor na bilo koje pitanje, pa, prema tome,
i odgovor na pitanje „kako spasiti?“.

U znanja spasenja GG uvodi sledeće pojmove:

2.45. Simbol – to je odraz mnogih stvarnosti.

2.46. Izbrisati simbol – preobraziti stvarnost.

2.47. Premestiti simbol – promeniti stvarnost.

2.48. Ustanoviti simbol – stvoriti stvarnost.

Principi odražavanja sveta, kroz pojmove 2.45. do 2.47, omogućuju stvaranje strukture
upravljanja kroz simboličke predstave željene stvaralačke stvarnosti.

Pri tome, simbolika se može menjati na proizvoljan način, kao i smisao koji se unosi u
simbol. Takva struktura opisivanja sveta preobražava stvaralačku oblast informacije u
tvar kojom se može upravljati i koja upravlja u cilju spasenja. Cilj spasenja simbolički
izgleda kao funkcija upravljanja postojanjem simbola. Oblast stvaranja sveta je simbol
večnosti.

Osnovni zakon dobijanja energije je:

E = V*S ,

E – energija; V – zapremina; S – brzina opažanja zapremine.

Na primer, ako razmotrimo zadatak u kome je zapremina – tekst knjige, onda se vidi da
je energija individualna i da se menja u zavisnosti od brzine opažanja teksta od strane
onoga koji čita. Prema tome, takav pristup otkriću energije omogućava da se donese
zaključak da se bilo koja promena enerigije odražava na bilo kom spoljašnjem objektu.

To znači, da pokazani način dobijanja energije ne razara spoljašnje strukture. Bilo kakve
promene spoljašnje sredine, koje se odvijaju putem ukazanog osvešćenja energije, su
stvaralačke, i odgovaraju evoluciji koja ima neuništavajući karakter. Na taj način,
razmatranje opažanja i svesti čoveka (takođe kao načina reakcije bilo kog objekta), kao
element ustrojstva sveta, dovelo je do dobijanja energije za objekat.

Razume se da se energija ne dobija iz objekta već iz harmonične oblasti uzajamnih odnosa

objekta i oblasti opažanja datog objekta. Ta harmonična oblast je konstantna (postojana)
veličina. A ovo je otkriće toga da se energija može dobijati iz postojane veličine, ne
narušavajući ravnotežu procesa stvaranja. Pri tome se ne razara ni sam objekt, koji dobija
energiju, ni objekt iz koga se dobija energija, ni bilo koji drugi objekat.

Princip beskonačnog funkcionisanja objekta (za čoveka to znači besmrtnost) je dokazan.

Može se sprovesti analiza nalaženja oblasti koje sadrže strukturu pokazanog principa
beskonačnosti u svesti. I (mogu se) dobiti konkretne metode izdvajanja iz svesti čoveka,
ili iz oblasti spoljašnje reakcije bilo kog objekta, vaspostavljajuće strukture stvaralačke
oblasti informacija.

V/S=const.

Na taj način, otkriven je neiscrpni izvor energije. To u pojedinačnom slučaju znači, da je,
koristeći se zakonima razvoja statične svesti, moguće dobiti tehnogene tehnologije po
principima ustrojstva statične svesti. Takve tehnologije su stvaralačke i njima se
harmonično upravlja putem svesti. Praktičan primer, zasnovan na metrijalima prakse
upravljanja, pokazuje da se pre događaja u fizičkom prostoru dogažaja menja
koncentracija mikroelemenata u direktnoj zavisnosti od vremena događaja.

Na pokazanom principu izrađena je aparatura koja omogućava prognozu zemljotresa sa

tačnošću do milisekunde, na osnovu promene koncentracije helijuma u rejonu
zemljotresa. Mogu se takođe izraditi instrumentalne tehnologije koje omogućavaju
prognoziranje katastrofalnih događaja u prirodi, po promenama tvari u bilo kom
segmentu prostora posmatranja.

Taj prostor ne mora obavezno da odgovara prostoru događaja.

Unifikacija pristupa određivanju zakona međusobnih povezanosti između oblasti

informacija sastoji se u tome da se oblast koja odgovara reakciji objekta prevodi u oblast
uopštavanja spoljašnje sredine. To omogućava da se prognoziraju izmene, kako samog
objekta, tako i spoljašnje sredine.