Program Razvoja Šumarstva – faza III

Primena GIS tehnologije u

Planiranju gazdovanja šumama
- Radna verzija -

Đorđe Cvetković, dipl.ing.

Dragan Borota, dipl.ing.
Vladimir Ajduković, student saradnik
Ivica Milojević, student saradnik
Katedra Planiranja gazdovanja šumama
Beograd, 2007-2008.
 ArcMap

1. Sadržaj:

Uvod 3
Podešavanje izgleda radnog prostora (okruženja) 5
Pločice sa komandama 10
Georeferenciranje 12
Uvlačenje karte 13
Definisanje koordinatnog sistema 16
Jedinice mere 18
Postavljanje kontrolnih tačaka 19
Digitalizacija 24
Slojevi 24
Pravljenje Shapefile-ova 25
Digitalizacija – proces 31
Digitalizacija - put 47
Označavanje 49
Formiranje GISOdsek-a 54
Formiranje GISOdsek-a u Osnova programu (Acces baza) 62
Pridruživanje baze Osnove sloju odsek 63
Dodavanje oznaka (Label-ovanje) 68
Simbologija
Izrada tematske karte 71
Kreireanje izgleda (layout) karte 86
Elementi karte 86

2
 ArcMap

Uvod

ArcGIS predstavlja niz softvera koji uključuje ArcMap, ArcCatalog i ArcToolbox, kao
i još neke module. ArcCatalog se koristi za upravljanje podacima; ArcMap se primarno koristi za
prikazivanje i rad sa podacima, a ArcToolbox za menjanje i manipulaciju podataka. U
ArcCatalog-u korisnici mogu praviti, pregledati, brisati, i td. podatke i karakteristike podataka.
ArcCatalog prikazuje informacije kao što su format, izvor, prikaz karte (tabelarno i prostorno) i
projekciju. ArcCatalog je vaš “manager” podataka za ArcGIS. Pomoću ArcMap-a, korisnici
mogu prikazivati podatke, praviti ih, odabirati i menjati, kao i njihove karakteristike, praviti
analize i još mnogo toga. ArcToolbox omogućava pretvaranje, prostorne analize i statistike kao i
druge produbljenije poslove koji se tiču podataka.

Nakon inastaliranja programa ne možete pronaći ikonicu na vašem desktopu jer ArcGis
ne ostavlja ikonicu posle instaliranja. Da bi ste startovali program neophodno je da klinete na:

Start\Programs\ArcGIS\ArcMap

Kada se ArcMap pokrene prvi put kao i kad se otvara novi dokument, softver preko svog
radnog okruženja otvara izborni prozor u kome se možete opredeliti kako ćete početi. Opcije su:

3
 ArcMap

1. da započnete novi dokument.

2. da otvorite šablonski dokument.(koristi se kada se dokument može iskoristiti više
puta)
3. da učitate projekat koji ste već ranije započeli (ukoliko ste u prošlosti radili više
projekata onda će se u dijalog kutiji pojaviti svi projekti koje ste radili, izaberite klikom onaj koji
hoćete da nastavite).

Takođe u okviru ovog prozora, čekiranjem polja, možemo da definišemo kako da se

program ponaša pri sledećem startovanju, pa prema tome treba čekirati sledeća polja:

- kada želimo da se automatski učita projekat koji mi želimo

- kada želimo da se ovaj prozor ne pojavljuje više pri
startovanju programa
- kada želimo da učitamo poslednji projekat koji smo radili

Mi ćemo izabrati opciju A new empty map i na taj način otvaramo potpuno nov dokument, tada
se izborni prozor zatvara i mi se nalazimo u radnom prostoru. Pošto je program tek instaliran
neophodno je radni prostor prilagoditi našim potrebama. Naravno u zavisnosti od toga šta ćemo
raditi na budućem projektu opredeljujemo se za alate koji će nam pomagati pa prema tome njih i
izbacujemo u prvi plan u vidu pločica sa alatkama. U ovom trenutku se u okviru radnog prostora
nalaze samo osnovni menii a to su Main Menu i Standard.

4
 ArcMap

Podešavanje izgleda radnog prostora

Da bi smo podesili okruženje radnog prostora svojim potrebama moramo da postavimo

kursor miša na sivu podlogu kako je prikazano na slici. U tom trenutku desnim klikom miša
otvaramo padajući meni u kome biramo koje od pločica ćemo izbaciti na radnu površinu.

Pored menia koji su već prisutni ( Main Menu i Standard) ubacićemo još i menie Tools,
Editor, Georeferencing i Layout. Nakon izabiranja jedne od pločica svaki put moramo ponoviti
proces za sledeću pločicu koju hoćemo da ubacimo, dakle, kursor postavljamo na sivi deo radnog
prostora i desnim klikom izabiramo neku od pločica. Da bi smo se kretali po padajućem meniu
dovoljno je da postavimo kursor miša na strelicu koja se nalazi na vrhu i dnu padajućeg menia u
zavisnosti u kom pravcu želimo da se krećemo.

5
 ArcMap

Odabiranje pločice sa komandama Tools

Strelica za
kretanje po
meniu

Odabiranje pločice sa komandama Editor

Pločica sa
komandama
Editor

6
 ArcMap

Odabiranje pločice sa komandama Georeferencing

Pločica sa
komandama
Georeferencing

Odabiranje pločice sa komandama Layout

Pločica sa
komandama
Layout

7
 ArcMap

Da bi smo skratili vreme koje provedemo u odabiranju pločica sa komandama a pri tome
znamo šta hoćemo da izvučemo možemo se poslužiti opcijom Customize.

Ona se odabira na isti način kao i predhodni alati i nalazi se na samom dnu padajućeg menia.
Klikom na komandu Customize otvara se prozor u kome se nalazi kutija za odabiranje pločica.

8
 ArcMap

Čekiranjem (štikliranjem) kvadratića opredeljujemo se za alate koje želimo da odaberemo. Kada

samo sigurni da smo čekirali sva polja koja smo želeli preostaje nam samo da zatvorimo ovaj
prozor klikom na komandu Close (u donjem desnom uglu prozora) i nakon toga će se u radnom
prostoru pojaviti sve pločice koje smo ovom prilikom odabrali.

Tools
Georeferencing Layout
Standard Editor

Posle ubacivanja pločica sa željenim alatkama te iste pločice možemo postaviti bilo gde u
radnom prostoru u zavisnosti od toga kako nama najbolje odgovara, to ćemo uraditi tako što
ćemo kursor miša postaviti u položaj koji je prikazan na slici (dakle na ovu malu zamišljenu
izbočinu koju svaka pločica sa komandama ima) pa kliknuti i zadržati prst na levom kliku mišu,

u tom trenutku će se oko pločice sa komandama pojaviti crni okvir koji će se kako pomeramo
miša i on kretati, a zatim tako držeći povlačiti miš u željeni položaj bilo gde u radnom prostoru
(pokušati ovaj postupak i videti kako funkcioniše).

Međutim postoji mala razlika u izgledu pločica sa komandama u zavisnosti gde se nalaze. Pa tako
kada se nalaze na sivoj podlozi onda se njihovo pomeranje vidi u obliku malopređašnjeg crnog
okvira dok je izgled pločica sa komandama kada se nalazi na beloj pozadini u vidu prozora kao
što je prikazano na sledećoj slici pa se njihovo pomeranje vrši kao i za svaki drugi prozor u
Windows operativnom sistemu stim što se umesto prozora pomera samo nešto deblji ram od
predhodnog.

9
 ArcMap

Prikaz pomeranja pločice sa komandama (prozora) po radnom prostoru.

Pločice sa komandama
Standardbar

- Novi dokument
- ArcToolbox
- Otvori dokument
- “Šta je ovo”
- Snimi dokument
- ArcCatalog
- Štampaj

- Dodaj podatak

- Uključi pločicu sa alatkam Editor

10
 ArcMap

Toolbar

- Uveličaj - Odaberi element

- Umanji - Identifikuj

- Fiksirano umanji - Pronađi

- Fiksirano uveličaj - Idi na koordinate

- Uhvati i pomeri - Izmeri

- Cela slika

Layout

- Uveličaj na 100%
- Uveličaj

- Fiksirano uveličaj
- Kontrola uveličavanja

- Fiksirano umanji
- Uveličaj celu stranu

- Umanji
-

- Uhvati i pomeri
-

- Promeni pregled

11
 ArcMap

Georeferenciranje
Raster podaci su obično napravljeni od skeniranih karata, aero-foto ili satelitskih
slika. Skenirane karte obično ne sadrže podatke koji govore o tome gde je oblast koja je
predstavljena na karti postavljena na zemljinoj površini, podaci dobijeni sa aero-
fotografije i satelita su često neadekvatani za vršenje analiza ili prikazivanja u
odgovarajućem formatu sa drugim podacima. Da bi smo koristili ove tipove raster
podatakaka u vezi sa drugim prostranim podacima, često je potrebno poravnati ih ili
georeferencirati u kartu koja ima koordinatni sistem. Kada georeferencirate raster, vi
određujete kako su podaci rasporedeni na koordinatama na karti. Ovaj proces obuhvatita i
određivanje koordinatnog sistema koji određuje specifican položaj podataka na zemlji.
Georeferencirani raster podaci mogu se pregledavati, menjati i analizirati kao i
kombinovati sa drugim geografskim podacima.
Da bi se koristile stare karte one se moraju predhono skenirati i eksportovati u
neke od formata koje ArcMap podržava (preporučuje se da to bude format TIF, rezolucije
300 dpi ili više, ali dolaze u obzir i GIF, JPG, BMP).

Za Georeferenciranje ćemo koristit pločicu sa alatkama Georeferencing koja

izgleda ovako:

12
 ArcMap

Uvlačenje karte
Georeferenciranje započinje “uvlačenjem” karte koju želimo da digitalizujemo u
radno okruženje, kartu predhodno moramo smestiti u folder “Karte”. Pritiskom na
ikonicu Add Data (dodaj podatke) koja se nalazi u alatkama “Standard”, otvara se
aplikacija (prozor) Add Data, navigacijom u okviru ovog prozora pronaći folder „Karte“

Folderi se mogu otvarati duplim klikom ili prvo markirati kursorom šta želimo otvoriti pa
zatim kliknuti Add.

13
 ArcMap

Ovako izgleda
ikonica

Na kraju kada dođemo do tražene karte, selektujemo je, kliknemo na komandu

Add, prozor se zatvara a mi smo na taj način uneli sliku u radno okruženje.

U prozoru Add Data se nalaze još neke ikonice:

- se koristi da se prilikom navigacije možemo vratiti za jedan nivo u nazad,

- se koristi kada hoćemo da ArcMap zapamti poziciju našeg radnog foldera i

svaki put kada otvorimo prozor Add Data otvoriće se naš radni folder. Koristi se
tako što se prvo selektuje folder koji hoćemo da zapamti i onda kliknemo na
ikonicu.

- se koristi za pravljenje novog foldera.

- se koriste za prikazivanje podataka u folderu na 3 različita načina,

kao listu, sa detaljima ili kao ikonice.

Nakon završetka “uvlačenja” karte radni prostor bi trebao da izgleda ovako:

14
 ArcMap

X=0, Y=0

Iznad, na slici, vidite skeniranu kartu Gazdinske jedinice “Golubac” gde je

plavom maskom ozačena veličina karte. Kada se karta ubaci prvi put, u “status pločici” se
pojavljuju koordinate koje su bliske X=0 i Y=0, ovo se dešava zato što još uvek karta
nema geografskih podataka koji utvrđuju njen položaj i karta dobija koordinate X=0, Y=0
sa centrom koordinatnog sistema u donjem levom uglu karte.
Za optimalan pogled na kartu se može koristiti komanda Fit To Disply koja se
nalazi u georeferencing padajućem meniju, treba imati u vidu da se ova promena
primenjuje na sloj koji je izabran kao ciljni sloj u Georeferencing pločici sa alatkama.

15
 ArcMap

Definisanje koordinatnog sistema

Sledeće što treba učiniti, nakon unošenja karte, je definisanje koordinatnog
sistema. Mi ćemo koristiti koordinatni sistem TMYUG7, čiji smo fajl predhono smestili
(prekopirali) u folder c:\Program Files\ArcGIS\Coordinate Systems. Ovaj projekcioni
fajl (koordinatni sistem) je prilagođen za uslove Srbije.

Sada taj isti koordinatni sistem moramo i aktivirati, a to ćemo učiniti tako što
ćemo kliknuti na padajući meni View a zatim izabrati komandu Data Frame Properties.

Nakon aktiviranja komande će se otvoriti

prozor sa istim nazivom. Ako sa odmah po aktiviranju
ovog prozora ne nalazite na listiću Coordinate
System jednostavno samo kliknite na njega i ućićete u
željeni prostor. U okviru donje dijalog kutije, Select a
coordinate system, nalazi se nekoliko foldera, jednim
klikom na folder Predefined otvoriće se dva
podfoldera i fajl TMYUG7 koordinatnog sistema.
Koordinatni sistem je Gauss-Kruger-ov za 7. zonu .
Ako su svi podaci koje želite prikazati na vašoj
karti definisani istim koordinatnim sistemom - na
primer, ako upotrebljavate bazu podataka vaše firme -
moći ćete dodati podatke bez bojazni da li će se slojevi
preklapati kako treba, hoće. Ako, međutim, pokušate
da ubacite podatke iz drugih izvora, moraćete da
proverite koji koordinatni sistem svaki podatak koristi
i na taj način osigurati da će ArcMap moći prikazati
sve njih zajedno.

16
 ArcMap

Nakon odabiranja koordinatnog sistema dijalog kutije bi trebalo da izgledaju ovako:

Komandom Add To Favorites (unosenje u favorite) nakon izabiranja

koordinatnog sistema obezbeđujemo da nam se sledeći put koordinatni sistem nalazi na
početnom prozoru u folderu Favorites.

17
 ArcMap

Jedinice mere – metri

Nakon definisanja koordinatnog sistema a pre samog procesa georeferenciranja

moramo podesiti još i merne jedinice. Kada se pokrene novi dokument prvi put, u status
baru se može očitati da su jedinice mere nepoznate. Ova procedura se radi u istom
prozoru kao i za koordinatni sistem:

Tabla Of Containt Nakon definisanja koordinatnog sistema u istom prozoru

odabiramo listić General. U polje Name umesto postojeće
reči Layer, radi lakšeg snalaženja, unesemo reč Slojevi,
promena će se videti u prostoru Table of Containt.
Klikom na padajući meni Display pojavljuju se serija
različitih vrsta mernih jedinica od kojih se mi
opredeljujemo za metre, markiranjem ovog polja smo se
opredelili za metre i još preostaje da sve promene
potvrdimo klikom na OK.

U ovom
polju
možete
dati kratak
opis
projekta

Table of
containta Kliknuti
ovde

18
 ArcMap

Postavljanje kontrolnih tačaka

Postupak georeferenciranja karte može da počne. Obzirom da smo uneli samo jednu kartu
u radni prostor, u padajućem meniju “Slojevi” (Layers) se nalazi samo jedan ciljni sloj pa će ga
ArcMap automacki selektovati. U slučaju kada imamo više karata moramo se uveriti da nam se u
tom prostoru nalazi ona karta koju hoćemo da georeferenciramo.

Na pločici “Alatke” (Toolbar) kliknemo na ikonicu , u tom trenutku kursor menja oblik i
dobija oblik ikonice (lupa). Ovu alatku ćemo koristiti da bi smo uveličali površinu na kojoj
hoćemo da postavimo kontrolnu tačku. Kontrolna tačka se postavlja u centar presecanja dve
poznate koordinate na karti. Kako bi smo uprostili dalji rad bilo bi dobro da pre nego počnemo da
postavljamo kontrolne tačke, na karti pronadjemo gde se nalaze tačke koje imaju upisane
koordinate pored njih, dakle poznate vrednosti. Da bi smo to učinili kursor postavljamo u
poziciju malo iznad prostora koji treba uveličati, kliknemo levim klikom i držeći dugme
povlačimo miš dijagonalno od tačke gde smo prvo postavili kursor. Kada napravimo željeni
kvadrat puštamo dugme miša i željeno polje će se tog trenutka uveličati. Ukoliko nismo
zadovoljni dobijenom rezolucijom ponavljamo postupak dok se ne dobije tražena rezolucija.
Tražena rezolucija je ona kada se georeferentna tačka vidi u krupnom planu.

Kliknuti
ovde

Ovde se Tačka koju

nalaze uveličavamo
upisane
vrednosti za
XiY
koordinate

Klikom na ikonicu Add Control Point koja se nalazi na pločici “Georeferencing”

započinjemo georeferenciranje karte. Kursor sada menja oblik i postaje crni krstić. Krstić
postavljamo u poziciju gde mislimo da se koordinate poznatih vrednosti (X i Y) presecaju. Kada
smo sigurni da smo ga postavili na tačno mesto kliknemo levim klikom na mišu. U tom trenutku
19
 ArcMap

će se crni krstić pretvoriti u zeleni, nešto veći, krstić koji ostaje nepomičan u tački u kojoj smo
kliknuli mišem a kursor možemo i

Pozicija
Kursor
kursora
(crni krstić) kada treba
kliknuti
mišem

dalje pomerati. U tom trenutku smo odredili tačku kojoj ćemo sada dodeliti vrednosti X i Y
koordinate koje se nalaze upisane na karti koju georeferenciramo. Sada sa par klikova na ikonicu
Fixed Zoom Out , koja se nalazi u pločici sa alatkama, smanjujemo rezoluciju
(odzumiramo) karte do trenutka kada jasno na karti očitavamo vrednosti koordinata.

Spremni smo sada da unesemo vrednosti koordinata a to ćemo uraditi tako što kliknemo desnim
klikom miša kada je kursor u blizini kontrolne tačke i u tom trenutku se pojavljuje aplikacija sa
dve opcije.

20
 ArcMap

Opcija Cancel Point se koristi kada nismo

zadovoljni gde smo postavili tačku i želimo da je
izbrišemo i ponovimo postupak. Input X and Y je
opcija koju ćemo odabrati ako smo zadovoljni
kako smo postavili tačku, a zatim uneti koordinate.
Levim klikom miša na Input X and Y se otvara
aplikacija Enter Coordinates sa praznim poljima
predviđenim da se unesu vrednosti koordinata.

Kada smo uneli odgovarajuće

vrednosti za X i Y koordinate, koje
smo pročitali sa karte ostaje nam
samo da potvrdimo unos sa jednim
klikom na OK. Prozor nestaje i na
mestu gde je naša tačka se
pojavljuje crveni krstić.

Na ovaj način smo odredili prvu tačku u procesu

georeferenciranja. Nekada se dešava da nakon postavljanja
prve tačke bestane karta iz radnog prostora tada samo treba
kliknuti na ikonicu koja se nalazi na pločici Alatke i tada
će se karta vratiti ali u početnoj rezolucijiDa bi
georferenciranje bilo završeno, na ovaj način se moraju
odrediti još minimum 3 tačke, ali se preporučuje da ih bude
više, pa se po istom postupku odrđuje još nekoliko tačaka.
Treba napomenuti da kontrolne tačke moraju biti
ravnomerno raspoređene po celoj površini Gazdinske
jedinice, naravno u zavisnosti od toga da li je to moguće jer
se često dešava da se usled lošijeg crtanja karte, čestog
fotokopiranja i kvaliteta skeniranja na tačkama ne može sa
tačnošću odrediti centar ili se ne mogu očitati vrednosti
koordinata.
Nakon 4. određene tačke dobijamo mogućnost
da proverimo grešku georeferenciranih tačaka.
Naravno, usled gore navedenih razloga pri
izradi karte, nemoguće je postaviti kontrolne
tačke na mesto gde one zaista pripadaju pa
prema tome postoji izvesna greška u odnosu na
njihov pravi položaj u prirodi. Ali mi moramo
težiti da ta greška bude što je moguće manja.
Kada georeferenciramo tačku na skeniranoj
karti ArcMap ostavlja dva krstića, jedan je
zelene boje koji obeležava tačku koju smo mi
odredili a drugi je crvene boje koji softver sam
dodeljuje i ona predstavlja stvarnu poziciju
tačke u odnosu na koordinatni sistem
ArcMapa, krstići su povezani plavom linijom.
21
 ArcMap

Na gornjij slici se vide raspoređene tačke nakon georeferenciranja

Da bi smo proverili koliko je odstupanje (greška) koristićemo ikonicu View Link Table
koja se takođe nalazi u pločici georeferencing. Klikom na nju otvara se prozor Link Table u
čijoj dijalog kutiji se nalaze do tog trenutka definisane tačke. U koloni Link su redni brojevi
tačaka po redu kojim ste radili, dakle 7. tačka je poslednja tačka koja je definisana. Kolone X i Y
Source predstavljaju koordinate definisinih tačaka u odnosu na koordinatni sistem same karte (sa
centrom u donjem levom uglu skenirane karte) dok su kolone X i Y Map koordinate u odnosu na
koordinatni sistem TMYUG7. U koloni Residual se može očitati razlika (greška) između
pozicija definisanih tačaka i stvarnih tačaka, tj. između crvenog i zelenog krstića. Ukupna greška
georeferenciranja se vidi u polju Total RMS Error a ona ne sme preći 5 metara.

22
 ArcMap

U slučajevima kada greška prelazi 5 metara neophodno je korigovati grešku tako što ćemo
obrisati tačku koja ima najveću grešku i na drugom mestu ponovo odrediti poziciju kontrolne
tačke. Tačku ćemo obrisati tako što ćemo je prvo selektovati mišem a onda kliknuti na ikonicu
Delete Control Point (nalazi se u gornjem desnom uglu predhonog prozora). Ovu proceduru
ponavljati dokle god ne dobijemo optimalan broj kontrolnih tačaka a da je ukupna greška pri tom
ispod 5 metara.
Kada smo sigurni da smo definisali dovoljan broj kontrolnih tačaka i da su u granicama
dozvoljene greške ostaje nam samo da “zapamtimo” (usvojimo) odrađeno. To ćemo učiniti tako
što kliknemo na pločicu Georeferencing a zatim kliknemo na Update Georeferencing, zatim
ponovo Georeferencing pa Update Display i na kraju isti proces a onda Delete Control Points.

Nakon ovoga bi na karti trebalo da se izgube krstići i u status pločici bi takođe trebalo doći do
promena. Iz lokalnih koordinata ( ) u status pločici se pojavljuju koordinate po
Gauss-Kruger-ovoj projekciji ( ) koje smo predhonim postupkom
definisali (status bar se nalazi u donjem desnom uglu radnog okruženja).

23
 ArcMap

Digitalizacija
Sve što smo do sada uradili zapravo je bila samo priprema za ono što sledi a to je
pravljenje objekata. Ako ste do sada imali neka iskustva sa programima kao što su Photoshop ili
Flash (programi na CAD osnovi) objašnjenje koje sledi ćete lako shvatiti. Dakle, cilj nam je da
predstavimo određene elemente koji se koriste u šumarstvu (odseci, odeljenja, vodeni tokovi,
putevi, …) tako da dobijemo detaljnu sliku o situaciji na terenu. Da bi smo mogli da vidimo sve
ove elemente u isto vreme neophodno je da svaki od elemenata smestimo u jedan sloj.

Slojevi

U većini GIS softvera podaci su organizovani po slojevima. Ovakav pristup omogućava da se

različite vrste podataka unose kao zasebni elementi i preklapaju po želji analitičara koji sa njima
radi.

Pokušaćemo da zamislimo jedan sloj kao providnu foliju na koju ucrtavamo neki objekat
(poligon ili liniju), a to mogu biti put, odsek, odeljenje, izohipse, enklva, i td. Preklapanjem folija
sa različitim elementima na njima dobijamo sliku celokupne situacije na terenu, čak i 3D model
terena. Ovaj koncept je odavno poznat kartografima (obe slike)

Rečni tokovi

Putna mreža

Šumovitost

Izohipse

Tako napravljene slojeve možemo da dodajemo, izbacujemo, menjamo, …

24
 ArcMap

Pravljenje shapefile-ova
U ArcCatalog-u možemo kreirati shapefile-ove i dBASE tabele. Prilikom kreiranja
novog shapefile, moramo definisati tip podataka koji će shapefile sadržati, da li će oni
predstavljati puteve (m-vrednsti), ili će biti trodimenzijalnog oblika (z-vrednosti). Ove osobine ne
mogu biti menjana pošto smo napravili shapefile. Takođe moramo definisati i koordinatni sistem
koji će shapefile koristiti. Ako se pak odlučimo da koordinatni sistem definišemo kasnije, on će
do tada biti klasifikovan kao nepoznat. Shapefile-ovi su jednostavan, netopološki format za
skladištenje geometrijskih lokacija i atributa geografskih karakteristika.

Dobro bi bilo, a pre početka rada u ArcCatalog-u, napraviti nekoliko foldera na Vašem računaru
radi bolje organizacije podataka. Ti folderi bi bili Polilinije, Poligoni i Tačke. Ovi folderi bi opet
trebalo da budu u folderu Shapefiles. Kada smo napravili predložene foldere (Recimo
E/ArcGis/Projekat/Shapefiles/Poligoni) otvorićemo ArcCatalog. ArcCatalog otvaramo
klikom na ikonicu koja se nalazi u pločici sa komandama Standard.

Sada ćemo u ArcCatalog-u ući u napravljeni folder Poligoni koji smo napravili. To možemo
uraditi u navigacionom stablu ili u prostoru Containt.

Kada smo stigli na željenu poziciju započećemo pravljenje Shapefile-ova ili budućih slojeva. Na
praznoj beloj površini u folderu Shapefiles desnim klikom na miš će

25
 ArcMap

Navigacija
do foldera
Poligoni

se otvoriti osnovni meni u kome izabiramo (postavljamo kursor na) opciju New a zatim u New
meniju koji se tada bude otvorio biramo opciju Shapefile. Zatim se otvara prozor
Create New Shapefile. Kao što smo već
napomenuli svaki Shapefile ima određene
karakteristike (osobine) pa ćemo tako
morati da definišemo tražene
karakteristike za svaki Shapefile. Prvo što
ćemo uraditi je imenovanje Shapefile-a.
Već smo rekli da ćemo sve objekte istih
karakteristika digitalizovati na jedanom
sloju (sloj odeljenja, sloj putevi, ...).
Dakle treba uočiti na karti šta od objekata
sve postoji, putevi, reke, gazdinska
jedinica, odseci, ..., a onda shodno tome
napraviti shapepefile-ove za svaki od
ovih objekata. Mi ćemo znači sada
napraviti Shapefile (sloj) odeljenja.

26
 ArcMap

U polje Name unosimo buduće ime

shapefilea i nazvaćemo ga odeljenje_p.
Donja crta i slovo posle imena shapefile-
a označavaju kojoj vrsti objekata taj
shapefile pripada, pa pošto će odeljenja
biti skup poligona onda pišemo _p
(polygon), slojevi koji su sastavljeni od
linija imaće završetak _l (polylinija) a
slojevi sa tačkama _d (point = dot). U
polju Feature Type klikom na strelicu
biramo iz padajućeg menia jednu od
opcija koja će karakterisati budući sloj, za
odeljenja ćemo naravno odabrati opciju
Polygon. Sledeće što treba da uradimo je
da izaberemo koordinatni sistem koji će
shapefile koristiti.

U polju koje se odnosi na koordinatni

sistem se nalazi poruka da je koordinatni
sistem koji će ovaj shapefile da koristi za
sada nepoznat, definisaćemo ga levim
klikom miša na komandu Edit
kada se otvara novi prozor Spatial
Reference Properties. U ovoj aplikaciji
imamo nekoliko opcija koje definišu
koordinatni sistem, kao što su odabiranje
već postojećeg koordinatnog sistema,
unošenje koordinatnog sistema koristeći
drugi izvor podataka kao i definisanje
novog, koordinatnog sistema po
sopstvenim potrebama.

27
 ArcMap

Mi ćemo koristiti postojeći prilagođeni

TMYUG7.prj koordinatni sistem,
naravno isti koordinatni sistem koji smo
koristili prilikom georeferenciranja karte,
koji ćemo pronaći klikom na komandu
Select, na istom mestu gde smo ga
kopirali pre georeferenciranja, kada će se
otvoriti aplikacija Brows for Coordinate
System.
Duplim klikom ili markiranjem fajla
koordinatnog sistema pa zatim klikom na
komandu Add odabiramo koordinatni
sistem. Tada će se zatvoriti aplikacija u
kojoj smo izabrali koordinatni sistem a u
polju aplikacije Spatial Reference
Properties koja prikazuje detalje vezane
za izabrani koordinatni sistem će se
pojaviti osobine našeg koordinatnog
sistema. Još ostaje da potvrdimo
operaciju klikom na komandu OK. Ovom
procedurom smo napravili prvi shapefile,
a na isti način ćemo napraviti i ostale
shapefileove koji su nam poterbni.

28
 ArcMap

Kada smo završili pravljenje shapefileov-a prostor u kome se oni nalaze, to jest folder, bi trebao
da izgleda kao što je prikazano na slici.

Ikonice
Shapefile-ova

Kao što smo napomenuli na početku ArcMap i ArcCatalog su dva zasebna programa.
ArcCatalog služi korisnicima GIS-a pružajući im celokupan i jedinstven pregled svih podataka,
baza podataka kao i ArcGIS dokumenata namenjenih korisnicima ArcGIS.

U ArcMap-u, geografski podaci su predstavljeni u slojevima. Postoji nekoliko različitih

tipova slojeva, ali oni koji nas najviše zanimaju su:

· Objektni sloj
· Rasterski sloj

Objektni sloj može predstavljati karakteristike predstavljene poligonima kao što su tip
zemljišta ili korišćenje zemljišta, linearne karakteristike kao što su putne mreže, ili karakteristike
vezane za tačke kao što su primerni krugovi. Rasterski slo može predstavljati satelitski snimak,
skeniranu kartu ili mrežu koja predstavlja tipove.
Da bi smo imali na čemu da nastavimo rad (digitalizujemo) moramo u program ArcMap
da uvučemo slojeve na kojima ćemo raditi. Oni nisu ništa drugo do shapefile-ova koje smo
maločas pravili i same karte koju smo već uvukli na početku. Slojeve ćemo da uvučemo tako što
ćemo kliknuti na ikonicu Add Data . Za početak nije loše

29
 ArcMap

izabrati samo jedan sloj koji želimo da radimo, to je obično na početku Gazdinska jedinica.
Nakon klika na ikonicu Add Data otvara se aplikacija pod istim imenom. Navigacijom ćemo
pronaći mesto gde smo malopre napravili foldere i u njima shapefil-

ove, otvaramo folder Poligoni duplim klikom miša a zatim odabiramo shapefile GJ_p.

Da smo operaciju uradili kako treba videćemo u prostoru Table of Containt gde bi trebalo da se
pojavi sloj GJ_p.

30
 ArcMap

Ovim smo završili sve pripreme pre početka

digitalizacije

Digitalizacija
Ono što sledi predstavlja primer kako upotrebiti ArcMap i pločicu sa komandama Editor
da bi smo predstavili objekte sa karata u digitalnoj formi. Nakon što smo pažljivo georeferencirali
kartu i napravili i uvukli shapefil-ove možemo početi sa digitalizacijom karte. Pre nego što
počnemo sa digitalizacijom na kratko ćemo se upoznati sa pločicom Editor.

Padajući meni
Current Task:
U ovom meniju
Padajući meni Target layer:
Alatka Edit: odabiramo
U njemu se nalazi ime sloja
Omogućava Padajući meni Tool: zadatak koji
koji renutno koristimo.
nam da Koristimo ga kada hoćemo da
Prilikom digitalizacije treba
izaberemo hoćemo da napravimo izvršimo i
voditi računa da nam se u
neku od ocija objekat za odabir direktno je vezan
ovom polju nalazi uvek onaj
koje se nalaze alatke kojom ćemo se za slojeve.
sloj koji želimo da radimo da
u meniju. poslužiti. ih ne bi smo pomešali.

Skeč Objekat (poligon)

Šta je skeč i šta se sa njime radi?

Skeč predstavlja oblik koji mi crtamo (skup tačaka) i koji nam omogućava izvršavanje različitih
zadataka prilikom digitalizacije, kao što su dodavanje drugih elemenata, menjanje elemenata i
preoblikovanje objekata. Da bi smo digitalizovali neki objekat moramo prvo napraviti skeč.
Zadaci koje možemo izvršavati su izlistani u padajućem meniju Current Task. Na primer, opcija
Create New Feature koristi skeč kako bi napravio novi objekat.

31
 ArcMap

Kada digitalizujemo u ArcMap, onda digitalizujemo grupu istih objekata koji su prikazani
na karti. Sloj zapravo predstavlja grupu objekata istih osobina, na primer, grupa tačaka (krugovi)
ili grupa poligona (odeljenja).

Proces započinjemo otvaranjem padajućeg menija Editor a

zatim se opredeljujemo za komandu Start Editing. U tom
trenutku će se otključati komande vezane za editovanje
(digitalizaciju). Digitalizaciju možemo započeti od bilo kojeg
objekta ali ćemo mi krenuti od Gazdinske jedinice. Razloge za
to ćemo objasniti kasnije. Takođe to može biti bilo koji deo
gazdinske jedinice koju digitalizujemo. Dobro bi bilo, pre
početka digitalizacije, uveličati (zumirati) kartu na položaj
koji nam odgovara a to će biti linija objekta koji hoćemo da
digitalizujemo. To ćemo uraditi pomoću ikonice Zoom In
(proces uveličavanja je ranije objašnjen u poglavlju
Georeferenciranje). Kada smo uveličali kartu do željene
rezolucije tako da liniju vidimo u razmeri kao što je prikazano
na slici (naravno, zumiranje je subjektivna stvar i zavisi od
Vašeg viđenja) klikamo na alatku i možemo početi sa
postavljanjem tačaka.

Kursor sada dobija novi oblik u vidu “mete”.

32
 ArcMap

Postavljanjem tačaka duž izabrane linije pravimo poligone. Crtanje skeča treba shvatiti kao
preslikavanje slike sa karte, dakle, pokušaćemo da opišemo željeni objekat postavljanjem tačaka
po liniji, postavljamo prvu tačku na crtež levim klikom miša i to na unutrašnju tanku punu liniju
koja predstavlja granicu Gazdinske jedinice. Trudimo se da

se tačka postavi na sredinu linije što je preciznije moguće. Ukoliko nismo zadovoljni preciznošću
jednostavno zumiramo sliku do te mere kada liniju vidimo dovoljno dobro da možemo da
postavimo tačku precizno. Nastavljamo dalje, postavljajući sledeću tačku. Zeleni kvadratići u
skeču predstavljaju već postavljene tačke dok crveni predstavlja poslednju tačku koju smo
postavili.

Nastavljamo dalje, treću, četvrtu, ... Prilikom

rada postojaće potreba da pomeramo kartu u
prostoru. Postoji nekoliko načina kako
možemo pomerati kartu u toku rada:

· Pomoću kursora na tastaturi

· Pomoću alatke Pan
· Pomoću klizača sa donje i desne strane

33
 ArcMap

Kada smo opisali celu liniju Gadinske jedinice i došli ponovo pred početnu taču skeč ćemo
završiti tako što ćemo kursor postaviti na liniju Gj blizu prve tačke i dvaput

Poslednja tačka

Kursor
Početka tačka

kliknuti levim klikom, na taj način skeč postaje poligon koji biva ispunjen bojom.

Obzirom da je poligon koji smo napravili prekrio celu kartu i ne možemo da vidimo šta se
nalazi ispod poligona neophodno je promenimo procenat prozirnosti sloja (transparentnost).

34
 ArcMap

Da bi smo promenili procenat

transparentnosti moramo prvo
otvoriti aplikaciju Layer
Properties a to ćemo učiniti kada
u prostoru Table of Containt
kursor miša postavimo na sloj
koji hoćemo da promenimo i
kliknemo desnim klikom miša,
otvara semeni koji nudi više
mogućnosti, mi se opredeljujemo
za poslednju mogućnost a to je
Properties a zatim se otvara
traženi prozor.

Jezičak
Display

Klikom na jezičak Display dolazimo na traženu

poziciju u kojoj se nalazi polje Transparent.
Kada prvi put posetimo ovu lokaciju u polju
Transparent se nalazi broj 0 što nam govori da je
sloj trenutno potpuno neproziran, međutim, sve
vrednosti iznad 0 povećavaju prozirnost sloja, na
vrednosti 100% sloj je potpuno proziran.
Unećemo sada vrednost 30 i kliknuti OK a zatim
proveriti da li nam odgovara ta vrednost.

Sada možemo da uvučemo

sloj Odeljenja_p na isti
način kao što smo
predhodno to učinili sa
Gazdinskom jedinicom.

35
 ArcMap

Takođe, da bi smo nastavili sa radom moramo obaviti još jednu stvar. Naime, pošto smo
sada izdigitalizovali Gazdinsku jedinicu treba nastaviti dalje i izdigitalizovati sloj Odeljenja a
tom prilikom ćemo koristiti delove poligona Gazdinske jedinice. Dakle često ćemo imati potrebu
da postavljamo tačke na već postojeće linije poligona. Tamo gde će se poligoni preklapati
iskoristićemo istu liniju. Međutim kada postavimo kursor na liniju da bi smo od nje započeli
pravljenje novog poligona ne možemo tačno da ga postavimo bez obzira koliko precizni bili. Zato
ArcMap ima opciju kojom je moguće

postaviti tačku na liniju. Opcija Snapping nam to omogućava. Klikom na padajući meni
Editor odabiramo predposlednju opciju, Snapping, a tada se
otvara aplikacija Snapping Agent.

Čekiranjem ponuđenih polja obezbeđujemo da nam u

budućnosti postavljanje tačaka na liniju bude pojednostavljeno.

36
 ArcMap

Dovoljno je da privučemo kursor blizu linije i krug sa kursora će sam poskočiti na liniju i tada
možemo da kliknemo a time i postavimo tačku.

Pre nego što nastavimo dalje poslužićemo se još jednom alatkom a to je Select Features
koja se nalazi u pločici Tool i koju ćemo iskoristiti da selektujemo (odaberemo, marakiramo)
poligone. Dovoljno je kliknuti bilo gde unutar poligona i na taj način će on biti selektovan, u to
ćemo biti sigurni ako se oko njega pojavi plava linija.

Neselektovan poligon Selektovan poligon

Takođe možemo selektovati više poligona istovremeno bez obzira da li se dodiruju ili ne. Kada
smo izabrali alatku za selektovanje dovoljno je da držimo stisnut taster Shift na tastaturi i
klikati na poligone koje hoćemo da selektujemo, oni će se selektovati jedan za drugim.

37
 ArcMap

Sada možemo početi sa digitalizacijom odeljenja. Prvo što moramo da uradimo je da sloj
Odeljenja postavimo za ciljani sloj klikom na padajući meni Target. To znači da će se sve
promene primeniti samo na ovom sloju a drugi će ostati nepromenjeni, dok će se selektovanje
odnositi na sve slojeve.

Dakle, početnu tačku možemo postaviti kao i kod GJ bilo gde na liniji ali sada ćemo je
postaviti na mestu gde se spajaju granica GJ i granica Odeljenja. Naravno, poligon GJ mora biti
selektovan da bi tačka legla tačno na liniju. A zatim postavljati sledeće tačke po liniji koja
označava granicu odeljenja.

Prateći liniju u jednom trenutku ponovo dolazimo do mesta gde se preklapaju granice GJ i
odeljenja. Isto kao i na početku, postavićemo tačku koja sledi na mestu preklapanja granica.

38
 ArcMap

Privučemo miša liniji i kliknemo kada kružić skoči na nju. Zatim ćemo se poslužiti alatkom
koja se zove Trace Tool čija se ikonica nalazi u pločici Editor.
Klikom na strelicu otvara se Skeč padajući meni i u donjem desnom uglu
pronalazimo alatku. Kada smo uzeli alatku kursor postavljamo preko
poslednje tačke koju smo postavili, ona je kao što smo rekli crvene boje i
zatim kliknemo. Tada se po sredini liniji selektovanog poligona
pojavljuje tanja linija, podsećajući na živu u termometru, koja se kreće u
smeru u kome mi pomeramo kursor i tako prateći liniju povlačimo „živu“
do prve tačke koju smo postavili a onda duplim klikom preko nje ili malo
ispred nje zatvaramo poligon.

Trace Tool „Živa“

Postavljanje tačke za alatku Trace Tool

Na ovaj način ćemo uraditi i sve druge poligone koji se tiču odeljenja, koristeći linije granica koje
smo predhodno definisali. Kada smo završili sloj bi trebao da izgleda kao što je prikazano na
slici.

Trace Tool Gotov poligon

39
 ArcMap

Sada ćemo kroz primere prikazati kako se, naravno na isti način kao i kod GJ i Odeljenja,
digitalizuju i odseci. Prvo ćemo uvući shapefile Odseci_p, zatim ćemo za ciljni sloj postaviti sloj

Odseci_p , a zatim izabrati alat za postavljanje tačaka .

Početka tačka

Poslednja tačka

Pre nego postavimo prvu tačku selektovaćemo sve okolne poligone čije ćemo linije granica
iskoristiti za budući poligon. Zatim postavljamo prvu tačku, naravno ona može biti postavljena
bilo gde, mi smo je postavili na mesto prikazano na slici, a nakon nje krenućemo duž linije
postavljajući tačke što preciznije moguće.

40
 ArcMap

Ponovo dolazimo do linije selektovanog poligona a onda uzimamo alatku Trace Tool i sa njome
upisujemo liniju duž selektovane linije poligona i zatvaramo poligon na klikom na
početnu tačku. Istom procedurom završavamo sve ostale poligone u sloju Odseci_p.

41
 ArcMap

42
 ArcMap

Kada smo završili i poslednji poligon u ovom sloju, nastavljamo dalje i na isti način
digitalizujemo sve ostale slojeve koji su nam potrebni, čistine, enklave, građevinske objekte,…Po
završetku digitalizacije svih slojeva situacija bi trebala da bude kao što je prikazano na seriji
sledećih slika.

Konacna forma sa uklonjenom kartom:

43
 ArcMap

Gazdinska jedinica

Odeljenja

Odseci

44
 ArcMap

Čistine

Enklave

Kada smo došli do kraja digitalizacije ili želimo da prestanemo sa digitalizacijom pre kraja
potrebno je da snimimo dosadašnji rad. To ćemo učiniti kada klikom na padajući meni Edit
odaberemo opciju Save Edits a zatim ponovnim klikom na padajući meni Edit odaberemo opciju
Stop Edits.

45
 ArcMap

Digitalizacija polilinija
Iako je pravilo da prva stvar koja se digitalizuje bude put, mi ćemo iz praktičnih razloga
tek sada objasniti digitalizaciju polilinija. Obzirom da putevi ne ulaze u površinu odseka niti
odeljenja već samo u površinu GJ to je i razlog zbog kojeg je neophodno da put bude prvi
digitalizovan. Osim puteva, polilinije se koriste takođe i kada se digitalizju vodeni tokovi kao i za
druge linearne objekte. Kao što smo već rekli, da bi smo mogli digitalizovati neki objekat sa
karte, neophodno je napraviti novi sloj, tj. shapefile, na kome ćemo crtati taj objekat. Shapefile na
kome će se nalaziti polilinije pravimo na isti način kao i za poligone osim jedne razlike a to je da
se u polju Feature Type umesto opcije Polygon odabere opcija Polyline.

46
 ArcMap

Postoji više načina za digitalizaciju

linearnih objekata a način za koji
ćemo se mi opredeliti zavisi od naših
potreba. Najjednostavniji način je
onaj kada sa Sketch Tool-om ( )
jednostavno crtamo liniju po sredini
puta postavljajući tačku po tačku duž
tog puta.

Postoji više načina za digitalizaciju linearnih

objekata a način za koji ćemo se mi opredeliti
zavisi od naših potreba. Najjednostavniji način je
onaj kada sa Sketch Tool-om ( ) jednostavno
crtamo liniju po sredini puta postavljajući tačku
po tačku duž tog puta. Kada smo došli do kraja
duplim klikom završavamo crtanje puta.
Prilikom crtanja linija ArcMap ih predstavlja
debljinom koja je po fabričkim podešavanjima
programa. Svaki put ili vodotok ima neku svoju
širinu pa je neophodno predstaviti put, ... na karti
sa tom širinom.

To ćemo uraditi ako nakon crtanja linije, dok je linija selektovana, kliknemo na padajući meni Edit
a zatim izaberemo opciju Buffer. Tada će se otvoriti malena aplikacija Distance

u koju ćemo uneti vrednost širine

puta. Međutim, treba voditi
računa prilikom unosa vrednosti
jer ArcMap kada se unese neka
vrednost u aplikaciju Distance,
proširi liniju sa obe njene strane
za vrednost koju smo uneli. Dakle
ako nam je širina puta 10 metara
mi ćemo u polje aplikacije uneti
vrednost 5 metara i tada će
47 program proširiti liniju za po 5
metara sa obe strane.
 ArcMap

Na ovaj način smo digitalizovali trasu puta i sada

možemo da nastavimo dalje.

Trasa puta

Širina puta

48
 ArcMap

Označavanje

Kada smo završili sa digitalizacijom objekata sa karte neophodno je obeležiti (imenovati)

digitalizovane objekte. Na karti su obeleženi svi objekti koji su na njoj a naš je zadatak da svaki od
tih objekata imenujemo na našoj karti.

Desnim klikom na sloj Odseci otvara se padajući meni gde biramo opciju Open Attribute Table.
Otvara se aplikacija koja u svom sadržaju ima osnovne kolone FID, Shape i eventualno Id. Mi sada
moramo napraviti nekoliko novih kolona i to ćemo učiniti ako u Atributnoj tabeli kliknemo na meni
Options a u meniu izaberemo opciju Add Field.

49
 ArcMap

Otvara se aplikacija Add Field u kojoj

ćemo odrediti karakteristike nove kolene
koju pravimo. Ona obuhvata buduće ime
kolone, tip podataka koji će biti u njoj
kao i broj karaktera koju će kolona
podržavati.

Prva kolona će nositi ime Gazdinska

jedinica (kraće GJ), tip podataka je tekst
a broj karaktera nam program automatski
dodeljuje 50 međutim za ovu kolonu
nama ne treba više od 4 karaktera pa
prema tome možemo uneti broj 4 u polje
Length.

I sada je napravljena kolona GJ i moramo je označiti.

50
 ArcMap

Obzirom da GJ u kojoj radimo nosi oznaku 1606 onda ćemo za sada u celu kolonu uneti tu
vrednost. To ćemo učiniti kada kursor postavimo na vrh kolone, gde se nalazi naziv i zatim levim
klikom selektujemo celu kolonu GJ, a onda desnim klikom otvaramo padajući meni i u njemu
odabiramo opciju Field Calculator.

U aplikaciji koja se tada otvori moramo uneti oznaku naše GJ.

51
 ArcMap

U polje GJ = upisujemo oznaku Gazdinske jedinice a onda potvrđujemo klikom na OK. I sada je
kolona GJ popunjena sa oznakom Gazdinske jedinice.

52
 ArcMap

Sada ćemo na isti način kao i kod GJ napraviti kolonu Odeljenja i označiti sloj. Da bi smo mogli
videti kartu a samim tim i oznake na njoj moramo promeniti transparentnost (predhodno
objašnjeno). Koristeći alatku Select Feature i klikom na bilo koji poligon iz sloja Odeljenja u
atributnoj tabeli imamo odgovor u vidu selektovanog polja koje je vezano za taj poligon, dakle
odgovarajuće polje će biti markirano (selektovano). Duplim klikom na deo polja koje pripada koloni
Odeljenja dobijamo mogućnost da unesemo oznaku tog odeljenja. Mi smo proizvoljno selektovati
19. odeljenje a na isti način popunjavamo celu kolonu sa oznakama koje odgovaraju odeljenjima sa
karte.

Na isti način ćemo uraditi i za kolonu tj. sloj Odseci. Napravićemo novu kolonu koju ćemo nazvati
Odseci, zatim ćemo popunjavati polja te kolone na isti način osim što ćemo za Odseke unositi
slovne oznake za razliku od kolone Odeljenja gde su oznake brojne. Čistine ćemo takođe
obeležavati u okviru kolone Odseci s’tim što ćemo čistine obeležavati sa oznakom 01, 02,03, ... to
će isto biti slučaj i sa početnim oznakama sloja Odeljenja.

53
 ArcMap

Formiranje GISOdsek-a

Da bi smo formirali GisOdsek potrebno je da ako već nije bude učitatan sloj na kome se
nalaze osnovne informacije i to je sloj koji je nosilac informacija tj; sloj u kome su numerisana
odeljenja i odseci.
Nakon dodavanja shapefile-a u ArcMap projekat, desnim klikom na sloj otvorimo padajući
meni a u njemu odabiramo opciju Open Attribute Table i zatim proverimo strukturu tabele. U
strukturi tabele se vidi da polje GisOdsek ne postoji, već samo zasebna polja GJ (gazdinska
jedinica), Odeljenja, Odseci/Čistine.

Kolona FID predstavlja identifikacioni broj koji ArcMap dodeljuje poligonima automatski
prilikom njihovog crtanja, bez obzira gde se taj poligon nalazi u prostoru ali po redosledu crtanja,
dakle poligon koji ste nacrtali kao 12. po redu, će imati FID 12 i FID se ne može obrisati. Id
predstavlja identifikacioni broj koji mi dodeljujemo poligonima i on zavisi od našeg nahođenja
(na slici se trenutno ne vidi kolona Id).

54
 ArcMap

Klikom na komandu Option, odaberemo opciju Add Field da bi smo dodali novo polje u
kojem ćemo formirati GisOdsek.

Nakon klika na taster Add Field otvoriće se aplikacija sa istim imenom u kojoj ćemo definisati
karakteristike nove kolone. Naravno, nazvaćemo je GisOdsek, zatim, za tip polja ćemo odabrati
opciju Text i za dužinu teksta ćemo staviti da to bude 9 karaktera.

Klikom na OK polje je formirano.

55
 ArcMap

Sada, desnim klikom na ime polja GisOdsek, odaberemo opciju Field Calculator a

Često se dešava da smo prestali digitalizaciju i da nije aktiviran Edit mod pa će se iz tog razloga
pojaviti novi prozor koji nas upozorava da operacuju koju želimo da obavimo radimo van
uključenog Edit moda, to je brža varijanta, ali ako smo nešto pogrešili ne možemo vratiti na

56
 ArcMap

početno pa onda moramo sve ispočetka. Mi ćemo bez obzira na to potvrditi akciju sa klikom na
komandu Yes.

Tada će se otvoriti novi prozor u kome ćemo kreireati GisOdsek. Kao što se vidi, u ovoj
aplikaciji se nalaze dva polja, u gornjem se nalaze svi slojevi koji su vezani za kartu.

Da bi smo kreirali GisOdsek moramo iz gornjeg polja prebaciti GJ, Odeljenje i na kraju Odsek u
donje. To ćemo učiniti ako duplim klikom kliknemo na željene slojeve i navedenim redom ih
prebacimo u donje polje. Vrlo je bitan redosled.

57
 ArcMap

Kada smo prebacili šta smo hteli akciju ćemo potvrditi sa komandom OK.

58
 ArcMap

GisOdsek je sada napravljen i možemo videti kako izgleda u Tabeli Atributa.

Međutim ako je odsek obeležavan sa malim slovima, kao što je to u našem slučaju,
potrebno ga je zameniti sa velikim slovima, kako bi GisOdsek u ArcGis tabeli i GisOdsek u
bazi Osnova bili u potpunosti isti.
Malim slovima obeležavamo oznake odseka kako bi ih prikazali na karti i na karti se
prikazuju malim slovima. Za potrebe spajanja sa bazom Osnova potrebna su nam velika slova
kako bi mogli da ih spojimo sa osnovom. Novije verzije Programa Osnova omogućavaju
spajanje bez obzira da li su malim ili velikim slovima obeleženi odseci. Zbog toga je potrebno
izvršiti još jedan preračun nad poljem GISodsek.
Ponovo desnim klikom na ime GisOdsek izaberemo opciju Field calculator na
postavljeno pitanje potvrdimo sa YES.

59
 ArcMap

A zatim će se otvoriti malopređašnja aplikacija.

Pošto su u prozoru ostali podaci prethodnog preračuna, potrebno ih je prvo obrisati. Zatim
ćemo čekirati opciju String, i u desnom polju Functions odaberemo funkciju “Ucase()”,

60
 ArcMap

Pozcioniramo kursor između zagrada a zatim kliknemo dva puta na sloj GISodsek, koji se
potom pojavljuje između zagrada. I naravno sve to potvrdimo sa OK.

U polju GISodsek se sada pojavljuju velika slova umesto malih. I ovakva tabela je spremna za
povezivanje sa bazom podataka –Osnova.

61
 ArcMap

Formiranje GISodseka u Osnova programu - Accses baza

Ukoliko to nismo uradili ranije, potrebno je da formiramo bazu podataka Osnova sa
odgovarajućim poljem GISodsek, koje će kasnije poslužiti kao veza između karte i podataka. U
programu Osnova, opcijom GisOdsek/Formiraj GisBazu sa GisOdsekom, otvara nam se
dijalog prozor u kome treba da damo ime buduće baze i da je lociramo.

62
 ArcMap

Pridruživanje baze Osnove sloju odsek

Sloju odsek koji sadrži polje GisOdsek, treba da pridružimo odgovarajuću bazu podataka
Osnova. Desnim klikom na sloj Odsek, koji smo prethodno dodali u projekat, biramo opciju Join
and Relates/Join.

Otvara nam se tada nova aplikacija pod nazivom Join data u kome ćemo vršiti povezivanje
poligona sa podacima iz osnove.

U otvorenoj aplikaciji pod stavkom 1 kliknemo

na strelicu padajućeg menia i odabiramo opciju
GisOdsek. U sledećem polju 2 kliknemo na
ikonicu fascikla i u aplikaciji koja se tada
otvori selektujemo bazu Osnova koja se u
našem slučaju zove Čezava 1 a onda
markiramo tabelu osnova, koju smo kreirali iz
programa Osnova i kliknemo na komandu
Add.

63
 ArcMap

Uverimo se da je u polju 2 izabrana tabela osnova. A zatim u polju 1 i 3 biramo opcije koja
su veza, a to su opcije GisOdsek. Potom potvrdimo sa OK.

64
 ArcMap

Sada su podaci iz Baze Čezava1 pridruženi svakom poligonu u samom sloju Odsek.

Da bismo proverili da je povezivanje proteklo uredu, desnim klikom na sloj otvaramo

atributnu tabelu i proveravamo da li su svi podaci prisutni.

U nazivima kolona se vide imena linkovanih (povezanih) tabela (vidi strelicu).

65
 ArcMap

Obzirom da smo ovom procedurom obezbedili da ArcMap samo “povlači” podatke iz

baze Osnova koja nije fizički deo bilo kog sloja u ArcMapu nego se nalazi na nekoj drugoj
lokaciji, moramo sada preslikati te podatke u sloj Odsek. Da bismo to uradili formiraćemo novi
shapefile u kome će se nalaziti podaci iz baze a da pritom neće biti deo baze. Desnim klikom na
sloj Odsek i opcijom Data pa Export data…, ćemo pridružiti podatke iz baze u novi shapefile sa
novom atributnom tabelom, koja će imati polja ista kao u bazi ali neće biti povezana sa njom.

U aplikaciji koja se tada otvori dajemo ime novom shapefile-u i sačuvamo ga u Radni
folder koji smo napravili na samom početku gde nam se nalaze ostali shapefile-ovi.

66
 ArcMap

Klikom na komandu Save se otvara aplikacija koja se pojavljivala i ranije a koja nas pita da li
hoćemo da koristimo isti koordinatni sistem kao i sloj sa koga vučemo podatke, potvrdićemo sa
OK. Tada započinje proces eksportovanja i pravljenja novog shapefile-a.

Na kraju procesa pojavljuje se aplikacija u kojoj treba da se odlučimo da li da

eksportovani shapefile bude automatski dodat u projekat. Potvrdićemo sa Yes.

Ukoliko otvorimo atributnu tabelu, videćemo da polja više nisu linkovana, za razliku od tabele u
prethodnom sloju. Nakon ovoga možemo da radimo pripremu slojeva za izradu
Tematskih karata

67
 ArcMap

Dodavanje oznaka (Label-ovanje)

Dodavanjem oznaka poligonima učiniće kartu čitljiviju i razumljiviju. Oznake se mogu
dodavati bilo kom sloju, to jest poligonima, polilinijama kao i tačkama i to se radi u Tabeli
atributa, a oznake su predstavljene kao tekst ili broj na karti. Najbrži način za dodavanje oznaka
na kartu je ako iz pomoćnog menija koji se otvara desnim klikom na željeni sloj, čekiramo opciju
Label Features. Prilikom dodavanja oznaka ArcMap će automatski odrediti font i veličinu slova
koji će biti korišćen, položaj oznake, kao i boju fonta.

Međitim, za detaljnije podešavanje svojstava oznaka, potrebno je otvoriti u Layer

Properties, jezičak Labels. (desni klik na sloj i u pomoćnom meniju poslednja opcija,
Properties).

68
 ArcMap

U okviru aplikacije Layer Properties klikom na opciju Expression…(desno u sredini) se otvara

podaplikacija Label Expression u kojoj možemo podesiti koja vrsta atributa će se videti na
svakom sloju. U polju Label Fields se nalaze atributi vezani za slojeve, FID, Id, slojevi koji su
dostupni.

ArcMap nam dozvoljava da

sami uređujemo kako će se
videti oznake. Da bi oznake
bile vidljive vrednosti iz
Tabele atributa (FID, Id, GJ,
Čistine,..) koji su dati u polju
Label Fields moramo
prebaciti u polje Expression.
To ćemo učiniti ako mišem
selektujemo željene vrednosti
a zatim klikom na komandu
Append (dodati, pridodati).
Kada smo prebacili sve
vrednosti koje smo želeli
možemo proveriti da li smo to
korektno učinili pomoću
komande Verify, a ako je sve
u redu potvrdimo komandom
OK.

Proverom potvrđujemo da
smo proceduru obavili
korektno što ova aplikacija i
pokazuje ali takođe pokazuje
kako će ta oznaka izgledati na
karti.

69
 ArcMap

Pomoću aplikacije Scale

Range možemo odrediti pri
kojoj razmeri će se oznake
videti. Čekiranjem prve opcije
opredeljujemo se da vidljivost
oznaka vezujemo za razmeru
sloja kome oznake pripadaju
dok druga opcija omogućava
da se unesu najveća i
najmanja razmera pri kojim će
se oznake sloja videti.

U Placemant Properties
aplikaciji podešavamo
način pojavljivanja
oznaka:

· Uvek horizontalno
· Uvek uspravno
· Probaj prvo
horizontalno, onda
vertikalno

Često se dešava da se
greškom oznake dupliraju,
u polju Duplicate Labels
možemo rešiti i taj
problem.

Na kartii će za sve oznake sada biti primenjen isti font, boja i veličina, položaj i druge
opcije. Međitim, ako se primeni metod definisanja različitih klasa oznaka, onda će na osnovu
određenih parametara oznake biti različito prikazane na karti.

70
 ArcMap

Izrada tematske karte

U ovom Poglavlju biće predstavljen način kreiranja nekih od tematskih karata u
programskom paketeu ArcGIS 9.2. Sadašnje tematske karte koje se koriste u šumarstvu su veoma
stare i u većini slučajeva pohabane i kao takve su skoro neupotrebljive, takođe, napredak
savremenih informacionih sistema nameće potrebu za korišćenje savremenih programskih paketa
za pravljenje karata. Osnovna svrha jeste da se naprave tematske karte koje će biti jednostavnije i
praktičnije za krajnje korisnike .

Prema Pravilniku o sadržini osnova (sl.gl. RS br 122/03), uz posebne osnove gazdovanja

šumama izrađuju se sledeće karte:

1) osnovna karta, u razmeri 1:5.000 ili 1:10.000,

2) pregledna karta gazdinskih klasa, R 1:10.000, 1:20.000 ili 1:25.000,
3) pregledna sastojinska karta, R 1:10.000, 1:20.000 ili 1:25.000,
4) pregledna karta namene površina, R 1:10.000, 1:20.000, 1:25.000 ili 1:50.000,
5) pregledna karta tipova šuma, R 1:10.000, 1:20.000 ili 1:25.000,
6) pregledna karta premera šuma, R 1:5.000, 1:10.000, 1:20.000 ili 1:25.000,
7) privredna karta, R 1:5.000, 1:10.000, 1:20.000 ili 1:25.000

Pored prethodno pobrojanih karata, po potrebi se izrađuju i ostale pregledne karte:

· geološko pedološka karta,

· karta zatečene i potencijalne vegetacije,
· karta stepena očuvanosti šuma i
· karta zdravstvenog stanja šuma.

Kada smo izdigitalizovali sve elemente koje jedna karta treba da sadrži , a to su Granice

· Gazdinske jedinice
· Odeljenja
· Odseka
· Enklave (čistine)
· Puteve i dr

pristupa se formiranju GisOdsek-a kao jedinstvenog polja koji ce nam sluziti za povezivanje
baze podataka Osnova sa svakim od izdigitalizovaih poligona i tek tada možemo pristupiti
izradi tematskih karata.
Prvo što treba proveriti da li su poligoni korektno izdigitalizovani i međusobno spojeni.
Potrebno je proveriti da li postoje određene rupe između poligona, da li se neki
poligoni preklapaju jedan preko drugoga i da suma površina poligona ne bude veća od ukupne
površine Gazdinske jedinice.

71
 ArcMap

Kada utvrdimo da je sve u redu, tada pristupamo proveri atributa iz baze sa kojom smo
povezivali postojeće podatke i da li su atributi iz Baze podataka Osnova korektno povezani i da li
svaki poligon na karti koji je digitalizovan odgovara podacima u bazi podataka. Ukoliko postoje
odredjeni nedostatci potrebno ih je ispraviti.
Da bismo proverili da li je povezivanje proteklo uredu, desnim klikom na sloj otvaramo
Open atribut table i proveravamo da li su svi podaci prisutni.

U nazivima polja se vide imena polja povezanih iz baze Osnova i poligona

72
 ArcMap

Vidimo da su informacije koje se nalaze u poligonima indenticne podacima koji se nalaze u

Bazi podataka Osnova.

73
 ArcMap

Uverili smo se da su podaci korektni i sad možemo početi sa kreiranjem tematskih karata
odnosno slojeva za tematske karte. U daljem tekstu će biti prikazano kreiranje odgovarajućih
tematskih karata u programu ArcMap.
Desnim klikom na sloj Odsek otvara se poznati padajući meni u kome zatim biramo opciju
Properties.

74
 ArcMap

Zatim će nam se otvoriti nova aplikacija u kojoj ćemo izabrati jezičak Symbology a u oviru ovog
sloja se u prostoru Show opredljujemo za opciju Categoies.

Nakon odabira opcije Categoies sadržaj prozora će se promeniti i klikom na strelicu padajućeg
menia Value field imamo mogućnost da vidimo sve atribute sa kojima možemo da pravimo
tematske karte.

Da bi smo recimo napravili preglednu sastojinsku kartu potrebno je odabrati u padajućem

meniu Value Field opciju SAST_PRIP

75
 ArcMap

Zatim kliknemo na komandu Add All Values kako bi se učitale ostale vrednosti vezane za
Sastojinsku pripadnost.

Nakon učitavanja potrebno je podesiti i određenu simbologiju za određene kategorije tako

što ćemo kliknuti na Color Ramp i odabrati odgovarajuću gradaciju boja. Ovim postupkom
ćemo definisati izgled naših poligona odnosno buduće karte.

76
 ArcMap

Nakon odabira boje za tematsku kartu potrebno je u polju Label definisati vrednosti,
odnosno značenja samih kodova kako bi se pojavila u simbologiji o kojoj će biti kasnije reči.

Zatim potvrdimo sve promene klikom na komande na OK

77
 ArcMap

Nakon potvrđivanja sa OK vidimo da su naši poligoni promenili boju.

Sada ćemo exportovati (prebaciti, preslikati) sloj odsek u novi sloj i nazvaćemo ga
Sastojinska pripadnost, ovo ćemo uraditi da bi izvorni fajl ostao ne promenjen i zadržao sve
predhodne karakteristike i kako bi smo mogli da pravimo druge pregledne tematske karte u
budućnosti. To ćemo učiniti klikom sa desnim tasterom miša na sloj Odsek i u padajućem meniju
postavljamo kursor na opciju Data kada se otvara podmeni u kome biramo opciju Export Data.

78
 ArcMap

Tada će se otvoriti nova aplikacija u kojoj ćemo definisati ime novog sloja i lokaciju gde
ćemo smestiti novokreirani Shapefile Sastojinska pripadnost.shp

Levim klikom na ikonicu za izbor, Browse, se otvara prozor u kome ćemo izabrati mesto
gde ćemo smestiti Shapefile i gde ćemo ga imenovati.

79
 ArcMap

Nazvaćemo ga Sastojinska pripadnost i klikom na komandu Save.

Nakon komande Save pojaviće nam se stari prozor u kome nas program pita da li želimo da
koristimo isti koordinatni sistem kao što ga koristi originalni sloj. Mi ćemo potvrditi tu opciju
klikom na komandu OK i na taj način smo potvrdili i operaciju exportovanja.

80
 ArcMap

Nakon ove operacije, ArcMap će nas pitati hoćemo li da eksportovani podatak dodamo ostalim
slojevima karte. Potvrdićemo pitanje komandom Nakon ove operacije, ArcMap će nas pitati
hoćemo li da eksportovani podatak dodamo ostalim slojevima karte. Potvrdno ćemo odgovoriti
na pitanje komandom Yes.
Prikazaćemo dalji postupak kreiranja nove pregledne karte Namene površina. Procedura
je u potpunosti ista. Postojeći sloj Odsek u kome se nalaze sve osnovne informacije odnosno
atributi za svaki odsek ćemo prethodno exportovati na gore navedeni način i nazvati ćemo ga
Namena površina.

81
 ArcMap

Nakon klika na Export data pojaviće se novi prozor gde ćemo odabrati lokaciju za
smeštanje novog shapefile-a.

Nazvaćemo ga Namena površina i kliknemo na Save potvrditi promene.

Pojaviće se prozor vezan za ubacivanje novog sloja na kartu, potvrđujemo sa Yes.

82
 ArcMap

Novoformirani sloj biće tada učitan na kartu.

Na postojećem sloju Namena površina uradićemo simbologiju za buduću tematsku

kartu.

Desnim kliko miša na sloj Namena površina otvara se meni gde biramo opciju Properties.

83
 ArcMap

Tada će se otvoriti aplikacija Layer Properties u kojoj ćemo da odaberemo opciju

Categories a zatim i podopcije Unique values. Klikom na strelicu padajućeg menia Value Field
biramo opciju nam_osn.

Zatim ćemo učitati vrednosti za namenu površina klikom na Add All Values a na Color Ramp
izaberemo gradaciju boja i simbologiju. Sve to potvrdimo sa OK i dobili smo simbologiju za
tematsku kartu.

84
 ArcMap

Ovde su prikazani načini pravljenja simbologije za tematske karte u Šumarstvu. Svaka

sledeća karta koja je po zakonu obavezna da se uradi radi se na apsolutno isti način.

85
 ArcMap

Kreireanje izgleda (layout) karte

Izborom načina na koji ćemo prikazati podatke na karti može biti jedan od najvažnijih
odluka koje ćemo doneti u toku rada. Na nekim kartama, recimo, želimo samo da prikažemo
osnovne podatke. Na drugim opet elemente bazirane na atributima ili karakterisikama koje ih
oslikavaju. Layout je jedan od dva načina pregleda karte i on se koristi za kreiranje izgleda gotove
karte za štampu. Kad se kreira izgled karte, aranžiraju se razni elementi karte, kako geografski
podaci, tako i razne informacije kao što su naziv, legenda, razmera itd.

Layout pogled se odabira u Select Layout view u View padajućem meniju ili na ikonicu u dnu
ArcMap radnog prostora .

Date view Layout view Refresh view Pause drawing

Pošto smo prebacili pogled na Layout view preći ćemo na ubacivanje elemenata karte kao što su
vrednost razmere, legenda, razmernik, naziv karte, oznake za orijentaciju, …

Elementi karte
Elementi karte predstavljaju dodatne informacije vezane za kartu. Cilj dodavanja
elemenata karte je da ona bude atraktivnija i čitljivija za korisnika. Međutim, treba voditi računa
da previše elemenata može opteretiti kartu. Elementi karte su u suštini grafički objekti. Naslovi i
tekstovi su obični tekstualni simboli, dok legende, razmera i oznaka za orijentaciju zavise od
geografskih podataka.

86
 ArcMap

Kao što smo rekli, sve ove opcije imaju mogućnost promene u toku rada i prilagođavanje
našim željama i potrebama, mogu se pomerati i menjati oblik i veličinu. Da bi smo mogli da
izmenimo neki od ovih elemenata dovoljno je da kliknemo duplim klikom preko njih i zatim će
se otvoriti prozor u kome, u zavisnosti od elementa, možemo izmeniti određene aspekte. Takođe,
prilikom rada u ovom modu ćemo se poslužiti i pločicom sa alatkama Layout Toolbar (da bi ste
videli šta koja ikonica predstavlja držeći taster Ctrl kliknite na Link)

Pomeranjem objekata sa alatkom koja se nalazi u pločici sa alatkama Tools, će se

pomerati samo karta u okviru rama. Međutim sa komandom , se pomera ceo ram i sav sadržaj
u njemu. Isto važi i za ostale alatke u okviru ove pločice sa alatkama. Treba napomenuti da sve
izmene koje napravimo u jednom od dva načina pregleda će se odraziti u drugome.
Klikom na padajući meni Insert dobijamo mogućnost da ubacimo sve navedene elemente
karte.

Dodaj novi ram

Dodaj naslov
Dodaj tekst
Dodaj boju pozadine iza karte
Dodaj legendu
Dodaj oznaku za orijentacije
Dodaj razmernik

Dodaj vrednost razmere

Dodaj sliku
Dodaj objekat

Da bi smo dodali naslov i tekst izabraćemo opcije Title i Text i oni će se tada pojaviti na karti
spremni da se popuni pojle sa željenim tekstom.

Ali kada se duplim klikom klikne

na ovaj objekat otvara se aplikacija
u kojoj dobijamo mogućnost da
formatiramo tekst koji će se nalaziti
u naslovu ili u pomoćnom tekstu.
Možemo menjati boju teksta,
veličinu, poziciju, font, simbole, ...

87
 ArcMap

U ovom polju se
takođe može uneti
tekst

Dodavanje legende se vrši biranjem opcije Legend. Prilikom dodavanja legende, pojaviće
se Wizard (čarobnjak, u svetu računara predstavlja seriju aplikacija pomoću kojih se podešavaju
razni parametri) za kreiranje legende, gde će se definisati izgled legende i koji će slojevi biti
uključeni u legendu.

U prvoj aplikaciji
Legend Wizard-a dobijamo
mogućnost da izaberemo koji
ćemo od slojeva prikazati na
legendi i karti tako što ćemo u
levom polju selektovati slojeve
koji su nam potrebni a onda
klikom na strelicu > prebaciti na
desnu stranu, polje. Ali ako
želimo da prebacimo sve
slojeve odjednom onda ćemo
bez selektovanja kliknuti na
duplu strelicu >>. Ako pak
želimo da izbacimo neki sloj sa
legende uradićemo sve isto ali
ćemo ovog puta koristiti strelice
u kontra smeru <, <<.

Kada smo sigurni da smo uradili sve što smo želeli kliknućemo na komandu Next i tada
prelazimo na sledeću aplikaciju Legend Wizard-a.

88
 ArcMap

U ovom prozoru možemo

menjati naziv legende, recimo ako je
ona vezana za neki poseban deo karte
ili samo ostaviti reč Legenda. Takođe
možemo menjati i formatirati tekst koji
će se odnositi na legendu. Po završetku
nastavljamo dalje.

U sledećoj aplikaciji ćemo

podesiti da li će se videti i koliko će biti
široka linija okvira oko karte, zatim boja i
stil pozadine na kojoj će legenda ležati
kao i eventualnu senku radi lepšeg
izgleda karte kao i legende. Nastavljamo
dalje.

Unutar ove aplikacije možemo

podešavati simbole za svaki sloj unutar
legende kao i linije koje će se u njoj
nalaziti

89
 ArcMap

U poslednjem prozoru
možemo podesiti različite vrste
razmaka između delova legende.

Da bi karta bila potpuna moramo dodati još para elemenata koji će upotpuniti kartu a to su
pokazivač severa, razmernik i razmera karte. Procedura je identična, padajući meni Insert a
zatim opcija po želji.

U ArcMapu se može pronaći zaista veliki izbor oblika pokazivača severa čije se
karakteristike mogu podešavati u prozoru koji se otvori kada se klikne na komandu Properties.
Može se menjati font, ugao pod kojim će biti orijentisan pokazivač, boja, simbolizacija, …
Ubacićemo još razmernik kao i razmeru karte. Takođe je obezbeđen veliki broj modela
razmernika, a mi ćemo se opredeliti za onaj koji nama najviše odgovara. Kada selektujemo
željeni razmernik možemo menjati njegove osobine i to klikom na komandu Properties, kada se
otvara nova aplikacija. Ovde možemo promeniti jedinice mere, broj podeoka i podpodeoka,
razmak među podeocima, poziciju brojeva, font, veličina slova i brojeva…

90
 ArcMap

Skoro na identičan način se podešava i polje razmere karte. Nakon što smo izabrali željeni
način prikazivanja razmere možemo izmeniti njegove parametre.

Takođe, postoji i nešto opširniji način prikazivanja karte to jest drugačiji izgled prikaza

karte. Klikom na alatku koja se nalazi u pločici sa alatkama Layout, otvara se prozor u
kome možemo izabrati jednu opciju iz serije načina prikaza karte. Takođe pomoću ovog načina
prikaza karte možemo još prikazati i odrđeni detalj sa karte koji je bitan kao i nešto pregledniji
konačan oblik.

91
 ArcMap

Kada se svi željeni parametri podese, legenda, detalji, dodatni opisi i td. karta u konačnom
obliku izgleda ovako:

92