Vozilo kao faktor bezbednosti saobraćaja

dr Aleksandar Jovanović
Kako vozilo može da utiče na SN
 Neispravnost (pneumatici, uređaji za kočenje,
urpavljanje…)
 Nedovoljnom preglednošću iz vozila
 Slabom svetlosnom signalizacijom vozila
 Loša konstrukcija farova
 Nedovoljna stabilnost
 Loše izrađena unutrašnja kabine sa mnogo oštrih
delova i sl.
 Otežano izlaženje iz vozila posle sudara
 Neefikasan rad brisača
Statistika
 U Evropi i SAD vozilo se javlja kao uzročnik od 3%
do 5% nezgoda, dok se u 7% do 17% slučajeva
neispravnost vozila javlja kao jedan od uticajnih
faktora.
 Neispravnost vozila je primarni ili jedan od uzroka u
17,4% saobraćajnih nezgoda u kojim učestvuju
privredna vozila (Kanada).
 Da li su mogući tačni podaci o vozilu kao faktoru i gde
se ono preklapa sa faktorom čovek?
 Pasivna bezbednost vozila
 Spoljašnja – ka pešacima i dvotočk.
 Deformacija karoserije
 Spoljašnji oblik karoserije
 Branici (oblik, visina, elastičnost)
 Spoljašnji delovi
 Unutrašnja – ka putnicima u vozilu
 Deformacija karoserije i branika
 Površina kabine vozila
 Jačina putničke kabine
 Sistem za zadržavanje putnika
 Sistem za upravljanje
 Izbavljanje putnika iz vozila
 Zaštita pešaka pri sudaru
 Geometrija prednjeg dela vozila treba da omogući da pešak
glavom udari što bliže prednjem delu vozila, jer je pri tom
delu konstruktivno lakše obezbediti odgovarajuću
deformatibilnost
 Konstrukcija branika
 Visina, debljina i krutost branika
 Visina branika utiče na povrede donjih ekstremiteta
 od 40 km/h – prelom kostiju
 do 40 km/h – oštećenje ligamenata
 Debljina branika je kritična za određivanje maksimalne
energije koja može biti preneta pri sudaru
 Krutost branika (veća za vozilo-vozilo, mala za vozilo-
pešak)
 Krutost branika

Uticaj donjeg ukrućenja branika

na koleno pešaka pri sudaru
Penasta ispuna branika

Ugradnja vazdušnih jastuka u branike

Primer: Opel Corsa
Konstrukcija poklopca motora
 Utiče pri brzinama udara manjim od 40 % na prelome
karlice i butne kosti
 Krutost poklopca ima uticaja na povrede pešaka
 Dizajn vetrobrana
 Podaci o povredama pešaka pokazuju da oko 50% svih
povreda glava pešaka izazivaju vetrobrani automobila
 Treba nam materijal koji „upija“ više energije pri udaru
 Bitna je i tačka udara
Unutrašnja bezbednost vozila - Karoserija
 Putnički prostor treba da bude i krut i elastičan?
Sigurnosni pojasevi
 Prema položaju remena
 Trbušni
 Dijagonalni
 U tri tačke
 Upijač
 Prema načinu aktivacije
 Pasivni
 Aktivni
Vazdušni jastuci
 Deo su opraštajuće unutrašnjosti vozila
 Efikasniji uz sigurnosni pojas
 Oslonci za glavu
 Osnovni ciljevi smanjenja ozleda su:
 održati glavu i gornji torzo „u liniji“ (sprečiti „kašnjenje
glave“)
 smanjiti vršna ubrzanja (pomoću „upravljanja energijom“) i
 minimizovati neobične kontakte sa unutrašnjim površinama
vozila (opterećenje u tački i sekundarna pomeran
Automatsko centriranje oslonca
za glavu
Zadržavanje dece u vozilu
 Iznenadno kočenje, sudar pri brzini od 40 km/h - nije
potrebno mnogo da se dete povredi kada se vozi u
automobilu.

Korpa okrenuta Nepropisno Starija deca

unazad
 Aktivna bezbednost sa aspekta vozila
 Neki od faktora su:
 dobra vidljivost sa vozačevog sedišta,
 postojanje ekrana ispred vozača,
 nizak nivo buke u unutrašnjosti vozila,
 dostupnost instrumenata i znakova
upozorenja,
 rano upozorenje u vezi intenzivnog kočenja
vozila ispred,
 dobra ravnoteža šasije i dobra upravljivost,
 dobro prianjanje između pneumatika i tla,
 kontrola prianjanja između pneumatika i tla,
 sistemi protiv blokiranja kočnica,
 sistemi elektronske kontrole stabilnosti,
 “chassis assist“ pomoćni sistemi,
 “brake assist“ pomoćni sistemi,
 sistemi za upozoravanje/izbegavanje sudara,
 adaptivni ili autonomni sistemi vožnje
(“adaptive cruise control“).
 Aktivna bezbednost vozila obuhvata nekoliko kompleksa,
kao što su:
 bezbednost vožnje,
 uslovna (kondiciona) bezbednost,
 bezbednost opažanja i
 bezbednost upravljanja i rukovanja.
Uslovna (kondiciona) bezbednost

 udobnosti sedišta,
 vibracijama,
 buci i
 klimatskim uslovima
Aktivni kočioni sistemi - ABS
 Pojavio se 60-tih godina prošlog veka
 Vrste u odnosu na broj senzora:
 Sa 4 senzora
 Sa 3 senzora
 Sa jednim senzorom
 Podrhtavalje pedale kočnice
Sistem elektronske raspodele kočne sile - EBD
 Elektronska raspodela kočne sile je tehnologija koja
omogućava kočnoj sili vozila da se poveća ili primeni
automatski, zavisno od uslova puta, brzine vozila,
težine vozila, itd.
Sistem “Brake Assist”
 Glavna odlika Brake Assist sistema je na osnovu
brzine vozila predvidi kada vozač želi da naglo zakoči.
 Kada vozač namerno popusti pritisak na pedalu
kočnice, sistem smanjuje veličinu pomoći.
 Primenjuje se u kombinaciji sa ABSom.
 Downhill Assist Control - DAC
 Održava konstantno malu brzinu vozila
 Sistem DAC radi kada se ispune svi sledeći uslovi:
 Prekidač sistema postavljen u položaj ON,
 Menjač u poziciji L
 Pedale gasa i kočnice nisu pritisnute
 Spuštanje niz brdo brzinom manjom ili jednakom 25 km/h
 Hill-start Assist Control - НАС
 Kada vozilo započinje kretanje na strmom putu kočnice
drže vozilo zaustavljeno do 5 s.
 Sistem NAS radi ako su svi sledeći uslovi ispunjeni:
 Pozicija menjača je D, 4, 3, 2, ili L
 Pedala kočnice nije pritisnuta
 Elektronska kontrolna jedinica kontrole klizanja je detektovala
kretanje vozila unazad, kada vozač polazi uzbrdo.
Sistemi Elektronske Kontrole Bočne
Stabilnosti (ESC)
 ESC je kompjuterizovana tehnologija koja poboljšava
bezbednost vozila, tako što detektuje i minimizira klizanje.
 Razvijena su tri sistema za kontrolu bočne stabilnosti:
 Sistemi diferencijalnog kočenja koji koriste ABS sistem
 Sistemi Steer-by-Wire koji modifikuju ugao zaokretanja točka
upravljača zadat od strane vozača
 Sistemi aktivne raspodele momenta
 Sistem Adaptivne Kontrole Vožnje (ASS)
 Vozilo opremljeno ACC sistemom ima radar ili drugi
senzor koji meri rastojanje do vozila koje vozi ispred datog
vozila.
 Mogućnost automatskog podešavanja brzine kretanja
 Sistem se aktivira pri brzinama većim od 40 km/h
 Na ASS_u su zasnovani:
 Stop&Go
 Collision Warning Systems
Transportno-komunikacioni sistemi
Komunikacioni sistemi vozila
 Vozila međusobno i sa infrastrukturom razmenjuju podatke
 Ovi sistemi su deo ITS_a
 Postoje, generalno gledano, dva tipa komunikacija:
 V2V, gde su vozila mobilni čvorovi komunikacioni mreže
 V2I, gde postoje fiksni čvorovi duž puta
Roadside Vehicle-to-vehicle
Unit Roadside-to-vehicle communication
communication
Mogućnosti primene
 Jedan od primarnih ciljeva je bezbednost.
 Obaveštenje o promenama pravca (napredan migavac)
 Obaveštenje o pravu prvenstva prolaza
 Upravljanje saobraćajem
 Promenljivo ograničenje brzine (VMS)
 Sistemi najave vozila JGP_a na semaforima
 Real time upravljanje saobraćajnim tokovima
 Sistemi za pomoć vozaču
 Informacije o sadržajima na putu (servisi, odmarališta…)
 Upozorenje o napuštanju saobraćajne trake
 Internet i zabavni sadržaji…
 Policijski poslovi i primena zakona
 Nadgledanje
 Upozerenje o ograničenju brzine
 Zabrana ulaska
 Komande za zaustavljanje vozila…
 Sistemi za naplatu putarine
 Preporuke o alternativnim rutama
 Ekviriblijum mreže je izrazito složen matematički
problem
 Postizanje ekviriblijuma u relanom vremenu (po raznim
kriterijumima)
 Vozila bez vozača
Sistemi za praćenje vozila
 Praćenje flote vozila
 Praćenje prikolica (lokacija robe u intermodalnim
sistemima transporta)
 Praćenje potrošnje goriva
 Sistemi za sprečavanje krađe goriva od strane vozača
Neke od aplikacija i primeri
 Ramp metering predstavlja kontrolu pristupa
saobraćajnicama visokog ranga. Cilj je smanjiti
zagušenja i izbeći zagušenje na autoputu
 Izmenjiva saobraćajna signalizacija
 Aktuelna obaveštenja
 Izbor ruta
 Način ponašanja…
 Automatska detekcija incidenta
 Smanjenje sekundarnih incidenata
 Brži povratak u normalno stanje
 Manji vremenski gubici
 Mogućnost davanja alternativnih ruta
 Pojačana noćna vidljivost
 Trake namenjene vozilima sa velikom popunjenošću
 Prostorno razdvajanje
 Vremensko razdvajanje
Sistemi budućnosti
 Iskorišćenje solarne energije
Prednosti
 Rana upozorenja
 Napredni sistemi signalizacije i vođenja vozila
 Laka detekcija brzine vozila
 Punjenje električnih vozila
 Bezkontktno magnetno punjenje
 Naučnici u Korejskom Institutu Nauke i Tehnologije (KAIST) su
razvili električni transportni sistem (tzv OLEV – Online Electric
Vehicle) gde vozila svoju energiju dobijaju sa kablova
postavljenih ispod površine kolovoza (30 cm ispod površine), a
sama energija se bežično šalje vozilu na putu.
Sistemi za automatsko parkiranje vozila
HVALA NA PAŽNJI