Professional Documents
Culture Documents
Транзиција на Македонија
Транзиција на Македонија
Филозофски факултет
Институт за социологија
Резиме
I3
економски развој, пред сé, на почетокот преку процесот на трансформација на сопстевноста
како минимален услов за повисока економска ефикасност. За жал тоа не се случи:
плурализмот , повеќепартискиот систем и приватизацијата за најголем дел од популацијата
не се доживеани како изчекор кон повисок степен на демократија, приватизацијата не донесе
поголема ефикасност и повисок степен на правичност.( Ацески И, 1997; Славески , Т.
1998 ;Национален извештај за човековиот развој во Македонија за 1998,1999, 2001;) На таков
начин разбрана и доживеана транзицијата се очекуваше да предизвика социјални промени
и да создаде нова социјална структура и нови вредности кои не само што ќе бидат различни
од претходните, туку ќе значат поголема правда, поголема ефикасност и богатство.
(Grudelj,S., 1994; Економска транзиција во Бугарија и Македонија, 1997; Cifric, I., (ur)1998)
Во литературата главно се познати три теоретски пристапи во анализа на транзицијата и
тоа: теорија на структурален пристап , или теорија на економски и политички промени, каде
се поаѓа од состојбата пред транзициајта и очекувањата од промените , на почетокот и крајот.
Прашањето : дали луѓето живеат подобро или полошо е најчесто поставуваното прашање пo
само неколку години од воведувањето на новиот систем, тоа и денес се поставува во оние
земји кои се соочуваат со економска криза и низок стандард на живеење, и во зависност од
неговиот одговор се проценува успешноста на новиот систем; Теорија на социолкултурен
пристап или теорија на социјална трансформација каде доминантно место завзема
промената на општествените вредности и теорија на модернизација односно промените се
разбираат како момент од историскиот развој. Односно, постоењето на еден континиум во
развојот на општеството, од традиционално према модерно, предизвикани од некои
трансформациски процеси, како што се индистријализација, урбанизација, рационализација,
бирократизација, индивидуализација, и други процеси. (Sztompka,2000.; Vejnovic,D.
2004;Linc ,H., Stepan,A., 1998; Perasovic, K 2004.).
I5
Каде е Македонија денес , прво во споредба од пред дваесетина години и второ во споредба
со другите држави од соседството и воопшто од земјите во транзиција? (Stevanovic, S , I
drugi,; 2008 Post-Socialist Countries in the Globalizing World2001; Stojadinovic, M.,; 2009.
Veselica, V,; Vojnic,D ,.2000 )
Економските показатели се во голем степен разочарувачки; Македонија сéуште го нема
достигнато степенот на развој од деведесетите години на минатиот век, процентот на
сиромаштија и невработеноста е околу една третина од вкупниот број на населението,
продуктивноста е релативно ниска, промените во сферата на сопственоста се доживуваат
како голема неправда, вербата во институциите е на многу ниско ниво, имаме висок степен на
авторитарна свест , особено кај младите, кај најголем дел од популацијата вредносите на
пазарната економија,либерализмот , плурализмот се доживуваат со голем цинизам ,
нихилизам, и разочараност. Во Македонија, како и во најголем дел од земјите во транзиција,
не се создадоа претпоставки за формирање на нова морална и вредносна основа во духот на
пазарната економија , односно не се изврши замена на стариот начин на практикување на
вредности, својствен за социјализмот, со систем на вредности које својствен на доминацијата
на приватната сопстевност и плурализмот на политичките интереси. Според Вилијамс,
( Williams, W,E,.1995/96) основните морални принципи и вредности како што се штедливоста
, честа, довербата, напорната работа и коперативното однесување се формираат во арената
на граѓанското општество и тие претставуваат клуч за стабилноста на општеството.
Почитувањето на приватната сопстевност, ,, светоста"на договорот, се дел од тие вредности.
Трето, дали е можно да се состави реална слика за промените кои ги доживува македонското
општество ,особено последните десетина години, односно дали сме во состојба да
формираме една реална слика за македонското општесво, која во себе ќе содржи барем
неколку непроблематични ставови кои се однесуваат на спецификите на социјалниот ,
економскиот , културниот , со еден збор севкупен развој. Во ред е ако кажеме дека
македонскиот пат во транзиција е сличен со земјите со кои Македонија беше во заедница
скоро половина век, или со земјите од Источна Европа, но тоа нема да ни помогне да ја
согледаме спецификата на тој развој. Прашањата од типот : во кој степен Македонија е
демократска земја, дали станува збор за развој кој е ,, дефицитарен во поглед на освојување
на демокрратските начела," или што е она што го забавува развојот во повеќе сфери од
животот на луѓето, особено видливо во сферата на економијата, сеуште се актуелни и
поставувани прашања.( Konig, M.; Kusic S., 2004;. Stankovic , В.,Pejniovic, P.)
I6
Главните прашања на македонскио развој
Социо-економски односи
I7
За тоа каква е состојбата на македонското општество посматрана низ грубите социо-
економски факти не е потребно поподробно да се говори. Македонија е на прво место во
Европа по процент на невработеност и стапка на сиромаштија (Stevanovic, S и drugi, 2008.;
Veselica, V.; Vojnic,D ;2000 Konig, M.; Kusic, S., 2004, ) Тоа до крај не ја одразува
објективноста на состојбата: има голем процент на сива економија и многубројна дијаспора,
кои ги ублажуваат состојбите на социјален план со прилив на голема сума парични сретства..
Македонија сéуште не го достигнала степенот на развој од деведесетите години на
минатиот век но, фактот што има скоро двојно повеќе сиромашни и невработени од пред
деведесетите години, и да го надминала во некои сфери во економијата, говори за тежината
на проблемите , нивото на нееднаквост но и за целокупниот баласт на моралната економија
, која се однесува на општествените норми и перцепции ,вредности и судови на актерите кои
имаат свое лично искуство и улога во економските процеси, а што игра важна улога во
стекнување на легитимитетот на економскиот систем, пред сé.( Williams, W,E,.1995/96) Во
едно истражување на ЕБОР , од пред две години, (2009)се покажа дека македонците се
најнесреќен народ од 29 земји опфатени во истражувањето, а скоро 80 % се изјасниле дека
ситуацијата е полоша од пред 90-те години на минатиот век , дека 60% изјавиле дека има и
повеќе корупција од времето на социјализмот. .Кога сиромаштијата се комбинира со
патолошки неприфатливите нееднаквости, кои најмногу се поврзуваат со корупцијата,
профитерството, криминалот, етничките нееднаквости, сликата за Македонската транзиција
станува многу појасна. Кратко време , само неколку години по падот на комунизмот беше
потребно за да се изгуби оптимизмот и вербата во новото , она кое го замени стариот
омразем систем. (Национален извештај за човековиот развој во Македонија за 1998,1999,
2001 год. УНДП ;Ацески, И, 1995 ;)
Политичка стабилизација.
I8
консолидација на политичкиот систем се завршува со изградбата на државотворна култура
како социо-културна основа на демократијата.Таа може да трае повеќе десетици години
Демократијата која е консолидирана на сите нивоа станува имуна од дестабилизирачките
фактори кои доаѓаат однадвор Потоа концептот на демократската консолидација кој ги
опфаќа политичките ставови и вреднсости на граѓаните има многу поголем потенцијал за
стабилизација.(Wolfgang, M. 2007. )
Пренагласеното значење и улога на политичките- етнички елити во Македонија , остана
уште еден важен фактор во застранување на демократијата во непосакувани насока.
Одговорот на јавноста, на јавното мнение, или покнкретно со јазикот на моралната
економија, долготрајната транзиција, слабата или скоро никаква улога на граѓанскиот сектор,
неделотворните институции и партизација на администрацијата која перманентно се случува,
сомневањето во капацитетот на политичарите да ја водат државата , злоупотребата на власта
се само дел од она која ги разочара луѓето и им ја одзеде вербата дека ќе може да се изгради
демократско и богато општество. Најголем дел од овие карактеристики ќе ги сретнеме и во
другите држави во транзиција , но останува впечатокот дека во Македонија тие се длабоко
вкоренети, како што е вкоренет и егалитарниот синдром, дури , може да се рече дека има
елементи на радикален егалитаризам кој е дисфункционален и е пречка на патот кон
позабрзана модернизација. Ацески,2002чRadmilović S.,2001. Vejnovic D. 2004;Veselica , V,.
Vojnic,D., 2000 )
Перцепцијата на студенската популација , која е израсната во периодот по деведесетите
години, покажува зачудувачки однос кон промените на општеството. . Најголем број од
студентитите , скоро 70% се убедени дека Македонија се раководи од индивидуални а не
колективни интереси, дека околу 1/3 се убедени дека е можна демократија(!) без слободни
демокрратски ибори, но и тоа дека демократијата и слободата на говорот се пречки во
одржувањето на напредокот. Но затоа, ако во државата има силни водачи , скоро 2/3 од
испитаниците застапуваат таков став , тогаш напредокот и стабилноста се загарантирани. Кај
студентите постои изразито високо ниво на авторитарна свест и големо сомневање во
ефикасноста на институциите на државата. Прашањата кои дирекно се поврзани со
изградбата на новиот систем дирекно произлегуваат од менталната претстава за тоа како
функционира државата, дали таа може да обезбеди правичност и основни претпоставки за
норамлен живот. Демократијата е инструментализирана, таа помалку успева во сиромаштија.
Она што е карактеристика за најголем дел од државите во транзиција, а посебно за
I9
Македонија , е во суштина слабата држава, во која се присутни проблеми со владеење на
правото, има неуспешна борба против корупцијата, недоволно заштитени сопственички
права, проблематично судство.( Grdesic,M. 2008).По правило на овој тип на држави им
одговара слабо граѓанско општество, во нив доминира моќта на политичките лидери и
партии, се воспоставува партиска држава , настапува неприроден брак помегу партијата на
власт и државата. Според некои сериозни анализи Македонија станува типичен случај на
партизирана држава.
Кога говориме за успешноста на промените кон развиени форми на демократија и развој,
прашањето за улогата на граѓанскиот сектор сé чини е важен сегмент во тие процеси и тоа од
неколку причини, кои се поврзани со степенот на демократскиот развој. Особено, тоа се
однесува на ситуации каде развојот на општеството е под силен притисок на етничките
елити и каде етнизацијата ги зафаќа скоро сите сегменти од развојот. Имено, не само што не
може да има демократски развој без развиено граѓанско општетсво, туку, за Македонија има
уште една додавка: постоењето на државата во иднина може да биде доведено во прашање
ако него го нема Граѓанското општетсво ја развива толеанцијата и е нејзино средиште, ја
зголемува слободата и ги зајакнува демократскиот капацитет , а во мултикултурната држава
, во каква реално се развива Македонија , може да ја игра улогата на контролен механизам на
, често, од никого неконтрилираните етнички елити кои се борат за власт .
За жал во Македонија и граѓанскиот сектор е под силно партиско влијание и ја губи улогата
која реално му припага. Развиеноста на граѓанскиот сектор може да го спаси општеството
од понатамошните етнички поделби по сите основи.
Заклучни согледувања
Дали Македонија е типичен пример на земја во транзиција, слична како и поголемиот број од
земјите кои почетокот на деведесетите години од минатиот век, го напуштија
социјалистичкиот модел на уредување и започнаа со воспоставување на нов систем
својствен за развиените парлaментарни демократии на Запад е прашање на кое не може да се
I10
даде дециден одговор. По многу нешта Македонија, уште на почетокот на транзицијата, се
соочи со проблеми кои не беа својствени за другите земји, а и денес по дваесет години е
соочена со големи економски проблеми голема невработеност и сиромаштија и
голем ,,демократски дефицит" и наидува несовладливина пречки во нејзината евро-атланско
интегрирација.
Процесот на транзиција,сфатен како премин од еден систем во друг, сéчини дека е завршен,
но останува отворено прашањето за степенот на демократскиот развој. Македонија е земја
каде сéуште недостигаат многу елементи за да биде ,, нормално " демократско општество,
сéуште се чувствува состојба на слаба држава и слабо граѓанско општество кое е проследена
со изразито големи пробелеми на социјален, економски и политички план.
Прашање е колку може успешно да се развиваат демократските процеси во услови на
економска неразвиеност, голема невработеност и висок степен на сиромаштија.Потоа,
системот на консоцијативна демократија наметна правила на однесување кои не се секогаш
во функција на повисока ефикасност во управувањето со државните работи и стабилноста на
институциите. Промените на карактерот на државата, по 2001 година предизвикани од
етничкиот конфликт во голема мера ја стабилизираа состојбата, но и понатаму останува
прашањето за стабилноста на меќуетничката толеранција и соживот. Интеграцијата во
Европската Унија и НАТО во голема мера ќе го стабилизира развојот , но ќе отвори нови
проблеми .
Summary
Veselica, V., 2007. Globalizacija i nova ekonomija. Zagreb: Ekonomski fakultet, Inženjerski biro,
HDE i Zavod za poslovna istraživanja. Samobor: A.G.Matoš.,
Veselica, V.., Vojnic,D ,.2000. Europske zemlje u tranziciji na pragu XXI. stoljeca, Ekonomski
pregled, 51 (9-10) 829-86
Vejnovic D. 2004.Teorija tranzicije и drustvena kriza, Socioloski pregled,1-2, Sociolosko drustvo
Srbije,
Grdesic,M. 2008. Problem slabih drzava i slabih drustava u Istocnoj Evropi, Anali hrvatskog
poliitoloskog drustva. Zgreb
Grudelj,S., 1994, Dominantne vrednosne orienracije ; vo Lazic, 1994, Razaranje drustva, Filip
Visnjiċ , Beograd
6
Gligorov, V. «Transition, Integration and Development in Southeast Europe», Ekonomski pregled,
58, br. 5-6: str. 259-304., Zagreb, 2007
Генов, Н., (ред) 1994 Рискове на прехода, Софија,
Дал, Р, 1991, Општествената реалност и пазарната економија , во Цивилно општество во
посткомунизмот, Македонско радио , трета програма, Скопје
Економска транзиција во Бугарија и Македонија, 1997, МАНУ, Скопје.
Engström, J. (2002). The power of Perception: The impact of the Macedonian Question on
Inter-ethnic Relations in the Republic of Macedonia. The Global Review of Ethnopolitics
1 (3): 3-17.
Криштановскаја, О., Трансформација старој номенклатури в новју россијскоју елити, ,,
Социс,, бр.3/95
Криштановскаја, О 1995, Нелегалне структуре в Росии, Социс, 1/95. Москва.
Konig, M., Kusic S., 2004. Zemlje Istocne Evrope na putu u Evropsku Uniju- Od tranzicije do
integracije, Ekonomski pregled, 55(1-2).
Linc ,H., Stepan,A., 1998, Demokratska tranzicija I konsolidacija, Filip Visnjic , Beograd
Lazic, M,1994 . Razaranje drustva, Filip Visnjic :Beograd
Lazic, M., 1998(red) Racji hod, Srbija u transformaciski procesima. Beograd.
I12
Лепехин , Б.А. 1999, От администраттинои диктатури к финасовои олигархии,
Обштествение науки и современост , Но. 1
Lijphard, A. 1992. Demokracija u pluralnim društvima. Zagreb: Globus, Školska knjiga.
Lajos Csepi and Erzebet Lukacs, 1992, Privatization in Hungarry, , vo Privatization in Central and
Eastern Europe, EditedBx.A., Bohmand M. Simoneti, CEEPN, 1991.1993(KN.1,2,3i 4
L o š o n c, A. 2007. Postoji li moguãnost instaliranja socijalnog kapitalizma u post-socijalistiåkoj
tranziciji?, Sociologija, br.2.
L o š o n c, A. (2005). Od tranzicije do transformacije, ili od jednostavnosti do kompleksnosti,u:
Dijalozi o tranziciji u demokratiju, ur. R. Bubalo, Novi Sad: HCIT.
Magyar trendfigyelõ, 2007.)
Недков , Милан и други. 1991, Приватизацијата на општествениот капитал во Република
Македонија,Републички фонд за развој.
Maldini P., 2007. Model u postkomunistickom kontekstu, Drustvena istrazivanja . Zagreb, br.4-5.
Maleska, M. (2005) What kind of a political system did Macedonia get after the Ohrid
Peace Agreement? New Balkan Politics 9, < http://newbalkanpolitics.org.mk >
Post-Socialist Countries in the Globalizing World, Moscow: Russian Academy of Sciences, 2001.
Piotr Sztompka,2000.Cultural Trauma: The Other Face of Social Change
European Journal of Social Theory http://est.sagepub.com/cgi/content/abstract/3/4/449
Patrick, K., 1989, Javno vlasnistvo , Ekonomska demokratija ili demokratizacija ekonomije,
Pogledi Split, 2/1989
Radmilović S.,2001. Tranzicija u tržišnu privredu je nešto mnogo više i teže od
'kreativne destrukcije' netržišnog sistema, Ekonomist, Vol. 35, br. 3, 2001.
Stankovic , В.,Pejniovic P., 2010.Postaje li Makedonoja binacionalna drzava Socioloski pregled, br.
1
23.4.2010.
Stojadinovic, M., 2009. Zemlje u vrtlogu tranzicije, Srpska politicka misao, 4/2009
Roman, F, i drugi.1996. Kapitalizam so kamaradsko lice. Ekopres. br.104, mart , Skopje
Стeвановиђ, С., и др. 2008. Анализа неких резултата досадаснје транзиције у Србији и
истоцно-европских земалја, Економске теме, Нис.
Perasovic, K 2004.,Sociologija tranzicije , sociokulturni I neomodernizaciski pristup, Drustvena
istrazivanja ,Institut drustvenih znanosti , Zagreb br.3
Stevanovic, S , I drugi, 2008. Analiza nekih rezultata dosadasnje tranzicije u Srbiji I
istocnoevropskim zemljama, Ekonomske teme, br. 2008, Nis..
Стојадиновић, М., Матић П.2009,Землје у вртлогу транзиције, Политичка мисао . Институт за
политиќке студије. Београд
Славески , Т. 1996, Приватизацијата во Македонија , пет години подоцна, прилог на
Екопрес, , Скопје,
Славески , Т. 1998. Приватизација, пазар, држава. Екопрес-Магнаскен:Скопје
Sen, A., 1987, On Ethics&Economics, Blackweil,,Oxford.
Стратегија за намалување на сиромаштијата, јули, 2000. Министерство за развој на РМ и
Светска Банка.
Tomic, Kaludrovic, I., Petric, M,. 2007. Hrvatsko drustvo prije I tijekom tranzicije, Drustvena
istrazivanja4-5 /Zagreb
Taking Stock of Poverty in Macedonia, Izve{taj izgotven za Kancelarijata na Svetskata Banka vo
Skopje, april-maj 2000 godina
Захариева, М., 1994, Културни модели б ситуација на преход, С тојание и тенденции
Зудин, А, 1999, Олигархија как политическаја проблема россикого посткомунизма,
Обштественнние науки и современоста , Но 1/1999.
I13
Framework Agreement. (2001) engleska verzija Ohridskog sporazuma < http://faq.macedonia.
org/politics/framework_agreement.pdf > 26.06.2001.
Frčkoski, Lj. (1998). Model of the Interethnic Relations in Macedonia. Skopje: Kryg
Cifric, I., (ur)1998.Drustveni razvoj и ekoloska modernizacija, Hrvatsko sociolosko
drustvo,Zagreb.
Williams, W,E,.1995/96, The argument for free markets: Morality vs. efficiency, Cato journal,Vol.
15Nos.2-3
Wolfgang, M. 2007. Nasuprot svakoj teoriji: Brza konslolidacija demokracije u srednoistocnoj
Europi. Anali hrvatskog politoloskog drustva.
I14