Plemeniti osmostruki put

1. Ispravno razumevanje
11. oktobar 2014.

Theravada budističko društvo “Srednji put”

1. Četiri plemenite istine (teorija, Dhamma)
2. Plemeniti osmostruki put (praksa, vinaya)
 1. Četiri plemenite istine (teorija, Dhamma)
• za neprobuđen um, patnja je u ovom životu
neizbežna
• izvor te patnje jeste žudnja (taṇhā)
• prestanak patnje jeste potpuno iskorenjivanje
žudnje
• do tog iskorenjivanja se stiže Plemenitim
osmostrukim putem

3
 2. Plemeniti osmostruki put (praksa, vinaya)
mudrost (paññā)
1. Ispravno razumevanje (sammā-diṭṭhi)
2. Ispravna namera (sammā sankappa)

vrlina (sīla)
3. Ispravan govor (sammā vāćā)
4. Ispravno delovanje (sammā kammanta)
5. Ispravno življenje (sammā āđīva)

koncentracija (samādhi)
6. Ispravan napor (sammā vāyāma)
7. Ispravna sabranost (sammā sati)
8. Ispravna koncentracija (sammā samādhi)
4
„…To je kao kada bi čovek, lutajući gustom šumom, ugledao stari put, drevnu stazu kojom su
putovali ljudi još u davnini. I on se njome zaputi. Idući , naiđe na stari grad, staru prestonicu,
nekada nastanjenu ljudima iz davnine, puna parkova, gajeva i jezera, opasana zidinama,
veličanstvena. I onda se on, monasi, vrati i ode pred kralja ili kraljevog savetnika, govoreći: 'Vaše
visočanstvo, treba da znate da sam lutao gustom šumom, ugledao stari put… i njime sam se
zaputio… i naišao na stari grad, staru prestonicu… koja je nekad bila puna parkova, gajeva i jezera,
opasana zidinama, veličanstvena. Vaše visočanstvo, zašto ne obnovite taj grad?‘ Onda kralj ili
kraljev savetnik obnove taj grad, tako da on kasnije postane velelepan, bogat, poznat nadaleko,
gusto naseljen i prosperitetan.

Na isti način sam i ja, monasi, ugledao stari put, drevnu stazu kojom su putovali potpuno
probuđeni još u davnini. A šta je taj stari put, drevna staza kojom su putovali potpuno probuđeni
još u davnini? Upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera,
ispravan govor, ispravno delovanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna sabranost i
ispravna koncentracija. To je taj stari put, drevna staza kojom su putovali potpuno probuđeni još u
davnini. I ja sam, sledeći taj put, stigao do neposrednog znanja o starosti i smrti, neposrednog
znanja o nastanku starosti i smrti, neposrednog znanja o prestanku starosti i smrti, neposrednog
znanja o putu koji vodi do prestanka starosti i smrti... Znajući sve to neposredno, objasnio sam
kasnije to monasima, monahinjama, nezaređenim muškim i ženskim sledbenicima. Tako je
monasi, ovaj svetački život postao velelepan, bogat, poznat nadaleko i objavljen među nebeskim i
ljudskim bićima."
(SN XII.65)

5
 dukkha
sukkha

6
 Zaista ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala štetna
stanja uma tako lako nastaju, a već nastala štetna stanja uma se tako
umnožavaju, kao što je to pogrešno razumevanje. U onome ko pogrešno
razume, još nenastala štetna stanja uma nastaju, a već nastala štetna
stanja uma se umnožavaju.

Zaista ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala
korisna stanja uma tako lako nastaju, a već nastala korisna stanja uma se
tako umnožavaju, kao što je to ispravno razumevanje. U onome ko
ispravno razume, još nenastala korisna stanja uma nastaju, a već nastala
korisna stanja uma se umnožavaju.

(AN I.298-299)

7
 Ispravno razumevanje -- sammā-diṭṭhi

Diṭṭhi  dassana = viđenje, uočavanja, izgled

 gledište, tačka posmatranja, uverenje, teorija, spekulacija

8
 1. obično ispravno razumevanje
 razumevanje zakona kamme (postupak)
“Bića su vlasnici svojih postupaka, naslednici svojih postupaka; ona
izviru iz svojih postupaka, ograničena su svojim postupcima i oslonjena
na svoje postupke. Šta god da učine, dobro ili loše, to će i naslediti.”
(AN 3:33)

1. telesni postupak
2. reči
3. misli, planovi, ideje

Telesni postupci: Verbalni postupci: Mentalni postupci:

- ubijanje - laganje - požuda
- povređivanje - ogovaranje - zlovolja
- krađa - grube reči - pogrešno razumevanje.
- preljuba
- kocka - naklapanje
… i uopšte robovanje
čulnim užicima

9
 1. više ispravno razumevanje
 razumevanje 4 plemenite istine (ariya saćća)
1. dukkha – nedovoljnost, nepotpunost, izmeštenost
2. samudaya - nastanak
3. nirodha - prestanak
4. ariya atthangika magga – plemeniti osmostruki put

10
“Ovo je, monasi, plemenita istina o patnji. Rođenje je patnja;
starost je patnja; bolest je patnja; smrt je patnja; tuga,
naricanje, bol, žalost i očaj su patnja; biti sa onim što nam je
mrsko jeste patnja, biti razdvojen od onoga što nam je drago
jeste patnja, ne dobiti ono što želimo jeste patnja. Ukratko, pet
osnova prianjanja su patnja.”

“Ovo je, monasi, plemenita istina o nastanku patnje. To je ona

žudnja koja vodi do novog rođenja, što združena sa ushićenjem i
strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo – dakle, to
je žudnja za čulnim užicima, žudnja za postojanjem i žudnja za
nepostojanjem.”

“Ovo je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje: to je

potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te žudnje,
odustajanje od nje i odbacivanje, oslobađanje i okretanje od
nje.”

A šta je to, prijatelji, plemenita istina o putu koji vodi do

prestanka patnje? To je onaj plemeniti osmostruki put sačinjen
od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora,
ispravnog delovanja, ispravnog zarađivanja za život, ispravnog
napora, ispravne sabranosti i ispravne koncentracije.
11
 Tema za sve:
Šta za vas znači Plemeniti osmostruki put? Koje asocijacije imate kada slušate
o ovoj temi? Ima li to bilo kakve veze sa vašim životom? Šta je vaš Plemeniti
osmostruki put? Gde je za vas moguće da ga primenjujete? Da li morate biti
budista da biste ga primenjivali?

Kao podsetnik i inspiraciju, pročitajte poglavlje

„Četvrta plemenita istina: Magga – Put“
u knjizi:
Valpola Rahula: Čemu je Buda podučavao, strana 55-61.
http://srednjiput.rs/download/text/bodhi-plemeniti_osmostruki_put.pdf

11
 Plemeniti osmostruki put

2. Ispravna namera
25. oktobar 2014.

Theravada budističko društvo “Srednji put”

 2. Plemeniti osmostruki put

mudrost (paññā)
1. Ispravno razumevanje (sammā-diṭṭhi)
2. Ispravna namera (sammā sankappa)

vrlina (sīla)
3. Ispravan govor (sammā vāćā)
4. Ispravno delovanje (sammā kammanta)
5. Ispravno življenje (sammā āđīva)

koncentracija (samādhi)
6. Ispravan napor (sammā vāyāma)
7. Ispravna sabranost (sammā sati)
8. Ispravna koncentracija (sammā samādhi)

2
 Ispravna namera -- sammā-sankappa

Sankappa  namera, misao, cilj, plan

3
 Pogrešna namera (miććha sankappa)
1. žudnja za čulnim zadovoljstvima (kāma)
2. zlovolja (byāpāda)
3. povređivanje (vihimsā)

Ispravna namera (sammā sankappa)

1. obuzdanost (nekkhamma)
2. ne-zlovolja (abyāpāda) = dobronamernost
3. ne-povređivanje (avihimsā) = saosećanje

Strategija: indirektan pristup

Misli koje su podstaknute mentalnim nečistoćama zamenjujemo mislima koje

izviru iz povoljnih kvaliteta uma.

obuzdanost ←→ žudnja, pohlepa

dobronamernost ←→ mržnja
nepovređivanje ←→ agresija

1. Namera obuzdavanja

4
 1. Namera obuzdavanja

Budino učenje ide protiv generalnog toka, a to je imati što više, postati što više.

“Ovu Dhammu ne mogu lako razumeti

oni koji su preplavljeni odbojnošću i strašću.

Ono što je skriveno, suptilno, duboko,

teško vidljivo, ide protiv struje –
oni što se ushićuju strašću,
uronjeni u gustu tamu,
to neće videti.“
(Ayaćana sutta, SN 6.1)

Potrebno je da razvijamo snagu obuzdavanja, umerenosti.

Ali kako kad nas, kao za inat, odasvud bombarduju reklamama? 

Kupi, okusi, poseduj… i bićeš srećan!!!

5
6
7
8
 Želja te čini slepim
Ali, prijatelju, Ananda, kakvu opasnost vidiš u želji kad zagovaraš napuštanje
želje?”
“Čovek obuzet željom, uma sputanog, savladan željom, sebi stvara muku,
drugome stvara muku, oboma stvara muku. On takođe doživljava nespokojstvo
i tugu. Ali, napustivši želju, on time ne stvara sebi muku, ne stvara drugome
muku, ne stvara oboma muku. On takođe ne doživljava nespokojstvo i tugu.
Čovek obuzet željom, uma sputanog, savladan željom, postupa kako ne treba,
telom, rečju i mislima. Ali, napustivši želju, on ne postupa kako ne treba,
telom, rečju i mislima.
Čovek obuzet željom, uma sputanog, savladan željom, ne uviđa zapravo šta je
za njega korisno, šta je za drugoga korisno, šta je za oboje korisno. Ali,
napustivši želju, on uviđa zapravo šta je za njega korisno, šta je za drugoga
korisno, šta je za oboje korisno.
Želja te, prijatelju, čini slepim, kao da nemaš oči, čini te neznalicom. Ona
donosi prestanak uvida, donosi nevolje, ne vodi ka oslobađanju.
Ćhanna sutta, AN III.72

9
 Obuzdavanje, okretanje od žudnje i njenog nagona za
zadovoljenjem, postaje ključ sreće, slobode od okova vezanosti
za tu žudnju.

Napusti malo i bićeš malo slobodan. Napusti više i bićeš više

slobodan. Napusti potpuno i bićeš potpuno slobodan.

Ne prepuštanje žudnji
Ne potiskivanje žudnje
već razumevanje njene veze sa patnjom
Kontemplirati direktno koristi koje proizlaze iz obuzdavanja.

10
 2. Namera dobronamernosti
Metta = „prijateljska ljubav“: intenzivan
osećaj nesebične ljubavi za druga bića,
prožeta najiskrenijom brigom za
njihovo blagostanje i sreću.
Metta bhavana = meditacija prijateljske
ljubavi

3. Namera nepovređivanja
Karuna = saosećanje
Namera nepovređivanja jeste misao
vođena saosećanjem, kao protivteža
okrutnim, agresivnim i nasilnim mislima.
Saosećanje je dopuna prijateljskoj
ljubavi.

11
 Metta meditacija:
Neka ja budem zaštićen i bezbedan.
Neka ja budem snažan i zdrav.
Neka ja budem srećan i spokojan.

Ovo je samo jedna varijanta.

Budite inventivni i prilagodite formulacije sopstvenoj situaciji i
osobi kojoj se obraćate.

Ali u svakoj situaciji pokušajte da držite na okupu sva tri

elementa meditacije:
mentalna slika osobe – reči, značenje, namera – osećaj-metta

12
 Plemeniti osmostruki put

3. Ispravan govor
1. novembar 2014.

Theravada budističko društvo “Srednji put”

 „Ako nisi u stanju da kontrolišeš svoj jezik, kako
očekuješ da ćeš biti u stanju da kontrolišeš svoj um?“

„Kad si sam, pazi na svoj um. Kad si sa nekim, dobro

pazi na svoj govor“

2
 2. Plemeniti osmostruki put

mudrost (paññā)
1. Ispravno razumevanje (sammā-diṭṭhi)
2. Ispravna namera (sammā sankappa)

vrlina (sīla)
3. Ispravan govor (sammā vāćā)
4. Ispravno delovanje (sammā kammanta)
5. Ispravno življenje (sammā āđīva)

koncentracija (samādhi)
6. Ispravan napor (sammā vāyāma)
7. Ispravna sabranost (sammā sati)
8. Ispravna koncentracija (sammā samādhi)

3
 Ispravan govor -- sammā-vāćā
Vāćā  glas, reč, govor ← voice, vox, vokalni (solista) 

Pogrešan govor:
1. laganje (musavāda)
2. ogovaranje, malicioznost
3. uvrede, psovke
4. naklapanje

Ispravan govor:
1. istinoljubivost
2. saosećanje, brigu za dobrobit drugog
3. blagost, ohrabrivanje
4. pravovremenost, odmerenost

4
 “Kad neko ne laže, odustaje od laganja; kad ga pozovu pred sud, na sastanak,
ili se sretne sa rodbinom, drugim pripadnicima svoje profesije ili kraljevskom
porodicom, pa ga kao svedoka pitaju: 'Dakle, dobri čoveče, kaži nam šta znaš'.
A on ako ne zna, kaže: 'Ja ne znam' ili ako zna, kaže: 'Ja znam'; ako ne vidi, on
kaže: 'Ja ne vidim' ili ako vidi, kaže: 'Ja vidim'; pri punoj svesti on ne izgovara
laži za svoju korist ili za korist drugoga ili radi nekog beznačajnog, profanog
cilja. “
Sāleyyaka sutta (MN 41)

5
1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo u zemlji naroda Koliya, u gradu po imenu Haliddavasana.
2. Tada Puñña, iz naroda Koliya, asketa volovskog zaveta [1], i sa njime takođe Seniya, goli asketa psećeg zaveta,
dođoše do Blaženoga, pa se Puñña , asketa volovskog zaveta, pokloni Blaženome i sede sa strane, dok se Seniya,
goli asketa psećeg zaveta, učtivo pozdravi sa njim i pošto su završili pozdravljanje i prijateljski razgovor, takođe sede
sa strane sklupčavši se poput psa. Pošto Puñña, asketa volovskog zaveta sede, on ovako upita Blaženoga:
"Poštovani gospodine, ovaj goli asketa psećeg zaveta Seniya čini ono što je teško činiti: jede hranu tek kada je
bačena na tlo. Odavno je on uzeo taj pseći zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav će biti njezin
budući tok?" "Dovoljno je , Puñña. Ne postavljaj mi takvo pitanje." Drugi put… I treći put Puñña, asketa volovskog
zaveta, upita Blaženoga: "Poštovani gospodine, ovaj goli asketa psećeg zaveta Seniya čini ono što je teško činiti:
jede hranu tek kada je bačena na tlo. Odavno je on uzeo taj pseći zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova
sudbina? Kakav će biti njezin budući tok?" "Dobro, Puñña, pošto svakako ne mogu da te odvratim kad kažem: 'Neka
ovo što si rekao, Puñña, bude dovoljno. Ne postavljaj mi takvo pitanje', odgovoriću ti.
3. Dakle, Puñña, neko razvija pseći zavet potpuno i neograničeno, razvija pseće navike potpuno i neograničeno,
razvija pseći um potpuno i neograničeno, razvija pseće ponašanje potpuno i neograničeno. Radeći tako, posle sloma
tela, posle smrti, on se preporađa u društvu pasa. Ali ako pri svemu tome ovako razmišlja: 'Ovom vrlinom, zavetom,
asketizmom ili svetačkim životom postaću (veliko) božanstvo ili neko (manje) božanstvo', to je pogrešno stanovište u
tom slučaju. A za onoga sa pogrešnim stanovištem postoje dve sudbine: pakao ili životinjska materica. [2] Dakle,
Puñña, ako je njegov pseći zavet savršen, odvešće ga u društvo pasa; ako nije, odvešće ga u pakao."
4. Kada ovo beše izrečeno, Seniya, goli asketa psećeg zaveta, zacvile i grunuše mu suze. Tada Blaženi reče Puññi,
sinu naroda Koliya i asketi volovskog zaveta: "Puñña, nisam te mogao odvratiti kad rekoh: 'Dovoljno je, Puñña. Ne
postavljaj mi takvo pitanje'." "Poštovani gospodine, ja ne plačem zato što je tako govorio Blaženi. Već zato što sam
tako davno uzeo taj pseći zavet i tako dugo ga praktikovao.

Asketa psećeg zaveta (MN 57)

6
 „Usavršeni, kad zna da neka tvrdnja ne odgovara činjenicama, da
nije tačna, ni korisna, a i da se drugima ne sviđa, da im je
neugodna – takvu tvrdnju Usavršeni neće izreći.

A kad Usavršeni zna da neka tvrdnja odgovara činjenicama, da je

tačna, ali nije korisna, a drugima se ne sviđa i nije im ugodna – ni
takvu tvrdnju Usavršeni neće izreći.

Ali kad Usavršeni zna da neka tvrdnja odgovara činjenicama, da

je tačna, a uz to i korisna, iako se drugima ne sviđa i nije im
ugodna – za takvu će tvrdnju Usavršeni naći pravo vreme da je
razjasni… A zašto? Jedino iz samilosti prema njima.“

Abhaya sutta (MN 58)

7
 Plemeniti osmostruki put

3. Ispravni postupci
15. novembar 2014.

Theravada budističko društvo “Srednji put”

 2. Plemeniti osmostruki put

mudrost (paññā)
1. Ispravno razumevanje (sammā-diṭṭhi)
2. Ispravna namera (sammā sankappa)

vrlina (sīla)
3. Ispravan govor (sammā vāćā)
4. Ispravno delovanje (sammā kammanta)
5. Ispravno življenje (sammā āđīva)

koncentracija (samādhi)
6. Ispravan napor (sammā vāyāma)
7. Ispravna sabranost (sammā sati)
8. Ispravna koncentracija (sammā samādhi)

2
 Vežbanje u vrlini ili moralu je temelj čitavog Puta:

Samadhana = harmonija, usklađenost

• društvena
• psihološka
• kammička
• kontemplativna

3
 Ispravni postupci – sammā kammanta
kamma  delo, postupak

Zlatno pravilo

Pañća sīla = pet pravila vrline:

1. odustajanje od ubijanja
2. odustajanje od krađe
3. odustajanje od zloupotrebe seksa
4. odustajanje od laganja
5. odustajanje od konzumiranja
bilo čega što pomućuje jasnoću uma.

4
 Ispravni postupci:
1. odustajanje od ubijanja
2. odustajanje od uzimanja onoga što nam nije dato (krađa)
3. odustajanje od zloupotrebe čula, konkretnije seksa.

“Od svega rđavog se okreni, svako dobro u sebi neguj

srce i um svoj pročisti, to je učenje Budnih.“ (Dhammapada, 183)
5
(1) Odustajanje od oduzimanja života (pāṇātipāta veramaṇī)

„Ovde čovek izbegava oduzimanje života i uzdržava se od toga. Bez štapa ili mača,
svestan, pun saosećanja, on želi dobrobit svim svesnim bićima.“

Namerno oduzimanje života.

pāṇātipāta veramaṇī
pāṇa (skr. prāṇa) = dah, biće obdareno dahom
atipāta = napad, razaranje
veramaṇī (f.) = odustajanje od

Saosećanje za druga bića

6
 (2) Odustajanje od krađe (adinnādānā veramaṇī)

„On izbegava uzimanje onoga što mu nije dato i uzdržava se od toga; ono što druga
osoba poseduje od stvari i stoke u selu ili u šumi, to on ne uzima sa namerom da
ukrade.“

Na pāliju:

adinnādānā veramaṇī = odustajanje od uzimanja onoga što nije dato (na dar)

a + dinna = ne + dato
dāna = dar

Kada prihvatimo ovo pravilo, obavezujemo se da ne uzimamo ništa što nam ne

pripada. Ovo pravilo se odnosi na obuzdavanje naše pohlepe i na poštovanje tuđeg
vlasništva.

Pozitivan pandan uzdržavanju od krađe je velikodušnost, kao i poštovanje za

ono što pripada drugima i njihovo pravo da svoju imovinu koriste na način na
koji to žele.

7
 (3) Uzdržavanje od zloupotrebe seksa (kāmesu miććha-ćara veramani)

Treba odustati od odnosa sa sledećim ženskim osobama:

(1) koja ke pod starateljstvom roditelja (māturakkhitā, piturakkhitā)
(2) zaštićena Dhammom (dhammarakkhitā)
(3) udata (sassāmikā)
(4) izdržava kaznu (saparidaṇḍā)
(5) okićena vencima (mālāguṇaparikkhittā)

Pozitivan pandan ovom pravilu jeste iskrenost i poštovanje u odnosima sa drugim

ljudima.

8
Vežbe

Praksa ispravnih postupaka je, kao što smo videli, povezana sa time koliko često i lako
ljudi povređuju jedni druge. Iako možda retko ili nikad ne postupamo tako da
povredimo druge, da li imate takve misli, želje, impulse? Osećate li impulse za
osvetom, uzvraćanjem ili neprijateljstvom prema nekome?

Da li ikada razmišljate ili fantazirate o tome da uzmete nešto što vam nije dato ili više
nego što je ponuđeno? Da li kujete planove kako da se nečega domognete pre nekog
drugog? Zloupotrebljavate li dobrodušnost ili vreme drugih?

Imate li misli, slike, fantazije ili žudnje za seksualnim odnosom sa osobom sa kojom to
nije dopušteno?

Vežba 1: Tokom ove dve nedelje obratite pažnju na ovakve vrste namera. Koliko često
se javljaju? U kojim okolnostima će se najlakše pojaviti? Kakav je vaš stav prema tim
impulsima kada se to pojave? Odakle oni dolaze, postoji li neka dublja motivacija,
potreba ili životna okolnost kao „pogonsko gorivo“ za njih?

Vežba 2: Tokom ove dve nedelje probajte da sebe postavite na mesto drugih osoba.
Zamislite sebe u njihovoj situaciji. Na koji način to menja vaše namere i odnos prema
njima?
 Plemeniti osmostruki put

5. Ispravno življenje
29. novembar 2014.

Theravada budističko društvo “Srednji put”

 Plemeniti osmostruki put

mudrost (paññā)
1. Ispravno razumevanje (sammā-diṭṭhi)
2. Ispravna namera (sammā sankappa)

vrlina (sīla)
3. Ispravan govor (sammā vāćā)
4. Ispravno delovanje (sammā kammanta)
5. Ispravno življenje (sammā āđīva)
āđīva (ājīva) = ā + đīva (život; besmrtna suština svakog živog bića, duša)

koncentracija (samādhi)
6. Ispravan napor (sammā vāyāma)
7. Ispravna sabranost (sammā sati)
8. Ispravna koncentracija (sammā samādhi)
2
 Buda izričito pominje pet zanimanja kojima se povređuju
drugi, te ih zato treba izbegavati:
1. trgovina oružjem,
2. trgovina živim bićima (uključujući i uzgoj životinja za
klanje, kao i trgovinu robovima i prostituciju),
3. klanje i trgovinu mesom,
4. trgovina otrovima
5. trgovina alkoholnim pićima
i drugim opojnim sredstvima.

(AN 5:177)

3
 Potom on nabraja još nekoliko nečasnih načina da se zaradi, a koji potpadaju pod
pogrešno življenje:
• laganje
• prevara
• zelenašenje
• proricanje budućnosti

Buda nema ništa protiv pošteno zarađenog imetka. On govori o

1. blaženstvu posedovanja i
Anana sutta – Bez dugova (AN 4:62)
http://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/anguttara-nikaya/an-iv-62-anana-sutta/

2. mudrog korišćenja onoga što posedujemo:

Adiya sutta – Dobrobiti koje donosi imetak (AN 5:41)
http://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/anguttara-nikaya/an-v-41-adiya-sutta/

4
 Iz pozitivnog ugla:
1. Ispravnost u pogledu postupaka.
2. Ispravnost u pogledu drugih osoba
3. Ispravnost u pogledu stvari

Odnos ispravnog življenja nezaređenih i zaređenih

Kasibhāradvāđa sutta –
Zemljoposednik Bhāradvāđa
http://srednjiput.rs/pali-kanon/
sutta-pitaka/khuddaka-nikaya/
sutta-nipata/
sn-i-4-kasibharadbadja-sutta/

5
Ispravno življenje:
• šta i koliko kupujemo
• koliko trošimo
• gde živimo
• na koji način se staramo o porodici, deci

Ispravno življenje – test pitanja:

Da li nas način na koji živimo okrepljuje, ispunjava ili iscrpljuje?
Da li podržava stvaranje lakoće i prilagodljivosti ili postajemo sve krući i isključiviji?
Da li nas približava miru i slobodi ili nas udaljava?
Da li nam pomaže da postanemo bolji, srećniji ljudi?

6
 Plemeniti osmostruki put

6. Ispravan napor
13. Decembar 2014.

Theravada budističko društvo “Srednji put”

 Plemeniti osmostruki put

mudrost (paññā)
1. Ispravno razumevanje (sammā-diṭṭhi)
2. Ispravna namera (sammā sankappa)

vrlina (sīla)
3. Ispravan govor (sammā vāćā)
4. Ispravno delovanje (sammā kammanta)
5. Ispravno življenje (sammā āđīva)

koncentracija (samādhi)
6. Ispravan napor (sammā vāyāma)
7. Ispravna sabranost (sammā sati)
8. Ispravna koncentracija (sammā samādhi)

2
 Buda savetuje četiri strategije:
1. sprečavanje nastanka još nenastalih štetnih mentalnih stanja
2. iskorenjivanje onih već nastalih
3. podsticanje nastanka još nenastalih korisnih mentalnih stanja
4. razvijanje onih već nastalih.

3
 Pet prepreka (panća nīvaraṇa)

1. čulna želja (kāma-ććhanda)

2. zlovolja (vyāpāda)

3. tupost i tromost (thīna-middha)

4. uznemirenost i briga (uddhaćća-kukuććha)

5. sumnja (vićikiććhā)

4
 1. Sprečavamo da ove prepreke nastanu

“Kada opazi oblik okom, zvuk uhom, miris nosom, ukus jezikom, dodir
telom ili neki predmet umom, on ne analizira ni znak, ni detalje. I nastoji
da odbije onu misao koju bi nepovoljna stanja uma, pohlepa i tuga, mogli
da podstaknu ukoliko ne bi motrio na svoja čula; zato on motri nad
čulima, obuzdava svoja čula.”

Znak (nimitta)
Detalji (anubyanđana)

5
2. Napustiti nepovoljna stanja koja su već nastala

“Tako plemeniti učenik koristi svoju volju da prevaziđe loša, nepovoljna

mentalna stanja koja su već nastala; ulaže napor, budi energiju, napreže svoj um
i bori se.“

“On ne zadržava bilo koju misao o čulnoj želji, zlovolji ili povređivanju, niti bilo
koje drugo pogrešno i štetno mentalno stanje koje bi se moglo javiti; napušta ih,
odbacuje, uništava, čini da ona nestanu.”

a. Suprotna sila
b. Kontemplacija posledica (hiri, ottappa)
c. Skretanje pažnje na nešto drugo
d. Okretanje pažnje ka prepreci i istraživanje
e. Istrajavanje

6
3. Podstičemo nastanak povoljnih tsanja uma

“Tako plemeniti učenik koristi svoju volju da podstakne nastanak povoljnih

stanja uma koja još ne postoje; ulaže napor, budi energiju, napreže svoj um i bori
se.“

sedam elemenata probuđenja (satta bođđhanga)

“Tako on razvija sve elemente probuđenja, oslanjajući se na samoću,

nevezivanje, prestanak, a završavajući sa oslobođenjem, a to su: sabranost,
istraživanje pojava, energija, ushićenje, smirenost, koncentracija i
spokojstvo.”

4. Negujemo povoljna stanja koja su već nastala

“Tako plemeniti učenik koristi svoju volju da održi povoljna stanja uma koja su
već nastala; da im ne dozvoli da nestanu, već da im omogući da jačaju,
sazrevaju i razviju se do punog savršenstva; on ulaže napor, budi energiju,
napreže svoj um i bori se.”

7
 Plemeniti osmostruki put

7. Ispravna sabranost
27. decembar 2014.

Theravada budističko društvo “Srednji put”

 Plemeniti osmostruki put

mudrost (paññā)
1. Ispravno razumevanje (sammā-diṭṭhi)
2. Ispravna namera (sammā sankappa)

vrlina (sīla)
3. Ispravan govor (sammā vāćā)
4. Ispravno delovanje (sammā kammanta)
5. Ispravno življenje (sammā āđīva)

koncentracija (samādhi)
6. Ispravan napor (sammā vāyāma)
7. Ispravna sabranost (sammā sati)
8. Ispravna koncentracija (sammā samādhi)

2
 sammā sati
sati = sabranost, svesnost, pažljivost,
prisutnost (za ono što se dešava u sadašnjem trenutku)

glavni poligon vežbanja je naše iskustvo

pet fizičkih čula: oko, uho, nos, jezik, koža

šesto čulo – um

3
 papañća: prepreka, teret koji uzrokuje
zaostajanje,
iluzija, opsednutost, raspršenost,
ekspanzija,
umnožavanje, uvišestručavanje,
nekontrolisana “proizvodnja” pojmova

4
 Sabranost
razvezuje, prizemljuje, dovodi um u sadašnji trenutak,
donosi mu mir i uvid

1. Mir uma (samatha)

2. Uvid (vipassana)

Tri korena svega lošeg:

• pohlepa
• mržnja
• obmanutost
5
Pet sastojaka bića:
• telo (kaya)
• osećaji (vedana)
• opažaji (sañña)
• mentalni obrasci (sankhara)
• svest (viññana)

Tri karakteristike svega postojećeg:

1. prolaznost, nestalnost, promenljivost – anićća
2. nedovoljnost, nezadovoljenost, frustracija, stres, muka – dukkha
3. nesupstancijalnost, nepostojanje trajnog sopstva, „ja“ ili duše, – anatta

6
Satipatthana sutta (MN 10)
Govor o temeljima sabranosti ili Govor o utemeljivanju sabranosti
http://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/maddhima-nikaya/mn-10-satipatthana-sutta/

"Monasi, postoji direktan put ka pročišćenju bića, ka prevladavanju žalosti i

naricanja, ka nestanku bola i tuge, ka izbijanju na pravu stazu, ka dostizanju
nibbāne — a taj put su četiri temelja sabranosti.

A koja su to četiri temelja? Tako, monasi, monah boravi i kontemplira telo kao telo,
marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u
odnosu na ovaj svet. Boravi on i kontemplira osećaje kao osećaje, marljiv, jasno
razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj
svet. Boravi on i kontemplira um kao um, marljiv, jasno razumevajući i sabran,
odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Boravi on i
kontemplira objekte uma kao objekte uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran,
odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet.”

Bhikkhu Bodhi – analiza ovog govora

http://srednjiput.rs/download/text/bodhi-satipatthana_sutta.pdf
7
 1. Kontemplacija tela, koja obuhvata četrnaest vežbi: sabranost na dah;
kontemplacija četiri osnovna položaja tela; puna svesnost; pažnja ka
odvratnosti; pažnja ka elementima; i devet "kontemplacija na mestu za
kremaciju" — razmišljanje o leševima u različitim stupnjevima raspadanja.

2. Kontemplacija osećaja, smatra se jednom vežbom.

3. Kontemplacija uma, takođe se smatra jednom vežbom

4. Kontemplacija objekata uma, koja ima pet pododeljaka:

pet prepreka; pet sastojaka bića; šest osnova čula; sedam sastojaka
probuđenja i četiri plemenite istine.

8
 Ključne tačke u vezi sa ispravnom sabranošću:
• Sabranost je usmeravanje pažnje iz trenutka u trenutak na ono što jeste. Sabran um jeste
precizan, prodoran, izbalansiran i neprenatrpan, jer ništa ne zadržava, pušta da stvari dođu i
prođu. On je poput ogledala koje održava bez iskrivljavanja sve što stane pred njega.
• Sabranost nam omogućuje uvid u tri karakteristike svega postojećeg: prolaznost, nedovoljnost i
nesupstancijalnost.
• Da bismo vežbali sabranost, možemo koristiti bilo koji objekat, jedini je uslov da nam
omogućuje uvid u tri karakteristike.
• Duboka svrha sabranosti jeste otvaranje „oka mudrosti“, jer istinsko uviđanje prave prirode
stvarnosti je tajna trajnog mira i sreće.
• Četiri osnove razvijanja sabranosti jesu sabranost pažnje na telo, na osećaje, um i objekte uma.
• Tri ključne prakse sabranosti pažnje na telo su sabranost na dah, položaj tela i delove tela.
• Sabranost na dah uči um da ostane fokusiran na sadašnji trenutak.
Dah je takođe osnovna tačka na koju se um vraća pošto je istraživao
neki drugi fenomen.
• Hodanje može biti meditacija za sebe, koja nam otkriva da
prolaznost, nedovoljnost i nesupstancijalnost prožimaju svaki trenutak.
Ista meditacija može se praktikovati u sedećem, ležećem i stojećem položaju.
• Takođe, održavanje pažnje na telo tokom dana vežba um da jasno
vidi karakteristike pet sastojaka bića.

9
 Ključne tačke u vezi sa ispravnom sabranošću (nastavak):
• Meditiranje na 32 sastavna dela tela i procesa pokazuje nam da u telu ne postoji bilo šta trajno
za šta bismo se vezali.
• Prijatni i neprijatni emotivni osećaji dolaze od naših stavova, i zato treba da prestanemo da
optužujemo druge za to kako se osećamo.
• Čitav ciklus stvaranja patnje pokreću u stvari reakcije um koje dolaze iz neznanja – vezivanje za
čulna zadovoljstva, odbacivanje onoga što je neprijatno i osećaj „sopstva“ koji se rađa iz
neutralnih osećaja.
• Treba razlikovati prizemne i uzvišene osećaje. Prvi izviru iz latentnih tendencija u umu kao što
su žudnja, mržnja i obmanutost. Uzvišeni dolaze od uvida u prirodu stvar ii nemaju skrivene
tendencije iz sebe. I jedni i drugi mogu biti prijatni i neprijatni, ali jedni izviru iz vezivanja, a drugi
od oslobađanja od vezivanja.
• Sabranost pažnje na sadržaje uma otkriva nam nastajanje i nestajanje
svih mentalnih sadržaja. Ujedno ono nam donosi plodove koje
nazivamo elementi probuđenja, kvalitete koji nas vode do probuđenja
i kada su do kraja usavršeni, to i označava probuđen um, stanje nibbāne,
savršene i trajne sreće i mira. Taj cilj dostižan je još u ovom životu.
• Elementi probuđenja su: sabranost, istraživanje pojava,
energičnost, radost, smirenje, koncentracija i balans uma.

10
 Plemeniti osmostruki put

8. Ispravna koncentracija
10. januar 2015.

Theravada budističko društvo “Srednji put”

 Plemeniti osmostruki put

mudrost (paññā)
1. Ispravno razumevanje (sammā-diṭṭhi)
2. Ispravna namera (sammā sankappa)

vrlina (sīla)
3. Ispravan govor (sammā vāćā)
4. Ispravno delovanje (sammā kammanta)
5. Ispravno življenje (sammā āđīva)

koncentracija (samādhi)
6. Ispravan napor (sammā vāyāma)
7. Ispravna sabranost (sammā sati)
8. Ispravna koncentracija (sammā
samādhi)

2
sammā samādhi

saṃ = zajedno; ā = ka, prema; -dha koren glagola dadhati = stavlja,

smešta":
sastavljati, spajati

sabranost uma na jednu tačku (na paliju: ćitt’ekaggata)

kognicija ili prepoznavanje ili uvid

3
 40 kammatthana
• deset kasina
• deset neprivlačnih objekata (dasa asubha)
• deset podsećanja (dasa anussatiya)
• četiri uzvišena stanja (ćattaro brahmavihāra)
• četiri nematerijalna stanja (ćattaro aruppa)
• jedna percepcija ili jedno opažanje (eka sañña)
• jedna analiza (eka vavatthana).

Kasine:
-- zemlja (tvrdoća), voda (fluidnost),
vatra (toplina) i vazduh (kretanje);
-- plava, žuta, crvena i bela kasina;
-- svetlosna (sveća) i
-- prostorna kasina

4
 40 kammatthana (nastavak)

• Deset ’’neprivlačnih objekata’’ su leševi u različitim stupnjevima

raspadanja.
• Deset podsećanja: Buddha, Dhamma, Sangha, vrlina, odricanje, božanstva,
smrt, telo, dah i disanje, mir nibbāne
• Četiri uzvišena stanja: metta, karuna, muditta, upekkha
• Četiri nematerijalna stanja: beskrajan prostor, beskrajna svest, područje
ništavila, područje ni percepcije ni nepercepcije.