ПРАВИЛНИК О РАДУ

žПожаревац, дана ____ 2019. године

На основу одредбе члана 3. става 2. тачке 1. Закона о раду („Сл. гласник РС”,
бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - Одлука УС РС и

1
113/2017) и одредаба члана 37. став 1. тачка 22. Статута Историјског Архива
Пожаревац, директор доноси

ПРАВИЛНИК О РАДУ

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим правилником о раду (у даљем тексту: Правилник), уређују се, у складу са

Законом о раду (у даљем тексту: Закон) и другим прописима, права, обавезе и
одговорности из радног односа запослених у установи културе Историјски Архив
Пожаревац (у даљем тексту: Послодавац).
Права, обавезе и одговорности запослених из радног односа уређују се и
уговором о раду који закључују послодавац и запослени у складу са Законом и
овим правилником.
Уговор о раду не може да садржи одредбе којима се запосленом дају мања права
или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени
Законом, односно овим Правилником.
Изузетно, уговором о раду могу да се утврде и већа права и повољнији услови
рада од права и услова утврђених Законом, односно овим Правилником.
На права, обавезе и одговорности запослених која нису уређена овим
правилником, непосредно се примењују одговарајуће одредбе Закона и других
прописа.

Члан 2.

Одредбе овог Правилника примењују се и обавезују све запослене у Aрхиву.

Запослени у смислу овог правилника јесте лице запослено у Пожаревац, који
обавља послове из делокруга установе, дефинисани Статутом и Правилником о
организацији и систематизацији послова и радних места.
Послодавац у смислу овог правилника јесте установа културе, , чији је оснивач
град Пожаревац.
О правима, обавезама и одговорностима запослених у Архиву одлучује директор,
односно запослени кога он писаним пуномоћјем овласти.
О правима, обавезама и одговорностима директора одлучује Надзорни одбор
Архива.

Основна права и обавезе

2
Права запослених

Члан 3.

Запослени има право на одговарајућу зараду, безбедност и здравље на раду,

здравствену заштиту, заштиту личног интегритета, достојанство личности и
друга права у случају болести, смањења или губитка радне способности и
старости, као и право на друге облике заштите, у складу са Законом, овим
правилником и уговором о раду.
Запослена жена има право на посебну заштиту за време трудноће и после
порођаја у складу са Законом.
Запослени има право на посебну заштиту ради неге детета, посебне неге детета
или друге особе у складу са Законом.
Запослени млађи од 18 година живота и запослена особа са инвалидитетом имају
право на посебну заштиту у складу са Законом.

Члан 4.

Запослени у складу са Законом имају право на удруживање, учешће у

преговорима за закључивање колективних уговора, мирно решавање
колективних и индивидуалних радних спорова, консултовање, информисање и
изражавање својих ставова о битним питањима у области рада.
Запослени, због активности из става 1. овог члана, не може бити позван на
одговорност, нити стављен у неповољнији положај у погледу услова рада, ако
поступа у складу са Законом и овим правилником.

Обавезе запослених

Члан 5.

Запослени је дужан да:

1) савесно, благовремено, ефикасно, квалитетно и одговорно обавља послове на
којима ради, да у вези с њима у свему поступа у складу са Законским и другим
прописима, интерним актима и налозима послодавца, а посебно да остварује
потребне резултате рада које је утврдио послодавац;
2) у свему поштује организацију рада и пословања код послодавца, радну и
технолошку дисциплину, као и све услове, правила, процедуре, интерна акта и
налоге послодавца у вези са испуњавањем Законских, уговорних и других
обавеза из радног односа;
3) благовремено обавести послодавца о свим битним околностима које утичу или
би могле да утичу на његову безбедност и здравље или осталих запослених, на
обављање послова утврђених уговором о раду или налогом послодавца, као и да
послодавцу благовремено достави све податке, исправе и документа која су од
значаја за вођење прописаних евиденција у области рада или остваривање
права и обавеза из радног односа;

3
4) без одлагања обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности за
безбедност, живот, здравље или настанак материјалне штете;
5) у случају потребе посла, образује се, обучава и стручно усавршава у складу
са интерним актима послодавца којима је регулисано образовање, обучавање и
стручно усавршавање запослених;
6) имовину, основна средства, опрему, ситан инвентар и потрошна средства
послодавца користи рационално и искључиво за потребе посла, у складу с
прописима, интерним актима и налозима послодавца.
7) запослени у Архиву дужни су да утврђене послове усклађују са условима рада,
водећи рачуна о плановима у Архиву у складу са чланом 5. Правилника о
организацији и систематизацији послова и радних места у Историјском Архиву
Пожаревац.

Обавезе послодавца
Члан 6.
Послодавац је дужан да:
1) запосленом за обављени рад исплати зараду у складу са Законом, овим
правилником, интерним општим актом којим су регулисане зараде код
послодавца и уговором о раду;
2) запосленом обезбеди услове рада и организује рад ради безбедности и
здравља на раду, у складу са законом, другим прописима и својим интерним
актима;
3) запосленом пружи обавештење о условима рада, организацији рада,
правилима из члана 5. тачка 2) овог Правилника, правима и обавезама
запосленог које произлазе из прописа о раду, прописа о безбедности и заштити
здравља на раду, као и другим правима, обавезама и одговорностима запосленог
које произилазе из интерних општих аката послодавца;
4) запосленом обезбеди обављање послова утврђених уговором о раду;
5) затражи мишљење Управног и Надзорног одбора у случајевима утврђеним
Законом, Посебним колективним уговором и овим правилником.

Обавезе послодавца и запосленог

Члан 7.

Послодавац и запослени дужни су да се придржавају права и обавеза утврђених

Законом, овим Правилником и Уговором о раду.

II ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Услови за заснивање радног односа

Члан 8.

4
Поред општих услова утврђених Законом о раду, лице које заснива радни однос
са Архивом мора испуњавати и посебне услове за рад на одређеним пословима
утврђене Правилником о организацији и систематизацији послова.

Члан 9.

Правилником о систематизацији и организацији послова и радних места утврђује

се организациони делови и унутрашња организација рада у Архиву, назив и опис
послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања, и други
посебни услови за рад на тим пословима.
Послови утврђени правилником о организацији и систематизацији послова и
радних места основа су за заснивање радног односа и распоређивање
запослених.

Члан 10.

Послодавац је дужан да пре закључивања уговора о раду кандидата обавести о

послу, условима рада, правима, обавезама и одговорностима из радног односа и
правилима из члана 6. став .1 тачка 3. овог Правилника.
Кандидат је дужан да, најкасније приликом закључења уговора о раду,
послодавцу достави исправе и друге доказе о испуњености услова за рад на
пословима за које заснива радни однос, утврђених Законом, овим правилником
и актом послодавца о организацији и систематизацији послова.
Послодавац не може од кандидата да захтева достављање података, исправа и
других доказа који нису од непосредног значаја за обављање послова за које
заснива радни однос.
Послодавац не може да кандидату женског пола условљава заснивање радног
односа тестом трудноће, осим ако се ради о пословима код којих постоји знатан
ризик за здравље жене и детета.

Уговор о раду

Члан 11.

Радни однос у Архиву заснива се уговором о раду.

Уговор о раду у име послодавца потписује директор Архива, или надлежни орган
код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца.
Уговор о раду може да се закључи на неодређено или одређено време.
Уговор о раду у коме није утврђено време на које се закључује сматра се
уговором о раду на неодређено време.
Права, обавезе и одговорности запосленог и послодавца по основу радног
односа уређују се Уговором о раду у складу са Законом, Посебним колективним
уговором и овим Правилником.

Члан 12.

Уговор о раду закључује се пре ступања запосленог на рад, у писаном облику.

5
Уговор о раду мора да садржи елементе и податке прописане Законом и сматра
се закљученим кад га потпишу запослени и директор Архива.

Уговор о раду садржи:

1. назив и седиште Послодавца;
2. лично име запосленог, место пребивалишта, односно боравишта
запосленог;
3. врсту и степен стручне спреме, односно образовања запосленог, који су
услов за обављање послова за које се закључује уговор о раду;
4. назив и опис послова које запослени треба да обавља;
5. место рада;
6. врсту радног односа (на одређено или неодређено време);
7. трајање уговора о раду на одређено време и основ за заснивање радног
односа на одређено време;
8. дан почетка рада;
9. радно време;
10.новчани износ основне зараде на дан закључења уговора о раду, као и
начин утврђивања основне зараде, односно цене рада;
11.елементе за утврживање основне зараде, радног учинка. накнаде зараде,
увећане зараде и друга примања запосленог;
12.рокове за исплату зараде и других примања које запослени има;
13.трајање дневног и недељног радног времена.
Уговор о раду не мора да садржи елементе из става 3. тач. 11-13) овог члана ако
су они утврђени законом, колективним уговором, правилником о раду или другим
актом Послодавца у складу са законом, у ком случају у уговору о раду мора да
се назначи акт којим су та права утврђена у моменту заккључења уговора о раду.
Уговором о раду могу да се утврде послови које запослени не може да ради у
своје име и за свој рачун, као и у име и за рачун другог правног или физичког
лица без сагласности Послодавац. (забрана конкуренције)
Ступање на рад

Члан 13.

Запослени остварује права и обавезе из радног односа даном ступања на рад.

Ако запослени не ступи на рад даном утврђеним уговором о раду, сматра се да
није засновао радни однос, осим ако је био спречен да ступи на рад из
оправданих разлога или ако се послодавац и запослени другачије договоре.

Члан 14.

Послодавац је дужан да да уговор о раду, односно други уговор у складу са

овим Правилником или њихову копију држи у седишту или другој пословној
просторији послодавца или на другом месту, у зависности од тога где
запослени или радно ангажовано лице ради.

Члан 15.

6
Послодавац је дужан да на основу уговора о раду или другог уговора о обављању
послова закљученог у складу са Законом и овим правилником поднесе
јединствену пријаву на обавезно социјално осигурање у року прописаном
Законом којим се уређује Централни регидтар обавезног социјалног осигурања,
а најкасније пре ступања запосленог и другог радно ангажованог лица на рад.

Радни однос на одређено време

Члан 16.

Уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног

односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су
оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног
догађаја, за време трајања тих потреба.
Послодавац може закључити један или више уговора о раду на одређено време,
на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који с
прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца.
Под прекидом из става 2. овог члана не сматра се прекид рада краћи од 30 дана.
Изузетно, радни однос на одређено време, ради замене привремено одсутног
запосленог, може се засновати до повратка привремено одсутног запосленог, а
за рад на пројекту чије је време унапред одређено, најдуже до завршетка
пројекта, као и у другим случајевима прописаним Законом. По истеку ових
рокова, послодавац може да са истим запосленим закључи нови уговор о раду
на одређено време по истом или другом правном основу, у складу са одредбама
овог члана.

Радни однос директора

Члан 17.

Радни однос Директора заснива се уговором о раду на одређено време који у име
Послодавца закључује Управни одбор.
Радни однос на одређено време може да траје до истека рока на који је изабран
директор, односно до његовог разрешења.
Међусобна права, обавезе и одговорности директора и послодавца уређују се
уговором.
Лице које обавља послове директора има право на накнаду за рад која има
карактер зараде и друга права, обавезе и одговорности у складу са уговором.

Рад без заснивања радног односа

Члан 18.

Директор Архива може закључити уговоре о обављању привремених и

повремених послова и уговоре о делу, којима се не заснива радни однос под
условима и на начин одређен Законом о раду.

7
Приправници

Члан 19.

За обављање послова наведених у члану 24. став 2. тачке 5, 6, 9 и 10.

Правилника о систематизацији и организацији послова и радних места
Историјског Архива Пожаревац, Архив може да заснује радни однос с лицем
које први пут заснива радни однос, у својству приправника, за занимање за
које је то лице стекло одређену врсту и степен стручне спреме, односно
образовања, ако је то као услов за рад на одређеним пословима утврђено
актом послодавца о организацији и систематизацији послова.

Број и структура приправника за стручно оспособљавање и усавршавање

утврђује се актом директора Архива а уз сагласност Оснивача под условима и
на начин предвиђен правилником из става 1. овог члана.

Одредба става 1. овог члана односи се и на лице које је радило краће од времена
утврђеног за приправнички стаж у степену стручне спреме која је услов за рад
на тим пословима.
Приправнички стаж може да траје најдуже годину дана. По правилу,
приправнички стаж за IV степен стручне спреме траје шест месеци, за VI степен
девет месеци а за VII степен 12 месеци.
Оспособљавање приправника врши се по програму који утврђује
директор,односно запослени кога он овласти, на предлог руководиоца
организационог дела у коме ће приправник обављати приправнички стаж.
Оцену оспособљености приправника за самосталан рад по истеку приправничког
стажа даје руководилац организационог дела у коме је приправник обавио
приправнички стаж, а коначну одлуку доноси директор или запослени кога он
овласти.
Приправнику чији рад у току приправничког стажа није оцењен као успешан,
престаје радни однос код послодавца истеком рока на који је закључен уговор о
раду.
За време приправничког стажа, приправник има право на зараду и сва друга
права из радног односа, у складу са Законом, овим правилником и уговором о
раду.
У складу с пословним потребама и планом кадрова, послодавац може да по
истеку уговора о раду с приправником, који је успешно оспособљен за
самосталан рад, закључи уговор о раду на неодређено време.
Број лица са којима ће се закључити уговор о стручном оспособљавању и
усавршавању доноси Дирекор Архива у складу са Правилником о организацији
и систематизацији послова и радних места.

III ИЗМЕНА УГОВОРА О РАДУ

Измена уговорених услова рада

8
 Члан 20.
Због потреба процеса и организације рада, послодавац може запосленом
понудити анекс уговора о раду и премештај на све послове који одговарају
његовој стручној спреми и радним способностима, у складу са законом.
Потребе процеса и организација рада у смислу правилника јесу:
1. Успешније и ефикасније обављање послова;
2. Потпуније коришћење радне способности запосленог;
3. Усавршавање постојеће и увођење нове технологије организације рада;
4. Престанак потребе за радом запосленог на одређеним пословима;
5. Смањење обима послова;
6. Увођење нових послова;
7. Отклањање поремећених односа у процесу рада.

Члан 21.
Правилником о раду утврђују се случајеви и услови под којима послодавац
може запосленог да премести на рад из једног у друго радно место без његове
сагласности у складу са законом.
При премештаји послодавац је дужан да наведе околности и чињенице које
доказују да је наступила потреба да запослени буде премештен на друге
послове или у друго место рада.
Члан 22.
Запослени се не може преместити на рад из једног у друго место рада, без
своје сагласности, и то:
1) ако на другом месту нису обезбеђени једнаки или бољи услови рада;
2) ако је запослени особа са инвалидитетом;
3) запослена жена за време трудноће;
4) самохрани родитељ детета са инвалидитетом;
5) по основу бриге о деци старости до 15 година: родитељ, усвојитељ,
старатељ или хранитељ;
6) запослени који се стара о члану уже породице који је ометен у развоју, има
тешко телесно оштећење или болест услед које је потпуно или врло слабо
покретан;
7) запослени који има преко 25 година проведених у радном односу,
укључујући стаж осигурања са увећаним трајањем.
Чланом уже породице у смислу става 1. тачка 6) овог члана сматрају се:
брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Члан 23.

Запослени може да буде привремено упућен на рад код другог послодавца, у

складу са законом.

9
Послодавац код кога је запослени привремено упућен закључује уговор о раду
на одређено време којим се одређује рок до кога запослени привремено
заснива радни однос код тог послодавца, а најдуже годину дана.

Запослени може, уз своју сагласност, у случaјeвима утврђеним општим актом

или уговором о раду, да буде привремено упућен на рад код другог послодавца
и дуже од годину дана, док трају оправдани разлози за његово упућивање.

Запосленом из става 1. овог члана мирују права и обавезе које се стичу на раду
и по основу рада код послодавца код кога је радио пре упућивања.

Запослени из става 1. овог члана има право, по истеку времена на које је

упућен, да се врати на рад на исте или друге послове који одговарају степену и
врсти стручне спреме који су утврђени уговором о раду.

Запослени из става 1. овог члана има право, по истеку времена на које је

упућен, да се врати на рад на исте или друге послове који одговарају степену и
врсти стручне спреме који су утврђени уговором о раду.

IV ОБРАЗОВАЊЕ, СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ

Члан 24.

Архив је дужан да запосленом омогући образовање, стручно оспособљавање и

усавршавање када то захтева потреба процеса рада и увођење новог начина и
организација рада.
Запослени је дужан да се у току рада образује, стручно оспособљава и
усавршава за рад.
Под стручним усавршавањем сматра се унапређење знања или вештина које
запослени већ има.
Архив може Запосленог упутити на специјализацију и усавршавање у земљи и
иностранству, саветовања,курсеве, семинаре, стручна предавања и друге
облике образовања и усавршавања.
Одлуку о упућивању запосленог на стручно образовање и усавршавање из става
4. овог члана доноси Директор.
Програм из става 1. овог члана реализује се у складу са финансијским планом,
у оквиру средстава обезбеђених из буџета или сопствених средстава.

Члан 25.

Запослени може прекинути обуку у случају:

1) дуже или теже болести запосленог, о чему је дужан да одмах обавести
послодавца;
2) на захтев послодавца;
3) у другим оправданим случајевима, уз претходну сагласност послодавца.

10
Запослени који прекине обуку супротно случајевима наведеним у претходном
ставу чини повреду радне обавезе и обавезан је да послодавцу накнади
трошкове образовања, стручног оспособљавања и усавршавања.

V РАДНО ВРЕМЕ

Члан 26.

Радно време је временски период у коме је запослени дужан, односно

расположив да обавља послове према налозима Послодавца, на месту где се
послови обављају у складу са законом.

Пуно радно време и распоред радног времена

Члан 27.

Пуно редовно радно време износи 40 часова недељно.

Радни дан по правилу траје осам часова, а радна недеља по правилу траје пет
радних дана.
Распоред радног времена у току радног дана и радне недеље одређује Директор
Архива.
Пуно радно време Запосленог млађег од 18 година не може да се утврди у
трајању дужем од 35 часова недељно, нирти дуже од 8 часова дневно.
У радно време рачуна се време које запослени проведе учествујући у раду
стручних органа који се образују актима послодавца и органа управљања
установе.
Послодавац је овлашћен да у складу са Законом изврши прерасподелу радног
времена, када то захтева природа делатности, организација рада, боље
коришћење радног времена и извршење одређеног посла у утврђеним
роковима.
Члан 28.

На предлог Директора, Управни одбор Архива доноси годишњи план рада који
је дужан да објави (обавести запослене) у установи најкасније седам дана
после усвајања од стране управног одбора.

Прековремени рад

Члан 29.

На захтев послодавца, запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена

у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима
када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран (у
даљем тексту: прековремени рад).

11
Обављање планираних послова запосленог (у оквиру утврђених норматива и
стандарда послодавца) после истека редовног радног времена, не сматра се
прековременим радом.
Запослени није овлашћен да самостално (без налога послодавца) одлучује о свом
прековременом раду код послодавца.
Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно, а запослени
не може да ради дуже од 12 часова дневно, укључујући и прековремени рад.
Запослена за време трудноће и запослена која доји дете не може да ради
прековремено, ако би такав рад био штетан за њено здравље и здрацље детета,
на основу налаза надлежног здравственог органа.
Одлуку о раду дужем од пуног радног времена доноси Директор Архива.

Ноћни рад и рад у сменама

Члан 30.

Рад који се обавља у времену од 22,00 часа до 6,00 часова наредног дана
сматра се радом ноћу.

Запослени који ради ноћу најмање три часа сваког радног дана или трећину
пуног радног времена у току једне радне недеље послодавац је дужан да
обезбеди обављање послова у току дана ако би по мишљењу надлежног
здравственог органа, такав рад довео до погоршања његовог здравственог
стања.

Рад у сменама је организација рада код послодавца према којој се запослени

на истим пословима смењује према утврђеном распореду, при чему измена
смена може да буде континуирана или са прекидима током одређеног периода
дана или недеља.

Запослени који ради у сменама је запослени који код послодавца код кога је
организован у сменама у току месеца посао обавља у различитим сменама
најмање трећину свог радног времена.

VI ОДМОРИ И ОДСУСТВА

Члан 31.

Запослени има право на одмор у току дневног рада, дневни, недељни и

годишњи одмор, у складу са Законом, Уговором о раду и овим Правилником.

Члан 32.

Запослени има право на годишњи одмор за сваку календарску годину, у складу

са Законом.

Годишњи одмор

12
 Члан 33.

Дужину трајања годишњег одмора запосленог одређује послодавац-решењем,

на основу критеријума утврђених законом, уговором и овим Правилником.

Дужина годишњег одмора запосленог утврђује се тако што се законом утврђени

минимум од 20 радних дана увећава по основу следећих критеријума:

1) Радног искуства, и то најмање један радни дан за сваких навршених пет

година времена проведеног у радном односу, укључујући стаж осигурања с
увећаним трајањем;

Образовања и то:

(1) запосленом, за образовање на студијама другог степена (основне академске

студије, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне
студије и на основним студијама у трајању од најмање четири године-четири
радна дана;

(2) запосленом, за високо образовање на студијама првог степена (основне

академске, односно струковне студије), студијама у трајању од три године,
обаразовање и специјалистичко образовање након средњег образовања-три
радна дана;

(3) запосленом са средњим образовањем-два радна дана;

(4) запосленом, који има нижи степен од средњег образовања-један радни дан;

3) Услова рада, и то:

-за рад на радним местима са повећаним ризиком три радна дана;

4) Доприноса на раду-до пет радних дана;

5) Других критеријума, и ти три радна дана: запосленом с инвалидитетом, у

складу са законом, самохраном родитељу са дететом старости до 15 година
живота, запосленом са троје или више деце млађих од 15 година, запосленом
који има дете са сметњама у психофизичком развоју.

Годишњи одмор по горе утврђеним критеријумима не може се утврдити у

трајању дужем од 30 радних дана.

Запослени млађи од 18 година имају право на годишњи одмор у трајању од 35

радних дана.

Члан 34.

Годишњи одмор користи се једнократно или у два или више делова, у складу са
Законом.

13
Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању
од најмање две радне недеље неприкидно у току календарске године, а остатак
најкасније до 30. јуна наредне године.

Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са
послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова.

Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у

календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског
одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета-има право
да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.

Члан 35.

У зависности од потребе посла, послодавац одлучује о времену коришћења

годишњег одмора, уз претходну консултацију запосленог.

Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом доставља се најкасније 15

дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора, осим у
случају коришћења годишњег одмора на захтев запосленог, када се решење о
коришћењу годишњег одмора може доставити запосленом и непосредно пре
коришћења годишњег одмора.

Послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег

одморако то захтева потреба посла, најкасније пет радних дана пре дана
одређеног за коришћење годишњег одмора.

Решење о коришћењу годишњег одмора може се доставити запосленом у

електронској форми, а на захтев запосленог, решење се доставља и уписаној
форми.

У случају коришћења колективног годишњег одмора, доноси се решење о

коришћењу годишњег одмора збирно за запослене и организационе делове у
којима раде, уз истицање решења на огласној табли најмање 15 дана пре дана
одређеног за почетак коришћења колективног годишњег одмора, чимесе сматра
да је решење уручено запосленима на које се односи.

Одсуство уз накнаду зараде-Плаћено одсуство

Члан 36.

Запослени има право на одсуство са рада уз накнаду плате (плаћено одсуство),

у укупном трајању до седам радних дана у току календарске године, у
следећим случајевима:

1. склапање брака-седам радних дана;

2. порођаја супруге или ванбрачног партнера, који живи у заједничком
домаћинству са запосленим, односно усвојења детета-пет радних дана;
3. поласка детета запосленог у први разред основне школе-два радна дана;
4. селидбе домаћинства-три радна дана;

14
 5. склапање брака детета запосленог-три радна дана;
6. отклањање последица у домаћинству запосленог изазваних
елементарним непогодама, хаваријама, или другим непредвидивим
разлозима више силе -пет радних дана ;
7. одсуствовања са посла ради присуствовања седницама, конференцијама,
конгресима, семинарима, културним, радничко спортским играма и
другим синдикалним активностима које се организују од стране
репрзентативних синдиката на нивоу Републике Србије, аутомне
покрајине и града уз достављање пратеће документације-до седам
радних дана;
8. теже болести члана уже породице запосленог-до седам радних дана;
9. полагања испита у оквиру стручног усавршавања, за сваки испит-два
радна дана;
10.коришћења организованог рекреативног одмора у циљу превенције
радног инвалидитета-седам радних дана;
11.полагања испита којим се стиче непосредно виши степен образовања у
области у коју спадају послови који запослени обавља, израда докторске
дисертације, докторске тезе, учешћа у студијским или експертским
групама или другим облицима стручног усавршавања, а на основу акта
послодавца који се односи на стручно усавршавање запослених-до седам
радних дана;
12.смрт сродника (рођака)-до два радна дана, у складу с актом послодавца.

Плаћено одсуство одобрава се , на писани захтев запосленог, под условом да је

запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о разлозима за
коришћење).

Поред права на одсуство из става 1. овог члана запослени има право на

плаћено одсуство и у следећим случајевима:

1. смрти члана уже поросице-пет радних дана

2. за сваки случај добровољног давања крви-три узастопна дана,
рачунајући и дан давања крви

Чланом уже породице запосленог из става 1. тач. 8) и 3. тачка 1) овог члана,

сматрају се: брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник
и старатељ.

Плаћено одсуство из става 1. овог члана може се користити, у току календарске

године, највише до седам радних дана, осим у случајевима из става 1. та. 1) до
3) и 8) до 12) овог члана, који се не урачунавају у укупан број радних дана
плаћеног одсуства у току календарске године.

Неплаћено одсуство

Члан 37.

15
Запосленом се може одобрити неплаћено одсуство до 30 дана у једној
календарској години, под условом да одсуство не омета процес и организацију
рада, у случају:
1) полагања испита којим се стиче непосредно виши степен образовања у
области у које спадају послови које запослени обавља, учешће у студијским или
експертским групама и другим облицима стручног усавршавања, када је
запослени по истом основу искористио своје право на плаћено одсуство;
2) стручног усавршавања за које запослени нема право на плаћено одсуство;
3) лечења или неговања члана уже породице;
4) учешћа у културним и спортским активностима у својству извођача, уз
приложе нпозив;
5) обављања приватних послова – до три радна дана;
6) за случај смрти блиског сродника по крвном или тазбинском сродству – до пет
радних дана;
7) за случај одласка на школовање у иностранство – до годину дана.
У случају неплаћеног одсуства запосленог права и обавезе запосленог из радног
односа мирују.
Запосленом се може одобрити неплаћено одсуство и дуже од 30 дана у једној
календарској години, ако то допушта процес рада.
Послодавац може да одобри запосленом неплаћено одсуство у дужем трајању и
у другим случајевима, ако одсуство са рада запосленог не утиче битно на
организацију рада код послодавца.
Одсуство са рада, у договору са руководиоцем, одобрава директор на основу
захтева запосленог и одговарајуће документације.

Члан 38.

Одлуку о одобрењу плаћеног и неплаћеног осуства и његовом трајању доноси

Директор.

Мировање радног односа

Члан 39.

Запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим
права и обавеза за које је Законом другачије одређено, ако одсуствује с рада
због:
1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;
2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру
међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска,
конзуларна и друга представништва;
3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174.
Закона о раду;

16
4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату,
политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да
привремено престане да ради код послодавца;
5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или
заштитне мере, у трајању до шест месеци.
Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у
року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка
рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције,
повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или
заштитне мере – врати на рад код послодавца.
Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на
рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне
сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.

VII ЗАШТИТА ЗАПОСЛЕНИХ

Општа заштита

Члан 40.

Послодавац је дужан да запосленом обезбеди неопходне услове за безбедност и

здравље на раду, у складу са Законом, другим прописима којима се уређује
безбедност и здравље на раду и посебним колективним уговором и овим
правилником
Запослени има право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду, у
складу са законом
Запослени је дужан да поштује прописе о безбедности и заштити живота и
здравља на раду, како не и угрозио своју безбедност и здравље, као и безбедност
и здравље Запослених и других лица.
Директор, односно надлежни орган установе одговоран је за спровођење
безбедности и здравља на раду.
Директор је дужан да предузима и друге прописане мере о безбедности и
здрављу на раду, у складу са законом и посебним колективним уговором.

Заштита личних података

Члан 41.

Запослени има право увида у документе који садрже личне податке који се
чувају код послодавца и право да захтева брисање података који нису од
непосредног значаја за послове које обавља, као и исправљање нетачних
података.
Лични подаци који се односе на запосленог не могу да буду доступни трећем
лицу, осим у случајевима и под условима утврђеним Законом или ако је то
потребно ради доказивања права и обавеза из радног односа или у вези с радом.

17
Личне податке запослених може да прикупља, обрађује, користи и доставља
трећим лицима само запослени овлашћен од стране директора.

Заштита омладине

Члан 42.

Запослени млађи од 18 година живота ужива заштиту на раду и у вези с радом у

складу са Законом и овим правилником.

Заштита материнства

Члан 43.

Запослена за време трудноће и запослена која доји дете, не може да ради

прековремено и ноћу.
Запослена за време трудноће и запослена која доји дете, не може да ради на
пословима који су, по налазу надлежног здравственог органа, штетни по њено
здравље или здравље детета, а нарочито на пословима који захтевају подизање
терета или на којима постоји штетно зрачење или изложеност екстремним
температурама и вибрацијама.
Послодавац је дужан да запосленој из става 1. овог члана, обезбеди обављање
других одговарајућих послова, а ако таквих послова нема, да је упути на плаћено
одсуство.
Запослена за време трудноће има право на плаћено одсуство с рада у току дана
ради обављања здравствених прегледа у вези с трудноћом, које је одредио
изабрани лекар у складу са законом, о чему је дужна да благовремено обавести
послодавца.

Члан 44.

Послодавац је дужан да запосленој, која се врати на рад пре истека годину дана
од рођења детета, обезбеди право на једну или више дневних пауза у току
дневног рада у укупном трајању од 90 минута или на скраћење дневног радног
времена у трајању од 90 минута, како би могла да доји своје дете, ако дневно
радно време запослене жене износи шест и више часова.
Пауза или скраћено радно време из става 1. овог члана рачунају се у радно
време, а накнада зараде запосленој по том основу исплаћује се у висини основне
зараде, увећане за минули рад.

Породиљско одсуство и одсуство с рада ради неге детета

Члан 45.

Запослена жена има право на одсуство с рада и право на накнаду зараде због
трудноће, порођаја (у даљем тексту: породиљско одсуство) и одсуство с рада
ради неге детета у складу са Законом.

Одсуство с рада ради посебне неге детета или друге особе

18
 Члан 46.

Запослени има право на одсуство с рада ради посебне неге детета или друге
особе, као и право на накнаду зараде за то време у складу са Законом.

Заштита особа са инвалидитетом и запосленог са здравственим

сметњама

Члан 47.

Запосленом – особи са инвалидитетом и запосленом са здравственим сметњама

из члана 81. став 2. Закона, послодавац је дужан да обезбеди обављање послова
према преосталој радној способности, у складу са Законом.
Запосленом код кога је, у складу с прописима о пензијском и инвалидском
осигурању, утврђено да постоји опасност од настанка инвалидности на
одређеним пословима – послодавац је дужан да обезбеди обављање другог
одговарајућег посла.
Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који одбије да прихвати
посао у смислу става 1. овог члана.
Ако послодавац не може запосленом да обезбеди одговарајући посао у смислу
става 1. овог члана, запослени се сматра вишком у смислу члана 179. став 5.
тачка 1) Закона о раду.

Обавештење о привременој спречености за рад

Члан 48.

Запослени је дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања

привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању (у
даљем тексту: боловање), о томе достави послодавцу потврду лекара која
садржи и време очекиване спречености за рад.
У случају теже болести, уместо запосленог, потврду послодавцу могу да доставе
и чланови уже породице или друга лица која са запосленим живе у породичном
домаћинству.
Ако запослени живи сам, потврду је дужан да достави у року од три дана од дана
престанка разлога због којих није могао да достави потврду.
Ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање с рада у смислу
става 1. овог члана, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу
ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са Законом.
Дознаке о закљученом боловању, које је издала надлежна здравствена установа,
запослени је дужан да достави послодавцу најкасније до трећег у месецу за
претходни месец. Без достављене дознаке запосленом се не може извршити
обрачун накнаде зараде за време проведено на боловању.

VIII ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДЕ И ДРУГА ПРИМАЊА

Зарада

19
 Члан 49.

Запослени радом стиче право на одговарајућу зараду, накнаду зараде и друга

примања у складу са Законом о раду.
Плата се исплаћује за обављени рад и време проведено на раду.

Члан 50.

Плата се утврђује на основу основице за обрачун плата, коефицијената који се

множи основицом, додатака на плату и обавеза које запослени плаћа по основу
пореза и доприноса за обавезно социјало осигурање из плате, у складу са
законом.
Запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време
проведено на раду.
Запослени који прима минималну зараду има право на увећану зараду
предвиђену законом, на надокнаду трошкова и друга примања која се сматрају
зарадом у складу са законом.
Послодавац може донети одлуку о увођењу минималне зараде уколико у његовом
пословању наступе потешкоче које га онемогућавају да исплати зараду у висини
утврженој Уговором о раду.
Уговором о раду може се запосленом утврди основна зарада у већем износу од
основне зараде утврђене на основу елемената из Правилника о обрачуну зарада.

Додатак на плату

Члан 51.

Запослени има право на додатак на плату по основу:

1) прековременог рада – 26% од основице;
2) рада на дан празника који је нерадни дан – 110% од основице;
3) рада ноћу – 26% од основице, у складу са законом;
4) времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада, оствареног у радном
односу код послодавца – 0,4% од основице.
Ако се истовремено стекну услови за додатак на плату по више основа, плата се
увећава процентом добијеним сабирањем процената увећања по свим основама.

Накнада плате

Члан 52.

Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада у висини

100% просечне плате у претходних дванаест месеци, у складу са општим актом
и уговором о раду и то:
1) за време коришћења годишњег одмора;
20
2) за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан:
3) за време одсуствовања са рада на позив државних органа:
4) за време коришћења плаћеног одсуства у случајевима који су утврђени
законом и уговором
5) за време прекида рада до којег је дошло наредбом надлежног органа, или
надлежног органа послодавца због необезбеживања безбедности и здравља на
раду.
Запослени има право на накнаду плате за време одсуствовања с рада због
привремене спречености за рад до 30 дана и то:
1) најмање у висини 65% просечне плате у претходних 12 месеци пре месеца у
којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа
од минималне зараде утврђене у складу с општим прописима о раду, ако је
спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада, ако законом
није друкчије одређено
2) у висини 100% просечне плате у претходних 12 месеци пре месеца у којем ј
енаступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бири нижа од
минималне зараде утврђене у складу с општим прописима о раду, ако је
спреченост за рад проузрокована повредом на раду, професионалном болешћу
или малигним обољењем, ако законом није друкчије одређено.

Накнада трошкова

Члан 53.

Запослени има право на накнаду трошкова и то:

1) за долазак и одлазак с рада – у висини цене превозне карте у саобраћају, ако
послодавац није обезбедио сопствени превоз;
2) за време проведено на службеном путу у земљи а на основу налога за
службено путовање
3) за време проведено на службеном путу у иностранству – у висини и на начин
утврђен посебним прописимао издацима за службено путовање у иностранство
4) смештаја и исхране за рад и боравак на терену, ако послодавац није
запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде
Запослени има право на пуну накнаду трошкова за службено путовање у земљи
ако службено путовање траје дуже од 12 часова, а на пола накнаде, ако
службено путовање траје од осам, а краће од 12 часова.

Друга примања

Члан 54.

Запосленима припада право на исплату:

1) отпремнине при одласку у пензију, у висини три плате коју би запослени
остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим
што не може бити нижа од три просечне зараде у Републици Србији, према

21
последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику,
уколико је то повољније за запосленог;
2) накнаде трошкова у случају смрти запосленог или члана уже породице
(брачни друг, деца и родитељи) у висини трошкова погребних услуга према
приложеним рачунима, а највише до неопорезивог износа, у складу са прописом
којим се уређује порез на доходак грађана.
Запослени има право на исплату:
Солидарне помоћи у случају:
(1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;
(2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или
члана његове уже породице, уколико иста нису обезбеђена у складу са посебним
законом;
(3) здравствене рехабилитације запосленог, уколико иста није остварена у истој
календарској години, у складу с посебним прописима;
(4) настанка теже инвалидности запосленог;
(5) набавке лекова за запосленог или члана његове уже породице;
(6) помоћи малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог родитеља;
(7) месечне стипендије током редовног школовања за децу запосленог који је
преминуо у току обављања послова радног места на које је распоређен – до
висине просечне зараде по запосленом у Републици Србији, без припадајућих
пореза и доприноса;
(8) помоћ за рођење детета запосленог, односно усвојења, у висини једне плате
из става 1. тачке 1) подтачка (7) овог члана.
2) Јубиларне награде, и то:
(1) за 10 година рада проведеног у радном односу, једна плата;
(2) за 20 година рада проведеног у радном односу, две плате;
(3) за 30 година рада проведеног у радном односу, три плате;
(4) за 35 година рада проведеног у радном односу, три и по плате.
Платом у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се просечна месечна плата
запосленог, односно запослених у установи, односно просечна зарада у
Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа
надлежног за статистику, у претходних 12 месеци који претходе месецу у којем
се исплаћује јубиларна награда, у зависности шта је за запосленог повољније.
Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тачки 1)
подтач. 1–6. овог члана, признаје се на основу уредне документације, а највише
до висине два неопорезована износа предвиђена Законом о порезу на доходак
грађана.

Члан 55.

Запосленима припада право на исплату годишње награде за Божићне праѕнике

у једнаком износу.

22
Послодавац може деци запосленог старости до 15 година живота да обезбеди
поклон за Божић или Нову годину у вредности до неопорезивог дела најкасније
до 31. децембра текуће године.
Члановима уже породице, у смислу става 1. тачка 2) овог члана, сматрају се
брачни друг и деца запосленог.

Члан 56.

Приправник има право на зараду и друга права које Послодавац може да им

обезбеди за послове за које је закључио уговор о стручном оспособљавању и
усавршавању, као и на накнаду трошкова и друга примања, у складу са Законом,
овим правилником и уговором о раду.

Евиденција зараде и накнаде зараде

Члан 57.

Послодавац је дужан да води месечну евиденцију о заради и накнади зараде за

запослене у складу са законом.

Заштита зараде и накнаде зараде

Члан 58.

Послодавац може новчано потраживање према запосленом наплатити

обустављањем од његове зараде само на основу правноснажне одлуке суда, у
случајевима утврђеним законом или уз пристанак запосленог.
На основу правноснажне одлуке суда и у случајевима утврђеним законом
послодавац може запосленом обуставити од зараде највише до једне трећине
зараде, односно накнаде зараде, ако законом није другачије одређено.

IX НАКНАДА ШТЕТЕ

Члан 59.

Запослени је дужан да накнади штету коју је проузроковао на раду и у вези са

радом, у складу са законом.
Поступак за накнаду штете покреће неподредни руководилац Запосленог
Постојање штете, њену висину, околности под којима је настала, ко је штету
проузроковао и како се надокнађује-утврђује трочлана комисија коју образује
послодавац, у сарадњи са Надзорним одбором.
Поступак утврђивања штете прописује комисија
Послодавац је дужан да запосленом накнади штету коју претрпи на раду и у вези
са радом, у складу са законом и општим актом послодавца.

23
X ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

члан 60.

Радни однос престаје

1. истеком рока за који је заснован;

2. кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа
осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју
3. споразумом између запосленог и послодавца;
4. отказом уговора о раду од стране послодавца или запосленог;
5. на захтев родитеља или старатеља запосленог млажег од 18 година
живота;
6. смрћу запосленог;
7. у другим случајевима утврђеним законом

Радни однос заснован на одређено време престаје истеком рока.

Члан 61.
Радни однос може да престане на основу писаног споразума послодавца и
запосленог.
Предлог за споразумни престанак радног односа може доставити и Послодавац и
Запослени.
Пре потписивања споразума, послодавац је дужан да запосленог писаним путем
обавести о последицама до којих долази у остваривању права за случај
незапослености.

Отказ од стране запосленог

Члан 62.

Запослени има право да послодавцу откаже уговор о раду.

Отказ уговора о раду запослени доставља послодавцу у писаном облику,
најмање 30 дана пре дана који је запослени навео као дан престанка радног
односа.
Ако запослени откаже уговор о раду због повреда обавеза утврђених Законом,
општим актом и уговором о раду, које је учинио послодавац, запослени има сва
права из радног односа, као у случају да му је незаконито престао радни однос.

Отказ од стране послодавца

Члан 63.

Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји

оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово
понашање и потребе послодавца и то:

24
1) ако запослени не остварује потребне резултате рада или нема потребна знања
и способности за обављање послова на којима ради;
2) ако је правоснажно осужен за кривично дело на раду или у вети са радом;
3) ако се не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана истека рока
мировања радног односа из члана 79. Закона о раду, односно неплаћеног
одсуства из члана 100. Закона.
Послодавац моће да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом
учини повреду радне обавезе и то
1. ако несавесно или немарно извршава радне обавезе
2. ако злоупотреби положај или прекорачи овлашћења
3. ако нецелисходно и неодговорно користи средства рада
4. ако не користи или ненаменски користи обезбеђена средства или опрему
за личну заштиту на раду
5. ако учини другу повреду радне обавезе утвржену општим актом, односно
уговором о раду
Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну
дисциплину и то:
1) ако неоправдано одбије да обавља послове и извршава налоге послодавца у
складу са законом
2) ако не достави потврду о привременој спречености за рад у смислу члана 103.
Закона о раду
3) ако злоупотрби право на одсуство због привремене спречености за рад
4) због доласка на рад под дејством алкохола или других опојних средства,
односно употребе алкохола или других опојних средтава у току радног времена,
који има или може да има утицај на обављање посла
5) ако је дао нетачне податке који су били одлучујући за заснивање радног
односа
6) ако запослени који ради на пословима са повећаним ризиком, на којима је као
посебан услов за рад утврђена посебна здравствена способност, одбија да буде
подвргнут оцени здравствене способности
7) ако не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако
је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца
Послодавац може запосленог да упути на одговарајићу анализу у овлашћењу
здравствену установу коју одреди послодавац, о свом трошку, ради утврђивања
околности из става 3) и 4) овог члана или д аутврди постојање наведених
околности на други начин у скаду са општим актом. Одбијање запосленог да се
одазове на позив послодавца да изврши анализу сматра се непоштовањем радне
дисциплине у смислу става 3. овог члана.
Запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог
који се односи на потребе послодавца и то;
1) ако усред техичко технолошких, економских или органицазионих промена
престане потреба за обављањем одређеног посла или доше до смањења обима
посла

25
2) ако одбије закључење анекса уговора у смислу члана 171. став 1. тач. 1-5)
Закона о раду.

У случајевима престанка радног односа отказом уговора о раду од стране

послодавца, послодавац је дужан да запосленог писаним путем упозори на
постојање разлога за отказ, у случајевима утврђеним овим Правилником.

Члан 64.

Послодавац не може да откаже уговор о раду запосленом за чијим радом је

престала потреба, без његове сагласности, и то:

1) запосленој жени за време трудноће, породиљског одсуства и одсуства са

рада ради неге детета, као ни жени са дететом до две године старости;

2) запосленом самохраном родитељу, осим ако остварује редовне месечне

приход (издавање непокретности у закуп и сл.);

3) запосленом чије дете има тешки степен психофизичке ометености;

4) запослени који се стара о члану уже породице који је ометен у развоју, има
тешко телесно оштећење или болест услед које је потпуно или врло слабо
покретан;

5) ако оба брачна друга раде у истој установи, једном од брачних другова не
може престати радни однос;

6) запосленом мушкарцу који има најмање 30 година стажа осигурања и

запосленој жени која има најмање 25 година стажа осигурања, осим ако
испуњава један од услова за пензију, у складу са законом.

Чланом уже породице у смислу става 1. тачка 4) овог члана сматрају се:
брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

члан 65.

Приликом утврђивања програма решавања вишка запослених послодавац

примењује

следеће критеријуме, по редоследу:

1. Рад остварен у радном односу

(1) за сваку годину времена проведеног у радном односу, укључујући стаж

осигурања с увећаним трајањем 1 бод

(2) за сваку годину времена проведеног у радном односу, укључујући стаж

осигурања с увећаним трајањем остварену у установи културе 0,35 бода

2. Стручна спрема

26
(1) за високо образовање на студијама другог степена (основне академске
студије, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне
студије) и на основним студијама у трајању од најмање четири године 30
бодова

(2) за високо образовање на студијама првог степена (основне академске,

односно струковне студије), студијама у трајању од три године, образовање и
специјалистичко образовање након средњег образовања 20 бодова

(3) са средњим образовањем у трајању од четири године 15 бодова

(4) за основно образовање, оспособљеност за рад у трајању од једне године,

образовање за рад у трајању од две године или средње образовање у трајању
од три године 10 бодова

3. Резултати рада

(1) однос према радним обавезама и пословима (реализација програма и

задатака, долазак на посао, однос према другим запосленима) до 3 бода

(2) учествовање на такмичењима и остварени резултати до 3 бода

4. Имовно стање

(1) ако су укупна примања домаћинства по члану од 71–100% просечне плате у

Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за
статистику 2 бода

(2) ако су укупна примања домаћинства по члану од 51–70% просечне плате у

Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за
статистику 3 бода

(3) ако су укупна примања домаћинства по члану испод 50% просечне плате у
Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за
статистику 5 бодова

5. Здравствено стање

(1) особа с инвалидитетом друге категорије 5 бодова

(2) хронични и тешки болесници 3 бода

(3) запослени који болује од професионалне болести 3 бода

6. Број деце на редовном школовању

(1) ако запослени има једно дете на школовању 1 бод

(2) ако запослени има два детета на школовању 3 бода

(3) ако запослени има троје и више деце на школовању 5 бодова

Резултати рада утврђују се на основу остварених учинака према утврђеним

нормативима и стандардима рада.

27
Ако код послодавца нису утврђени нормативи и стандарди, резултати рада се
утврђују на основу образложене оцене непосредног руководиоца засноване на
елементима: квалитета обављеног посла; самосталности у раду и иновација;
ефикасности рада; односа према раду, радним задацима и средствима рада,
као и дужини неплаћених одсустава, а везано за извршавање послова радног
места, плана рада и других показатеља.

Резултати рада из ст. 3. и 4. овог члана утврђују се за период од годину дана.

Ако запослени остварују једнаке резултате рада, примењује се допунски

критеријум – имовно стање запосленог.

Имовно стање запосленог се утврђује на основу:

1) оствареног прихода по члану заједничког породичног домаћинства по основу

плате, других примања и прихода од имовине у последњој календарској
години;

2) тржишне вредности непокретности коју у својини има запослени или члан

његовог заједничког породичног домаћинства.

Приход и тржишна вредност непокретности, у смислу става 7. тачка 2) овог

члана, утврђује се на основу документације, односно исправа надлежног
органа.

Имовно стање запосленог утврђује комисија коју образује послодавац.

Предност има запослени са слабијим имовним стањем.

Ако запослени остварују једнаке резултате рада и имају једнако имовно стање,
примењују се следећи критеријуми, и то:

1) дужина радног односа, при чему предност има запослени са дужим радним
односом;

2) здравствено стање запосленог и чланова његове уже породице, при чему

предност има запослени, ако он или члан његове уже породице болује од тежег
обољења, према налазу надлежног здравственог органа;

3) број деце на редовном школовању, при чему предност има запослени који
има више деце на школовању.

Члан 66.

Запосленом за чијим је радом престала потреба, а коме није могло да се

обезбеди друго право у складу са законом, може да престане радни однос под
условом да му се претходно исплати отпремнина у висини која не може бити
нижа од 1/3 плате запосленог, односно 1/3 просечне плате по запосленом у
Републици Србији, по последњем објављеном податку надлежног органа за
статистику, за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца у

28
складу са Законом о раду и програмом оснивача, или другим актом који се
доноси у поступку решавања вишка запослених.

Исплата отпремнине и других евентуалних заосталих примања врши се

најкасније до дана престанка радног односа.

Мере за непоштовање радне дисциплине, односно повреду

радних обавеза

Члан 67.

Послодавац може запосленом за повреду радне обавезе или непоштовање

радне дисциплине у смислу члана 63. овог Правилника да, ако сматра да
постоје олакшавајуће околности или да повреда радне обавезе, односно
непоштовање радне дисциплине, није такве природе да запосленом треба да
престане радни однос, уместо отказа уговора о раду, изрекне једну од
следећих мера

1. привремено удаљење са рада без накнаде зараде, у трајању од једног до

15 дана
2. новчану казну у висини до 20% основне зараде запосленог за месец у
коме је новчана казна изречена, у трајању до три месеца, која се
извршава обуставом зараде, на основу решења послодавца о изреченој
мери
3. опомену са најавом отказа у којој се наводи да ће послодавац
запосленом отказати уговор о раду без поновног упозорења из члана
108. овог Правилника ако у наредном року од шест месеци учини исту
повреду радне обавезе или непоштовања радне дисциплине.

Поступак пре престанка радног односа или изрицања друге мере

Члан 68.

Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду у случају из члана 63. став 2.
и 3. овог Правилника, запосленог писаним путем упозори на постојање разлога
за отказ уговора о раду и да му остави рок од осам радних дана од дана
достављања упозорења, да се изјасни на наводе из упозорења.
У упозорењу из става 1. овог члана послодавац је дужан да наведе основ за
давање отказа, чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за
отказ и рок за давање одговора на упозорење.
Послодавац може запосленом из члана 63. става 1. тач. 1. овог правилника, да
откаже уговор о раду или изрекне неку од мера из члана 67. овог правилника,
ако му је претходно дао писано обавештење у вези с недостацима у његовом
раду, упутствима и примереним роком за побољшање рада, а запослени не
побољша рад у остављеном року.

29
 Члан 69.

Ако откаже уговор о раду запосленом у случају из члана 63. став 1. тачка 1) овог
Правилника, послодавац не може на истим пословима да запосли друго лице у
року од три месеца од дана престанка радног односа, осим у случају из члана
47. став 4. овог Правилника.
Ако пре истека рока из става 1. овог члана настане потреба за обављањем истих
послова, предност за закључивање уговора о раду има запослени коме је престао
радни однос, осим у случају из члана 102. став 2. Закона.

Члан 70.

Оправданим разлогом за отказ уговора о раду, у смислу члана 107. овог

Правилника, не сматра се:
1) привремена спреченост за рад запосленог услед болести, несреће на раду или
професионалног обољења;
2) коришћење породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и
одсуства с рада ради посебне неге детета;
3) одслужење или дослужење војног рока;
4) чланство у политичкој организацији, синдикату, пол, језик, национална
припадност, социјално порекло, вероисповест, политичко или друго уверење или
неко друго лично својство запосленог;
5) деловање у својству представника запослених, у складу са Законом и овим
правилником;
6) обраћање запосленог органима надлежним за заштиту права из радног односа
у складу са Законом, овим правилником и уговором о раду.

Поступак у случају отказа

Рок застарелости

Члан 71.

Отказ уговора о раду из члана 63. став 1. тач. и ст. 2. и 3. овог Правилника,
послодавац може дати запосленом у року од шест месеци од дана сазнања за
чињенице које су основ за давање отказа, односно у року од годину дана од дана
наступања чињеница које су основ за давање отказа.
Отказ уговора о раду из члана 63. тач. ст.1. тач. 2) овог Правилника, послодавац
може дати запосленом најкасније до истека рока застарелости утврђеног
Законом за кривично дело.

Достављање акта о отказу уговора о раду

Члан 72.

Уговор о раду отказује се решењем, у писаном облику и обавезно садржи

образложење и поуку о правном леку.

30
Решење мора да се достави запосленом лично, у просторијама послодавца,
односно на адресу пребивалишта или боравишта запосленог.
Ако послодавац запосленом није могао да достави решење у смислу става 2. овог
члана, дужан је да о томе сачини писмену белешку.
У случају из става 3. овог члана, решење се објављује на огласној табли
послодавца и по истеку осам дана од дана објављивања, решење се сматра
достављеним.
Запосленом престаје радни однос даном достављања решења, осим ако Законом
или решењем није одређен други рок.
Запослени је дужан да наредног дана од дана пријема решења, у писаном облику
обавести послодавца ако жели да спор решава пред арбитром у смислу члана
194. Закона.

Обавеза исплате зараде и накнаде зараде

Члан 73.

Послодавац је дужан да запосленом, у случају престанка радног односа, исплати

све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је запослени
остварио до дана престанка радног односа у складу са овим правилником, другим
интерним актима послодавца и уговором о раду.
Исплату обавеза из става 1. овог члана, послодавац је дужан да изврши
најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа.

Посебна заштита од отказа уговора о раду

Члан 74.

За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и

одсуства с рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да
откаже уговор о раду.
Запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос
на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство.
Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о
отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1.
овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа
обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе
достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа.

Члан 75.

Послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у

неповољан положај запосленог због његовог статуса или активности у својству
представника запослених, чланства у синдикату или учешћа у синдикалним
активностима.

31
Ако запослени из става 1. овог члана не поступа у складу са Законом, овим
правилником, другим општим актима послодавца и уговором о раду, послодавац
може да му откаже уговор о раду, а терет доказивања да отказ уговора о раду
или стављање у неповољан положај није последица статуса или активности из
става 1 овог члана јесте на послодавцу.

Отказни рок и новчана накнада

Члан 76.

Запослени коме је уговор о раду отказан зато што не остварује потребне

резултате рада, односно нема потребна знања и способности у смислу члана 179.
став 1. тачка 1. Закона, има право на отказни рок од 8 дана.
Отказни рок почиње да тече наредног дана од дана достављања решења о отказу
уговора о раду.
Запослени може, по споразуму с послодавцем, да престане с радом и пре истека
отказног рока из става 1. овог члана, с тим што му се за то време обезбеђује
накнада зараде у висини утврђеној споразумом.
Запослени коме је радни однос престао, има право да од послодавца захтева
потврду која садржи датум заснивања и престанка радног односа и врсту,
односно опис послова на којима је запослени радио, а на захтев запосленог
послодавац може, у тој или посебној потврди, дати и оцену његовог понашања
и резултата рада.

Незаконити отказ

Члан 77.

У случају незаконитог отказа, у погледу права, обавеза и одговорности

послодавца и запосленог непосредно се примењују одговарајуће одредбе Закона
o раду.

XI УДАЉЕЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ С РАДА

Члан 78.

Запослени може да буде привремено удаљен с рада:

1) ако је против њега започето кривично гоњење у складу са законом због
кривичног дела учињеног на раду или у вези с радом;
2) ако повредом радне обавезе или непоштовањем радне дисциплине угрожава
имовину послодавца вредности веће од износа просечне бруто зараде
запослених у Републици Србији на дан учињене повреде радне обавезе или
непоштовања радне дисциплине;
3) ако су природа повреде радне обавезе, односно непоштовања радне
дисциплине или понашање запосленог такво да не може да настави рад код
послодавца пре истека рока из члана 180. став 1. Закона.

32
Удаљење запосленог из тачке 1 овог члана може да траје до правноснажног
окончања кривичног поступка, а удаљење запосленог из тачке 2 и 3 овог члана,
може да траје најдуже три месеца, а по истеку периода удаљења послодавац је
дужан да запосленог врати на рад или да му откаже уговор о раду или изрекне
другу меру у складу са Законом, ако за то постоје оправдани разлози из члана
67. правилника.

Члан 79.

Запослени коме је одређен притвор удаљује се с рада од првог дана притвора,

док притвор траје.

Члан 80.

За време привременог удаљења запосленог с рада у смислу члана 94. и члана

95. овог Правилника, запосленом припада накнада зараде у висини једне
четвртине, а ако издржава породицу у висини једне трећине његове уговорене
основне зараде.
Накнада зараде за време привременог удаљења с рада у смислу члана 94. овог
Правилника, исплаћује се на терет органа који је одредио притвор.

Члан 81.

Запосленом за време привременог удаљења с рада, у смислу члана 94. и члана

95. овог Правилника, припада разлика између износа накнаде зараде примљене
по основу члана 95. овог Правилника и пуног износа основне зараде, и то:
1) ако кривични поступак против њега буде обустављен правноснажном одлуком
или ако правноснажном одлуком буде ослобођен оптужбе, или је оптужба против
њега одбијена, али не због ненадлежности;
2) ако се запосленом не утврди одговорност за повреду радне обавезе или
непоштовање радне дисциплине из члана 179. став 2. и 3. Закона.

Члан 82.

Послодавац може запосленом за утврђену повреду радне обавезе или

непоштовање радне дисциплине, уместо отказа уговора о раду, изрећи меру
привременог удаљења с рада без накнаде зараде, ако сматра да постоје
олакшавајуће околности или да повреда радне обавезе, односно радне
дисциплине, није такве природе да запосленом треба да престане радни однос.
Мера удаљења с рада из става 1. овог члана може да се изрекне запосленом у
трајању од једног до 15 радних дана.

XII ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 83.

О правима и обавезама Запосленог из радног односа одлучује Директор или

запослени кога он овласти.

33
Запосленом се у писаном облику доставља решење или други акт у складу са
Законом о остваривању права, обавеза и одговорности, са образложењем и
поуком о правном леку, осим у случају понуде за закључење анекса уговора о
раду из члана 98 овог правилника.
Достављање решења из става 1. овог члана запосленом врши се у складу са
одредбама члана 72. овог правилника.

Заштита појединачних права

Члан 84.

Решавање спорних питања између послодавца и запосленог може се вршити по

споразуму послодавца и запосленог.
Уколико послодавац и запослени не постигну споразум о спорним питањима,
могу спорни однос поверити на решавање арбитру.
Арбитра споразумно одређују стране у спору из реда стручњака у области која
је предмет спора.
Рок за покретање поступка пред арбитром је три дана од дана достављања
решења запосленом.
Арбитар је дужан да донесе одлуку у року од 10 дана од дана подношења захтева
за споразумно решавање спорних питања.
За време трајања поступка пред арбитром због отказа уговора о раду,
запосленом мирује радни однос.
Ако арбитар у року из става 5. овог члана не донесе одлуку, решење послодавца
постаје извршно.
Благовремено донета одлука арбитра коначна је и обавезује послодавца и
запосленог.

Члан 85.

Против решења послодавца којим је повређено право запосленог, запослени или

представник запосленог ако га запослени овласти, може да покрене спор пред
надлежним судом.
Рок за покретање спора је 60 дана од дана достављања решења, односно
сазнања за повреду права.

Рокови застарелости потраживања из радног односа

Члан 86.

Сва новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три године од

дана настанка обавезе.

Радна књижица

34
 Члан 87.

Запослени је дужан да радну књижицу преда послодавцу приликом заснивања

радног односа.
Послодавац је дужан да запосленом врати уредно попуњену радну књижицу на
дан престанка радног односа.
У радну књижицу забрањено је уносити негативне податке о запосленом.

XII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 88.

За остваривање права Запослених која су предвиђена овим Правилником,

одговоран је Директор.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној

табли, односно веб порталу Архива.

У Пожаревцу дана ___________ 2019. године

Директор
Историјског Архива Пожаревац

_____________________________
др. Јасмина Николић

35