PSIHOLOGIJA ZA NASTAVNIKE

Po čemu se učenici razlikuju? Po interesovanjima, po stilu učenja, po želji za postignućem, po

sposobnostima, po inteligenciji, po motivaciji, po disciplini...
Psihologija za nastavnike proučava posebno ličnost – osobine ličnosti, teorije ličnosti, a sa druge
strane stavove, vrednosti...

Psihologija se bavi psihičkim životom čoveka. Proučava psihičke procese (kognitivne,

emocionalne i motivacione) i psihičke osobine (navike, stavove, sposobnosti, temperament,
karakter, interesovanja...).

RAZVOJNA psihologija se bavi psihičkim razvojem čoveka. Opšta psihologija proučava mišljenje,
pamćenje, učenje... Socijalna psihologija proučava stavove, vrednosti, stereotipe... Pedagoška
psihologija je primenjena psihologija odnosno psihološka disciplina.

RAZVOJNA psihologija prati KAKO teče razvoj pojedinca (socio-emocionalni razvoj), kako
predvideti razvoj... Pedagoška psihologija se bavi vaspitanjem.

Psihofizički razvoj shvatamo kao odvijanje u vremenu i prostoru. On je ireverzibilan. Karakterišu

ga veća diferencijacija delova i fleksibilnija integracija tako raščlanjenih delova, bolja ravnoteža i
efikasnost i međuzavisnost.

ZAKONITOSTI:
INTERMITENTNOST podrazumeva da se neka saznanja ili funkcije javljaju u određenom
trenutku pa se gube u sledećem.
ALTERNATIVNOST podrazumeva da se sve funkcije ne razvijaju istovremeno. One idu jedna za
drugom.
KONSTANTNOST RAZVOJNOG REDA podrazumeva da se neke funkcije nužno javljaju prve. Deca
prvo uočavaju razlike pa onda sličnosti. Cilj je eliminisanje suvišnog angažovanja mišića i
energije.

SOCIO-EMOCIONALNI RAZVOJ
Emocije su psihički procesi. Dele se na primarne i složene. Dečje emocije su jače, eksplicitnije,
jednostavnije, ne mogu da se javljaju istovremeno. Deca oponašaju emocije. Vremenom
emocije mogu da se objasne, razgraniče. Emocije se proučavaju da bi se steklo bolje
razumevanje ponašanja. Cilj je podsticanje pozitivnih emocija i predupređivanje nepoželjnih
emocija.

DOGAĐAJ INTERPRETACIJA EMOCIONALNA AKCIJA

DOGAĐAJA REAKCIJA

1
AFEKTIVNA VEZA
Porodica je glavni agens socijalizacije kao procesa socijalnog učenja. Afektivna veza je poseban
odnos između odrasle osobe i bebe. Da li se ljubav hrani mlekom? NE
Separacija u ranom uzrastu dovodi do trajnih, ireverzibilnih posledica po psihičku dobrobit
pojedinca? NE

Meri Ejnsvort se bavila tipovima afektivne veze.

①sigurni
②izbegavajući
③ambivalentni
④dezorganizovani

Stilovi afektivne veze su nepromenljivi? NE

Stilovi afektivne veze se prenose sa generacije na generaciju? DA/NE

RODITELJSKI STILOVI
KONTROLA vs AUTONOMIJA
TOPLINA vs ODBACIVANJE

KONTROLA

autoritativan autoritaran

TOPLINA ODBACIVANJE

indulgentan zanemarujući

SLOBODA

Ciljevi:
-sticanje poverenja u druge
-pozitivni „radni model“ sebe
-istraživanje sveta

2
-nošenje sa frustracijom
-učenje kulturnih pravila i očekivanja
-učenje o tome šta je dobro a šta loše

UČENJE je relativno trajna ili trajna promena individue. Učenje je produkt iskustva tj. interakcije
osobe i okoline.
SENZITIZACIJA je povećana osetljivost organizma koja nastaje usled ponavljanja intenzivnih i
opasnih draži.
HABITUACIJA je prestanak reagovanja na određene, najčešće beznačajne draži posle nekog
vremena.
-adaptivni značaj

PRINCIP DODIRA/ASOCIJACIJE

KLASIČNO USLOVLJAVANJE zasnovano je na principu dodira. Ivan Pavlov. Uče se nevoljne

fiziološke reakcije. Mora da postoji neutralna draž.

EMOCIONALNO USLOVLJAVANJE je jedan od oblika klasičnog uslovljavanja. Eksperiment sa

malim Albertom 1920. godine Votsona i Rajnerove. Oni su bili bihejvioristi. Stiču se fobije,
antipatije, simpatije...

UČENJE PUTEM POKUŠAJA I POGREŠAKA – Torndajk

Zakon efekta:
negativno potkrepljenje – učvršćivanje određenog ponašanja radi izbegavanja negativnih
posledica
Skiner – režimi potkrepljenja

UČENJE POSMATRANJEM
Albert Bandura
Nema direktnog potkrepljenja.
①učenje po modelu
②vikarijsko učenje

UČENJE UVIĐANJEM

KOGNITIVNA TEORIJA ŽANA PIJAŽEA

KAKO RASTE PAMET?

Prema teoriji Žana Pijažea čovek ima kognitivne strukture/šeme koje predstavljaju organizovane
strukture mišljenja i pamćenja koje ljudi konstruišu da bi pomoću njih reprezentovali,
organizovali i interpretirali svoja iskustva. One se vremenom razvijaju kako bi uključile i ono što
ranije nije bilo tu. Jedan od principa tih kognitivnih šema jeste da čovek teži da razvija šeme
kako bi dao neku smislenu celinu sadržajima. Drugi princip predstavlja težnja ka adaptaciji koja
se ispoljava u dva vida:

3
①ASIMILACIJA = sve ono što vidimo u sredini usvajamo u postojeće kognitivne šeme
②AKOMDACIJA = prilagođavanje kognitivnih šema novim iskustvima. Kognitivna šema se menja
kada se susretnemo sa novim iskustvima.
Ova dva procesa se ne odvijaju odvojeno. Bez akomodacije ne bi bilo učenja!

Pokretači kognitivnog razvoja:

 SAZREVANJE – neophodno je da postoje zrele kognitivne strukture da bi se određeni sadržaji
usvojili
 FIZIČKA I EMOCIONALNA SREDINA
 AKTIVNOST DETETA
Aktivnost deteta u fizičkoj i emocionalnoj sredini je ključna.
 URAVNOTEŽAVANJE
Učenje je najefikasnije kada postoji određeni kognitivni nesklad. Tada organizam teži da reši
problem odnosno nesklad. Kada postoji velika razlika odnosno veliki kognitivni nesklad dolazi
najčešće do odustajanja ili demotivisanosti. U tom slučaju ne postoji način da se nova znanja
vežu za ono što već znamo. Poželjno je da postoji mala doza neravnoteže. Uzrast nije odrednica
kognitivnog razvoja!!!
Kognitivni razvoj je skokovit. Pijaže razlikuje 4 stupnja razvoja. Svaki novi stupanj usvaja sve ono
iz prethodnog. Brzina razvijanja stupnjeva je individualna kao i ishodište, odnosno, neće se svi
razviti do 4. stupnja.
Bine-Simonov tekst se koristi za procenu inteligencije.

①SENZOMOTORNI stadijum (od rođenja do 2. godine)

Urođeni refleksi su osnova za stvaranje šema. Egocentrizam je jedna od odlika ovog stadijuma.
Razvijanje postojanosti objekta – čak i onda kada su izvan polja delovanja stvari postoje.
Razvijanje postojanosti objekta je osnova da se stvore simboličke šeme. Dete mora najpre da
prepozna kretanje da bi savladalo postojanost objekta. Na ovom stadijumu nema mentalnih
šema. Svet je šema fotografija odnosno nepovezanih kadrova.

②PREDOPERACIONALNI stadijum (od 2. do 6. godine)

Razvijaju se mentalne šeme. Deca se igraju predstavljanja realnosti. Težnja da se imitira realnost
je karakteristična. Zadatak 3 planine
Dete može da se usmeri samo na jednu dimenziju. Nema reverzibilnosti na mentalnom nivou.
Ne može da sagledava objekat iz različitih perspektiva!

③stadijum KONKRETNIH OPERACIJA (od 7. do 10. godine)

Razmišlja se i na mentalnom planu o stvarima i menjanju stvari. Ne može istovremeno da
sagledava i nadređenu i podređenu klasu na predoperacionalnom stadijumu. Razume
reverzibilnost, razume zakone konzervacije. U stanju je da vrši klasifikaciju i serijaciju.

④stadijum FORMALNIH OPERACIJA (od 10. do 19. godine)

Razvija se u adolescenciji. Ulazak u svet rada dovodi do decentracije.

„Čovek se razvija u ono što će sopstvenim postupcima stvoriti od sebe.“ Langer

4
 MORALNO MIŠLJENJE

dobro/loše
prijatno/neprijatno
(ne)odobreno od autoriteta
reakcija/očekivanja autoriteta
zakon/verska načela

Stilovi roditelja utiču u velikoj meri na razvoj griže savesti. Pijaže se bavio time kako deca
razlikuju dobro/loše. U eksperimentu lošu nameru je vezivao za pozitivan ishod. Deca između 6.
i 10. godine procenjuju dela na osnovu posledica – moral realizma. Kasnije se razvija moral
sredine. Najpre mora da dođe do decentracije jer onda mogu da se stave u poziciju drugog.
Dela se procenjuju na osnovu namere.

Kolberg je ispitivao moralno mišljenje kod adolescenata. Nudio im je 2 priče od kojih je trebalo
da se odluče za jednu. Konstrukcija je zatvorena što znači da su u njima sukobljene 2 vrednosti.
Dete se najpre trudi da ih pomiri ali je primorano da se odluči za jednu. Dilema „Hajnc“

PREKONVENCIONALNI stupanj
①Pojedinac donosi odluku vodeći računa o sebi.
②Pojedinac donosi odluku vodeći računa o tome kakvu korist može da dobije od toga.

KONVENCIONALNI stupanj
①Međulična očekivanja – kakva su očekivanja okoline
②Zakon se prepoznaje kao merilo prilikom odlučivanja (često se zakon gleda kao bogomdan)

POSTKONVENCIONALNI stupanj
Vodimo se etičkim principima na ovom stupnju.
①postoji opšta dugotrajna dobrobit
②univerzalni etički principi

Smatra se da su žene sklonije da brinu o posledicama koje određeni postupak može imati po
druge.

TEORIJA LAVA VIGOTSKOG

Da li su učenje i razvoj mogući bez interakcije?

Kako se odvija učenje prema Pijažeu? Šta je najvažniji činilac razvoja i učenja? Genetika,
socijalizacija, aktivnost pojedinca → psihološki/individualni konstruktivizam
Teorija Pijažea se naziva psihološki/individualni konstruktivizam. Sa druge strane postoji
socijalni konstruktivizam prema kojem je dete uronjeno u neki kontekst. Učenici su aktivni u
konstruisanju nekog znanja. Socijalne interakcije su važne za konstruisanje znanja!
Teorija Lava Vigotskog se naziva kulturno–istorijska teorija psihičkog razvoja ili ko–
konstruktivistički model kognitivnog razvoja.

5
S →R
S=stimulus
R=reakcija
Važno je ono što se dešava između, odnosno, kako doživljavamo stimulus, koje je značenje
stimulusa! Vigotski je smatrao da se razvoj ne može odvijati bez socijalnog konteksta. Razvoj je
alomorfan – odvija se pod uticajem spoljašnje sredine. Zbog toga se njegova teorija naziva
sociokulturnim modelom (posebno mentalnog) razvoja.
KOMPETENTNI DRUGI posreduje. On je medijator. Nije dobro ni učenje putem pogrešaka ni
nametanje.
Vigotski je razlikovao 2 kategorije pojmova:
①spontani
②naučni
Treba naučne pojmove naslanjati na spontane!
Zona narednog razvoja je ključna!

MIŠLJENJE, METAKOGNICIJA I SAMOREGULISANO UČENJE

MIŠLJENJE je složen kognitivni proces upotrebe informacija sa određenim ciljem.

Oblik adaptivnog ponašanja. Do saznanja se dolazi uviđanjem. Predstave ili reprezentacije su
informacije koje mišljenje koristi. Analoške i simboličke predstave.

apstraktno vs konkretno mišljenje

konvergentno (realističko) vs divergentno mišljenje
induktivno vs deduktivno

Na koji način podstaći divergentno mišljenje?

mišljenje – rešavanje problema
Rešavanje problema je proces. Koji procesi prethode rešavanju problema?
Otkrivanje problema.

Po čemu se mišljenje razlikuje od metakognicije?

Metakognicija se može razvijati.

INTELIGENCIJA
IMPLICITNA GLEDIŠTA O SPOSOBNOSTIMA

Na osnovu čega prvo procenjujete ljude?

Na osnovu čega biste procenjivali učenike?

Inteligencija se definiše kao sposobnost prilagođavanja sredini, kao sposobnost učenja ili kao
sposobnost apstraktnog mišljenja.

①PSIHOMETRIJSKO GLEDIŠTE
Spirman je razvio teoriju o 2 faktora:
6
g faktor je generalna sposobnost
s faktor je specifična inteligencija

Kerolova teorija
g faktor je statistička činjenica.

Terstonov oligarhijski model

Gilfordov model bitan je za kreativnost. Uočio je 120 specijalnih sposobnosti.

Katelova teorija o 2 inteligencije:

Fluidna inteligencija je urođena i nezavisna od kulture.
Kristalizovana podrazumeva znanje, veštine koje se stiču. Ona može da raste.

Kulturalna nepristrasnost je važna prilikom kreiranja testova inteligencije. Psihometrijsko

gledište se poistovećuje sa testovima inteligencije. Začetnik merenje inteligencije je Alfred Bine.
Koeficijent inteligencije IQ – kako se računa?
Kako je inteligencija raspoređena u populaciji?

Gausova kriva
Flinov efekat – sposobnost se povećava iz generacije u generaciju. Stimulacija, obrazovanje,
inteligencija, ishrana, zdravstena nega su faktori koji utiču na razvoj sposobnosti.

Sternbergova teorija
Pojedinac će se ili prilagoditi sredini ili će sredinu prilagoditi sebi.

Gardnerova teorija višestrukih inteligencija

On ne pravi razliku između inteligencije i sposobnosti. Bitan je socijalni kontekst. Slučaj
savanata – jedna sposobnost je izražena, druge su ispod proseka.
Profil sposobnosti je bitan! Posmatramo celu osobu.

NASLEĐE vs SREDINA
Inteligencija se može povećavati. Stimulacija utiče na sposobnosti. Geni pružaju mogućnost za
razvoj i unapređenje.
Inkrementalno gledište
Entitetsko gledište

Fransoa Ganje je važan u oblasti istraživanja darovitosti.

MOTIVACIJA I UČENJE

Šta motiviše decu da idu u školu?

zakon druženje
staratelji/roditelji da bi nešto naučili

7
da bi mogli da izaberu zanimanje zato što ih nešto interesuje
zbog ocena
status u društvu
da bi izbegli osudu okoline
pohvala/nagrada

Motivacija je proces koji karakteriše usmerenost ka nekom cilju. Razlikuje se

unutrašnja/intrinzička motivacija i spoljašnja/ekstrinzička motivacija. Za učenje je potrebna i
spoljašnja motivacija. Važno je da postoje obe vrste motivacije. Spoljašnja motivacija može da
održi unutrašnju motivaciju.

①BIHEJVIORISTIČKE TEORIJE
Bihejvioristička teorija motivacije vezuje se za Skinera. Naglašava značaj spoljašnjih događaja i
potkrepljenja za dalje ponašanje.
Da li nagrada uvek pozitivno utiče?
Nagrada ne daje rezultate kada se traže kreativna rešenja i divergentno razmišljanje.

EKONOMIJA ŽETONA: pozitivno potkrepljivanje ponašanja koje se želi učvrstiti. Uključuje:

kalendar za nagrađivanje, dogovor sa detetom oko nagrada. Podrazumeva variranje različitih
nagrada. Deca se uče odlaganju zadovoljstva. Najpogodnija je za decu uzrasta od 5 do 12
godina. Žeton je u ovom slučaju sekundarni potkrepljivač.

②HUMANISTIČKA TEORIJA
Teorija potreba (Abraham Maslov) – ustanovio je univerzalnu hijerarhiju različitih potreba ljudi
koje uslovljavaju pojedinca da ispuni određeni zadatak.

samopotvrđivanje

poštovanje

društvene potrebe

potrebe sigurnosti

fiziološke potrebe

Prema Maslovu cilj je definisanje idealnog JA koje Maslov nije odredio, već je ono individualno.

③KOGNITIVNE TEORIJE
Kognitivne teorije motivacije smatraju da su pojedinci pokrenuti da deluju RAZMIŠLJANJIMA,
UVERENJIMA I ATRIBUCIJAMA. Radi se o načinima na koje objašnjavamo svoje (ne)uspehe.
Učenici pripusuju svoj (ne)uspeh:

8
 o SPOSOBNOSTIMA
o TRUDU
o SREĆI
o TEŽINI ZADATKA

Prema ovoj teoriji najbolje je da neuspeh pripisujemo nedovoljnom trudu.

Kada govorimo o stilovima atribucije razlikuju se FUNKCIONALNI stil i DISFUNKCIONALNI stil

atribucije.
PIGMALION efekat – ako nastavnik ima visoka očekivanja od učenika, više će se posvećivati
učeniku i pružaće mu više podrške.
Neki istraživači govore o usmerenosti nastavnika na visoka očekivanja od odeljenja.
GOLEM efekat – niska očekivanja dovode do niskih postignuća
samoispunjujuće proročanstvo

④SOCIO–KOGNITIVNA TEORIJA (Bandura, Atkinson, Eccles...).

Motivacija zavisi od prisustva 2 elementa:

▫ očekivanje sopstvenog uspeha
▫ stepen vrednovanja ishoda
U sadejstvu oba faktora se razvija motivacija.

⑤SOCIOKULTURALNA TEORIJA (Lave & Wenger)

To što učimo treba da bude sastavni deo našeg identiteta kako bi pojedinac bio motivisan da
uči.

*UČENJE PUTEM OTKRIĆA

Treba doći do velikih pitanja koja su pokretala ljude da se bave istraživanjima.
Napustiti koncepciju predmeta i baviti se fenomenima (Finska)

UPRAVLJANJE ODELJENJEM

Samoostvarujuće proročanstvo – građenje očekivanja unapred

Treba imati visoka očekivanja od svakog učenika.
Homogenost i kohezivnost grupe kao odeljenja su posebno bitni.
Šta se podrazumeva pod disciplinom?
Šta znače konkretne operacije? Deci na ovom stadijumu kognitivnog razvoja potrebne su
konkretne aktivnosti.

Tipovi odnosa među ljudima:

①KOAKCIJA – učenici kao publika
②INTERAKCIJA – nastavnik je prvi među jednakima.

Referentna grupa (vlastita)

9
Tuđa grupa

MORENOV METOD
Sociometrija

Tip upravljanja i produktivnost:

Socio–emocionalni razvoj utiče na produktivnost.
faktori uspešnog rukovođenja

reakciona formacija
Zaključak o statusu Morenovih zahteva.

INKLUZIVNO OBRAZOVANJE

Kako izgleda inkluzivno obrazovanje?

Kriterijumi:
 na koga je usmerena
 postoji saradnja između vršnjaka/bez obzira na uzrast
 usmerenost nastavnika/podržavanje deteta sa POP
 svi u istom prostoru?
 pozitivna emocija

Inkluzija podrazumeva razlike po različitim osnovama. Integracija podrazumeva uključivanje

dece u školski sistem bez menjanja sistema da bi se odgovorilo na njihove potrebe. Kada
govorimo o inkluziji, uzimaju se u obzir potrebe deteta.
Bine-Simonov test inteligencije
Prokrustova postelja
Medicinski model posmatra šta je ono što osoba ne može da uradi. Problem je u pojedincu.
Psihosocijalni model
primarne vs sekundarne posledice
Stavlja se naglasak na barijere i prevazilaženje istih.

Posebne potrebe – dodatna podrška

NASTAVA ZASNOVANA NA JEDNAKOSTI:

①jednakost u tretmanu
②jednakost u prilikama
Obezbediti jednaku podršku svakom učeniku.

PREDRASUDE O UČENICIMA IZ MARGINALIZOVANIH GRUPA

Predrasude su generalizovani stavovi.

Kako zamišljamo određenu grupu – kognitivne šeme.

10
Stereotipi su funkcionalni mehanizmi koji nam pomažu da se snađemo u svetu. Imaju adaptivnu
funkciju. Stereotipi mogu biti pozitivni i negativni.
DVODIMENZIONALNI MODEL SADRŽAJA:
topli vs hladni
kompetentni vs nekompetentni

VISOKA TOPLINA

sažaljenje divljenje

NISKA KOMPETENTNOST VISOKA KOMPETENTNOST

prezir zavist

NISKA TOPLINA

11