Методологија историје уметности

кратке дефиниције метода

Дефиниције метода, укратко (шта се посматра у ликовном делу, и са чиме се то доводи

у везу; другим речима: који елемент ликовног дела се посматра, и са којим спољним
утицајем се доводи у везу; природа ове везе је најчешће узрочно-последична, при чему
спољни чинилац утиче на настанак, облик и развој одређеног елемента ликовног дела,
али није искључен ни утицај у другом смеру - од ликовног дела ка спољним
околностима).

За детаље о методима (њиховом настанку, именовању, развоју, главним

представницима, пријему у струци, примени, могућнoстима, проблемима примене...)
прочитати скрипта.

Фактографски метод: у ликовном делу се посматрају "чињенице" и доводе у везу са

другим чињеницама, при чему се уређују и класификују, одговарајући на питања "ко",
"шта", "где", "када", "колико". Голдшмит.

Културолошки метод: у ликовном делу се посматрају разни елементи појединачно,

или се посматра дело у целини, или група дела (опус уметника; уметност читавог
периода) и доводе се у везу са културом (односно деловима културе) датог периода.
Буркхарт, Тен и Дворжак.

Атрибуциони метод: у ликовном делу се посматрају "карактеристичне форме" и

доводе у везу са "радом руке" уметника; рад руке се доводи у везу са "несвесним" у
личности уметника. У проширеној варијанти атрибуционог метода, у ликовном делу се
посматрају карактеристичне форме и сви остали ликовни елементи (боја,
композиција...мотиви) који заједно чине уметников ликовни "рукопис", ликовни
"језик" или ликовни "исказ", и доводе се у везу са личношћу уметника (под
личношћу се може подразумевати све, од особина личности до личне културе). Морели
и Беренсон.

Иконографски метод: у ликовном делу се посматрају приказани предмети (најчешће,

а ређе и неки од ликовних елемената), и доводе се у везу са текстом; под текстом се
може подразумевати митолошки, религијски, књижевни, политички... текст.
Винкелман и Шпрингер.

Иконолошки метод примењује се у три фазе или корака:

1) у предиконографској фази, у ликовном делу се посматрају формални елементи и

доводе се у везу са начином ликовног обликовања уметника, уметничког периода или
медија (као "коректив" користи се историја стила) па се на тој основи препознају
приказани мотиви;

2) у иконографској фази, у ликовном делу се посматрају мотиви добијени у

претходној фази и доводе се у везу са текстом (као "коректив" користи се историја
иконографских типова) па се препознају ликови или тема;

3) у иконолошкој фази, у ликовном делу се посматрају ликови или тема и доводе у

везу са стањем и тенденцијама у култури дате епохе (као "коректив" користи се
историја културе), чиме се стиже до разумевања суштинског значења датог ликовног
дела.

Варбург и Пановски.

Три сродна метода у којима се ликовно дело доводи у везу са другим ликовним
делом или делима: метод група, упоредни метод, метод низова. Разлика је у томе да ли
се дела посматрају у истом времену и простору, или не.

Метод група: у ликовном делу се посматрају углавном формални елементи или

карактеристични мотиви и доводе се у везу са осталим делима из истог времена и
простора. Ренак.

Упоредни метод: у ликовном делу (или уметности неког периода) посматрају се разни
елементи и доводе се у везу са истим таквим елементима у другом уметничком делу
(или другој уметности), могуће из другог времена или другог простора; при томе се
откривају 1) међусобни утицаји, или 2) заједнички извори, који утичу на оба дела, или
3) неки општи принцип под којим су оба ликовна дела настала. Штриговски.

Метод низова: у ликовном делу се посматра неки од елемената или принцип његове
израде, и доводи се у везу са истим елементом у делима из различитих времена и
простора, која по тој основи заједно чине јединствен низ (ланац). Џенсон.