преживео битку. Желео је да после Лазареве погибије преузме власт у Србији.

Кнегиња
Милица се томе одлучно успротивила. Можда у тој његовој прекомерној жељи за влашћу
треба тражити узроке нетрпељивости народа према њему.

и
И Ч К к ут а
АТ
Гласови

к
ГР А М
Говор је основни начин споразумевања међу људима. Говором човек преноси своје
мисли, осећања и остале информације другим људима.

Процес настајања говора је изузетно сложен. Пре него што нешто изговоримо, не-
опходно је да се у нашем мозгу створи слика садржаја који треба изговорити. Потом се
покреће низ нервних активности које треба да припреме наш артикулациони говорни
апарат (покретање језика, усана, гласних жица) како би коначни резултат тог процеса био
звучни талас који садржи информацију.

Глас (фонема) је најмања говорна јединица. Део науке о језику који изучава гласове
и гласовне промене назива се фонетика. Удруживањем и комбиновањем више гласова
настају речи. Сам глас нема значење, осим неких предлога и везника (о, у, а, и), али може
да промени значење неке речи (пуст/прст).

Знакови у писању којима се бележе гласови називају се слова. У нашем језику има 30
гласова и сваки од њих обележава се једним словом. Наше писмо, дакле, има 30 слова,
колико има гласова у језику, и зато се наш правопис назива фонетски. (У неким језицима
један глас се обележава са више слова, нпр. у енглеском.)
Гласови се стварају у говорном апарату човека када ваздух који струји из плућа
пролази кроз душник, грло, усну дупљу или носну шупљину. Да би лакше разумео/ла
како настаје глас, помоћи ће ти цртеж на коме су приказани говорни органи.

Говорни органи 9 7
1. плућа и дијафрагма 6
12
2. душник
3. гркљан 8 5
13
4. гласнице (гласне жице) 14 4
5. ресица 3
6. задње, меко непце 11
10
7. предње, тврдо непце
8. носна шупљина (дупља) 2
9. усна шупљина (дупља)
10. језик
11. доњи зуби
12. горњи зуби
13. горња усна 1
14. доња усна

Када човек издише, ваздух (ваздушна струја) из плућа пролази кроз душник до гр-
кљана где се налазе гласне жице. Када су гласне жице затегнуте, приликом прола-
ска ваздушне струје, оне трепере и производе звук. Тако настају звучни гласови.
15
 Када су гласне жице опуштене, ваздушна струја пролази не изазивајући њихово
треперење. Тако настају безвучни гласови. Ваздух затим долази у носну и усну дупљу
у којима се гласови обликују. За обликовање појединих гласова пресудан је положај је-
зика према другим говорним органима: предње и задње непце, алвеоле (лежиште зуба у
вилици), зуби и усне.

так за радо Говорни органи деле се у три групе.

Ку з
1. група: плућа, трбушни мишићи, дијафрагма и душник.
на
ле

Плућа служе за скупљање ваздуха; трбушни мишићи и дијафрагма

истискују ваздух; душник потискује ваздух.
2. група: гласне жице, језик, задње и предње непце, алвеоле, зуби и усне.
Треперењем гласних жица, покретањем језика и усана производи се глас;
алвеоле, зуби и непце су препреке за стварање гласова.
3. група: ждреона, усна и носна дупља.
Појачавају гласове и дају им тон и боју, они су резонатори.

Подела гласова
Пробај да прво удахнеш, а потом издахнеш ваздух. Прати његово кретање. Изговарај
гласове К, Н, Т, М, Р, А.
Примећујеш да при изговору неких гласова ваздушна струја наилази на препреке,
потпуне или делимичне. Који су то гласови? Да ли при изговору гласа А ваздушна струја
наилази на препреку?
На основу положаја говорних органа и препрека које стварају, гласови се деле на са-
могласнике (вокале), сугласнике (консонанте) и сонанте.

САМОГЛАСНИЦИ (вокали) СУГЛАСНИЦИ (консонанти)

 аздушна струја не наилази на

В Ваздушна струја наилази на
препреку. Покреће гласне жице,
оне трепере.
Чују се као тонови.
Носиоци су слога.
Изразито су звучни.
Има их пет (а, е, и, о, у).
препреку коју стварају говорни
органи.
Чују се као шумови (зато се још
називају и шумни гласови).
Они су локализовани гласови
(зна им се место настанка).
Неки гласови су звучни, неки
безвучни.
Има их седамнаест.

Посебну групу гласова чине сонанти (гласници).

 о неким својствима слични су самогласницима.

П
Сви су звучни.
При њиховом изговору ваздушна струја наилази на слабу препреку,
што их сврстава у сугласнике.
Сонанти су: Љ, Ј, В, Л, М, Њ, Р, Н.
16
 Ц ОМ Д О З
ЧИ
Да лакше упамтиш ове гласове, научи реченицу у којој почетна слова дају сонанте:

Н
П РЕ

АЊА
Љубав је веома лепа, мада њена рана није.

Један од најтемељитије проучених облика животињског „разговора” јесте плес који так за радо
Ку з
изводи пчела када се врати у кошницу. Тим плесом она преноси прецизну информацију

на
о извору и количини хране коју је открила. Плес се састоји од неколико врста покрета. У

ле
„кружном плесу”, који се изводи када је извор хране у близини кошнице, пчела се креће
у круговима наизменично слева надесно. Када је извор хране удаљен, пчела се креће
праволинијски, клатећи стомак (абдомен) с једне на другу страну, а затим се враћа на
почетну тачку. Права линија указује на правац у којем се налази храна, живост игре озна-
чава количину пронађене хране, а темпо игре даје информацију о удаљености извора.

Дејвид Кристал, Кембричка енциклопедија језика

1) Од датог низа слова покушај да направиш најкраћу и најдужу реч. В ЕЖ Б А Њ

ЗА Е

Л В О Б Л Г А С И

2) Вежбање за цело одељење. Нека вам наставник/ица помогне да се поделите у групе.

Задатак групе је да сваки њен члан изговори по један глас, али тако да се изговарањем
гласова сачини смислена реч. Победник је она група која је саставила најдужу реч.

У Радној свесци, на стр. 36, уради вежбања.

17