Blitva (Beta vulgaris var cicla),

Dvogodi�nja povrtarska kultura, srodnica spanaca, uzgaja se zbog

izuzetno hranljivog li�ca. Ova povrtarska biljka izuzetno je
delotvorna za podizanje imuniteta, a predstavlja i savr�eni diuretik.

Spada u niskokaloricne namirnice, kao i svo lisnato povrce.

Smatra se idealnom namirnicom za odr�avanje telesne te�ine.

U tom smislu najbolja je spremljena sa krompirom i limunovim

sokom kao zacinom, koji organizmu obezbeduje i zavidne kolicine
vitamina C. Blitva je takode izuzetno bogata vitaminom C, ali
i B, kao i karotinom. Izuzetno je bogata i magnezijumom, gvo�dem,
kalijumom, kalcijumom i manganom, a poseduje i zavidnu kolicinu
ugljenih hidrata, proteina, celuloze, biljnih ulja.

Celulozna vlakna su va�na jer za sebe vezuju vi�ak vode i otrovne

sastojke, ubrzavaju prolaz hrane kroz creva, otklanjajuci crevne
i tegobe uop�te prilikom varenja. Ugljeni hidrati veoma su va�ni
za mozak i celukupni nervi sistem.

Zato je ova namirnica izuzetno zahvalna za otklanjanje nervoze i

jacanje koncentracije. Osim toga, jaca krv delujuci na stvaranje
crvenih krvnih zrnaca, jaca kosti i �titi kompletnu sluzoko�u tela.

Kultivisane su dve vrste blitve, a lepeza jela koja mogu da se naprave znatno je
�ira nego od spanaca.
U stvari, od blitve mogu da se naprave sva jela kao od spanaca, dok od spanaca ne
mogu. Lisnata blitva
ima �iroke i krupne mesnate listove u obliku �ra�cupanih�glavica ili rozeta sa vrlo
malom stabljikom.
Priprema se slicno spanacu, kuvana i pome�ana sa krompirom i zacinjena hladnim
uljem. Dok je sasvim
mlada mo�e da se priprema i kao salata. Izuzetno je prikladna za punjenje i
savijanje sarmica u raznim
kombinacijama. Ali, i kao dodatak jelima sa testom, poput raznih pita, savijaca,
torti. Rebrasta blitva
se razlikuje po veoma razvijenoj, socnoj i mesnatoj stabljici, odnosno peteljci,
�ute, zelene ili
crvene boje. Zbog nedovoljne upucenosti domacice cesto prave gre�ku, misleci da je
blitva sa zadebljalom
stabljikom stara, odrvenela i da nije za upotrebu. A ba� naprotiv, debela, socna i
mesnata peteljka
kuva se i pece, vezana u snopice kao �pargla ili praziluk, a onda se na kraju
preliva razlicitim sosovima.
Blitva je veoma zasitna jer dugo ostaje u organima za varenje. Da bi covek bio
miran, i bez napada
gladi najmanje pet sati, dovoljno je da svakoga dana unese izmedu 150 i 200 grama
blitve.
U narodnoj medicini listovi blitve koriste se za oblaganje rana i cireva, a corbice
se daju onima
koji boluju od upale be�ike i bubrega. Obarena blitva sa naseckanim belim lukom
koristi se kao antibiotik,
a ako se doda i per�un, pospe�uje izlucivanje mokrace i cisti krv.