Српска политичка мисао

бр.1-41996. стр 207-222

УДК 323.1: 321.74
анр, примљено 1. 3. 1996.

Милан Субоiiiиli
Институт за филозофију и друштвену теорију
Београд

"НАЦИОНАЛ-БОЉШЕВИЗАМ":
ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ПОЈМА*

1.
Попут Алисе у Земљи иза 02ледала, друштвена теорија се суочава
са проблемом именовања многобројних политичких и социјалних
феномена у земљама посткомунистичких "чуда". И у самом појму
"посткомунизама", као и његовом дескриптивном синониму ("друштво
у транзицији"), очуван је, без обзира на широку употребу, елемент
провизорности који је садржан у чињеници да је његово увођење пре
последица недостатака до сада коришhене типологије друштава него
позитивно формулисаног и јасно дефинисаног сазнајног садржаја.
Семантичка збрка језика посткомунистичке политике одражава и
истовремено увећава метеж у самој стварности. Шта је са уобичајеним
значењима речи када лартија, попут оне коју у Русији предводи Жи­
риновски себе означава "либерално-демократском", када се "комунисти"
залажу за тржишну привреду, "демократе" одбацују важност изборне
процедуре, а "либерали" траже снажну државну контролу и социјалну
сигурност? Традиционална подела политичког простора на "левицу" и
"десницу" није од велике помоhи истраживачима узавреле политичке
сцене посткомунизма коју, поред осталог, насељавају и бастарди попут
"демократског фашизма" или "национал-бољшевизма". Мада, на IIрВИ
поглед, представљају добре примере оксиморонских синтагми, оба ова
појма су у оптицају у текућем IIОЛИТИЧКОМ животу Русије. "Демо-

Овај чланак је део ауторовог рада у оквиру истраживачке теме "Руска идеја у
контексту кризе посткомунистичког ИДЦlТитета", на пројекту Института за
филозофију и друштвену теорију ("Индивидуални и колективни идентитет у
ПОСТКОМУНИЗМУ"), који финансира МИНИСТ<1РСТВО за науку и технологију Републике
Србије.

207
 1 - 4II996 Милан

фашизмом" се, у језику противника реформистичке политике руског·

"демократског блока", означавају погубне ("фашистичке") последице
наглих промена у Русији које, уз демократску реторику, бивају спрово­
ђене "одозго", од стране ауторитарне власти која не води рачуна о
"национално-државним интересима". Сдруге стране, "национал-бољше­
визам" се широко користи као ознака коалиционог савеза "комуниста" и
"националиста" ("национал-патриотски блок") који се, у име носталгичне
вере у некадашњу Империју, супротстављају неопходној модернизацији
Русије. Али, независно од догађаја у Русији, синтагма "национал-бољ­
шевизам" је последњих гоцина уведена и у Домаhи ПОЛИТИЧКИ речник.
"Национал-бољшевизмом" се у једном делу наше политичке публи­
цистике означавају оне карактеристике политичког режима у Србији по
којима се он тумачи као резултат владавине трансформисане кому­
нистичке партије на челу са С. Милошевиhем која је, задржавајуhи своју
"бољшевичку природу" (пре свега, организацију, ауторитарност и ма­
теријална средства), искористила националну реторику и политичку
енергију маса ради опстанка и учвршhавања своје власти. Дакле, у
домаЬој употреби статус ове синтагме је, пре свега, ПQЛСМИЧКИ - она се
користи у склопу две полемичке стратегије којима се оспорава било
"истински национална", било "демократска" легитимација актуелне
власти.

Прва критичка стратегија, коју можемо условно назвати "нацио­

налном", тежиште ставља на уверење о "бољшевизму" постојеhе власти
у Србији, док њен "национални" квалификатив оцењује као резултат
идеолошке манипулације. Највеhи број политичких актера који су
употребљавали на овај начин синтагму "национал-бољшевизам" кри­
тиковао је режим сматрајуhи управо себе истинским (а не прикривено
бољшевичким) заступницима националних интереса. Другим речима,
"бољшевизам" владајуhе странке је, по овим критичарима, дисква­
лификује у во!јењу "националних послова", те "национал-бољшевизам"
је, управо због континуитета бољшевичког наслеђа, лажни, неутемељени
национализам. Тактички се слажуhи са неким потезима власти, ова
критика је стално истицала "бољшевизам" као лимитирајуhи фактор
радикалнијим и коначним решењима отвореног "националног питања".
Такође, она је истицала да ће у ситуацијама у којима ће режим морати да
бира између своје националне легитимације и бољшевичког концепта
власти, избор увек бити у корист овога другог.
Друга, често коришhена критичка стратегија се базирала на
критици "национализма" као оног пресудног фактора који је продужио
живот и улио нову снагу режиму који је свуда од историје осуђен на
пропаст. Заступници "грађанске" реконструкције режима су у на­
ционалним енергијама које је стари режим мобилисао видели свога
главног противника: МилошеВИћ и његов комунистички апарат су били
само корисници једне историјске снаге која је актуализована независно
од њихових творачких моhи. Отуда, у оквиру ове стратегије, оштрица

208
"Нацuонал-БОЉUlевuза.м. ": ЙРUЛО2 uciZiopuju йо/иа

критике "национал-бољшевизма" је управљана у правцу националне

интелигенције која је, као колектор и артикулатор националистичких
енергија маса, допринела етаблирању режима. Најкраће речено, кри­
тикујуhи Милошевиhа, критиковане су две симболичке фигуре које су
му, по мишљењу критичара, стајале у залеђини - фигуре Учитеља (ин­
ституционално - САНУ) и Попа (СПЦ) као два традиционална фор­
мативна фактора националне свести.
Заједнички елемент обема скицираним критичким стра:тегијама
је негативна конотација садржана у појму "национал-бољшевизам":
вредности, циљеви и практичке последице ових стратегија су у СВИМ
другим аспектима различите. У оба случаја "национал-бољшевизам" је
полемички појам: он фигурира само у оквиру политичке критике. Изван
критичког дискурса он је "празно место" у које уписујемо значења које
му дајемо зависно од социјално-политичког контекста. За ЧВРШћУ КОI!­
цептуалну "попуну" ове "празнине", (то је теза коју желим да форму­
лишем), морамо се вратити историји - како историји самог појма, тако и
историјском истраживању контекста његовог настанка. Тиме, не тврдим
да ће наша употреба овога појма добити ЧВРШћИ и обавезујуhи садржај -
већ само да ће богатство његовог значења можда бити подстицајно не
само за полемичке, већ и строжије, аналитичке сврхе.

2.
Замршена историја појма почиње његовим увођењем у оптицај
након Првог светског рата: његово "родно место" је Немачка, а аутор
синтагме је, по свој прилици, Карл Радек (Агурский, 1980:62). Синтагма
је формулисана као полемички појам - употребљена је у Радековој
критици "Комунистичке радничке партије Немачке" коју су у Хамбургу,
крајем 1918. г., основали Х. Лауфенберг (Lallfenberg) и Ф. Волфхајм
(Wolffueim), једне од многих фракционашки супротстављених КОМУ­
нистичких група која се, да би се разликовала од главног тока немачког
комунистичког покрета, обично назива "хамбуршка"l. НајкраЬе форму­
лисан идеолоПlКИ кредо ове групе се своди на позив за уједињењем свих

Radek Кагl, "Оје aus\vartige Po!itik des deutschen Коmпшпis!nus und der Hambllrger
паtiопаlе Bolschevistrlus", Die lntemationale, 1919, Но 1, Критика "хамбуршке групе"
(формулисана у компликованом контексту фракционашких сукоба немачких
КОМУНИСl'.а) није сметала Радеку да се четири године касније, у другом социјалном
и ПОЛИТИ'lКОМ контексту, и сам заложи за сарадњу комуниста и немачке екстремне

деснице! ПОВОДОМ немира у Руру и смрти Лса Шлагетера (Sch!agetcr), официра

Фрајкорпса који је ОД нациста слављен као наЦионални херој и мученик, Радек је
подржао принцип који је одбацио 1919: заједничко противљење страној (фран­
цуској) окупацији Рура треба да привремено надвлада разлике комуниста и на­
ционалиста' (нациста). Радек је у свом тексту посвеhеном Шлагетеру нап'исао да
је он био "одважан и храбар војник контрареволуције и да, као такав, заслужује
да прими ИСТИ!l~КО признаље од нас, војника револуције"! (Цит. према: Lerner, 1970:
120)

209
СЛМ, 1 - 411996 Милан СубоiПuh

немачких националних снага ПОД заставом комунистичке партије у борби·

против империјализма Антанте. Ова стратегија је формулисана у
атмосфери ратног пораза и националног понижеља Немачке. Пошто је
комунизам представљао политички пројект радикално супротстављен
победничком, западно~европском капитализму, он је могао бити
привлачан и за немачке десне, националне политичке групације. Кри­
тикујуhи овај ПQЛИТИЧКИ пројект као некомунистички, Раде к га је назвао
"национал-бољшевизмом", а Лељин је тај појам преузео и користио у
свом познатом раду Дечuја болесш левичарсшва у комунизму (1920).
Идеју о ствараљу блока са немачком буржоазијом за рат против Антанте
Лељин је окарак'герисао као једну ОД "невероватних бесмислица
националног бољшевизма" (Лењин, 1976: 172-173)
Случај Немачке комунистичке радничке партије представља само
епизоду у историји појма "национал-бољшевизма". Љегова широка рас­
прострањеност, ствараље и разрада идеолошког садржаја који се њиме
означава, дело је једног дела "првог таласа" руске емиграције. Под појмом
"нацио'нал-бољшевизма" се у литератури, пре свега, подразумева систем
идеолошко-политичких погледа које је формулисао Николај Устрјалов
(Н. Устрялов) са групом истомишљеника који су у Прагу, почетком 1921.
године, штампали зборник радова Промена йушоказа (Смена вех).
Политички покрет настао ннституционализацијом ове групе руских
емиграната обично се, према самом Зборнику, назива "сменовеховстIЗО",
а скуп њеГQВИХ идеолошких и политичких увереља "национал-бољ­
шевизмом".
Николај Васиљевнч Устрјалов (1890-1938) је био најистакнутија
фигура еменовеховског покрета руске емиграције и творац идеологије
"национал-бољшевизма". Ро!)ен у Москви, Уетрјалоа је завршио студије
историје и започео универзитетску каријеру непосредно пре Бољшевичке
револуције. Као активни члан Конституционално-демократске партије
(кадета), Устрјалов се током грађанског рата обрео при Колчакоаом
шта бу у Сибиру где је предводио Источни комитет кадетске партије.
Након пораза Колчакове армије, у јануару 1920. године, Устрјалов је
емигрирао у Харбин (Манџурија) где је објављивао политичке текстове
у локалним емигрантским новинама и држао предавања на руском

емигрантском институту. Одмах након доласку у Харбин, Устрјалов је

објавио чланак под речитим насповом "Прелом" (1. II 1920.) који је он
сам сматрао "почетком национал-бољшевизма" и у коме је белу еми­
грацију поза ао да, у светлу свог пораза у гра!)анском рату, "истнну, без·
обзира каква је, погледа у очи" (Устрялов, 1927: 4). Граl)ански рат је још
трајао кадаје 15.Х 1920. године Устрјалов у писму П. Струвеу (П. Сгруве),
свом професору и најутицајннјем лидеру кадета који се налазио на Криму
у влади белог генерала Врангела, послао писмо у коме га обавештава да
је "заузео позицију ... национал бољшевизма (корuиШења бољшевизма за
националне циљеве - у оном смислу у коме су неки људи !ј савременој
Немачкој тако!)е изразили ТО становиште)" (цит. према: BfirbaIlk, 1986,

210
"НаЦllонал-бољшевuзам "; ЙРUЛО2 историји йојма

309). Истог месеца, Устрјалов је у Харбину штампао књигу У борби за .

Русију (В борьбе за Россию) у којој је сакупио своје чланке који до­
кументују и објашљавају промену његове политичке позиције. Чиљеница
удаљености Устрјалова од главних центара политичког живота руске
емиграције (Праг, Берлин, Париз) утицала је на његову маргинализацију
све док љегови погледи на Бољшевичку револуцију нису нашли
заступнике и популаризаторе у Европи. Већ почетком 1921. године
Устрјалов није био "усамљеник из Харбина" - његови ставови наилазе
на подршку групе емиграната који су, попут њега, били интелектуалци,
истакнути чланови партије кадета, активни антибољшевици у грађанском
рату и који су, након политичког и војног пораза, своју позицију
формулисали у зборнику радова Смена вех 2 Већ својим насловом, овај
зборник је садржавао директну алузију на БеХll (Пушокази), славни
зборник радова о руској интелигенцији из 1909. године у коме је руска
интелигенција позвана да се окрене себи и да се, изван сфере социјалног
ангажмана, посвети духовном усавршавању. Са истом радикалношhу
којом су се аутори Пушоказа супротставили дотадашљој руској ин­
телектуалној традицији, "сменовеховци" су позвали на промену "по­
литичког курса" руске емиграције - по њима, уместо планова и снова о
грађанском рату и рестаурацији старог поретка, емиграција треба да
"пође у Каносу", тј. да се покаје и помири са бољшевичким режимом 3
Ова политичка порука је била заснована на анализи тока и смисла Бољ­
шевичке револуције, као и на оцени грађанског рата и политике по­
ражеllИХ "белих" емигрантских група.
Становиште Устрјалова и његових "сменовеховских" истоми­
шљеника је било засновано на свести о коначном поразу белих снага у
грађанском рату: "Ми смо побеђени и то не само у локалним оквирима,
већ у сверуским размерама ... Обелодањује се са беспоштедном јасношћу
да је пут оружане борбе против револуције бесплодан, неуспешан пут.
Живот гаје оповргао и сада ... се то мора признати" (Устрялов, 1927: 3-4).
Ово признање пораза и одустајање од даље борбе и планова о побе­
ДОIIОСНОМ повратку у Русију је, истовремено Зllачило и уверење о

Поред Устрјалова, у зборнику су објавили своје радове следеhи аутори: Бобришhев­

Пущкин (А В. Бобрищев-Пушкин)· адвокат, који је заузимао важан положај КОД
Деникина; С. Лукјапов СС С. ЛУКЬЯНОВ) - професор, један ОД организатора
аптибољшеВИ<IКОГ устанка у Јарославу; Ј. Потехин (Ю. Н. Потехин) - активан у
Колчаковој армији; Н. Градулескул (Н. А. ГрадеСКУll) - професор, члан ЦК кадета;
Ј. Кључников (10. В. КЛЮЧНИКОВ) - професор, кадеl', МИllистар иностраних послова
у влади Колчака; с. Чахотин (С С. Чахотин) - професор, кадет, активан у
добровољачкој армији ген. Алексејева.

По речима С. Чахотина у чијем члан ку "в Каноссу" је најјасније формулисана

порука смеповеховаца - "Ми се сада не бојимо да кажемо: Идемо у Каносу! Нисмо
били у праву, погрешили смо. Не бојимо се отворено, за себе и друге, то лризнати. ..
ДогаЬаји су нам IЮКEIЗ,lЛИ да смо поrpешили, да је наш пут водио у rюгреЦIlЮМ
правцу. Сазнавши то, увидевши шта од пас захтевају интереси домовине, спремни
смо да схватимо нашу грешку и да променимо наш пут", (с. Чахотин, 1921: 73 -74)

211
 СЛМ, 1 ,411996 Милан СубоiUuћ

недостацима свих (поражених) дореволуционарних политичких пројеката

у чију се реактуализацију уздала емиграција. Емигрантске партије су
немоhни "штабови без армија" и, по речима Чахотина, сменовеховци су
"дубоко убеђени да у околностима радикално измењене политичке
ситуације, све партијске групе дореволуционарног доба и првих година
револуције одлазе у архив историје, ти живи анахронизми lIроживљавају
последње године у круговима емиграције" (Чахотин, 1921: 79). Ослањање
емиграције на ПОМОћ европских "савезника" губи из вида да, по мишљељу
сменовеховаца, европске државе у трагедији Русије виде само сопствену
шансу за комадаље МОћне Империје, 'lј. да су оне руковођене сопственим,
а не руским националним интересима. Потврду за то Устрјалов налази у
чињеници да након неуспеха стране шпервенције' и консолидације ссср­
а, бољшевици у међународним односима постају респектабилан парт­
нер зап,адних влада, упркос ЊИХОВОМ идеолошком непријатељству и ceH~
тименталним декларацијама о подршци "белој Русији". Бољшсвици су,
уз подршку веhине народа, из грађанског рата изашли као победници, а
у међународним односима, код некадашњих западних савезника, они
изазивају страх и, самим тим, респект - међународна улога и прсстиж
бољшевичке Русије стално расте. У светлу тих чиљеница, сменовеховци
су закључили да је "патриотски дуг руске интелигенције одрицаље од
оружане борбе Иј више од тога, да патриотизам налаже супротстављање
сваком I10кушају да се у име те борбе још више дезорганизује и растура
наша домовина" (Чахотин, 1921: 71).
Сменовеховство је садржавало нешто више од пуког "капи­
туланства" за који је оптуживан од стране највећег дела руске емиграције.
Политичка "помиритељска" тактика је била заснована на хегелијанском
уверењу Устрјалова по коме "дијалектика историје" од бољшевизма са
његовом интернационалис'Гичком идеологијом може начинити оруђе
националне обнове оне "једине и недељиве" Русијс коју саљају бели
емигранти. По Устрјалову, "хировита дијалектика историје је совјетској
власти са њеном интернационалистичком идеологијом неочекивано
доделила улогу националног фактора савременог руског Ж;ИВО'1'а, онда
када је наш национализам, оставши непоколебив у принципу, у пракси
изгубио сјај и потамнео услед својих хроничних алијанси и компромиса

Емигрантски планови о страној интервенцији претварају грађ,шски рат у коме

свако бира једну од међусобно (идеолоwки, ПОЈ1ИТИЧКИ) сукобљених страна у
међународни сукоб у коме је на једној страни Русија (без обзира ко њоме влада), а
на другој страни интервенционистичке снаге. Beh 4. 5. 1920. Устрјалов пище да
"сада нема више избора између два табора у Русији - сада се мора бирати изыеђу
Русије и странаца" (Устрялов, 1927: 14). Другим речима, патриотски разлози
налажу помиреље са бољшевицима у случају стране интервенције. Супротан став
је формулисао емигрантски писац М. Арцибашев (М. П. Арцыбащев) тврдеhи ди
"ако Русија не може бити спашеilа другим путем осим помирељем са бољшеВИЦИМ(I.
онда она и нс заслужује спасеље - нека ПРОП<1Дне Т<1ј духовно изопачен народ и
нека то место буде пусто! (Цит. према: Квакин, 1994: 32).

212
"НаЩlонал~б()Љlllевllзам "; прилог исГйОРlIјll Пој.ма

са такозваним 'савезницима'." (Устрялов, 1927: 4) Лукавством историјског

ума, у дијалектичком обрту, Устрјалов показује да бољшевици, са својом
интернационалистичком идеологијом и политиком, несвесно остварују
руске националне циљеве, док бела емиграција, уз сав свој национализам,
постиже само антинационалне резултате! Доказ за то он види у чиљеници
успеха бољшевика у успостављању територијалне целовитости Руске
империје. Стварање Русије (под именом СССР-а) као велике,јединствене
државе представља примарни политички циљ који је независан од љеног
унутрашњег уређења. (Јер, по Устрјалову, тип власти је од секундарне
важности у односу на територијалну целовитост државе: Рим остаје Рим
и када њиме владају императори и када то чине републиканци). Својом
државотворношhу бољшевици су доказали да су политичка снага која је
способна да укине анархију, спречи сепаратистичке покрете неруских
националности и очува целовитост земље, те им се мора признати да

репрезентују нацнонално-државни интерес. Теза о легитимности бољ­

шевичке владавине са становишта националног интереса је последица
Устрјаловљевог тумачеља национализма по коме он, пре свега, има
значење "територијално-државног" питања: "у његовој интерпретацији
национализам нема духовно или идеолошко оправдаље ... Устрјалов се
не по:!Ива на православље, руску културу, историју или нацију - мера и
циљ националне снаге је шерuшорuја"5 (ВшЬаnk, 1986: 226).
Основни мотив борбе белих снага против бољшепичке власти је
било уверење да бољшевици издају и деструишу руске националне
интересе - комунистички интернационалисти су срушили државу, разбили
армију, склопили срамни мир и погазили традиционалне вредности руског
друштва. Али, из грађанског рата настала је снажна Црвена армија,
успостављена је нова централизована држава која је самосталност делова
бивше Империје свела на идеолошку илузију. Тиме је, по мишљељу
Устрјалова, главни (национални) разлог супротстављаља бољшевицима
престао да важи - заговорници обнављаља грађанског рата се не могу
више позивати на национални, већ на спој, посебан, слојио-класни
интерес. Како је за Устјалова од примарне важности само постојање
снажне власти на целовитој државној територији, а не и социјална
природа те власти и њен политички облик, онда је љегов закључак о
патриотској дужности помнрења са бољшевицима сасвим оправдан.
Свако ко дели са Устрјаловим "територијални национализам" може
оспоравати љегов закључак само ако је у стаљу да покаже постојање
оне политичке снаге у Русији која би заменила бољшсвике и, истовремено,
успела да очува (или увећа) територијалну целовитост Русије и спречи
анархију, тј. да сачува државу. Таква политичка снага у Русији, по

у чланку "Логика национализма" (В борбе за РОССIIIО), Устрјалов пише да је

"териториј<\ најсуштинскија и највреднија компонента духа ДРЖ<lве", те да "сваки
наЦНОН<1Лизам, ако је озбиљан, мора. пре свега, бити 'топоr'рафски"'. (Цит. према:
ВщЪаnk. 1986: 226).

213
 СПМ, 1 ·411996 МUЛ(lf'{. Cy6oil1l1h

мишљењу Устрјалова, не постоји. Они који се уздају у сељачке и радничке'

побуне (нпр. Кронштат), као присталице девизе "што горе то боље", губе
из вида да су резултати таквих побуна погубни за државу јер представљају
типично руски бунт (рјазановштину) који резултује свеопштом анархијом.
Интелектуалци који призивају такве побуне су, по Устрјалову, попут
"источњачких магова који су способни да пусте дух из боце, али не и да
га контролишу", па :љихова Qчскивања не треба сматрати патриотским.
Ако унутар Русије нема организованих политичких снага које би рушећи
бољшевизам очувале државу, онда је јасно да изван Русије бела
емиграција зависи од стране интервенције која, [10 дефиницији, не може
бити руковођена руским националним интересима. На основу изложеног,
Устрјалов ће закључити да управо патриотски разлози и национални
мотиви по којима је "прво и нај важније окупљање, поновно усгюстављање
Русије као велике и јединствене државе" налажу помирење и сарадњу са
бољшевнцима који су једина реална снага способна да оствари велико
"наI.Щ9нално дело", У остварењу тог дела интернационалистичка
идеологија бољшевизма може бити само од помоhи - са својим апеЛQ­
вањем на међународну радничку солидарност и одбрану "прве земље
социјализма", пролетерски интернационализам може постати "из­
ванредно оруђе руске међународне политике", тј. Коминтерна може бити
инструментализована за остварење руских државних интереса.

УВИД у "лукавство ума" историје која интернационалистички бољ­

шевизам претвара у ору!)е остварење руског националног интереса не
значи прихватање комунистичких вредности и уверења. Устрјалов је,
попут осталих сменовеховаца, убеђени антикомуниста који у бољшевизму
види, у датој историјској ситуацији, само једино расположиво погодно
средство за остварења руских националних циљева, (1 Комунизам са
идејама о једнакости, новим економским устројством друштва, интер·
националистичком вером и атеИСТИЧКQМ праксом, представља идеологију
коју Устрјалов разликује од бољшевичке државне власти. Насупрот
изворном револуционарном комунистичком фанатизму, пред бољ·
шевицима је период дуготрајне еволуције која ће их, ако желе да задрже
политичку власт, присиљавати на компромисе и напуштање почетног

"комунистичког пројекта. Веома рано, већ у првом тексту објављеном у

емиграцији, Устрјалов предвиђа да ће бољшевизам "еволутивно иживети
себе у економској сфери" (Устрялов, 1927: 5). Он, пре увођења НЕП·а,

П. Савицки (Савицкий), руски емигрант и оснивач евроа:шјства, који је делио

"национал-бољшевичко" становищте Устрјалова и бранио га од Струвеових
напада, јасно је формулисао стриктно инструменталну вредност бољщевизма:
"Што се мене лично тиче, хтео бих да приметим да сам увек одбацивао, те да и
сада у потпуности одбацујем не само комунизам, већ и сваки социјализам, без
обзира у ком облику и У каквим бојама би се оп испољавао. И без обзира на то. ја
сам СКЛОН да повезујем будуhност Русије са будуhнощhу Совјетске власти која
сама себе назива комунистичком". (Писмо СТРУВСУ, 5.11.1921. Цит. према:
Эле.меmUы, Но. 4, 1993: 20)

214
"Н(/Цllmшл~60ЉLUевUЗ(ЈМ ": Прилог llcmopllju Појма

предви!)а да ће Лењин у напуштању "ратног комунизма" и повратку на

приватну иницијативу видети једину могућност опстанка своје власти.'
Само увођење НЕП-а Устрјалов означава као "еконо,иски Бресш
бољшевuзма" којим бољшевици, налуштајуhи доктринарно комуни­
стички, утопијски економски систем, враћају начин привређивања у у
нормални, "буржоаски" ток, задржавајуhи свој монопол на политичку
власт. Тиме су бољшевици отпочели унутрашњу еволуцију система која
ће, уз повољне међународне услове, довести и до реформи у политичкој
сфери. Од суштинске l3ажностије, по Устрјалову, да политички монопол
бољшевика не треба одмах доводити у питање јер ће то, као што смо
видели раније, васпоставити политичку анархију. Еволуцијом режима,
тај монопол :nе бити "иживљен" као што је то био случај и са "ратним
комунизмом" у економској сфери. Практично-политичка порука Ус­
трјалова је јасна - грађанска интелигенција треба да потпомогне не­
задрживи процес мирне еволуције бољшевизма, не доводеhи у питање
lIOЛИТИЧКИ монопол комунистичке партије. "Дијалектичко превладавање
бољшевизма" не значи фронталио СУllротстављање бољшевицима, већ
учсшће у оним процесима који, иако се одвијају под руководством
бољшевика, воде његовој еволуцији и напуштању. Будућност Русије
Устрјалов предочава аналогијом са ротквом чија је спољашност цроена,
а унутраппьост бела: "Црвена љуска, фирма која упадљиво пада у очи,
корисна због својеврсне привлачности за погледе са стране, због своје
способности да 'импонује'. Њена СРЈК, сушшина је бела и све UlШО више
раСй1е и сазрева йлод, бuhе све беља. Она ће белей1и Сй1ихијно, органски"
(Устрялов, 1927: 36). У овом очекиваном процесу "органског, стихијног
бељења" Русије под "црвеном кором" бољшевизма, одлучујућу улогу
имају специјалисти-интелектуалци који, упркос свом антибољшевизму,
из патриотских разлога учествују у привредном и културном животу
земље и исказују лојалност према државној власти. Активно учешће у
еволуцији бољшевизма је за бољшевизам опасније, а за Русију дра­
гоценије него "херојска непомирљивост" беле емиграције која је води
социјалној маргинализацији·.

По Устрјалову, "Лељин је, истовремено, фантаст и практичар. Слично Ма­

кијавелијевом узорном владаоцу, он у себи синтетише особине ЩlВа и лисице. У
томе је снага бољшевизма ... Лењин предводи сада другу линију бољшевичке мисли,
умерену и компромисерску ... (Устрялов, 1927: 29).
"Ако је дух државне Дисциплине и лојалности малограђанштина, нека је она
благословена! А ако је 'хероизам' некористан и бесплодан 'морални' (у хегеловском
смислу) протест, ОНДа спаси нас Боже од тог хероизма! ... То је стара интелИ!'ентска
замка 'опозиције и pathosa гнева' Јер, управо храњење тим трицама је и довело
земљу у бољшевизам који је на pathostI гнева и поникао и сада га само дијалектички
превладава. Шта, зар га треба поновно родити? .. Али тада, нажалост, биhе очи­
гледно да ће се у равни политичке идеологије, као и психологије, 'споразумаши' и
'примиритељи' показати много више страни 'чистом бољшевизму', него љегови
'до краја непомирљиви' непријатељи. (Устрялов, 1927: 34).

215
 1 - 4/l99б /v!ШШЈ/

Практичко-политичка последица Устрјалонљсвс анализе 60Љ­

шсвизма као средства које историја ("лукавством ума") користи за
обнављање "велике и недељиве Русије" је апел руској интелигенцији да
из патриотских, а не идсолошких разлога, сарађује са РСЖИ1\ЮI'.I. У писму
Јурију Потсхину, фебруара 1922. године, Устрјалов отворено фор"улише
rюлитички задатак сменовехо13СКОГ покрета: "Ми морамо паралисати
емиграцију и помирити интелигенцију са совјетском ВШiшhу" (ПРС~Н:l:
ВшЬаl1k, 1986: 310). У остварењу овог задатка сменовсховци су ДОбили
подршку ОД самог врха 60љшсвичке власти\) која је, на тај начин, још
једном показала своју прагматичност и тактичко умеЈ1С о Ko:-.-rc је писао и
Устрјалов. Од стране совјетске власти с/,>{сновсховски покрет је ИН­
струментализован, како за организовање повратка емиграната у до­

мовину, тако и, унутар Русије, за привлачење бројних СТРУ'lњака (сйецов)

за сарадњу са органима но!3е власти. ПреЈ\Ш одлуци Агитпропа од 30. IX
1922., постављени су следеhи задаци органима власти да у иностранству
ПОТIIомажу ширење и популаризацију сменонеховских идеја у руским
смигрантским круговима: " ... ноЬење сменовсховске агитације, посебно
тамо где је отежана или неМОГУћа комунистичка пропаганда, лружањс
материјалне помоhи,'!О издавање централног студентског смсновеховског
органа .. снабдевање библиотека у емиграцији сменовсховским из­
дањима" (према: Квакин, 1994: 30). С друге странс, штамоањсм смсно­
веховских текстова у совјетској штампи, организована је ПРОIlаганда која
је требала да утиче на став домаће интелигенције према совјетској власти.
На тај начин, инструментализован од стране бољшевика, сменовеховски
покрет је имао двоструки задатак - ако Је задатак смсновсховаца у
иностранству да поделе емиграцију, онда пред смсновеховцима у Русији
стоји задатак да привуку интелигенцију на страну совјетске власти"
(према: Квакин, 1994: 29). Са неједнаким успехом, еменовсховство је ис­
коришhено за оба циља. У оквиру РУСКС емиграције отвореност смено­
веховске сарадње са бољшевицима је умањивала успех национал­
бољшевизма. Ипак, неки значајни и утицајни е.мигранти, попут писаца
А. Толстоја (Толстой) и И. Еренбурга (Эренбург), су свој Iювратак у

Троцки је 27. окто6Р(1 Ј 921. У "Правди" прсrюручио совјетским чнтаоцltма :;БОРflНК

СмеfЩ ве.\', напомињуhи да су "сменовеховци пришли совјетској ВЈЈЈСТИ КРО:; врата
патриотизма", те да "у свакој губернији треба да буде БЈР јеД<ш примерак
Зборника" (прсма:Квакин, 1994: 27).
lO Уз помоh субвенција совјетске владе, од 29. Х 1921. до25. 111 1922. године у П[lРЮУ
је излазио недељник који је. под уредништвом Кључникова. преуэео !f[IС;IOВ
зборника - Сlte/ш m:х. Након тога, редакција је !Јрешла у Берлин н од 2(i. !111922.
године издаје дневни ЛИСТ "Накзнупе". У недељном, КЊИЖСI3IJОМ додатку О[ЮГ
ЈЈиста, порсд смиграната. објављују радови н совјетски КЊИЖСВ!!ИЦI! - Пнљњак,
3амјатин, ФСДИН и др. ПОРСд ова два главна гласила сменовеховског покрета, всту
идеОЈ!ОШКУ и политичку орјеllтацију су :~аступали и '!<ЈСОПИСИ; J-[()(ј(/fI РосС/т
(Софијi.\). J-[оносilill ЖUЗНU (Х<Јрбин). пут!.) (Хелсинки) и Ј-[овый йујп,> (Рш'а). О
ЮЈЏli3<1чкој делатности видети у: Williams, (196t1).

216
"Н([чшm{/л~б()ЉlUевlI3(1.М ": ЙРUЛО2 uсГй.орuјu Појма

СССР образлагали национал-бољшевичком аргументацијом. Мада

сменовеховски покрет "није успео да преобрати велики број емиграната
да дају подршку совјетском режиму, он је представљао још један знак
политичке подељепости и фракциоиаштва на већ распаднутој фасади
емигрантског јединства" (WiIliams, 1968: 593). У самом Совјетском Савезу,
сменовеховске идеје су дале идеолошко оправдање бројним "сапут­
ницима" и "непартијским бољшевицима" који су своју сарадњу са влашћу
(у армији, привреди, културном животу ... ) објашњавали патриотском
дужношhу и тактичким уступком бољшеВИNУН За разлику од веhине
других аутора Смене вех, који су се до јесени 1923. године вратили у Русију
(нпр. Кључников И Потехин, већ 1922.), Устрјалов је то учинио тек 1935.
године да би, након двогодишњег предавачког рада на Московском
универзитету, био ухапшен и убијен. Осим Чахотина који је преживео
чистке, сви водеhи сменовеховци су своју веру у мириу еволуцију режима
платили ЖИВОТОМ.

ДО сада праћена историја појма "национал-бољшевизма" показује

његов настанак и значење у оквиру рускс емиграције. Средином два­
десетих година сменовеховски покрет у Европи замире јер наилази на
оштар отпор КОД веhинског дела емиграције, а његови главни актери
одлазе у СССР. Истина, Устрјалов наставља своју публицистичку
активност у Харбину али његови текстови се пажљивије читају у 60Љ­
шевичким круговима него ме!)у руским емигрантима. "Национал-бољ­
шевизам", уведен у бољшевички ГЮJIИТИЧКИ дискурс из тактичко­
манипулативних разлога разбијања емиграције и привлачења "сапут~
ника", тада постаје у СССР-у синтагма којом се служе сукобљене
бољшевичке фракције. Неочекивано, Устрјалов и "устрјаловштина"
добијају важно место у унутарпартијским борбама око лењинског
насле!)а. У заплетеном сукобу бољшевичке петорке (Зиновјев, Камењев,
Троцки, Бухарин, Стаљин) "национал-бољшевнзам" представља не­
гативну етикету која се ј у зависности од коалиција и политичких заокрета,
"пришива" различитим актерима. Јошје Лењин указивао на опасност од
НЕП-овских структура које теже грађанској рестаурацији и којима
Устрјаловљева теза О еволутивној нормализацији бољшевизма служи као
идеолошка платформа. Већ у Резолуцији ХП партијске конференције
(август 1922. г.) истакнуто је да се, упркос "објективно прогресивној улози
сменовеховства", не сме ни на тренутак заборавити да у том покрету

11 Б. Пиљњак (ПИJIЬНЯК) је 1923. г. формулисао сопствену позицију "сапутника"

револуције на следеhи начин: "Ја нисам комуниста и стога не прихватам да морам
бити комуниста и писати ю\о комуниста. Признајем да је КОМУlIистичка власт у
Русији одређена историјском судбином Русије, а не вољом комуниста. Уколико ја
xohy, с обзиром на моје могуhности и ОНО што ми савест и дух диктирају. да следим
историјску судбину Русије, ја сам са комунистима - дакле, све докле су комунисти
са Русијом ... Признајем да ме судбина КОl'>'IУНИСТИ<Iке партије много мање интересује
од судбине Русије". (Цит. према: Саа, 1958: 54)

217
(ЛМ, f ,4/1996 МllЛШI СубоiТIllI!

постоје снажне буржоаске рестауративне тенденције које, са мењше~

вицима и сссрима, деле наду да ће после економских концесија доhи и
политичке, у правцу буржоаскс демократије, итд" (cf. Сап. 1958: 62).
Разум.ъИl30 је ШТО се лева БОЈъшсвичка фракција у лику 3иновјсва
06рушавала на "национал~бо:ьшсвизам" и Устрјалова. циљајуhи при том
на партијску "десницу" (Бухарина). То се може илустровати критиком
коју Зиновјев објављује у "Правди" (септембра 1925) нод насловом
"Филозофија епохе". Нападајуhи оно што је Устрјалов сматрао "нор­
мализацијом" рсжима као напуштањс изворне филозофије епохе (60ЈЪ­
IJЈсвизма) у чијем темс,ъу је идеја јспнакости и новог живота који се НС
базира на буржоаским ПрИНцШШt-Ш, Зиновјеву је. као што је то касније
приметио Каганович, Устрјалов био само ПО!30Д а Бухарин "права мета
напада" (ef. Сап, 1958: 301)12. Пошто је УСl'рјалов поздравио и подржао
Бухаринов позив сељацима да се богате (Уетрялов. 1927: 209-211), тј. да
се настави са политиком НЕП-а, Бухарин је. не (щричуhи се своје
економске политике. морао оштро напасти Устрјалова да би се дистанци­
рао ОД њега и парирао оптужбама 3иновјева да НЕП води lIартију у
"еитнобуржоаско скретање", у "национап-бољшевизам". Отуда. Бухарин
у "Правди" (1З,15. Х 1925) критикује "националне аспекте устрја­
повљевске идеологије. да би што више одбацио МОГУће поређеље са
Устрјаповим у области економске политике" (Агурский, 1980: 209). У оба
случаја. Устрјалов је "негативни јунак" који служи у унутарнартијСКQ},Т
обрачуну који се води у форми доктринарног снора о "национап-
60ЉШСВИЗМУ" супротстављеном изворној. "лењинској" политици о којој
нема консензуса у самој Партији. Као илустрација Стаљинове (00-
бедничке) политичке прагматичности у овим СПОРО!3fIl\Iа може бити
наведен љегов став о национап~бољпrевизму (из Говора на XIV конгресу,
18. ХII 1925.): "Уетрјалов је аутор те (емеlIовеховскс) идеологије. Он
слу:жи код нас у транспорту (као представник сопјстске жслезнице у
Харбину- МС). Кажу. да добро служи. Мисли". да док он добро служи,
треба га пустити да машта о прсображају наше партије. Маштање код
нас није забрањено. Нека пусти машти на вољу. Али, нека зна, да је
машГйајуtщ о йреображају, ОН исГйовре.мено дужан да води воду иа нашу,
бољшевuчку водсНlЩУ. ИNаче, лоше Не йроћи" (цит. према: Агурский,
1980: 211; курзив, МС).
Али, независно од реконструкцијс компликоване позорнице
унутарпартијских сукоба, као и коришhеtьа појма "национал~бољшс­
визма" у њему, треба имати на уму да јс у позадини ових сукоба било
судбинско питаље будуhности бољшевизма у историјским околностима
изостанка светске револуције. Побецничка Стаљинова концепција

12 По Af'ypCKOM. "смисао 3иповјсвљевог чщшка је био тако ()'!и!"Лсдан да је ОД1>-!<lХ

протумачен као напад и на Dухарина и на СтаЉИЩ1 у нредвсчерје реД()ЩЮГ XIY
конгреса партије који је бl10 ~aKaC!a!! С!а дсцеыбар 1925". (лсурскнй. 19~O: 209),

218
"НlIlЏfOfшл-60Љlllевl(заЛI ": (iРUЛО2 исГйорији ПО/МСI

"социјализма у једној земљи" се може тумачити као најближа национал-

60љшевизму јер се она, (одустајуhи од фиксације на "светску револу­
цију" која би Русију, због њене неразвијености, из положаја пролетерске
авангарде, поставила на периферију светског комунистичког система),
ослањала на свест о руској самодовољности и националној супериор­
НОС1'и 13 И што је још важније, са идејом социјализма у једној земљи
Коминтерна и комунистички интернационализам постају оруЬа заштите
"прве земље социјализма", тј, бивају нужна трансформисани у средство
њене државне llолитике. Овим се, наравно не тврди директни утицај
Устрјаловљевог "национал-бољшевизма" на Стшъинов концепт со­
цијализма у једној земљи, нити на његову каснију политику у којој је ОН
успешно (према потреби) користио различите типове идеолошке
легитимације власти (па и националну реторику). Тиме само желим да
нагласим да је централна идеја национал-бољшевизма - стварање снажне,
самодовољне, целовите руске државе/Империје, по цену и бољшевичке
владавине - бива до краја остварена у Стаљиновој политици, "Лукавством
ума", под вођством оне политичке партије (бољшевика) која је разорила
Руску Империју, стпорсна је нова и неЬа Империја, Да ли је она била
"интернационална по форми, а национална по садржају", тј, да ли се за
њено разумевање може користити појам "псеудоморфозе" по коме
постоји несклад између "садржаја" и "форме", остаје проблем који
заслужује посебно разматрање. У сваком случају, историја нам сведочи
да је очекивање сменовеховаца да ћс та држава на унутрашњем,
социјалпо-економском плану брзо еволуирати у правцу који је означио
НЕП, а у политичкам смислу бити либерализована и демократизована
није било оправдано. Истовремено, збиван>а којима смо последљих година
били сведоци показују да је управо економска либерализација и
ПОJlитичка демократизација коју су смсновеховци прижсљкивали била
погубна за оно што су и они сами сматрали врхунском вредношhу -
територијалну цеЛОDИТОСТ и всличину руске/совјетске државе.

3.
Након праhења историје појма "национал-бољшевизма", можемо
се вратити почетном проблему - његовој употреби у текуhим расправама
о посткомунистичкој политичкој сцени Русије и Србије. Историја
"национал-бољшевизма" нам омогућава да га дефинишсмо као, пре свега,
идеолошко уверење по коме је бољшевизам (комунизам), упркос својој
интернационалистичкој реторици, погодно средство остварења нам

13 "СО1ЏlјU/!i1.юлt У једној зе,It]ЫI је био у суштинн изощщионис'Гичка парола. много

више блиска пационал-бољшевизму него било КОМ ilPYI'OM правцу којије совјетску
власт признавао као националну, Национал-бољшевнзам, нарочито у лику
Устрјалова. је чак давао ПОJlИТИЧКИ рецепт како спојити службени интернацио­
нализам са скривеним национализмом, што је и било у бити ста"ъинске пароле".
(АГУРСI<ИЙ, 1980: 204).

219
 Ј - 4/lУУб Милан

циоиалних (држапно-територијалних) циљева. Ово уверење о инстру­

менталној вредности "бољшевизма" није увереље самих "60љшсuика"
који су, по нефиницији, убеђени у његову интринсичну вредност, бар ДОК
су "бшъшевици". а не само ЦИНИЧНИ технолози власти. Национал­
БО.ъшсвичка позиција је. као што СМО видели, СllOјива са нсбољшсвичким
и антиботьшсвичким ПQЛИТИЧКИМ уверењи,\.f3 - ДС}I.·юкратским, нпр.
Другим речима, "национал-Бо-,ыIJвик", у ИЗlЮРНОМ. УстрјаЛQвљево'\.f
значељу ТС речи, просто тактички подржава бољшсвичку власт из
патриотско-националних разлога, задржавајуhи своје fЮЛИТИЧКО увереље
у ужем смислу и uсрујуhи да ће то уверсње тријумфовати након
"бољшсвичке епизоде". У савременој Русији, "национал-60љшевик" би
био данас онај ко верује да је обнављање СССР-а или очување и
fJроширсње Руске фелерације Ј'о.югуhе само ако на власт ДОђУ бољшевици,
па их зато треба у томе Ilодржати. Таква позиција се суочаuа са проблемом
да "бољшевизма" у оном "идсал-типском" значењу у коме ОН подразумева
КОМУН.Уј:СТИЧКУ еехатологију из које црпи своју практичку снагу. у Русији
напросто нема. Постоје маргинални комунистички "носталгичари" и
моt'iЯИ "неокомунисти" чија се идеолошка шraтформа 6азира на ус­
постављаљу реда, националног Достојанспза и државне снаге. Нео­
комунистичка позиција преузима "национал-бољшевичкс" вредности: у
њеном идеОЛОШКОi\Т l~ИСКУРСУ нема ни помена о "нролетерском
интеРНaIщонализму", а у економском Ilогледу њен програмски идеал је
контролисана тржишна привреда (савремени НЕП). Опај проблем је још
очигледнији ако имамо у виду политичку сцену Србије. Уз сву критичност
прсма политици СПС-а, тешко је заступати и одбранити тезу да је у
питању БОЉUlеВllчка йарГйцја у изворном смислу те речи. То је могуће у
политичком дискурсу У коме је 6итна негативна конотација "60Љ­
шсвизма", али не и њего!3 садржај који се тешко да усагласити са
чиљеницом постојаЈ.ьа вишспартијеких избора, !Зишепартијским пар­
ламентом, одсуством тоталне контроле медија, итд. 14 Наравно, могуће
је, (а по мом мишљењу је и оправдано), говорити о "бољшеничком син­
дрому" или "цртама" (ауторитарност, култ вође, склоност ка монополу,
унутарпартијска дисциплина, итд) којима се одликује владајуhа партија
у Србији (и не само она'). али је. без радикалног редефинисања појма
"бољшепизма", ИСМОf-Уће ту партију сматрати "бољшеrшчком".
Заюьучак да, пошто данас на политичкој сцени не фигурира
"бољшевизам" у правом значењу те речи (сем у својим карикатуралним,
маргиналним облицима), синтагму "национал-бољшевизам" можемо
легитимно користити само у историјском истраживању, звучи сувише

1.. Могућс је заступати тезу којом се појам "бољшевизма" тако прощирује да све ово
lIе онемогућава љесову употребу. Слична ствар се може <шшпи и са појыом
"тоталитаризма", али у том случају ови !10јмоnи бивају тако ПРОШИРе/Ш да
оБУХlНпају мсЬусобно веома различите лојаве, те љихова сазнајН<l вредност постаје
обрнуто сразмсрна љиховом обиму!

220
 "НацџонаЛ-UЩЫllевuза.м ": йРllЛО2 историји Йојi4U

тривијално. Чињеница да данас нема Лењина и Стаљина, још не значи

да Устрјалова треба оставити да почива у миру, '1], да у оном смислу у
коме данас користимо појам "бољшевизма" да би означили одређен склоп
црта или синдром у политичком животу, не можемо то исто учинити и са

"национал-бољшевизмом". У том смислу, "национал-бољщевизмом"

можемо означити онај аргументативни склоп који је користио Устрјалов
да би подржао власт упркос томе што је био њен идсолошки противник.
Категорија "патриотизма" и "националног интереса" је у том склопу,
као што смо видели, заузимала централно место. Овде имам на уму
Устрјаловљево уверење да треба подржати власт без обзира на њсну
природу, ако је "историја" од ње учинила оруђе остварења "великог
националног дела", да је "прво и најважније је окупљање, поновно успо­
стављање Русије као велике и јединствене државе". а да ће "све остало
доhи касније" (Устрялов, 1927: 5), Они који се данас сећају расправа у
СРбији око примата "промене политичког положаја Републике у СФРЈ"
или њене "политичке плурализације"; дилеме (референдума): прво НОви
Устав, па избори или обрнуто - памте аргументацију најистакнутијих
интелектуалних ауторитета која је била слична оној коју је користио
Устрјалов, При том, та аргументација није долазила од стране оних
интелектуалаца који су били идеолошки блиски владајуhој, (а тада и
јединој), Комунистичкој партији Србије, Напротив, радило се о људима
који су, попут Устрјалова, били идеолошки неИСТОМИlliљеници и
противници те партије, али су је сматрали јединим средством промене
државног положаја Србије у југословенској (кон)федерацији, Њихов
избор (привремене и тактичке) подршке власти која ће, након решсња
примарног националног питања, еволуирати или бити замењена влашhу
са другачијим ИДСОJIОШКИМ уверењима, може бити означен аналогним
оном избору који су учинили "национал-бољшсвици". У оба случаја једно
територијално-државно тумачење "патриотизама" и "националног
интереса" је водило подршци актуелне власти, без обзира на неслагање
са њеном унутрашњом политиком. У српској историји пред сличним
избором су стајале генерације интелектуалаца које су, од почетка де­
ветнаестовековне српске државиости, размишљале о односу "УНУ­
трашње" и "спољне" слободе, тј, о примату који треба дати или задатку
остварењу слободних институција и вредности у постојећим границама,
или потреби "уједињеља и ослоБОђења" српског народа, Оптирање за
"спољну слободу", ПОД ВОђСТВОМ политичке партије која има бољшевичку
генеалоги}у, можда може бити названо, у ширем смислу, "национал­
бољшевичким" .

Литература:

Агурский, М. (1980), ИдеОЛО2itя NСiЦllOнал-болыuевuз"ш, УМСА­

Ргеss, Pblis
Bнrbank, Ј. (1986), lntеШgепtsiџ and Rellolution - Russiап Viеи!s o/Bol-
S/1C,'isll1, 1917-1922., OxfoId

221
 МllЛ(1lI

СШТ, Е. Н. (1958), Socia!ism in Оl1е COl1lry. 1924-1926, Yol. 1, Lonclon

Лељин, В. И. (1976), Дела, т. 32., Београд
Lешег, V/. (1970), Ког! Rodek, 7I1е Losf IпtеПlОtiОЈ'/а!ist, Stanford
Квакин, А. (1994), "Эмигрантская интеллигенция в поисках
третьего пути: Смена вех", у: КульiIiурное наследне РОССllЙСКОЙ
ЭAllI'iрации1917-1940., Кн. 1.. Москва. РАН. СТр. 25-34.
УСТР>IЛОВ. Н. (1927) Под ,,){{{КО,И револ/Оции. 1. Национал­
болыuевuзм" 2, Русскuе ду.мь{. (второс издание), Хаrбин
Чахотин, С. (1921), В Каноссу' у: Русскал идел в кругу йисаiuелеt1
Н.ktЫСЛlli71елеЙ РУССКО20 зарубежья. т. 1, Москва. 1994, с. 65-79.
Williams, R. (1968) "CI13nging Lапdmагks in Rllssian Вегliп, 1922-1924.",
S!,/1'ic Rеviеи" Yol. 27, No 4, рр. 581-593.

Мilаll Sll!юti{

"NАПОNАJL-ВОJLSНЕVISМ":
А СОNТRШUПОN ТО ТНЕ НlSTORY OF ТНЕ
CONCEPT
Summary

Тl1e рарег is devoted to ап апаlуsis оЕ tlle concept of "паtiопаl-Воlshе­

vism". In t!le first pali, tћe алаlуsis is aimed at ап ехрliсаtiоп oftlle mеапiпg СШ'­
,"ied Ьу паtiопаl-Воlshеvism as а роlешiсаl сопссрt \уitћiп the сштепt political
discolll'se iп RllS5ia and sсгmа. 1п the cel1tt'al pali of Ље рарсг а 11istо1'У of Ње
сопсерt is Рl'еsелtеd - its gепсsis 3!1d тЈ1С шеапiпg it \\'as sltbseqllcl1tly аsсгibссl
\vitћiп political debates of Rl1ssiал сшigl'аtiоп iп 1920s. Io Ље sшnе сопtехt Ље
political conception ofN, Ustl'ialo\' апЈ tlle gГOHp of 1115 fo110\\lel's, kпо\vп as tl1е
"СI1апgiпg Signpo5t Movement" (mlenm'eklJovt!>y), ј5 analyzecl, Withiп tl1is шо\'е­
шепt, natiol1al-Bo1511evism is ал ideoJogical and political сопссрtiоп \vllel'eby со­
opel'ation of Ље апti-СОIТl.Iпнпist Rllssiап iпtеlligспtsiа \\lltl1 tl1e Soviet goveгn­
шепt is jl1stified and еПСОllгаgеd Ьу раtгiоtiс motives. Iп Ље сlоsiпg pal't of Ље
рарс1' tl1е authol' сопсlt!dеs Ља! Ље l1sage of tllC сопсерt "паtiопаl-Воlshеvism" јп
роst-соmmuлisш шзу Ье jllstified опlу јп Љс bгoadeI' sепsе of Ље tепп, Ьу ап
апаlоgу with N. Ustгiаlоv's а1'gU111еI1t iп SllPPOl1 of СООРСl'аtiоп \vitl1 а gО\lегшпепt
with Bolsllevik genealogy.
Ксу words: Воlsl1сvi5Ш, лаtiопаliSI11, раtl'iоtisш, post-соmmLшisш, RL!5-
siап ешigгаtiоп, intelligcntsia

222