Planiranje

Predrag Dimitrijević
dipl.mašinski inženjer
Planiranje i upravljanje
projektom
Microsoft Project
Prateći CD sa vežbama
Sadržaj:
Šta sadrži ova knjiga ............................................................................................. 6

Šta je potrebno uz ovu knjigu ............................................................................... 7
Korišćenje pratećeg kompakt diska ....................................................................... 7
1 OSNOVE PLANIRANJA I UPRAVLJANJA PROJEKTOM ....................................... 11
1.1 Istorijat ...................................................................................................... 13
1.2 Uvod ........................................................................................................... 13
1.3 Osnovni pojmovi i definicije. ....................................................................... 17
1.4 Priprema za izradu plana ............................................................................ 20
1.5 Primer: Priprema za izradu plana „Branje zasada trešanja“. ....................... 50
2 MICROSOFT PROJECT – ALAT ZA UPRAVLJANJE PROJEKTOM ......................... 57
2.1 Osnove Microsoft Projecta .......................................................................... 59
2.2 Korišćenje šablona za obuku i početak rada na Planu. ................................. 73
3 IZRADA PLANA PROJEKTA ............................................................................. 97
3.1 Unos podataka ............................................................................................ 99
3.2 Izrada početnog plana .............................................................................. 109
3.3 Analize postojanost Plana ......................................................................... 116
3.4 Usklađivanje Plana ................................................................................... 117
3.5 Prikaz sadržaja Plana................................................................................ 117
3.6 Primer izrade plana projekta Branje zasada trešanja x.............................. 123
4 POSEBNO POGLAVLJE .................................................................................. 133
4.1 Mrežni dijagram ........................................................................................ 137
4.2 Organizacija rada na zadatku .................................................................... 142
4.3 Struktura plana, ........................................................................................ 147
4.4 Korisničke kolone i polja ........................................................................... 151
4.5 Složeni planovi. ........................................................................................ 155
4.6 Razmena podataka sa drugim programima. .............................................. 177
4.7 Vežba: Izrada plana složenog projekta ..................................................... 189
5 PREDSTAVLJANJE PLANA ............................................................................. 205
5.1 Podešavanje izgleda ................................................................................. 206
5.2 Štampanje Plana ....................................................................................... 209
5.3 Objavljivanje na Webu. ............................................................................. 215
5.4 Prezentacije u Microsoft Power Pointu. ..................................................... 220
5.5 Distribucija projekta preko e-maila ........................................................... 222
6 UPRAVLJANJE REALIZACIJOM PROJEKTA ..................................................... 225
6.1 Opšte o upravljanju realizacijom projekta ................................................. 229
3
6.2 Snimanje Baznog Plana ............................................................................. 234
6.3 Aktuelni Plan ............................................................................................ 237
6.4 Izbor načina praćenja ............................................................................... 238
6.5 Redovni sastanci ....................................................................................... 243
6.6 Ispitivanje usklađenosti rada resursa na zadatku ...................................... 245
6.7 Ažuriranje zadataka. ................................................................................. 249
6.8 Obaveštavanje .......................................................................................... 251
6.9 Priprema sastanka Investitora i Učesnika. ................................................ 252
6.10 Utvrđivanje statusa Projekta ..................................................................... 256
6.11 Prekid rada na zadatku ............................................................................. 270
6.12 Provera postavki Plana Projekta. .............................................................. 273
6.13 Redovne obaveze ...................................................................................... 280
6.14 Završetak Projekta. ................................................................................... 298
Šta dalje? .......................................................................................................... 302
LITERATURA: .................................................................................................... 305
Ovde je dat samo vodeći sadržaj. Detaljan sadržaj se nalazi u sadržaju poglavlja.
4
Predgovor
Ovom knjigom sa promoviše potreba za što većim učešćem planiranja u projektima koje
nameravamo da preduzmemo. Bez Plana, u početku realizacije Projekta, imali bi samo
dovoljno jasnu prestavu o ideji ili potrebi na osnovu koje je nastao Projekat. U toku
realizacije Projekta postepeno bi se saznavalo o njegovoj celini, učesnicima, troškovima,
rizicima i ostalom. Ne retko takav Projekat bi u toku realizacije bio prekidan ili obustavljen
na osnovu zakasnelih saznaja koja ga diskfalifikuju. Nasuprot tome izrada Plana, pre
realizacije projekta, pruža kompletnu sliku o Projektu: šta sve treba da se radi, koliko će to
da traje, ko treba to da radi, koliko će da košta, koja su rizična mesta i ostalo.
Knjiga je namenjena inženjerima, tehnicarima, preduzetnicima i svima onima koji imaju
potrebu da, pre pristupnju realizacije neke zamisli, imaju „model“ i potpunu prestavu o toj
zamisli, na osnovu koje če moći da ocene njene bitne parametre (rizik, vreme, trošak i
ostalo) i time poboljšaju svoju uspešnost .
Prava vrednost ove knjige je ako bude od pomoći polaznicima škola i fakulteta na kojima
se izučava planiranje i upravljanje projektima.
Zahvaljujem se recenzentima prof.dr Petru Jovanoviću predsedniku YUPMA (srpsko
udruženje za upravljane projektima) i gospodinu Jordanu Preradoviću jednom od pionira
discipline upravljanja projektima, koji su svojim konstruktivnim zapažanjima i sugestijama
doprineli kompletiranju izložene materije i dali značajan doprinos na formiranju konačne
verzije ove knjige.
Za izgled knjige i korica hvalospev se upućuje gospođici Tijani Tomić i gospodinu Petru
Tomiću iz firme Linea Artis.
Na kraju autor i izdavač knjige biće zahvalni čitaocima koji svojim zapažanjima i
sugestijama doprinesu da se uočene greške, kojih sigurno ima, otklone.
Beograd
2010 godine. Autor
5
Šta sadrži ova knjiga
Knjiga sadrži osnove discipline planiranja i upravljanja i rad sa Ms projectom 2003
Profesional, u obimu koji je potreban za izučavanje i ovladavanje.
Izlaganje je organizovano i izvedeno kao pokazno od početka do kraja, kako bi ste, što
lakše, uz potreban trud, ovladali izloženom materijom i mogli samostalno da radite na
planiranju i upravljanju.
Redosled izlaganja je logički i hronološki, sa postepenim uključivanjem novih pojmova.
Koriščeni su primeri sa prikazima i snimcima da bi se predmetno izlaganje objasnilo,
korak po korak. Svaki korak, sekvencu, prati odgovarajuća datoteka. Datoteku završnog
snimka predmetne sekvence možete da koristite za proveru ispravnosti rada koji ste učinili
u predhodnim koracima.
U toku rada možete da uskočite u bilo koji deo izlaganja, tu vas očekuje unapred
pripremljena datoteka, kako bi mogli da pogledate i odradite željeno. To omogućava da u
pregledu i istraživanju ove knjige idete brzinom koja vama odgovara.
Za projekat je izabran „Opšti model“ koji nije detaljisan, i može da se odnosi: na
podizanje nekog zasada, snimanje spota, izgradnju mosta ili bilo koji drugi projekat.
Knjiga je podeljena u šest poglavlja:
Poglavlje 1, „Osnove planiranja i upravljanja projektom“
Poglavlje vas uvodi u razloge nastanka discipline planiranja i upravljanja koja treba da
obezbedi “bržu, bolju i u okviru zadatog vremena i troškova, uspešnu realizaciju projekta“.
U odelku „Osnovni pojmovi i definicije“ je obezbeđena potrebna jednoznačnost za dalja
izlaganja a u odeljku „Priprema za izradu plana“ su pokazane ulazne veličine, kako se
određuju, izračunavaju i pripremaju za izradu plana projekta.
Poglavlje 2, „ Microsoft Project – alat za upravljanje projektom“
Poglavlje preko odeljka "Učenje osnova Microsoft Projecta" vas uvodi u radni prostor
Microsoft Projecta. Upoznajete se sa organizacijom i radom programa a posebno sa
načinom i formom unosa ulaznih podataka. U ovom poglavlju ćete naučiti da unosite i
odabirate različite prikaze projekta i upravljate izgledom na ekranu.
U odeljku „Korišćenje šablona za obuku i početak rada na Planu“, se upoznajete sa
projektom „Izgradnja porodične kuće“ za koju je Ms Project napravio Plan i smestio ga u
svoju arhivu šablona kako bi bio lako dostupan za dalje korištenje. Detaljno ćete sagledati
kako se fomiraju zadaci i organizuje struktura Projekta. Razmotrićete i kako Ms Project
radi nivelaciju i rešava prezauzetost resursa.
Poglavlje 3, „Izrada plana projekta“
Poglavlje vas preko odeljka „Unos podataka“ upoznaje sa alatima i redosledom unosa
ulaznih podataka. U odeljku „Izrada početnog plana“ se upoznajete sa propisanim
procedurama izrade dok u odeljku „Analize postojanost Plana“ razmatrate kako se taj
početni plan kritički razmatrata u odnosu na promenljive veličine i uticaje. Posle
usklađivanja taj plan postaje „najbolje očekivani rezultat projekta“. U odeljku „Prikaz
sadržaja plana“ upoznaćete softversku snagu Projecta, koji vam, posle unosa minimuma
ulaznih podataka, na raspolaganje stavlja brojne dijagrame, tabele, prikaze i izveštaje,
kojima mošete da pogledate ali i da objasnite celinu ili bilo koji detalj projekta. Na dalje u
odeljku „Primer Izrade plana projekta“ možete da samostalno uradite prvi plan.
Poglavlje 4, „Posebno poglavlje“
Ovo poglavlje preko odeljaka „Organizacija rada na zadatku“, „Struktura plana“,
„Objedinjavanje projektnih datoteka“, „Skup resursa“ i „Rad sa podprojektima“ premašuje
međe osnova discipline i uvodi vas u napredne tehnike potrebne za složene projekte. U
6
koliko niste zainteresovani za profesionalno poznavanje discipline možete kompletno
poglavlje da zaobiđete. U suprotnom nastavite sa upoznavanjem odeljka „Dodatni dijagrami
i tabele“ i naprednom tehnologijom „Razmena podataka sa drugim programima“, koja će
vas primaći timskom radu na izradi složenih planova. Vežba: „Izrada plana složenog
projekta…“ će pomoći da zaokružite, sada već obimno, poznavanje discipline planiranja kao
i rada sa programom Ms Project.
Poglavlje 5, „Predstavljanje plana“
Ovo poglavlje sadrži načine prestavljanja celine ili nekih delova plana uvođenjem naprednih
tehnika sortiranja, filtriranja i grupisanja. Štampanje dijagrama, tabela i izveštaja ili njihovo
prestavljane na Webu ili razmena podataka sa drugim učesnicima, treba da vas uvede u
krug dobrih poznavalaca softvera Ms Projecta i olakša zauzimanje nekog od mesta u okviru
tima za izradu plana.
I na kraju poglavlje 6, „Upravljanje realizacijom projekta“
U poglavlju se prikazuju dinamični procesi upravljanja realizacijom spomenutog „Opšteg
projekta“ za koji ste u predhodnim poglavljima uradili Plan. Upravljanje realizacijom se
sastoji od: planiranja, praćenja, izveštavanja i davanja predloga za upravljanje Projektom.
U odeljku „Izbor načina praćenja (Tracking)“ se govori o karakteristikama mogućih izbora i
potrebi redovnog ažuriranja svih podataka i unosa. Razmatranjima „Ispitivanje usklađenosti
rada resursa na zadatku“ i načinima utvrđivanja statusa projekta, uvođenjem naprednih
tehnika „Analize ostvarene vrednosti finansija i rada“ prelazite na upravljanje realizacijom
projekta bilo koje složenosti.
Šta je potrebno uz ovu knjigu

Za rad sa ovom knjigom potrebno je da imate računar (slično Pentium 2 ili novije) sa instalisanim
najmanje Microsoft Project 2002 Standard, ili novija izdanja.
Kod pisanja ove knjige je korišten PC sa operativnim sistemom Microsoft Windows XP
Profesional Service Pack 2 i Microsoft Project 2003 Profesional.
Ukoliko radite sa drugim operativnim sistemom i programom onda su moguće izvesne
razlike u vizuelnom prestavljanju pojedinih dijaloga na monitoru od onog u knjizi.
Svakako da možete da pratite izlaganje i sa Microsoft Project 2007 ili noviji, ako ga imate.
To je naj noviji program koji treba da radi u okruženju novijeg Microsoft Offica kako bi
Project iskazao sve svoje mogućnosti. Blagovremeno se obavestite o instalacionim
zahtevima za ove nove programe i proverite da li su u skladu sa mogućnostima PC-a koji
posedujete. U radu sa ovim programom vizuelno prestavljanje pojedinih dijaloga na
monitoru će se razlikovati od onog u knjizi kao i položaj nekih komandi, tako da će, onima
koji po prvi put počinju rad sa Ms Projektom, biti poprilično otežano praćenje i ako je
logika izlaganja ista.
Dijagrame, tabele i izveštaje štampate u boji na skromnom štampaču ( tipa deskjet ili
slično).
Korišćenje pratećeg kompakt diska

Na disku se nalaze datoteke za rad i vežbanja u okviru izlaganja knjige i opciono probni
softver ograničenog trajanja i sažetak knjige u PDF formatu.
Posle ubacivanja diska u CD – ROM vašeg PCa izaberite vodič .

Možete da kopiranje datoteka prepustite vodiču da ih on automatski instalira na C disk u
7
omotnicu „Planiranje i upravljanje“ ili da iz omotnice izaberete podomotnicu
i da je ručno iskopirate na željeno mesto. Iskopirane omotnice na
disku zauzimaju prostor od 38 MB i sadrži potrebne datoteke za vežbanje.
Datoteke su smeštene u podomotnicama čiji broj i naziv odgovara odeljcima knjige.
Poglavlje Omotnica
Osnove Planiranja i Upravljanja

Projektom
Microsoft Project – alat za upravljanje

projektom
Izrada Plana Projekta
Posebno poglavlje
Predstavljanje Plana
Upravljanje realizacijom projekt
Detaljan spisak datoteka je dat u sadržaju u okviru poglavlja.

Na sajtu http://upravljanjeprojektom.com se nalazi pomoć i podrška za korišćenje
knjige i ovladavanje izloženom materijom.
8
Poglavlje I
Osnove Planiranja i Upravljanja Projektom
izvod za prikazivanje na
www.upravljanjeprojektom.com
1 Osnove Planiranja i Upravljanja Projektom
U ovom poglavlju se nalazi:
1 OSNOVE PLANIRANJA I UPRAVLJANJA PROJEKTOM ....................................... 11
1.1 Istorijat ....................................................................................................... 13
1.2 Uvod ............................................................................................................ 13
1.3 Osnovni pojmovi i definicije......................................................................... 17
1.4 Priprema za izradu plana ............................................................................. 20
1.4.1 Globalno sagledavanje .............................................................................. 21
1.4.2 Početni plan ............................................................................................ 23
1.4.2.1 Lista zadataka....................................................................................... 23
1.4.2.1.1 Određivanje zadataka ........................................................................ 24
1.4.2.1.2 Trajanje zadataka ............................................................................. 25
1.4.2.1.2.1 Trajanje zadatka koji ima tehnološke zahteve. .............................. 27
1.4.2.1.2.2 Određivanje trajanja zbirnog zadataka......................................... 29
1.4.2.1.3 Tipovi veza....................................................................................... 30
1.4.2.1.4 Prikaz u kalendaru. ........................................................................... 32
1.4.2.1.5 Prikazivanje zadataka ........................................................................ 33
1.4.2.2 Vreme trajanja Projekta ......................................................................... 34
1.4.2.3 Resursi ................................................................................................ 38
1.4.2.3.1 Materijalni Resursi............................................................................. 38
1.4.2.3.2 Radni Resursi ................................................................................... 38
1.4.2.3.3 Prikaz plana resursa .......................................................................... 40
1.4.2.3.4 Nivelacija resursa.............................................................................. 41
1.4.2.4 Troškovi. .............................................................................................. 43
1.4.2.4.1 Proračun troškova ............................................................................. 43
1.4.2.4.2 Troškovi zadataka kojima su dodeljeni resursi ....................................... 44
1.4.2.4.3 Obračun fiksne cene zadataka............................................................. 44
1.4.2.4.4 Troškovi ostalih zadataka kojima nisu dodeljeni resursi........................... 45
1.4.2.4.5 Način raspodele troška....................................................................... 45
1.4.2.4.6 Koncentracija nivoa troška ................................................................. 46
1.4.2.4.7 Prikaz plana troškova ........................................................................ 47
1.4.2.4.8 Dijagram toka novca. ........................................................................ 47
1.4.2.4.9 Prikaz ulaznih podataka o troškovima .................................................. 47
1.4.3 Ograničenja............................................................................................. 47
1.4.4 Izgled i sadržaj tabela sa ulaznim podacima o Projektu. ................................. 49
1.4.5 Prikaz ostalih podataka. ............................................................................ 49
1.5 Primer: Priprema za izradu plana „Branje zasada trešanja“. ....................... 50
11
Za rad na ovom poglavlju i kasnijim vežbama koriste se datoteke sa kompakt diska.
Ove datoteke sadrže pripremljen materijal, ili urađen deo plana, koji preuzimate i
nastavljate sa radom. To će omogućiti da na poglavlju radite parcijalno, ili samo na delu
koji vas interesuje.
Datoteku završnog snimka predmetne sekvence možete da koristite za proveru ispravnosti
rada koji ste učinili u predhodnim koracima.
Vizuelno obeležje datoteka je slično i stoga treba da se obrati pažnja kod izbora.
Preporučujemo da sadržaj kompakt diska iskopirate u pripremljenu omotnicu u računaru.
Omotnica Datoteke
12
1.1 Istorijat
Današnji oblik discipline Planiranja i Upravljanja je nastao u periodu hladnog rata, kada ona
prolazi kroz buran i intenzivan razvoj.
U to vreme su razvijani i realizovani specijalni projekti , pretežno vojnog i strateškog
značaja, koji su pored ostalog imali za cilj da obezbede nadmoć i prestiž.
Mnogi od tih projekata su bili skupi i rizični. Bilo kakva greška, poremećaj ili odlaganje je
bilo neprihvatljivo. Zato su ovom periodu, razvijene nove metode planiranja i praćenja
realizacije, koje su imale za cilj da obezbede i pruže olakšan opšti uvid, kako u celovitost,
tako i u bilo koji detalj projekata, a sve u cilju da se sprovede sveobuhvatna analiza uticaja,
i otkriju slaba mesta. Tek po razvoju i unapređenju takvih, novih metoda, pristupalo se
daljem planiranju i realizaciji tih specifičnih projekata.
Tokom vremena, nekada dobro čuvani, strogo profesionalni namenski programi, postali su
dostupni prvo poznatom, a zatim i širem krugu korisnika, braneći svoju dostupnost, velikom
cenom za pravo korišćenja.
Eksplozivan razvoj PC-a i softverskih paketa iz ove oblasti, značajno je umanjio cenu za
pravo korišćenja, i omogućio da ova disciplina bude dostupna i primenljiva ne samo za
velike i specijalne projekte, nego i za male i ostale projekte iz svih oblasti ljudske
delatnosti.
Široko poznavanje rada sa računarima bila je dobra podloga za dalje širenje
zainteresovanosti za ovladavanjem ovom disciplinom.
Izmenama u sistemu obrazovanja, i globalizacijom svetskog tržišta, Planiranje i Upravljanje
Projektima prestaje da bude samo znanje, nego postaje i zanimanje, struka, i to sve
traženija.
1.2 Uvod
U istoriskom nasleđu imamo podatke o mnoštvu projekata.
Neki projekti su materijalne prirode, a neki ne.
Ideje
Neki su sačuvani, a neki ne.
Zamislimo da je na slici prikazana istoriska baza
podataka o projektima uključiv i ideje i potreba
životne zbilje. Potrebe
Baza se sastoji, između ostalog, od realizovanih projekata i
projekata u realizaciji.
Baza podataka.
Naziru se i oni projekti, koji će se realizovati.
Tu su i Ideje i Potrebe kao važni pokretači ljudskog delanja.
Životna zbilja nas upućuje da neprekidno sagledavamo, i rešavamo probleme,
zadovoljavamo nastale i potrebe koje očekujemo ili predviđamo.
Korisnici tih rešavanja mogu da budu pojedinci, ili grupe.
Kako zadovoljenje potreba jedne grupe može da bude u nesaglasnosti sa interesima drugih
ili da proizvodi neprihvatljiv rizik ili slično, to realizacija projekata treba da bude u skladu sa
opštim interesima, održivim razvojem, zaštiti životne sredine i ostalim što definiše opštu
sigurnost i bezbednost.
13
Zamislimo da smo iz baze podataka izdvojili jedan projekat.
Sada o njemu imamo potpune podatke:
− Naziv projekta,
Vreme
− Ko je bio investitor,
− Ko ga je osmislio,
− Ko ga je realizovao, sa kojim materijalima i trudom.
− Koliko je trajala realizacija,
− Koliko je koštao,
− Eksploatacione karakteristike i
Količina rada Troškovi
− Ostalo.
Izdvojen poduhvat iz baze
Kada želimo da detaljnije upoznamo predmetni projekat podataka
onda ga razgledamo i proučavamo.
Za prestavljanje projekta se koristimo nekom od tehnika komunikacija: slika, ton, tekst i
tome slično.
Ako su projekti materijalne prirode kod prestavljanja i upoređivanja dominiraju podaci o:
− Zadacima koje je trebalo realizovati,
− Vremenu realizacije,
− Vrsti i količini rada i
− Vrsti troškova.
Uspešno realizovan projekat sa dobrim eksploatacionim karakteristikama je utirao put za
realizaciju sledećih ili sličnih.
Iz potrebe da novi projekti budu bolji od predhodnih nastaje praktična disciplina planiranje i
upravljanje projektima, koja treba da na osmišljen način obezbedi sigurnu i bolju
realizaciju.
Podatke iz istoriske baze projekata koristimo kao polazište za dalje razvijanje discipline
planiranje i upravljanje projektom.
Za izdvojeni projekat imamo njegove potpune podatke, Historogram, dnevnik realizacije.
Projekat ili podake o njemu možemo da razgledamo, istražujemo, da sagledamo njegovu
tehnologiju a potom i da rekonstruišemo njegovo nastajanje.
Počelo od ideje i potrebe za tim projektom što je iskazano kao aktivnost ili zadatak 1.
Ovaj zadatak je proizveo još nekoliko zadataka koji svi zajedno sačinjavali početnu fazu
projekta koja je u osnovi obuhvatila zadatke kojima su definisani glavni ciljevi, kako će
izgledati ceo projekat, koji su njegovi karakteristični delovi, ko će i kako da ga realizuje i ko
će da ga finansira.
Ovi zadaci su bili predhodnica za još više zadataka, koji su opet bili predhodnica za sledeće
zadatke i tako sve do zadataka kojim se završavaju glavni delovi projekta. Po tom dolazi
do smanjenja broja preostalih zadataka i na kraju se realizuju zadaci iz završne faze.
Završni zadaci obuhvataju potrebne probe i doterivanja kako bi se proglasio uspešan
završetak Projekta.
Zamislimo da smo podatke o realizovanim aktivnostima, zadacima, u podesnoj razmeri za
vreme trajanja, utrošenom radu i ostalom naneli na crtež.
Dobili bi množtvo poređanih i naslaganih zadataka koje sve zajedno možemo da uokvirimo
14
konturnom linijom koja prestavlja hodogram projekta.
U njemu, u okviru konture, sadržani su svi najznačajniji podaci o realizaciji projekta.
Počelo je sa zadatkom 1, koji je predhodio ostalim, potrebnim. Svi su naneti sa podacima: o
trajanju, utrošenom materijalu, uloženom radu i ostalom, po redosledu koji su imali.
Za bilo koje vreme u periodu realizacije t - t imamo potpun pregled. Sa leve strane linije t
- t je prikazano ono što je do tada realizovano, ili se nalazi u toku realizacije, a sa desne
strane linije t - t se nalazi ono što treba da se realizuje.
Sl. 1-1 Hodogram projekta sadrži sve bitne podatke o projektu
Zamislimo da smo sve te podatke imali, ne na kraju, nego pre početka realizacije projekta.
Bio bi to dobar iskustveni Plan, koji pre realizacije projekta sagledava njegovu celinu, ali i
sve sastavne elemente uključiv vremensku i finansijsku dimenziju, okruženje, uticaje,
rizike, potrebne komunikacije i ostalo. Takav Plan, daje mogućnost da se pravovremeno i
pre realizacije otkriju i otklone slaba mesta, odaberu i obezbede najbolji učesnici, i sve
ostale podobnosti, i time obezbedi da Plan prestavlja najbolje očekivano ishodište za
realizaciju Projekta. Ako bi se pristupilo izradi „replike projekta“, i upravljalo realizacijom
korišćenjem podataka iz Plana, onda bi se „replika“ završila sa uštedama u pogledu
utrošenog vremena i srestava, a dostignuti kvalitet bi bio respektabilan za posmatrani
period.
Ovaj hodogram može da bude polazište za planiranje drugog sličnog projekta. Pri tom će
postojati želja, da novi projekatt bude brže napravljen, sa manjom količinom rada i
materijala, i da košta manje. Uz to idu i očekivanja o boljem kvalitetu, i eksploatacionim
karakteristikama.
Kod realizacije novog projekta postoji mogućnost da u odnosu na sličan, predhodni, budu
primenjena nova tehnološka rešenja, novi materijali, postupci kojima može da se ostvari
veća produktivnost, odnosno da se projekat realizuje na bolji način, i sa relativnim
uštedama.
Koja i kolika će se moguća poboljšanja i uštede ostvariti zavisi od toga kada će se pristupiti
planiranju.
Mogučnost uticaja na poboljšanja i uštede na projektu su najveći ako se pre realizacije uradi
Plan projekta.
Ako se sa planiranjem otpočne kasnije, uticaji na poboljšanja i uštede na projektu su sve
manji u odnosu na stepen odmaklosti realizacije. Razlog za to je što se sada plan odnosi
samo na preostali deo projekta i pri tom mora da se uzmu u obzir i sve uslovljenosti koje
proističu iz realizovanog dela.
15
Sl. 1-2 Uticaj Plana na moguće užtede na Projektu
Smatra se da treba pristupiti planiranju bez obzira na stepen odmakle realizacije i da je

bolje raditi po planu (zakasnelom) nego bez njega.
Iz navedenog se vidi da je planiranje, ili kraće PLAN, osnova za dobru realizaciju Projekta.
PLAN sadrži sve podatke o projektu i kao dobar „model“ može da se koristi i za donošenje
odluke da li da se u opšte pristupi njegovoj realizaciji.
Ideje, namere, Početni plan, provere, analiza i

Planiranje, praćenje i korigovanje
mogućnosti usklađivanje
Globalno sagledavanje Izrada plana Realizacija
Planiranje Upravljanje realizacijom

Upravljanje projektom
Sl. 1-3 Blok šema planiranja i upravljanja.
Dobro je da se Globalno sagledavanje postavljenih ciljeva, potreba i mogućnosti, kritički

sprovede pre početka izrade plana. Time bi se uštedeo nepotreban trud i trošak na izradi
plana onih projekata koji ne ispunjavaju uslove za realizaciju.
Upravljanje Projektom
Plan projekta Bazni plan Aktuelni plan

iz faze planiranja projekta bazni plan
Projekat…
Praćenje i
izveštavanje
Povratna informacija o efektima upravljanja
Priprema za realizaciju Realizacija projekta
Sh t ki ik lj j li ij j k
Sl. 1-4 Shematski prikaz upravljanja realizacijom projeka
16
Upravljanje podrazumeva izradu PLANA, kao jednog od instrumenta i repera za
obezbeđenje najboljih rezultate u realizaciji Projekta.
Pre početka realizacije, PLAN se snimi, fiksira, kao Bazni plan.
Upravljanje se ostvaruje neprekidnim analizama efekata rada, i nihovim poređenjem sa
očekivanim po Baznom Planu. Nastala razlika, inicira sprovođenje korektivnih akcija sa
ciljem da se otstupanje eliminiše.
Uticaji i promene u toku realizacije se obuhvataju Aktuelnim planom.
Upravljanje se rukovodi planskim radom i identifikacijom potencijalnih problema i rizika
unapred, kako bi se na vreme i valjano preduzele i sprovele potrebne mere.
Sastoji se od:
− planiranja,
− praćenja,
− izveštavanja i
− davanja predloga za upravljanje Projektom.
1.3 Osnovni pojmovi i definicije.

PROJEKAT je skup jasno definisanih i povezanih ciljeva, čija je realnost i izvodljivost kritički
razmotrena, a čija realizacija dovodi do uspostavljanja ili razrešenja neke potrebe. Kritička
analiza i definisanje ciljeva, se ostvaruje u predprojektnim radnjama, u kojima se sprovode
potrebna istraživanja, studije opravdanosti, primenljivosti i slično. Postprojektne radnje se
bave promovisanjem Projekta, njegovog rezultata i proizvoda.
PLAN je unapred osmišljen prikaz i „model“ Projekta. Sadrži sve podatke o projektu: ciljeve;
šta sve treba da se radi; ko bi mogao to da radi; kada će to da se radi, i koliko će da traje;
koliko će to da košta i ostalo. Pri tome je sprovedena potrebna optimalizacija tako da Plan
prestavlja najbolji očekivani rezultat Projekta.
REALIZACIJA Projekta treba da ostvari izvršenje ciljeva, u okviru planiranog vremena i bez
prekoračenja troškova, a uz verifikaciju kvaliteta Projekta i njegovih Proizvoda.
PLANIRANJE i UPRAVLJANJE PROJEKTOM su multidisciplinarna znanja i umeća koja na
osmišljen i siguran način planiraju i vode realizaciju, kako bi što lakše i na najbolji način
ostvarili svi ciljevi i ukupnost Projekta. Mera uspešnosti su: projekat realizovan u okviru
planiranog vremena i troškova; postignut planirani kvalitet, napravljen uspešan proizvod;
ostvarena potrebna zaštita životne sredine i održivi razvoj.
UPRAVLJANJE se rukovodi Planom sa ciljem da na najbolji način realizuje projekat. U tom
cilju prati odstupanja od Plana, identifikuje potencijalne probleme i rizike unapred, i na
vreme i valjano preduzima i sprovodi potrebne korektivne mere.
Nosioc PROJEKTA i INVESTITOR, su tvorci ili organizatori zamisli o potrebi Projekta, ali
svakako, imaju nameru da se Projekat realizuje, i da organizuju i sprovedu njegovo
finansiranje. Oni će izabrati Konsultante, i ostale Učesnike u realizaciji projekta.
Konsultant treba da je kompetentan i da je posvećen realizaciji zadatka, odnosno da je u
stanju da osmisli i predloži realizaciju Projekta na optimalan način: u pogledu vremena,
troškova, angažovanih resursa i dostizanja propisanog kvaliteta. U tom cilju će se postarati
da obuhvat i obim Projekta budu jasni, a svi zadaci, vremena realizacije, resursi i troškovi,
dobro sagledani. U toku realizacije će organizovati Praćenje i Izveštavanje, i sa proračunima
i ocenom efikasnosti realizacije blagovremeno dostavljati Nosiocu PROJEKTA i INVESTITORU
predloge za upravljanje Projektom.
17
U realizaciji PROJEKTA učestvuje više Učesnika koji su specijalizovani za realizaciju delova
projekta. Oni imaju uređene međusobne odnose, Ugovore.
Obuhvat Projekta se odnosi na sveukupnost predmeta Projekta.
Granice razdvajanja odvajaju obuhvat od okruženja.
Kvalitet je jedan od stalnih ciljeva svakog Projekta. Razlikujemo kvalitet zadataka i kvalitet
proizvoda Projekta. Oba kvaliteta, svaki na svoj način, treba da teže maksimalno
dostignutom kvalitetu u posmatranom vremenu i okruženju.
Оdrživi razvoj jeste usklađen sistem tehničko-tehnoloških, ekonomskih i društvenih
aktivnosti u ukupnom razvoju u kome se na principima ekonomičnosti i razumnosti koriste
prirodne i stvorene vrednosti sa ciljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za
sadašnje i buduće generacije.
Održivi razvoj i zaštita životne sredine treba da obezbede dug život rezultata projekta i
njegove okoline. Zato su oni jedan od stalnih ciljeva svakog Projekta.
Obim Projekta je prikaz obuhvata u smislu svih potrebnih zadadaka koje treba uraditi radi
postizanja sveukupnosti projekta. Ti zadaci mogu biti organizovani u Glavne delove, Faze i
Podfaze.
Zadatak (aktivnost) prestavlja manji jasno omeđen deo obima, koji je definisan u
pogledu trajanja, zna se ko će ga kako i sa čime uraditi, i koliko će koštati.
Zadaci su međusobno povezani vezama.
Predhodnik predhodi a Sledbenik sledi tekući Zadatak.
Složeni zadatak predstavlja grupu zavisnisnih zadataka.
Ključni zadatak, označava početak ili završetak bitne grupe zadataka.
Struktura zadataka upućuje na tehnološku složenost i hijerarhijsku organizaciju.
WBS (Work Breakdown Structure, radna struktura projekta) prikazuje hijerarhijsku
tehnološku zavisnost zadataka. Sam projekat predstavlja najviši nivo WBS – a, koji se
preko glavnih delova projekta i složenih zadataka razlaže sve do pojedinačnih zadataka,
aktivnosti.
OBS (Organizational Breakdown Structure, organizaciona struktura projekta) prikazuje
hijerarhijsku organizaciju učesnika i granice njihovih ovlašćenja na projektu.
RBS (Resource Breakdown Structure, resursna struktura projekta) prikazuje hijerarhijsku
organizaciju resursa projekta. Ona identifikuje ko izvršava posao na zadacima.
CBS (Cost Breakdown Structure, troškovna struktura projekta) prikazuje hijerarhijsku
troškovnu organizaciju i zavisnost projekta. Sam projekat predstavlja najviši nivo CBS – a,
koji se preko glavnih delova projekta i složenih zadataka kao troškovnih centara razvija sa
zadatkom da obuhvati i pravovremeno evidentira nastale troškove.
Trajanje zadataka je dužina aktivnog vremena potrebnog da se završi zadatak.
Resursi su ljudstvo, oprema, alati, materijal, finansijska sredstva ali i znanja i veštine
potrebne za realizaciju zadatka.
Realizacija znači da dodeljeni resursi treba da izvrše ukupno potreban rad na predmetnom
zadatku.
Rad se iskazuje kao ukupan broj norma časova koji terba da se realizuju.
Norma čas je prosečna količina rada koju kvalifikovan resurs uradi za 1 čas.
Zadatke, Trajanje zadataka i Resurse povezuju Normativi i Cenovnici.
Trošak je bilo koji potreban izdatak na projektu..
18
Ukupni trošak je suma svih troškova zadataka i ostalog potrebnog da se Projekat realizuje
Ograničenja se mogu odnositi na svaki segment Projekta.
Plan se odnosi na prikaz osmišljenog načina realizacije projekta. Pored ostalog u njemu su
posebno razrađeni:
− Lista zadataka sa strukturom i vremenskim planom.
− Plan resursa i
− Plan troškova.
Lista zadataka sa strukturom i vremenskim planom prikazuje sve zadatke, sa
vremenima potrebnim da se oni izvrše, sa međusobnim redosledom i zavisnostima, a sve na
takav način i u ukupnom broju potrebnim da se prikaže obim i vreme realizacije Projekta, u
celini ili bilo kom delu.
Plan resursa obuhvata sve ono što je potrebno i sa čime će se projekat realizovati. Resursi
su razvrstani, pobrojani i spremni za angažovanje prema Vremenskom planu.
Plan troškova obuhvata sve troškove potrebne za realizaciju Projekta. Oni su pobrojani i
razvrstani po mestu nastanka i nosiocima i prikazani prema Vremenskom planu.
Plan Projekta se prikazuje Grafički i Tabelarno.
Kritični put je niz povezanih zadataka čije ukupno trajanje omogućava da se svi ostali
zadaci izvrše. On je ujedno i najkraće vreme realizacije projekta jer zadaci na kritičnom
putu nemaju nikakvu rezervu za kašnjenje.
Bazni Plan Projekta je zabeležen Plan Projekta sa kojim počinjanja Faze realizacije.
U fazi realizacije se Angažuju resursi, troškovi i ostalo potrebno za realizaciju Projekta.
Aktuelni Plan je plan u kome se vrši planiranje, praćenje, izveštavanje i upravljanje
projektom u fazi realizacije.
Praćenje projekta se ostvaruje redovnim beleženjem događaja i poređenjem sa Baznim
Planom a radi uvida u odstupanja.
Ažuriranje zadataka se vrši radi unošenja podadaka relevantnih za realizaciju zadataka.
Ažuriranje projekta se vrši radi unošenja podadaka relevantnih za realizaciju Projekta. U
toku ažuriranja mogu da se dodaju novi zadaci.
Statusni datum se utvrđuje periodično a radi uvida u status: Zadataka, Trajanja
zadataka, Resursa i Troškova odnosno Statusa Projrkta.
Odstupanja, razlika između Baznog Plana i zatečenog u fazi realizacije, mogu biti po
svim tačkama osmišljenog načina realizacije.
Izveštavanje se vrši u skladu sa praćenjem Projekta i odstupanjima u odnosu na Plan, na
unapred definisanim izveštajima, tabelama i dijagramima, koje popunjava program Ms
Projekta.
Novi Bazni Plan se donosi i beleži u slučaju kada su otstupanja od starog Baznog Plana
velika i neprikladna za analizu.
Upravljanje projektom je planiranje, praćenje i davanje predloga ili naloga za
preduzimanje korektivnih akcija za smanjenje odstupanja ili postizanja i boljih rezultata od
Baznog plana.
19
1.4 Priprema za izradu plana
Priprema za izradu plana počinje i odvija se u skladu sa odlukom o pokretanju postupka za
uspostavljanje projekta.
Priprema ima za cilj da sagleda, odredi i pripremi informacije o svim osnovnim sastavnim
elementima projekta, uključiv ciljeve, obuhvat i obim, tehnološko rešenje, vremensku,
logističku i finansijsku dimenziju, okruženje, uticaje, komunikacije i ostalo.
Te informacije su osnova za izradu početnog plana koji treba (posle usklađivanja) da
prestavlja model Projekta.
Izvori informacija su: projektni zadatak, opis projekta, arhivski i iskustveni podaci,
proračuni, podaci potencijalnih učesnika i drugi. Te informacije, koji su u raznim oblicima i
formatima, se prevode u oblik koji je prepoznatljiv za softver koji se koristi u izradi Plana.
Priprema za izradu plana se postepeno razvija, vodeči računa da se sagledaju svi delovi
i elmenti projekta, odnosi među njima, uticaji koji vladaju ili mogu da se pojave i sve
ostalo što utiče na projekat.
Obuhvat projekta se pažljivo izdvaja iz okruženja omeđivanjem i granicama razdvajanja gde
je to potrebno.
M.
K.
E. N.
O buhvat
sa granicam a razdvajanja i D. F.
obim om projekta B. G.
A. Podaci o vremenu, vezama, resursima, troškovima i ostalom. H.
C.
L. O.
Sl. 1-5 Izdvajanje obuhvata iz okruženja i određivanje obima i sume zadataka.
Utvrđuje se obim projekta koji dovoljno dobro odslikava obuhvat, odnosno samo zadatke
koje treba uraditi radi postizanja njegove sveukupnosti.
Zajedno sa određivanjem zadataka razmatraju se njihova trajanja, resursi, njihova cena,
troškovi i sve ostalo od interesa za projekat.
Variranje Usklađen plan

Resursi Plan resursa
"Šta ako.." resursa
Plan rizika
Variranje Usklađen
Vremenski okvir Vremenski plan
"Šta ako.." vremenski plan
Ciljevi Obuhvat i struktura Variranje Usklađen plan

projekta radova
Plan zadataka
"Šta ako.." zadataka
Plan Projekta
Usklađen plan
Procena troškova i Variranje Kontrola kvaliteta i
Plan troškova troškova i
izvora finansiranja "Šta ako.." zaštita sredine.
budžet
Početni plan Analiza plana Usklađivanje plana Plan Projekta
Globalno sagledavanje Izrada Plana Projekta
Sl. 1-6 Na šemi su prikazane glavne faze razvijanja i izrade Plana.
20
Poglavlje II
Microsoft Project – alat za upravljanje projektom
izvod za prikazivanje na
http://upravljanjeprojektom.com/
2 Microsoft Project – alat za upravljanje projektom

2 MICROSOFT PROJECT – ALAT ZA UPRAVLJANJE PROJEKTOM.......................... 57
2.1 Osnove Microsoft Projecta ........................................................................... 59
2.1.1 Pokretanje programa ................................................................................ 59
2.1.2 Gantov dijagram – podaci o zadacima ......................................................... 62
2.1.2.1 Prikaz tabela u Gantovom dijagramu. ....................................................... 62
2.1.2.2 Unos sadržaja u tabele. .......................................................................... 64
2.1.2.3 Prikaz vremena u Gantovom dijagramu. ................................................... 64
2.1.2.4 Kombinovani izgled................................................................................ 66
2.1.3 Resource Sheet - podaci o resursima........................................................... 66
2.1.3.1 Prikaz tabela u Resource Sheetu. ............................................................. 67
2.1.3.2 Kombinovani izgled................................................................................ 68
2.1.4 Podaci o dodelama ................................................................................... 68
2.1.4.1 Task Usage, Dodele zadacima ................................................................ 68
2.1.4.2 Resource Usage, Dodele resursima.......................................................... 69
2.1.5 Podaci o troškovima.................................................................................. 70
2.1.6 Kratak pregled Menu Bar. .......................................................................... 70
2.1.6.1 Meni File .............................................................................................. 70
2.1.6.2 Meni Edit .............................................................................................. 70
2.1.6.3 Meni View............................................................................................. 71
2.1.6.4 Meni Insert ........................................................................................... 72
2.1.6.5 Meni Format ......................................................................................... 72
2.2 Korišćenje šablona za obuku i početak rada na Planu. ................................. 73
2.2.1 Pokretanje šablona. .................................................................................. 73
2.2.1.1 Informacije o projektu............................................................................ 74
2.2.1.2 Informacije o datoteci projekta. ............................................................... 75
2.2.1.2.1 Summary kartica .............................................................................. 75
2.2.1.2.2 General kartica ................................................................................. 76
2.2.1.2.3 Statistics kartica ............................................................................... 76
2.2.1.2.4 Contents kartica ............................................................................... 76
2.2.1.2.5 Custom kartica ................................................................................. 76
2.2.2 Opšti izgled Plana Projekta Reskonst. .......................................................... 76
2.2.2.1 Lista zadataka....................................................................................... 76
2.2.2.1.1 Struktura zadataka............................................................................ 77
2.2.2.1.1.1 Strukturni nivo, Outline Level ..................................................... 78
2.2.2.1.1.2 Strukturni broj, Outline Number.................................................. 78
2.2.2.2 Vremenski plan projekta ......................................................................... 79
2.2.2.3 Lista resursa ......................................................................................... 80
2.2.2.4 Podaci o dodelama,................................................................................ 81
2.2.2.4.1 Task Usage, ..................................................................................... 81
2.2.2.4.2 Resource Usage ................................................................................ 81
2.2.2.5 Razrešenje prezauzetosti resursa. ............................................................ 81
2.2.2.6 Nivelacija koju vrši Ms Project ................................................................. 83
2.2.3 Kako je napravljen ovaj Plan Projekta? ........................................................ 85
2.2.3.1 Početni plan.......................................................................................... 85
2.2.3.1.1 Izrada Liste zadataka ........................................................................ 85
2.2.3.1.1.1 Formiranje Liste zadataka metodom „odozdo na gore“. .................. 86
2.2.3.1.1.2 Formiranje Liste zadataka metodom „odozgo na dole“.................... 87
2.2.3.1.2 Vremenski plan, Određivanje trajanja zadataka. ................................... 89
2.2.3.1.2.1 Određivanje veza i rasporeda zadataka. ....................................... 89
57
2.2.3.1.3 Lista resursa..................................................................................... 90
2.2.3.1.3.1 Lista dodela ............................................................................. 90
2.2.3.1.4 Dodele............................................................................................. 91
2.2.3.1.5 Promena uređene strukture ................................................................ 92
2.2.3.1.5.1 Prikaz sumarnog zadatka ........................................................... 92
2.2.4 Snimanje šablona ..................................................................................... 94

Omotnica Datoteke
Izvod iz poglavlja:
Pokretanje programa.
Gantov dijagram – podaci o zadacima.
58
2.1 Osnove Microsoft Projecta
U procesu Planiranja i Upravljanja se radi sa velikim brojem zadataka, koji imaju svoje
uslovljenosti, vremena, resurse, troškove i tome slično. Bilo kakva promena u bilo kom delu
ovog složenog dinamičkog skupa, izaziva lančane promene u celini. Sve to treba
proračunati, a rezultate složiti kao tekući, ili trajan podatak i dati informaciju o tome. Da bi
se sve te informacije i proračuni uradili, razvijeni su računarski, informatički sistemi i
programi kakav je i Ms Project.
U poglavlju se govori o Ms Projektu , njegovom pokretanju i glavnim osobinama.
Izlaganje je usredsređeno na potreban optimum za shvatanje mogućnosti programa, kako
bi se stekli uslovi za izradu prvog Plana.
Za one koji se prvi put sreću sa Ms Projectom će biti sve novo. Novi program, nove
komande i novi pojmovi. Slobodno istražujte mogućnosti programa i mimo onog koji je dat
u knjizi. Ako ste se u tom istraživanu udaljili od izgleda prikazanog u knjizi, na isti se
vraćate primenom jasnih, navedenih komandi. Te komande su opisane preko uobičajenih
skračenica. Nazivi su isecani i prikazivani kao sličice, što treba da doprinese lakšem
snalaženju i sprečavanju nepotrebnog lutanja.
Pogledajmo kako to izgleda na jednom primeru.
, , , , .
Gore dat primer u klasičnom opisu bi glasio:
− U aktivnom Microsoft Projectu sa linije menia aktivirajte komantu File.
− Iz padajućeg menija aktivirajte komandu New.
− Iz dijaloga ili maske koja se pojavi pronađite i odaberite obeleživač „On my comuter...“ i
aktivirajte ga.
− U dijalogu, koji se je otvorio kao rezultat predhodne komande, odaberite i aktivirajte
„Project Templates“.
− Iz ponuđenog izbora pronađite i aktivirajte dadoteku „Rezidential Construction“.
Bez obzira na brzinu prelaženja ovog poglavlja, na njega ćete se vraćati više puta u toku
rada na ovoj knjizi.
Sve one koji žele da se upoznaju sa ukupnim mogućnostima Ms Projekta upućujemo na
upotrebu Helpa i sopstveno istraživanje. Takođe su na raspolaganju i knjige koje se bave
promovisanjem ovog Programa.
2.1.1 Pokretanje programa

Odaberite: , ,
Sl. 2-1 Prikaz na ekranu posle pokretanja Ms Projecta
59
Microsoft Project iz opšteg šablona pokreče praznu datoteku pod nazivom Project1, koja je
na rasspolaganju da u njoj obrađujete vaš Projekt. Ukoliko zatražite novu datoteku ona će
nositi naziv Project2 i tako dalje. Posle rada na Projektu sačuvaćete rad pod nazivom koji
sami odredite.
U okviru prikaza predodređeno se otvaraju i smeštaju u
gornjem delu radnog prostora palete: , , .
U zavisnosti od operativnog sistema i varijante Ms Projekta možda palete i
, koji se odmah transformiše u , treba da otvorite naknadno.
Paleta sadrži sve komande, grupisane po funkcionalnim grupama, sa kojima
program Ms project radi.
Na paleti alatki i se nalaze brojna dugmad sa sličicama, ikonama. One
predstavljaju prečice za izvršavanje komandi programa.
Microsoft je standardizovao palete sa alatkama za svoje programe, tako da komande koji su
opste za sve programe ostaju istog izgleda. To je razlog što su vam mnoge ikone poznate.
Sa značenjem ostalih ćete se upoznati kasnije. Informacija o nameni ikone se ispisuje kada
pokazivač miša postavite iznad nje.
Kad paletu zakačite i prevučete u radni prostor, ona postaje plivajuća i izgleda kao dole.
Pored ove postoji još niz namenskih paleta koje se u toku rada pozivaju i po završetku rada
sa alatima koji su smešteni na njoj zatvaraju.
Do popisa svih paleta dolazite desnim klikom miša na neku od paleta.
STANDARD obezbeđuje pristup do glavnih karakteristika Microsoft
Projecta.
FORMATTING obezbeđuje formatiranje teksta i izgleda Projekta.
COLLABORATE obezbeđuje komunikaciju radnih grupa.
CUSTOM FORMS obezbeđuje potrebna podešavanja.
DRAWING obezbeđuje pristup do alata za crtanje.
RESOURCE MANAGEMENT obezbeđuje alate za razrešenje prekoračenja u koriščenju
resursa.
TASK PANE prikazuje dijalog na ekranu koji sadrži prečice do opštih operacija i sličan je
sa drugim programima Microsofta.
TRACKING obezbeđuje praćenje progresa i ažuriranje zadataka.
VISUAL BASIC obezbeđuje snimanje, pokretanje i menjanje makroa.
WEB aktivira web pretraživac i pomaže Vam u kretanju kroz web stranice.
ANALYSIS obezbeđuje pristup do instaliranih dodatnih programa
COMPARE PROJECT VERSIONS poredi dve Projectobe datoteke i daje informacije o
tome u izveštaju.
NETWORK DIAGRAM prikazuje alate za analizu, pregled i raspored koji se koriste sa
Mrežnim diagramom.
PERT ANALYSIS obezbeđuje pristup do PERT alata za procenu, raspoloživih u Projectu.
PROJECT GUIDE obezbeđuje pomoć čarobnjaka iz novog interfejsa Ms Projecta 2002,
a obuhvata: zadatke, resurse, praćenje i izveštavanje.
60
Postoji još jedna paleta koja se poziva: , i smešta se uz bočnu ivicu. Na
njoj su smeštene ikone glavnih prikaza.
U zavisnosti od operativnog sistema, programa koji ste instalirali i predhodnog rada u
Programu, slika na ekranu može biti i nešto drugačija.
U svakom slučaju se potrudite da palete Standard, Formating, Task Pane i Project Guide
budu aktivne. To se postiže tako što na njih kliknete mišom. Prozvane palete se smeštaju
ispod linije menia i vidljive su.
Pred sobom imate prazan Project 1, u pogledu Gantt Shart, spreman za rad. Upoznajmo se
prvo sa okruženjem.
Microsoft Projekt pripada familiji Office. Linija menija, alata,
padajućih menija, statusna linija, skrolovanje i svi opšti
principi su isti kao kod Office i dobro poznati pa ih nećemo
dalje spominjati.
Sa leve strane na ekranu se nalazi maska Getting Started.
Ona omogućava da direktno komunicirate sa Microsoft Office
ili da pretražujete po helpu.
Na izvorni izgled maske se vraćate klikom na kućicu .
U donjem delu se nalazi deo iz kojeg se mogu

otvoriti predhodno korišćene datoteke.
Klikom na otvara se nova maska

koja je zasnovana na radu sa šablonima
(Templates).
U delu ponuda je da otvorite novi Blank Project.

Klikom se otvara novi Project 2 u pogledu Gantt Shart, spreman za rad. Vratite se
pozivanjem alata Task Pane na raniji izgled maske New Project.
Klikom na možete da iz arhive pozovete neki projekt koji će vam

služiti u daljem radu. Izvorna datoteka neće time biti izmenjena.
Možete da pretražujete kako bi pronašli deo koji vas interesuje.

Takođe možete da pozivate šablone ili .
Mesto gde će te odmah naći šablone je: . Klikom se otvara dijalog

Templates. Na kartici Project Templates se nalaze šabloni koje je napravio MS Project.
Kasnije kada ovladate potrebnim saznanjima o MS Projectu dobro ih pregledajte.
Vratite se na Task Pane. Pređite još jednom kroz sadržaj klikom na
. Isključite ga klikom na .
Sa leve strane se sada nalazi prikaz Project Guide sa otvorenom karticom Tasks.
Project Guide je značajna novost u MS Projectu
2002 i dobar vodič kroz sve faze planiranja,
praćenja i izveštavanja o projektu.
Da nam ne odvlači pažnju, u ovoj fazi, isključite ga klikom na ili .
61
2.1.2 Gantov dijagram – podaci o zadacima
Prikaz na ekranu se naziva Gantov dijagram, kako je i napisano na vertikalnoj plavoj
traci .
Radni prostor se satoji od dva dela.
U levom se nalazi tabela koja opisuje zadatke.
U desnom se prikazuje vreme. Trajanje zadataka je prikazano linijama. Mesto
linije je određeno početnim i krajnnjim datumom zadatka.
Ta dva dela su odvojena pokretnom razdvojnicom prikazanom desno.
Gantov dijagram je osnovni dijagram u Ms Projektu. U njemu se nalaze podaci o
zadacima.
Podaci o obimu i Lista zadataka se prikazuju u poljima Task Name. Zadaci u okviru polja
Task Name mogu da se strukturno prikažu kao podzadaci, zadaci, sumarni zadaci i tako
dalje.
Vreme realizacije se prikazuje u vremenskom delu radnog prostora u kome vremenska
razmera može da se podešava.
2.1.2.1 Prikaz tabela u Gantovom dijagramu.

Pređite mišem preko razdelnice i izaberite je.
Povucite mišem dovoljno u desno kako bi cela tabela bila vidljiva.
Sl. 2-2 Sadržaj levog dela izgleda Gantt Shart sa ulaznom tabelom Entry
Ovo je osnovna tabela za unos ili prikaz informacija o zadacima.

U prvoj levoj koloni Projekt sam ispisuje redni broj zadatka.
U drugoj koloni sa zaglavljem nalaze se informacije u vezi aktivnosti (zadataka). Ms

Projekt u to isto polje objavljuje i svoje informacije kad ih ima. Kada pokazivač miša
postavite iznad informacije na ekranu se pojavljuje njen sadržaj.
U koloni nalaze se nazivi zadataka i sumarnih zadataka. Unose se ukucavanjem ili
kopiranjem.
U koloni nalaze se trajanje zadataka i sumarnih zadataka. Trajanje se unosi

ukucavanjem ili kopiranjem samo za zadatke. Za složene zadatke Ms Project sam
izračunava trajanje a u saglasnosti sa načinom kako su njihovi podzadaci međusobno
povezani.
U koloni nalaze se vreme početka zadataka i sumarnih zadataka. Ms Project sam
upisuje datume počevši od datuma početka Projekta, kojeg prvo treba da naznačite.
U koloni nalaze se vreme završetka zadataka i sumarnih zadataka. Ms Project sam
upisuje datume uzevši u obzir trajanja i kalendar projekta.
U koloni nalaze se predhodnici zadataka sa naznačenom vezom. Unose se

direktno ili indirektno. Direktan unos se vrši kucanjem ili kopiranjem u polje .
Indirektan unos vrši Ms Project tako što predmetne podatke koji izvorno nastaju u okviru
povezivanja zadataka, korišćenjem namenskog alata prebaci u polje .
62
U koloni nalaze se nazivi resursa. Unose se indirektno od strane Ms Projecta a
posle izvršene dodele resursa.
Tabelarni deo Gantovog dijagrama je promenljiv. Izbor
tabele je u zavisnosti od toga šta želimo da radimo. Do
prikaza željenog tabelarnog dela u sklopu Gantovog
dijagrama se dolazi pozivom na:
, .
Izlistavaju se tabele iz kaskadnog prikaza desno.
Naziv tabele Preporučena upotreba

Cost, Troškovi Pokazuje raspored i variranje troškova u odnosu na planirane.
Entry, Ulaz To je podrazumevana tabela kod prikaza Gantovog dijagrama.
Hyperlink, Veze, Kreira veze prema drugim datotekama
Schedule, Obezbeđuje proračunavanje vrednosti slobodnog i ukupnog zazora.
Raspored
Summary, Obezbeđuje sumarne informacije o osnovnom rasporedu i napretku
Sumarna projekta.
Tracking, Obezbeđuje uvid ili unos aktuelnih informacija o napredovanju
Izveštavanje zadataka.
Usage, korišćeno. Obezbeđuje informacije o radnim satima za svaki zadatak. To je
podrazumevana tabela za prikaz zadatak / iskorišćenost.
Variance, Obezbeđuje informacije o vremenskim ostupanjima zadatka.
Odstupanja.
Work, rad Korisna za identifikaciju zadataka za čije je izvršenje potreban različit
napor od planiranog.
More Tables... Dodatne tabele iz dijaloga More Tables...
Kada, naprimer, otvorite Gantov dijagram sa tabelom Tracking (Izveštavanje) :
, ,
Gantov dijagram je sad sa drugom tabelom dok je izgled vremenskog dela dijagrama ostao
isti. Ovaj sadržaj tabelarnog dela odgovara fazi praćenja realizacije..
U koloni nalaze se datumi ubeleženog početka zadataka i sumarnih zadataka.
U koloni nalaze se datumi ubeleženog završetka zadataka i sumarnih zadataka.
U koloni nalaze se % kompletnosti zadataka i sumarnih zadataka na bazi vremena.
U koloni nalaze se % kompletnosti zadataka i na bazi rada.
U koloni nalaze se proteklo vreme trajanja zadataka i sumarnih zadataka.
U koloni nalaze se preostalo vreme trajanja zadataka i sumarnih zadataka.

U koloni nalaze se dosadašnji trošak zadataka i sumarnih zadataka.
U koloni nalaze se dosadašnji izvršeni rad zadataka i sumarnih zadataka.

Sve tabele u Ms Projektu su interaktivne. Vrednost unešena u polje jedne tabele se
automatski ažurira u sve tabele koje imaju, sadrže, polje sa istom adresom, a zavisne
63
vrednosti se odmah izračunavaju u svim relevantnim poljima. Ovo omogućava da se
razmatranje nekog uticaja može vršiti i na više mesta, po izboru.
2.1.2.2 Unos sadržaja u tabele.

Pristup polju, ćeliji, tabele se vrši preko tastature ili izborom mišem.
Pristupite polju, ćeliji u bilo kojoj tabeli Gantovog dijagrama.
Polje je jasno uokvireno crnim ramom.
Unošenje sadržaja se vrši preko polja za unos po strogo unapred definisanim uslovima.
Sl. 2-3 Iznad tabelarnog i dela za prikaz vremena nalazi se polje za unos.
U polja za datume mogu se unositi samo datumi, u polja za procente samo procenti, u polja
za brojeve samo brojevi i tome slično. Postoje polja sa ograničenim i zabranjenim
pristupom.
Bilo koja napravljena greška pri unosu će biti objavljena upozorenjem od Ms Projecta i ne
možete da nastavite sa daljim radom dok ne uklonite grešku.
Project radi sa imenovanim poljima (ćelijama). Jednom unet unos u imenovanu ćeliju ce
automatski prenosi u sve ostale ćelije koje treba da sadrže ili koriste taj unos.
Da bi se izbegla nepotrebna kucanja Project je omogučio da se jednom definisan unos
kasnije može izabrati sa liste umesto ponovnog unošenja.
Kad pristupite nekom praznom polju tipa ili ono vas upučuje na vrstu
unosa stavljajući vam na raspolaganje, kalendar ili listu ,kao pomoć, iz koje vršite izbor.
Ako pristupite nekom polju koje vas ne upućuje na način unosa onda je to polje:
- Slobodno za unos ako možete da aktivirate polje unosa ili
- Nedostupno za unos ako ne možete da aktivirate polje unosa .

Sadržaj nedostupnih polja uređuje Ms Projekt u skladu sa svojim procedurama.
Suština Ms Projekta je da sa minimalno potrebnim unosima možemo da razmatramo brojne
varijante i situacije.
Unos podataka se vrši preko ulaznih tabela .
2.1.2.3 Prikaz vremena u Gantovom dijagramu.

Pređite mišem preko razdelnice i izaberite je. Vratite razdelnicu na sredinu.
Desna strana izgleda slično kao dole:
Sl. 2-4 Vremenska skala se može menjati klikom na što dovodi do povećanja ili smanenja
vremenskog opsega.
64
Tekuće datum je označen vertikalnom sivom linijom koja ostaje vidljiva bez obzira na
vremensku razmeru.
Neradni dani su prikazani sivim poljima koja su vidljiva u saglasnosti od vremenske skale.
Najkraće vremensko trajanje koje se označuje u okviru jednog vremenskog segmenta je
jedan minut a najduže je jedna godina.
Vremenski opseg u kome se trenutno mogu vršiti razmatranja su od 1984 do 2049godine.
Podešavanje se vrši u koja se poziva duplim klikom na vremensku skalu.
Sl. 2-5 Na slici je namešten troslojni vremenski segment.
Top Tier, gornji sloj, je namešten da pokazuje godinu sa mesecom.

Middle Tier, srednji red, je namešten da pokazuje broj nedelje u godini.
Bottom Tier, donjii red, je namešten da pokazuje dane u nedelji.
Non-working time je postavljen da se crta iza linije zadadtka,
kako je ne bi prekidao.
Trajanje zadatkai je prikazano linijama u vremenskoj skali. Mesto i dužina linije je određeno
početnim i krajnjim datumom zadatka.
Desnim klikom miša u delu vremenskog dijagrama se poziva alat za uređenje izgleda.
Izborom se uređuju linije redova i kolona.
Izborom se uređuje izgled linija zadataka.

Izborom se uređuje širina i izgled povezivanja linija
zadataka.
Izborom možete da unesete liniju napretka

realizacije za obeleženi dan.
Izborom možete da birate iz ponuđenih varijanti

uređen izgled linija zadataka.
65
2.1.2.4 Kombinovani izgled
Izborom , dobija se kombinovani izgled koji se sastoji od Gantt Shart i Task

Form.
Sl. 2-6 Kombinovani izgled se koristi za dobijanje ili unošenje potpunih informacija o zadatku.
Koji će deo kombimovanog izgleda prikazanog na slici biti aktivan, ili ,

izabira se klikom miša na plavu bočnu liniju. Aktiviranjem bočna linija postaje istaknutija.
Na prikazanoj slici aktivan je deo .
Aktivni deo kombinovanog izgleda, čija je bočna linija istaknuta, može da se menja izborom
drugog izgleda iz menija ili dvostrukim desnim klikom. Ovim se dobija drugi
kombinovani izgled koji sadrži željene detalje.
Pored osnovnog izgleda Gantov dijagram se koristi još u izgledima kao:
koristi se za praćenje realizacije. Prikazuje kritični put Projekta, Baznu liniju

ako je snimljena i procenat gotovosti ako se projekat prati.
koristi se za prikazivanje detalja plana. Prikazuje kritični put Projekta i zazore

među zadacima.
koristi se za prikazivanje nivelisanja projekta.

Svi ovi izgledi mogu da se dodatno kombinuju sa tabelama i prikazima kao kombinovani
izgled.
Sadržaj možete da birate desnim klikom miša u desni prazan prostor radne
površine. Mi smo izabrali .

Za sada smo dovoljno razmatrali Gantov dijagram, njegovu praktičnu primenu ćemo videti
u narednim poglavljima.
2.1.3 Resource Sheet - podaci o resursima

Podaci o resursima se nalaze u Resource Sheetu. , .
Podaci o resursima se unose u u osnovnu tabelu .
U koloni se nalaze nazivi resursa. Unose se ukucavanjem ili kopiranjem.
66
Resursi ispisani crveno su prezauzeti. To znači da su planirani da se istovremeno nalaze na
više mesta. Prezauzetost mora da se razreši kako bi broj resursa bio valjan i moga da se
uradi predviđeni rad na zadacima.
Iz konkrentne liste resursa, šablona Reskonst, se vidi da su navedeni samo nazivi struka
koje su planirane da rade na zadacima, kako bi se na gantovom dijagramu ispisalo ko radi
taj zadatak. U ovom slučaju to je praktično jer se vidi ko je odgovoran za realizaciju
zadatka.
2.2.2.4 Podaci o dodelama,
2.2.2.4.1 Task Usage,

Postavite kombinovani prikaz, , , Split.
Sl. 2-25 Ovaj prikaz se koristi da prikaže koji resursi, kada i koliko rade na zadatku.
Na slici je prikazan kombinovan izgled Task Usage za isti zadatak br 3 kao što je dato u
predhodno prikazanom kombinovanom izgledu za zadatke. Ovaj kombinovani izgled sadrži
potpune podake o zadatku 3, resursima i dodelama. Dati su podaci o planiranim resursima,
o dodelama, rasporedu i trajanju. U vremenskim poljiima se nalaz podaci o planiranim
količinama rada. Ms Project je za planirani period od 20 dana ravnomerno raspodelio
angažovanje resursa. Ako ne želite ravnomernu raspodelu, možete da date nalog za neku
drugu raspodelu ili da to ručno preplanirate.
2.2.2.4.2 Resource Usage

Pokazuje na kojim zadacima , kada i koliko radi resurs.
U polju mogu da se postave podredovi sa podacima o radu i troškovuma.
Pogodan je za prikaz na kojim zadacima i kad je došlo do prezauzetosti.
2.2.2.5 Razrešenje prezauzetosti resursa.

Prezauzeti resursi su označeni crvenim ispisom. Prezauzetost se javlja kada je isti resurs
planiran da u isto vreme radi na više mesta. Zaustavimo se kod resursa moleri,
Kad postavimo pokazivač miša iznad Projectove napomene

pojavljuje se njen sadržaj „Ovaj resurs treba da se niveliše
na bazi dnevnog opterećenja“. Podešavanjem razmere u
81
Poglavlje III
Izrada Plana Projekta
Izvod za prikazivanje na:

3 Izrada Plana Projekta
3 Izrada Plana Projekta .................................................................................. 97
3.1 Unos podataka ............................................................................................. 99
3.1.1 Alati za unos podataka .............................................................................. 99
3.1.1.1 Informacije o zadatku ............................................................................ 99
3.1.1.2 Informacije o resursu ........................................................................... 103
3.1.1.3 Dijalog Assign Resources ...................................................................... 104
3.1.1.4 Dijalog Assignment Information ............................................................. 104
3.1.1.5 Kombinovani pogledi ............................................................................ 104
3.1.1.6 Kalendari projekta ............................................................................... 105
3.1.2 Redosled unosa ulaznih podataka. ............................................................ 108
3.2 Izrada početnog plana ............................................................................... 109
3.2.1 Prvi korak: Unos opštih podataka o planu i datoteci.................................... 109
3.2.1.1 Definisanje datuma i kalendara Projekta. ................................................ 109
3.2.2 Drugi korak: Unošenje podataka o zadacima i vremenima ............................ 110
3.2.2.1 Vremenski plan ................................................................................... 110
3.2.3 Treći korak: Unošenje podataka o resursima .............................................. 112
3.2.4 Četvrti korak: Unošenje podataka o dodelama........................................... 112
3.2.5 Peti korak: Unos podataka o troškovima ................................................... 113
3.3 Analize postojanost Plana.......................................................................... 116
3.3.1 Analiza ciljeva, obima I plana zadataka ..................................................... 116
3.3.2 Analiza vremenskog plana ....................................................................... 116
3.3.3 Analiza plana resursa .............................................................................. 116
3.3.4 Analiza plana troškova ............................................................................ 116
3.4 Usklađivanje Plana .................................................................................... 117
3.5 Prikaz sadržaja Plana................................................................................. 117
3.5.1 Podaci o obimu i zadacima sa vremenima i vremenskim planom.................... 118
3.5.2 Podaci o resursima ................................................................................. 119
3.5.3 Podaci o dodelama i raspodelama ............................................................. 119
3.5.4 Podaci o troškovima................................................................................ 119
3.5.5 Izvežtaji................................................................................................ 120
3.5.5.1 Pregled (Overview Reports), ................................................................. 120
3.5.5.2 Tekuće aktivnosti (Current Activities Reports).......................................... 120
3.5.5.3 Troškovi (Costs Reports) ...................................................................... 121
3.5.5.4 Dodele (Assignments Reports)............................................................... 121
3.5.5.5 Opterećenje rada (Workload Reports)..................................................... 122
3.5.5.6 Korisnički (Custom Reports) .................................................................. 122
3.5.6 Osnovni podaci o nekim izvežtajima .......................................................... 122
3.5.6.1 Sumarni izveštaj o Projektu. ................................................................. 122
3.5.6.2 Izveštaj “Ko šta radi” na Projektu .......................................................... 122
3.5.6.3 Izveštaj “Ko šta radi i kada” na Projektu ................................................. 122
3.5.6.4 Izveštaj o toku novca ........................................................................... 122
3.6 Primer izrade plana projekta Branje zasada trešanja x.............................. 123
97
3 Datoteku završnog snimka predmetne sekvence možete da koristite za proveru
ispravnosti rada koji ste učinili u predhodnim koracima.
Omotnica Datoteka
Izvod iz poglavlja:
3.3 Analize postojanost Plana.
3.4 Uskladivanje Plana.
98
3.3 Analize postojanost Plana
Analize postojanost Plana se radi metodom „šta ako“
Svi početni planovi se potvrgavaju detaljnoj proveri kompletnosti i postojanosti svakog
detalja plana posmatranjem kroz prizmu „šta ako to nije tako već je drugačije“.
Cilj analize je da se otkriju slaba mesta, rizični delovi i ostalo, što utiče na dobijanje
optimalnih rezultata Projekta.
3.3.1 Analiza ciljeva, obima I plana zadataka

Plan zadataka se kritčki razmatra sa stanovišta:
− šta ako cijlevi nisu jasni i svi obuhvaćeni,
− šta ako razgraničenja nisu jasna pa treba korigovati obuhvat i obim
− šta ako zadaci nisu dobro sagledani i pobrojani.
− Kako sve to utiče na plan.
3.3.2 Analiza vremenskog plana

Vremenski plan se kritčki razmatra sa stanovišta:
− šta ako trajanje zadataka nisu dobro sagledana i sva obuhvaćena,
− šta ako veze nisu dobro sagledane i treba ih promeniti
− šta ako ograničenja nisu sagledana i postavljena.
− Šta ako svi kalendari nisu postavljeni.
3.3.3 Analiza plana resursa

Plan resursa se kritčki razmatra sa stanovišta:
− šta ako resursi po vrstama nisu dobro sagledani i svi obuhvaćeni,
− šta ako količine nisu dobro sagledane i treba ih promeniti
3.3.4 Analiza plana troškova

Plan troškova se kritčki razmatra sa stanovišta:
− šta ako troškovi po vrstama nisu dobro sagledani i svi obuhvaćeni,
− šta ako dođe do promene cena i pariteta,
− šta ako izvori finansiranja nizu sigurni,.
Kod izrade stvarnog plana, kao rezultat valjano urađene analize, imaćete da sprovedete
brojna prilagođavanja.
Za ilustraciju kako se usklađivanja plana sa raspoloživim brojem resursa odražava na
vremenski plan projekta, iz omotnice otvorite .
116
To je plan „Opšteg projekta“ koji treba da se realizuje sa 8 radnika „Struke x“ i koji traje 36
dana.
Ovaj plan smo ustvari razmatrali kad smo govorili o nivelaciji u poglavlju Osnove Planiranja
i Upravljanja Projektom.
Da se vratite na njegov početni plan treba da poništite nivelaciju: , ,
U dobijenom dijalogu na dnu pritisnite „očisti nivelaciju“ .
U novom dijalogu postavite .

Sad projekat traje 29 dana. Produženje trajanja od 6 dana ili 20 % je rezultat koji je
nametnulo ograničenje broja raspoložvih resursa „Struke x“.
3.4 Usklađivanje Plana

U skladu sa rezultatima analize „šta ako“ vrši se usklađivanje Plana Projekta.
Kao rezultat usklađivanja dobija se:
a) plan obima i zadataka;
b) vremenski plan;
c) plan resursa u okviru kojeg bi izdvojeno posmarali
i. plan ljudskih resursa i
ii. plan materijalni resursa;
d) plan troškova;
e) plan kvaliteta;
f) plan zaštite životne sredine;
g) plan rizika;
h) plan komunikacija na projektu;
Svi ovi planovi su sastavni deo integralnog Plana Projekta kojeg nazivamo Plan.
Usklađen Plan u svemu odslikava ciljeve, obuhvat i obim Projekta, u skladu sa planiranim
vremenima, resursima, troškovima i ograničenjima i vodi računa o održivom razvoju, zaštiti
životne sredine i kvalitetu Projekta. Pri tome je sprovedena potrebna optimalizacija tako da
Plan prestavlja najbolji očekivani rezultat Projekta.
Ovako usklađen Plan je operativan za bilo kakva dalja razmatranja i postupanja i može da
bude sastavni deo Studija, Analiza, Ponuda i ugovorne dokumentacije.
To je zapravo Plan Projekta.
3.5 Prikaz sadržaja Plana

U dosadašnjem radu ste odredili: plan zadataka, trajanje zadataka, vremenski plan, resurse
i njihove dodele predmetnim zadacima i troškove.
Ovim dosadašnjim naporima ste ispunili ono što je bilo potrebno da bi mogli da se koristite
ogromnim mogućnostima koje pruža programski paket Ms Project.
U glavnim crtama to su.
− Laka kontrola celovitosti Plana bez obzira na veličinu plana i broja zadataka. Možete
da pregledata lako ceo Plan, samo glavne faze, ili samo neku, i to do detalja koje
117
omogućava struktuiranje koje ste primenili. To omogućava da otkrijete neusaglašenosti i
da ih ispravite.
− Simulacuja uočenog uticaja ili neočekivanog događaja omogućava da varirate
pretpostavljene korektivne akcije kako bi ste pronašli odgovarajuću.
− Vizuelno prestavljanje Plana omogućava sagledavanje i komunikaciju sa izabranim
delovuma u podesivoj vremenskoj razmeri. Vizuelno sagledavate rezultate raznih
variranja i anlize tipa “šta ako” uključujući i finu analizu odnosa resursa i vremena
realizacije.
− Dokumentovan prikaz Projekta koji sadrži celovitost ali i sve detalje.
− Komunikacioni osnov po svim pitanjima Projekta.
− Mnogi izveštaji unapred formulisani za različite potrebe su momentalno spremni na
bilo čije traženje.
− Kvalitetna prezentacija je na raspolaganju i Plan možete zainteresovanima da
prestavite putem projekcije, u štampanom obliku ili putem Weba.
− Deljenje Plana sa saradnicima.
− Prekonponovanje Plana koja treba da se sprovede iz bilo kog razloga je brzo a
rezultat je odmah na raspolaganju radi nastavka usaglašavanja.
Pokrenite . To je plan projekta koji je usklađen sa rezultatima analize

postojanosti Plana metodom „šta ako“.
Ovaj Plan raspolaže sa kompletnim podacima o:
− Obimu posla, zadacima i načinu realizacije.
− Ukupnim i svakim pojedinačnim vremenom realizacije,
− Resursima i dodelama
− Troškovima i njihovoj dinamici i
− Ostalim od značaja za Projekat.
Plan Projekta se prikazuje u obliku dijagrama, tabela i izveštaja.
3.5.1 Podaci o obimu i zadacima sa vremenima i vremenskim planom

Obim posla sa zadacima, načinom realizacije i planiranim vremenima, vremenskim planom i
ostalim, se prikazuje u Gantovim dijagramima.
Gant Chartt
Sl. 3-19 Gantov dijagram je osnovni i sastoji se od tabelarnog dela i vremenskog dela.
Satržaj tabelarnog dela je promenljiv i podesiv, u skladu sa iskazanom potrebom,
118
Poglavlje IV
Posebno poglavlje

4 Posebno poglavlje
4 POSEBNO POGLAVLJE ....................................................................................133
4.1 Mrežni dijagram ......................................................................................... 137
4.1.1 Crtanje Mrežnog dijagrama...................................................................... 139
4.1.1.1 Pravljenje segmenta ............................................................................ 140
4.1.1.2 Spajanje segmenata. ........................................................................... 141
4.2 Organizacija rada na zadatku..................................................................... 142
4.2.1 Najkraće trajanje ................................................................................... 143
4.2.2 Najduže trajanje .................................................................................... 143
4.2.3 Optimalno trajanje ................................................................................. 143
4.2.4 Poređenje verzija plana. .......................................................................... 145
4.3 Struktura plana,......................................................................................... 147
4.3.1 Outline Number ..................................................................................... 147
4.3.2 WBS..................................................................................................... 148
4.3.3 OBS ..................................................................................................... 149
4.3.4 RBS...................................................................................................... 149
4.3.5 CBS...................................................................................................... 150
4.4 Korisničke kolone i polja ............................................................................ 151
4.4.1 Formiranje polja sa tekstualnim podacima ................................................ 152
4.4.2 Formiranje polja sa proračunskim podacima .............................................. 152
4.4.3 Formiranje polja sa grafičkim simbolima .................................................... 153
4.5 Složeni planovi........................................................................................... 155
4.5.1 Rad sa više planova ................................................................................ 155
4.5.1.1 Rad sa nezavisnim planovima................................................................ 155
4.5.1.2 Objedinjavanje projektnih datoteka........................................................ 156
4.5.1.3 Skup resursa ...................................................................................... 157
4.5.2 Rad sa podprojektima. ............................................................................ 159
4.5.2.1 Spoljne veze ....................................................................................... 159
4.5.2.1.1 Povezivanje podplanova. .................................................................. 159
4.5.3 Glavni plan ............................................................................................ 161
4.5.4 Formiranje podataka za dodatne dijagrame i tabele..................................... 165
4.5.5 Crtanje grafikona ................................................................................... 165
4.5.5.1 Plan radne snage................................................................................. 166
4.5.5.2 Dijagram rada..................................................................................... 168
4.5.5.3 Raspored rada na zadatku i projektu ...................................................... 169
4.5.5.4 Dijagrami kumulativnih vrednosti, “S” krive............................................. 170
4.5.5.4.1 Raspored kumulativnog rada na zadatku i projektu .............................. 171
4.5.5.4.2 Raspored troškova na zadatku i projektu ............................................ 172
4.5.5.4.3 Planirani Stepen gotovosti radova...................................................... 172
4.5.5.5 Bezdimenzionalni dijagram radne snage, rada i troškova radne snage ......... 173
4.5.5.5.1 Planirani stepen gotovosti bezdimenzionog dijagrama........................... 175
4.5.5.6 Primer korišćenja bezdimenzionog dijagrama: ......................................... 175
4.5.6 Podaci o učešću. .................................................................................... 176
4.6 Razmena podataka sa drugim programima. ............................................... 177
4.6.1 Razmena podataka sa programom Excel. ................................................... 177
4.6.1.1 Izvoz podataka u Exel. ......................................................................... 177
4.6.1.1.1 Pretežna namena Mapa.................................................................... 178
4.6.1.1.2 Pravljenje Nove Mape. ..................................................................... 180
133
4.6.1.2 Uvoz podataka iz Exela u Project............................................................ 182
4.6.1.3 Rad sa Exceoviml šablonima za Project. .................................................. 184
4.6.1.4 Unos iz šablona u Ms Project. ................................................................ 184
4.6.1.5 Izrada Plana u Excelovom šablonu.......................................................... 186
4.7 Vežba: Izrada plana složenog projekta ...................................................... 189
4.7.1 Određivanje glavnih faza projekta............................................................. 189
4.7.2 A. Izrada početnog plana projekta ............................................................ 191
4.7.2.1 Korak 1: Unos opštih podataka .............................................................. 191
4.7.2.2 Korak 2: Unos liste zadataka i podataka o fiksnim troškovima ................... 191
4.7.2.3 Korak 3: Izrada vremenskog plana. ....................................................... 192
4.7.2.4 Korak 4: Izrada liste resursa ................................................................. 193
4.7.2.5 Korak 5: Dodela resursa .................................................................... 193
4.7.3 B. Izrada korisnilčkih kolona: ................................................................... 194
4.7.4 C. Analiza i korekcije početnog plana......................................................... 195
4.7.4.1 Uređenje zadataka i vremenskog plana ................................................... 195
4.7.4.1.1 Nepovezani zadaci........................................................................... 195
4.7.4.1.2 Ispravljanje veza............................................................................. 196
4.7.5 Rad sa podplanovima .............................................................................. 196
4.7.6 Umetanje i objedinjavanje podplanova ...................................................... 197
4.7.6.1 Spoljne veze ....................................................................................... 198
4.7.6.2 Podešavanje tipa zadatka...................................................................... 198
4.7.7 Glavni plan projekta................................................................................ 199
4.7.8 D. Upoređenje izvornog i korigovanog plana. .............................................. 200

134
Izvod iz poglavlja:
Mrežni dijagram
Korisnicke kolone i polja
135
U ovom poglavlju su prikazane napredne tehnike planiranja.
U odeljku Mrežni dijagram je prikazan način izrade i podešavanje izgleda ovog dijagrama.
Ovaj dijagram se koristi se za prikazivanje organisacije rada i strukture plana, ali i za
razmatranje složenih veza među zadacima.
U odeljku Organizacija rada na zadatku je pokazano kako se sa dobro organizovanim
zadacima može smanjiti trajanje projekta.
U odeljku Struktura plana je pokazano kako se veliki i složeni projekat struktuira i deli na
smislene logičke i organizacione celine, kako bi mogao da se organizuje rad na izradi plana.
U odeljku Korisničke kolone i polja se govori o njihovom načinu izrade. Ove kolone iskazuju
posebnost projekta, koja se nije mogla da izrazi opštim Projectovim kolonama.
Odeljak Složeni planovi tretira ovu obimnu i složenu materiju samo u osnovnim naznakama,
sa ciljem da se pokaže kako se oni sastoje od prostih planova.
Dodatni dijagrami i tabele prikazuju podatke koji su od posebne važnosti za pripremu i
organizaciju rada na projektu. Dijagram Planirani stepen gotovosti se koristi za praćenje i
ocenu napredovanja radova projekata koji su u realizaciji.
Vežba: Izrade plana složenog projekta je prilika da se primeni, uglavnom, sve o čemu je
bilo reči u dosadašnjem izlaganju.
4.1 Mrežni dijagram

Ms Projekt ne razvija plan Projekta samo u Gantovom dijagramu. Plan Projekta možemo da
radimo i u mrežnom dijagramu .
U uvodnom delu smo rekli kako su u drugoj polovini 20 veka razvijene metode koje su
dovele do eksplozivnog razvoja discipline Upravljane projektom.
PDM metoda je nastala 1973. godine kao Precedence Diagram Method i uspostavila je
kompleksnu vezu među zadacima.
Ms Project koristi PDM metodu za crtanje Mrežnog dijagrama.
Kako izgleda Mrežni dijagram?
U aktivnoj datoteci iz padajućeg menija Viev izaberite Netvork Dijagram.

Prikazuje se Mrežni dijagram koji je očigledno u nekoj vez sa predmetom našeg
dosadašnjeg rada.
Prepoznajemo nazive zadataka, ID brojeve, trajanja, vremena odvijanja, resurse i
povezananost. Dok smo u Gantovom dijagramu razvijali plan Projekta, Ms Project je „sam“
iscrtao mrežni dijagram i smestio ga u , .
Sl. 4-1 dela mrežnog dijagrama.
137
Izaberite: Zoom , otvora se ceo mrežni plan, doduše sabijen na veličinu
ekrana koji imamo. Vizuelno lepo su prikazane sve aktzivnosti, sa vezama predhodnika i
sledbenika, kao i redosledom odvijanja. Kritični put je jasno obojen.
Sl. 4-2 Kada postavimo miš na smanjenu figuru zadatka, on se uvećava,

tako da lako možemo da pregledamo najvažnije podatke.
Dijagram je veoma sofisticiran. Razlog tome je što je on sam temelj današnje discipline,
mrežnog planiranja i upravljanja projektom.
Gornji dijagram je urađen u skladu sa PDM metodom koja koristi čvorove da predstavi
zadatke i poveže ih strelicama.
Zadatak A je prikazan čvorom, pravougaonikom,
crvene boje, jer je ovaj zadatak na kritičnom
putu, i strelicama koje povezuju susedne
zadatke.
Mišem izaberite zadatak A. Krećite se mišem preko polja zadatka A. Pokazuju se podpolja
sa unesenim podacima za: Start; ID; Finish; Duration; Resources.
U odnosu na ulaznu tabelu Enntry u Ganttovom dijagramu nedostaju samo podaci iz kolone
Predhodnik, Predecessors. Ti podaci se inače odnose na važan podatak o tehnologiji veza i
redosledu izvršavanja zadataka.
Gde su ti važni podaci?
Detalj 4.1 Kad kliknete na strelicu, vezu, između čvora 1 i 2. Otvara se Task Dependency koja nudi da zadatke
povežete jednom od 4 tipa ponuđenih veza.
Veza među zadacima se prikazuje strelicom i opisuje izborom između 4 tipa veza. To je
odlučujuća prednost kod definisanja višestrukih veza. U odnosu na tabelarni izbor ovde je
sve vidljivo i logički jasno. Podaci o redosledu se iskazuju kao pomaci u rasporedu čvorova.
Postavlja se osnovno pitanje da li osim tradicionalne vrednosti ovaj mrežni dijagram ima još
neka svojstva?
Mrežni dijagram na najbolji način prikazuje organizaciju Projekta.
Faze su jasno odvojene. Veze među aktivnostima su jasne i vide se predhodnici i sledbenici.
138
U fazi realizacije jasnim bojama su prikazane ativnosti: koje su završene, koje su u radu ili
na čekanju.
Uobičajeno je da se prezentacija organizacije Projekta prikazuje uz pomoć Mrežnog
dijagrama u odgovarajućoj veličini oštampanog na ploteru.
Takođe je veoma koristan kod analize višestrukih veza.
Radi vizuelne prepoznatljivosti zadataka MS Project je razvio čitavu paletu njihovog
predstavljanja.
Podešavanje izgleda čvorova se radi u Box Styles do koga se dolazi duplim klikom tastera u
polju Mrežnog dijagrama
Sl. 4-3 Box Styles za podešavanje izgleda mrežnok dijagrama.
Predloženi oblik čvorova možete da menjate, farbate i td. Možete i da menjate sadržaj u
polju, čvoru, ili da ga sakrijete.
4.1.1 Crtanje Mrežnog dijagrama

Crtamo mrežni plan razmatranog opšteg plana projekta. Otvorite novi prazan Ms Project.
Praktični razlozi nas upućuju da poćetak rada na Mrežnom dijagramu bude određivanje
datuma poćetke Projekta.
Iz menia Project, izaberite Project Information.
Izaberite u Start data predpostavljeni datum početka 3.septembar.2007godine.
Za kalendar Projekta ostavite kalendar Standard bez ikakvih izmena.
Iz padajućeg menija View izaberite Netvork Dijagram.
Prikazuje se prazno polje.
Iz padjućeg menia Insert izaberite New Task, ili mišem
nacrtajte pravougaonik, onoliko puta koliko imate zadataka.
Dobičete 10 bezimenih zadataka. Nazive zadataka upišite u prazna polja za nazive.
139
Radi lakšeg praćenja snimimo dosadašnji rad .
Kako Ms Project crta mrežni dijagram?

Jednostavno, izabere se predhodnik i sa pritisnutim tasterom miša
prevučete u polje sledbenika.
Ako predhodnik ima više sledbenika ponovite postupak sa svakim
sledbenikom posebno.
Sledbenik se odmah
iscrtava desno. Ako
kliknemo na vezu, strelicu, ovoriće se dijalog
za uređivanje veze.
Ako želite da promenite neku konfiguraciju kliknite na vezu i obrišite je.
Možete da obeležite čvorove i da kliknete na Unlink Tasks kako bi ih ponovo povezivali.

Prvi korak:
Zadatak A predhodi zadacima: B i G.
Postavite miš iznad čvora A , pritisnite i
povucite do u čvor B. Ponovite isto sa
čvorom G .
Drugi korak:
Zadatak B predhodi zadacima C i E.
Postavite miš iznad čvora B , pritisnite i
povucite do u čvor C. Ponovite isto sa
čvorom E.
Zadatak G predhodi zadatku H. Postavite miš
iznad čvora G , pritisnite i povucite do u čvor
H.
Dobili ste deo mrežnog dijagrama prikazanog na slici.
Nastavite:
Zadatak H predhodi zagcima F i I.
Zadatak F predhodi zadatku D.
Zadaci D i I predhode zadatku K.
Ovim ste završili crtanje mrežnog plana Projekta...
4.1.1.1 Pravljenje segmenta

Zamislite da je ovo Plan sa velikim brojem zadataka i da svi pravougaonici ne mogu da se
prikažu u vidnom polju monitira. Ta nepreglednost otežava povezivanje zadataka na način
kako smo radili do sada. Zato povezujemo samo čvorove koji su u vidnom polju praveći
segmente. Na kraju spojimo segmente i proverimo da nismo propustili neku vezu.
Neka je niz zadataka ABCD jedan segment, E i F drugi i GHIK treći segment.
140
B C D
A E F K
G H I
Dobijamo segmente plana kao dole:
4.1.1.2 Spajanje segmenata.

Ovo spajane se vrši po istom principu po kome se crta mrežni dijagram.
Zadatak A predhodi zadatku G. Postavite miš iznad čvora A, pritisnite i povucite do u čvor
G.
Zadatak B predhodi zadatku E. Postavite miš iznad čvoraB, pritisnite i povucite do u čvor E.
Zadatak E predhodi i zadatku H. Postavite miš iznad čvora E, pritisnite i povucite do u čvor
H.
Zadatak H predhodi zadatku F. Postavite miš iznad čvora H, pritisniteo i povucite do u čvor
F
Zadatak F predhodi zadatku D. Postavite miš iznad čvora F, pritisnite i povucite do u čvor D.
Zadatak D predhodi zadatku K. Postavite miš iznad čvora D, pritisnite i povucite do u čvor
K.
Ovim ste završili sa spajanjem segmenata i crtanje mrežnog plana Projekta...
Smanjite crtež pritiskom na kako bi ceo bio prikazan. Proverite da li su sve aktivnosti
povezane. Ako nisu utvrdite razlog i povežite aktivnosti.
Mrežni dijagram izgleda kao na donjem prikazu.
Sl. 4-4 Izgled Mrežnog dijagrama bez unetog trajanja zadataka.
U ovom dijagramu trajanje svih aktivnosti je jedan dan? Nismo uneli trajanja. Hteli smo da
vidimo kako PDM konfiguriše dijagram.
141
Unesite trajanje zadataka upisujući ih u za to predviđena podpolja.
Sl. 4-5 Izgled Mrežnog dijagrama posle unetog trajanja zadataka.
Konfiguracija dijagrama je ostala ista samo se kritični put promenio jer smo promenili
trajanje zadataka.
Mrežni dijagram ne prikazuje prestavu o dužini trajanja zadataka i vremensku dimenziju.
On prikazuje organizaciju i redosled zadataka sa međusobnim vezama.
Snimite dosadašnji rad kao .
Uporedite mrežne dijagrame iz i iz .
, .
Na monitoru jedan ispod drugog su prikazani mrežni planovi.
Sl. 4-6 Poređenje dva mrežna dijagrama
Mrežni dijagrami se razlikuju samo po tome što zadacima iz nisu dodeljeni

resursi.
Ako želite da unesete resurse i dodele onda treba da napravite Listu resursa i izvršite
dodeljivanja na način kako je već razmatrano.
U praksi se rade samo segmenti Mrežnog dijagram, tamo gde smo zapeli kod izrade plana ili
radi jasnijeg sagledavanja veza.
Rezultat se automatski preslikava u Gantov dijagram. Stoga treba biti obazriv da se
prilikom razmatranja neke sekvence ne poremeti predhodno urađeno.
4.2 Organizacija rada na zadatku

i njen uticaj na trajanje, veze i vremenski plan.
Za rad na ovom odeljku koristimo dadoteke smeštene u
Otvorite plan .
Podrazumeva se da vreme Plana treba da bude optimalno, u skladu sa svim zadatim
142
4.4 Korisničke kolone i polja
Korisničke kolone i polja sadrže podatke koji prestavljaju i opisuju posebnost predmetnog
projekta.
Pokrenite Project 1. Korisničkim kolonama se pristupa: , .
Iz otvorenog dijaloga birate kolonu koju želite da umetnete.
Naziv kolone i definisanje sadržaja korisničkih polja se vrši u dijalogu

Project obezbeduje skup korisničkih polja za čuvanje informacija o zadatku i još jedan skup
polja za čuvanje informacija o resursu.
Naziv polja Opis podataka polja

Text1 - Text30 Alfanumerčki, do 255 karaktera
Numbe1 - Number20 Bilo koji pozitivan ili negativan broj
Cost 1 – Cost 10 Formatizovane vrednosti brojeva, Din, Eur, $ ...
Date 1 – Date 10 Bilo koji validni datum
Duration 1 – Duration 10 Bilo koja validna vrednost trajanja (na primer 5d)
Start 1 – Start 10 Bilo koji validni datum koji proglasite Start
Finish 1 – Finish 10 Bilo koji validni datum
Flag1 – Flag 20 Vrednosti Yes/No
Outline Code 1 - Outline Code 10 Alfanumeričke strukture definisane od strane
korisnika
Tabela 4-1 Karakteristike skupa korisničkih polja
Alatka za definisanje sadržaja korisničkih polja

Alatki se pristupa izborom: Tools,
Customize Fields...
Birate vrstu polja
i tip
u
zavisnosti od nameravanog
sadržaja.
Posle pritiska na dugme
upisujete naziv koji če se pojaviti
na zaglavlju korisničke kolone.
Pritiskom na dugme
aktivirate dijalog u koji unosite
željeni sadržaj polja sa opisom.
Ako se sadržaj polja dobija
izračunavanjima, onda posle
pritiska na dugme
dobijate dijalog u kome uređujete
način izračunavanja.
Sl. 4-19 Alatka za definisanje sadržaja korisničkih polja
151
U delu se određujete da li se polja odnose i na sumarne
zadatke.
Ukoliko je rezultat polja grafički indikator onda isti uređujete posle pritiska na dugme
Pritiskom na dugme preuzimate uređeno polje iz pouzdanog izvora.

Za ilustraciju pokazaćemo izradu korisničkih polja koja sadrže:
a) Tekstualne podatke,
b) Proračunske podatke i
c) Grafičke sumbole.
4.4.1 Formiranje polja sa tekstualnim podacima

Želimo da u sklopu liste zadataka sa strukturom definišemo i organizacionu strukturu
projekta.
Za to su nam potrebne dve dodatne kolone. Jednu ćemo nazvati „Odgovorno lice“ i drugu
„Organizacija“.
Izaberite:
Mi smo izabrali text. Izabrani tip polja se pokazuje u prozoru.
Biramo Text 1 i pritiskom na dajemo mu ime „Odgovorno lice“.
Pritiskom na dugme aktivirate dijalog

u koji unosite : Lice1.....
Kada završite unos željenog pritisnete . Kada u tabelu potom

umetnete kolonu Odgovorno lice (Text 1)
za sadržaj predmetnog polja birate neku iz skupa unetih vrednosti
.
Isti postupak ponavljate i za definisanje sadržaja kolone „Organizacija“.
4.4.2 Formiranje polja sa proračunskim podacima

Ako želite da u jednoj koloni
imate „Cenu resursa“ ili PDV
onda u Customize Fields...
birate Type: Cost i postavljate
naziv kolone.
Pritiskom na dugme Formula.. dobija se dijalog u okviru kojeg se uređuje način obračuna i
proračuna sadržaja polja u novoimenovanoj koloni.
U prozor ukucate vrednosti a matematičke operacije unosite pritiskom na odgovarajuće
dugme.
Iz birate Projectova predefinisana polja, sa njegovim ukupnim vrednostima, na

koja potom primenjujete matimatičke i logičke operacije.
Iz birate i postavljate funkcije.
152
Pomoću preuzimate uređenu formulu iz pouzdanog izvora.
Pomenuta „Cena resursa“ se određuje tako što se od ukupne cene odbije fiksni trošak.
Ukupna cena se nalazi u
polju Cost.
Fiksni trošak se nalazi u
polju Fixed Gost.
Pritiskom na dugme
postavimo
(izaberemo) „Cost“,
potom „ – „ pa izaberemo
polje „Fixed Cost“ i OK.
Kada otvorimo kolonu
„cena resursa“ u njoj se automatski izračunava traženo.
Ako želite da imate kolonu sa cenom koja je pomnožena nekim brojem onda prvo
definišite naziv korisničkog polja, potom u polje za izračunavanje postavite izborom iz
polje koje želite (Cost, Actual Cost....), znak za množenje i ukucate množioc.
4.4.3 Formiranje polja sa grafičkim simbolima

Korisnička kolona sa analizom i grafičkim indikatorom „Semafor“.
Ovaj efikasan način informisanja pokazujemo na primeru „Prekoračenje troška“.
Informaciju o stanju troška u odnosu na planiranu vrednost je veoma važna jer upozorava
na mogućnost probijanja troškova predviđenih raspoloživim budžetom.
Iz pouzdanog izvora smo preuzeli formulu i uredili je tako da pokazuje:
IIf([Cost]<>0,IIf([Cost]<[Baseline Cost]*1.08,IIf([Cost]<[Baseline Cost]*1.03,3,8),10),0)
Ova formula se tumači na sledeći način:
Ako je prekoračenje troška do 3% (1.03) od planirane (Baseline Cost) onda postavi

rezultat 3,
Ako je prekoračenje troška između 3% i 8% (1.08) od planirane onda postavi rezultat

8,
Ako je prekoračenje troška veća od 8% (1.08) od planirane onda postavi rezultat 10,
Rezultate: 3, 8 i 10 koristimo za postavljanje semafora.
Vrednosti procenta (3 i 8) možete da menjate u dogovoru sa finansijerom.
Pokrenite datoteku u kojoj želite da imate korisničku kolonu „Prekoračenje troška“.
, , , pa obeležite zadatak i izaberite tip polja
i jedno od polja nazovite „Prekoračenje troška“.
Pritisnite na dugme Formula.. i u polje dijaloga prekopirajte uređenu formulu.
Obeležite da se formula primenjuje i na zbirne zadatke a potom odaberite grafičko

prikazivanje vrednosti.
153
,
U dobijenom dijalogu postavljate semafore u skladu sa rezultatima izračuna primenjene
formule.
„Ako je rezultat izračuna jednak 3 onda postavi zeleni semafor“
„Ako je rezultat izračuna jednak 8 onda postavi žuti semafor“
„Ako je rezultat izračuna jednak 10 onda postavi crveni semafor“
Na slici je dato kako je izvršeno postavljane semafora.
U polju su smešteni mogući rezulteti testa: jednak, nije jednak,

veći od i tako dalje. Biramo jednak a u pole upisujemo 3 i iz polja izabiramo
zeleni semafor.
Postupak ponavljamo za preostala dva moguća rezultata primenjene formule.
Sačuvajte rad kao u .

Po potrebi iz ove datoteke možete da preuzmete korisničko polje u celosti ili samo
formulu.
154
Poglavlje V
Predstavljanje Plana

5 Predstavljanje Plana
5 PREDSTAVLJANJE PLANA...............................................................................205
5.1 Podešavanje izgleda .................................................................................. 206
5.1.1 Podešavane izgleda Gantovog dijagrama. .................................................. 206
5.1.2 Podešavanje tabela i prikaza. ................................................................... 206
5.1.3 Podešavanje izgleda izveštaja. ................................................................. 208
5.2 Štampanje Plana........................................................................................ 209
5.2.1 Štampanje Gantovog dijagrama ............................................................... 210
5.2.2 Štampanje tabela ................................................................................... 213
5.2.3 Štampanje izveštaja. .............................................................................. 214
5.2.4 Štampanje izgleda sa ekrana ................................................................... 214
5.3 Objavljivanje na Webu. .............................................................................. 215
5.3.1 Pravljenje Nove Mape. ............................................................................ 217
5.3.2 Doterivanje izgleda HTML datoteka. .......................................................... 219
5.4 Prezentacije u Microsoft Power Pointu. ..................................................... 220
5.5 Distribucija projekta preko e-maila............................................................ 222

Omotnica Datoteke
Izvodi iz poglavlja:
Prezentacije u Microsoft Power Pointu.
Prezentacija projekta fabrike vode
205
U pretraživaču Browse... pronalazite
direktorijum u kome ste smestili
HTML datoteka i Open.
Adresa, putanja je uspostavljena i
pritisnite OK.
Pregledajte prezentaciju u HTML formatu.
Sl. 5-10. Izgleda dela prezentacije u
Ponovite ovaj postupak birajući nove šablone za prikaz izgleda Web strane kako bi ste videli
šta imate na raspolaganju i koji vam šablon odgovara.
5.4 Prezentacije u Microsoft Power Pointu.

Za Projekte koji su u fazi Ponude i ili su u fazi obezbeđenja podrške treba pripremiti
prezentaciju.
Prezentacija treba da je:
− jasna,
− razumljiva,
− ubedljiva i
− kratka
Prezentaciju će voditi ekipa koja je za to specijalizovana. Prezentacija se obavlja u
multimedijalnom formatu i u zavisnosti od prirode projekta treba da traje 10 do 20
minuta.Vi treba samo da pripremite potreban tehnički materijal za tu prezentaciju .
U opštem slučaju treba da se prestave:
− Ciljevi Projekta,
− Kako se ostvaruju,
− U kom vremenu
− Koji su glavni učesnici
− Koliki su planirani troškovi,
− Očekivani rezultati.
Pripremu prezentacije radite u Power Pointu.
U ovom programu treba da se pripreme slajdovi sa gore navedenim opštim sadržajem.
− U prvu grupu slajdova upisujete Naziv projekta, glavne ciljeve projekta i investitore.
220
− U drugu grupu slajdova treba da je šema projekta, po mogućstvu u obliku kratke
animacije.
− Treća grupa slajdova se sastoji od vremenskih dijagrama. U vremenskom dijagramu
prikazujemo glavne faze plana i po potrebi ako ima nešto specifično.
− U četvrtu grupu slajdova ide spisak glavnih izvođača sa njihovim kratkim
prestavljanjem.
− Peta grupa slajdova se sastoji od od prikaza troškova projekta po sumarnim zadacima i
ako je potrebno po glavnim učesnicima.
− Šesta grupa slajdova se sastoji od prikaza rezultata projekta i njegovih proizvoda.
U nastavku radi ilustracije je prikazan pripremni segment prezentacije postrojenja za
proizvodnju pitke vode.
Plan ovog Projekta je isti kao i plan koji ste razmatrali u uvodnom delu i kasnije u poglavlju
Izrada plana projekta. Za sva tri projekta isti je mrežni dijagram. Trajanja su definisana
istim brojčanim vrednostima: u uvodnom delu su bile “vremenske jedinice”, u Izradi plana
Projekta nedelje a u planu projekta za proizvodnju pitke vode su meseci.
Ono što je bitno za ovaj “opšti plan projekta” je to da zadaci A, B, C….nisu više prosti neko
su sad postali sumarni, zapravo faze. Za detaljno zagledavanje zadataka u svakoj fazi
treba da pođete redom kako je navedeno u uvodnom delu “…. sagledati predemetni obim,
postaviti pitanje šta sve treba da se uradi da bi faza bila kompletna, voditi računa o
samerljivosti svih zadataka i td…
Ako želite da se pozabavite ovim novim Planom Projekta podatke će te naći u:
Gotov Plan Projekta je u .
Polazni slajdovi za presentaciju su dati u: .

Kopije slajdova su prikazane u tabeli.
Dužina prezentacije se može podesiti u meniu .
Za prezentaciju od petnajestak minuta potrebno je do desetak slajdova.
Investitor - INVESTITOR
Finansijer - FINANSIJER 1
POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU PITKE VODE
VODA - REGION
KAPACITET=X m3/s
Distribuciona komora Koagulacija Flokulacija Lamela separator

AL2(SO4)3
M M M
(a) Ozonizacija
(b) Ozonizacija
Sirova voda
X.zy m 3/s O3
Filtriranje
Filtriranje
Voda Vazduh Recirkulacija
Pitka voda
X.y m 3/s
Bazen pitke vode
221
POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU PITKE VODE
VODA - REGION KAPACITET=X m3/s
Investitor - INVESTITOR
Planirana dinamika realizacije
Sl. 5-11. Prikaz slajdova iz datoteke .
Prezentacija se nalazi u
5.5 Distribucija projekta preko e-maila

Efikasan način razmene podataka sa timom koji radi na Planu i drugima sa kojima je
takva komunikacija dogovorena.
Transferiše se ceo Plan Projecta.mpp komandom: File,Send To,Mail Recipient (As
Attachment). Posle toga kompletirajte informacije o adresama baš kao što to radite sa
bilo kojim e-mailom.
Takođe se preko e-maila transverišu parcijalni podaci o Planu koji se nalaze u excelovim
datotekama.
U ovom poglavlju
Razmotrili ste podešavanje dijagrama, tabele i izgleda izveštaja. Upoznali ste velike
mogućnosti filtriranja, sortiranja i grupisanja.
Sve je to zapravo bila samo priprema za prezentaciju Plana.
Neobilazni deo prestavljanja je dostava štampanih podataka o Planu. Štampanje se vrši u
raznim formatima i tehnikama saglasno potrebama.
Prezentacija se vrši i putem Weba ili drugih namenskih multimedijalnih programa od kojih
je jedan i Power Point.
Uspešno prestavljanje plana doprinosi lakšem i boljem plasiranju i poimanju glavnih ideja
projekta, olakšava pribavljanje sponzora, dobijanje potrebnih saglasnosti i još mnogo toga
što je u vezi sa uspešnim Planom i Projektom.
222
Poglavlje VI
Upravljanje realizacijom projekta

6 Upravljanje realizacijom projekta
6 UPRAVLJANJE REALIZACIJOM PROJEKTA ......................................................225
6.1 Opšte o upravljanju realizacijom projekta ................................................. 229
6.1.1 Faze nastajanja projekta ......................................................................... 229
6.1.2 Bazni plan Projekta................................................................................. 232
6.1.3 Aktuelni Plan ......................................................................................... 233
6.1.3.1 Praćenje............................................................................................. 233
6.1.3.2 Izveštavanje ....................................................................................... 233
6.1.3.3 Davanje predloga za upravljanje realizacijom .......................................... 233
6.2 Snimanje Baznog Plana.............................................................................. 234
6.2.1 Unošenje usaglašenih izmena................................................................... 234
6.2.1.1 Zadaci koji se ponavljaju. ..................................................................... 234
6.2.2 Sadržaj baznog plana.............................................................................. 235
6.3 Aktuelni Plan ............................................................................................. 237
6.4 Izbor načina praćenja (Tracking)............................................................... 238
6.4.1 Praćenje unošenjem procenta gotovosti..................................................... 239
6.4.2 Praćenje unošenjem završenog i preostalog posla. ...................................... 239
6.4.3 Praćenje unošenjem realizovanog efektivnog rada....................................... 240
6.5 Redovni sastanci........................................................................................ 243
6.5.1 Redovni sastanci izvođača ....................................................................... 243
6.5.2 Redovni sastanci Investitora i Učesnika. .................................................... 243
6.5.3 Priprema sastanka.................................................................................. 244
6.5.4 Prvi redovni nedeljni sastanak .................................................................. 244
6.6 Ispitivanje usklađenosti rada resursa na zadatku...................................... 245
6.6.1 Rad sa norma časovima .......................................................................... 246
6.7 Ažuriranje zadataka................................................................................... 249
6.8 Obaveštavanje ........................................................................................... 251
6.9 Priprema sastanka Investitora i Učesnika.................................................. 252
6.10 Utvrđivanje statusa Projekta ..................................................................... 256
6.10.1 Status zadataka .................................................................................. 257
6.10.1.1 Izveštaj o statusu u tabeli Usage......................................................... 258
6.10.1.2 Izveštaj o statusu u Gantovom dijagramu ............................................ 258
6.10.2 Status Resursa.................................................................................... 259
6.10.3 Status finansija i troškova..................................................................... 260
6.10.3.1 Pregled troškova............................................................................... 260
6.10.4 Utvrđivanje stanja projekta i procena završetka ....................................... 261
6.10.4.1 Analiza ostvarene vrednosti................................................................ 263
6.10.5 Status rada......................................................................................... 267
6.10.5.1 Poređenje realizovanog i planiranog rasporeda rada............................... 268
6.10.5.2 Poređenje realizovanog i planiranog stepena gotovosti rada .................... 269
6.11 Prekid rada na zadatku .............................................................................. 270
6.11.1 Realizacija prekinutog zadatka............................................................... 271
6.11.2 Realizacija Cikličnih zadataka. ............................................................... 272
6.11.3 Vreme trajanja cikličnog zadatka. .......................................................... 273
225
6.12 Provera postavki Plana Projekta. ............................................................... 273
6.12.1 Skraćenje trajanja Projekta ................................................................... 274
6.12.1.1 Skraćenje dužine trajanja zadataka ..................................................... 274
6.12.1.2 Promena načina veze......................................................................... 275
6.12.2 Postavljanje datuma krajnjeg roka. ........................................................ 277
6.12.3 Snimanje novog baznog dijagrama......................................................... 278
6.12.4 Prikazivanje predhodnih baznih dijagrama. .............................................. 279
6.13 Redovne obaveze ....................................................................................... 280
6.13.1 Dnevna realizacija ............................................................................... 280
6.13.2 Upit Investitora ................................................................................... 284
6.13.3 Intervencije u Planu projekta................................................................. 286
6.13.3.1 Kalendar Projekta ............................................................................. 286
6.13.3.2 Izmena veze .................................................................................... 287
6.13.3.3 Smanjenje rizičnosti. ......................................................................... 288
6.13.4 Priprema sastanaka ............................................................................. 290
6.14 Završetak Projekta..................................................................................... 298
6.14.1 Gantov dijagram sa prikazom završenog Projecta. .................................... 299
6.14.2 Izveštaj o troškovuma. ......................................................................... 300
6.14.3 Dijagram kretanja troškova,.................................................................. 301
Šta dalje? ........................................................................................................... 302
LITERATURA:...................................................................................................... 305
226
Vizuelno obeležje datoteka excel i project je slično i stoga treba da se obrati pažnja kod
izbora.
Omotnica Datoteke
Izvod iz poglavlja:
6.1 Opšte o upravljanju realizacijom projekta.
6.1.1 Faze nastajanja projekta.
6.10.4 Utvrdivanje stanja projekta i procena završetka..
227
6.1 Opšte o upravljanju realizacijom projekta
Termin projekat je u veoma širokoj upotrebi. Bilo da se radi o izdavanlu ili snimanju nove
ploče, CD-a, spota, podizanju zasada, izgradnji kuće ili kvarta, izgradnje nove fabrike ili
realizacija određenog programa (političkog, privrednog ili društvenog).
Razlikujemo:
- Istraživačke i razvojne;
- Privredne;
- Društvene;
- Vojne;
- Investicione; ali i
- privatne,
- individualne i ostale projekte.
Svi ti raznovrsni i raznorodni projekti se planiraju a potom i upravljaju primenom istih
procedura discipline planiranja i upravljanja projektima.
6.1.1 Faze nastajanja projekta

Faze nastajanja projekta obuhvataju vreme i događaje od inicijalne ideje ili potrebe pa do
završetka projekta.
U opštem slučaju faze projekta se sastoje od:
a) Identifikacija ideje ili potrebe,
u okviru koje treba sprovesti: selekcionisanje, proučavanje, i globalno sagledavanje.
b) Sagledavanje realne izvodljivosti,
u okviru koje treba : obezbediti sigurne ulazne podatke putem istražnih (ili sličnih)
radnji, pronaći i utvrditi tehnološko rešenje i moguće varijante,
c) Utvrđivanja strategija projekta,
u okviru koje treba : utvrditi obim i program projekta, uraditi generalno rešenje sa
varijantama, definisati glavne faze i vrste radova, sagledati glavna vremena,
razmotriti tržište resursa, sagledati troškova i izvore finansiranja, pribaviti
predhodne dozvole i odobrenja i ostalo što je potrebno.
d) Konačne odluke i odobrenja,
u okviru koje treba: definisati glavne parametre projekta (utvrditi sve ciljeve, obim,
vreme, resurse, troškove i finansiranja projekta), izvršiti izbor rešenja i pribaviti
potrebne dozvole i odobrenja.
e) Priprema za realizaciju projekta,
u okviru koje treba sprovesti: Pripremu prostora na kojem se nalazi ili realizuje
projekat kako bi se ostvarili potrebni preduslovi za slobodnu i neometanu realizaciju
projekta; izradu potrebne dokumentacije za realizaciju radova; izradu potrebne
dokumentacije za ustupanje radova; izbor meritornih učesnika za realizaciju
projekta, koji će na najbolji način organizovati i realizovati sve ciljeve projekta u
skladu sa utvrđenim obimom, vremenima, troškovima, kvalitetom projekta, održivim
razvojem i zaštitom okoline, i ostalog potrebnog za uspešnost projekta.
f) Realizacija projekta,
u okviru koje treba sprovesti: realizaciju cijleva i obima u okviru planiranog vremena
i troška; ostvarenje propisanog kvaliteta i propisane zaštite životne okoline;
dokumentovano stanje realizacije projekta.
229
g) Verifikacija projekta,
u okviru koje treba da se rad dovode do regularnog kraja uključiv i predviđenu
ocenu uspešnosti projekta i time formalizuje završetak i prihvatanje projekta.
U zavisnosti od prirode, vrste i veličine projekta, zavisiće broj, sadržaj i redosled faza.
Sve te faze, koje određuju životni ciklus projekta, smo imali na umu kada smo napravili
Plan realizacije projekta. Očigledno je da je Plan po svojoj suštini složen i da se sastoji od
detaljnih podplanova za svaku fazu projekta.
Glavne karakteristike faze su da postoje jasni uslovi za njen početak i da se završava sa
jasnim krajem i zaključcima kojim se definišu uslovi za narednu fazu.
U svakom slušaju ukupnost nastajanja projekta se sastoji od faza, koje možemo da
smatramo i podprojektima.
Uspešnost projekta će biti bolja ukoliko, pre njegovog početka napravimo Plan, koji sadrži
detaljne podlanove za svaku fazu, po kome će se voditi njegova realizacija.
Da bi počela realizacija projekta ili neke njegove faze treba izvršiti potrebnu pripremu
kojom će se:
− Obezbediti uslovi za neometanu realizaciju.
− Izvršiti izbor meritornih učesnika koji raspolažu potrebnim resursima za realizaciju,
− Obezbedizi ostalo potrebno za pripremu i realizaciju projekta ili faze.
Posle uspešno sprovedenog postupka pripreme za realizaciju projekta imamo poznate
učesnike i organizaciju realizacije projekta, koja je prikazana na slici.
Posmatrači Nosioc PROJEKTA Finansijeri

INVESTITOR
Uticaji Institucije
UČESNICI KONSULTANT
Nalogodavne veze
RESURSI
Ugovorne veze
Sl. 6-1. Organizaciona šema učesnika u realizaciji projekta
Šema treba da se tumači:

Investitor je angažovao Konsultanta da organizuje rad na pripremi realizacije projekta koja
se završila izborom učesnika koji raspolažu ili su angažovali potrebne resurse. Svi Učesnici,
saglasno šemi, su spremni za realizaciju projekta.
Svaki od učesnika ima svoj deo zadataka, svoje obaveze i svoje interese.
230
Konačno projekat ima definisan i uspostavljen WBS, OBS, RBS i CBS.
Kod upravljanja složenim projektom pored opšteg (integrativnog) Plana upravljanja
projektom, možemo da razlikujemo i parcijalne podplanove
a) plan upravljanja obimom radova;
b) plan upravljanja vremenom;
c) plan upravljanja resursima u okviru kojeg bi izdvojeno posmarali
i. plan upravljanja ljudskim resursima i
ii. plan upravljanja materijalni resursima odmosno nabavkama.
d) plan upravljanja troškovima;
e) plan upravljanja kvalitetom;
f) plan upravljanja zaštitom životne sredine
g) plan upravljanja rizikom;
h) plan upravljanja komunikacijama na projektu;
i) plan upravljanja podrškom uslovima rada resursa
Ovi podpanovi su sastavni elementi plana i prestavljaju ulazne veličine za formiranje plana,
kao što je rečeno u uvodnom poglavlju.
Kao delimično novi pjavljuju se planovi upravljanja komunikacijama i uslovima rada
resursa.
Upravljanje komunikacijama na projektu
Pored direktnih učesnika na projektu, koji su vezani zajedničkim interesom za uspešnu
realizaciju projekta, na projektu ima i indirektnih učesnika, posmatrača, raznih institucija i
drugih, koji imaju razne interese. Svi oni su, u širem smislu, ućesnici u projektu.
Upravljanje komunikacijama ima za cilj pravovremeno i pravilno izveštavanje svih učesnika
ali i prikupljanje, čuvanje i korišćenje informacija na projektu. Ono obuhvata definisanje
potreba učesnika (planiranje komunikacija), procedure za distribuciju informacija,
procedure za prikupljanje i obradu informacija o izvršenju, izveštavanje kao i upravljanje
komunikacijama sa ciljem da se zadovolje zahtevi projekta u širem smislu.
Plan upravljanja podrškom uslovima rada resursa
Na složenim i dislociranim mestima realizacije projekta treba organizovati i obezbediti
formiranje i održavanje dobrih uslova rada koji uključuju: prevoz, smeštaj, ishranu, zaštitu
na radu i ostalog potrebnog da se održi poznata i dobra raspoloživost i proizvodnost
resursa.
Ceo postupak pripreme i relizacije projekta treba da je u zakonskom okviru, u skladu sa
propisima i ostalim predmednim normama i procedurama.
U okviru ovog poglavlja se nećemo baviti fazama nastajanja projekta, parcijalnim
planovima upravljanja niti zakonskim okvirom.
Upravljanje podrazumeva upravljanje svim zadacima: pravnim, komercijalnim, finansiskim,
opštim, strukovnim i ostalim.
U ovom poglavlju se prikazuju osnovni principi upravljanje realizacijom bilo kog projekta ili
podprojekta.
Radi konkretizacije, lakše interpretacije i poimanja, za primer smo uzeli „Opšti projekat“ za
koji smo u predhodnim poglavljima izradili Plan.
231
Ideja je da se na malom planu simulira život projekta, i tako lakše prestavi
multidisciplinarno znanje i umeće upravljanja projektom.
Kao deo upravljačkog tima imaćete potrebu da sarađujete sa svim učesnicima, pratite i
ocenjujete situaciju, dajete predloge i preduzimate mere.
Jedan od stalnih zadataka upravljanja je da se među učesnicima neguje duh zajedničke
saradnje i obaveze za uspešnu realizaciju projekta.
Dobro upravljanje se ostvaruje neprekidnim analizama efekata rada i njihovim poređenjem
sa očekivanim efektima po Baznom planu. Nastala razlika se koristi za sprovođenje
korektivnih akcija.
Shema upravljanja je data na crtežu.
Upravljanje Projektom
Plan projekta Bazni plan Aktuelni plan

iz faze planiranja projekta bazni plan
Projekat…
Praćenje i
izveštavanje
Povratna informacija o efektima upravljanja
Priprema za realizaciju Realizacija projekta
Shematski prikaz upravljanja realizacijom projeka
Upravljanje realizacijom se sastoji od:

− planiranja,
− praćenja,
− izveštavanja i
− davanja predloga za upravljanje realizacijom.
6.1.2 Bazni plan Projekta

Za izradu Baznog plana se koristimo Planom urađenim u fazi planiranja projekta.
U toku pripreme za realizaciju ovaj Plan se ažurira i usklađuje sa stanjem realnog okruženja
i učesnicima. Nastale razlike su rezultat proteklog vremena, promena u okruženju i
mogućnostima izabranih učesnika.
Posle usaglašavanja a pre nego što otpočne izvođenje projekta vrši se snimanje (fiksiranje)
Usaglašenog plana projekta.
Ovaj snimak se zove Bazni plan i odnosi se na sve učesnike u Projektu.
Usaglašen plan Projekta, kakav je zabeležen Baznim planom, predstavlja najbolje očekivani
ishod realizacije projekta sa stanovišta Investitora i ostalih učesnika. On je sastavni deo
Ugovora između Investitora i Učesnika.
Sadrži jasne zvanične iskaze o:
− ciljevima,
− obuhvatu i obimu iskazanim po fazama, podfazama i zadacima
− vremenima i podvremenima,
− resursima,
232
rad u struku 1 čiji je ukupan rad ostao isti. Materijal 2 je trošen (ugrađivan) po dinamici:
prva tri dana 0, potom 22, 30 i potom 22,42 do kraja. Zadatak A je završen tri dana pre
završetka po baznom planu a zadatak B i G su krenuli tri dana pre planiranog početke po
baznom planu. Ovo je vidljivo uvidom u polje i .
Za ilustraciju prikazujemo isečak.
Sl. 6-28. Task Usage, pogodnim izborom Details, daje pregled troškova.
Sl. 6-29. Stanje troškova na statusni datum 09/28/07 je prikazano u tab Entry.
Planirani trošak projekta po Baznom planu je $812,617.00

Planirani trošak projekta po Aktuelnom planu je $805,777.03
Učinjeni trošak je $169,831.03
Moguće smanjenje troška od ($6,839.97) je nastalo na radu resursa Struka 2 kao rezultat
smanjenja količine rada. Obratite pažnju da je trošak (plaća se) samo efektivan rad. Rad
resursa Struka 2 je smanjen i zato je manji trošak. Rad Struke 1 je nepromenjen i ako je na
radu bio jedan radnik više. (Prebačeni radnik Strike 2).
Takođe treba da se uzme u obzir da su cene resursa u baznom i aktuelnom planu iste što u
opštem slučaju nije obaveza.
Ovim razmatranjima pregled troška je utvrđen.
Postoje troškovi (indirehktni i razni drugi) koji nisu razvrstani po zadacima i evidencija o
njima se ne vodi u Aktuelnom planu. Primer: izgradnja porodične kuće razmatrana u
poglavlju “rad sa Ms Projectom”. Troškovi za takve projekte organizuje, valorizuje i
raspoređuje CBS. Kako je za evidentiranje i raspored troškova potrebno isvesno vreme to
se za statusni datum uzima neko predhodno vreme, do kojeg su troškovi ažurirani i
razpoređeni.
6.10.4 Utvrđivanje stanja projekta i procena završetka

Od interesa je da se na bazi dinamike radova i nastajanja troška utvrdi stanje i konačan
ishod projekta, ili jasnije: da li će se projekat završiti po planu i dali će planirani budžet biti
prebačen ili podbačen?
Za razmatranje se koristimo opštim dijagramom trošak / vreme.
261
U pogodnoj razmeri na dijagramu trošak / vreme imamo prikazanu, u skladu sa baznim
planom, liniju planiranog troška.
Svaki nastali trošak projekta (direktni i indirektni) se redovno ažurira i tako formira lliniju
nastalog troška.
Legenda:
Ostvarena vrednost
Trošak
Statusni
Stvarni trošak
datum
Položaj na baznom planu
Priraštaj vremena
Priraštaj baznog troška Linija troška po baznom planu
Ov3 3
Stvarni trošak
Sd
Priraštaji
Priraštaj vremena (bazni) Δt = Bi.d - St.d Ov2
Priraštaj troška (bazni) ΔCBr = CBi - CBr 2
Priraštaj troška (ost vrednost) ΔCSd = COvi - CSd
Br
Predviđeni trošak po baznom planu
Revalorizovano na bazni plan Ov1

Ostvarena vrednost 1
Linija ostvarene vrednosti
Linija troška
Vreme
B1.d St.d B2.d B3.d
Sl. 6-30. Analiza stanja projekta na Stausni datum.
Na dijagramu je prikazano stanje troškova na projektu na statusni datum.

Stvarni trošak na Statusni datum je prikazan tačkom Sd i svakako se razlikuje od troška
planiranog po baznom planu. On može da bude veći ili manji. Samo na osnovu iznosa
troška ne možemo da zaključimo o stanju radova na projektu i prosudimo da li će se
projekat završiti po planu i za koliko će planirani budžet biti prebačen ili podbačen. Stvarno
stanje radova se razulikuje od onog predviđenog baznim planom. Ono može da prednjači ili
da kasni. Potrebno je da ukupno stanje radova iz Aktuelnog plana revalorizujemo i svedemo
na vrednosti baznog plana.
Kašnjenje ili napredovanje radova, u odnosu na bazni plan, određuje priraštaj vremena ti
priraštaj troška (bazni) CBr
Projekcija priraštaja vremena na liniju troška po baznom planu određuje položaj

revalorizovane tačke stanja projekta Bi.
Projekcija tačke Bi na osu statusnog vremena određuje položaj tačke Ostvarena vrednost.
Niz tačaka formira liniju ostvarene vrednosti.
Ovim su drfinisani sledeći priraštaji:
Priraštaj vremena (bazni) Δt = Bi.d - St.d
Priraštaj troška (bazni) ΔCBr = CBi - CBr
Priraštaj troška ostvarene vrednosti ΔCSd = COvi - CSd
Negativan priraštaj vremena Δt i/ili troška ΔCBr označava tendenciju kašnjenja projekta.
Pozitivan priraštaj vremena Δt i/ili troška ΔCBr označava tendenciju skraćenja trajanja
projekta.
Razlika troška tačke Bi i tačke Br određuje prirast troška tačke Br.
262
Negativan priraštaj troška ostvarene vrednosti ΔCSd označava tendenciju porasta troškova
projekta u odnosu na troškove predviđene baznim planom..
Pozitivan priraštaj troška ostvarene vrednosti ΔCSd označava tendenciju da troškovi budu
manji od planiranih po baznom planu.
Ukolikoje je tendencija odvijanja radova na sledećim statusnim danima slična, onda
možemo sa izvesnošću da računamo, da će se radovi odvijati u skladu sa nalazima Analize
ostvarene vrednosti.
6.10.4.1 Analiza ostvarene vrednosti

Osnovno ograničenje svakog projekta čini maksimalni dozvoljeni trošak, i njegovo uklapanje
u planirani ili dozvoljeni budžet.
U tu svrhu su razvijene brojne procedure za izbor najpovoljnijeg nosioca troškova ( zadaci i
resursi). I pored toga, kada krene realizacija dolaze do izražaja brojni uticaji koji između
ostalog utiču i na trošak. Nadležne i finansijere interesuje kakvi su efekti ulaganja,
rentabilnost ulaganja i izvesnost uklapanja u planske postavke i predviđeni budžet.
Odgovore na takva pitanja nudi metoda analize ostvarene vrednosti (engl. earned value
metod analysis).
Ostvarena vrednost (Earned Value) je veličina, koja pokazuje koliko se uloženi novac u
realizovanim radovima ostvario, revalorizovao, u odnosu na bazni plan.
Određuje se tako, što se u momentu realizacije „ Sad “ ( statusni datum) ostvareni efekti
(vreme,trošak i rad) revalorizuju i svode na parametre baznog plana. Tako valorizovana i
svedena vrednodst se nanosi na liniju baznog plana formirajući priraštaj. Priraštaj na baznoj
liniji je određen priraštajem baznog vremena (Schedule Variance (time) ) i priraštajem
bazne cene (Schedule variance (cost) ). Bilo koji od ovih priraštaja na liniji meritornog
vremena (statusni datum) određuje tačku ostvarene vrednosti, Earned value (Budgeted
cosh of work performed).
Sl. 6-31. Dijagram ostvarene vrednosti prema BS 6079 – 1
263

Planiranje

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Planiranje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Predrag Dimitrijević

Šta sadrži ova knjiga ............................................................................................. 6

Šta je potrebno uz ovu knjigu

Korišćenje pratećeg kompakt diska

Posle ubacivanja diska u CD – ROM vašeg PCa izaberite vodič .

Osnove Planiranja i Upravljanja

Microsoft Project – alat za upravljanje

Izrada Plana Projekta

Upravljanje realizacijom projekt

Detaljan spisak datoteka je dat u sadržaju u okviru poglavlja.

Osnove Planiranja i Upravljanja Projektom

Sl. 1-1 Hodogram projekta sadrži sve bitne podatke o projektu

Smatra se da treba pristupiti planiranju bez obzira na stepen odmakle realizacije i da je

Ideje, namere, Početni plan, provere, analiza i

Globalno sagledavanje Izrada plana Realizacija

Planiranje Upravljanje realizacijom

Sl. 1-3 Blok šema planiranja i upravljanja.

Dobro je da se Globalno sagledavanje postavljenih ciljeva, potreba i mogućnosti, kritički

Plan projekta Bazni plan Aktuelni plan

Povratna informacija o efektima upravljanja

Priprema za realizaciju Realizacija projekta

1.3 Osnovni pojmovi i definicije.

Sl. 1-5 Izdvajanje obuhvata iz okruženja i određivanje obima i sume zadataka.

Variranje Usklađen plan

Ciljevi Obuhvat i struktura Variranje Usklađen plan

Početni plan Analiza plana Usklađivanje plana Plan Projekta

Globalno sagledavanje Izrada Plana Projekta

Sl. 1-6 Na šemi su prikazane glavne faze razvijanja i izrade Plana.

Microsoft Project – alat za upravljanje projektom

Za rad na ovom poglavlju i kasnijim vežbama koriste se datoteke sa kompakt diska.

2.1.1 Pokretanje programa

Sl. 2-1 Prikaz na ekranu posle pokretanja Ms Projecta

Na izvorni izgled maske se vraćate klikom na kućicu .

U donjem delu se nalazi deo iz kojeg se mogu

Klikom na otvara se nova maska

U delu ponuda je da otvorite novi Blank Project.

Klikom na možete da iz arhive pozovete neki projekt koji će vam

Možete da pretražujete kako bi pronašli deo koji vas interesuje.

Mesto gde će te odmah naći šablone je: . Klikom se otvara dijalog

Da nam ne odvlači pažnju, u ovoj fazi, isključite ga klikom na ili .

2.1.2.1 Prikaz tabela u Gantovom dijagramu.

Ovo je osnovna tabela za unos ili prikaz informacija o zadacima.

U drugoj koloni sa zaglavljem nalaze se informacije u vezi aktivnosti (zadataka). Ms

U koloni nalaze se trajanje zadataka i sumarnih zadataka. Trajanje se unosi

U koloni nalaze se predhodnici zadataka sa naznačenom vezom. Unose se

Naziv tabele Preporučena upotreba

Kada, naprimer, otvorite Gantov dijagram sa tabelom Tracking (Izveštavanje) :

U koloni nalaze se datumi ubeleženog početka zadataka i sumarnih zadataka.

U koloni nalaze se datumi ubeleženog završetka zadataka i sumarnih zadataka.

U koloni nalaze se % kompletnosti zadataka i sumarnih zadataka na bazi vremena.

U koloni nalaze se % kompletnosti zadataka i na bazi rada.

U koloni nalaze se proteklo vreme trajanja zadataka i sumarnih zadataka.

U koloni nalaze se preostalo vreme trajanja zadataka i sumarnih zadataka.

U koloni nalaze se dosadašnji izvršeni rad zadataka i sumarnih zadataka.

2.1.2.2 Unos sadržaja u tabele.

- Slobodno za unos ako možete da aktivirate polje unosa ili

- Nedostupno za unos ako ne možete da aktivirate polje unosa .

Unos podataka se vrši preko ulaznih tabela .

2.1.2.3 Prikaz vremena u Gantovom dijagramu.

Sl. 2-5 Na slici je namešten troslojni vremenski segment.

Top Tier, gornji sloj, je namešten da pokazuje godinu sa mesecom.

Izborom se uređuju linije redova i kolona.

Izborom se uređuje izgled linija zadataka.

Izborom možete da unesete liniju napretka